1. Nastanak i razvoj SMO kao naune disciplinePredmet, funkcija i uloga SMO, kao naune discipline, je da analizira, tumai i razjanjava dinamiku meunarodnih odnosa izmeu postojeih drava u savremeneom svetu, te izmeu drava i drugih subjekata SMO, regionalnih i meuregionalnih organizacija, NVO i pojedinaca. SMO nastoji da te odnose proui i utvrdi pravilnosti i tendencije, ili eventualne zakonitosti, i da na bazi ti saznanja, predvidi (anticipira) budue smerove razvoja SMO.Moderni periodi razvoja SMO- ubrzano razvijanje SMO kao naune discipline kree nakon Drugog svetskog rata- razlozi:1.) brz razvoj vojne tehnologije2.) brz razvoj kontakata meu dravama3.) neravnomeran ekonomski razvoj4.) proces globalizacije5.) brzina razvoja ekonomskih problema

- SMO je najrazvijenija nauna disciplina na Univerzitetima SAD-a, pod nazivom:* Svetska politika* Meunarodna politika* Diplomatija- najznaajniji teoretiar meunarodnih odnosa Arnold Tojnbi - uveni socijalni mislilac, tvorac teorije ciklizma u sociologiji- izuavao SMO sa sledeih aspekata:* porast nacionalizma u Evropi / svetu* geopolitike (uticaj geografskih faktora)* vojne sile* meunarodnog prava* meunarodne saradnje (na kojim osnovama postoji)

- uticaj na razvoj SMO:* formiranje NATO pakta 1949. godine* formiranje Varavskog pakta 1955. godine

- srodne discipline sa SMO su:1.) Meunarodno pravo2.) Geopolitika3.) Diplomatija4.) Meunarodni ekonomski odnosi5.) Savremeni politiki sistemi6.) Meunarodna politika

2. SMO i diplomatijaSMO kao disciplina su usko povezani sa aktuelnom politikom i diplomatijom. Jedan od dokaza za ovu tvrdnju je da su mnogi uveni profesori meunarodnih odnosa u Americi i u svetskim razmerama, u jednom periodu svog rada, bili angaovani kao ministri inostranih poslova, pomonici ministara ili savetnici predsednika. Recimo, profesor Rostov, zatim profesor Harvardskog univerziteta za meunarodne odnose Henri Kidinder, koji se smatra jednim od stratega, gurua ili proroka amerike spoljne politike, posle njega takoe uveni strateg meunarodnih odnosa Zbignjev Beinski. Takoe Maral ulman, Madlen Olbrajt, zatim sadanja sekretarka Stejt Dipartmenta Kondoliza Rajs...

3. Drave i nacije kao subjekti SMOOsnovni subjekti meunarodnih odnosa su suverene drave koje postoje u dananjem svetu. Velika je raznolikost drava koje postoje u savremenom svetu, od veliine, ekonomske razvijenosti i snage demokratske tradicije, ustrojstva ustavnosti ili ustavne fundiranosti ljudskih prava ili tradicije, do vojne snage i uticaja u svetu i na okolne zemlje. Zbog toga neki autori, imajui u vidu komplikovanu strukturu pojedinih drava, kau da su nacije takoe subjekti meunarodnih odnosa. Dakle, ne samo drave, ve u okviru pojedinih drava razliite nacije koje imaju svoje mesto u razvoju politikih i menarodnih odnosa. Primer: Iako je Ujedinjeno Kraljevstvo sastavljeno od vie delova i u meunarodnom komuniciranju se smatra jednim subjektom meunarodnih odnosa, u okviru UK se kotska, Vels, Severna Irska, Engleska, vrlo esto tretiraju kao zasebni subjekti meunarodnih odnosa. Pa ak i u sportskim odnosima (Reprezentacija Velsa, Engleske, kotske...) 4. Meunarodne politike, ekonomske i nevladine organizacije kao subjekti SMOSubjekti savremenih meunarodnih odnosa su i velike politike i ekonomske organizacije. Jedna od takvih je i EU. Ona kao subjekat meunarodnih odnosa ima svojevrsno parlamentarno predstavljanje drava lanica - Evropski parlament, zatim ima neku vrstu evropske vlade Evropsku komisiju, ima sudske institucije Evropski sud, kao tri oblika vlasti koje ima svaka drava. Ona je kao meunarodna ekonomska, ali i politika integracija, jedan od vanih subjekata meunarodnih odnosa. Ne samo da je vaan faktor u odnosima izmeu njenih lanica, ve i sa drugim faktorima izvan kruga zemalja lanica, pa tako imamo specifine odnose EU i SAD, EU i Japana, EU u reavanju kriznih arita, EU i NATO-a, EU i drugih meunarodnih organizacija. Takoe NAFTA Severnoameriki trgovinski sporazum je organizacija koju su formirale Kanada, SAD i Meksiko, pre svega zbog olakavanja trgovinsko ekonomske saradnje.U subjekte SMO svakako spadaju i organizacije drugaijeg tipa, kako to je recimo OECD Organizacija za ekonomsku saradnju najrazvijenijih drava savrmenog sveta. Najrazvijenije drave su formirale tu organizaciju koja treba da slui za koordiniranje njihovih politika da se izbegnu velike ekonomske krize i da se pruaju ekspertske usluge zemljama u razvoju. Subjekat SMO su svakako UN koje i pored toga to sve vie u meunarodnim odnosima gubi na znaaju i postaje svojevrsan instrument globalne sile i njenih interesa, ipak obuhvata 192 drave u savremenom svetu. Subjekat SMO je i OEBS (Organizacija za evropsku bezbednost i saradnju) nastao kao pokuaj prevladavanja krize, u koju je svet uveo Hladni rat (Kanada, SAD lanice). Subjekti SMO su i razliite druge, recimo vojne organizacije drave, kao to je to NATO, AESAN (drave Jugoistone Azije). Takoe, Organizacija afrikog jedinstva, Islamska konfederacija, Organizacija amerikih drava...MVO su institucije koje su stvorile i u kojima uestvuju vlade drava, a koje im daju vlast da donose kolektivne odluke u vezi sa posebnim globalnim problemimaSvetska trgovinska organizacija (STO)- 1947. godine u enevi se donosi sporazum GATT (o tarifama i trgovini)- 1995. godine osnovan je STO od strane SAD, a 2002. godine se pridruuje i Kina- odluivanje u STO je na ministarskom nivou- funkcije:1.) obezbeuje pravednu i bezbednu trgovinu2.) reava trgovinske sporove3.) nadgleda trgovinu industrijskim i poljoprivrednim robama i uslugama4.) namee pravila i uslove trgovine5.) glavni cilj STO je da obezbedi nesmetanu, predvidljivu i slobodnu trgovinu

Svetska banka- osnovana je 1944. godine- prvobitna zamisao je bila da pomogne obnovu ratom opustoenih zemalja- sastoji se od:1.) Meunarodne banke za obnovu i razvoj (IBRD)2.) Meunarodnog udruenja za razvoj (IDA)3.) Meunarodne finansijske korporacije (IFC)4.) Multilateralne agencije za garantovanje investicija (MIGA)

Meunarodni monetarni fond (MMF)- osnovan je 1944. godine- glavne funkcije MMFa su:1.) stabilizovanje kursa u cilju olakavanja meunarodne trgovine2.) promovisanje meunarodne monetarne saradnje3.) dodeljivanje raspoloivih finansijskih sredstava4.) uspostavljanje poverenja

Vaan subjekt meunarodnih odnosa sa prepoznatljivom i rastuom ulogom su svakako nevladine organizacije. Nevladine organizacije su vrlo rairene u razliitim oblastima. Od zalaganja za zatitu ljudskih prava, u emu je jedna od najstarijih i najpoznatijih nevladinih organizacija Amnesti International, koja se bori za zatitu prava politikih zatvorenika i svih koji se proganjaju zbog slobode izraavanja, slobode veroispovesti, slobode politikog delovanja, do raznih strukovnih organizacija kakve su Lekari bez granica ili Reporteri bez granica, koji se zalau za potovanje prava svojih lanova, novinara lekara, pa do nekih koje se bore za zatitu ovekove sredine kakva je Green Peace (esto agresivno deluju).

5. Vojnoindustrijski kompleksi, lobiji i grupe za pritisak kao subjekti SMOVojnoindustrijski kompleksiMeu subjekte SMO svakako treba ubrojati i vojnoindustrijske komplekse. Proizvoai oruja, naroito u najravijenijim zemljama, su izuzetno moni i organizovani u svoje komplekse i sindikate i politikom prodaje ili zabrane prodaje oruja nekim zemljama itekako da utiu na SMO. Veliki proizvoai oruja imaju interesa da prodaju oruje i time stiu ogromne profite i samom injenicom odobravanja ili zabrane naoruavanja pojedinih zemalja na direktan nain utiu na SMO. Rusija izvozi najsofisticiranije avione lovce u Indiju i druge zemlje, zbog saveznikih odnosa. SAD takoe svoje avione izvovi u saveznike zemlje i tako se odnos snaga formira na bazi izvoza sofisticiranog oruja od strane najveih proizvoaa na svetu. Lobiji i grupe za pritisakLobiji kako grupe za pritisak i kao faktori u meunarodnim odnosima. Jevreji dijaspore, drugih zemalja koji su zbog svoje sposobnosti i ekonomske moi i uticaja u svim oblastima, pa i u kulturi, vaan faktor u tim zemljama, formirali su organizaciju Svetski jevrejski kongres, za koju se zna da je jedan od najvanijih lobija u amerikoj unutranjoj i spoljanjoj politici. Svetski jevrejski kongres utie na sudbinu drave Izrael i na meunarodne odnose Izraela sa arapskim dravama i uopte odnose u regionu Bliskog istoka. Utie tako to u amerikim institucijama, Kongresu, Senatu, Vrhovnom sudu, u svakodnevnom funkcionisanju, utiu da nijedna odluka koja je protiv interesa jevrejskog naroda, odnosno Izraela ne proe.Uticajni lobiji u svetu:- grki lobi (Amerika, mona i uticajna religija)- albanski lobi (samoproklamovano osamostaljenje Kosova, podrka Amerike)- jermenski lobi (genocid od strane Turske)- ukrajinski lobi6. Teorije sistema, podsistema i teorije otvorenog regionalizmaTeorije sistema i podsistemaU ovim teorijama se konstatuje da u savremenim meunarodnim odnosima deluje preko 200 drava. Sve te drave zajedno sainjavaju sistem meunarodnih odnosa. Sve te zemlje, ukljuene su u neke integracione procese ili u meunarodne organizacije, ine sistem. U okviru tog sistema meunarodnih odnosa, deluju i postoje razliiti podsistemi koji se onda mogu razvrstavati po razliitim kriterijumima. Teorije otvorenog regionalizmaOva teorija govori da je najvanije sagledavati savremene meunarodne odnose izmeu drava i drugih subjekata u okviru regionalnih grupacija zemalja, gde one zadovoljavaju izvesne zasebne ciljeve vezane za taj region.7. Teorije zavisnosti, meuzavisnosti i teorije izolacionizma i intervencionizmaTeorije zavisnosti i meuzavisnostiO zaavisnosti izmeu drava se govori uvek kada se interesi jedne drave preklapaju ili uslovljavaju interesima druge drave. Moe se govoriti kroz razliite aspekte u tom vidu meunarodne zavisnosti. Najee o ekonomskoj zavisnosti i meuzavisnosti drava. Tako da, iako su SAD ekonomski najrazvijenija zemlja, mi esto govorimo kako one zavise od uvoza nafte iz razliiih regiona, naroito sa Bliskog istoka. Tako da postoji izvesna zavisnost i meuzavisnost amerike privrede i njene potrebe za energijom, u ovom sluaju za naftom. Postoji, naravno, i politika meuzavisnost drava, u sluaju kada su one lanice odreene politike ili ekonomske inegracije i kada svoje poliike stavove formiraju u zavisnosti od stavova drugih zemalja lanica, ili drugih zemalja sa kojima imaju bliske politike i druge odnose, saveznitva i dr. Primer: Dovoljno je da SAD preporue odreen stav po pitanju samoproklamovanja nezavisnosti Kosova, da niz drugih zemalja koje imaju odnose meuzavisnosti sa SAD , formiraju svoje politike stavove u vezi sa tim...

Teorije izolacioniznaU teorije bazirane na realnim odnosima snaga izmeu drava koje pripadaju korpusu realistike kole ili pravca prouavanja savremenih meunarodnih odnosa, svakako spadaju teorije o izolacionizmu i intervencionizmu. Na amerikom tlu, u amerikoj istoriji, ovo su dve dominantne teorije ili pravca. Koncept izolacionizma je tvrdio da Amerika, kao dovoljno velika zemlja sa sopstvenim problemima, sa ogromnim ljudskim, prirodnim i drugim ekonomskim resursima, moe da bude dovoljna sama sebi. Cilj amerike unutranje i spoljne politike je da titi ovu dravu i ogromnu teritoriju, a ne treba da se bavi reavanjem svetskih pitanja i odnosa u okviru svetske zajednice.Teorije intervencionizmaAmerikanci su shvatili da ne mogu ostati potpuno ravnoduni prema onome to se deava u svetu. Da je najbolja zatita njihovih nacionalnih interesa tako to e spreavati ili preventivnim akcijama onemoguiti i budue ratove koje izazivaju velike tete, razaranja, ljudske rtve i sl. Amerika nema pravo da ostane ravnoduna, prema tvorcima intervencionistikog pravca u amerikoj spoljnoj politici, mora da zatiti demokratske vrednosti, mir i stabilnost u sveu i spasi svet od razaranja.

8. Teorije o konfliktima i teorije o detantu i kontroli oruanjaTeorije o konfiktimaKonflikti, bilo ekonomski, vojni, politiki ili rat u pravom smislu te rei, su neto to je obeleilo istoriju meunarodnih odnosa. Istovremeno, pokuaji da se preventivnim akcijama spree konflikti, da se stvore mehanizmi za miroljubivo reavanje konflikata za spreavanje izbijanja ratnog sukoba, ili ako do njega doe, da postojei mehanizmi i saveznitva spree da se on proiri u svetski sukob, su glavna tema meunarodnih odnosa prema autorima ovog teorijskog pravca. Pri tom, naroito u modernoj istoriji, se bave prouavanjem takozvanog potisnutog, tihog ili tinjajueg sukoba, kakav je Hladni rat izmeu dve velike sile i dva vojno-politikog bloka, izmeu Atlantskog i Varavskog pakta, u itavom periodu posle Drugog svetskog rata, a naroito od 1949. kada je formiram Atlantski pakt, pa do 1989. i pada Berlinskog zida, simbola podele sveta na dva bloka. Taj simbol hladnog, tinjajueg rata, koji se na sreu oveanstva nikad nije pretvorio u pravi totalni, nuklearni ili svetski rat, je jedna od vanih tema autora u disciplini savremenih meunarodnih odnosa.

Teorije o detantu i kontroli naorunjaJavljaju se razliiti teoretiari koji tvrde da je najvanije u meunarodnim odnosima obezbediti mehanizme za kontrolu naoruanja, a to znai da najvee zemlje proizvoai i posednici oruja, posebno nuklearnog, treba da usvoje ugovore i sporazume kojima e naoruanje svesti na razumnu meru Autori ovog teorijskog pravca kau da je najvanije obezbediti mehanizme, ugovore kojim se kontolie nuklearno naoruanje. Kroz Meunarodnu agenciju za atomsku energiju, u okviru sistema UN, koja stalno nadgleda da se ne pojave nove zemlje proizvoai nuklearnog oruja i ija je osnova takozvani Ugovor o zabrani proliferacije nuklearnog oruja. 9. Teorije o balansu moi i teorije igre, pogaanja i simulacijeTeorije o balansu moiU okviru realistikih teorija, mo je vaan elemenat za prouavanje savremenih meunarodnih odnosa, tako da ako hoemo da govorimo o svetu koji je stabilan, bezbedan i bez rizika velikog svetskog sukoba, najbolje je po ovim teorijama da postoji balans moi. Balans snaga izmeu jednog i drugog bloka, izmeu jedne ili druge velike sile, izmeu najjaih nuklearnih sila, a koji garantuje bezbednost i stabilnost.Teorije igre, pogaanja i simulacije Imajui u vidu da je u drutvenim pojavama, a naroito u meunarodnim odnosima, nemogue praviti eksperimente, igre simulacije zamenjuju eksperiment kao sredstvo prouavanja. U ovom konceptu teorije igara tvrdi se da u meunarodnim odnosima postoje (poput aha, ili nekih drugih igara), odreeni akteri (igrai) uesnici u procesu. Da oni imaju svoje uloge i interese, da u tim ulogama ili interesima postoje vrednosti koje oni tite. U razmiljanju o tome, po koncepciji teorije igara, treba videti kako promenom snage aktera, ili promenom uloga koji je u igri, moe da se obezbedi eljeni rezultat. Kao i u misaonim igrama (ah, poker) u razmiljanju o ulogama i krajnjim ishodima odreenjih akcija aktera u meunarodnim odnosima daju se ak i numerike, matematike vrednosti kako bi se putem raunara i preko postotaka ili faktora dolo do nekih egzaktnih podataka .10. Postmodernistike i konstruktivistike teorijeKonstruktivistike teorijeIdeja konstruktivistikih teorija je da definiu odreene institucije i pojave u drutvenim odnosima, kakve su drava, dravljanstvo, suverenost, vlast, mo itd. i da utvrde da je itav svet neka vrsta drutvene konstrukcije zasnovane na dravama kao zasebnim mehanizmima u kojima postoje svi ovi elementi. Da su odnosi meu dravama u takvoj drutvenoj konstrukciji podloni stalnim promenama, a da su ljudi osnovni nosioci tih promena. Da su u odnosima u savremenom svetu kljuni stavovi elite, koja vodi drave i narode u odnosima sa drugim dravama. Pitanje identiteta i drutvenih normi je unutranje pitanje svake drave. Na bazi elemenata identiteta, drutvenih normi i stavova elite, stvara se nova konstrukcija koja se zove nacionalni interes, koji u svakoj dravi treba dogovoriti, utvrditi. Kada je definisan nacionalni interes, onda moemo, na bazi njega, da znamo kakvi e odnosi te drave biti sa drugim dravama u svetu.11. Globalistike i ekoloke teorijeGlobalistike teorijeitav niz teoretiara pripada grupi globalista koji sve savremene pojave, pa i u meunarodnim odnosima, tumae nekontrolisanim irenjem globalizacije. Brojni su teoretiari koji ak kau da je osnovni neprijatelj globalizacije to to malo vodi rauna o interesima oveka, pojedinca, o ljudskoj prirodi. Dakle, globalistiki svet, u potrazi za sve veim profitom i tritima, uslovljava sve ekonomskim interesima i irei se nekontrolisano zapostavlja oveka. ovek postaje samo jedan od elemenata lude trke za profitom. Kao to tvrdi belgijski premijer Gij Ferhofen, jedini nain da spasimo globalizaciju, da globalizacija postane prihvatjiva i za nerazvijeni svet u koji jo nije prodrla, jeste da smislimo koncept globalizacije sa ljudskim likom, u kome e se voditi rauna i u interesima oveka. Da nee sve biti trka za profitom, nametanjem interesa najrazvijenih.Ekoloke teorijePostoji itav serijal tzv. ekolokih teorija, koje kau da je glavni problem u meunarodnim odnosima to to najrazvijenije drave ine protiv prirode, naeg okruenja, to moe da dovede do kraha oveanstva. To se ilustruje podacima o globalnom zagrevanju, o ozonskim rupama, o problemima otopljavanja lednika, podizanju nivoa mora, izumiranju odreenih ivotinjskih i biljnih vrsta. Teoretiari ekolokih teorija tvrde da je sve loe to nam se dogaa vezano, upravo, za nekontrolisani nasrtaj na prirodu, izazvan ekonomskim razvojem, trkom u naoruanju, atomskim eksperimentima i sl. Zakljuak je da to treba zaustaviti. Organizuju se akcije, kongresi, seminari i razne manifestacije, naroito predvoene od organizacije Green peace ili drugih, kako bi svet prodrmao i zaustavio vreme, a kako ne bi se nastavio taj zloin prema prirodi, prema ljudskom rodu koji ini deo prirode. 12. Teorije ogranienog suvereniteta i teorija velike ahovske tableTeorije o ogranienom suverenitetuU jednom periodu razvoja interblokovskih odnosa, i u Atlantskom i Varavskom paktu, razvile su se teorije o ogranienom suverenitetu. Uvek se postavljalo pitanje odnosa suvereniteta i nadnacionalnih tvorevina. To je poznata Brenjevljeva teorija gde drave lanice pakta, s obzirom na to da uivaju zatitu, podrku, pomo najjae sile ( SAD ili Sovjetskog Saveza), moraju da vode rauna o interesima bloka u celini, da prevaziu tu granicu uskih nacionalnih interesa drave lanice, pa samim tim i suvereniteta. Da bi opravdao hegemonistiku poziciju Sovjetskog Saveza u okviru istonoevropskog bloka, Leonid Brenjev je lansirao ideju o ogranienom suverenitetu. Po njoj, svaka drava-lanica ima puni suverenitet sve dok se u toj dravi-lanici ne dogodi situacija koja ugroava interese itavog Saveza ili izgradnju socijalizma uopte. Dakle, moete biti samostalni i slobodni da odluujete o svim pitanjima, dok u centrali u Moskvi neko da reforme koje ste preuzeli ugroavaju interese socijalizma u Savezu ili svetu, ili ugroavaju interese Varavskog pakta. U tom sluaju, suverenitet lanice Pakta mogu slobodno da ugroze i napadnu otpadniku zemlju slanjem zajednikih trupa kako bi zatitle interese svih. Teorija velike ahovske table: Jednu od teorija o meunarodnim odnosima zaeo je Henri Kisinder, a obrazloio i doveo do nivoa teorije poznati ameriki strateg, filozof i profesor, bivi savetnik za nacionalnu bezbednost predsednika Amerike, Zbignjev Beinski. Teorija se zove, kao i njegovo glavno delo, teorija velike ahovske table. Po njoj, savremeni svet je jedna velika ahovska tabla, na kojoj brojni igrai povlae poteze. Cilj vodee zemlje, a po njemu u interesu je napretka sveta i oveanstva da budu SAD kao bespogovorni voa savremenog demokratskog sveta, da se obezbedi predvidljivost poteza na velikoj ahovskoj tabli. Da se ahovska tabla tako organizuje kako nikada ne bi bili ugroeni interesi predvodnika demokratije progresivnog sveta i voe novog svetskog poretka. Beinski aktere deli na velike globalne svetske igrae, od kojih je najvanija globalna sila SAD, na regionalne igrae ili stoere, i na lokalne igrae, odnosno lokalne sile. Cilj ovog velikog uenja je da se stvori takav svetski poredak u kome bi se jednom zauvek spreilo ponovno stvaranje velike ruske imperije kao kontra tee Atlanskog saveza ili Amerike kao predvodnika demokratizacije i globalizacije. Rusiji, Kini i Japanu treba na ahovskoj tabli dodeliti uloge regionalnih igraa i stoera. Kako bi se spreila potencijalna situacija da u budunosti doe do nuklearne katastrofe ili rata, treba org. svet kao ahovsku tablu gde je jedini globalni igra SAD, gde su regionalni igrai Rusija i Kina. Po ovom konceptu treba proiriti uticaj EU preko Urala, cilj je irenje uticaja na Aziju odakle je pojam Evroazija. Klasian pokuaj da se hegemonija jedne drave obrazloi interesima svih, uz pomo vrednosti kao to su mir, stabilnost, bezbednost i izbegavanje sukoba za koje se zalau, to je svakako korisno za celo oveanstvo. 13. POJAM MEUNARODNE ZAJEDNICE, SVETSKA ZAJEDNICA, SVETSKO DRUTVOMeunarodna zajednica : ne moe se govoriti o vrsto definisanom fenomenu, ali se koristi kao ideja o celovitosti svih drava koje postoje na zemljinoj kugli.Koliko je meunarodna zajednica frekfentan pojam u meunarodnoj politici toliko su frekfentni i pokuaji da se ovom pojmu da jedna nauna i univerzalistika definicija. No, do danas su svi ti pokuaji ostajali bezuspeni, pa nam preostaje da izdvojimo ona odreenja koja su najblia i najjedinstvenija.Bivi generalni sekretar UN-a Kofi Annan meunarodnu zajednicu vidi kao univerzalistiki koncept koji predstavlja podeljenu viziju, boljeg sveta za sve ljude.Dakle, drave ine tu meunarodnu zajednicu koja ima izvesne meunarodne institucije i organizacije kakve su UN ili Svetska trgovinska organizacija. Kroz te institucije I organizacije tite se neki interesi zajednitva drava koje postoje u svetu. To nije faktiko zajednitvo, jer u okviru meunarodne zajednice postoje ue zajednice, integracije I organizacije, EU, NAFTA, ASESAN, ali ono to je simbol I inkarnacija meunarodne zajednice jeste sistem Ujedinjenih Nacija. U njemu postoje Organizacija ujedinjenih nacija u Njujorku, evropska ispostava UN u enevi, UNESCO za saradnju u oblasti obrazovanja I kulure I informacija, UNCTAD za saradnju I trgovinu I ekonomiji, FAO meunarodna organizacija za prehranu I niz drugih specijalizovanih agencija I slubi UN. 14. GENEZA KONCEPTA MEUNARODNE ZAJEDNICEOvaj koncept meunarodne zajednice se razvijao kroz istoriju preko ideje da postoje nadnacionalne zajednice pojedinih drava (od kojih su neke drave I same zajednice vie nacija ili etnikih grupa, a neke dravne zajednice stvorene na bazi doseljavanja I koegzistencije vie nacija, kao to su SAD) ili neke druge drave koje su nastale na bazi zajednikog interesa I ivota (vajcArska konfederacija). Te dravne zajednice su u meunarodnom optenju imale normalne odnose I saradnje I sukobe sa drugim dravnim zajednicama. Iz toga su proizale tendencije da se interesi pretenog dela oveanstva ili drava u borbi protiv zala reavaju u okviru meunarodne zajednice.Kroz ideje amerikih intervencionista, naroito predsednika Vudro Vilsona, dolo se do koncepta meunarodne zajednice. Nekada je ta meunarodna zajednica bila usko shvaena samo kroz lanstvo u Ligi naroda, gde je bilo 25 drava lanica, pa se posle Drugog svetskog rata, irenje Ujedinjenih nacija, dolo do brojke od 192 drave. I danas moemo da kaemo da postoji ui I iri okvir meunarodne zajednice, jer 192 drave pripadaju organizovanoj meunarodnoj zajednici u okviru UN, a ovih preostalih 13 ili 14 jo nisu lanovi UN. U meuvremenu e se pojaviti neke nove koje treba da prou kroz postupak prijema I koje e moda u perspektivi postati lanice UN kada se u GS veina izjasni za njihovo lanstvo I kad Generalni sekretar svojim dopisom objavi I podigne njihovu zastavu na jarbol ispred zgrade na Ist Riveru I NY-pred palatom UN.15. INSTITUCIJE ME.ZAJEDNICE, OUN, SAVET BEZBEDNOSTI, UNESKO, FAO ORGANIZACIJA UJEDINJENIH NACIJA () () , , . 1945. 51 , . 2011,193 , , ( , ), ,( , ),( ) ( 1971). . , . , , , , , , , . , -. , . , , . . , . 1. ,1942. , . : . . . , , . , , . SAVET BEZBEDNOSTI UN- je najvanije teloUjedinjenih nacija. Zaduen je za odravanjemiraI bezbednostimeunarodima. Dok ostali organi Ujedinjenih nacija samo daju preporukevladamazemalja lanica, Savet bezbednosti ima ovlaenja da donosi odluke koje vlade zemalja lanica moraju potovati, kako stoji uPovelji Ujedinjenih nacija. Odluke Saveta su poznate kaorezolucije Saveta bezbednosti. Predsedavanje Savetom bezbednosti se rotira i traje jedan mesec.Predstavnici lanica Saveta bezbednosti moraju uvek biti prisutni useditu Organizacijeu Njujorku kako bi bilo mogue odrati sastavak Saveta u svako doba. Ovaj zahtev je usvojen u povelji Ujedinjenih nacija, jer njen predhodnik,Liga narodaje esto bila u nemogunosti da odgovori na vreme u kriznim situacijama.Uloga predsedavajueg Saveta bezbednosti ukljuuje postavljanje dnevnog reda, predsedavanje sastancima i nadgledanje kriznih arita. Menja se prema alfabetskom redu imena lanica na engleskom.Postoje dve kategorije lanstva u Savetu bezbednosti UN:stalne laniceiizabrane lanice.Uloga UN u meunarodnoj kolektivnoj bezbednosti je definisana u Povelji UN, ime se Savet bezbednosti ovlauje da: ispita svaku situaciju koja preti meunarodnom miru; preporuuje proceduru za mirno reavanje razmirica; utie na ostale zemlje lanice da delimino ili u potpunosti prekinu ekonomske odnose kao i pomorske, vazdune, potanske, i radio-veze, ili da raskinu diplomatske odnose; i sprovodi svoje odluke vojnim putem, ako je potrebno.Ujedinjene nacije su pomogle u spreavanju da mnogi sluajei izbijanja meunarodnog nasilja prerastu u ire konflikte. Otvorila je put za reavanje mnogih sporova postavljajui sebe u centar rasprave i pregovora, kao i preko mnogih misija za utvrivanje injenica sponzorisanih od strane UN, posrednika, i mirovnih posmatraa.Mirovne snage Ujedinjenih nacija, sainjavaju trupe i oprema koje obezbeuju zemlje lanice, obino su bile u mogunost da odranie ili spree dalje sukobe.

UNESKO (.United Nations Educational, Scientific and Cultural Organization, , ) 1946. . , , , . 193 - 50 . : , , , . , , , , , , o . . . , , .2009. .

ORGANIZACIJA ZA HRANU I POLJOPRIVREDU Ujedinjenih nacija(poznatija pod engleskim imenomFood and Agriculture Organization, odnosno skraenicom FAO) je specijalizovana organizacijaUjedinjenih nacija.FAO je osnovan1945. godine uQubekuuKanadi. Dan osnivanja FAO-a (16. oktobar) se danas obiljeava kao Svjetski dan hrane. Sjedite je1951. godine premjeteno uRimuItaliji, gdje se i danas nalazi. FAO trenutno ima 190 lanica (189 drava iEvropsku unijukao posebnu lanicu).Bosna i Hercegovinaje lanica FAO-a od8. novembra1993. godine.Moto FAO-a glasi: Pomoi da se stvori svijet bez gladi.Zadaa FAO-a je poveanje proizvodnje i pravednija raspodjela poljoprivrednih proizvoda i hrane uope na svjetskom nivou kao sredstvo za osiguranje odgovarajue ishrane i poveanje ivotnog standarda svih ljudi na svijetu. U ovom smislu, FAO je izradio i stavio besplatno na raspolaganje tzv.Codex Alimentariuskoji definira meunarodne standarde za sigurnost prehrambenih proizvoda.

Osnovni zadaci Organizacije za hranu i poljoprivredu su: Pruanje pomoi zemljama u razvoju, Pruanje informacija o ishrani, prehrambenim proizvodima, poljoprivredi, umarstvu i ribarstvu, Savjetovanje vladinih organizacija, Organiziranje sastanaka izmeu zemalja s ciljem diskusije o osnovnim problemima ishrane u dananjem svijetu.

16. MEUNARODNA ZAJEDNICA U SLUBI GLOBALNE SILEDravne zajednice, elei da ogranie egoizme I da u zadovoljavanju svojih nacionalnih interesa ne idu na utrb nacionalnih interesa druhih drava, dobrovoljno su prihvatile uee u meunarodnoj zajednici, kako bi prenoenje izvesnih elemenata sopstvenog suvereniteta obezbedile zatitu interesa veine oveanstva ili meunarodne zajednice. Meutim kroz istoriju UN este su zloupotrebe meunarodne zajednice zarad uskih interesa ili izvrgavanjem njenih interesa u praxi . Poev od meunarodnog prava koje je osnovni instrument meunarodne zajednice u reavanju problema, ponaanje pojedinih drava moe se tumaiti kao krenje meunarodnog prava, npr u sluaju Kosova I Metohije. Vratimo se na sluaj bombardovanja Srbije 1999. Jedino odluka Saveta bezbednosti na bazi glave 7.preambule Povelje UN je mogla da odobri da se koriste snage I silom zaustavi neka drava. Kada su SAD pokuale da dobiju saglasnost SB da bombarduju Srbiju I spree reim Slobodana Miloevia da vri navodni zloin nad albanskim stanovnitvom na Kosovu I Metohij, nisu uspeli. Onda su smislile koncept da to nije njihova akcija kao SAD-a u ratu protiv Srbije, nego akcija NATO pakta, ali zbog tzv humanitarnih razloga zatite izbeglica I stanovnitva na Kosovu. Tako su samo sebi dodelili pravo da reaguju I interveniu I 78 dana bombarduju Srbiju kako bi navodno zatitili albanske izbeglice na Kosovu. To bombardovanje je po svim objektivnim kriterijumima, zloupotreba instrumenata meunarodne zajednice I meunarodnog prava u ovoj akciji. Prema tome moemo da govorimo da su meunarodna zajednica I njena institucija UN, sve vie u slubi interesa velike globalne sile-SAD-a. Logika SAD-a u odnosu prema UN-u je sledea: mi smo zemlja osniva OUN-a, u naoj zemlji se nalazi sedite UN-a, izgradili smo zgradu I dali na uslugu UN-ijama, mi smo kao zemlja najvei donator za funkcionisanje UN-a, pa je po njima logino to da u njima imaju najvei uticaj. Ogroman mehanizam inovnika I tela koje treba plaati svakodnevno, to mora neko da plati. Sistem finansiranja UN-a je takav da su sve drave, na bazi kriterijuma ekonomskog razvoja razvrstane po kategorijama I zavisno od toga utvren je procenat njihovog uea u ukupnom budetu UN-ja. Najvei donator, najvei davalac para za funkcionisanje rada UN su SAD. Sledee pitanje o kome se raspravlja je sposobnost meunarodne zajednice da reaguje u meunarodnim odnosima. Postoje mehanizmi I sredstva u nizu situacija da UN kroz sve odluke I pomou mirovnih snaga , plavih lemova pacifikuju odreeni problem. Neophodno je da se konstatuje da se suoavamo sa ozbiljnom krizom poverenja u sposobnost meunarodne zajednice I UNacija da reaguju u meunarodnim odnosima ili posreduju u njima. To e znaiti ili postepeno ukidanje UN kao instrumenta meunarodne zajednice u spreavanju sukoba, ili e stanje da se promeni izvesnim reformama koje se najavljuju irenje Saveta bezbednosti za jo nekoliko u meuvremenu naraslih drava koje e imati pravo veta, kao to su Indija, Brazil, Japan I Nigerija.Mnogi teoretiari su se pitali otkud razlog za postojanje NATO pakta kada vie ne postoji Varavski pakt. Odgovor: ako neto ne proe u Ujedinjenim nacijama, a elimo da interveniemo u pojedinim delovima sveta, onda emo to ozzvaniiti kroz NATO pakt. On predstavlja sredstvo za realizaciju ciljeva odlukom pol.rukovodstva na samitima NATO pakta. Poto je rat protiv meunarodnog terorizma I org.kriminala, protiv proliferacije nuklearnog oruja teko sprovesti kroz UN kao cilj, onda se to sprovodi kroz ue telo, NATO pakt. U narednom periodu je nuno obaviti temeljite reforme institucija meunarodne zajednice, pre svega UN a posle I drugih institucija kako bi sa jedne strane bile to efikasnije, kako bi zaista predstavljale me.zajednicu I kako bi se spreila dalja erozija ugleda I poverenja u meunarodnu zajednicu.

17. NAJVANIJE PROMENE U SMO POSLE PADA BERLINSKOG ZIDAKada govorimo o savremenom svetu danas, treba videti da se svet suoava sa jednom optom ili univerzalnom pojavom koja se naziva globalizacija I koja utie kao ozbiljan faktor na prekomponovanje savremenih meunarodnih odnosa. Poznato je da su se desile vane promene u savremenim meunarodnim odnosima posle pada Berlinskog zida I kraja Hladnog rata to se vezuje za godine 1989.-1991. odnosno za raspad Sovjetskog Saveza. 1. Globalno zagrevanje- na bazi I kao posledica ega nastaju ozonske rupe, na polovima zemljine kugle, koje prete raznim opasnostima-naglim topljenjem leda na polovima, koje e izazvati podizanje nivoa mora I samim tim bie unitene razne biljne I ivotinjske vrste. Zbog toga je neophodna zajednika, multilateralna akcija svih drava koje zagauju ivotnu sredinu, pre svega glavnih zagaivaa, I dogovor izmeu njih da se smanji emitovanje ugljen-dioksida posebno iz industrijskih pogona. To iziskuje nove trokove za koje globalni igrai nisu spremni. Veoma je vaan postignut dogovor iz Kjota u Japanu gde je svetska zajednica uspela da se dogovori o smanjivanju zagaivanja ovekove okoline na proporcionalan nain. Prvenstveno, SAD nisu prihvatile sporazum, kao ni ostali zagaivai poput Kine, Indije I nedavno je odran sastanak na Baliju na kome su SAD konano pristale da primenjuju process smanjivanja emitovanja ugljen-dioksida. 2. Krah komunizma- danas je na zemljinoj kugli ostalo samo nekolko zemalja koj u svom samodefinisanju prihvataju das u komunistike zemlje. Ostala je komunistika Kina koja u svom Ustavu jo uvek dri da je drava diktature proleterijata pa samim tim I komunistika, ali ona sa ozbiljnim reformama grabi napred sa najveom stopom ek.rasta. osim Kine, ostale su jo I Severna Koreja I Kuba.3. Kraj bipolarizma- krahom komunizma, odnosno padom Berlinskog zida, dosao je I kraj bipolarizma. Umesto jednog reima u savremenim meunarodnim odnosima, gde postoji ravnotea snaga/straha/moi dve velike globalne sile, raspadom Sovjetskog saveza dolo je do kraja bipolarizma I formiranja stanja u meunarodnim odnosima gde postoji samo jedna sila koja void razliite procese u svetskim razmerama I koja ima ambiciju da predvodi borbu za decentralizaciju, protiv terorizma, reavanje kriznih arita itd.4. Svetska demografska explozija- dakle porast stanovnitva na preko 6 milijardi. Broj ljudi ubrzano raste naroito u zemljama koje ne preduzimaju nikakve mere za ograniavanje demografskog rasta (misli se na Indiju) Indija je ve prela milijardu I sto miliona stanovnika I tim tempom e prestii I Kinu.

5. Ekoloki problem I odrivi razvoj- tu spadaju ne samo problem globalnog zagrevanja ve I problem koji se javljaju usled neplanske I neobuzdane eksploatacije prirodnih bogatstava. Dogaaju se recimo procesi kojih mi nismo ni svesni. Recimo, u afrikim zemljama usled potrebe stanovnitva za ogrevom ili za materijalom za stambenu izgradnju, nekontrolisano se iskoriavaju umska bogatstva I dogaa se process dezertifikacije, irenja pustine. Isto tako je akutan I problem ogreva u tim zemljama gde se kao ogrev koristi suena balega od kamile. Glavna plua savremenog sveta danas je sliv reke Amazon u Brazilu sa ogromnim bogatstvom. Sliv Amazona odnosno deo zemljine kugle koji emituje kiseonik a pri tom je bogat biljnim I ivotinjskim vrstama sada se ugroava ubrzanom industrijalizacijom Brazila. Nephodno je da se obezbedi takav sistem razvoja koji je odriv, koji moe da se odvija a da ne zavisi od jedne sirovine proizvoda ni od jedne okolnosti I da ne bude podloan krizama zato to nema planskog I odrivog razvoja.

6. Globalne neizleive bolesti I prirodne katastrofe- u knjizi Dzozefa Naja se kae da je prva globalistika epidemija bila epidemija malih boginja, potom kuga, potom sida a na kraju navodi I kompjuterske bolesti I viruse svojstvene za savremeno doba. U vezi sa prevencijom prethodnog neophodna je : zejednika akcija na prevenciji, uzbunjivanju, najavljivanju, strunom naunom I med.pripremanju za takve dogaaje. Teorija zavere za HIV das u ga namenski izmislili Amerikanci.

7. Problem ekonomskog razvoja- jaz izmeu bogatih I siromanih se sve vie produbljuje

8. Novi savezi I integracije- osim EU sve vie na znaaju dobijaju regionalne, ekonomske I politike integracije kakve su NAFTA na severnoamerikom kontinentu, MERKOSUR u Lat Americi, Asean na DAlekom istoku a posebno je vaan poloaj jedine preostale vojne organizacije koja je opstala u savremenom svetu, a to je NATO pakt.

18. SAD KAO GLOBALNA SVETSKA SILAUloga velike sile, ma ko da je vrio je veoma skupa I rizina. Ona je ak skuplja od uloge dve velike sile u bipolarnom svetu. Dakle ako neko, u ovom sluaju SAD, nakon zavretka Hladnog rata, pada Berlinskog zida, kraja tzv bipolarnog sveta, preuzima ulogu glavnog aspiratora, podstrekaa ili promoter demokratije I lj prava a ujedno I glavnog svetskog policajca za sve lokalne krize I krizna arita u svetu, ta uloga je veoma skupa, odgovorna, I iziskuje velika izdvajanja, ogromni ratni budet I trokove. U daljem razvoju dogaaja e se I videti da li e SAD iako su najmonija I najbogatija zemlja na svetu uspeti da izdri takav ritam.U pomenutom sistemu ravnotee snaga/straha/moi, na jednoj strani je bio Sovjetski savez a na drugoj SAD sa svojim saveznicima organizovan u NATO pakt. SAD su ve krajem rata u avgustu 1945.god bile mona oruana sila sa novim orujem, atomskom bombom. U dva napada na Japanske gradove Hiroimu I Nagasaki oni su u avgustu 1945.godine ova dva grada potpuno razorili. Osim ljudskih rtava, izaziva radiokativne bolesti I posledice koje se generacijama prenose sa kolena na koleno. To je dalo veliki adut I snagu zemlji koja je posedovala takvo oruje da diktira u mnogo emu meunarodne odnose u posleratnom period I da se nametne kao velika sila. Meutim Sovjetski savez je ubrzo uspeo da napravi sopstvenu atomsku bombu ime se stvorila ravnotea snaga/moi u SMO.19. ULOGA RUSIJE U SMODanas se svakako kristalie jedna nova uloga Rusije koja nagovetava I koncept ruskog poimanja savremenih meunarodnih odnosa. U njima se Rusija nee vie isturati kao pandan ili kao drugi pol na vagi ravnotee izmeu SAD I Rusije, kako bi u ime univerzalnih ciljeva oveanstva Rusija titila tu ravnoteu snaga u savremenom svetu. Kako kae strateg amerike spoljne politike, Zbignjev Beinski, cilj amerike spoljne politike je da Rusija nikad ponovo ne postane imperijalna sila, imperija u svetskim razmerama, nego da se svede na regionalnu silu koja e tu ulogu da deli sa Kinom, kao regionalnom silom na dalekom istoku, sa Japanom koji e biti na svom delu teritorije, sa EU koja e biti u Evropi, jer e se na taj nain smanjiti opasnost po poziciju SAD-a I njenih nacionalnih interesa. Cilj Amerike je bio I ostao da Rusiju svede na regionalnu silu. Sada imamo situaciju gde je izgledalo da se Rusija, posle promena koje su se desile u njoj pomirila sa tom ulogom regionalne sile. Ranije je pomenuta hipoteza da Rusija svesno prihvata das u SAD jedina globalna sila, da se posveuje ubrzanom ekonomskog razvoju I pokuava da pozicijom Amerike koja se iscrpljuje u svim svetskim sukobima irom sveta, dovede do slabljenja SAD-a I do njihovog uruavanja kao globalne sile. U svakom sluaju Rusija sada pokuava da igra konstruktivnu ulogu, da se demokratski I ubrzano razvija I da smanji negativne efekte politike jednopolarnog sveta. Koristei neke druge argumente, pre svega ekonomsku mo, prirodna bogatstva, ali sve vie I upozoravajui na nuklearnu I vojnu sposobnost I oruja koja mogu da tite interese Rusije, on apokuava da oslabi mo globalne sile-SAD. Poslednji korak koji ozbiljno zabrinjava Rusiju je pisani zvanini zahtev Ukrajine da ue u sastav Nato pakta. Putin je iskoristio da preporui Ukrajini da odustane od lanstva u NATO paktu jer ukoliko bi to uradila I dozvolila razmetanje baza NATO-a na svom tlu, Rusija e pokrenuti svoje nuklearno oruje I okrenuti ga prema Ukrajini da bi se zatitila od potencijalne opasnosti. U toj trci u naoruanju, koje su SAD nametnule kao bogatija zemlja, Sovjetski savez se umesto da razvija neke druge sektore toliko iscrpljivao u ekonomskom kontekstu das u na kraju I sami priznali das u igubili Hladni rat I tom ratu toliko sredstava izgubili koje su mgli upotrebiti u razvoj zemlje.20.Uloga Kine,Japana ,Brazila i Indije u SMO : Kina ima kontinuiran i siguran proces stalnog ekonomskog rasta, to je u prognozama dovodi u situaciju pretendenta na svetsko liderstvo. Postepeni prelazak Pacifikog makroregiona (sa posebnim akcentom na istonu Aziju u odnosu na do sadanje vodee planetarno podruje severnog Atlantika), kao novo ekonomsko sredite sveta, stavlja Kinu u centralnu planetarnu poziciju tokom sledeih decenija nastupajueg HHI veka. Mnogoljudnost ove sile, relativna etnika homogenost, respektabilnost ostalih elemenata tvrde moi, mogu da imaju odluujuu prednost nad postojeim i potencijalnim nedostacima sa kojima se suoava savremena i budua Kina.Indija ima slinu poziciju kao Kina, uz realno manji gabarit moi i limitirani rast u tom pravcu na svetskom nivou. Osnovni dugorni faktori ograniavanja, inae evidentnog procesa daljeg porasta uloge Indije u meunarodnim odnosima, je relativno siromatvo ove zemlje po glavi stanovnika, prenaseljenost, geopolitika vezanost prevashodno za prostor june Azije i posebno Indijski podkontinent, geopolitiki sudar i tradicijalno neprijateljstvo sa islamskim svetom i dr. I pored toga Indija sa porastom prosveenosti svog stanovnitva i evidentnom ukljuenou ove sile u meunarodnu podelu rada, trita i kapitala, predstavlja silu u stalnom usponu i daljom perspektivom jaanja svoje meunarodne pozicije i udela u svetskoj moi.Japan je drugi najvei doprinosioc redovnom budetu UN-a. Njene isplate ak nadmauju one od Ujedinjenog Kraljevstva, Francuske, Kine, i Rusije. Stoga, Japan se smatra za najverovatnijeg kandidata za stalno mesto u Savetu.Nestrpljivost Japana da postane stalni lan Saveta bezbednosti suoava se sa jakim protivljenjem mnogih istonoazijskih zemalja, naroito Narodna Republika Kina, Juna Koreja, iSeverna Koreja. Mongolija je, meutim, podrala japansku kandidaturu. Odravani su brojni protesti na kopnenom delu Kine i u Junoj Koreji posle odobrenja japanske vlade da se tampaju kolski udbenici u kojima se umanjuju japanski zloini pre i za vreme Drugog svetskog rata.Neki Japanci smatraju da ove zemlje, naroito Kina, motiviu drugi problemi kao to je neslaganje oko podele teritorija.

Brazilska kandidatura za stalno lanstvo u Savetu bezbednosti ilma nekoliko jakih razloga:Brazil je slao trupe u borbi protiv Sila osovine tokom Drugog svetskog rata i trebalo je da dobije stalno mesto u Savetu bezbednosti pri osnivanju Ujedinjenih nacija.Svaki kontinent bi dobio po 2 stalna lana (iako Amerika dobila samo jednog a Evropa i Azija po 2), a Brazil je najvea zemlja u Junoj Americi po broju stanovnika, ekonomiji i povrini.Sjedinjene Drave podravaju kandidaturu Brazila za stalnim lanstvom; ali ipak, bez prava veta. Brazil je dobio podrku i drugih zemalja kao to je Rusija.lan je alijanse G4 nacije (koju ine jo Nemaka, Indija i Japan). Svaka G4 zemlja podrava kandidaturu ostale tri za stalnim lanstvom.Ima tradiciju voenja UN trupa u mirovne misije, npr. Haiti.Brazil predstavlja znaajnog politikog lidera meu zemljama u razvoju, naroito u komercijalnim pregovorima u Svetskoj trgovinskoj organizaciji.21.Uloga EU u SMO: EU pretenduje da bude nadnacionalna tvorevina. Evropska unija sa svojim ukupnim kapacitetima sprovodi uticaj irom sveta uz pomo raspoloivih instrumenata ekonomske i spoljne politike. Poznato je da EU predstavlja monog ekonomskog aktera koji, zahvaljujui svom jedinstvenom tritu, omoguava slobodan protok roba, ljudi i kapitala, to ga ini superiornim u odnosu na druge oblike regionalne ekonomske integracije u svetu. Iz ovoga sledi da je nakon Hladnog rata Evropska unija ostvarila znaajno prisustvo izvan sopstvenih granica, a njen uticaj je rastao i kroz proirenje lanstva u periodu od 1995. do 2011. godine.Promene koje su nastupile u strukturi meunarodnog sistema i izmenjena priroda bezbednosnog i politikog okruenja otvorili su mogunost za novu ulogu Unije i irenje spektra njenih spoljsnih aktivnosti. Pored ekonomske komponente koja se ogleda u zajednikom, pa potom jedinstvenom tritu i monetarnoj uniji, proces razvoja EU nastavio se kroz afirmaciju ZSBP. Unija eli napraviti iskorak od politikog patuljka ka kredibilnijem i integrisanijem politikom akteru. Teorije meunarodnih odnosa na razliite naine gledaju na akterstvo Evropske unije u meunarodnim odnosima, i njen status u okviru meunarodnog sistema. Tradicionalni pristupi, poput neorealizma i neoliberalizma, ne daju pozitivan odgovor da li se EU moe kvalifikovati kao punopravni akter u meunarodnom sistemu. Alternativni pristupi raskidaju sa dravocentrizmom i omoguavaju analizu uloge i dometa EU kao aktera u svetskoj politici. Bez obzira koji teorijski pristup izaberemo, potrebno je odrediti kriterijume za akterstvo, i oni se u skladu sa tradicionalnim pristupima mogu odrediti kao sposobnosti.22.Kriza rada OUN i njena nova uloga u SMO: Na poetku bi trebalo naglasati da su nakon II sv.rata stvorene UN kako bi se osigurao mir u svetu na due staze, kao i da bi se osigurala ravnotea snaga posmatrajui odnos liberalnog zapada i komunistikog istoka. UN imaju nekoliko tela od kojih su glavna GS[footnoteRef:1] i SB.[footnoteRef:2] [1: Generalna skuptina koja se sastoji od predstavnika svake od 192.drava. ] [2: Sastoji se od pet stalnih lanica (SAD, Rusija, Kina, VB i Francuska) uz 10.promenljivih lanica iz razliitih delova sveta sa mandatom od 4.godine. Ovom raznovrsnom postavom postavom iz razliitih delova sveta, omoguavaju se mir i stabilnost. Stalne lanice imaju pravo veta i nadglasavanja u okviru SB UN-a, dok promenljive ovo pravo nemaju.]

U narednom periodu je nuzno obaviti temeljite reforme insittucija medjunarodne zajednice,pre svega organizacije ujedinjene nacije,a psole i drugih institucija,kako bi sa jedne strane bile sto efikasnije,kako bi zaista predstavljale medjunarodno zajednnicu i kako bi se sprecila dalja erozija ugleda i poverenja u medjunarodnu zejednicu.U medjuvremenu je ukidanjem blokova i zavrsetkom Hladnog rata,pomalo erodirala ljubav prema pokretu nesvrstanih ili ideji nesvrstanostosti u medjunarodnoj zajednici i Ujedinjenim nacijama.Pokret je imao smisao dok je posredovao izmedju 2 bloka i omogucavao da drzave koje ne pripadaju ni jednom ni drugom bloku mogu da organizuju i stite svoje interese. Sada podrska razlicitim mehanizmima vezivanja kroz globalizaciju SAD obezbedjuju davanjem pomoci jednoj a nedavanjem pomoci drugoj zemlji koja je nepocudna ili koja se ne saglasava sa dominantnom ulogom SAD u medjunarodnim odnosima.Time su uspele da unesu razdor i discplinuju nesvrstane zemlje da povedu racuna i slusaju sta SAD kaze u svakom slucaju. Jer se SAD postavlja kao svetski policajac koji salje snage i intervenise gde procenjuje da je svetski mir ugrozen i gde zeli da zavede Pax americana ili mir na principima koje sam uspostavlja.Ujedinjene nacije umesto mesta gde ce se preventivno delovati na sprecavanje mogucih sukoba ili ratova izmedju drzava ili na resavanju odredjenih kriza, danas one postaju privezak interesa i politike SAD. Od mnogih teoreticari dolaze zalaganja da se sto pre krene reformom UJedinjenih nacija kako bi se one spasile od dalje erozije i kako bi se reafirmisala uloga Ujedinjenih nacija kao stvarnog instrumenta medjunarodne zajednice za sprecavanje sukoba i za brigu o miru i stabilnosto u svetu.Ako se umesto toga usloznjavaju mehanizmi uskog resavanja kroz konferencije G7, odnosno G8 najrazvijenijih zemalja na svetu kroz NATO paakt ili kroz druge forme,onda to svedoci da je medjunarodna zajednicna koncepirana posle drugog svetskog rata u velikoj krizi i da da je potrebno mnogo napora najjacih drzava u svetu da se spasi ovaj neohodni instrument u medjunarodnih odnosima kakva je organizacija ujedinjenih nacija i citav sklop njenih agencija i tela.

23.Novi koncept kolektivne bezbednosti: Posledice rata na stanovnisto na ekonomiju na kulturni ravoj,na zdravlje ljudi,na buduci razvoj,bile su katastrofalne.To se moze smatrati ozbiljnim argumentima protiv rata kao sredstva za resavanje problema u medjunarodnim odnosima. Na bazi proucavanja iskustava iz totalnih i ogranicenih ratova,gradjanskih i drugih ratova,svedoce da je bolje uciniti sve moguce napore na planu diplomatije i pregovaranja kako bi se izbegao ratni sukob.Ako vec do ratnog sukoba dodje, da on sto krace traje sa sto manje razaranja i da se sto pre zavrsi pregovorima odnosno upotrebnom diplomatije koja je osnovno sredstvo za resavanje problema u medjunarodnim odnosima.Zbog toga je i medjunarodna zajednica pokusala novim konceptom kolektivne bezbednosti posle prvog i drugog svetskog rata,da ubuduce spreci rat kroz Ligu naroda zatim kroz Ujedinjene nacije.Pored svih tih napora Ujedinjenih nacija kao sto smo videli do sukoba lokalnih karaktera je dolazilo u citavom periodu posle 2 svetskog rata.Dakle,40tak lokalnih ratova, zemlje ucesnice su takodje pretrpele ogromne ljudske zrtve i razaranja.U medjuvremenu se pojavio novi argument koji sprecava pojavu ratova a to je nuklearno oruzje koja sada ne postoji samo na jednon nego i na razlicitim stranama i kod vise drzava.U pocetku kod SAD I Sovjetskog Saveza,kasnije kod VB,Francuske, Kine Nuklearno oruzje se pojavljuje u razlicitim vidovima i to ne samo aomska bomba vec i hidrogenska pa zatim neutronska bomba koja unistava vojne snage ali ne unistava materijalna sredstva.Razvoj nuklearnog naoruzanja je postao faktor snage ali takodje i faktor odvracanja od ratnog sukoba.Imajuci u vidu snagu takvog oruzja drzave su se uzdrzavale od taa kao sredstva za resenje problema.Time se iskristalisao jedan novi odnos ravnoteze snaga u svetu koja je zasnovana na ravnotezi straha od nuklearnog oruzja koji je postao element za eliminisanje rata kao sredstva bezbednosti u medjunarodnim odnosima.24.Krizna zarista i lokalni ratovi: Mnogi uslovi koji su dovodili do ratnih dejstava na drustveno ekonomskom,politickom i drugim planovima su se u medjuvremenu u svetskim razmenama izmenili,narocito gomilanjem nuklearnog oruzja.Veliki arsenali koji poseduju ne samo velike sile i stalno clanovi Saveta bezbednosti vec i nekih 20tak drzava koji poseduju nuklearno oruzje,ucinili su ratni sukob nepredvidljivim.On bi se izmakao kontroli i mogao bi da se pretvori u svetski sukob.Taj faktor utice da se cine veliki napori kako bi se opsti rat izbegao.Uglavnom se sukobi u danasnje vreme ispoljavaju kao lokalni sukobi etnickog karaktera ili krizna zarista koja pokusavaju da rese organi medjunarodne zajednice ili velike sile.Ovde se suocavamo sa razlitim shvatanjima odnosno klasifikacijama rata kao sredstva u medjunarodnim odnosima.

Rat je poslednje sredstvo koje preostaje ali koje je i najopasnije.Jer ako se dobro ne procene svi uslovi i rezultati koji ce se ostvariti koriscenjem rata kao sredstva za resenje problema,spremnost zemlje i mogucnost da se u tom ratnom sukobu postigne zeljeni cilj,moze doci do obrnute situacije gde ce se taj problem resiti nepovoljno po onoga koji je krenuo u rat da ga resava.Rat se takodje moze smatrati kao ugrozavanje uspostavljenog poretka u medjunarodnim odnosima.Klasifikacija ratova : po jednoj od klasifikacija ratovi bi se delili na ekpanzionisticke, one kojima je cilj ekspanzija, i one kojima je cilj ocuvanje nacionalne bezbednosti. Iz toga je izvedena klasifikacija na osvajacke i odbrambene ratove. ( Osvajacki kada zeli da se zauzme deo teritorije koji pripada drzavi ili je nepravedno pripada drugoj drzavi.Odbrambeni rat je onaj koji se vodi da bi se zastitila teritorija odredjene drzave od napada spolja.) Sledeca podela ratova opsteg tipa je na ogranicene ratove.To su LOKALNI sukobi,KRIZNA zarista,I totalne ratove kojin na srecu nema,ali ih je bilo u istoriji.Zatim, podela na Gradjanske ratove koji si deli : Antikolonijalni ratovi,ratovi u kojima deo drzavne zajednice ) republika,poklrajina) nastoji da se odvoji i stvori zasebnu drzavu, I rat koji nastaje iz oruzanih planova za ujedinjenjem sa drugim delom svog naroda. U poslednje vreme se pominje kategorija racionalnih ratova, to su ratovi koji su uzrokovani ekonomskim razlozima ili se njima zele obezbediti ekonomski interesi zemalja. U klasifikaciji svaki od ratova ima objasnjenje zavisno od situacije i koristi. Brojni autori tvrde da su svi ratovi koji su vodjenje od Drugog svetskog rata ( vise od 40 ) bili ogranicenog tipa ili ograniceni ratovi.Razlog za to je njihhova priroda ,ogranicen izbor protivnika.Uglavnom su to bili sukobi izmedju medjunarodne zajednice i jedne drzve,jedne drzave protiv druge drzave ili jednog naroda priotiv drugog naroda.Dakle ogranicen broj protivnika,ogranicen izbor ciljeva, prostor delovanja i sredstava koja se primenjuju uticu na to da se jedan rat naziva ogranicenom ratu.Totalnih ratova na srecu posle 2 svetskog rata nije bilo.Iz istorije totalni ratovi su bli 1 i drugi svetski rat. Prvi zapocinje ultimatumum ili pretnjom Austrougarske Srbiji zbog tvrdnje da je Srbija kao nezavisna drzava uticala da se teroristi srpskog porekla kakav je Gavrilo Princip obruse na pripadnike kraljevske dinastije i ubiju prestolonaslednika Franca Ferdinanda.Austrougarska objavljuje rat Srbiji iako je izgledalo da ce to biti ogranicen rat u kome ce Austrougarska zbog obezbedjenja silom zauzete teritorije BIH i zbog odnosa snage izmedju Austrougarskog i Osmanlijskog carstva ratom protiv Srbije zavrsiti pricu.Rat se pretvorio u totalni rat u kom je bilo vise od 15 miliona zrtava.Svet se totalno prekomponovaoneke su drzave nestale sa politicke svcene kao sto je Austrougarska. Drugi svetski rat je po svim odlukama predstavljao totalni rat u kojem su se dugo SAD trudile da ne budu upletene proglasavajuci neutralnost cak izbegavajuci u pocetmku da pomognu svog tradicionalnog saveznika VB zbog toga sto su proglasile neutralnost.Posle Japanskog napada na Perl Harbur one ulaze u rat i to zaista postaje TOTALNI rat koji je obuhvatao vecinu zemalja u svetu i totalno je promenio sliku sveta i odnosa snaga u njemu.25. Geopolitika i globalizacija: Aktuelni tokovi globalizacije postali su mnogo prozirniji od onog trenutka kada je sruena bipolarna slika sveta i kada se na svetskoj pozornici pojavila samo jedna svetska supersila. Sve definicije globalizacije od tada su se mogle svesti samo na jednu sutinsku odrednicu da su SAD zahvaljujui poziciji imperijalne sile, svetske procese stavile u funkciju svojih geopolitikih interesa, a sam pojam globalizma u tom kontekstu ne predstavlja nita drugo do jednu obuhvatnu ideologiju potinjavanja sveta. U pokusaju da opravda i politicki zamaskira diskriminatorsku politiku razvijenih prema zemljama poluperiferije i periferije Samjuel Hantington svoju argumentaciju vesto preusmerava sa ekonomskih i drustvenin problema i prebacuje na teren tzv politicke instintucionalizacije.Tvrdeci da razlike izmedju bogatih i siromasnih nisu sadrzabe u nivou bogastva i kvaliteta obrazovanih i zdravstvenih standarda u novou dostupnosti kulturnih i usluznih potreba,razvijenosti mreza i ukupnih civilnih kapaciteta.Hantington glavnu krivicu za siromastvo i modernizacijsku i suficijenciju tragicnih zajednica locira u sferu deficita politicke nacionalizacije istih. Umesto istinske modernizacije koja podrazumeva ukupan drustveni razvoj po svim segmentima drustvenog sistema,Hantington nam sugerise jednu redukovanu i po svojoj sustini problematicnu poruku da je za ukupan uspesan razvoj periferije prevashodno vazan jedino aspekt njene politicke institucionalizacije.Posebno problematicno postaje pitanje odredjenja nivoa zeljene politicke institucionalizacije koja se fokusira u polje autoritativne i legitimne vladavine.Gotova sva drusta koja su dnanas zahvacena tranzicijom a u proslosti procesima nedovrsene modernizacije bila su opterecenja a i danas je to slucaj viskom autoritarnosti i demokratskog drustva.Nije nam jasno kako je zaista moguce promeniti se tj modernizovati se a u sustini ostati isti.Sta je modernizacija ako ne promena strukture drustva, negove politcke kulture,vrednosti,i politicke prakse ukljucujuci i promenu politickih istitucija o kojima govori Hantington. Ocigledno je da ono sto pripada tzv. Zapadu, i u njemu treba i da ostane.U pitanju je spasavanje geopolitickih interesa zemalja jezgra kako od tzv opasnih klasa u njima tako jos vise i od pretecih teznji nerazvijenih zemalja u njihovim aspiracijam da istinski nalikuju zemljama jezgra od kojih naivno ocekuju pomoc i podrsku za vlastiti razvoj.Kao da je pitanje modernizacije i razvoja jedino i iskljucio pitanje okvira politickih institucija.U tom kontekstu uloga civilnog drustva moguca je samo u vizuri negativnih fukcija na destabilizaciju i rusenje starog poretka da bi u sledecoj fazi ono proizvodili samo negativne ucinke ka polju liberalnodemokratske konstitucije novog poretka jer bi navodno u toj fazi trebalo akcenat staviti iskljucivo na nivo institucionalne izgradnje politickog poretka.

Na planu ideoloske borbe sve tri ideologije su pokusavale da broj protivnika redukuju na dva.Za konzervativce i liberali i socijalisti su bili bastinici neutemeljene vere u progres koristeci drzavu u cilju manipulisanja organskim strukturama drustva.Za liberale i konzervativci i socijalisti su bili autoritarni portivnici liberalizma osobitno najvaznije liberalnog ideala,individualne slobode i njegovog nesputanog razvoja.Za socijaliste pak i liberali i konzervaticsi su bili reakcionarni odbranasi postojaceg poretka zasnovanog na privilegijama ovlascenih socijalnih slojeva.Izneverena ocekivanja zemalja periferije da ce ostvariti punu modernizaciju i da ce od razvijenih i bogatih za to dobiti istinsku potporu kako ekonomsku tako i poltiicku pokazala su se na samo kao nerealna vec i kao naivna.Zpadajuci u krize nedovrsene modernizacije u tim zemljama i dalje su na snazi stari koncepti kako institucionalne tako i trukturalne matrice organizovanja sa preovladavajucom formom predpolitickih oblika dominacije koji u ispraznjenoj ljusturi nacionalne drzave zatamljuju svaki pokusaj isntinske civilne i demokratske transformacije.26.Geopoliticka pozicija Srbije u SMO: Desile su se ozbiljne promene u savremenim medjunarodnim odnosima od 1989. Do danas.Od pada Berlinskog zida, urusavanja komusnistickog bloka,ili komunizma u celini, do rastakanja poznatih socijalistickih federacija na evropskom tlu,neki na miran nacin neki nazalost uz ratne sukobe. Bilo je teorija nekih mnogo mudrih politicara da mi treba sada da saveznickim zemljama povedemo bitnu protiv globalizacije koja je surova i nehumana koja ugrozava male zemlje u razvoju.Dobro je da te gluposti nismo radili.Umesto pragmaticne logike da se prilagodimo uuslovima i vidimo gde najvise mozeme da profitiramo na bazi nasih aduta..Da li je to zdrava hrana,turizam,voda, poljoprivreda ili je to dobro skolovan i formiran kadar koji je ipak navikao na niza primanja od zaposlenih ili je to privlacenje stranih investicija tako sto cemo smanjiti poreze i sl.To je ono sto preostaje zemlji kakav je nasa da iskoristi svoje potencijale i da na tome gradi ekonomski razvoj. Mi smo pravili svakave gluposti,npr u vreme neposredno pre raspada bivse drzave Hundai veliki korejski proizvodjac automobila je odabrao za saradnju zastavu koja je tada bila na vrhuncu i proizvodila preko 200 000 automobila godisnje.Italijani poslovni partneri zastave su uglavnom instalirali one masine i lance za modele koji su vec zastareli.Samim tim tehnologija nas je preticala i automobili su bili zastareli.Hundai suocen sa velikim carinskim barijerama na evropskom trzistu je shvatio da je najbolje napraviti fabrike na tru Evrope pa ce na taj nacin izbeci carinske barijere.Ponudio je zastavi da umesto raznih italijanskih modela pravi hundai modele savremenog dizajna i tehnlogije sa svim uslovima koji se ispunjavaju na tlu Srbije odnosno Jugoslavije. I stvari su se odvijale kao da ce nasi prihvatiti takav predlog.Onda se pojavio savetnih iz francuske ambasade i izjavio znate sta vi na taj nacin rusite vasu evropsku perspektivu jer pustate suparnika evropske industrije automobila na tlo Evrope.Prema tome birajte hocete sa nama ili sa Korejcima,ako prihvatite Hundai zabili ste noz u ledja evropskoj automobilskoj industriji onda zaboravite na brzi prijem u Evropsku uniju.I nasi su naivno i glupo prihvatili taj nedozvoljeni pritisak koji se svuda u svetu resava tako da se pomenuti savetnih protera iz zemlje u roku dva dana jer se mesa u unutrsanje ekonomske poslove suverene zemlje.Prihvatili su taj predlg i zauzvrat je obecana saradnja sa Pezoom. A kao sto znate Hundai ima sada najmoderniju fabriku izgradjenu u Ceskoj, Suzuki u Madjarskoj.Dakle na bazi toga konacno treba da izvucemo zakljucke koji bi mogli da se svode na to kako nikako ne smemo ici u izolaciju jer se to ne isplati a to smo jednom preziveli.Nikako da mi budemo predvodnici borbe za ovo ili protiv onoga i slicno.Mi treba da gledamo nase interese i resavamo nase probleme i to u cilju razvoja ove zemlje,poboljsanja uslova zivota nasih gradjana i nase industrije naseg izvoza oporavka nase privrede,razvoja nase zemlje u celini i sl. Naravno ako je put za poboljsani zivot u ovoj zemlji put evorpske integracije onda treba da se trudimo da na tom planu radimo jer neke druge integracije ili savezi su motivisani specificnim sebicnim interesima pojedinacnih zemalja i mogu se razumeti tako da ali nikko ne mogu biti trajno resenja za nasu situaciju.Pouceni primerima drugih zemalja koje brane svoje intrese na nacin sto teritorije koje su im privremeno oduzete ili samoproglasene brane i ne odustaju od njih ,treba da istrajemo da se drzimo toga da je ovo neligitimna samoproklamovana nezavisnost koju necemo nikada priznati, za koju cemo se boriti svim politickim sredstvima ali to ne znaci da treba da udjemo u sukob sa zemljama koji su iz ovih ili onih razloga saveznista ili sto su po snaznim pritiskom velike sile koja diktira uslove u medjunarodnim odnosima prihvatile tu nezavisnost.Osecaj nepravde koja je ucinjena prema nama stoji i treba ga pokazivati principijelno stalno podvlaciti da je medjunarodno pravo kao osnova svetskog poretka ili medjunarodnih odnosa ozbiljno ugrozeno na ovom slucaju.Treba staviti u kontekst da novoformirani svetski poredak baziran na krsenju medjunarodnog prava u nasem slucaju otvara more ozbiljnih problema za niz drugih zemalja.Kada bismo mogli da biramo okolnosti u kojim se ovo dogadja kada bi ovaj cin izazao talan proglasavanja nezavisnosti u nizu zemalja odnosno pokrajina koje traze da budu samostalno to bo mozda pomoglo nasoj tezi da je dopustivo da se tako krse suvereniteti i granice suverenih zemalja.27. Geopolitika i prostor: Geopolitika se u ozbiljnim naucnim krugovima na zapadu i istoku polako ali sigurno etablirala kao seriozna akademska disciplina koja se vise od 2 veka u kontinuitetu izucava na elitnim akadamija kako ciilnog tako i vojnog profila.Precesto se geopoltiika dozivljava samo kao nauka o vladanju kao kratak prirucnik gospodara kao nauka o politickoj moci,njenom sticanju,upotrebi i srenju kao neka vrsta obacezne imperijalne lektire bez koje je nemoguce otpoceti proces pokoravanja sveta vlastitim interesima. Fridrih Racel se smatra jednim od oceva osnivaca geopolitike.Za njega je kretanje istorije bitno uslovljeno tlom i teritorijom,a drzava kao krajnji i najvazniji organizam rasta i razvoja naroda zavisi ce pre svega od reljega prostorne velicine i uredjenosti drzavne teritorije.Racelov organiciza se ispoljava i u pojmocnoj ravni u pojmovima PROSTOR i zivotni prostor, zivotna energija,geobiosredina i sl.Racelov osnovni geopoliticki postulat lociran je u ustavu o drzavi kao zivot prostornom organizmu ukorenjenom u tlu u tom segmentu svog ucenje on nam iskazuje kao diretni nastavljac nemackog socioloskog organicizma. S obzirom da se drzavi pristupa kao zivot organizmu koji ima svoje zakonitosti rasta i razvoja kao nuzna geopoliticka sekvenca tog stava javlja se koncepci o neohodnodnosti njenog rasta i sirenja tog prostora.To nuzno proizvodi jednu kolonizatorsku logiku koja podrazumeva potrebu sirenja teritorije i njenu ekspanziju izvan postojecih granica. Bilo mu je bitno da stvori konceptulno orudje za stvaranje istorije drzava i naroda uskladjeno sa njihovim odnosima prema prostoru. Boravak u USA mu je ostavio veliki utisak i zapazio je da je kod amerikanaca izrazito prisutno osecanje i potreba za osvajanjem prostora i sirenjem drzavne teritorije.To je proizvodilo teznju za stalnim sirenjem sto u konacnom dovodi do stvaranja svetske geopoliticke sileTo je dovelo da shvatanja znacaja mora kao vrlo vaznog geopolitickog cinioca.Racelov ucenik Rudolf Kjelan je definisam geopolitiku kao nauku o drzavi kao geografskom organizmu ovaplocenom u prostoru. ( 4 nova neologizma ekopoliitka treba da proucava drazvu kao ekonomski organizam,kratopolitika proucava oblike vladavine i vlasti,sociopolitika proucava socijalne aspekte drzave ,demopolitika dinamicne aspekte medjusobnog odnosa naroda i drzave). Fridrih Neuman je ravio koncepciju Srednje evrope i doprineo geopolitickom znacaju za integraciju nemackog politickog prostora.28.Sinteticke nacije i geopolitika Vatikana u SMO: Savremena politicka sociologija poznate tri modela stvaranja modernih nacionalnih drzava od kojih su organisticki i univerzalisticki predstavljali neku vrstu sada vec klasicnih modela.Francuska ideja nacionaliteta koja je nastala u procesu radikalnog rastkanja tzv starog rezima fokusirala se na instutucionani i teritorijalni okvir drzave sa snaznim naglaskom na politickom jedinstvu gradjanstva u narastanju koje svoj nacionalni okvir postavlja u kontekst jednog zajednickog politickog predstavljanja jednog zakona i istih politickih ustanova..Nemacki koncept partikularisticki po svom karakteru i organisticki po sustini podrazumevao je rasnu ,kulturnu,jezicku i narodnosnu zajednicu kao jedan vid etnokulturalnog jedinstva,zaokruzenu teritorijalni i drzavnim okvirom.Koncept sinteticke nacije nesto je specificnije i vremenski se situira u dvadeseti vek i to uglavnom na prostorima srednjeevropskih a narocito balkanskih naroda i drzava.Za razliku od navedene 2 modela koji su kao svoju prethodnicu imali i snazan proces svoje protonacionalne samoidentifikacije i modeliranja kaod modela sinteticke nacije glavni nacionalni konstituensi bili su smesteni u religijsko konfesionalnu i lingvisticku sferu kao i strane spoljnopoliticke faktore.Formiranje novih nacionalnih identiteta bilo je kombinacija nekoliko autohtonih teznji etnicki jos uvek nedovoljno izdiferenciranih etniciteta jos i vise politickih projekata velikih geopolitickih faktora koji su u svoje eskpanzionisticke planove ukljucivali i stvaranje novih sintetickih nacionalnih identiteta igrajuci na kartu regionalnih razlika ,konfesionalne netrpljivosti i onoga sto je S. Frojd u psiholoskom smislu oznacavao kao narzicam malih razlika ( Hrvatska ideja jugoslovenstva i po poreklu i po prirodi je drygaija od srpske ) .Sinteticke nacije su stvarane pod presudnom ulogom vladajucih elika okupljenim delova razlicitih naroda ili razlicitih verskih identiteta istog naroda stvaraju i gradeci vestacku svest o pripaddanju jednoj zajednici i novoformiranoj drzavnoj jedinici.Bitna razlika izmedju suverene i siteticke nacije je u tome sto se ova poslednja moze izmisliti i u kratkom politickom postupku uvesti u zivot a suverena nacija je svorena neosvesnim socijalnim procenama koji su trajali vise vekova.Teorijski koncept sintetickih nacija sadrzi nekoliko vaznih dimenzija : 1.Temporalna dimenzija treba da ukaze da dvostruki temporalni karakter formiranja sintetickin nacija jedan koji taj proces situira u 20 vek a druga na kratkotrajan vremenski interval u kome su te nacije stvorene.2.Spoljno politicka dimenzija - ukazuje na snazan upliv spoljnopolitickog faktora u formiraju sintetickih nacija koji maksimalno ubrzavaju ovaj proces.3. Porstorno geografska dimenzija ukazuje na cinjenicu da su se procesi sintetickih nacija odigravali na prostoru Balkana i srednje Evrope.4. Geopoliticka dimenzija daje ukupnu strukturu procesa formiranja sintetickih nacija.5.Religijsko konfesionalna dimenzija ukazuje na dominatno religioznu komponentu. 6. Etatoloska dimenzija naglasava drzavno nacionali karakter novoformiranog identiteta sintetickih nacija.7.Identitetsko konsolidaciona dimenzija pokazuje potrebu intenzivne identitetske konsolidacije i politickog redizajna novoformiranog sintetickog identiteta.8. Jezicko lingvisticka dimenzija ukazuje na upotrebu preimenovanaja jezika.9. Civilno gradjanska dimenzija istice ulogu upotrebe civilnog drustva u rimokatolicke provenijencije. 10. Regionalno etnicka dimenzija naglasava vaznost regionalnih identitetskih osobenosti.Vatikan Vatikan ni dan danas nije odustao od svog cilja da stvori jedinstven katolicki poredak u svetu. On ce se na strpljiv nacin nadogradjivati sve do nasih dana ali je najteze posledice imao u drugom svetskom ratu i devedestih godina pirlikom gradjanskog rata u Jugslaviji.Sadrzaj ovog projekta cinilo je i cini vise oblika politicko konfesionalnog delovanja.Iako je SAD dugo odolevala pritiscima Vatikana da se ide sa opcijom razbijanja SFRJ taj pritisak je napokon i uz posrednicku pomoc Trilateralne komisije urodio plodom.Pocetkom 90te smo se nasli pred zavrsnim cinom realizacije Vatikanske geopoliticke igre.U osnovi tog plana lezala je ideja razbijanja Jugloslavije i izdvajanje iz nje rimokatolickih delova uz stvaranje novih drzavica i priznanja unutrasnjoh Brozovih granica kao medjunarodnih.Duhovna priprema ovih akcija izvrsena je jos osamdesetih godina u papskim enciklikama u kojima je uprvoj ponovljena ocena da je najeci protivnih katolicanstvu socijalizam, a u drugoj koja je takodje bila namenjena istocnoevropskim zemljalam,sticana potreba drzavne deregulacije ubrzane privatizacije i svi ostalih zala divlje i nekontrolisane tranzicije.Vatikan je zahtevao i nesto vise od toga ,zahtevao je izdvajanje iz Jugloslavije katolickih delova, odnosno razaranje zemlje u kojoj je decinijama video glavnu pepreku svojim prezelitskim ciljevima.Sa fantasticnom odlucnoscu nastavio je ofanzivu u tom pravcu a Trileterala i SAD su sve vise tonule u vatikanske vode prebijajuci svoju racunicu u Latinskoj Americi na racun Jugoslavije.Druga formula polazi od teze da vekvna podela na rimsku i vizantisjku Evropu nije prevazinjena. Jedno je sigurno SFR Jugoslavija vise ne postoji kao i Kraljevina Jugoslavija,I jedna i druga zemlja bile su osudjene na umorstvo jer su pored ostalih svojih unutrasnih problema bile prepreka za realizaciju geopolitickih planova Vatikana u nameri da do kraja osvoji i konfesionalno pripoji prostor Zapadnog Balkana i Srednje Evrope. U tom naumu Vatikan nije zalio ni vremena ni energije koristeci sva raspoloziva srestva ukljucjuci i razaranje drzava,stvaranje novih nacionalnin identiteta,ratne zlocine, genoid, za ostvarenje svojih konfesionalnih ciljeva.Ta velika crkva drzava,militarna i bezosecajna kada je u pitanju ostvarenje njenih interesa cinila je u poslednja dva veka ono sto je cinila citava dva milenijuma pre toga.Koncept stvaranja sintetickih nacija je bipo samo edno od mnogobrojnih sredstava da se na istorisjoj pozornici Srednje Evrope i Valkana ubrzaju procesi versko konfesionane dominacije Vatikana.29.Terorizam, odredjenje, etimologija i obelezja: Pocetak uporebe termina teror i terorizam teorijski je oslonjen na vreme francuske burzoaske revolucije 1789-1794. Tj na preriod jakobinske diktature. S danasnje vremenske distance navedeni pojmovi ukazuju na odrednjeno stanje, nacin delovanja jedne vlasti ili tacnije stanje koje je bilo temelj nastanka jakobinske diktature cije je osnovno obelezje bio teror.

Od praskozorja ciivilizacije do savremenog doba medju osnovnim subjektima medjunarodne zajednice i unutar pojedinacnih drzava blo je protivrecnosti i sukoba interesa,koju su cesto resavani nasilnim sredstvima iako se do resenja moglo doci racionalnim i demokratskim oblicima komunikacije.U poslednjih nekoliko vekova ceste se potezalo za teroristickim oblicima nasilja u resavanju raznih sukoba.Nasilje je nezakonita primena sile s ciljem da se ljudi protivno svojoj volji primoravaju na odredjeno ponasanje.Zavisno od toga ko definise pojam nasilje vladajuca ili potlacena grupacija ovaj pojam ima suprotno znacenje.Zbog toga za potlacene drzava i ukupna drzavna delatnost imaju karakteristike nasilja i suprotno sa strane vladajuce grpacije ,nasilje je neophodnost i potrebna prinuda. Cinjenica je da nasilje kao najveca opasnost sadasnjice ima svoje korene u dalekoj proslosti i iskazuje se nametanjem volje manjine vecini u raznim oblicima.Primena nasilje kroz teror i terorizam najcesci je oblik ugrozavanja covecanstva u celiki tokom 20 veka.Pored svega svetski mocnici nisu spremni da operativnom primenom raspolozivih snaga i sredstava resavaju probleme cije je izvoriste u nasilju.Pojam ekstemizam oznacava jednostranost, iskljucovst, nepomirljivost i netrpljevost.Politicki ekstrmizam je sinonim za odstupanje shvatanja i ponasanja od konvencionalnih stavova i ponasanja, narocito politicke prirode.Ekremizam podrazumeva spremnos na upotrebu nasilja i upspte najgrubljih metoda i sredstava radi ostvarenja sopstvenih politickih ciljeva. Ektremizam se manifestuje razlicito u praksi ektremizam u medjuverskim odnosima 2- u medjunacionalnim odnosima 3 u regionali partikularizam i separativizam i 4 toralitarizam. Sustina terorizma je instrumentalizovanje nasilja kao koje efektom rezonanse uvecava broj lica koja su ophrvana strahom i nesigurnoscu za sebe, porodicu i druge.Koristeci kriminalne grupe za svoje aktivnosti ,extremisti tako postignum uspehom preduzimaju aktivnosti u cilju izazivanja bunta ili izvode organizovanu oruzanu pobunu radi odvajanja dela teritorije od maticne drzave( secesionizam) i dr. Sabotaze kao metod eskremizma cesto se povezuju s diverzantskim dejstvima sto je neadekvatno.Sabotaze izvode lica koja su zaposlena u napadnutom objektu ista se izvodi i necinjenjem za sabotazu ,.saboteru nije potrebo oruzje,neka druga sredstva i sl, izvrsilac sabotaze cini sve da ostane otkriven i da se posledice sabotae pripisu nekom drugom urzoku.Rec teror podrazumeva stanje duha, zadavanje ili izazivasnje straha,tj primenu nasilje u borbi. Teror u sirem smislu odnosno terorizam je vladavina nasilja s ciljem zastrasivanja ili fizicko unistenje protivnika.U politickom smislu teror je sinonim za strahovladu.

Postoje dve ceste terorizma to su beli teror i crveni teror.Beli sprovode revolucionarne snage sa ciljem zaustavljanja ili uspotavljanja drustvenog revolucionarnog napretka.Crveni teror koji primenjuju progresivne snage u borbi protiv kontrarevolucije. Teror se deli na pojedinacni teror koji predstavlja sredstvo pritiska na masu i TEROR kao OBLIK VLADAVINE ciji je cilj eliminaicja masa,skupina,etnickih grupa i dr.Opredeljene za upotrebu nasilja svodi se na masovni (rat) i minimalno (terorizam ) fizicko nasilje. Terorizam je najcesci oblik nasilja. Sustinu procesa terorizma cine 2 subjekta NOSILAC ( napadac ) i ZRTVA.Delovanje eksremizma i terorizma : 1. ILEGALNO ORGANIZOVANJE, I ODMETNISTO 2 ZAVARENICKO PREVRATNICKO DELOVANJE 3 IZAZIVANJE GRADJANSKOG RATA I INOSTRANE INTERVENCIJE .1.Termin organizovana grupa ljudi oznacava svesno udruzivanje radi postizanja odredjenog politickog cilja.CIlj udruzivanja je nasilno rusenje postojace vlasti.Ilegalno organizovanje je posledica neogucnosti javnog manifestovanja raspolozenja i stavova koji su u kolizii sa stavovima vlasti.Osnovni modeli organizacije su sistem trojki, sistem celija i sitem kolona. Sistem trojki u organizacionom smislu cini obavezu svakog clana da organizuje jednnu trojku i da samo jedan clan ima tzv visu vezu u visoj grupi.Sistem celija osnovu cini crvrsta povezanost celija na teritorijalnom principu. To je oblig organizovanja skup ilegalnih grupa.Najkonspirativniji oblik ilegalnog orgniizovanja je sistem kolona ciji rad i delovanje objedinjuje zajednicko rukovodstvo vise ilegalnih organizacija.2.Oblici ovog nacina delovanja ekremista najopasnije su po ustavni poredak i bezbednost bilo koje drzave. Zavera je tajno dogovaranje i pripremanje grupe lica ili clanova ilegalne organizacije za likvidaciju licnosti. Puc je akt iznenadjenje ciji je cilj promena nosilaca najvise vlasti upotrebom nelegalnin i nasilnih metoda delovanja.Drzavni udar je skoro identican pucu,U njemu nasilno i protivustavno vlast preuzimaju pojedinci koji su na polozajima ili obavljanj odgovorne funkcije u postojacem drzavnom aparatu.Pobuna se n najcesce javlja kao izraz politickog prevrata.Oruzana pobyna ciji eje cilj nasilno obaranje vlasti. Ove pobude cesto prerastaju u ustanke.3.Gradjanski rat je oruzani sukob u jednoj drzavi izmedju dveju ili vise antagonistickih drustvenih snaga, grupacija koje se medjusobno bore z a vlast radi materijalizacije svojih ekonomskih i politickih ciljeva.Inostrana intervencija se vodi kao udar sa distance vojna intervencija i oruzana agresija.

30. Savremeni terorizam i antiteroristicke aktivnosti: Tradicionalni terorizam se eksponirao najcesce u vidu atentata kao individualni terorizam. Savremeni terorizam takve akte upotrebom nasilja smatra marginalnim.Osnovne karakteristike savremenih teroristickih procesa su nasumicnost u izboru zrtve-zrtava,spektakularnostost,genocidnost i dr. Ovakve radikalne osobenosti savremenog terorizma su konsekvencija uspesnog sprovodjenja doktrinarnih stavova evidentiranih u njegovom osnovnom dokumentu ciji sadrzaj vode terorista uskladjuju sa bezbednosnim okruzenjem.Shodno prethodnom u zizi naseg interesovanja je neprijatelje civilizacije koji svoju amoralnu i zlocinacku delatnost razlizuje prema usvojenoj kotrkiti.Teroristicka doktrina Temeljna polazista terorista su pre svega, shvatane da je ljudski kolektivitet, u statusnom smislu na margini drustvene brige, da su bitni samo interesi odabranih, da su oni pozvani da stite narodne interese, 2- koriscenje svih slabih tacaka protivnika i nanosenje sto vecih steta , 3- faktor iznenadjenja kao najbitniji element i okosnica teroristicke strategije 4- upotreba improvizoanog ili smrtonosnog oruzna 5- teroristi usamoubice kao naiopasnije oruzje prema ljudskoj populaciji. Teroristicka doktrina je temelj asimetricke teroristicke strategije. Na celu teroristickih organizacija su vodje.Oni u fazi regrutovanja i prepreme novig clanova namecu radikalne stavove u neophodnosti primene naasilja.Antiterorsticka doktrina Bez obzira kako je postavljen sistem bezbednosti neke drzave nemoguce je garantovati apsolutnu bezbednost ljudi i drzave.Dobro organizovana drzava nece cekati strategijsko iznenadjenje da bi potpuno izmenila sistem bezbednosti nego to cini u kontinuitetu prateci bezbedonosnu situaciju i preduzimajuci adekvatne mere kako bi predupredila moguca iznenadjenja. Osnovno polaziste za inoviranje ili potpun promenu bezbednosti je trodelno i to 1 primenjuje se kada je sistem neuspesan 2- inovira se pod uticajem spolja tj nezadovoljstvo gradjanja 3 uvodjenjem inovacija radi bolje kontrole stanja bezbednosti.Vecina zemalja ima dokumta kojima regulise bezbednost drzave i gradjana npr doktrinu odvrane.Doktrina odbrane drzave je interdisciplinaran i kompleksan dokument koji regulise pripremu i delovanje u smislu odbrane vitalnih nacionalnih vrednosti i interesa od nosilaca oruzanih oblika ugrozavanja njihove bezbednosti.31, terorizam i agresivna politika velikih sila U procesu uspostavljanja globalnog poretka sve oiglednije je prisustvo totalitaristikih tendencija velikih sila, naroito SAD, koje se manifestuju preko principa ekskluzivnosti, snage kapitala i upotrebe vojne sile. Sutinu klasinog terorizma moemo objasniti konfliktnom situacijom u kojoj suprotstavljene strane nemaju reenje za nastali spor. Osnovu megaterorizma ini situacija u kojoj se terorizmom realizuje politika neke grupe sa politikim ciljevima.. Pojavom termina megaterorizma najvie je doprinelo bahato ponaanje SADa- jedine preostale vojne super sile.32. terorizam i meunarodna antiteroristika pravna dokumenta Ujedinjene nacije su u XX veku donele niz meunarodnih dokumenata (Konvencije, Rezolucije..) za suprotstavljanje meunarodnom terorizmu. Ova vana dokumenta nisu nala dovoljno uporita u praksi, dakle njihova implementacija nikada nije bila sprovedena do kraja. Meunarodna antiteroristika pravna akta su pokuaj Ujedinjenih nacija da inkriminiu teroristike aktivnosti radi globalne antiteroristike borbe. Meutim, autor smatra da ta dokumenta nisu u potpunosti doprinela suprotstavljanju teroristikim aktivnostima, zbog toga to drave postaju prepreka za njihovu implementaciju, ime se smanjuje efikasnost antiteroristikih aktivnosti. drave snose glavnu odgovornost za to to meunarodna pravna antiteroristika dokumenta do sada nisu adekvatno primenjivana u praksi.

33. MEUNARODNO PRAVO I NJEGOVA ULOGA U SMO

Meunarodno pravo ini jedan od vanij delova i aspekata discipline koja se zove savremeni meunarodni odnosi. Kroz genezu ove discipline moemo zakljuiti da meunarodno pravo predstavlja prethodnicu ili osnovu na kojoj se razvijaju meunarodni odnosi.Prvi pisani dokument iz oblasti meunarodnih odnosa datira iz 3100.godine pre nae ere. Bio je to ugovor ispisan na kamenoj ploi izmeu dva mesopotamska grada Lagaa i Ume, o regulisanju njihove granice.Meunarodno pravo se razvijalo kroz vekove u odnosima izmeu razliitih gradova i drzava, jer su u antiko doba drzave bili gradovi, tako da su mnogi takvi dokumenti nastali kao rezultat dogovora izmeu dve razliite zajednice, grada, drzave, i predstavljaju primere meunarodnopravnih dokumenata.Najvei polet u razvoju meunarodno pravo doivljava negde u XIX veku gde se najvaniji meunarodnopravni dokumenti, odnosno dokumenti meunarodnog prava, javljaju kao rezultat razliitih meunarodnih konferencija. Kao zavrni dokument konferencija na kojima se raspravljalo o razliitim pitanjima, zakljuuju se mirovni sporazumi ili se osnivaju neke meunarodne organizacije. Neke od njih su recimo Beka konferencija 1814.god, Berlinski kongres iz 1878. Na njima se kao rezultat meunarodne saradnje drava u to vreme usvajaju osnivaki ili zavrni, zakljuni dokumenti meunarodnih organizacija. Meunarodna Dunavska komisija je jedna od najvanijih i najstarijih meunarodnih organizacija, ako i Konvencija o zatiti ranjenika u ratu iz eneve, potom Meunarodna telegrafska unija, Meunarodna potanska unija. Dakle, meunarodno pravo kao rezultat meunarodne konferencije na odreenu temu. S druge strane, formiranjem ovih meunarodnih organizacija, one su i kroz svoj rad i funkcionisanje proizvodile akte meunarodnog prava. Meunarodne organizacije su u svom delovanju proizvodile razliita pravila i propise I trei oblik izvore meunarodnog prava je meunarodno pravosue koje nastaje kao rezultat potrebe drava lanica da ukoliko se neke od odredbi meunarodnih pravnih akata ne potuju, ili kre odredbe, meunarodno pravosue treba da reaguje i sankcionie takvo ponaanje. U poetku se to ostvaruje kroz ideje o arbitranim sudovima i to najee ad hoc arbitranim sudovima. Poto je ta praxa psnivnja ad hoc arbitranih sudova komplikovana, nepredvidljiva, neizvesna, onda se dolo do ideje za formiranje prve stalne Meunarodne sudske institucije, a to je Stalni arbitrani sud u Hagu koji je ustanovljen na Prvoj hakoj mirovnoj konferenciji 189. Dakle, sada umesto ad hoc arbitranih sudova, imate Stalni arbitrani sud.Pored moguih izvore, potrebno je ukazati na znaaj meunarodnog prava u meunarodnim odnosima. Po osnovnoj ideji svih kreatora, ali i teoretiara meunarodnog prava, jednom usvojene meunarodne pravne norme, prihvaene od drava i ratifikovane u parlamentima drava-lanica postaju deo unutranjeg pravnog sistema svake drave-lanice koja je to usvojila, potpisala i dobrovoljno prihvatila. ak se ide dalje, pa se kae da meunarodne pravne norm, ratifikovane u parlamentima imaju prioritet u odnosu na unutranje pravne norme drava lanica, ukoliko se te pravne norme sukobljavaju ili su u neskladu. U svakoj situaciji preimustvo ili prioritet imaju odredbe meunarodnog prava. Ono je utvreno kao univerzalna obaveza subjekata meunarodnih odnosa, od kojih su najvanije drave, ali i organizacije i drugi subjekti meunarodnih odnosa. 34. AUTORITATIVNA I VOLUNTARISTIKA TUMAENJA MEUNARODNOG PRAVA

U poslednje vreme se dogaaju promene koje ukazuju na, sa jedne strane, izvesnu iluzornost u pogledu obaveznosti potovanja meunarodnog prava, jer razliite drave razliito voluntaristiki tumae odredbe meunarodnog prava ili se prema njemu odnose kao prema pojavama koje u ovom trenutku odgovaraju a u sledeem trenutku ne odgovaraju, pa se tako i odnose prema obavezama koje proistiu iz meunarodnoprava.Prilikom nasilnog napada bive SFRJ i graanskih ratova koji su izbili ozmeu bivih republika, osnovani su ad hoc sudovi za ratne zloine u Ruandi i bivoj YU. Drave koje su se zalagale zalagale za to su lansirale ideju da se meunarodnom konferencijom utvrsi i osnuje stalni meunarodni krivini sud za ratne zloine. 1a Organizovana je velika meunarodna konferencija u Rimuo tome, na kojoj se raspravljalonadugako i nairoko. Konferencija je zavrena usvajanjem dokumenta kojima su se drave uesnice obavezale da eosnovati Meunarodni krivini tribunal za ratne zloine, sa seditem u Rimu, i potovati odredbe tog trubunala. Meutim, iako je jedan od pokretaa inicijative na ovu temu i jedna od glavni zemalja koje su insistirale za uspostavljanje ad hoc sudova za ratne zloine-SAD su odbile da potpiu zavrni dokument i samim tim osporile osivanje Meunarodnog tribunala za ratne zloine-SAD su odbile da potpiu zavrni dokument i samim tim osporile osvivanje Meunarodnog tribunala za ratne zloine, zbog toga to po pravilima njihovog unutranjeg pravnog sistema, za ratne zloine amerikih vojnika i oficira mogu da budu nadleni samo ameriki sudovi. SAD kad interveniu kao globalna sila na pojedinim kriznim aritima, trae da potpiu dogovore sa zemljama u kojima deluju. Pr. Ameriki borbeni avion na nebu Italije-iara.1bOigledmo je da se drave razliito ophode prema meunarodnom pravu. Kada njihovim nacionalnim, ekonomskim, politikim i vojnim interesima odgovara insistiranje na striktnom potovanju odredaba meunarodnog prava, onda to istiu u prvi plan. U situacijama kada to njima ne odgovara, one ignoriu ili odbijaju da primenjuju takve norme ili odbijaju da meunarodni dokumenti postanu deo njihovog pravnog sistema. Slino se dogodilo i sa Meunarodnom konferencijom i dokumentom o globalnom zagrevanju u Kjotu u Japanu gde su SAD kao jedan od glavnih proizvoaa tog globalnog zagrevanja, odnosno emitovanja ugljen-dioksida, odbile da prihvate zavrni dokument u kome je ustanovljena obaveza svih drava sveta da smanje emitovanje tetnih gasova.2Jo je dramatiniji i opasniji vid odnosa prema meunarodnom pravu kada odreene meunarodne pravne norme bivaju nametane dravama iako nisu nastale kao rezultat meunarodnih konfeencija niti kao rezultat svesnog i dobrovoljnog prihvatanja takvih odredbi od strane drava na koje se odnose. Me.pravo predvia da se moe intervenisati u treoj dravi samo ako o tome bude doneta odluka od strane Saveta bezbednosti UN. Izuzatak je bombardovanje Srbije.Drugi primer je osnivanje Suda za ratne zloine u bivoj SFRJ u Hagu to nije bio rezultat zasebne konferencije koju je sazvao Savet bezbednosti ili neka od meunarodnih org u kojoj je lanica bila i YU, ve je Sud nastao odlukom Saveta bezbednosti kao deo paketa sankcija prema bivoj Yu, a situaciji kada se ona raspadala nasilnom secesijom pojedinih drava koje su inile federaciju SFRJ. Dakle nije bilo konferencije na kojoj bi uestvovali predstavnici zemlje na koju se ovo odnosi ve je iskorieno da je Savet bezbednosti koji je zbog situacije u bivoj Yu doneo izvesne sankcije, meu kojima i uspostavljanje tog suda koji je postao obavezujui i danas je jedan od glavnih uslova koji se postavlja naoj zemlji za ulazak u EU.Zbog toga, ovakvo ignorisanje, i nepostojanje me.prava, nametanje obaveza bez uobiajenog mehanizma usvajanja, moe biti i bie jedan od vanih uzroka buduih sukoba u me.odnosima.

Jedna od vanih stavki koje su imale prilinu snagu za uspostavljanje meunarodnog prava i potovanje od strane drave bile su predvidljivost i legitimnost me.prava. Predvidljivost znai da se tano unapred zna da ako se prekre odredbe me.prava, sledi odreena sankcija. Pr. Zna se da je po odredbama enevske koncencije zabranjeno korienje kasetnih bombi pa su ipak bile koriene u napadu na Srbiju, da je zabranjeno korienje napalm bombi posle Vijetnamskog rata, pa je ipak pitanje da li e to drave potovati, da je zabranjeno ubijanje ranjenika i zarobljenika. Ako se te odredbe kre, to predstavlja ozbiljno krenje enevske konvencijeo ratu i ponaanju u ratu. Predvidljivost i legitimnost iz saznanja da smo svi usvojili takve odredbe i da je to deo zakonodavstva svake unutranje zemlje, bile su vani argumenti o znaaju medjunarodnog prava i o odluci drava da potuju meunarodno pravo. Ukoliko se to prekri, ukoliko se u jednom sluaju insistira na kanjavanju ratnih zloina koje su poinili vojni ili drugi komandanti, u drugom, kao u sluaju Ramua Haradinaja koji se oslobaa , iako postoje dokazi za niz zloina koje su izvrile snage kojima je on komandovao, onda se takvim odnosom prema meunarodnom pravu dovodi u pitanje predvidljivost i legitimnost medjunarodnog prava. Zbog toga je neizostavna potreba za REVIZIJOM glavnih postulata meunarodnog prava i za nekim pregledom svega onoga to je uspostavljeno ili pokuava da se nametne kao ovo meunarodno pravo koje nema zeleno svetlo svih drava, kao to je koncept tzv. HUMANITARNIH INTERVENCIJA kojima se eli opravdati meanje u unutranje poslove pojedinih drava ili bombardovanje odnosno napad na odreene drave.Ukoliko, globalna dominacija jedne drave, u ovom sluaju SAD-a, postane supstitut ili zamena za meunarodno pravo u savremenim meunarodnim odnosimai njoj se ostavlja da tumai ta je dozvoljeno, a ta ne, ta treba podrati, a ta ne, ta kanjavati itd.Onda takav odnos prema slinim problemimana razliitim delovima sveta, zavisno od interesa globalne sile, zaista predstavlja kraj meunarodnog prava kao instrumenta meunarodnih odnosa.

35.GLOBALNA DOMINACIJA I POTISKIVANJE ME.PRAVA U SMO (isto kao 34) 36. GLOBALIZACIJA I REGIONALIZACIJA U SAVREMENIM MEUNARODNIM ODNOSIMA

Dva procesa koji oznaavaju koji oznaavaju ovaj period u razvoju savremenih meunarodnih odnosa, su PROCES