LIST ELEKTROMRE@E SRBIJE GODINA 6 BROJ 47 MAJ ...qarice Zoran Jakovqevi} izve-stio je UO o stvarawu preduslova za normalno funkcionisawe od-marali{ta, poslovawu u 2010. go-dini i planovima

LIST ELEKTROMRE@E SRBIJE GODINA 6 BROJ 47 MAJ 2011.

ODR@ANA SEDNICA UPRAVNOG ODBORA JP EMS

Usvojen Sredworo~ni plan poslovawa

PREDSTAVQENA PROTIVPADNA OPREMA U POGONU NOVI SAD

Monteri bezbedniji sa savremenom opremom

2

Redovna 29. sednica Uprav-

nog odbora JP EMS odrà-

na je u Vaqevu, u prostori-

jama Direkcije za prenos elek-

tri~ne energije – Pogona podru~ja

prenosnog sistema „Vaqevo“. Sed-

nicom je predsedavao Vidoje Je-

vremovi}, predsednik UO.Na dnevnom redu bilo je trina-

est ta~aka. Posle usvajawa zapi-

snika dvadesetosme redovne sed-

nice UO, na red je do{lo Dono{e-

we Odluke o usvajawu Godi{weg

programa o izmenama i dopunama

Godi{weg programa poslovawa JP

„Elektromreà Srbije“ za 2011,koje je kao dopunska ta~ka uvr{te-

no u dnevni red. Godi{wim pro-

gramom o izmenama i dopunama iz-

vr{eno je uskla|ivawe planirane

mase zarade od 1. aprila 2011. sa

ostvarenom inflacijom u prvom

kvartalu.Centralna tema sednice

Upravnog odbora bilo je usvajawe

Sredwero~nog plana poslovawa

JP EMS za period 2011-2015. go-

dine. Izvr{ni direktor za eko-

nomsko-finansijske poslove Jo-

van E}imovi} na po~etku se osvr-

nuo na dosada{nwe poslovawe JP

EMS, naglasiv{i da je kompanija

od osnivawa likvidna, uspe{na i

respektabilna. Sredworo~ni

plan predvi|a nastavak trenda

porasta prihoda i dinami~nu in-

vesticionu politiku. Plan ukupnog prihoda predsta-

vqa zbir planiranih prihoda od

prenosa elektri~ne energije i

upravqawa prenosnim sistemom –pristupa i kori{}ewa sistema za

prenos elektri~ne energije , pre-

kograni~ne razmene po ITC meto-

dologiji, dodele - alokacije pre-

kograni~nih prenosnih kapacite-

ta, prihoda od prikqu~aka drugih

pravnih lica na sistem za prenos

elektri~ne energije, vr{ewa

usluga drugim pravnim licima, iz-

davawa saglasnosti za izgradwu u

blizini DV i drugih poslovnih,finansijskih i ostalih prihoda.

Ukupan prihod ostvaren u 2010.iznosio je 133.8 milona evra, za

2011. je planirano 134.6, a za 2015- 194.3 miliona evra, {to podra-

zumeva godi{wu stopu rasta od

7,75 procenata. Predvi|eni pri-

hodi prevazilaze predvi|ene

rashode, pa se o~ekuje da razlika

prihoda i rashoda 2015. iznosi

14.36 miliona evra, uz prose~nu

godi{wu stopu rasta od 13,9 pro-

cenata.Plan investicija za period

2011 - 2015. predvi|a ulagawa u

rehabilitaciju i pro{irewe pre-

nosne mreè, kao i popravku i

unapre|ewe postoje}ih instala-

cija, izgradwu novih vodova, ka-

paciteta kao i interkonekcija u

ciqu rastere}ewa mreè i budu-

}ih regionalnih razmena. Ukupno

planirana sredstva za investici-

je u ovom periodu iznose 392 mi-

liona evra. Predvi|eno je pove-

}awe ukupne instalisane snage

transformatorskih stanica sa

16.459 MVA na 18.659 MVA, kao i

pove}awe duìne dalekovoda 708kilometara. Dalekovodi Ni{ –Leskovac - makedonska granica,Bajina Ba{ta - Obrenovac, Bajina

Ba{ta - Crna Gora, Pan~evo – Vr-

{ac - Re{ica (Rumunija), zavr{a-

vawe TS Beograd 20, podizawe TS

Bajina Ba{ta i TS Srbobrana na

400-kilovoltni naponski nivo i

rekonstrikcija TS Beograd 3 neki

su od projekata ~ija se realizaci-

ja o~ekuje u tom periodu. Finansi-

rawe iz sopstvenih sredstava ~i-

ni 90 posto ukupno planiranog ni-

voa investicija u narednih pet go-

dina.Milo{ Mladenovi}, izvr{ni

direktor za upravqawe i trì-

{te, tako|e se osvrnuo na dosada-

{we uspe{no poslovawe Predu-

ze}a, planove za budu}nost i po-

sebno istakao ulogu i respekta-

bilnost koju JP EMS ima u regio-

POSLOVNA POLITIKA

ODR@ANA REDOVNA SEDNICA UPRAVNOG ODBORA JP EMS

Usvojen Sredworo~niPlan predvi|a nastavak trenda porasta prihoda i dinami~-

nu investicionu politiku

U slede}ih pet godina: 90 posto investicija iz sopstvenih sredstava

3

nalnim i evropskim okvirima. Do-

dao je da je JP EMS lider u razvi-

jawu trì{ta elektri~ne energi-

je u regionu. Izvr{ni direktor za

prenos elektri~ne energije mr

Gojko Dotli} istakao je da je do-

bro odràvawe mreè doprinelo

sigurnosti napajawa i smawewu

gubitaka u prenosu, kao i da }e bi-

ti nastavqene aktivnosti na ot-

klawawu zagu{ewa na interko-

nektivnim vodovima.Generalni direktor dr Milo{

Milankovi} naglasio je va`nost

realizacije zna~ajnih objekata u

budu}em periodu, izme|u ostalih

i pravaca ka Rumuniji, Crnoj Gori

i Bosni, ~ime }e se stvarati nova

energetska magistrala u Evropi.U ovim projektima }e se angaòva-

ti sopstvena sredstva, ali }e se

ulaziti i u regionalne saradwe.Na dnevnom redu sednice UO

bilo je i usvajawe poslovnih i

finansijskih izve{taja Privred-

nog dru{tva „Elektroistok – pro-

jektni biro“ D.O.O. za 2010. godi-

nu. Izvestilac Tawa Gavrilovi}

informisala je ~lanove Upravnog

odbora o poslovawu privrednog

dru{tva, koje je u izve{tajnom pe-

riodu ostvarilo pozitivan fi-

nansijski rezultat u iznosu od 46miliona dinara.

Upravni odbor doneo je i odlu-

ku o odobravawu nov~anih sred-

stava u iznosu od milion dinara

na ime donacije za organizaciju ju-

bilarnog 30. CIGRE savetovawa

koje }e se odràti od 29. maja do

3. juna na Zlatiboru.Rukovodilac Interne revizije

Olivera Radovi} obavestila je

~lanove UO o informaciji koja se

pojavila u pojedinim medijima, a

koja se odnosi na navodno pokre-

tawe prekr{ajnog postupka pro-

tiv JP EMS, jer je DRI (Dràvna

revizorska institucija), kako ti

mediji iznose, uo~ila nepravil-

nost koja ima obele`je prekr{aja

na osnovu Zakona o javnim nabav-

kama. Rukovodilac Odmarali{ta Bu-

qarice Zoran Jakovqevi} izve-

stio je UO o stvarawu preduslova

za normalno funkcionisawe od-

marali{ta, poslovawu u 2010. go-

dini i planovima za predstoje}i

period. Tako|e, Jordan Simjanovi},

direktor Sektora za finansijske

i op{te poslove EKC (Elektroe-

nergetski koordinacioni centar),podneo je izve{taj o rezultatu po-

slovawa EKC D.O.O. za 2010. godi-

nu.Pored tih ta~aka, ~lanovi UO

doneli su i odluke o naknadama i

drugim primawima za rad ~lanova

Upravnog obora i Nadzornog odbo-

ra, kao i odluku o ispravci odlu-

ka Upravnog odbora JP EMS o pri-

bavqawu prava kori{}ewa na 110kV dalekovodima TS Kragujevac 1- TS Kragujevac 2 i TS Kragujevac

2 - TS Kragujevac 3. Doneta je i od-

luka o rashodu i otu|ewu motor-

nih vozila u pogonima Vaqevo,Kru{evac i Centru za qudske po-

tencijale i op{te poslove, a iz-

vestilac je bio Nenad Luci},predstavnik Slu`be ra~unovod-

stva u Centru za EFS.

M. V. – M. B.

POSLOVNA POLITIKA

plan poslovawa

Nadzorni odbor JP EMS – 27. redovna sednica

Nadzorni odbor JP EMS odrào je 27. Redovnu sednicu 28. apri-

la u Poslovnoj zgradi Preduze}a. Sednicom je predsedavao Dejan

Filipovi}, predsednik tog tela. Razmatrano je sedam ta~aka dnev-

nog reda, me|u kojima su bili i Sredworo~ni plan poslovawa JP

EMS, Izve{taj o poslovawu za 2010. godinu „Elektroistok – projekt-

ni biro“ D.O.O, Odluka o utvr|ivawu naknada i drugih primawa za

~lanove UO i NO i informacija o izve{taju DRI, kao i izve{taj o

poslovawu EKC-a za 2010. godinu. Sve ta~ke su prihva}ene i sugeri-

sano je Upravnom odboru da ih usvoji.

PREDSTAVQENA PROTIVPADNA OPREMA

U POGONU NOVI SAN

Monteri bezbednijisa savremenom opremom

STRANE 8-9

RADOVI NA IPSILON KRAKU

KORIDORA 10 ZAVR[ENI U ROKU

Provodnicina sigurnijoj visini

STRANA 10

SVEÂNA DODELA

U SKUP[TINI GRADA

Sertifikacija slu`benikaza javne nabavke

STRANA 13

STRU^NO USAVR[AVAWE

[ijakovi} svoju budu}nost vidi u EMS-uSTRANA 14

U EMS-OVOM POGONU PRENOSA BEOGRAD

Studija o integraciji vetroparkova u SrbijiSTRANA15

Teslin kalem sa kontinualnom regulacijom izlaznog napona

STRANA 16

NIKOLA TESLA U POPULARNOJ KULTURI

Ugledni nau~nik uvek medijski izazovanSTRANA 17

PREDAVAWE U IN@IWERSKOJ KOMORI

Odràvawe - planirawe i upravqaweSTRANA 18

PRVENSTVO EMS-A U [AHU

Kur}ubi}, Vojnovi}, Stoiqkovi} - najuspe{nijiSTRANA 22

ODLUKA IO SEMS

Prva rekreacija u PefkohorijuSTRANA 25

SAVETI IZ EMS-OVE AMBULANTE

Alergije - bolest modernog dobaSTRANE 26-27

izdaje JP EMS

Beograd, Kneza Milo{a 11

www.ems.rs

generalni direktor:

dr Milo{ Milankovi}

glavni i odgovorni urednik:

Predrag Batini}

redakcija:

Miroslav Vukas

Mildan Vuji~i}

Aleksandar Opa~i}

Sawa Eker

Milo{ Bogi}evi}

Sr|an Stankovi}

telefon:

(011) 3243 081

priprema i {tampa:

PLANETA PRINT

([email protected])

CIP – Katalogizacija u publikacijiNarodna biblioteka Srbije, Beograd

658 (497.11) (085.3)

EMS: Elektromreà Srbije: listElektromreè Srbije / glavni urednik PredragBatini}. – God. 1, br. 1 (septembar 2005) -. - Beograd (Kneza Milo{a 11): JP EMS2005 – (Beograd: MST „Gaji}“). - 30 cmMese~no. - Nastavak publikacijeElektroistok

ISSN 1452 - 3817 = EMS. Elektromreà Srbije

COBISS.SR - ID 128361740

TR@I[TE ELEKTRI^NE ENERGIJE

5

Rezultati mese~nih aukcija prenosnihkapaciteta za maj 2011. godine

Uaprilu 2011. godine odràne su mese~ne, eksplicitne aukcije, za dodelu prava na kori{}ewe prekogra-

ni~nog prenosnog kapaciteta na granicama regulacione oblasti Republike Srbije, za maj 2011. godine. Na

zajedni~kim, mese~nim aukcijama, za maj 2011. godine, koje su odràne 11. aprila, u~estvovalo je 15 u~esni-

ka, odnosno za jedan vi{e nego u prethodnim mese~nim aukcijama na istoj granici. Analiziraju}i podatke moè

se zakqu~iti da je i daqe prisutan trend zagu{ewem u oba smera i da je ukupni zahtevani kapacitet znatno ve-

}i od raspoloìvog prenosnog kapaciteta.U odnosu na aprilske aukcije, zabeleèno je ve}e interesovawe, a samim tim i porast marginalne cene u sme-

ru od Srbije ka Ma|arskoj.Rezultati zajedni~kih mese~nih aukcija na srpsko-ma|arskoj granici, za maj 2011. godine, prikazani su u ta-

beli i na grafiku

Detaqne informacije o proceduri i rezultatima zajedni~kih aukcija objavqeni su na zvani~nom sajtu JP EMS:http://www.ems.rs/stranice/tehnicke_informacije/mesecne_rezultati_inf-joint.htm

6

Mese~ne aukcije za dodelu 50% raspoloìvog prekograni~nog prenosnog kapaciteta na ostalim grani-

cama regulacione oblasti Republike Srbije, odràne su 14. aprila 2011. godine. Broj u~esnika koji su u~e-

stvovali u ovim aukcijama je pove}an na 17 u odnosu na martovske i aprilske aukcije (15 u~esnika). Na gra-

nici sa Makedonijom, zbog planiranih radova na interkonektivnom dalekovodu, u periodu od 01.05. do

07.05. nije bilo raspoloìvog kapaciteta ni u jednom smeru. Ako se izuzme prethodno navedena ~iwenica,za sve ostale objavqene aukcije, odnosno za sav ponu|eni prenosni kapacitet postojalo je veliko intere-

sovawe {to je za rezultat i imalo zagu{ewe na svim granicama i smerovima.Rezultati mese~nih aukcija za dodelu 50 posto raspoloìvog prenosnog kapaciteta, za april 2011. go-

dine, prikazani su u tabeli i na grafiku.

Detaqne informacije o proceduri i rezultatima zajedni~kih aukcija objavqeni su na zvani~nom sajtu JP

EMS:http://www.ems.rs/stranice/tehnicke_informacije/mesecne_rezultati_inf.htm

Marko Jankovi}, dipl.el.in`.


Pregled cena elektri~ne energije na evropskim berzama

Trend rasta cene elektri~ne energije od po~etka 2011. godine, na vode}im evropskim berzama za-beleèn je i u martu. To je donekle bilo i o~ekivano s obzirom na situaciju u energetskom sekto-ru nakon nuklearne katastrofe u Japanu, koja je rezultirala odlukom Nema~ke da privremeno za-

tvori sedam svojih nuklearnih reaktora i najavom ostalih evropskih zemaqa da }e se odlu~iti na sli-~an potez. Prose~ne cene elektri~ne energije prikazani su u tabeli i na grafiku i preuzeti su sa zva-ni~nih sajtova prikazanih berzi.

U ciqu stvarawa jedinstvenog evropskog trì{ta elektri~ne energije, u martu 2011 godine postignut jedogovor izme|u vode}ih evropskih berzi elektri~ne energije (EPEX Spot, GME, Nord Pool Spot,, OMEL i APX-ENDEX BELPEX) o formirawu jedinstvene platforme za ugovarawe isporuke elektri~ne energije. Ovim bise postiglo lak{e povezivawe proizvodnih pozicija sa krajwim potro{a~ima elktri~ne energije, koje bi ob-uhvatalo slede}e zemqe: Portugal, [paniju,Francusku, Italiju, Austriju, [vajcarsku, Nema~ku, Belgiju i Ho-landiju. Kao rezultat ovog dogovora trebalo bi o~ekivati ujedna~avawe cene elektri~ne energije i optimal-nije kori{}ewe elektroenergetskog sistema, kao i boqu poziciju za sve u~esnike na trì{tu elektri~neenergije (proizvo|a~e, snabdeva~e i potro{a~e elektri~ne energije)

Marko Jankovi}, dipl.el.in`.Jasmin Li~ina, dipl.ekonomista

Jelena Pejovi}, dipl.ekonomista


7

8

Rizici pri radovima na

elektroenergetskim po-

strojewima i dalekovodima

trebalo bi da budu svedeni na mi-

nimum kada monteri dalekovod-

nih ekipa Pogona Novi Sad po~nu

da koriste protivpadnu opremu,koju su im predstavili profesio-

nalci firme “Seibl trade”, od koje

je JP “Elektromreà Srbije” naba-

vila opremu.Protivpadna oprema, u pret-

hodne dve godine, nabavqena je za

sve pogone JP EMS, a krajem 2010.godine stigla je i u Pogon Novi

Sad. Na dalekovodu 400 kV broj

444 Novi Sad 3 - Subotica 3 de-

monstriran je na~in upotrebe ove

opreme pri pewawu na stub dale-

kovoda. - Obu~ili smo montere daleko-

vodne ekipe kako pravilno da

upotrebqavaju opremu koja im ko-

risti za pewawe i za rad na visi-

ni, a tako|e kako da pomo}u kom-

pleta za spasavawe bezbedno na

uè prika~e i spuste povre|enog.

Predstavili smo i sistem “to-

tem”, koji se koristi na trafosta-

nicama, gde je nemogu}e obezbedi-

ti prika~ne ta~ke za vezivawe

montera tokom rada na transfor-

matoru, - kaè pomo}nik direkto-

ra “Seibl trade”-a Dejan Lazarevi}.Monter Rajko Manojlovi} na-

vodi da je obuka dosta zna~ajna za

montere koji rade na odràvawu

dalekovoda.- Nepravilnao kori{}ewe

opreme moè dovesti do velikih

posledica po montera, zato je ova

obuka dosta zna~ajna za montere

koji rade na odràvawu daleko-

voda. Oprema koja je stigla u Po-

gon Novi Sad savremenija je i

efikasnija od one koju smo do sa-

da koristili, te doprinosi ve}oj

bezbednosti montera pri obavqa-

wu svakodnevnih poslova - kaè

Manojlovi}.Oprema za za{titu od pada, re-

nomiranog proizvo|a~a “Miller”, spe-

cifi~na je po tome, obja{wava La-

zarevi}, {to pojas (“Revolution R5”)

IZ POGONA I CENTARA

SpasavaweTokom obuke demonstrirano

je i spasavawe povre|enog. Da biova akcija bila efikasna, spasa-vawe mora biti obavqeno u naj-kra}em mogu}em roku i bez najma-weg rizika od pada. Postoji ve-liki broj faktora koji uti~u naefikasnost spasavawa, kao {tosu vremenski uslovi, fizi~keprepreke, stawe povre|enog isli~no. Zbog svega toga neophod-no je imati unapred definisanplan spasavawa, re~eno je tokomobuke.

- Za spasavawe povre|enogkoristimo kompletan remeni ka-i{ sa dve ili tri ta~ke za pri~-vri{}ivawe i uè, trougao ilinosila za spasavawe. Osim toga,koristi se i ure|aj za pri~vr-{}ivawe, a to je sistem za evaku-aciju, ure|aj za spre~avawe pa-da, ~ekrk sistemi za vu~u, kao i~etvoronoàc i konektor, - re-~eno je na obuci.

PREDSTAVQENA PROTIVPADNA OPREMA U POGONU NOVI SAD

Monteri bezbedniji sa

9

poseduje rastegqive kai{eve, brzo

podesive kop~e i pivot linkove,koji omogu}avaju korisniku potpunu

slobodu pokreta i dosega.- Zahvaquju}i ovom pojasu, mon-

teri u toku pewawa i kasnije to-

kom pozicionirawa imaju opti-

malne uslove za rad. Zbog takvih

karakteristika se poboq{ava

produktivnost i smawuje zamor, -kaè Dejan Lazarevi}.

Upravo ovu prednost nove pro-

tivpadne opreme isti~e Nedeq-

ko Ogrizovi}, zaduèn za bez-

bednost i zdravqe na radu, koji

je, u ime Pogona Novi Sad, organi-

zovao obuku.- Nama, kao poslodavcu, najva-

`nija je bezbednost radnika na

terenu, pogotovo kada je u pitawu

rad na elektroenergetskim po-

strojewima i dalekovodima, koji

se obavqaju na velikim visinama.Sa ovom opremom omogu}ili smo

ve}u sigurnost i bezbednost, a

smim tim smawili i rizik pri iz-

vo|ewu ovakve vrste radova, - na-

pomiwe Ogrizovi}.On kaè da je obuka montera,

koju su obavili profesionalci,

izuzetno zna~ajna, jer je time iz-

begnuto da ona bude kori{}ena na

pogre{an na~in, {to bi moglo da

ima, u najgorem slu~aju, i fatalne

posledice.- Opremu nismo nabavili samo

da bismo ispunili svoju obavezu

kada je u pitawu bezbednost i za-

{tita zdravqa na radu, ve} nam

je, pre svega, u interesu da na{i

monteri istu koriste na pravilan

na~in i time osiguraju svoju bez-

bednost - kaè Ogrizovi}, dodaju-

}i da }e upotrebom protivpadne

opreme biti ispuweni uslovi za

bezbedan rad na visinama i sma-

wen rizik, odnosno mogu}nost da

se dese povrede, pogotovo one sa

fatalnim ishodom.S obzirom na to da je kqu~na

faza pewawa po konstrukciji

odabir ta~aka za pri~vr{}ivawe

„sidri{ta“ i postavqawe uèta,{to je tokom obuke, tako|e, demon-

strirano.- Demonstrirali smo kako se

uè postavqa pomo}u „teleskop-

ske motke“ i obu~enog radnika ko-

ji se pewe po konstrukciji. Kada

se uè prika~i, ostali monteri,

za{ti}eni uètom, mogu bezbedno

da se pewu uz strukturu, - preci-

zirao je Dejan Lazarevi}.Na{ sagovornik iz “Seibl trade”-

a, posebno nagla{ava da bilo koji

ure|aj, koji je bio izloèn padu,ne sme biti ponovo kori{}en za

za{titu od pada i mora se izbaci-

ti iz upotrebe.Sawa Eker

IZ POGONA I CENTARA

Zabriwavaju}a statistikaPadovi su jedan od glavnih uzroka smrtnih slu~ajeva pri radu.

Svake godine vi{e od 100.000 povreda i smrtnih slu~ajeva se pripi-suju padovima pri radu na visini. Svakog dana u Evropi najmawe jed-na osoba pogine usled pada.

- Istraìvawa su pokazala da tu`be nakon nesre}a variraju odnekoliko desetina hiqada do nekoliko miliona evra zavisno od te-ìne povreda. Investirawe u odgovaraju}u opremu za za{titu od pa-da spre~ava tro{kove tu`bi, nadoknade radnicima i druge tro{ko-ve vezane za povrede na radu, - kaè Lazarevi}.

On navodi da proizvodwa i prodaja opreme za za{titu od pada uposledwih deset godina konstantno raste me|utim, tako|e raste ibroj povreda i smrtnih slu~ajeva prouzrokovanih padom sa visine.

- Ovoj alarmantnoj i uznemiravaju}oj statistici u najve}oj meridoprinose nepostojawe obuke, ~esto se za odre|eni posao koristipogre{na oprema, kao i neredovna kontrola ispravnosti opreme, -zakqu~io je Lazarevi}.

Pravilnik EMS-aPo{to se radovi obavqaju na

otvorenom i pod svim vremen-

skim uslovima, zakon i na{ Pra-

vilnik o bezbednosti i zdravqu

na radu, vode}i ra~una o bezbed-

nosti, predvideo je u kojim situ-

acijama bi takvu vrstu radova

trebalo prekinuti.Pravilnik propisuje da rado-

vi na otvorenom, stubovima i vi-

sokim konstrukcijama nisu do-

zvoqeni pri ja~em vetru iznad

60 km/h - 17 m/s i kada je tempe-

ratura nià od -18 Celizijusa i

vi{a od 35 C u hladu.

savremenom opremom

10

Radnici “Energomontaè”,koji su rekonstrukciju 400-kilovoltnog dalekovoda,

koji povezuje energetske sisteme

Srbije i Ma|arske, po~eli su 4.aprila i zavr{ili u planiranom

roku, 8. aprila ove godine. Dale-

kovod je rekonstruisan jer su se

wegovi provodnici nalazili na

trasi, kojom treba da prolazi “ip-

silon krak” Koridora 10.Dalekovod je morao biti adap-

tiran jer je wegova dosada{wa vi-

sina, od oko devet metara iznad

kote autoputa bila nezadovoqa-

vaju}a (ispod zakonskog minimu-

ma). - Provodnici su podignuti na

novi zatezni stub, visine 22.5 me-

tra, tako da su sada izdignuti na

novu visinu od 13.5 metara iznad

kote autoputa, pri temperaturi

od plus 80 stepeni, - objasnio je

rukovodilac elektromonta`nih

radova “Energomontaè” Branko

Dimitrijevi}. êtrdesetak radnika “Energo-

montaè”, koja je ovaj posao dobi-

la na tenderu naru~ioca radova,preduze}a “Koridori Srbije”, po-

sao je zavr{ilo u planiranom ro-

ku. Radove koje su obavqali bili

su veoma specifi~ni, pre svega

zbog ~iwenice da se radilo sa ve-

likim sistemima i u kratkom ro-

ku.S obzirom na to da je rekon-

struisan interkonektivni dale-

kovod, tj. onaj kojim se struja tran-

sportuje od severa ka jugu Evrope,wegovo iskqu~ivawe uvek mora

da bude najavqeno do 15. novem-

bra prethodne godine, u skladu sa

pravilima ENTSO-E (EuropeanNetwork of Transmission SystemOperators for Electricity). Na taj na-

~in usagla{en je i termin iskqu-

~ewa DV 400kV br. 444 Novi Sad 3– Subotica 3, u periodu od 4. do 8.aprila 2011. godine.

- Investicija za ove radove iz-

nosila je 14 miliona i 100 hiqa-

da dinara, a ~itav posao zavr{en

je u roku i kvalitetno i ispo{to-

vani su svi zakonski propisi, - re-

kao je, u ime investitora, Mom~i-

lo Radojevi} iz CIP-a.Za vreme iskqu~ewa ovog da-

lekovoda, potro{a~i su redovno

snabdevani elektri~nom energi-

jom, jer je prenosna mreà elek-

troenergetskog sistema Srbije

modelovana tako da iskqu~ewe

pojedinog elementa mreè ne pro-

uzrokuje istovremeno i prekid na-

pajawa potro{a~a.Radnike “Energomontaè”, na-

kon zavr{ene rekonstrukcije da-

lekovoda 444 Novi Sad 3 - Subo-

tica 3 i wegovog pu{tawa u rad,~eka posao na {est stubova od 110kilovolti na dve lokacije, koje

su, tako|e, u trasi “ispilon kra-

ka” autoputa E-75. Rekonstrukcija

110-kilovoltnih dalekovoda pre-

dvi|ena je u tre}em kvartalu

2011. godine, kada bi trebalo da

bude rekonstruisana postoje}a

trasa dalekovoda, ~ime }e biti

postignuta zadovoqavaju}a visi-

na provodnika iznad autoputa.

S. Eker

IZ POGONA I CENTARA

RADOVI NA “IPSILON KRAKU” KORIDORA 10 ZAVR[ENI U ROKU

Provodnici na sigurnoj visini

11

ENTSO je 2. maja pokre-nuo javne konsultacijeo mapi puta za studiju o

modularnom planu razvoja zapanevropski sistem strujnihautoputeva za period do2050. godine (engl. skr. MoD-PEHS). Pozivaju se zaintere-sovane strane da svoj odgo-vor u vezi ove konsultacijepo{aqu pre 3. juna 2011. godi-ne. Odgovoraju}a radionicaza zainteresovane strane bi-}e odràna u Briselu, 10. ma-ja.

41 TSO-a ~lanovi ENT-SO-E su odgovorni za sigur-nost sistema i razvoj siste-ma u svojim kontrolnim obla-stima. Uzimaju}i u obzir sve-ukupnu va`nost razvoja pane-vropskog sistema strujnihautoputeva za ukqu~ivaweizvora obnovqive energije,daqeg integrisawa trì{tai odràvawa sigurnosti na-pajawa elektri~nom energi-jom, ENTSO-E, u saradwi saDG Energy i u skladu sa saop-{tewem Komisije, pod nazi-vom “Prioriteti za energet-sku infrastrukturu za 2020.i posle” (od 17. novembra

2010.), priprema odgovaraju-}i studijski projekat sa de-taqnim pogledom na budu}erazvoje evropske mreè.Osim angaòvawa od strane~lanova ENTSO-E, ovaj trogo-di{wi studijski programtreba da bude ostvaren uz{iroko angaòvawe i di-rektno u~e{}e spoqnih zain-teresovanih strana. Mapa pu-ta za studiju je pripremqenakao osnova za kasniji pred-log za EU donacije.

U skladu sa Uredbom (EC)714/2009 i prema ENTSO-E-ovom konsultacionom postup-ku (consultation process),ENTSO-E poziva sve zainte-resovane strane da prosledesvoje komentare na dokumentpreko e-po{te na adresu [email protected] to pre 3. juna 2011.

Pozivaju se u~esnici dapodele svoje stavove o ovomprocesu koji pokriva svabitna pitawa za pouzdan dugo-ro~ni strate{ki plan za pe-riod do 2050. godine. Na osno-vu {irokog angaòvawa zain-teresovanih strana, mapa pu-ta za studiju mora}e da u celo-

sti istraì tehni~ko-tehno-lo{ka, ekonomsko-finansij-ska, politi~ka i dru{tveno-politi~ka pitawa koja se od-nose na modularan razvoj si-stema strujnih autoputeva zaEvropu do 2050. godine.

Nakon perioda za javnukonsultaciju, ENTSO-E }e ob-javiti sve komentare koje suprimili od zainteresovanihstrana. Ukoliko bi po{iqa-lac komentara èleo daENTSO-e wegov doprinostretira na poverqiv na~in,tada to mora da jasno navedeu svom podnesku. Objavqiva-we kona~nog dokumenta isvih primqenih odgovora ikomentada predvi|eno je zakraj jula 2011.

Konsultaciona radioni-ca bi}e odràna 10. maja. Kaodeo ove konsultacije, bi}eorganizovana odgovaraju}aradionica za zainteresova-ne strane.

10. maja 2011. godine, u peri-odu od 09:30 do 17:00,Le Méridien BrusselsCarrefour de l’Europe 31000 Brisel

Mole se u~esnici da se z-a radionicu prijave putem e-po{te, navode}i puno ime iprezime, podatke za kontakti o organizaciji, i to upute naadresu Thanh-Thanh Le Thi([email protected]),najkasnije do 5. maja 2011.Dodatne informacije o radi-onici mogu se dobiti prekoENTSO-E-ove strane o aktu-elnim de{avawima (eventspage).

U~esnici imaju mogu}nost dasvoja pitawa dostave preovog doga|aja putem ove adre-se e-po{te: [email protected]

Konsultacioni dokumentStudy Roadmap towardsModular Development Plan onpan-European ElectricityHighways

Sva pitawa u vezi ovog dokumenta treba prvo uputiti: Dr. Mihai PaunSavetniku za razvoj mreè+32 2 741 09 [email protected]

Sedamnaesti sastanak ENT-SO-E Task Force AccountingProcess Implementation

(ENTSO-E TF API) odràn je u Ci-rihu 26. aprila, u organizaciji{vajcarskog operatora prenosnogsistema, kompanije Swissgrid.

ENTSO-E TF API je oformqensa ciqem koordinisawa poslovaoko uvo|ewa novog procesa za in-terkonektivni obra~un. U raduove Grupe participiraju predstav-nici regulacionih blokova.

Sastanku su prisustvovali~lanovi Grupe: Hermann Feldman(predstavnik {vajcarskog opera-tora prenosnog sistema - Swis-sgrid), Markus Stobrawe (pred-stavnik nema~kog operatora pre-nosnog sistema - Amprion), Vincent

Bovier-Lapierre (predstavnikfrancuskog operatora prenosnogsistema - RTE) i Jovica Vidako-vi} (predstavnik srpskog opera-tora prenosnog sistema - EMS),kao i eksperti iz oblasti inter-konektivnog obra~una Harald Fe-ger i Thomas Eckert i ekspert izoblasti LFC Walter Sattinger(predstavnici {vajcarskog opera-tora prenosnog sistema - Swis-sgrid).

Harald Feger je predstavio novna~in izra~unavawa kompenzacije(eliminacija efekta quqawa) ko-

ji se razlikuje od dokumenta kojije napravila Grupa ENTSO-E TFAPI. Posle kra}e rasprave, Fegerje prihvatio dokument ENTSO-ETF API na osnovu koga }e se izra~u-navati kompenzacija u budu}nosti.Dogovoreno je da sadràj wegovogdokumenta bude iskori{}en za no-va poboq{awa interkonektivnogprocesa obra~una.

Jednoglasnom odlukom ~lanovaENTSO-E TF API i prisutnih eks-perata doneta je odluka da se novna~in izra~unavawa kompenzacijeprimewuje od 26. juna 2011. godine.

Walter Sattinger je odrào pre-davawe u kojem je opisao trenutneprednosti i mane na~ina vo|ewaLFC ukoliko je obra~unska ta~kana granici.

Sastanak ENTSO-E Task Force Accounting Process Implementation

Pokretawe javne konsultacije o mapi puta za studiju o Modularnom planurazvoja za panevropski sistem strujnih autoputeva do 2050. godine

12

E NTSO-E je 3. maja odobrio

prelazak na tre}u fazu

probnog sinhronog rada tur-

skog elektroenergetskog sistema sa

Kontinentalnom Evropom, koja tre-

ba da po~ne 1. juna. U ovoj zavr{noj

fazi probnog rada koji je predvi-

|en da traje 11 meseci, predvi|ene

su i ograni~ene komercijalne raz-

mene elektri~ne energije. ENTSO-E-va regionalna grupa

Kontinentalna Evropa, koja pred-

stavqa operatore prenosnih si-

stema iz sinhrone oblasti Konti-

nentalna Evropa donela je ju~e tu

odluku na osnovu pozitivne ocene

druge faze probnog rada. Komercijalne razmene elek-

tri~ne energije po~e}e u junu i to

transferima do najvi{e 400 MWiz Bugarske, Gr~ke i Kontinental-

ne Evrope ka Turskoj, a do najvi{e

300 MW u suprotnom smeru. Dodeqivawe kapaciteta se mo-

è postepeno pove}ati do dozvo-

qenih tehni~kih grani~nih vred-

nosti, ukoliko je ranije ostvaren

uspe{an rad na prethodno dode-

qenim nivoima za razmenu ener-

gije. ENTSO-E i tri direktno po-

go|ena operatora u Bugarskoj, Gr~-

koj i Turskoj }e ta~na pove}awa

objaviti u odgovaraju}im trì{no

uslovqenim ranijim rokovima. ENTSO-E-ova regionalna grupa

}e nastaviti sa detaqnim pra}e-

wem karakteristika rada turskog

EES, naro~ito putem oscilacija

unutar oblasti i performansi se-

kundarne regulacije kako bi se iz-

begli negativni uticaji na regio-

nalne i sisteme {irom Evrope, uz

istovremeno postizawe pozitivnih

efekata po pitawu sigurnosti na-

pajawa i na trì{te elektri~ne

energije, koji predstavqaju motiva-

ciju za ovu sinhronu interkonekciju.

Osnovni podaci

Turski EES je 18. septembra

2010. sinhronizovan sa interko-

nektovanim EES-ima Kontinen-

talne Evrope, ~ime je obeleèn

po~etak paralelne probne inter-

konekcije, kao {to je dogovoreno

izme|u turskog operatora sistema

i ENTSO-E TSO-a HTSO, ESO-

EAD, Ampriona i Tennet GmbH (biv-

{i Transpower). Paralelni rad se

odvija posredstvom dva 400 kV vo-

da ka Bugarskom sistemu i jednim

400 kV vodom ka gr~kom sistemu.Ovaj probni paralelni rad je

organizovan u tri faze, od koje su

prve dve uspe{no okon~ane: Faza 1: Period stabilizacije,

koji nije podrazumevao bilo kakvu

razmenu energije. Faza 2: Fizi~ke, nekomercijal-

ne razmene energije izme|u tur-

skog operatora sistema i bugar-

skog, odnosno gr~kog operatora

prenosnog sistema u oba smera i

na obe granice. Na taj na~in, fi-

zi~ka razmena elektri~ne energi-

je se odvijala bez bilo kakve trgo-

vine. Ova faza je zavr{ena u mar-

tu 2011.Faza 3: Nakon uspe{nog okon~a-

wa faza 1 i 2, omogu}ene su ograni-

~ene dodele kapaciteta za komer-

cijalne razmene elektri~ne ener-

gije izme|u Turske i ENTSO-E sin-

hrone oblasti Kontinentalna Evro-

pa, u skladu sa procedurama koje su

me|usobno dogovorile Bugarska,Gr~ka i Turska, a prema EU pravi-

lima i ENTSO-E procedurama.

ENTSO-E je objavio javno pi-

smo koje je upu}eno Evrop-

skoj komisiji, regulatori-

ma, operatorima prenosnih siste-

ma, proizvo|a~ima elektri~ne

energije, trgovcima, klijentima i

svima koji imaju interes na trì-

{tu elektri~ne energije, i koje se

odnosi na izradu pravilnika o ra-

du mreè u vezi pitawa dodele

kapaciteta i upravqawa zagu{e-

wima.

Pismo nudi zainteresovanim

stranama prikaz pristupka koji

ENTSO-E planira da sledi prili-

kom izrade pravilnika o radu

mreè koji treba da pokrije pita-

wa koji se odnose na dodelu kapa-

citeta i upravqawe zagu{ewima

(DKUZ).

Pismo je, u svetlu nedavnog

ACER-ovog objavqivawa Okvir-

nih smernica za DKUZ, nastalo ka-

ko bi:

- pruìlo zainteresovanim

stranama prikaz ENTSO-E-ovih i

na{ih obaveza,

- se skicirao postupak koji

ENTSO-E planira da sledi pri iz-

radi pravilnika o radu mreè u

vezi DKUZ; i

- sagledale koje su to mogu}no-

sti koje zainteresovane strane

imaju kako bi uticale na postu-

pak izrade pravilnika o radu

mreè.

Nadamo se da }e ova informa-

cija koristiti na op{tiji na~in

zainteresovanim stranama u izra-

di svog odgovora na Okvirne smer-

nice i kod planirawa svog anga-

òvawa u postupku izrade pravil-

Probni paralelni rad sa TEIAS kako bi se do{lo do zavr{ne faze koja treba da po~ne 1. juna

Otvoreno pismo o Pravilniku o radu mreè u vezi dodele kapaciteta i upravqawu zagu{ewima

13

Zaposlene u Centru za inve-

sticije JP EMS, Qiqana

Nikoli}, Sla|ana Miqa-

~i}, Tawa Gavrilovi} i Biqa-

na Mati}, na{le su se u prvoj

grupi od 113 slu`benika za javne

nabavke u Republici Srbiji koji-

ma su dodeqeni serifikati za

obavqawe te delatnosti. Serti-

fikati su sve~ano uru~eni 24.marta u Skup{tini grada Beogra-

da. Tom prilikom, slu`benicima

su se obratili Predrag Jovano-

vi}, direktor Uprave za javne

nabavke, Milica Delevi}, di-

rektor Kancelarije za evropske

integracije Vlade Srbije, W.E.ambasador Vensan Deèr, {ef

delegacije EU u Srbiji, Vilijam

Infante, stalni predstavnik

UNDP u Srbiji i Tomas Mur, za-

menik {efa Misije OEBS u Sr-

biji.Proces sertifikacije slu`be-

nika za javne nabavke po~eo je u

decembru 2010. godine i od 208kandidata koji su polagali ispit

do kraja januara 2011. godine, wih

113 je poloìlo, {to zna~i da je

procenat uspe{nosti bio 54%.Prema re~ima Predraga Jova-

novi}a, direktora Uprave za jav-

ne nabavke, do sredine marta is-

pit je polagalo 45 kandidata od

kojih je 290 poloìlo, {to zna~i

da je prolaznost pove}ana na 64%

i moè se tuma~iti sve boqom

pripremqeno{}u kandidata. Jo-

vanovi} je istakao i da je prija-

vqivawe kandidata za sertifi-

kaciju u porastu.Milica Delevi} je naglasila

u svom obra}awu da se }e podiza-

we nivoa stru~nosti slu`benika

za javne nabavke unaprediti si-

stem javnih nabavki u Srbiji i

smawiti neregularnosti u postup-

cima.Ambasador Vensan Deèr re-

kao je u obra}awu da profesiona-

lizacija slu`benika predstavqa

ispuwewe va`ne preporuke

Evropske unije i da pozitivno do-

prinosi procesu evropske inte-

gracije Srbije.„Srbija godi{we potro{i pre-

ko ~etiri milijarde evra kroz

javne nabavke, tako da bi poboq-

{awe efikasnosti sistema za sa-

mo par procenata rezultiralo

u{tedom vi{e stotina miliona

evra“, izjavio je stalni predstav-

nik UNDP u Srbiji Vilijam In-

fante.Tomas Mur, zamenik {efa Mi-

sije OEBS u Srbiji, izrazio je na-

du da }e Srbija smawiti i iskore-

niti mogu}nost za korupciju u si-

stemu javnih nabavki.

M. V. – M. B.

SVEÂNA DODELA U SKUP[TINI GRADA

Sertifikacija slu`benika za javne nabavkeêtiri radnice JP EMS dobile sertifikate

Sertifikati: boqe javne nabavke u JP EMS

PREZENTACIJA U UPRAVNOJ ZGRADI EMS-a

Bicotex predstavio programza sanaciju uqnih jama

Predstavqawe proizvodnog programa materijala, kojima bi se m-

ogla obavqati sanacija transformatorskih uqnih jama, odràno je

19. aprila u upravnoj zgradi JP EMS, u organizaciji firme DESCONiz Beograda.

Prezentaciji je prisustvovao i Jars Georg Berger, predstavnik

kompanije Bicotex iz Lihten{tajna, koja je proizvo|a~ tih materij-

ala. On je prisutne upoznao sa prednostima kori{}ewa Poliurea r-

e{ewa.

14

STRU^NO USAVR[AVAWE

Manifestacija “Dan energije -Srbija” prvi put je odràna uorganizaciji Dru{tva termi-

~ara Srbije, a u sklopu Evropske ne-deqe odrìvog razvoja. EvropskaNedeqa Odrìvog Razvoja (The EUSustainable Energy Week-EUSEW) jeinicirana od strane Evropske Ko-misije jo{ 2005. godine i predsta-vqa najbitniji doga|aj u sklopuKampawe za Energetski OdrìvuEvropu (Sustainable Energy EuropeCampaign), koja promovi{e obno-vqive izvore energije i energetskuefikasnost.

Ciq manifestacije “Dan energi-je - Srbija” bio je da prikaè i pode-

li sa svim u~esnicima pozitivneprimere iz prakse i postignute re-zultate u energetskom sektoru, s po-sebnim akcentom na energetskuefikasnost i obnovqive izvoreenergije u raznim sektorima. Taj do-ga|aj posluìo je kao prilika dau~esnici razmene mi{qewa, isku-stva i prikaù postignute rezulta-te u energetskom sektoru, kao i daanaliziraju probleme sa kojima sesre}u i daju predloge za neophodnebudu}e aktivnosti.

U~esnike doga|aja pozdravilisu dràvni sekretar u Ministar-stvu infrastrukture i energetikeDu{an Mraki} i savetnik Dele-

gacije Evropske unije u Srbiji Ho-ze Gomez. Mraki} je najavio da }edo kraja juna biti usvojen novi za-kon o energetici i da }e ove godi-ne biti pripremqena nova stra-tegija razvoja energetike Srbijedo 2030. godine, kako bi se defi-nisali novi pravci razvoja srp-ske energetike. Gomez je u obra}a-wu istakao da }e EU i daqe podr-àviti razvoj energetike Srbije ida je od 2005. godine uloìla 550miliona evra u energetski sek-tor, a da su me|unarodne finan-sijske institucije spremne da da-ju podr{ku energetskim projekti-ma u Srbiji.

U ORGANIZACIJI DRU[TVA TERMIÂRA SRBIJE

Odràna Manifestacija “Dan energije - Srbija”

Nenad [ijakovi} jedan je odgotovo dvadeset mladih qudizaposlenih u EMS-u koji je

unapredio svoja stru~na znawa i po-stigao vi{i stepen obrazovawa. No-silac je Vukove diplome i u osnovnoj{koli i u gimnaziji. Tokom studijabio je stipendista fondacije za nau-ku i razvoj Republike Srbije. Studi-je je zavr{io sa ~etvrtim prosekom ugeneraciji.

Kao postdiplomac, pre zaposle-wa u EMS-u, bio je stipendista Mi-nistarstva nauke i razvoja Republi-ke Srbije. Radi u Elektromreì Sr-bije od marta 2005. godine na poslo-vima operativnog planirawa i ana-lize rada prenosnog sistema uDUPS. Od juna 2010. postavqen namesto Rukovodioca slu`be za pla-nirawe razvoja prenosne mreè.

- Rad na planirawu razvoja pred-stavqa svojevrstan izazov usledneophodnosti koordinacije na regi-onalnom i evropskom nivou i prona-laèwa najboqih re{ewa iz uglana{ih nacionalnih interesa (mnogoje interesa, a na{ je zadatak da svomsnagom branimo interese Srbije ikompanije), - kaè [ijakovi}, koji jei ~lan regionalne grupe za razvojprenosnog sistema ENTSO-E CSERG. Magistrirao na temu “Upravqa-we zagu{ewima u prenosnim mreà-

ma bazirano na metodi spajawa/raz-dvajawa trìsta” u februaru ove go-dine kod profesora Nikole Rajako-vi}a. Kompanija me je u svakom po-gledu podràvala tokom postdi-plomskih studija. Znawe ste~eno ra-dom u EMS-u i u~estvovawem u radume|unarodnih radnih grupa, opet is-pred EMS-a, izuzetno doprinelokvalitetu i rezultatima ostvare-nim na postdiplomskim studijama.

Dva puta je, na poziv profesoraIvana Skokqeva, odrào predava-wa na ETF-u master studentima, natemu upravqawa zagu{ewima i teh-

ni~kim aspektima novonastalog de-regulisanog okruèwa EES. U~e-stvovao je kao autor na CIGRE semi-narima od 2006. godine sa ve}im bro-jem radova. Upravo se priprema zapisawe doktorske teze i nada se od-li~noj, kao do sada, podr{ci Predu-ze}a.

- Podvla~im va`nost prioritet-nog ulagawa u najvi{i obrazovniprofil, PhD studente, odnosno, dok-torante po starom obrazovnom si-stemu. Samo prioritetnim ulagawemu najobrazovanije kadrove kompanijamoè se obezbediti kontinuiranodrìvi razvoj kroz generisawe no-vih, dodatih vrednosti i uvo|ewenovih tehnologija. Planovi su mi ve-zani za kompaniju i Srbiju. Kao naj-bitniji momenat rada u JP EMS pod-vla~im saznawe da radim za svojudràvu i dobrobit svog naroda (dase ne shvati kao demagogija po{to toiskreno mislim). Nadam se, kao i svimladi, jo{ boqim danima u finan-sijskom smislu a {to se ti~e dostup-nosti novim tehnologijama, procesi-ma na evropskom i svetskom nivou una{oj struci mislim da rad u ovojkompaniji mogu oceniti ~istom de-setkom i izraziti nadu da }e takoostati i u budu}nosti, - zakqu~uje[ijakovi}.

P. Batini}

[ijakovi} svoju budu}nost vidi u EMS-u

15

Studija „Integracija vetroelek-trana u prenosni sistem Repu-blike Srbije“ predstavqena je

javnosti 5. aprila u sve~anoj saliPogona Beograd Elektromreè Sr-bije. Studiju je izradila nema~kakonsultantska kompanija „VattenfalPower Consult Gmbh“ u saradwi saElektroenergetskim koordinacio-nim centrom – EKC iz Beograda, afinansijer je bila Evropska bankaza obnovu i razvoj – EBRD. Prezen-taciji su, uz veliki broj zaintereso-vanih, prisustvovali Ijan Braunpredstavnik EBRD, Mileta Proda-novi} i Du{an Mraki} iz Mini-starstva za infrastrukturu i ener-getiku, kao i generalni direktor JPEMS dr Milo{ Milankovi}, zame-nik generalnog direktora SandraPetrovi} i izvr{ni direktor zaupravqawe i trì{te Milo{ Mla-denovi}, koji je ujedno bio i mode-rator.

Studija, koju su predstavili\or|e Dobrijevi} i Dragana Or-li} iz Elektroenergetskog koor-dinacionog centra, sastoji se izdva dela. Prvi deo bavi se pita-wem maksimalne penetracije ve-troelektrana u postoje}i elektro-energetski sistem Republike Sr-

bije i sadrì tehni~ku analizu ra-da i stawa prenosne mreè i elek-troenergetskog sistema. Drugi deostudije govori o neophodnim poja-~awima i investicionim zahtevi-ma. U wemu je, tako|e, sagledanapostoje}a regulativa i predloè-na su daqa unapre|ewa zakonskihi internih standarda i uslova zaprikqu~ewe.

Dobrijevi} je saop{tio da je zasada prijavqeno 16 projekata ukup-ne snage 2.600 megavata, a od toga jeodobreno pet projekata ukupne in-stalisane snage 1.135 megavata. Vi-{e od 75 procenata predvi|enih ka-paciteta nalazi se u Vojvodini, a

najve}i pojedina~ni vetroparkpredvi|ene je instalisane snage 400megavata.

U prezentaciji su prikazani ipredvi|eni lokaliteti vetroelek-trana i na~in wihovog integrisawau elektronergetski sistem. Re~ je olokalitetima: Vr{ac, Belo Blato,In|ija, Bela Anta, [u{ara, BelaCrkva, Bavani{tansko poqe, îbuk,Dolovo,êstobrodica, Vr{ka ûka,Vardenik, Milevska, @agubica, Go-lubac.

Posle prezentacije, otvorena jediskusija u kojoj su izneti argumentikoji se ti~u integracije vetroparko-va i uticaja koje bi donelo wihovoprikqu~ewe na elektroenergetskisistem. U raspravi su u~estvovalipredstavnici JP EPS, medija, kao ipredstavnici Srpskog udruèwa zaenergiju vetra.

Izvr{ni direktor za upravqa-we i trì{te JP EMS Milo{ Mla-denovi} naglasio je da je Elektro-mreà Srbije prepoznala va`nostteme i istakao dobru saradwu saEBRD-om. Dràvni sekretar Du{anMraki} rekao je da je korisno {to jestudija ura|ena i da obnovqivi iz-vori energije u svakom slu~aju pred-stavqaju budu}nost Srbije, ali dane treba o~ekivati da }e biti pro-{ireno ograni~ewe za podsticajnemere za struju dobijenu iz vetra kojatrenutno iznosi 450 megavata i va-ì do 2012. godine.

M. V. – M. B.

U EMS-OVOM POGONU PRENOSA BEOGRAD

Predstavqena studija o integracijivetroparkova u Srbiji

Transportne platforme u pogonimaRealizovana je javna nabavka hidrauli~nih trokrakih tran-

sportnih platformi (HTP-12). Vozila su nabavqena za pogone Beo-grad, Novi Sad i Pogon Bor.

Primopredaja je izvr{ena na placu dobavqa~a HK-PROLETER uKragujevcu. Prisustvovali su {ef odeqewa za vozila u centru zaqudske potencijale i op{te poslove Jovica Veli~kovi}, {efodeqewa za vozila Pogona Beograd Sr|an Miqkovi}, {ef odeqe-wa za vozila Pogona Bor Radenko Plani} i voza~ dizali~ar Pogo-na Novi Sad Slobodan Alilovi}.

Prisustvovali predstavnici ministarstva, Prodanovi} i Mra-

ki}, Ijan Braun (EBRD), predstavnici EPS-a, doma}in Dr. Mi-

lo{ Milankovi}, generalni direktor JP EMS, sa saradnicima

Upe~atqiva prezentacija primene vetrogeneratora, ali i razli~ita mi{qewa

Kad se pomene visoki napon,verovatno prva asocijacijaje Teslin transformator i

naponi koje on proizvodi. Iakonema neku zna~ajniju primenu utehnici, ovaj ure|aj iznova pobu-|uje pa`wu i divqewe inèwerai tehni~ara elektro struke ali ientuzijasta iz drugih oblasti, pai obi~nih qudi. O wemu je napisa-no bezbroj novinskih tekstova, na-u~nih i stru~nih radova i kwiga.I pored toga on je i daqe inspira-cija, kako nau~nika tako i entuzi-jasta. Ostavqa mnogo prostora zanove ideje i eksperimente, a sva-ki novi poku{aj iznenadi nekimnovim saznawem. Kao da sama var-nica sa sobom nosi neku magiju, iz-nena|uju}i posmatra~a svojom ne-predvidqivo{}u.

Za rad Teslinog transforma-tora potrebno je uskla|ivawesprege primara i sekundara i wi-hovih rezonantnih frekvencija.Visoki napon se generi{e u sekun-daru, a primar sluì da mu utisneenergiju. To bi moglo da zna~i da,ako se na|e drugi na~in utiskiva-wa energije u sekundar, primarmoè i da se izostavi. Upravo toje ura|eno u ure|aju koji }e bitiopisan tako da se ovde ne radi oTeslinom transformatoru ve} oTeslinom kalemu.

Primenom novih tehnologija iure|aja energetske elektronike po-stalo je mogu}e eliminisati meha-ni~ki kontaktni sklop – varni~ar,koji je mo`da bio i najslabija kari-ka u nizu elemenata koji ~ine Te-slin transformator. Tako se poja-

vila jedna nova kategorija Tesli-nog transformatora napajana tzv.solid–state pretvara~em. Primenapretvara~a energetske elektroni-ke omogu}ila je i jednostavnu kon-tinualnu regulaciju izlaznog napo-na, {to ceo ure|aj ~ini veoma po-godnim za rad. Ovaj pretvara~ radina frekvenciji od oko 120 kHz ipri tome razvija snagu u impulsu ipreko 2,5 kW. Na odgovaraju}em ka-lemu napajanim ovim pretvara~emdobijen je napon od oko 250 kV ivarnica od oko 40 cm.

Ovo su naponi uporedivi sa na-ponima u postrojewima 400 kVprema zemqi.

Ima li boqeg simbola za fir-mu kakva je Elektromreà Srbijeod Teslinog kalema?

dr Radojle Radeti}

Teslin kalem sa kontinualnomregulacijom izlaznog napona

Teslin Kalem u Pogonu Bor

Pretvara~ za napajawe Teslinog kalema

Varnica Teslinog kalema

16

17

Tesla je hit, tesla je kul –ovim re~ima novinar WallStreet Journal-a opisuje srp-

skog i svetskog nau~nika, 68 godi-na nakon smrti koju je do~ekao sami siroma{an u sobi wujor{kog ho-tela. Dok Tomas Edison i wegovipronalasci postaju stvar pro{lo-sti, Tesla je u svetu popularnijinego ikad, naro~ito me|u qubite-qima modernih tehnologija, fa-novima nau~ne fantastike i kom-pjuterskim zalu|enicima.

Kad su kalifornijski inèwe-ri brendirali elektri~ni sport-ski automobil vredan 100.000 do-lara, jedno ime se izdvojilo – Te-sla. Kadu su dizajneri ~uvene kor-poracije Nvidia 2007. godine lan-sirali novu liniju naprednih pro-cesora, nazvali su je Tesla. Ali, ikada je ameri~kim piscima scena-rija za visokobuxetnu video igruDark Void, bio neophodan karakteru pri~i koji bi mogao da razumevanzemaqsku tehnologiju – savr-{eno re{ewe na{li su u liku Ni-kole Tesle.

Teslini pronalasci i dopri-nos modernoj civilizaciji, ali iwegov karakter, sudbina, dozaezoterije i ekscentri~nosti, u~i-nili su ga savr{enim kandidatomza alegoriju ultimativnog nau~ni-ka – mistika i posve}enika, stvo-renog za filmske i stripovskekaraktere.

U filmu „Presti`“ (The Presti-ge) Kristofera Nolana, Tesluglumi Dejvid Bouvi. Jedna odpri~a u filmu „Kafa i cigarete“Xima Xarmu{a posve}ena je Te-sli, i u woj se pojavquju ~lanovipoznate detroitske rok grupe TheWhite Stripes, deklarisani tesli-ni fanovi, koji su incognito pose-tili Muzej Nikole Tesle kada suimali koncert u Srbiji. Xarmu{,tako|e, priprema i operu koja }e upotpunosti biti posve}ena Tesli.Tesla je ve} bio inspiracija zajednu operu – „Tesla: Lightning In HisHand“ Konstantina Kostjukasa.Tako|e, mediji su preneli i da je

Nikolas Kejx veliki Teslin po-

klonik i da priprema film o we-

mu.U diznijevom crtanom filmu

„Upoznajte Robinsonove“, slika

Tesle stoji u sobi glavnog junaka,a u crta}u „Cloudy with the chanceof meatballs“ vidi se poster sa nat-

pisom „Nikola Tesla, nau~nik-rok

zvezda“. Tesla se pojavquje i po-

miwe i u televizijskim serijama i

emisijama. U popularnoj seriji Dr.House, u jednoj epizodi na tabli u

u~ionici napisano je „Tesla wasrobbed“ (Tesla je opqa~kan), a po-

znati Razbija~i mitova (Mythbu-sters) sa kanala Discovery, Tesli

su posvetili ~itavu epizodu.Tesla je uticao i na muzi~ke

izvo|a~e. Pesme posve}ene Tesli

mogu se na}i u svim ànrovima, od

panka, metala i hip hopa do sim-

fonijske muzike. Tesla je i ime

~uvenog kalifornijskog rok benda

iz osamdesetih, a popularni mo-

skovski sint-pop sastav zove se

Tesla Boy.Tesla se pojavquje i u brojnim

stripovima. U stripu „The Five

Fists of Science“, Tesla se udruù-

je sa Mark Tvenom u borbi protiv

Edisona, dok u izdawu „Liga izu-

zetnih xentlmena“ Tesla i Edison

nikad nisu postali protivnici,ve} su zajedno razvijali naprednu

tehnologiju. Me|u kompanijama ko-

je su izdale stripove o Tesli na-

laze se i najve}i ameri~ki izda-

va~i DC Comics i Marvel.U industriji video igara, koja se

po zaradi pribliìla filmskoj

industriji, Tesla je postao nezao-

bilazan lik. Pored Dark Void-a, on

se pojavquje u visokobuxetnim igra-

ma „Return to Castle Wolfenstein”, „As-sassins Creed 2”, „Quake 2”, „TombRaider: Legend”, „Command & Conqu-er Red Alert” i serijalu „Fallout”.

Upravo je prisutnost u indu-

striji video igara najboqi poka-

zateq Tesline rastu}e mejnstrim

popularnosti. Jer, kako kaè

Morgan Grej, Teslin fan i jedan

od autora Dark Void-a – „ako ste u

igri ~ija su ciqna grupa osamnae-

ostogodi{waci, onda ste pop-zve-

zda“.M. Bogi}evi}

NIKOLA TESLA U POPULARNOJ KULTURI

Ugledni nau~nik uvek medijski izazovan

Dejvid Bouvi kao Tesla

18

Nenad Trkuqa, samostalniinèwer u laboratoriji zamerewe u JP EMS, odrào je

po~etkom aprila u prostorijamaInèwerske komore Srbije pre-davawe na temu „Odràvawe –planirawe i upravqawe“. Preda-vawu je prisustvovalo vi{e dese-tina inèwera i ekonomista izbrojnih preduze}a i ustanova.

Trkuqa je prisutne upoznao sastrategijom, politikama i izvo|e-wem odràvawa, sa posebnimosvrtom na tro{kove. Ciq preda-vawa bio je da se polaznici ospo-sobe da u praksi primewuju anali-ze tro{kova pojedinih vrsta odr-àvawa i da unaprede sagledava-we poslova odràvawa sa tehno-ekonomskog gledi{ta.

Polaznici su aktivno u~estvo-vali u predavawu, kroz ve`be igrupni rad. Op{ta ocena prisut-nih bila je da je predavawe bilovrlo korisno, i da }e nau~ene teh-nike svakako primewivati u sva-kodnevnom radu.

M. B.

Svi zaposleni su zadu-èni sa nekim osnov-nim sredstvom i sa ne-

koliko sredstava iz grupesitnog inventara {to zavi-si od radnog mesta. Sa ob-zirom da se zbog dugotrajneupotrebe odre|ena sred-stva kvare, a popravka ni-je rentabilna, odre|enasredstva tehnolo{ki za-starevaju, dolazi do zame-ne novim sredstvima. Pro-blem kod zaposlenog na-staje onog momenta kadado|e novo sredstvo. Starosredstvo je potrebno ras-hodovati,a na taj na~in isebe razduìti.

Postupak rashoda je sle-de}i:

1. Zaposleni ~ije jeosnovno sredstvo ili sitaniventar postalo neisprav-no,ne podleè popravciili tehnolo{ki zastareloi mewa se novim, popuwavaobrazac.

2. Tako popuwen obra-zac-zahtev dostavqa pred-sedniku Komisije za ras-hod u svom organizacionomdelu.

3. Predsednik komisijesa ~lanovima komisije pre-gleda predloèno sred-stvo za rashod, komisijskipotvr|uju da li je ono zarashod i overavaju komisij-ski zahtev lica (obrazac).Predsednik komisije takooveren zapisnik ili vi{ezapisnika sa~iwava grupnipregled i dostavqa Centruza pravne poslove-Slu`biza me|.pravnu saradwu,nor-mativ i poslove organaupravqawa, parafiran odstrane rukovodioca organi-zacionog dela. Ova slu`badostavqa predlog odluke orashodu Upravnom odboruna odlu~ivawe.

Kada Upravni odbor do-nese odluku o rashodu Slu-`ba ra~unovodstva je spro-

vodi a lice se razduùjeosnovnim sredstvom.

Po{tuju}i ovakav redo-sled doprine}emo pouzda-nijem rukovawu osnovnimsredstvima i celokupnimiventarom,izbe}i ~uvawenepotrebnih sredstava unedogled i na mestima kojaza to nisu predvi|ena.

Spisak predsednika ko-misija za rashod po organi-zacionim celinama

1.Poslovodstvo, Kabi-net i Interna revizija -Stankovi} Sr|an

2.Centar za pravne po-slove - Olivera Savi}

3.Centar za qudske po-tencijale i op{te poslove -Dragoslav Dragoslavi}

4.Centar za ekonomsko-finansijske poslove - Je-lena Mrdaq

5.Centar za investicije- Dragana Radulovi}

6.Centar za komercijal-ne poslove -Maja Bogolin

7.Centar za informaci-one sisteme - Slavica \u-ri}

8.Centar za telekomuni-kacije i upravqa~ku in-formatiku - Dragan Ostoji}

9.Direkcija za poslovetrì{ta elektri~ne ener-gije - Neboj{a \urin

10.Direkcija za upra-vqawe prenosnim siste-mom - Dragoje Simonovi}

11.Pogon Tehnika - Dra-gan Vasi}

12.Pogon prenosa Beo-grad - Zoran Nedeqkovi}

13.Pogon prenosa Bor -Radi~evi} Zorica

14.Pogon prenosa Vaqe-vo - Dragomir Kosti}

15.Pogon prenosa Kru-{evac - Slobodan Jovano-vi}

16.Pogon prenosa NoviSad- Milan Bizumi}

mr R. Bogdanovi}

Rashod osnovnih sredstava,sitnog inventarai zaliha - aktivnost koja traje

PREDAVAWE U IN@EWERSKOJ KOMORI

Odràvawe – planirawe i upravqawe

Polaznici upoznati sa strategijom, politikama i izvo|ewem odràvawa

19

Nema~ka ubrzano napu{ta nuklearke

Nema~ka kancelarka AngelaMerkel èli da ubrza, odnosnoodredi ta~an datum planiranogodustajawa Nema~ke od nuklearneenergije. Merkel sada èli da za-tvori sve nuklearke ~ak i pre2022. - datuma koji je dogovorilabiv{a vlada levog centra kance-lara Gerharda [redera. Me|u-tim, wena vlada je ranije ~ak bilaproduìla taj rok za 12 godina,ali je posle katastrofe u Japanunagovestila da }e od toga odusta-ti.

TEPCO se sprema za od{tetuOperater uni{tene nuklearne

elektrane u japanskoj Fuku{imi,Tokyo Electric Power (TEPCO), mo-gao bi da isplati od{tetu u visi-ni polovine ukupne procewene{tete povezane s havarijom od 49milijardi dolara, dok bi drugu po-lovinu te svote pokrile ostaleenergetske firme. Prema upravoobjavqenom vladinom planu TEP-CO bi trebalo da isplatiti od-{tete u ukupnoj vrednosti dva bi-liona jena (24,6 milijardi dolara)tokom perioda od 10 godina. Pri-tom bi polovinu godi{we vredno-sti isplata od 200 milijardi jenaobezbedio podizawem cene elek-tri~ne energije za oko 16 posto.Ostatak bi dodale energetskefirme Kansai Electric Power i jo{sedam operatera nuklearnihelektrana, koji }e izdvajati novacu fond proporcionalno udelu uproizvodwi energije.

U Evropi testovi otpornosti nuklearki

Evropska komisija priprematestove otpornosti nuklearki naekstremne scenarije, koji su za-traèni posle katastrofe u ja-panskoj nuklearki Fuku{ima.Evropski ministri za za{tituokoline ove nedeqe su u ma|ar-skom gradu Godoll razgovarali opredlogu Federacije agencija zakontrolu nuklearnih elektrana uzapadnoj Evropi. Prema navodimalokalnih medija, koji se pozivaju

na izvore bliske evropskom kome-saru za energetiku Guentheru Oet-tingeru, ekstremne situacije ka-kve bi mogao izazvati direktanudar aviona u nuklearku nisupredvi|ene. Razmotri}e se samoposledice potresa, poplava i na-glih promena temperature. [efo-vi dràva ili vlada 27 dràva~lanica EU dogovorili su, me|u-tim, u martu da }e testovi obuhva-titi sve te scenarije. Testira}ese 146 nuklearnih reaktora u EU.Kona~an predlog bi}e predsta-vqen 12. maja u Briselu. Rezulta-ti testova trebalo bi da budu ob-javqeni do kraja godine.

Kontrola u KozlodujuTokom rutinske provere u bu-

garskoj nuklearki Kozloduj utvr-|eno je, da je ~ak 37 od 61. polugenuklearnog goriva napuklo. Vla-sti u Sofiji tvrde da }e sve o{te-}ene poluge biti zamewene. Taj po-stupak ne}e odloìti pripremeza pu{tawe glavnog reaktora nabugarsku glavnu energetsku mreùidu}eg meseca, tvrdi operater nu-klearke. Pro{le nedeqe radnicinuklearke zabeleìli su pove}a-no zra~ewe unutar reaktora broj5, ali problem nije registrovanizvan zgrade tog reaktora. Kozlo-duj ima {est reaktora ruske pro-izvodwe. Prva ~etiri, ja~ine po440 megavata, su zatvorena kaopreduslov za ulazak Bugarske u EU2007. godine, dok se u opticaju na-laze peti i {esti, ja~ine od po1.000 megavata, za koje je Evropskakomisija smatrala da ne presta-vqaju bezbedonosni problem.

Radnici u{li u Fuku{imuPotvr|eno je da su radnici prvi

put u{li u reaktor broj 1 nuklearkeFuku{ima i da se meri nivo radija-cije i utvr|uju pojedinosti nesre}e.Wihova namera je da uspostave cir-kulaciju vode u postoje}im cevimakako bi brzali hla|ewe reaktora.“Moramo sniziti temperaturu u re-aktoru za barem 100 stepeni Celzi-jusa. To }emo ostvariti ~im usposta-vimo ovaj novi sistem hla|ewa“, re-kao je Juni}i Matsumoto, portparolTokyo Electric Power Co, kompanijekoja upravqa elektranom.

I [vajcarci kontroli{unuklearke

[vajcarska agencija za nuklear-nu sigurnost saop{tila je u ~etvr-tak da je otkrila probleme u nukle-arnim elektranama u toj dràvi,ali da nema potrebe za wihovo ga-{ewe. Sigurnosna provera pet re-aktora posle katastrofe u japan-skoj nuklearki Fuku{ima pokazalaje slabe ta~ke u pogledu skladi{te-wa goriva, saop{tio je Federalniinspektorat za nuklearnu sigurnost(ENSI). Ne postoji neposredna opa-snost po stanovni{tvo, {to zna~ida ni jedna od {vajcarskih nuklear-nih elektrana ne treba da bude za-tvorena, navela je ta agencija, kojaje dala elektranama rok do 31. avgu-sta da pokaù na koji na~in }e re-{iti ta pitawa.

Visoki ra~uni za „struju“ u Makedoniji

Ra~uni za struju utro{enu u mar-tu {okirali su Makedonce, kojimastruju isporu~uje EVN Makedonija,filijala istoimene austrijske kom-panije. Gra|ani tvrde da su im mar-tovski ra~uni ve}i ~ak 30 do 40 od-sto u odnosu na prethodno obra~un-sko razdobqe, iako je makedonskiregulator odobrio EVN Makedonijiposkupqewe struje od 5,48 posto.Ovo u EVN Makedoniji demantuju itvrde da napla}auju samo ono {too~itaju na brojilu. O~itavawe je op-ti~ko i podaci se unose direktno uprogram za obra~une, pa u firmi na-vode da su gre{ke nemogu}e. Gra|a-ni, s druge strane, upravo tvrde daje re~ o novim brojilima koja, otkadsu instalisana, navodno drasti~nopove}avaju ra~une.

ME\UNARODNA PANORAMA

20

Italijani èle da objedineEPCG i rudnik Pqevqa

Italijanska kompanija A2A zah-teva da se spoje Rudnik ugqa Pqe-vqa (RUP) (~iji je ona najve}i poje-dina~ni akcionar) i Elektropri-vreda Crne Gore, kojom upravqa ma-winskim vlasni~kim udelom. Uko-liko bi Vlada podràla èqu ita-lijanske firme, A2A bi time imalaodre{ene ruke da na “mala vrata”pro|e do ve}inskog gazdovawaElektroprivredom, navodi podgo-ri~ki dnevnik.

Izmene u na~inu regulisawa cenaEvropska komisija instruirala

je vlade i regulatorne vlastiItalije, Poqske i Rumunije daunesu izmene u na~inu regulisawacena elektri~ne energije i pri-rodnog gasa, kako bi se prilagodi-le potrebama stvarawa jedinstve-nog evropskog energetskog trì-{ta. U skladu sa direktivamaEvropske komisije dràve ~lani-ce su bile obavezne da do jula2007. ukinu regulisane cene strujei gasa i potpuno otvore energetskatrì{ta konkurenciji. Regulisa-ne tarife su mogle privremeno daostanu u odre|enim specijalnimslu~ajevima, prvenstveno zbog za-{tite socijalno ugroènih potro-{a~a. Evropska komisija je, me|u-tim, ocenila da tarife u pomenu-te tri dràve nisu u skladu saovim pravilima. Komisija je po-slala tim ~lanicama „obrazloè-ne opcije“ zahtevaju}i da adapti-

raju svoje tarifne sisteme pravi-lima EU u roku od dva meseca. Uprotivnom, obrati}e se Evrop-skom sudu pravde.

Novi porez na goriva u EvropiEvropska komisija namerava na-

rednih dana da predloì plan no-vog, jedinstvenog sistema oporezi-vawa goriva prema energetskojvrednosti goriva i prema emisijigasova koje to gorivo proizvodi pri-likom sagorevawa. Time EK èlida spre~i da svaka zemqa, po sop-stvenom naho|ewu, odre|uje razli-~ite poreze za razli~ite vrste go-riva - kao {to to ~ini Nema~ka gdese na dizel pla}a niì porez, negona benzin. Ova mera pogodi}e najvi-{e vlasnike dizel-vozila. Rast po-reza na dizel u Nema~koj iznosio bi~itavih 60 posto, tako da bi to gori-vo poskupelo za oko 28 centa na li-tar i time bilo mnogo skupqe odbenzina. Predsednik Buxetskog od-bora Bundestaga, Volker Wisingizjavio je da }e Nema~ka biti pro-tiv takvog plana.

Britanski regulator ka`wavadistributere

Britanski energetski regulatorkaznio je tri elektroenergetske di-stributivne kompanije zbog ka{we-wa sa prikqu~ewima novih potro-{a~a na distributivnu mreù. Regu-lator Ofgem kaznio je ScottishHydro Electric Power pola milionafunti, engleskog distributera Cen-tral Network 400.000, a Electricity North

West 100.000 funti. Kazne predsta-vqaju tek promile visine vredno-sti godi{weg prometa kompanija.Ofgem ima ovla{}ewa da odreè unajozbiqnijim slu~ajevima i pena-le u visini od 10 posto ukupnih pri-hoda kompanije.

Parvanov odlazi s mestadirektora NEK-a

Direktor bugarske dràvneenergetske kompanije NEK Krasi-mir Parvanov ipak mora da ode satog mesta, gde ga je pro{le nedeqenajpre smenio ministar energije, adan kasnije vratio na poloàj pre-mijer Bugarske. Odlazak Parvanovaje epilog wegove odluke da pro{lenedeqe potpi{e sa ruskim Rosato-mom obavezuju}u klauzulu - da se do30. juna ove godine mora potpisatikona~ni sporazum o projektu nukle-arke Belene. To je ministar privre-de, energetike i turizma Traj~oTrajkov nazvao izdajom nacional-nih interesa i samovoqnim postup-kom direktora NEK-a i naredio we-govu smenu. Me|utim, pokazalo se daje ~elnik NEK-a radio po nalogu mi-nistra finansija Simeona Djanko-va koji kontroli{e pregovore s ru-skom stranom, zbog ~ega je premijerBojko Borisov prvo odbio wegovusmenu i rekao da je ministar Traj-kov pogre{io. Sada je ipak presu|e-no da direktor NEK-a mora da pod-nese ostavku.

Kona~no u pogonu DV Rama – Tomislavgrad

Nakon trinaest godina od po~et-ka gradwe, pu{ten je u probni rad110 kV dalekovod Rama – Tomislav-grad, potvr|eno je iz Elektropreno-sa, operativnog podru~ja Mostar.Razlog dugog ~ekawa bili su nere-{eni imovinsko-pravni odnosi svlasnicima zemqi{ta kuda idetrasa dalekovoda. Vlada hercegbo-sanske ùpanije re{ila je problemodlukom o progla{ewu javnog inte-resa za izgradwu dalekovoda, a Fe-deralna vlada je na kraju pro{legodine donela Re{ewe o prinudnomulasku u posed nekretnina. Strankepreko ~ijih poseda prolaze daleko-vodi bi}e obe{te}ene u sudskom po-stupku.


21

Bugari i Areva o vetroturbinamaBugarski energetski holding

BEH i francuska nuklearnoener-getska kompanija Areva potpisalisu memorandum o saradwi koji po-kriva kqu~na podru~ja energetskogsektora Bugarske. Dogovor predvi-|a saradwu Bugarske s Arevom uproizvodwi i postavqawu vetro-turbina na obali Crnog mora. Osimtoga, dve strane sara|iva}e u bugar-skim nuklearnim projektima {topodrazumeva odràvawe NE Kozlo-duj i izgradwu NE Belene. Sara|i-va}e i na edukaciji stru~waka i po-dizawu standarda sigurnosti u hi-droelektranama.

Jevtinija solarna energijaCena proizvodwe elektri~ne

energije iz solarnih panela moglabi do 2020. godine da konkuri{etermoelektranama na ugaq, jer }etro{kovi proizvodwe fotonapon-skih panela da se prepolove na 1,45dolara po vatu, procewuje NewEnergy Finance. Ova istraìva~kakompanija iz Londona navodi da jesolarna energija ve} odrìva opci-ja fosilnim gorivima u ve}ini naj-sun~anijih regiona sveta, poputBliskog istoka.

Turci zaustavqaju pregovoreo nuklearkama

Turski ministar energetike Ta-ner Jildiz saop{tio je da su preki-nuti pregovori wegove zemqe i Ja-pana o izgradwi nuklearne elek-trane u Turskoj - zbog zabrinutostioko bezbednosti projekta. Turskiministar je dodao da }e Japan dobi-ti vreme koje je zatraìo zbog re{a-vawa svih nedoumica oko sigurno-sti japanskih nuklearnih elektra-na. Turska jo{ nije odustala od pla-nova da sagradi dve nuklearneelektrane.

Razgradwa Fuku{imeHita~i i General Electric predali

su plan o razgradwi o{te}ene nu-klearke Fuku{ima, u ~ijoj su grad-wi sudelovali. Potrparol Hita~ijanije èleo da precizira detaqeplana. Predlog grupe koju predvodiHita~i suprotan je planu grupe kojaokupqa To{ibu, Arevu i Tokyo Elec-

tric Power, koji se pripremaju za “~i-{}ewe” o{te}enog objekta. Dekomi-sija reaktora mogla bi trajati tridecenije i ko{tati 12 milijardi do-lara, procewuju inèweri i anali-ti~ari.

Elektri~na energija iz SaharePlan da se u Sahari, na (prven-

stveno) solarnim i vetro parkovi-ma povr{ine 17.000 km2 proizvodielektri~na energija i potom izvoziu Evropu, napreduje ka realizaciji,objavili su predstavnici projektaDesertec. Desertec, ~ija se ukupnaulagawa do 2050. godine procewujuna 400 milijardi evra, obuhvatagradwu proizvodnih solarnih ieolskih kapaciteta u severnojAfrici i prenosnih kapaciteta doEvrope. êlnici projekta su se sa-stali u Tunisu s predstavnicima ta-mo{we prelazne vlade i dogovori-li daqe korake u realizaciji pro-jekta. Ciq projekta je da 2050. godi-ne pokriva 15 posto evropske potro-{we struje.

Po~ela gradwa HE Kr{koSlovenija je po~ela gradwu hi-

droelektrane Kr{ko, koja bi treba-lo da proradi ve} idu}e godine,iako hrvatska strana jo{ nije dalakona~no mi{qewe o tom projektu.Krajem februara ove godine slove-na~ke firme Infra i HESS ugovo-rili su izvo|a~a radova za gradwuakumulacionog jezera koje bi treba-lo biti izgra|eno ve} u prole}e2012. godine. Hrvatsko Ministar-stvo za{tite okoline i prostornogure|ewa, me|utim, jo{ nije zavr{i-lo studiju uticaja tog projekta naprirodnu sredinu, pa je Slovenija“obustavila sve radove na HE Kr-{ko dok se ne zavr{i postupak pre-

ma Espoo konvenciji”, re~eno je uMinistarstvu. U Hrvatskom dru-{tvu za za{titu ptica i prirode ka-ù da }e HE Kr{ko izazvati zna~aj-ne negativne posledice po sada-{wi hidrolo{ki reìm Save i do-datno onemogu}iti transport sedi-menta.

Rast cene „struje“ u Crnoj GoriProse~an martovski ra~un za

elektri~nu energiju u Crnoj Gori iz-nosi 31,23 evra, navodi se u saop-{tewu EPCG. Ukupan ra~un za martsli~an je onom za februar i iznosioko 10 miliona evra. Ra~un od 100do 150 evra dobi}e svega 3,78 odstopotro{a~a. Aprilski ra~un za elek-tri~nu energiju }e biti niì, za do-ma}instva sa dvotarifnim brojili-ma 2,7 odsto, odnosno 6 odsto za do-ma}instva sa jednotarifnim broji-lima, kaù u EPCG.

Saradwa makedonskogi albanskog prenosa

Makedonski i albanski preno-sni sistem operateri potpisali suove nedeqe u Ohridu memorandum orazumevawu, ~ime je po~ela pripre-ma za izgradwu dalekovoda izme|udve zemqe, a {to je ujedno i prviugovor u istoriji elektroenerget-skih sistema dveju zemaqa. Plani-rana je gradwa 400-kilovoltnog da-lekovoda na relaciji Bitoq - Elba-san. Gradwa dalekovoda na make-donskoj strani bi ko{tala 20 mili-ona evra, saop{teno je iz makedon-skog prenosnog sistema MEPSO.Portparol MEPSO-a Nikola Stoja-nov je rekao da }e ovaj dalekovodmakedonsku mreù, preko Albanije,povezati indirektno sa Italijom iCrnom Gorom.


22

Peto pojedina~no prvenstvo u{ahu, koje organizuje Sportskasekcija JP “Elektromreà Sr-

bije”, odràno je od 14. do 17. apri-la, u hotelu “Norcev” na Iri{komVencu.

Najuspe{niji na glavnom turniru,sa tempom od 30 minuta po igra~u,bio je Aleksandar Kur}ubi}, iz Di-rekcije za upravqawe. Drugo mestozauzeo je Rade Vojnovi}, rukovodi-lac Slu`be za odràvawe daleko-voda iz Pogona Novi Sad, a tre}eJovica Stoiqkovi}, iz PogonaBor.

Prvo mesto na “cuger” turniru, satempom igre od pet minuta po igra~u,pripalo je, tako|e, AleksandruKur}ubi}u, drugo mesto zauzeo jeDu{an Maksi} , rukovodilac Slu-`be za komunikaciju iz Centra zaTelekomunikacije, dok se na tre}emmestu na{ao Vladica Radojkovi},dispe~er iz Pogona Beograd..

Revijalni me~ izme|u JP EMS iPD “Elektrovojvodina” zavr{en jerezultatom 3:2. Aleksandar Kur}u-bi}, na prvoj tabli, odigrao je remi,Rade Vojnovi}, na drugoj tabli je iz-gubio od kolega iz “Elektrovojvodi-ne”, Vladica Radojkovi} i JovicaStiqkovi}, na tre}oj i ~etvrtoj ta-bli su pobedili, dok je na petoj ta-bli, gde je igrao Du{an Maksi}, re-zultat bio nere{en.

Najuspe{nijim takmi~arima pe-hare su uru~ili generalni direktor

JP EMS Milo{ Milankovi} i za-menik predsednika Sindikata JPEMS Nedeqko Ogrizovi}.

Sudija Petog pojedina~nog {a-hovskog prvenstva bio je Dragan Pe-tri~i}, iz Centra za upravqa~kuinformatiku.

Na pojedina~nom prvenstvu, kojeje igrano po [vajcarskom sistemu sa9 kola, u~estvovalo je 18, a na brzo-poteznom, koje je igrano po Bergero-vom sitemu (svak sa svakim) 16 tak-mi~ara, dok je revijalni me~ igranna 5 tabli - precizirao je Petri~i}.

Na prvenstvu su u~estvovali naj-boqi {ahisti iz svih osnovnih orga-nizacija Sindikata EMS-a, kae` je-

dan od organizatora takmi~ewa, Du-{an Maksi}.

- Odigrano je mnogo zanimqivih ikvalitetnih partija, ali je bilo ineshvatqivih previda. Jaka èqaza pobedom, me|usobno rivalstvo iborbeni duh krasili su ovogodi{wetakmi~ewe, koje je proteklo u ko-rektnom i sportskom ambijentu - re-kao je Maksi}.

On je jo{ primetio da su, “nekesporne situacije“ pokazale da jeneophodno inovirati postoja}a {a-hovska pravila radni~ko-sportskihigara i uskladiti ih sa savreminimFIDE pravilima”.

Ovo takmi~ewe je bilo najja~e dosada, smatra sudija Petri~i}, jer suu~estvovali prakti~no svi ja~iigra~i iz firme.

- Borba za svako mesto bila je è-stoka i iz kola u kolo su se takmi~a-ri smewivali na tabeli. Jedini iz-uzetak je bilo prvo mesto, gde je odpo~etka “zaseo” pobednik Aca Kur}u-bi}, nosilac titule Majstor FIDE,koji je iz 6 kola osvojio maksimal-nih 6 bodova, pa kad su ostali u~eni-ci po~eli da se bune i predlaù daga ubudu}e iskqu~imo sa takmi~e-wa, da bi i borba za prvo mesto bi-la neizvesnija, Aca je do kraja odi-grao par remija, ~ime je malo “ubla-ìo” situaciju - kaè Petri~i}.

S. E.

SINDIKALNE AKTIVNOSTI

PRVENSTVO EMS-a U [AHU

Kur}ubi}, Vojnovi}, Stoiqkovi} – najuspe{niji

23

Nedavno su Sindikat EMSDirekcije i PoslovodstvoJP EMS dogovorili zakup

apartmana u Vili Jani} na Zlati-boru.

Zakup apartmana se odnosi zaperiod od maja do oktobra ove go-dine. Zakup je po smenama koje su utrajawu od osam dana i po~iwe od28. maja, a zavr{ava se 1. oktobra2011. godine.

Za smene u maju i junu, prijave sedostavqaju do 13. maja, zatim zasmene u periodu jun, juli do 20. juna,potom za smenski raspored, jul - av-gust do 15. jula, i na kraju za septem-barske dve smene sredinom i krajemistog meseca i to do 2. septembra.

Prema potpisanom sporazumu,pravo kori{}ewa pre svih imajuoni zaposleni, koji u pro{le dvegodine nisu koristili programerehabilitacije, rekreacije, ilinisu bili u~esnici Sportskih su-sreta zaposlenih u JP EMS u pro-tekle dve godine.

Zaposleni sve svoje obavezereguli{u sa sindikalnim povere-nicima u svojim organizacionim

delovima JP EMS i privrednimdru{tvima.

Participacija, odnosno u~e-{}e, u ovom sindikalno - poslov-nom programu zaposlene obavezujena tri hiqade 500 dinara, dok

ostali ~lanovi ili prate}a licaparticipiraju sedam hiqada di-nara i to u celosti pre samog ko-ri{}ewa usluga prema potpisa-nom sporazumu.

M. Vukas


ODMOR NA ZLATIBORU OD MAJA DO OKTOBRA

Dogovor izme|u Sindikata EMS Direkcijai Poslovodstva JP EMS

Zlatibor: vazdu{na bawa Srbije

Sindikat EMS Di-rekcije za sve svoje~lanove obezbedio

je besplatne karte za kr-starewe Jahting klubom“Kej“. Karte se mogu preu-zeti kod predsednikaSindikata ili sindikal-nog poverenika i jednakarta vaì za ~etiriosobe. U kartu je ura~una-ta samo plovidba, a sveostale usluge pla}aju sena brodu. Plovidbe supo~ele 1. aprila i trajudo 30. novembra. Organi-

zuju se svakog radnog da-na u vremenu od 18, 20 i22 ~asa, a vikendom uvremenu od 13, 15, 18 i 20~asova. Jedna plovidbatraje sat i 40 minuta. Po-lazak je ispred tr`nogcentra U{}e.

Ukrcavawe na brod je30 minuta pre polaskaukoliko èlite hranukoja se unosi na brod, od-nosno, 15 minuta pre po-laska koliko ne poru~u-jete hranu.

M. V.

Krstarewe jahting klubom

24

Za naredni period planira

se naovi na~in organizova-

wa donirawa krvi dobro-

voqnih davalaca u JP EMS. Do sa-

da su se akcije sprovodile tri pu-

ta godi{we, bilo u Preduze}u, bi-

lo u Institutu za transfuziju kr-

vi Srbije u Beogradu, dok su zapo-

sleni u ostalim organizacionim

delovima krv donirali po mestu

rada, odnosno boravka.Planom je predvi|eno da se

dva puta godi{we akcije organi-

zuju uz saradwu sa Slu`bom za

transfuziju krvi Instituta za

Transfuziju Sbije u Beogradu, a

jedna akcija sa Slu`bom za tran-

sfuziju krvi VMA. Sa Institutom

akcije bi se organizovale u apri-

lu i decembru, a sa VMA u septem-

bru.Planirano je, da dobrovoqni

davaoci krvi zaposleni u unutra-

{wosti istog dana kao i u Beogra-

du krv doniraju u medecinskim

ustanovama po mestima boravka

sa obaveznom napomenom da dola-

ze iz JP EMS. To je neophodno ka-

ko bi se formirala jedinstvena

baza podataka na nivovu ~itavog

Preduze}a o dobrovoqnim davao-

cima krvi kao i obezbe|ivawe

neophodnih “rezervi„ krvi u medi-

cinskim ustanovama za nepredvi-

|ene slu~ajeve povre|ivawa,eventualne hirur{ke zahvate za-

poslenih i ~lanova wihovih uìh

porodica.U tom kontekstu prema svim

sindikalnim poverenicima pro-

sle|ena je anketna lista, koju tre-

baju da popune dosada{wi i po-

tencijalni davaoci krvi te istu

dostave Aleksandri Pejovski izSindikata EMS Direkcija, koja jenedavno koordinaciju ove humani-tarne akcije preuzela od Miro-slava Vukasa, a koji se ovim de-lokrugom pored redovnih poslovabavio vi{e od osam godina. Novikoordinator u skorije vreme pla-nira organizaciju predavawa natemu zna~aja dobrovoqnog doni-rawa krvi uz dogovor sa zvani~-nim predstavnicima zdravstve-nih ustanova. Va`no je napomenu-ti, da se akcije ovog humanog ka-raktera redovno u Preduze}u or-ganizuju od 1968. godine, a u wimaje u~estvovalo vi{e od stotinuzaposlenih dobrovoqnih donato-ra krvi, me|u kojima je bilo i onihkoji su vi{e desetina puta doni-rali ovu dragocenu ìvotnu te~-nost. Me|utim, posledwih neko-liko godina uo~eno je da broj da-vaoca po raznim osnovama u opa-dawu, a neznatan je priliv novihdavaoca. Dogovoreno je da se na-stavi sa popularizacijom akcijeovog tipa na nivou JP EMS.

M. Vukas


DOBROVOQNO DAVAWE KRVI

Novi na~in organizovawa akcija

Uperiodu od juna do

sembra, zaposleni u

JP EMS mogu preko

EPSTURS- a da letuju u

Budvi. Turisti~ka agen-

cija u ponudi ima polu-

pansione u Hotelu Park

po ceni od 24 evra, zatim

polupansione u vilama

Park po ceni od 19 evra,dok je najam u vilama

Parka 12 evra.Ponu|ene cene su

dnevne i po osobi. Zavi-

sno od broja dana, a za

koje se odlu~e potenci-

jalni turisti, 30 proce-

nata ukupnog iznosa pla-

}aju odmah, a preostali

deo u {est mese~nih ra-

ta administrativnom za-

branom.Za sve potrebne in-

formacije i rezervacije

neophodno je obratiti se

Zlatomiru Dobrisa-

vqevi}u iz Pogona pre-

nosa Beograd.

M.V.

LETOVAWE U BUDVI

Od juna do septembra

Budva – Hotel park

25

Uperiodu od 20. do 27. avgustaza ~lanove Sindikata SEMSorganizuje se druga ovogodi-

{wa rekreacija u ciqu prenvencijeradne invalidnosti. Odluku je do-neo IO SEMS, a na predlog Resoraza socijalnu za{titu, standard,sport, rekreaciju i kulturu.

Rekreacija se u navedenom peri-odu organizuje u hotelu Jezero naPeru}cu. Zainteresovani popuwava-ju propisane obrasce prijave koje do-stavqaju predsednicima sindikatau svojim organizacionim delovimanajkasnije do 2. avgusta.

Predsednici sindikalnih delo-va kona~ne spiskove dostavaqajuvo|ama puta najkasnije do 5. avgusta.Rekreativci participiraju tri hi-qade dinara na tri mese~ne rate odhiqadu dinara po~ev{i od kona~neisplate zarade za avgust.

M. V.


Na sednici Izvr{nog odbora

SEMS, na predlog Resora

za socijalnu za{titu, stan-

dard, sport, rekreaciju i kulturu

doneta je Odluka o organizaciji

prve rekreacije u ciqu prevenci-

je radne invalidnosti. Rekreaci-

ja se organizuje u Gr~koj – PEFKO-

HORI u periodu od 3. do 11. juna.Celokupan aran`man obuhvata

sme{taj u hotelu sa tri zvezdice

“Philoxenia” u jedno i dvokrevetnim

sobama. Usluga je na bazi sedam

polupansiona, a prevoz autobusom

visoke turisti~ke klase.Rekreativci pla}aju partici-

paciju ~etiri hiqade i 500 dina-

ra na tri mese~ne rate po hiqadu

i 500 dinara po~ev od kona~ne za-

rade za mesec maj 2011. godine.M. V.

ODLUKA IO SEMS

Prva rekreacija u Gr~koj

Plaà u Perfokohoriju

DRUGA OVOGODI[WA REKREACIJA

U avgustu na Peru}cu

Jezero Peru}ac

26

Skoro svako od nas se bar jed-nom u ìvotu sretne sa nekimoblikom alergijske reakcije.

Zbog postojawa brojnih i razli~itihpredrasuda kao i lo{ih interpreta-cija, alergijske bolesti se ponekadshvataju suvi{e olako. Na àlost, usavremenom svetu one predstavqajuozbiqan problem i zdravstveni ri-zik. Statisti~ki je dokazano da jedo sada obolelo oko 30% op{te po-pulacije, a istraìva~i predvi|ajuda bi do 2015. godine polovina sta-novni{tva Evrope mogla da pati odnekog oblika alergije. Alergijskereakcije se javqaju sve ~e{}e i u sveteìm oblicima, kako u populaciji

dece i adolescenata, tako i kod od-raslih osoba.

Kako se okolina posledwih ne-koliko decenija agresivno i nekon-trolisano mewa, broj mogu}ih uzro-ka alergijskih reakcija sve je brojni-ji i razli~itiji – od naslednog fak-tora do na~ina ìvota, aerozaga|e-wa, promena u ishrani, ali i u sveve}oj i u~estalijoj upotrebi lekovai kozmeti~kih preparata.

[ta je alergija i kako ona nastaje?

Alergija je neodgovaraju}i, izme-wen i neuobi~ajen odgovor na{egimunog sistema na razli~ite fakto-

re sredine pri ~emu dolazi doo{te}ewa tkiva. Ona se manifestu-je kao reakcija preosetqivosti naegzogene faktore koji se nazivajualergeni tj. antigeni. To su supstan-ce koje qudski organizam prepozna-je kao strane i potencijalno {tetne,te protiv wih stvara specifi~neodbrambene materije – antitela.Alergeni su naj~e{}e belan~evine,koje }e samo kod maweg broja alergi-jama sklonih osoba izazvati reakci-ju i aktivaciju odbrambenog sistema.Da bi se kod takvih osoba neka odalergijskih bolesti i manifestova-la, potreban je odre|en vremenskiperiod razvoja preosetqivosti naneki alergen tzv. period senzibili-zacije, koji se karakteri{e stvara-wem odbrambenih antitela u telualergi~ne osobe. Drugim re~ima, va-`na je dugotrajna izloènost nekomalergenu.

Na {ta sve moèmo da budemo alergi~ni?

Skoro svaka supstanca iz spoqa-{we sredine moè da izazove aler-gijsku reakciju. Naj~e{}i alergenisu: griwe ku}ne pra{ine, polen, ko-rovi i trave, aerozaga|ewe, duvan-ski dim, razli~ita hrana (jaja, mle-ko, plodovi mora, p{eni~no bra{no,~okolada, kikiriki, jagode i sl.),aditivi pi}u i hrani, konzervansi,bu|, otrovi insekata, kozmeti~kipreparati i lekovi.

Naj~e{}e alergijske bolesti su:Alergijske bolesti respiratornogsistema (alergijska polenska kija-vica, alergijska bronhijalna astma),alergijski kowuktivitis, alergijskereakcije na hranu (alergijska gastro-enteropatija) i lekove (penicilin,aspirin, anestetici), ko`ne alergi-


Alergije – bolestProle}e je u punom dahu najavilo svoj dolazak. Dok je za

mnoge qude prole}e simbol qubavi, bu|ewa i lepog vreme-

na, za osobe koje pate od nekog oblika alergije ono predsta-

vqa po~etak prave vi{emese~ne more

Pi{e: dr Aleksandra Karapanxi}, lekar op{te prakse u ambulanti EMS

27

je (urtikarija, angioedem, atopski ikontaktni dermatitis, alergija nasunce) i alergija na ubod insekata(ose, p~ele, pauci, mravi).

Koji su naj~e{}i alergijskisimptomi?

Simptomi alergijskih reakcijamogu da budu op{ti i lokalni u zavi-snosti od organskog sistema putemkoga je neki alergen iz spoqa{wesredine dospeo u organizam - udisa-wem preko respiratornog sistema,ishranom preko digestivnog sistemaili preko koè i sluzokoà.

Simptomi su razli~iti i zaviseod vrste alergije. Wihova glavnakarakteristika, koliko god banalnimogu da budu, je da mnogima remeteili onemogu}avaju odvijawe normal-nog svakodnevnog ìvota i aktivno-sti. Oni koji dominiraju i po kojimase i prepoznaje neka alergijska re-akcija su: svrab, ospa, peckawe, na-draàjno kijawe, zapu{enost ili cu-rewe iz nosa, otok kapaka i crveni-lo kowuktiva, suzewe i svrab o~iji,ka{aq ili oteàno disawe. Karak-teristi~no je da kod nekih osoba do-miniraju jedni, a da su istovremenodrugi simptomi mawe izraèni.

Simptomi prehlade, upale uvaili sinusa mogu da maskiraju simp-tome alergije, pa ~esto ne mogu da serazlikuju. Va`no je da se zna da sualergijski simptomi dugotrajni, datemperatura nije povi{ena, da se ja-vqaju u odre|enom godi{wem dobuili posle kontakta sa nekim alerge-nom i da se smiruju tek uz primenuodgovaraju}ih lekova.

[ta je anafilakti~ki {ok?

Anafilakti~ki {ok ili anafi-laksa je najteì oblik neke alergij-ske reakcije i predstavqa akutni,neo~ekivani i po ìvot opasni sin-drom sa mnogobrojnim sistemskimmanifestacijama, koji moè da do-vede i do smrtnog ishoda. Me|u naj-~e{}e poznate uzroke anafilakti~-kog {oka ubrajaju se primena penici-lina i otrovi insekata.

Klini~ki znaci po~iwu ubrzo pounosu alergena u organizam, naj~e-{}e unutar jednog sata. Najva`nijialarmantni simtomi su: svrab, crve-nilo i ospa po koì, uznemirenost istrah, slabost i drhtavica, ka{aq ioteàno disawe - „svirawe“ u grudi-ma, curewe iz nosa, oticawe usana ijezika uz oteàno gutawe, muka, po-vra}awe, proliv, gr~eviti bolovi inadutost u trbuhu. Razvoj kardiova-skularnog kolapsa pra}en je padompritiska, lupawem i preskakawemsrca.

Prevecija alergija:

Su{tina prevencije alergijskihreakcija je blagovremeno uklawawe{tetnih agenasa (perje, pra{ina,cve}e, ìvotiwske dlake... ) iz ne-posredne okoline preosetqive oso-be ili neizlagawe iste supstancamakoje dovode do alergije (duvanskidim, polen, trave... ).

Alergiju na polen, posebno na po-len parlo`ne trave (Ambrozija) ve-oma je te{ko izbe}i. Zbog toga je mojsavet osobama sa ovom vrstom aler-gije da u doba cvetawa izbegavaju du-è {etwe ili da to rade u ranim ju-

tarwim satima, posle ki{e ili ka-da ne duva vetar, jer je koncentraci-ja polena u vazduhu tada najmawa.Poèqno je informisati se prekosredstava javnog informisawa (bio-meteorolo{ka prognoza) o koncen-traciji i vrsti polena u vazduhu, tetome prilagoditi boravak napoqu,kao i svoju redovnu medikamentoznuterapiju ako se koristi.

Redovno treba provetravatistan i radne prostorije (kada nemavetra), ~istiti klima ure|aje, bri-sati pra{inu i eventualno ugraditispecijalne filtere koji ne propu-{taju alergene ~estice. Lokalna za-jednica bi trebalo aktivno da ukla-wa korov na svojoj teritoriji.

Dijagnoza i le~ewe:

Dijagnozu alergije postavqa le-kar na osnovu anamnesti~kih poda-taka koje daje pacijent o svojim tego-bama, fizikalnog pregleda, kao i naosnovu testova na koì ili iz krvikoji se rade u skoro svakoj bolnici.

Danas postoji veliki broj antia-lergijskih lekova koji su prilago|e-ni le~ewu ve} navedenih simptoma:kortikosteroidne kreme za ko`ne io~ne simptome, nazalni sprejevi,ali i sistemski lekovi – antihista-minici novije generacije (lorata-din), kao i lekovi za {irewe disaj-nih puteva u vidu sprejeva za inha-laciju (bronhodilatatori) – „pumpi-ce“. Antihistaminici se uzimaju pre-ventivno pre o~ekivane pojave po-lena u vazduhu. Najnoviji vid tera-pije je imunoterapija sa rastu}im do-zama alergena koji se daju u vidupotko`nih iwekcija, ali se ona ko-risti kao posledwe re{ewe kod pa-cijenata koji ne reaguju na standard-nu sezonsku terapiju.

Ukoliko osoba posumwa na pojavualergije, moj savet je da se ne le~ina svoju ruku, ve} da se {to pre javisvom izabranom lekaru po savet iadekvatnu terapiju.


modernog doba

Documents

LIST ELEKTROMRE@E SRBIJE GODINA 6 BROJ 47 MAJ ...qarice Zoran Jakovqevi} izve-stio je UO o stvarawu preduslova za normalno funkcionisawe od-marali{ta, poslovawu u 2010. go-dini i planovima