Metodika nastave likovne kulture 3 – modul

1. Vrste planiranja – pripremanje rada u nastavi likovne kulture2. Pripremanje učitelja za realizaciju programa nastave likovne

kulture3. Ciljevi i zadaci vaspitno-obrazovnog rada u nastavi likovne

kulture4. Mediji u nastavi likovne kulture5. Elementi vrednovanja i ocenjivanja dečijih likovnih radova u

1. razredu6. Elementi vrednovanja i ocenjivanja dečijih likovnih radova u

2. razredu7. Elementi vrednovanja i ocenjivanja dečijih likovnih radova u

3. razredu8. Elementi vrednovanja i ocenjivanja dečijih likovnih radova u .

razredu9. Elementi vrednovanja održanog časa likovne kulture10. Sredstva za crtanje u nastavi likovne kulture11. Sredstva za slikanje u nastavi likovne kulture12. Sredstva za vajanje u nastavi likovne kulture13. Sredstva za oblikovanje i preoblikovanje u nastavi

likovne kulture14. Organizacija časa crtanja15. Organizacija časa slikanja16. Organizacija časa vajanja17. Organizacija časa primenjenih umetnosti18. Organizacija časa grafike19. Klasifikacija i vrste nastave20. Individualizacija i diferencijacija nastave likovne kulture

na četiri nivoa složenosti21. Individualizacija nastave likovne kulture i akceleracija

učenika22. Problemska nastava likovne kulture23. Novi mediji u nastavi likovne kulture24. Programirana nastava likovne kulture

25. Multimedijalna nastava likovne kulture26. Primena računara u nastavi likovne kulture27. Računar kao didaktički medij u nastavi likovne kulture28. Crtanje pomoću računara29. Slikanje pomoću računara30. Animacija pomoću računara31. Prednosti korišćenja računara u nastavi likovne kulture32. Šta se zamera kompjuterskoj nastavi33. Internet u nastavi likovne kulture34. Virtuelne galerije35. Kreativni modeli rada u nastavi likovne kulture36. Darovitost u nastavi likovne kulture37. Otkrivanje darovitih u nastavi likovne kulture – skala

procene38. Uloga učitelja u razvoju darovitosti 39. Produžena nastava likovne kulture40. Dodatna nastava likovne kulture

1. Vrste planiranja – pripremanje rada u nastavi likovne kulture

Planiranje rada u nastavi likovne kulture treba da bude vremenski, okvirno i operativno usaglašeno sa planiranjima i programiranjima škole i uslovima koji u njoj postoje. U zajedničkom planu i programu v-o rada u OŠ propisan je program redovne nastave likovne kulture za pojedine razrede.Prvi uslov dobrog planiranja je blagovremena priprema za njegovu realizaciju. Pripreme za planiranje za naredni razred treba da otpočnu pri kraju školske godine, a i ranije ukoliko se uočavaju značajniji momenti u radu učenika koje treba uzeti u obzir pri planiranju gradiva.

Ukoliko se to ne učini na kraju školske godine, onda pre početka redovne nastave treba svakako imati pripremljen plan, kako nastava ne bi počela sa improvizacijom i površno. Zbog razmene iskustava i šireg tretiranja ove problematike dobro je planirati gradivo na nivou razrednog veća, sa učiteljima koji vode paralelna odeljenja u školi. Tom prilikom, ipak, treba uzimati u obzir sve specifičnosti koje odlikuju jedan razred, stepen postignutog uspeha u prethodnom razredu.Planiranje se vrlo često izvodi rutinski, prepisivanjem prethodnih planova, bez kritičkog odnosa prema njima.Jedan od važnih principa koga se treba pridržavati je da planiranje bude realno. Planirati, dakle, treba samo ono što može da se ostvari.Planiranje treba da bude kompletno, tj. Treba da ima predviđenu vremensku dinamiku, određene ciljeve i zadatke, sredstva, oblike i metode rada, a ne samo da nabraja nastavne jedinice. Ono treba da bude i odmereno materijalnim mogućnostima škole i učenika.Novi program potencira i korelaciju, koja omogućuje širi izbor motivacionih sadržaja, preko gradiva koje se obrađuje i drugim nastavnim predmetima. Planiranje mora da bude stručno kako bi iz njega proizašlo stvaralaštvo.Programom nastave likovne kulture predviđeni su godišnji plan i operativni plan.Godišnji (globalni) plan se radi pre početka školske godine i sastavni je deo programa rada škole. Treba da sadrži:

Broj časova koji je određen nastavnim planom Broj časova za 1. i 2. polugodište, prema kalendaru škole Redosled likovnih celina, prema programu za pojedine razrede Broj časova predviđenih za određene nastavne sadržaje

Mesečni (operativni) plan rada sadrži:

Redni broj nastavnih jedinica i likovnih celina Likovne celine prema rasporedu u godišnjem planu Nastavne jedinice u okviru svake likovne celine Broj časova za izvođenje svake nastavne jedinice

Postoji i detaljniji raspored gradiva, gde se pored navedenog predlaže i:

Korelacija sa drugim nastavnim predmetima Nastavna sredstva i sredstva za rad Mediji.

Operativni planovi se čine za kraći vremenski period. Oni mogu biti polugodišnji, mesečni ili tematski.

2. Pripremanje učitelja za realizaciju programa nastave likovne kulture

Da bi se program shvatio i pravilno realizovao treba pre svega pristupati detaljnoj analizi cilejva i zadataka ove nastave. Cilj i zadaci V-O rada su jednostavno formulisani, konkretni i jasni. Pored čisto obrazovnih, koji se odnose na opažanje, posmatranje i predstavljanje likovnih pojava, važno je istaći i zadatke praktičnih likovnih aktivnosti, koji se odnose na razvijanje estetskih kriterijuma za likovne i umetničke vrednosti.

U dosadašnjem programu likovna tehnika, koja je bila data u okviru svih programskih celina, uslovljavala je područje rada na određenoj temi. Sada su za praktičnu likovnu aktivnost u strukturi programa predviđena sredstva pomoću kojih se naglašava orijentacioni izbor medija. Mediji, uglavnom, predstavlaju likovne discipline u okviru kojih se realizuju motivacioni sadržaji. Treba naglasiti da svestrani razvoj likovnih sposobnosti podrazumeva da njihovo tumačenje stoji u vezi sa problemima koji se obrađuju. Prilikom pripremanja učitelji moraju obratiti pažnju na njih, kako bi ih adekvatno tumačili, jer može doći do nesporazumam i oko jednostavnih stvari. Neophodno je upoznavanje sa shemom informativne strukture koja daje orijentaciju za praćenje i vrednovanje rada i uspeha učenika. Ova struktura ima sledeće faze:

Opažanje Primanje Razumevanje Postupanje

Sve dosad navedeno omogućuje dobro planiranje koje je usklađeno sa zahtevima programa, psihofizičkim mogućnostima, stepenom likovnih sposobnosti, željama i interesovanjima učenika.

Pripremanje za realizaciju programa određenog razreda polazi od tumačenja i analize operativnih zadataka koji su dati uz program.

Sledeći problem u pripremama za rad u određenom razredu je analiza sadržaja programa (upoznavanje likovnih problema koji su diferencirani na programske celine).

Motivacioni sadržaji se pronalaze iz domena učeničkih doživljaja i u korelaciji sa drugim nastavnim predmetima.

Veoma su važna i nastavna sredstva koja treba predvideti za rad tokom godine. Prema karakteru nastavnih sadržaja treba sačiniti popis osnovnih nastavnh sredstava za nastavu likovne kulture.

Još intenzivnije pripremanje odnosi se na tzv. operativno planiranje.

Najprihvatljivije je planiranje po programskim celinama. Polazi se od ciljeva i zadataka za tu celinu. Sledeći problem je razlaganje programske celine na nastavne jedinice. Osmisliti motivacione sadržaje za konkrtene nastavne jedinice (motivacija obično na osnovu učeničkih iskustava). Naglašeni su i mediji preko kojih će se programska celina realizovati. To može biti crtanje, slikanje, vajanje, kombinovana tehnika, zavisno od likovnog problema. Učitelj treba da odredi područje rada prema karakteru nastavne jedinice, vodeći pri tom računa da sve likovne discipline tokom rada budu približno jednako zastupljene. U vezi sa ovim stoji i pripremanje nastavnih sredstava i sredstava za rad. Biraju se oblici rada.

Pripremanje za realizaciju konkretnih nastavnih jedinica nije teško ukoliko se sve ovo pomenuto izvrši. Preostaje samo konkretizacija sledećeg:

Formulacija i određivanje naziva nastavne jedinice Određivanje V i O zadataka Pronalaženje i određivanje motivacionih sadržaja Izbor medija Određivanje nastavnih sredstava i sredstava za rad učenika Izbor oblika rada Izbor nastavnih metoda Estetsko procenjivanje

3. Ciljevi i zadaci vaspitno-obrazovnog rada u nastavi likovne kulture

Cilj V-O rada u nastavi likovne kulture je da podstiče i razvija učenikovo stvaralačko ponašanje, u skladu sa humanističkim opredeljenjem društva i karakterom ovog nastavnog predmeta.

Stvaralaštvo je put i način pomoću koga se dolazi do nečeg novog, do originalnog rešenja problema koga nismo imali u svom iskustvu. Ono što je

novo ili relativno novo stvoreno stvaralačkim činom, najčešće se ogleda preko dovođenja u nove, neobične i interesantne odnose predmeta i pojava u svetu koji nas okružuje. Pošto se radi o likovnom stvaralaštvu dece, ovde se ne misli na vrhunske produkte stvaralaštva, kao kod odraslih, već na razvijanje stvaralačkog potencijala, s obzirom da deca, baveći se likovnim aktivnostima, stvaraju spontano, kroz igru, često takoreći nesvesno. Cilj nastave likovne kulture u sebi sadrži zahtev da se svako dete dovede u situaciju da upotrebi svoj stvaralački potencijal, tj. da mu se omogući razvoj stvaralačkih sposobnosti. Učenicima ne dajemo recepte, modele i gotova rešenja, već ih motivacionim sadržajem podstičemo da daju svoja, originalna rešenja, izazvana ličnom radoznalošću koju deca imaju u otkrivanju sveta, pojava i zakonitosti u njemu.

Zadaci V-O rada su usklađeni sa ciljevima. Nisu poređani po važnosti jer svi jednako doprinose sticanju elementarne likovne kulture. Jedan od zadataka ove nastave ogleda se u razvijanju sposobnosti učenika za opažanje i pamćenje doživljaja oblika, boja i prostornih odnosa. Sledeći zadatak odnosi se na razvijanje učenikovih sposobnosti za opažanje pojava i zakonitosti u prirodi i društvu koje se mogu odnositi na likovne aktivnosti. Zadatak koji zahteva razvijanje učenikovih sposobnosti za korišćenje različitih materijala za rad ostvaruje se od prvih časova školovanja, preko upoznavanja svih materijala za likovno izražavanje. Sposobnost opažanja kod učenika razvija zadatak analitičko posmatranje i likovno predstavljanje. Veliki doprinos svestrano razvijenoj ličnosti, koja u sebi sadrži i estetske kvalitete, daje zadatak da se kroz nastavu razvijaju učenikove sposobnosti za sticanje estetskih kriterijuma (osetljivost na estetske pojave i ponašanje u skladu sa estetskim vrednostima). U direktnoj vezi sa ovim zadatkom je i rad na razvijanju sposobnosti za razumevanje umetničkih dela (dešifrovati i protumačiti misli i osećanja likovnog umetnika u momentu kada je stvorio to delo). Ovaj zadatak nastave likovne kulture realizuje se posmatranjem umetničkih dela tokom pojedinih časova, prilikom poseta izložbama, muzejima i galerijama i interesovanjem za likovne umetnosti u svakodnevnom životu. Pored ostalih, u programu se ističe i zadatak da se kod učenika razvije sposobnost za imaginaciju i negovanje interesovanja za kulturnu baštinu i za savremena kretanja u umetnosti svog i drugih naroda.

4. Mediji u nastavi likovne kulture

U strukturi novog programa ističe se izraz “likovni mediji”. Najpre treba poći od tumačenja reči “medij” koja po Vujakliji pored ostalog znači i “ono kroz šta se prenosi dejstvo”. Ovaj termin je sve više u upotrebi u savremenom rečniku kada se želi naglasiti prenosilac nekih poruka, tumačenja, obaveštenja, učenja i sl. Pošto se likovni problem može ispoljiti – preneti crtežom, slikom, skulpturom I drugim oblikom likovnog izražavanja, to bi crtanje, slikanje ili vajanje bili mediji preko kojih se izražava stvaralački rad učenika u likovnoj umetnosti. Drugim rečima, ovaj izraz znači likovne discipline u okviru kojih se ispoljava likovno izražavanje dece.

Pored likovnih disciplina, u likovne medije spadaju I umetnička dela I spomenici kulture, obzirom da se preko njih učenici upoznaju I tumače sve likovne probleme obuhvaćene programom za pojedine razrede.

Likovne discipline

Crtanje – je ostavljanje traga nekog materijala po površini nekog drugog materijala na kojoj je taj trag vidljiv. On se ispoljava linijom. Linija može biti prava, kriva, kružna, kraća ili duža I veoma različita po svom kvalitetu. Umetnički rad koji se dobija crtanjem naziva se crtež. Crtež je likovno delo ostvareno pomoću linije, kao glavnog izražajnog sredstva.

Lavirani crtež je takav crtež kod koga prvo nacrtaju konture nekim crtaćim sredstvom a zatim se površine premazuju tušem ili bajcom različitih tonskih vrednosti pomoću vode.

Skica je prva baza ili predradnja pri izradi neke slike, skulpture ili građevine, urađene sredstvom za crtanje.

Kroki je crtež napravljen brzo, bez ulaženja u detalje. Obično služi za vežbanje.

Studija je pripremni rad za neko umetničko delo, rađen sa više pažnje nego skica.

Crtež je najstariji oblik likovnog izražavanja. Još su praistorijski ljudi crtali štapom po vlažnoj zemlji, kamenom ili ugarkom po zidovima pećine.

Slikanje – je nanošenje boje ili nekog obojenog materijala na ravnu podlogu tako što se bojom ispunjavaju površine različite po obliku I veličini. Sliku sačinjavaju sledeći elementi: linije, površine, boja, međusobni odnosi boja, jačina boje, svetlost I senka I kompozicija (međusobni odnos svih delova slike). Podloga za slikanje može biti različita. Najčešće je to papir, karton,

platno, drevna, kamena, staklena ili metalna ploča, zid I drugi materijali koji lako prihvataju boju. S obzirom na podlogu slika može biti samostalna (štafelajna) ili vezana (za arhitekturu, kao što je freska, zatim mozak, vitraž, ili u opremi knjige ilustracija I minijaturna).

Slikar izražava svoje osećanje I ljubav za lepotu oblicima I bojama. On oseća da oblici I boje žive, da mogu biti lepi ili ružni, izražajni ili dosadni. On zna da tmurne boje izražavaju tugu, a da svetle I žarke boje pobuđuju radost I vedrinu.

Grafika – potiče od grčke reči graphike – veština pisanja. To je rad koji nastaje kada se crtež na nekom materijalu rezanjem trajno zadrži, a zatim otiskivanjem umnožava. Najpogodniji materijali za izvođenje grafike su: drvo, kamen, metal, linoleum, gips, karton, staklo. Materijal – ploča na koju se nanosi boja I služi za izvlačenje otisaka zove se matrica. Kod većine grafičkih disciplina može se sa matrice izvlačiti veliki broj otisaka, a ima I takvih koje mogu dati samo jedan otisak (monotipija). Grafika je uglavnom crno-bela ali može dobiti I otisak u boji za koji je potreban veći broj matrica, a postupak pri radu je složeniji. Prema načinu rada pri izradi grafika razlikuju se tri vrste štampe: visoka, duboka I ravna.

Vajanje – je prostorno predstavljanje oblika pomoću materijala koji se lako oblikuje. To je likovno područje u kome se umetnički doživljaj izražava plastičnom formom. Vajarstvo se naziva još I kiparstvo, a vajarska dela skulpture ili kipovi. Umetnici koji se bave ovim likovnim radom zovu se vajari, kipari ili skulptori.

Skulptura može biti prostorno oblikovana (statua) ili delimično vezana za neku površinu, što je slučaj kod reljefa I bareljefa.

Reljef je vajarsko delo kod koga figure ne stoje slobodno u prostoru, već su plastično modelovane I vezane za ravnu površinu. Bareljef je niski reljef. Za svaki materijal pri vajanju je potreban odgovarajući pribor I alat za rad.

Primenjena umetnost – je likovno područje koje obuhvata umetničko oblikovanje predmeta koji imaju praktičnu namenu. Oduvek je postojala težnja ljudi da predmete koje su vezani u svakodnevnom životu ukrase I daju im što lepši izgled. U savremenom životu okruženi smo masom predmeta koji, osim svoje praktične primene, imaju I umetnički oblikovan izgled koji nas privlači I zadovoljava našu potrebu za lepim. U primenjenoj umetnosti postoje sledeće oblasti: primenjena grafika (štampa), ornamentika, industrijsko oblikovanje I scena.

Oprema knjige podrazumeva ilustraciju pored teksta I ilustraciju na koricama, tj. naslovna I zadnja strana.

Plakat je pisano, crtano, štampano ili grafički umnoženo obaveštenje koje se ističe na javnim mestima.

Ambalaža je način pakovanja industrijskih proizvoda radi zaštite izgleda I kvaliteta. To se postiže raznovrsnim likovno-umetničkim sredstvima.

Ornamenti su ukrasi na predmetima koji služe da poboljšaju izgled tih predmeta I zadovolje potrebu ljudi da se njima služe. Najčešći ornamentni oblici su: palmeta, preplet, spirala, lavirint I rozeta.

Motivi su delovi ornamenta koji se ponavljaju. Oni mogu biti uzeti iz prirode ili izraženi geometrijskim slikama.

Prema svojoj nameni tekstil se deli na odevni I dekorativni. Odevni služi za odeću I rublje a dekoravitni za ukrašavanje prostorija.

Tepisarija je umetnički rad od vune I svile uz dodatak srebrnih I zlatnih niti. To je ručni rad na kome su prikazani figuralni biljni, životinjski I drugi motivi.

Goblen je dekorativna slika izvezena raznobojnim koncima. Radi se na taj način što se platno po kome se veze prethodno oslika I obeleže boje.

5. Elementi vrednovanja I ocenjivanja dečijih likovnih radova u I razredu

Vizuelno-interaktivni elementi: Predmet koji dete poznaje treba da prikaže jednostavno, ali sa nekim karakteristikamaCrtež čoveka ima sve udove, odeloUočava se razlika u proporcijama između crteža čoveka I detetaUme da prikaže predmete sa većim brojem osobina predmeta.

Odnos emocije I mašte prema likovnom izrazu:Slobodno povlačenje linija koja definiše određen oblikLinija ima životBoje – raspoloženje deteta pri radu

Sposobnost oblikovanja:Postavljanje figure u statičan položaj

Prepoznavanje pojma:Poznavanje životnih tehnika I materijala za radPosebna interesovanja

6. Elementi vrednovanja I ocenjivanja dečijih likovnih radova u II razredu

Vizuelno-intelektualni elementi:pokušaj postupnijeg prikaza čoveka, flore I fauneprepoznaju se ljudi po zanimanjuproporcije uzrasta su usklađene

Estetska obeležja likovnih radova:dete je sposobno da povlači debele I tanke linije I da na taj način ostvari određeni utisak

Sposobnost oblikovanja:Figura se radi, sastavljena I teži da se delovi budu bliži realnom izgledu

Tehničke spretnosti:Izvlačenje dugih, pravih linija slobodnom rukomTuš – pero slobodnije prekrivanje površina

Poznavanje pojmova crtež, slika, pribor za vajanje Posebna interesovanja

7. Elementi vrednovanja I ocenjivanja dečijih likovnih radova u III razredu

Vizuelno-intelektualni elementi:Pokušaj postupnijeg objašnjavanja prostoraSvi objekti I predmeti koje prikazuje imaju više detalja

Estetska obeležja:Bogatija kompozicija

Sposobnost oblikovanja:U velikoj meri održava raspoloženje detetaVeće individualne razlike među decom

Poznavanje pojmova I estetska procena.

8. ------------------------------------------------------------------------------------

9. Elementi vrednovanja održanog časa likovne kulture

Ostvarivanje obrazovnih I vaspitnih ciljeva časa Uticaj na sticanje znanja I razvijanje likovnih I kreativnih sposobnosti

učenika Prilagođavanje gradiva individualnim mogućnostima učenika Motivisanost I zainteresovanost učenika za samostalan stvaralački rad Stepen pokretanja emotivnih I voljnih snaga učenika Koliko I kako su učenici učestvovali u raznovrsnim aktivnostima

Opravdanost korišćenja nastavnih principa, metoda, sredstva I oblika rada I njihove kombinacije

Adekvatnost izvedene artikulacije časa prema sadržaju likovnog problema

Korelacije Uvažavanje prethodnih znanja Isticanje cilja časa Kvalitet I način obavljene korekture Estetska analiza likovnih radova Vrednost nastavnog gradiva

Izbor I kombinacija umetničkih dela, aplikacija I verifikacija upotrebe nastavnih sredstava

Teorijska sprema Nastavničke I vaspitne sposobnosti Govor

Način predavanja Uticaj na podsticanje stvaralačkog mišljenja Vrednost podsticajnih pitanja I snalažljivost Odnos prema učenicima

Izvodi se na osnovu navedenih elemenata I iskazuje se opisno I brojčano.

10. Sredstva za crtanje u nastavi likovne kulture

Sredstva za crtanje su:

Olovka – koristi se najviše. Dobija se mešanjem grafita I gline. Prema procentu grafita deli se na tvrde I meke. Njome se obično crta na različitim papirima.

Hemijska olovka – savremeno sredstvo za pisanje koje se proizvodi u više boja

Flomasteri – ono je na bazi tuša, a pravi se u svim bojama I nijansama. Ostavlja intenzivan trag na raznim vrstama podloge.

Ugalj - Dobija se od ugljenisanih lipovih štapića u obliku olovke. Ugljen – crtamo na pak-papiru. To je ugljenisan štapić od mekog

drveta. Da bismo sačuvali crtež moramo ga fiksirati. Tuš – najčešće je crne boje, dobija se od čađi I destilovane vode I

tinkture. Razređuje se vodom, čim se osuši ne reaguje na vodu. Lavirani tuš – rad sa razređenim tušem. Bajc – rastvor grumenčića bajca u vodi. Dobija se kuvanjem orahove

kore u vodi. Mastilo – postoje osnovne I ostale boje. Nastale iz rastora animalske

boje sa dodatkom gumiarabike. Ne suši se brzo. Školska kreda – ostavlja prašnjav trag. Dobija se od belog krečnjaka

u koji možemo dodati pigment boje.

11. Sredstva za slikanje u nastavi likovne kulture

Sredstva za slikanje su:

Akvarel boje – dobijene od pigmenta boje rastvorene u vodi, a vezane gumiarabikom. Razređuje se vodom I prozirne su. Podloga je važna jer se na slici vidi kao najsvetliji ton.

Gvaš – dobija se mešanjem akvarel boje I bele tempere. Dobro pokriva podlogu zbog karakterističnog veziva.

Tempera – gusta I neprozirna, bez sjaja I brzo se suši. Dobija se od mešavine pigmenta boje I vezivo koje može biti žumance, med, lepak… razređuje se vodom I deblje se nanosi.

Pastel – suva tehnika slična kredi. Dobija se mešanjem pigmenata boje sa vodom I gumiarabike. Svaka boja se posebno nanosi na podlogu. Zbog mekoće, slika se lako skida pa se mora fiksirati.

Ulje – boje se vezuju raznim sušenim uljima. Za razređivanje se upotrebljava laneno ulje ili neki drugi razređivač. Boje se lako mešaju, može boja preko boje.

Kolaž – lepljenje raznog obojenog materijala na podlogu. Koristi se papir u boji, pak papir, novine, koža, perje, guma…

Vitraž – slika od raznobojnog stakla koje je spojeno olovnim ramom. To ide na prozor I tek prolaskom sunca dobija smisao (Gotika).

Mozaik – komadići raznobojnih kamenja na podlogu od mermera, ili pravimo skicu na papiru p alepimo kamenje ii prelijemo malterom.

Zrafiko – zidna slika koja se radi tako što na površinu zida nanosimo nekoliko slojeva raznobojnog maltera. Kada se stegne po njemu crtamo, a dok je sirov gravira se tj. skidamo površinu sa gornjeg sloja da bismo dobili boju.

Grafičke tehnike – otiskivanje, na površinu urežemo sliku I otiskujemo u veliki broj primera. To su: drvorez, linorez, gipsorez, bakrorez…

12. Sredstva za vajanje u nastavi likovne kulture

Sredstva za vajanje su:

Glina – vrsta zemlje koja se nalazi na mestima gde su bile bare I močvare. Da bi se pripremila za rad treba da stoji 12h u vodi, a zatim umesi u testo. Za vajanje je potrebno da u sobi ima dosta vode. Kada se osuši, očvrsne, zato je u pauzi treba prekriti mokrom krpom.

Glinamol – prerađena glina za rad u nastavi likovne kulture. Plastelin – pravi se od gline, sapuna, ulja, glicerina I pigmenta boje.

Mek je, ne puca I lako se oblikuje I ne suši se.

Git – pravi se od bir krede u prahu I firnajsa. Ne treba da se kvasi jer ako se stvrdne dodaje firnajst.

Vosak I parafin – pripremaju se tako što ih stavimo u konzervu, prelijemo vodom I zagrevamo. Tako prelazi u tečno stanje.

Gips – kupuje se u prahu, a smesa se pravi tako što u sud stavimo vodu I dodajemo gips. Koristi se za izlivanje kalupa ili skulptura koja je urađena u glini.

Drvo – plemenit materijal za vajanje. Oblik dobijamo odbacivanjem nepotrebne mase. Može se polirati.

Kamen – plemenit materijal za vajanje. Oblik dobijamo odbacivanjem nepotrebne mase. Može se polirati. Ne koristi se u školi.

Papir – smesa se dobija kada se novinska hartija kuva u vodi, zatim procedi I doda štirak I tutkalo. Kada se osuši – stvrdne se.

Oblikovanje reljefa hartijom – skuvamo gusto tutkalo I dodamo razređeni gips. Kada hartiju umočimo možemo da je oblikujemo.

13. Sredstva za oblikovanje I preoblikovanje u nastavi likovne kulture

Sredstva za oblikovanje I preoblikovanje su:

Papir I karton – oblikovanje se vrši presavijanjem I lepljenjem. Žica – koristi se sve vrste žice koje se mogu lako savijati. Za

oblikovanje se koriste neki pomoćni predmeti ili alat. Služe I za spajanje nekih drugih predmeta.

Oblici iz prirode – plodovi, granje, semenke, školjke… Ambalaža – koja je već upotrebljena može da posluži za oblikovanje I

preoblikovanje. To su kutije, konzerve, plastične flaše… Odbačeni predmeti – kanap, dugmad, ekseri, istrošene baterije…

14. Organizacija časa crtanja

Crtanje je grana likovne umetnosti. Osnovno izražajno sredstvo je linija. Ona se može ostvariti povlačenjem na hartiji raznim tehnikama crtanja. Čovek crta od najstarijih vremena, a sam crtež može biti ili umetničko delo ili priprema za druge umetničke izraze.

I tema: Životinje u zoo vrtu

Uvodni deo časa – razgovor o zoo vrtu, vrstama životinja koje su učenici tamo videli, razlika između izgleda. Deca govore zašto im se baš ta životinja dopada. Učitelj može da formuliše cilj časa: svako može da nacrta svoju najdražu životinju, ali da se jasno vidi njen izgled I kako je ona smeštena u zoo vrtu.

Radni deo časa – podsticanje učenika, korektura I usmeravanje u pravcu likovnog problema.

Završni deo časa – razgovara se sa učenicima o većini radova.

II tema: Raznovrsna dugmat

Uvodni deo časa – razgovor o raznim vrstama dugmadi. Cilj časa nacrtati što više vrsta dugmadi, preciznom linijom. Crtež se može obogaćivati I istobojnim tamnijim ili svetlijim površinama.

15. Organizacija časa slikanja

Slikarstvo je grana umetnosti. Osnovna izražajna sredstva su boja I površina. Tehnike su suva (pastel), vodena (gvaš, tempera, akvarel), masna (uljane boje). Deca koriste najjednostavnije, čiste boje. Zbog toga se u slikanju rade razne teme koje u sebi sadrže različite boje (prodavnica cveća, požar). Bojama se mogu izraziti razna raspoloženja, maštovite ideje.

Tema: Moja porodica

Pošto učenici imaju dovoljno saznanja o porodici, u uvodu nije poželjno davati informacije. Razgovor o događajima iz porodičnog života. Učenici crtaju prijatnu atmosferu I scenu iz porodičnog života.

Tema: Jesenje lišće

Čas počinjemo ponavljanjem podataka o jeseni I pojavama u jeseni.

16. Organizacija časa vajanja

Vajanje je grana likovne umetnosti. Osnovna izražajna sredstva su trodimenzionalni oblici.

Tema: Vojnik

U uvodu objasniti učenicima način rada sa glinom. Razgovor o vojnicima: šta nosi, šta ima na odelu, kako izgleda. Učenici prave od gline vojnika u stajaćem stavu sa što više pojedinosti na odelu. U okviru vajanja treba posebno ukazati na specifičnosti rada u različitim materijalima. Tako se radi sa plodovima, granama, ambalažama.

17. Organizacija časa primenjene umetnosti

Primenjena umetnost I dizajn je grana likovne umetnosti koja je do početka 19. Veka bila usko povezana sa likovnom umetnošću, ali se kasnije pojavom industrijske proizvodnje postepeno gubila da bi krajem 19. Veka ponovo dobila u značaju I razvila se u possebnu likovnu disciplinu. Specifičnost ovog područja je što se oblikovan predmet svakodnevno upotrebljava (posuda, odeća). Danas se termin primenjena umetnost shvata kao manuelna izrada predmeta (unikat), a dizajn kao serijska proizvodnja.

Tema: Vaza sa cvećem

U uvodu razgovaramo o načinu korišćenja kolaža. Zatim se vrši kritika u proceni posebnosti u odnosu na boju, teksturu I kompoziciju.

Naklonost ka dekorativnom radu dolazi najviše do izražaja u radu na ornamentima.

18. Organizacija časa grafike

Grafika je likovna disciplina koja nastaje otiskivanjem likova sa određene podloge. Umetnik obradi neku podlogu tako da na nju može naneti boju koju će neki delovi ploče primiti, a zatim se ta boja otiskuje na hartiju. Učenici u nižim razredima uglavnom rade visoku štampu. Oni mogu otiskivati boju ispupčenih delova krompira. Čas iz grafike je koristan zbog preplitanja tehničkih I likovnih problema. Samo rezanje ploda je opasno. U nižim razredima stiču se prva saznanja iz grafike kao likovne tehnike, pa je I obim ovih aktivnosti ograničen.

19. Klasifikacija I vrste nastave

Vrste nastave u rečniku pedagogije su: individualna, razredna, nastava u školi, nastava na daljinu, samonastava.

Prema Vladimiru Poljaku nastava se deli na: redovna, dopunska, dodatna, izborna, fakultativna, nastava putem radija, TV-a.

Prodanović I Novković pišu o nastavi putem rešavanja problema, programiranoj nastavi, nastavi u školi sa produženim boravkom, individualizovanoj nastavi.

Nastavu možemo klasifikovati prema sledećim kriterijumima:

Institucionalnom (osnovnoškolska, srednjoškolska, visokoškolska) Prema objektima izvođenja (učionička,, nastava u prirodi…) Prema dominantnosti didaktičkih medija (TV, audio, kompjuterska…) Prema pripadnosti nastavnih predmeta naučno-umetničkoj oblasti

(nastava prirodnih, društvenih, lingvističkih, umetničkih predmeta) Prema kriterijumu didaktičkog modelovanja (predavačka, egzemplarna,

individualizovana, programirana, problemska, timska, mikronastava) Prema obliku komunikacije sa učenicima (direktna, indirektna) Prema obliku socijalne formacije u kojoj učenici rade (razredna,

grupna, rad u parovima, individualna)

20. Individualizacija I diferencijacija nastave likovne kulture na četiri nivoa složenosti

Izrada diferenciranih zadataka na 3 I više nivoa složenosti zasniva se na normalnom prenosu sposobnosti I drugih individualnih potreba učenika u odeljenju u kome je 25% nadprosečnih, 25% ispodprosečnih I oko 50% učenika koji postižu prosečne rezultate. Zadaci se diferenciraju prema očekivanim kategorijama učenika bolji, srednji, slabiji. Te grupe nisu homogene, već se unutar njih učenici diferenciraju po nivoima znanja. Nastavnici u školama obično omogućuju učenicima biranje “kartona” po nivou složenosti zadataka. Ukoliko uspešno reši prvi nivo prelazi na složeniji nivo zadataka. Postupak izrade diferenciranih zadataka mora da bude usklađen sa utvrđenim ciljem. Prvo se diferenciraju ciljevi koji mogu biti različiti. Nakon toga pristupa se izradi zadataka u 3 ili više varijanti, prema nivoima složenosti. Osnovni zadatak I cilj je da motiviše učenike, a ne da ih zadržava na istom nivou.

21. Individualizacija nastave likovne kulture i akceleracija učenika

Činjenica je da su učenici nejednakih sposobnosti. Intelektualne mogućnosti jednog broja učenika nisu ni izdaleka iskorišćene. Rad u školi je uglavnom usmeren na to da svi učenici postignu uspeh. U tom smislu, velika pažnja se poklanja slabim učenicima koji zaostaju u nastavi, a manje onim učenicima koji pokazuju nadprosečne rezultate u učenju. Tradicionalna organizacija nastave, jednaka je za sve učenike, sputava one uspešnije učenike u razvoju, a posebno najuspešnije. Prema nekim istraživanjima u populaciji je oko 3.5 % učenika koji mogu ubrzano napredovati. Tradicionalna organizacija nastave je ključni razlog sputavanja učenika u razvoju. Vrednost individualizovanja nastavvnog procesa može se posmatrati sa stanovišta bolje iskorišćenosti mentalnog kapaciteta učenika i obezbeđivanja svakom pojedincu da u obrazovanju napreduje prema svojim individualnim sposobnostima. Deca žive u povoljnim porodičnim i društvenim uslovima. Međutim, škola se u svojim zahtevima u izboru metoda rada ponaša kao da se na tom planu ništa ne događa. Deca u školu dolaze relativno razvijenog rečnika, većeg razumevanja matematičkih pojmova, orijentaciji u prostoru i vremenu.

22. Problemska nastava likovne kulture

Problem je zadatak koji ima sledeće odlike: nešto nepoznato, neku prazninu koju treba popuniti na osnovu podataka koji nisu izričito dati, različit broj mogućnosti za rešavanje, veliku komleksnost, mogućnost za rešavanje pomoću iskustva.

Rešavanjem problema produbljuje se znanje i razvijaju mentalne sposobnosti. Problemska situacija je početno psihološko stanje zainteresovanosti i emocionalne napregnutosti pojedinca koji treba da reši zadati problem. Zadatak – problem se izdvaja iz mase drugih svojom težinom. Teškoća je u tome što se ne vide putevi za rešenje iako su oni ipak tu i moguće ih je pronaći ako se dublje razmisli. Etape u rešavanju problema: upoznavanje problema, sužavanje problema, postavljanje hipoteze, proveravanje hipoteze. Čas problemske nastave može imati sledeće etape:

1. Stvaranje problemske situacije – u uvodu nastavnik posmatra problemski zadatak, nastojeći da na taj način stvori atmosferu radoznalosti.

2. Rešavanje problema – glavni deo časa je rešavanje problema. Sadržaj treba da se savlada tako što će učenici samostalno, koristeći prethodna znanja ii razmišljajući, rešavati problemske zadatke koje je pripremio nastavnik. U ovoj fazi učenici treba prvo da celovito sagledaju problem, ovaj deo bi se mogao označiti kao analiza, raščlanjivanje problema.

3. Vežbanje i utvrđivanje – u završnom delu časa treba zadati još neki problem istog tipa. Učenici će ga lako rešiti i primeniće stečeno znanje u novoj situaciji.

4. Domaći zadatak

23. Novi mediji u nastavi likovne kulture

24. Programirana nastava likovne kulture

U njoj učenici samostalno rešavaju zadatke na unapred dobijenom uputstvu, u kome je objašnjen način rešavanja. Samostalan rad treba da podstakne učenika da aktivno razmišlja i da svakom pojedincu obezbedi da napreduje sopstvenim tempom prema svom trudu. Tu postoji stalna povratna informacija iz koje učenik na vreme saznaje da li je na pravom putu. U programiranoj nastavi se sreću pojmovi: program, tema, sekvenca, članak, algoritam. Program precizno izlaže sve bitne činjenice i pojmove koje učenici treba da savladaju. Tema je jedna sadržajna logički strukturisana celina iz nastavnog programa. Sekvenca je logički strukturisan deo teme. Članak je najmanja jedinica u programiranoj nastavi. Algoritam je obrazac ili precizno uputstvo sa utvrđenim redosledom operacija koje treba obaviti da bi se problem rešio. Vrste programa su:

1. Linearni – članci su poređani pravolinijski. Svi učenici rešavaju iste zadatke određenim redom.

2. Razgranati – u njemu su članci poređani pravolinijski ali tada idu i bočno. Uz svaki zadatak obično je dato više odgovora, pa učenik bira tačan.

3. Kombinovani – kombinacija prethodna dva. Svrha mu je da spoji prednosti a izbegne slabosti jednog i drugog.

25. Multimedijalna nastava likovne kulture

Prvi ozbiljniji koraci napravljeni su 1981. Projektom micros-school-scheme. Osnovne nedoumice odnosile su se na stanje opremljenosti škole savremenim medijima, osposobljenosti nastavnika i učenika za korišćenje novih nastavnih sredstava. Iako vrlo zanimljiva ova inovacija je izazvala otpore starih nastavnika koji nisu bili spremni da se stalno usavršavaju. Nastavnik se u novoj organizaciji u školi oslobađa rutinksih poslova izlaganja nastavnih sadržaja, ali dobija znatno teže zadatke. Primena multimedija u nastavi može se posmatrati kroz dve osnovne faze:

1. Etapu primene interaktivnog videa2. Etapu primene cd rom uređaja

U poslednjoj deceniji 20. Veka, nove tehnologije masovnije ulaze u škole, a kompjuteri, tv, video rekorderi, muzičke linije su standardna oprema u kući.

Multimedijalni softver pruža različite mogućnosti za realizaciju časova na kojima će se primenjivati grupni ili individualni oblik rada. Primenom kompjutera obezbeđuje se deo sredstava koja pomažu učenicima da rešavaju složene probleme radeći u parovima ili grupno. Pre svega ispunjava se jedan od osnovnih zadataka a to je osposobljavanje učenika da samostalno uče, istražuju i rešavaju probleme.

26. Primena računara u nastavi likovne kulture

Umetnost je služila prenošenja poruka, podataka, znanja, događaja, kao i ukras i doprinos životu. Područje umetnosti definiše se kao područje estetske vrednosti koje u sebi sadrže umetničku poruku i strukturu umetničkih dela. Povezivanje elektronskih računara sa umetnosti na polju estetke primene pruža nam neograničene mogućnosti, kao što su mogućnosti nauke i tehnike. Sa razvojem nauke i tehnike mogućnosti će se još više uvećati. Primenu računara u procesu nastanka estetske vrednosti ne možemo shavatiti kao pomoćno sredstvo koje će nam omogućiti realizovanje postavljenih zadataka u tehničkom smislu, već samo sredstvo koje će pomoći čoveku da se kreativno izrazi. Slobodna primena računara podstiče čoveka da istražuje,

otkriva nove estetke vrednosti i pomera ustaljene granice estetike. Program koji koristimo mora da ima sledeće karakteristike:

1. Pouzdan2. Jednostavan za korišćenje3. Interesantan4. Da obezbeđuje rešenje likovnog problema

Računar se može vrlo uspešno koristiti u svim fazama nastavnog procesa: u obradi, utvrđivanju, ponavljanju. Gradivo je izdeljeno na sekvence i članke, i učenici ih individualno savlađuju jedan po jedan. Pre nego što pređu na savlađivanje novog gradiva, na ekrenu računara dobijaju pitanje pomoću kojeg sami proveravaju da li znaju prethodne sadržaje koji su uslov za savladavanje novih. Ako to ne znaju računar ih upućuje da se vrate prethodnim sadržajima. Posle tumačenja novog gradiva prelazi se na fazu utvrđivanja.

Smisao primene računara ne leži u zarobljavaju umetnika mašini, već njegovom oslobađanju za stvaralačku delatnost.

27. Računar kao didaktički medij u nastavi likovne kulture

28. Crtanje pomoću računara

Crtanje pomoću računara je u suštini istovetno sa klasičnim načinom rada. Pre početku rada na crtežu moramo odabrati grafički program koji će nam omogućiti jednostavno kreiranje različitih vrsta linija i oblika. Jedan od najboljih i najmoćnijih programa za crtanje je correll drive. Da bismo ga uspešno koristili potrebno je da se upoznamo sa alatima za rad i da ih savladamo. Alati smešteni u osnovno stablo dele se na glavne grupe alata i podalata. Osnovni alati su stavljeni vertikalno, a podalati horizontalno. Correll drive pruža veliki broj različitih alata za crtanje, različitih vrsta menija, osnovnih geometrijskih oblika, kao i posebne alate za crtanje, izvlačenje, deformisanje, ispunjavanje i bojenje oblika.

Crtanje linija – alatkom olovka, slobodnom rukom (prava kriva), crtanje pomoću digitalne table i elektronske olovke.

29. Slikanje pomoću računara

Računar se uspešno može koristiti za kreiranje i obradu digitalne slike. Uradjene elektronske slike mogu se dalje obrađivati primenom različitih slikarskih alata. Tako od neoštre možemo dobiti oštru sliku, prirodnu boju pretvoriti u neprirodnu, uprostiti sliku, odabrati detalje na slici, promeniti strukturu slike ili promeniti prisustvo osnovnih boja, izvršiti foto montažu, svesti je na osnovne konture i pretvoriti u likovnu fantaziju.

Najmoćniji alat za slikanje u obradi slike je photoshop. Uz pomoć računara možemo naneti boju na površinu slike kao u tradicionalnoj tehnici. Umesto pigmetna slikamo tako što menjamo boje svetlosti. Slikar može da slika paletom koja sadrži 16 miliona boja i četkica. Meniji, paleti, kutije sa alatima su dobro osmišljene. Svaki meni u sebi sadrži podmenije sa kojih možete odabrati neke od dodatnih opcija. Rad u photoshopu se izvodi preko posebnih paleta koje služe za vršenje različitih radnji.

30. Animacija pomoću računara

Računarska animacija je umetnost pokretnih slika uz pomoć računara. Animacija je slika u pokretu. Danas je možemo videti svuda u bioskopu, tv-u, mobilinom, računaru. Veoma je popularna (2D grafikoni, šeme, animacije na mobilnim telefonima, prezentacije u power point-u). 3D grafiku možemo videti na filmu. Da bi se stvorila iluzija kretanja potrebno je da se 12 ili više slike izmeni u sekundi (crtani 15 slika/s, film 24 slike/s, 70 i više slika naše oko ne vidi).

31. Prednosti korišćenja računara u nastavi likovne kulture

Računar se može vrlo uspešno koristiti u svim fazama nastavnog procesa: obradi, utvrđivanju, ponavljanju. Ilustracijama I pokretnim slikama može se pomoći učenicima da obrađuju I učvršćuju jezički fond. Čas je zanimljiviji, a učenici su zainteresovaniji. Koliko I kako će se računar koristiti zavisi od pripremljenosti nastavnika. Korišćenjem računara bogatee se izvori saznanja.

Omogućava individualizaciju. Povratna informacija je veoma važna. Omogućava brzo I precizno sticanje znanja iz raznih oblasti. Može pomoći I u otkrivanju darovitih učenika.

32. Šta se zamera kompjuterskoj nastavi?

Gradivo koje je predviđeno za obradu I savlađivanje pomoću računara prolazi kroz posebnu proceduru I ulazi u računarski program u vidu algoritma. Algoritam je uputstvo u kome su navedene operacije I njihov redosled po kojem treba raditi da bi se zadatak rešio. Nije svako gradivo pogodno da se računarski definiše. Pošto se traži pojačan algoritamski pristup u nastavi većine predmeta, pojedini didaktičari to kritikuju. Oni smatraju da rad po algoritmu izjednačava čoveka sa mašinom. Druga vrsta zamerki dolazi zbog teškoća psihološke prirode koje izaziva takva nastava. Mašina je samo sredstvo a čovek je subjekt. Iz te zamerke izvire I sledeća: da je komunikacija učenika I nastavnika prirodnija I bogatija nego kad učenik komunicira sa računarom. Nastavnikov glas deluje podsticajno, a račuar je neutralan. Računarom je nemoguće motivisati učenike. Iako odnos čoveka sa računarom ne može biti isti kao odnos čoveka sa čovekom, u mnogim oblastima ljudske aktivnosti računar je neophodan. On u nastavi služi da dopuni nastavnika.

36. Darovitost u nastavi likovne kulture37. Otkrivanje darovitih u nastavi likovne kulture – skala

procene38. Uloga učitelja u razvoju darovitosti

Nadarenost je skup osobina na osnovu kojih je pojedinac u jednome ili više područja ljudskih delatnosti sposoban postizati visok natprosečan rezultat. U svakoj generaciji učenika postoji određeni broj pojedinaca koje možemo uvrstati u nadarene. U školi jenužno organizovati proces identifikacije nadarenih učenika jer se inače visoki potencijali mnogih takvih pojedinaca zbog različitih razloga nikad ne bi realizovali. Postoje termini otkrivanje I identifikovanje. Oni se razlikuju jer otkriti znači samo otkriti nadarenog učenika, a identifikovati znači utvrditi njegov identitet, tj. utvrditi skup osobina koje ga čine nadarenim. Otrkivanje I identivikacija obuhvata celu populaciju učenika. Otkriti nadarenog učenika znači uočiti neke elemente trajnih oblika njegovog ponašanja, koji ga izdvajaju od takvog ponašanja

njegovih vršnjaka. U procesu otkrivanja I identifikacije nadarenih učenika, nužno je u određenim momentima donositi konkretne dijagnoze. To su opisne karakteristike učenika koje možemo svrstati u kategoriju nadarenih. S tim kategorijama moraju biti upoznati I učenik I roditelj I nastavnici. Procene su uvek subjektivne. Najčešće tehnike u metodi procenjivanja su skale procene. Primenjuju se dva oblika procene: procenjivanje razvijenosti odgovarajućih osobina I procenjivanje vrednosti duhovnih I materijalnih proizvoda učenika. Darovita I talentovana su ona deca koja su identifikovana od strane stručne osobe kao naročito sposobna za velika postignuća. Među ovakvu decu spadaju ona koja pokazuju postignuća ili potencijalnu sposobnost iz područja:

1. Opšta intelektualna sposobnost2. Specifične sposobnosti za pojedino naučno područje 3. Kreativno, produktivno mišljenje

Učitelj može biti stvaraoc atmosfere (podsticati, ohrabrivati, omogućiti sticanje znanja…), učitelj mentor (stručnjak u svom području), učitelj roditelj (brine o darovitosti, razvija ljubav I određene aktivnosti), učitelj vaspitač (dobro poznaje pedagogiju, psihologiju, principe,…). Negativni elementi koji utiču na darovitost su: nezanimljivost nastave, prenaglašeno isticanje ocena, poštovanje propisa, vrednovanje napamet. Pozitivni elementi su: omogućavanje slobode, ispoljavanje znanja I veština, povoljni uslovi za rad. Kakvog učitelja žele: realnog, zanimljivog, strpljivog, snalažljivog, kreativnog, podsticajnog, da voli svoj predmet…

39. Produžena nastava likovne kulture

To je dopunska pomoć slabijim učenicima, ali za razliku od dopunske nastave koja se realizuje tokom nastave ona se organizuje nakon završetka redovnog školskog rada. Produžena nastava traje 10-ak dana I obuhvata učenike koji na kraju redovne nastave nisu bili pozitivno ocenjeni iz pojedih predmeta, a smatra se da bi im intenzivan naknadni rad mogao pomoći da stektnu odgovarajuća znanja I umenja.

40. Dodatna nastava likovne kulture

U nju se uključuju učenici koji su voljni I sposobni u proširivanju I produbljivanju obrazovanja koje se stiče u redovnoj nastavi, tj. oni pojedinci

koji žele I mogu da u pojedim nastavnim područijima ostvare više od onoga što je nastavnim programom propisano. U njoj se radi po grupama, koje se mogu formirati I od učenika različitih razreda. Učenici će lakše savladati gradivo uz pomoć nastavnika koji mogu odmah da im ukažu na greške I upute Ih na dobar put. Nastavnik će davati zadatke za samostalan rad, jer se to mora zahtevati, ali u svakom trenutku on može pružiti pomoć.