LIST PROIZVODNO TRGOVINSKOG PREDUZEĆA DIS d.o.o.

OKTOBAR - NOVEMBAR 2013. BROJ 30 GODINA 5

DIS karavan KAPALI ČARŠIJA - NAJVEĆI PIJAC NA SVETU

Beogradski DIS+LEPŠI, BOLJI I PAMETNIJI

OTVARANJE KRALJEVA, ODMAH SLEDI VRŠAC

Transportno hlađenje Utovarne rampeStacionarno hlađenje

konsalting i tehnička podrška

prodaja, servis i projektovanje

mobilni servis za brze intervencije

podrška i asistencija 24/7originalni rezervni delovi

hladan lanac nikad ne staje - baš kao ni mi!

A: T:F: W:

Smederevski put bb, Boleč 011 / 80 62 972 011 / 80 62 973 www.artfrigo.co.rs

Artfrigo d.o.o.

ovlašćeni servis i prodavac

uvek u vašoj blizini!

4. UVODNIK 6. RAZVOJ NA SVIM POLJIMA 8. VESTI IZ DIS-A I REGIONA10. BEZBEDNOST U DIS-U NA

NAJVIŠEM NIVOU12. NAJLEPŠA BEBA SRBIJE14. BEOGRADSKI DIS+ LEPŠI, BOLJI I

PAMETNIJI18. DIS JE MOJA PORODICA

Naši zaposleni: Slaviša Živković20.VELIKI IZAZOVI ZA MESNU

INDUSTRIJU Intervju: Ana Kovačević, Juhor

22.KRUNA USPEŠNE KARIJERE24.POZNATI U KUPOVINI: BOJAN

ŽIROVIĆ26.ŽENE MENADŽERI: ONE TO RADE

DRUGAČIJE30.SRPSKI POTROŠAČI VERNI DOMAĆIM SLATKIŠIMA32.SVAKE NEDELJE 10 TONA SVEŽEG

POVRĆAPartneri

34.SISTEM KANBAN OLAKŠAVA SNABDEVANJE

37. POTROŠAČI NAJVIŠE VERUJU PREPORUKAMA

Marketing38.VESTI SVET40.PROIZVOđAČI SE OKREĆU RUSKOM

TRŽIŠTU Trgovina

42.KAPALI ČARŠIJA - NAJVEĆI PIJAC NA SVETU

DIS Karavan46.MISTERIJE, ŠIfRE, KODOVI50.RECEPTI52.ENIGMATIKA

U OVOM BROJU

IZDAVAČ: PTP „DIS”, Bulevar oslobođenja 1b, 11319 KrnjevoREDAKCIJA: Ivan Šuleić, Vesna Đorđević, Dragan Stevanović, Vladimir Josifović, Agencija ICEBRANDDIZAJN I GRAFIČKA PRIPREMA: Agencija ICEBRANDKONTAKT: Marketing služba, 026 330 143, ivan.suleic@dis.rsŠTAMPA: Rotografika d.o.o.

DIS Glasnik je besplatan i izlazi dvomesečno. Elektronsko izdanje lista nalazi se na sajtovima: www.dis.rs, www.dismarket.rs

24.26.

8.

14.

32.

40.

UVODNIK

UVODNIK

Posle septembra koji je iza nas, a koji je po mojim saznanjima najlošiji u poslednjih par godina u trgovini i posle tri kvartala koji su obilovali raznim turbulencijama, pripremajući se da napišem ovaj tekst dugo sam razmišljao postoji li teži trenutak za napisati nešto što će delovati dovoljno uverljivo. Pored svih tih dešavanja kompanija DIS i ove godine nepokolebljivo korača ka svom cilju i ostvarenju dvocifrenog procenta rasta ukupnih prihoda. U prilog tome govore i dva rekorda u sedmoj godini našeg poslovanja u maloprodajnoj delatnosti. Naime, kompanija DIS će u ovoj godini otvoriti ukupno četiri maloprodajna objekta što se u prethodnih šest nije dešavalo i time zaokružiti broj objekata na 15, većih od 2.000 metara kvadratnih. Drugi rekord je da je po prvi put paralelno građeno na dve lokacije što će rezultirati otvaranjem dva objekta u samo 14 dana što u poređenju sa prvim objektom na čije smo punjenje potrošili duplo više vremena za nas predstavlja veliki uspeh. Nadamo se da su našu organizovanost prepoznali i svi oni koji su uz nas bili svih 13 prethodnih puta i da će svi oni uz nas ostati i kada budemo u situaciji da objekat punimo i otvorimo za tri dana. Svega ovoga verovatno ne bi bilo da nije bilo domaćinske politike i pažljivog izbora trenutka za investiranje, kao i brižnog kreiranja rezervi za investiranje. Naravno pored svih investicija dodatni napor

je trebalo načiniti i u plaćanju prema dobavljačima kako bi bilo usklađeno sa zakonskim rokom plaćanja, što se nijednog trenutka nije dovodilo u pitanje niti su pritom iznalaženi modaliteti za prolongiranje obaveza. I to nije sve jer se već radi na pripremama lokacija za narednu godinu. Pored širenja maloprodajne mreže u ovoj godini je napravljen i prvi korak u razvoju i van granica Srbije kroz plasman robne marke DOBRO na tri okolna tržišta. Na ovaj način doprinosimo i rastu izvoza iz naše zemlje i to u formi gotovih proizvoda, i na tome ćemo nastaviti da radimo u budućnosti. Ali na tom putu ne treba da ostanemo usamljeni i da se sami borimo već naše napore treba da prepoznaju i svi oni koji nam mogu biti od pomoći. Kompanija DIS je oduvek bila spremna da sa partnerima iznađe rešenja u skladu sa zajedničkim interesima, imajući puno razumevanja za teškoće sa kojima se susreće druga strana. Nadamo se da i partneri u nama prepoznaju iskrene prijatelje i da ćemo zajedničkim razumevanjem u narednom periodu, kroz dijalog i komunikaciju, dolaziti do još boljih rešenja na zadovoljstvo obe strane, a koje će se manifestovati kroz obostrano smanjenje troškova, a samim tim i kroz profitabilnije poslovanje obe strane.

S poštovanjem,

Nenad JelićKomercijalni direktor

dva rekorda u sedmoj godini poslovanja

Pored širenja maloprodajne mreže u ovoj godini je napravljen i prvi korak u razvoju i van granica Srbije kroz plasman robne marke DOBRO na tri okolna tržišta. Na ovaj način doprinosimo i rastu izvoza iz naše zemlje i to u formi gotovih proizvoda, i na tome ćemo nastaviti da radimo u budućnosti

OGLAS 1/1

Broj tačaka koje sadrži projekat otvaranja jednog objekata je 97

*Napomena: svi ovi procesi se sada rade sa manjim brojem operativaca i sa srednjim menadžmentom

Nekada15 dana

25 dana

7 dana

14 dana

60 dana

5 dana

5 dana

7 sati

4 dana

15 dana

Sada

Brendiranje objekata

Punjenje objekta robom

Markiranje proizvoda sa cenama

Selekcija i regrutacija kadrova

Obuka novozaposlenih

Kada smo pre dve godine na 20-ogodišnjici kompanije svojim partnerima i zaposlenima govorili o tome da je osim jubileja, najveći razlog za slavlje razvojni potencijal koji Dis u tom trenutku ima, malo njih je razumelo situaciju u kojoj smo se nalazili. Ulazeći na beogradsko tržište, u market veličine 20.000 m², sa brojem ljudi tri puta većim nego što smo do tada organizovali, imali smo nekoliko paralelnih strateških pravaca. Svaki je podrazumevao potencijalno dobre rezultate i bio „ključan”, jer je neuspeh samo jednog značio da taj razvojni potencijal nismo u dovoljnoj meri iskoristili. Prvo, likvidnost i sposobnost da se poštuje data reč, a ujedno i iskoristi svaka šansa koja je pred nama. Ona je ključna za dalji razvoj u koji treba krenuti onda kada se postignu rezultati na ostalim „ključnim” strateškim pravcima koje smo pred sebe postavili. U međuvremenu tu likvidnost treba održati u trenucima kada pada tržište, kada se povećavaju obaveze prema državi, kada se uvode rokovi plaćanja za čiju sanaciju je bilo potrebno oko 500 miliona dinara, kada sve što čini poslovni ambijent negativno utiče na vaš plan da razvoj treba tek da usledi. Drugo, ono čiji je glavni indikator likvidnost, a to su oni parametri poslovanja koji su glavni semafor rezultata u ovom našem poslu. Na rashodnoj strani, kontrola troškova, nivo zaliha i koeficijent obrta, produktivnost po radniku, koeficijent gubitaka, tačnost u prijemu, smanjenje broja zapisnika, smanjenje broja isporuka, pametnije skladištenje, a sa druge, prihodne strane, borba sa konkurencijom, očuvanje cenovne politike

niskih cena, investiranje u marketing, podizanje vrednosti brenda, borba za svakog potrošača, ulaganje u sniženja itd. Bilo je neophodno da svaka od karika u lancu bude jaka sa rezultatom koji uliva poverenje za dalje korake

razvoja. Treće, bez čega drugo, a ni prvo ne bi bilo moguće je organizaciona transformacija firme koja ima oko 800 zaposlenih u kompaniju koja u naredne 3 do 4 godine taj broj treba da udvostruči. Naš tim je marljivo radio ovih nekoliko godina, te sada nakon nepune 3 godine od te konstatacije da postoji veliki razvojni potencijal na svakom od tih strateških pravaca koje smo pred nas postavili imamo oslonce koji će pratiti razvoj. U toku 2013. godine smo imali intenzivan razvoj koji je podrazumevao otvaranje 4 nova objekta. Za kraj godine smo se upustili u otvaranje dva objekta u razmaku od samo dve nedelje. To je podrazumevalo spremnost svih sektora da paralelno rade na dva projekta koji uključuju veliki broj ljudi. U otvaranje prvog objekta sada već daleke 2006. smo ušli bez iskustva.

OTVARANJE DIS MARKETA U KRALJEVU

Tema broja

RAZVOJ NA SVIM POLJIMA Piše: Nenad Tirnanić

Za kraj godine smo se upustili u otvaranje dva objekta u razmaku od

samo dve nedelje. To je podrazumevalo spremnost svih sektora

To „neiskustvo” smo nadomeštali velikim zalaganjem ljudi na vodećim pozicijama koji su tih prvih nekoliko objekata izneli sami, svojom požrtvovanošću. Taj prvi objekat smo otvarali mesec dana, uz mnogo pitanja, dilema, stresa i iščekivanja. Pre samo dve godine, projekat otvaranja je izgledao potpuno drugačije. U njemu su učestvovali isti ljudi, ali sada sa puno iskustva, naoružani znanjem i bez ičega što ih može iznenaditi. Danas, kada su glavnu ulogu u ovakvim projektima preuzeli ljudi koji su ponikli iz operative ondašnjih otvaranja iz kojih su učili, krali znanje i čekali svoju šansu, spremni smo da, kada se steknu tehnički uslovi i objekat bude gotov, isti osposobimo za rad za 5 dana. Tome smo sve vreme težili. DIS je danas kompanija sa organizacionom strukturom gde svaki pojedinac ima svoju ulogu u sistemu, a gde je vizija i misija kompanije, kao i čitav sistem vrednosti koji je godinama građen spušten do pojedinca koji je izvršilac. Ponosni smo na činjenicu da nam razvoj nije doneo nova pravila, nove principe, i izmenio sistem iznutra. Sistem odlikuju ljudi, a mi smo se trudili da prednost pružimo onima koji su spremni da svoj razvojni potencijal iskoriste i odigraju važnu ulogu u iskorišćenju razvojnog potencijala kompanije. Uveren sam da smo spremni da nosimo razvoj uz očuvanje svih parametara poslovanja i tako obezbedimo kontinuitet u razvoju kompanije.

Nekada sedam dana danas sedam satiProces markiranja robe i postavke cena sa jednog statičnog štampača do sada je trajao sedam dana. Implementacijom pokretnih pultova, „price cheking” objekta je dobio na brzini i ekspeditivnosti. To je danas proces koji sedmoro zaposlenih može da obavi za sedam sati. Timski rad svih sektora kompanije je svakako osnova za permanentni razvoj i unapređenje poslovnih performansi, kaže Jelena Milanović, regionalni direktor maloprodaje DIS-a.

Ušteda resursaPlanskim pristupom svih aktivnosti, od kojih izdvajamo terminski plan punjenja, projekciju inicijalnog punjenja i automatsko formiranje porudžbenica, omogućili smo detaljan i predvidiv tok realizacije prijema sa definisanim standardima. Ovakvim pristupom konstantno uprošćavamo realizaciju i postižemo uštedu resursa. Interna organizacija i razvoj odgovarajućih programskih alata, omogućilo je skraćivanje prijema robe od 25 dana na samo 5 dana, kaže Goran Rakić direktor sektora informacionih tehnologija.

Marljiv rad i želja za usavršavanjemSećajući se perioda od pre sedam godina, kada nam je gotovo 25 dana bilo potrebno da napunimo naš prvi DIS market, pitam se da li je to i tada moglo brže i bolje. Sadašnju efikasnost postigli smo pre svega marljivim radom i neprestanom željom za usavršavanjem. Nadam se da su se u to uverili i svi oni koji tada u nas nisu verovali i da sada ne postoji niko ko ima suprotno mišljenje. Uspeli smo da postignemo maksimalnu efikasnost koja maksimalno štedi resurse, a pre svega ljude u koje neprestano ulažemo i vreme koje je za nas uvek predstavljalo novac, kaže Nenad Jelić, komercijalni direktor DIS-a.

7

Početak jeseni je, uz miholjsko leto, doneo i ozbiljne razloge za slavlje u Kraljevo i u DIS. Naš petnaesti po redu maloprodajni objekat otvoren je 10.10.2013. na adresi Dositejeva bb. Kraljevčanima smo ponudili 4.000 m² prodajnog prostora, više od 12.000 različitih artikala na rafovima, 16 kasa i 150 parking mesta. Neodvojivi deo ovakvog dočeka su naravno naše nadaleko čuvene niske cene, praćene prijatnim osećajem kupovine za koji su dobrim delom zaslužni naši zaposleni. Već tradicionalna akcija „Svaki pedeseti kupac dobija gratis kupovinu“, koja je pratila otvaranje svih naših objekata, nije izostala ni ovoga puta.

Kraljevački DIS je rezultat brižljivo planirane i, u svakom segmentu realizacije, izuzetno precizno izvedene investicije. Ukupna ulaganja u izgradnju ovog objekta iznose 4.000.000 evra. Prema rezultatima poslednjeg popisa Kraljevo naseljava 63.000 ljudi, što predstavlja značajan tržišni potencijal. Otvaranje novog DIS marketa je za 90 građana Kraljeva i njihove

porodice značajno i zbog otvaranja isto tolikog broja novih radnih mesta. Od toga je čak 80 ljudi svoju priliku za zapošljavanje i dalji razvoj karijere pronašlo u DIS-u, dok su ostala radna mesta otvorena u Komercijalnoj banci i apoteci Pharmacity, koje posluju u okviru našeg novog objekta.

Jelena Popović je jedna od devedeset dvoje Kraljevčanki i Kraljevčana koji su dobili gratis kupovinu toga dana. Kaže da je za DIS čula odavno i da je jedva čekala da se otvori u njenom gradu. Zadovoljna je ponudom, iako

nije planirala veliku kupovinu, samo je došla da vidi kako sve to izgleda. Kroz smeh kaže da ne može da poveruje da je dobila sve što je stavila u korpu, i šaljivo dobacuje da je trebalo da kupi više.

Samo dve nedelje posle ovog događaja očekuje nas još jedno veliko otvaranje. Vršac je sledeće odredište na mapi DIS marketa. Naš šesnaesti po redu maloprodajni objekat biće iste površine kao kraljevački, a detaljniji izveštaj ćete čitati u sledećem izdanju DIS glasnika.

VESTI • DIS • REGION

VESTI IZ DIS-A I REGIONA

Otvaranje Kraljeva, odmah sledi Vršac

VESTI • DIS • REGION

Mladenovački DIS je u nedelju 29.09.2013. bio mesto na kome su potrošači iz ovog grada mogli da aktivno učestvuju u obeležavanju Svetskog dana srca. Ova akcija organizovana je u saradnji sa Domom zdravlja Mladenovac. Cilj je bio skretanje pažnje sugrađana na često zanemarenu brigu o sopstvenom zdravlju.

Moderan način života je tesno povezan sa stresnim situacijama, nepravilnom ishranom, manjkom fizičke aktivnosti, pogrešnim držanjem tela i mnogim drugim skrivenim opasnostima. Medicinski radnici iz Doma zdravlja Mladenovac su, u posebno obeleženom delu DIS-ovog supermarketa, bili na usluzi svim posetiocima. Strpljivo su slušali sve iznete podatke o zdravstvenim problemima, i zatim delili savete o koracima koje bi trebalo preduzeti. Moglo se dosta toga naučiti o zdravijem načinu života samo slušajući ove razgovore.

Uz to Mladenovčani su imali priliku da na licu mesta provere nivo šećera u krvi i izmere arterijski pritisak. Prisutni doktori su te podatke pažljivo pregledali, dodajući u svoje formule visinu i težinu ispitanika. Mnogi su sumnjičavo odmahivali glavom na lekarska upozorenja. Međutim, ozbiljnost sa kojom su medicinari prišli ovoj akciji ubrzo je sve prisutne uverila da je zdravlje nešto sa čime se ne smemo igrati. Podaci Svetske zdravstvene organizacije svrstavaju Srbiju u svetski vrh po broju kardiovaskularnih oboljenja. Ova akcija je, nadamo se, doprinela promeni te nevesele slike.

Naša kompanija je, kao i uvek do sada, spremno otvorila svoja vrata za ovakav događaj. I ubuduće ćemo, u skadu sa svojim mogućnostima, učestvovati u projektima od važnosti za lokalnu zajednicu. Smatramo da je to naša profesionalna i ljudska obaveza.

DIS već godinama na različite načine nesebično pomaže rukometni klub „Jedinstvo 1974” iz Krnjeva. Ovo sponzorstvo je klubu najveća pomoć u uslovima kada se mnogo veći klubovi gase i istupaju iz takmičenja, a zbog pažnje koju poklanja klubu DIS-u je dodeljen naziv Zlatni prijatelj kluba.

Rukometni klub je osnovan 1974. godine na inicijativu omladine sela Krnjeva. Klub je godinama bio stabilan srpskoligaš, a poslednje dve godine se takmiči u Drugoj rukometnoj ligi Srbije. U svojoj istoriji dugoj

skoro četiri decenije može se pohvaliti zavidnim rezultatima kako u prvenstvenom takmičenju, tako i u kupu Srbije.

- U našem klubu radimo najviše na usmeravanju omladine da se bavi sportom i samim tim stvaramo mlade ljude kojima su alkohol, droga i ostali poroci strani. U ovoj sezoni koja je jubilarna za naš klub nadamo se što boljem rezultatu u Drugoj rukometnoj ligi i takođe i većoj prezentaciji Krnjeva, kako to radi i PTP

DIS. Kao i prethodnih godina i u predstojećoj sezoni Druge lige DIS nam je pomogao znatnim sredstvima bez kojih takmičenje verovatno

ne bi mogli ni da igramo. Samim tim uložićemo sve

napore da to opravdamo i na delu, na rukometnom terenu

- izjavio je za DIS Glasnik prvi strateg RK „Jedinstvo

1974” Zoran Čupić.

DIS i dalje pomaže RK Jedinstvo 1974

Ministar privrede Saša Radulović rekao je da će se u „Telekomu”, kao i u drugim javnim preduzećima, najpre sagledati stanje, a onda utvrditi i konkretne mere i rešenja.

Na pitanje novinara da li se može očekivati prodaja „Telekoma” iduće godine, on je rekao da je to „kompleksno pitanje” na koje ne može da pruži odgovor, „jer to nije nešto o čemu smo razgovarali”.

„Telekom je dobra, zdrava kompanija i dugoročno gledano potrebne su jake investicije da bi ojačala poziciju na tržištu. Ne gledamo ni na kakva brza rešenja koja će praviti velike rezove, prvo moramo da sagledamo stanje, a onda da utvrdimo konkretne mere”, poručio je on.

On je istakao da se za javna preduzeća, među kojima su i Železara Smederevo, Resavica, ali i druga, traže rešenja.

„Preuranjeno je govoriti o rešenjima pre sagledanog stanja”, poručio je ministar. Radulović je prethodno rekao da je u toku izrada „ličnih karata” za sva javna i preduzeća u restrukturiranju u Srbiji i da će taj posao biti završen do kraja meseca, a u oktobru će biti izneti svi podaci.

Radulović: Prodaja Telekoma neizvesna

Svetski dan srca obeležen u DIS-u

Procena rizika je važan korak u zaštiti zaposlenih i delatnosti neke firme, a istovremeno je i zakonski zahtev. Procena rizika pomaže da se fokusirate na rizike koji su zaista važni na nekom radnom mestu – na one koji u sebi imaju potencijal da dovedu do nastanka povrede, objašnjava za DIS Glasnik Nenad Živanović iz agencije „Sigurnost”.

Koliko je važno da firme imaju uređenu oblast bezbednosti i zdravlja na radu svojih radnika?

U mnogim slučajevima proste mere mogu dovesti do kontrole rizika kao npr. osiguravanje da se prolivene tečnosti odmah očiste kako se zaposleni ne bi okliznuli ili da se fioke drže

zatvorene kako se neko ne bi slučajno sapleo o njih. Takođe, ne treba zanemariti ni finansijske razloge. Postoje očigledni dokazi, iz prakse firmi, da efikasno upravljanje sistemom bezbednosti i zdravljem na radu doprinosi uspehu poslovanja. Troškovi lošeg sistema bezbednosti i zdravlja na radu, odnosno nastanka nesreća na radu su brojni: izgubljeno vreme dok se proizvodnja ponovo ne uspostavi, troškovi popravke opreme i zgrada ako su bili oštećeni, gubitak iskusne radne snage, zamena povređenog radnika, naknada zarada, nizak nivo morala radnika, nizak nivo produktivnosti, vreme utrošeno na utvrđivanje uzroka nastanka povrede i dokumentovanja, potencijalni problemi vezani za imidž kompanije. Poslodavci imaju i moralnu obavezu da učine sve što je u njihovoj moći da osiguraju zaposlenima zdrave i bezbedne uslove rada.

Kao najveća domaća kompanija u oblasti trgovine DIS stavlja veliki akcenat na bezbednost i zdravlje svojih zaposlenih, kao i bezbednost i zdravlje svih posetilaca, kaže Nenad Živanović iz agencije „Sigurnost”

Agencija „Sigurnost” se poslovima bezbednosti bavi od maja 2008. godine kada je i dobila licencu za obavljanje

poslova bezbednosti i zdravlja na radu

Zaštita radnika

BEZBEDNOST U DIS-U NA najvišem nivou

BEZBEDNOST U DIS-U NA NAJVIŠEM NIVOU

Nenad Živanović, agencija „Sigurnost”

Koji su najvažniji aspekti bezbednosti na radnom mestu, na koje svako preduzeće mora da obrati pažnju?Najvažniji aspekt bezbednosti na radu je preventiva, odnosno:

• izbegavanje rizika• procena rizika koji se ne mogu izbeći na radnom mestu• otklanjanje rizika na njihovom izvoru primenom savremenih

tehničkih rešenja• prilagođavanje rada i radnog mesta zaposlenom, naročito

u pogledu izbora opreme za rad i metoda rada, kao i izbora tehnološkog postupka da bi se izbegla monotonija u radu, u cilju smanjenja njihovog uticaja na zdravlje zaposlenog

• zamena opasnih tehnoloških procesa ili metoda rada bezopasnim ili manje opasnim

• davanje prednosti kolektivnim nad pojedinačnim merama bezbednosti i zdravlja na radu

• odgovarajuće osposobljavanje zaposlenih za bezbedan i zdrav rad i izdavanje uputstava za rad na siguran način

Šta je ono što svaka firma mora da uradi kako bi osigurala zaštitu zdravlja svojih radnika?Prvo i osnovno mora da uredi ovu oblast u skladu sa zakonom i prilagodi uslovima procesa rada, odnosno da uredi pravila ponašanja zaposlenih i poslodavca, kako bi svi u svom delokrugu rada primenjivali mere bezbednosti i zdravlja na radu. Neophodan je i stalni nadzor nad primenom mera, stalno praćenje da li su sredstva za rad, instalacije i oprema lične zaštite ispravni ili nisu.

Šta je sve urađeno u DIS-u po ovom pitanju?Kompanija DIS je februara 2009. godine potpisala ugovor o poslovno tehničkoj saradnji sa agencijom „Sigurnost” i od tada je obezbedila stalni nadzor nad primenom mera bezbednosti i zdravlja

na radu. Od početka saradnje sa našom agencijom kompanija DIS je u ovoj oblasti iz godine u godinu sve više napredovala. Kao najveća domaća kompanija u oblasti trgovine DIS stavlja veliki akcenat na bezbednost i zdravlje svojih zaposlenih, kao i bezbednost i zdravlje svih posetilaca. Redovno se vrše obuke svih zaposlenih iz ove oblasti. Zaposleni se redovno šalju na lekarske preglede. Vrše se redovno ispitivanja uslova radne sredine, kao i ispitivanja opreme koju zaposleni koriste. Pre otvaranja novih marketa, još dok su kandidati na obuci, vrši se osposobljavanje zaposlenih iz oblasti bezbednosti i zdravlja na radu. Iz godine u godinu sve je manje povreda na radu. U 2013. godini do sada nije bilo nijedne teške povrede, a bila je 21 laka povreda, što je na ukupan broj radnika mali procenat povređivanja. Na seminaru koji je Privredna komora organizovala u Smederevu, kompanija DIS je javno pohvaljena od strane Inspekcije rada Podunavskog okruga kao jedna od vodećih kompanija u primeni zakona i propisa iz bezbednosti i zdravlja na radu u ovom okrugu.

Od kada se vi bavite ovim poslom?Agencija „Sigurnost” se ovim poslom bavi od maja 2008. godine kada je i dobila licencu za obavljanje poslova bezbednosti i zdravlja na radu.

Koliko firmi koristi vaše usluge?Agencija vrši usluge za 68 firmi. Usluge izrade akta o proceni rizika, kao i obuke zaposlenih za bezbedan i zdrav rad do sada je koristilo preko 300 firmi.

Koji je vaš savet za svako preduzeće, u vezi sa bezbednošću na poslu?Svaka firma bi trebalo da posveti veliku pažnju ovoj oblasti. Prevashodno je važno da se broj povreda svede na minimum kako zbog samog zaposlenog tako i zbog firme. Potrebno je ovu oblast regulisati u svim firmama. Dobro bi bilo da se firme ugledaju na kompaniju DIS i pokušaju da je prate sa aspekta bezbednosti i zdravlja na radu. 11

Tokom septembra DIS je u saradnji sa Pampersom organizovao još jednu u nizu interesantnih akcija namenjenih potrošačima širom Srbije. Ovoga puta u pitanju je bio izbor za najlepšu bebu u Srbiji. Pod sloganom „Mamino sunce najlepše sija“ ova akcija sprovedena je u svim gradovima Srbije u kojima DIS ima svoje markete.

Takmičenje je bilo predviđeno za decu do dve godine starosti. Naš fotograf je redom obilazio DIS markete u Nišu, Kruševcu, Jagodini, Kragujevcu, Požarevcu, Velikoj Plani, Smederevskoj Palanci, Mladenovcu, Lazarevcu, Smederevu, Pančevu, Beogradu i Novom Sadu. Svuda se ponavljala ista lepa slika. Vesela gomila mališana u pratnji roditelja je strpljivo čekala na

svoj red za fotografisanje. Nedostatak iskustva u poziranju nije ih omeo da naprave baš onaj izraz lica koji za cilj ima da šarmira sve prisutne. Roditelji međusobno razmenjuju informacije o nicanju zubića i ostalim tekućim problemima. Opštem vedrom raspoloženju doprinosi i klovn Pucko. Veštim pokretima ruku on sa lakoćom pretvara duguljaste balone u žirafe, mede, kuce, mačeve... Svaki učesnik takmičenja dobio je po neku figuricu. Bebironi su zadovoljni poklonom, ali problem nastaje kada se balon izduva. Šta da se radi, baloni su nepresušni izvor dečije radosti a ponekad i suza. Na sreću nije puno potrebno da bi se opet začuo veseli smeh. Novi balon ili bilo koja druga utešna nagrada imaju magično dejstvo.

Mamino sunce najlepše sija

NAJLEPŠA BEBA SRBIJE

Odziv na akciju je u svim gradovima bio odličan. Brojka od ukupno 1.757 prijavljenih beba govori sama za sebe. Manje više u svim gradovima smo u razgovoru sa roditeljima dobijali iste odgovore. Predviđene nagrade jesu bile primamljive, ali nisu i jedini razlog zbog koga su se prijavili na ovo takmičenje. Jednostavno dopala im se ideja da njihova beba pokaže svu svoju lepotu celoj Srbiji. Uz to svima je izuzetno prijalo druženje tokom tog popodneva ispred DIS-a u njihovom gradu. Zaista je teško ostati ravnodušan na pojavu toliko beba na jednom mestu. Osmeh se pojavljuje sam od sebe i tvrdoglavo odbija da se skloni sa lica dok nove bebe pristižu. Pomenuli smo nagrade, pa bi red bio i da ih nabrojimo: I nagrada: komplet opremljena dečija soba, paket Pampersa i vaučer za kupovinu u DIS-u od 10.000 dinara; II nagrada: bebi alarm, paket Pampersa i vaučer od 5.000 dinara; III nagrada: paket Pampersa i vaučer od 3.000 dinara.

Sam proces glasanja odvijao se putem naše Facebook stranice. Fotografije svih prijavljenih beba bile su tamo postavljene, a prema propozicijama takmičenja prvu nagradu osvojila je beba sa najviše glasova. Kompanija DIS i ovim putem čestita Leni Mihailović iz Smederevske Palanke na pobedi. Drugu i treću nagradu osvojili su Teodora Šaškić iz Kruševca i David Lazarević iz Smederevske Palanke. Njima i svim ostalim bebama čestitamo na učešću i od srca im želimo sve najlepše. I da još jednom ponovimo ono što smo naglašavali tokom ove akcije: sve su bebe najlepše, ovo je samo igra.

13

BEOGRADSKI DIS LEPŠI, BOLJII PAMETNIJI

Renoviranje i prepozicioniranje cele radnje iziskivali su veliku finansijsku investiciju, ali rezultat koji je postignut u svakom slučaju

opravdava čitav posao. A što je najvažnije kupci su prezadovoljni

Nedavno je završeno veliko renoviranje i rebrendiranje našeg beogradskog marketa, koji su započeti u februaru ove godine. Najveći DIS-ov maloprodajni objekat za sve to vreme nije imao nijedan minut obustavu rada, a koliki je to podvig najbolje zna direktor ogranka Beograd Igor Antunović, koji je sa celokupnom ekipom učinio sve da potrošači „ne osete“ radove koji su se odvijali svakodnevno u objektu.

Optimizacija na svim nivoima

Beogradski DIS+ je temeljno preuređen i modernizovan, a po završetku radova izmereno je 11.815 kvadratnih metara prostora, koliko je sada u upotrebi i na raspolaganju kupcima.

- Optimizovali smo prostor potpuno, sada je u funkciji sve ono što ranije nije bilo kvalitetno iskorišćeno. Urađen je remodeling unutrašnjosti celog objekta, a sve je napravljeno tako da bude maksimalno prilagođeno potrebama kupaca - objašnjava za DIS Glasnik Igor Antunović.

Preuređenje objekta počelo je sa odeljenja neprehrane - od bele tehnike, preko parfimerije do hemije.

- U maju smo počeli velike radove na „beloj liniji“ odeljenja prehrane i to je bilo najzahtevnije u celom poslu. Zamenjene su sve „plusne“ i „minusne“ vitrine, tako što smo postavili najsavremenije zatvorene modele. Radovi su zatim obuhvatali odeljenja smrznutih proizvoda, mlečnih proizvoda, delikatesa, mesare, pilećih proizvoda i ribarnice – nabraja Antunović.

Opojni miris sa odeljenja grila, koji je sada na samom ulazu u market, zaustavlja sve potrošače koji tu imaju bogatu ponudu pripremljenog mesa.

- Odeljenja gotovih jela, gril, pekara i poslastičarnica su sada potpuno novi. Potrošačima je sada na raspolaganju i mogućnost da sednu i na licu mesta konzumiraju neke od proizvoda koji su u ponudi – kaže Antunović.

BEOGRADSKI DIS+ LEPŠI, BOLJI I PAMETNIJI

Igor Antunović, direktor ogranka Beograd

+

Investicija+ Optimizovali smo prostor potpuno, sada je u funkciji sve ono što ranije nije

bilo kvalitetno iskorišteno. Urađen je remodeling unutrašnjosti celog objekta,

a sve je napravljeno tako da bude maksimalno prilagođeno potrebama

kupaca, kaže direktor ogranka Beograd Igor Antunović

Zamenjene su sve „plusne“ i „minusne“ vitrine, tako što

smo postavili najsavremenije zatvorene modele. Radovi su

zatim obuhvatali odeljenja smrznutih proizvoda, mlečnih

proizvoda, delikatesa, mesare, pilećih proizvoda i ribarnice.

15

Kako se DIS razvijao i rastao, tako su i sve procese unutar maloprodaje pratile promene koje su dovele do toga da sada funkcioniše poput najsavremenijih sistema.

- Market Beograd kao najveći, po kvadraturi prodajnog i magacinskog prostora, ali i po broju artikala i broju zaposlenih, najsloženiji je u DIS-ovom sistemu maloprodaje i samim tim traži maksimalno brzo i precizno funkcionisanje unutar svih njegovih delova operative - objašnjava Antunović.

Maksimalno unapređen sistem

- Fokus svih nas u kompaniji, kao i zaposlenih u marketu je primena svih novih procedura koje su dovele do toga da market danas funkcioniše kao jedna kompaktna celina. Savremen i ubrzan način prijema robe, precizno osmišljen magacinski prostor u službi kasnijeg što efikasnijeg izlaganja robe (planograma), jasna struktura i podela posla za sve zaposlene na odeljenjima, to je bio jedan od najvažnijih zadataka koji su uspešno osmišljeni i završeni. Sve je to dovelo do toga da sada na dnevnom nivou možemo da ispratimo vrednost zaliha i da odmah reagujemo ako one treba da se povećaju.

Čitav sistem sada tako funkcioniše da je maksimalno smanjeno vreme od

momenta primanja robe, skladištenja u magacin i kasnijeg izlaganja po jasno definisanim pozicijama.

Građevinski radovi i prepozicioniranje cele beogradske radnje iziskivali su veliku finansijsku investiciju, ali rezultat koji je napravljen u svakom slučaju opravdava čitav posao. A što je najvažnije kupci su prezadovoljni.

UTISCI KUPACA:- Ovo je fantastično. Uživam dok obilazim market i dešava mi se da ostanem i po dva sata u obilasku. Volim da mi kupovina bude i uživanje u ambijentu, a to smo sada baš dobili u DIS-u - rekla nam je Bojana Tošić, koju smo zatekli u redu za sveže pecivo.

- Otkako sam počeo da dolazim u DIS sa ženom sam zaključio da na mesečnom nivou pravimo uštedu od skoro sto evra. Ovo sa preuređenjem objekta je samo dodatni razlog da i dalje nastavimo da dolazimo u ovaj market – kaže Zoran Stevanović, komšija iz Zemuna.

Kase 25+5Obimni radovi obuhvatili su i

magacinski prostor. Magacin je renoviran i funkcionalnije koncipiran. Takođe, premešten je i deo namenjen

profesionalnim kupcima pa je sada tih pet kasa namenjenih njima postavljeno uz ostalih 25 koje

koriste „obični“ kupci.

17

Slaviša Živković je jedan od najiskusnijih radnika u DIS-u i jedan od onih koji je zajedno sa razvojem i jačanjem kompanije gradio i sopstvenu karijeru i uspehe na privatnom planu. Radio je na mnogim mestima u firmi, od magacionera, preko šefa distributivnog centra, dispečera, do sadašnje odgovorne pozicije u odeljenju Analitike.

- Radim u odeljenju Analitike kao analitičar, na održavanju baze podataka za artikle koji su predmet dalje prodaje u kompaniji. Do mene stižu sve informacije vezane za artikal koje su potrebne za unos u sistem gde ih ja kontrolišem i unosim u bazu podataka, radi prepoznavanja istih kod prijema i prodaje u objektima DIS-a, objašnjava Živković.

U kompaniji DIS radi još od 1996. godine.

- U DIS sam došao iz fabrike Goša u Smederevskoj Palanci, gde sam vodio proizvodnju. Ali kriza u tom periodu je učinila da potražim posao u tadašnjoj firmi DIS KOMERC. Od tada počinje moj razvojni put, priča Živković.

Rad u DIS-u za Slavišu je bio potpuno novo iskustvo.

- Pošto sam došao iz proizvodne firme Goša ovo je bilo jedno novo iskustvo u radu za mene. Poslovi se ne podudaraju pa sam morao iznova da učim. Jedino što sam uspeo da prenesem u radu je sama organizacija i moje devetnaestogodišnje iskustvo rada sa ljudima u Goši. To je našlo dobru primenu i u DIS-u, kaže Živković.

Naši zaposleni slaviša Živković Radnik odeljenja Analitike

DIS JE MOJA PORODICA

Radio sam na mnogim mestima u firmi, od magacionera, preko šefa distributivnog centra, dispečera, do sadašnje odgovorne pozicije u odeljenju Analitike

Proširenjem maloprodajnih objekta narasli smo na više od 1.400

radnika što je priznaćete veći krug kako poznanika tako i novostečenih

prijatelja, što smatram najvećim dobitkom

DIS JE MOJA PORODICANaši zaposleni: Slaviša Živković

On ističe da je najdragocenije što je dobio dolaskom u DIS sigurna egzistencija i veći krug prijatelja kako na poslu tako i van njega.

- Proširenjem maloprodajnih objekta narasli smo na više od 1.400 radnika što je priznaćete veći krug kako poznanika tako i novostečenih prijatelja, što smatram najvećim dobitkom. Atmosfera i odnosi sa kolegama su dobri, a rad je, s obzirom na nivo tehnike koja je napredovala, umnogome olakšan. Nekada se recimo popis ručno obavljao, pa dok se roba prebroji i podaci unesu ručno u računar, to je znalo da potraje. A sada se to unese čitačem u računar i odmah dobijemo tražene podatke, objašnjava Živković.

Slavišu posebno izdvaja izuzetna tačnost i preciznost u radu, predanost poslu i završavanju svih zadataka na vreme.

- To uključuje i samoinicijativu i predloge za poboljšanje rada jer se svi dobri predlozi cene od strane rukovodilaca

i naravno i nagrada ne izostaje što daje podstrek za dalji rad i napredak u poslu. Sada sam

u analitici gde je do izražaja došlo moje iskustvo na svim

prethodnim radnim mestima. Na četiri godine sam do

penzije i ne razmišljam o nekim daljim ambicijama,

zaključuje Živković.

I sinovi u DIS-u

U DIS-u rade i Živkovićeva dva sina, i to na poziciji odvajača u magacinu.

- Odmah posle završetka srednje škole su se zaposlili, a interesantno je da je jedan od njih sa prvim danom punoletstva

zasnovao radni odnos. To je u ovim danima krize za posao velika stvar, kako zbog nalaženja posla tako i za

egzistenciju. Pošto smo svi u zajednici kao porodica živimo skupa i radimo zajedno u firmi. 19

„Juhor” je na krizu na tržištu mesnih prerađevina uspešno odgovorio i u prvoj polovini godine beležili smo rast u prihodima i operativnom rezultatu u odnosu na isti period prethodne godine. Spremni smo za poslednji kvartal i očekujemo da ova godina za nas bude uspešna, kaže u intervjuu za DIS Glasnik Ana Kovačević, direktorka marketinga u „Juhoru”.

Koliko tržište proizvoda od mesa oseća ekonomsku krizu?

Kriza na tržištu mesnih prerađevina oseća se značajno što je postalo očigledno u letnjoj sezoni koja je udarna u ovom tržišnom segmentu. Ogleda se u neujednačenoj ponudi i tražnji kao i velikim mesečnim oscilacijama koje nisu bile tako evidentne pre izbijanja krize. Svesni smo i da je pred nama još izazova, da su trenutne okolnosti uvertira za nove promene, pre svega nove ritejl transformacije, ali i ulazak ozbiljnih konkurenata na naše tržište. Važno je da smo spremni da se menjamo, da adekvatno odgovorimo na promene i da nastavimo razvoj kompanije i brenda „Juhor”.

Koji vaši proizvodi beleže najbolji uspeh u prodaji?

„Juhor” može da se pohvali veoma raznovrsnim asortimanom u svim kategorijama mesnih prerađevina, a u svakom segmentu postoji nekoliko proizvoda koji su se izdvojili i omiljeni su kod naših potrošača. Uvek se traži komad više proizvoda kao što su

mesnata slanina, levačka kobasica, praška šunka ili mortadela bolonja. U ovom trenutku najveći uspeh beleži proizvodni asortiman „Juhor plus”, posebno osmišljena i pripremljena ograničena serija pet novih proizvoda barenog programa, pogodnih za svakodnevnu konzumaciju po vanredno dobroj ceni. Kupovinu prati nacionalna poklon igra sa zanimljivim poklonima. Ova nova grupa proizvoda je veoma lako našla put do polica maloprodajnih objekata i naših potrošača.

Koji su planovi Juhora kao najveće mesne industrije u Srbiji u skorijem periodu?

U narednom periodu „Juhor” će fokusirati svoje aktivnosti u dva pravca. Cilj nam je, pre svega, da značajno proširimo prodajnu mrežu kako bi naši proizvodi bili dostupni svakom potrošaču i naravno da kontinuirano unapređujemo kvalitet proizvoda, inoviramo i osvežimo asortiman. Potrošači su nam

Intervju ana kovačević, Juhor

VELIKI IZAZOVIZA MESNUINDUSTRIJU

Juhor može da se pohvali veoma raznovrsnim asortimanom u svim kategorijama mesnih prerađevina, a u svakom segmentu postoji nekoliko proizvoda koji su se izdvojili i omiljeni su

kod naših potrošača

Mislim da u vremenu koje dolazi država može i mora jasnije i

konkretnije da podrži domaću proizvodnju

INTERVJU: VELIKI IZAZOVI ZA MESNU INDUSTRIJUAna Kovačević, Juhor

uvek u centru pažnje i svaka aktivnost predstavlja odgovor na njihove potrebe koje stalno evoluiraju. Promocija i plasman „Juhor” asortimana u regionu i šire predstavljaju konstantnu aktivnost kompanije čiji je strateški cilj povećanje izvoza iz meseca u mesec.

Hoće li biti nekih novih proizvoda u ponudi?

Potrebe i želje potrošača menjaju se svakodnevno, pa su osveženje ponude i inovacija preduslov za razvoj brenda. Najnoviji proizvod koji upravo lansiramo, a na koji smo izuzetno ponosni, je Vita viršla u pakovanju od 100 grama, bez omotača, glutena i alergena, sa visokim sadržajem proteina, savršene teksture i sočnosti, apsolutno vrhunskog ukusa. Ova viršla rezultat je majstorstva proizvodnog tima „Juhora” i višemesečnog razvoja i predstavlja jedinstveni proizvod kojim se može pohvaliti neki domaći proizvođač. U periodu koji dolazi imamo u planu niz novih proizvoda, ulazak u neke tržišne segmente u kojima trenutno nismo prisutni, redizajn i modernizaciju portfolija, ekstenzije postojećeg asortimana novim artiklima...

Koliko ulažete u marketing?

U periodu koji je za nama fokus nam je bilo proizvodno usavršavanje, osavremenjivanje proizvodnih pogona i

tehnoloških procesa, opreme i kadrova. Posedujemo sve relevantne sertifikate u mesnoj industriji koji nam omogućavaju izvoz na sva tržišta koja su nam značajna za razvoj. Ovaj proces smo zaokružili i sada možemo da svakom tržišnom segmentu ponudimo superioran proizvod od vrhunske sirovine i po konkurentnoj ceni. Takođe smo značajno razvili prodajnu mrežu i dostupnost proizvoda.

Kako ocenjujete konkurenciju u Srbiji na tržištu mesnih prerađevina?

Na domaćem tržištu mesnih prerađevina prisutan je veliki broj malih i velikih proizvođača sa širokim ili jako fokusiranim portfolijom. Dolaze i očekuju se i novi inostrani proizvođači. Poštujemo i pomno pratimo šta radi konkurencija i moram da kažem da imamo ozbiljne konkurente sa kvalitetnim proizvodima i profesionalnim tržišnim nastupima. Takva zdrava konkurencija nas konstantno unapređuje, stalno smo u tržišnoj utakmici i jedni druge „primoravamo” da budemo sve bolji.

Kakav je vaš odnos sa državom, da li je potrebno da se učini više na zaštiti domaće proizvodnje?

Naša saradnja sa svim nadležnim institucijama je na visokom nivou. Mislim da u vremenu koje dolazi država može i mora jasnije i konkretnije da podrži domaću proizvodnju u segmentu proizvodnje svežeg mesa i prerade, jer samo na taj način možemo kvalitetno da odgovorimo na ozbiljne inostrane konkurente u ovom segmentu. Realnost je da postoji značajno iskustvo domaćih fabrika koje samostalno rešavaju niz problema i bore se za izvozni potencijal, a koje bi država sigurno mogla iskoristiti u promociji domaće proizvodnje i povećanju izvoza, na zadovoljstvo i države i proizvođača.

DIS - značajan partnerKakvo je iskustvo Vaše kompanije u saradnji sa

DIS - om?

„Juhor” i DIS imaju dugogodišnju uspešnu saradnju, razvijali smo se zajedno i zajedno prolazili kroz transformaciju tržišta maloprodaje u Srbiji. Za nas DIS je značajan partner sa kojim konstantno radimo na unapređenju saradnje i smatram da imamo još mnogo prostora

i potencijala da zajedno rastemo. Osnov za taj rast leži i u veoma jasnom identitetu DIS-a koji je moderan i omiljen ritejler sa jasnom ponudom. DIS prepoznaje sve veći broj potrošača

među kojima je opet sve veći broj onih koji upoznaju i traže „Juhor” proizvode. Adekvatan spoj ponude

i tražnje uvek su platforma za uspeh.

Ana Kovačević

EKONOMIJA 21

KRUNA USPEŠNE KARIJEREVelika Plana je poslednjeg dana leta po prvi put bila domaćin skupu najvećih imena u domaćoj pedijatriji. Stručni skup, održan u punoj dvorani Doma kulture „Masuka“, organizovan je povodom odlaska u penziju prim. dr Dragomira D. Brankovića. Naša kompanija je sa velikim zadovoljstvom pomogla održavanje ovog događaja. Smatramo da dr Branković svojim celokupnim radnim opusom predstavlja izuzetan primer svima koji cene visoku posvećenost poslu, porodici i zajednici u kojoj žive.

Doajen domaće pedijatrije i neonatologije prim. dr Dragomir D. Branković svoje školovanje započeo je u rodnom Krnjevu. Gimnaziju je završio u Velikoj Plani odakle odlazi u Niš na studije medicine. Zatim završava specijalizaciju iz oblasti pedijatrije, a potom sledi i subspecijalizacija iz neonatologije. U svom bogatom radnom veku bio je načelnik neonatologije GAK Narodni Front i KBC Dragiša Mišović. Objavio je 48 stručnih radova, bio je i dugogodišnji urednik stručne publikacije „Acta pediatrica” čije objavljivanje, kako su istakle kolege doktori, u mnogome zahvaljujući njegovom trudu nije prekinuto ni u najtežim godinama sankcija. Na ovom skupu predstavio je kapitalno delo srpske neonatologije „Bol i stres kod novorođenčadi“ čiji je autor.

Prisutne učesnike stručnog skupa, kao i porodicu i prijatelje dr Brankovića, pozdravio je predsednik opštine Velika Plana Dejan Šulkić. Izrazio je veliko zadovoljstvo time što je opština na čijem je čelu, u prilici da bude domaćin ovakvom skupu. U svom izlaganju istakao je značaj zdravstvene zaštite i naglasio da su čelnici opštine svesni svih izazova sa kojima se ova oblast suočava. Velika Plana

ima program podrške studentima, u okviru koga je naročita pažnja posvećena studentima medicine. Na kraju izlaganja poželeo je uspešan rad svim učesnicima skupa.

Za govornicom su se smenjivali prof. dr Nedeljko Radlović, prof. dr Slavko Simeunović, prim. dr Miodrag Srećković, imena čija profesionalna dostignuća u svetu medicine uveliko prelaze granice naše zemlje. Svako je iz svog ugla govorio o dr Brankoviću, ne samo kao vrhunskom stručnjaku, već su nam predstavili i njegove ljudske kvalitete. Iskreno, prijateljski, sa ogromnim poštovanjem, uz poneku anegdotu. Saznali smo da je dr Branković tokom karijere nebrojeno puta bio mentor mladim specijalizantima. Na taj način je pored ličnog nemerljivog doprinosa struci učinio ono što je vrhunski domet svakog naučnika. Preneo je svoje znanje naslednicima i tako prešao u buduće vreme. Posebno raduje činjenica da je među tim mladim stručnjacima i njegova kćerka. Kao posvećeni otac troje dece i deda četvoro unučadi, dr Branković je i na ovom polju pružio lični primer.

Stručni deo sastanka odvijao se prema predviđenom rasporedu. Da Pedijatrijska sekcija Srpskog lekarskog društva funkcioniše kao jedna velika porodica, pokazalo se po završetku zvaničnog dela skupa. Opuštena atmosfera tokom ručka u etno selu „Moravski vrbaci“ i za vreme posete vinariji „Radovanović“, ostaće u dugom sećanju svim učesnicima. Održavanju ovog događaja su pored navedenih firmi doprineli i „Medino“ Krnjevo, MPI „Napredak“ Velika Plana i „Medico Uno“ Beograd.

Kompanija DIS ovim putem još jednom naglašava da nam je bila čast da učestvujemo u ovom značajnom trenutku karijere prim. dr Dragomira D. Brankovića. Želimo mu još puno ličnih i profesionalnih uspeha. Jer na sreću beba Srbije njegov odlazak u penziju ne znači i povlačenje sa profesionalne scene.

Stručni sastanak Pedijatrijske sekcije Srpskog lekarskog društva održan je u Velikoj Plani, u čast

odlaska u penziju prim. dr Dragomira D. Brankovića

Izveštaj

KRUNA USPEŠNE KARIJEREReportaža

Kolege i prijatelji u Domu kulture u Velikoj Plani biranim rečima ispratili u penziju dr Dragomira D. Brankovića

OGLAS 1/1

Poznati u kupovini

inTegralni pirinaČUVEK U KORPI

Nažalost nisam u mogućnosti da kupujem samo kvalitetno bez obzira na cenu. Roba koja je jeftina najčešće je veoma loša, tako

da se dovijam nekako

BOJAN ŽIROVIĆ

POZNATI U KUPOVINI: BOJAN ŽIROVIĆ

Glumac Bojan Žirović je veoma angažovan u pozorištu i na filmu, ali uspeva da pronađe vremena i za odlazak u kupovinu. Često ga možete videti u DIS-ovom marketu u Beogradu.

Koliko često ideš u kupovinu?

Idem često s obzirom na to da nemam neki veliki magacinski prostor, a zalihe se dosta brzo prazne tako da u velike kupovine idem dva, tri puta mesečno, a u male na dva, tri dana. Na pijacu u sezoni i po četiri, pet puta nedeljno idem ili ja ili neko iz kuće.

S kim najčešće kupuješ?

Kako kad. Najčešće sa ženom ili sam, mada od skora vodim i decu. Ranije sam izbegavao da ih vodim u kupovinu pošto su oni najveće žrtve agresivnih kampanja za potpuno besmislene i nekvalitetne proizvode. Oni bi nešto jer su ih ubedili da je to odlično, ja to ne želim da im kupim pa je umelo da bude prilično neprijatno. Sad su porasli pa je sve ok.

Šta se uglavnom nalazi u tvojoj korpi?

Kada dolazim u velike kupovine to je prašak, kućna hemija, testenina, brašno, čokolada, mlečni proizvodi, integralni pirinač.

Da li juriš akcijske popuste?

Ne jurim ih što se tiče kupovina po marketima, ali mi jako odgovara kada naletim na neku akciju i kupim jeftinije. Kada kupujem garderobu i cipele gotovo isključivo kupujem na akciji.

Da li veruješ trgovcima koji stalno nude popuste?

Verujem da trgovci imaju prostora da se poigravaju sa tim načinom osvajanja tržišta.

Da li ti je važno da je roba samo jeftina ili tražiš kvalitet bez obzira na cenu?

Nažalost nisam u mogućnosti da kupujem samo kvalitetno bez obzira na cenu. Roba koja je jeftina najčešće je veoma loša, tako da se dovijam nekako. Mislim da ovde još uvek može da se pronađe kvalitetan proizvod po pristupačnoj ceni, naročito što se hrane tiče, a što se tiče garderobe nekad se stvarno čak i isplati da se kupi nešto skuplje, kvalitetnije jer prosto duže traje, a i lepše je.

Koliko u proseku potrošiš po kupovini?

Otprilike oko 5.000 dinara.

Kojih namirnica bi eventualno mogao da se odrekneš, a za koje uvek mora da bude novca?

Pošto ulazim polako u godine kada je odricanje od nekih namirnica neophodno radi očuvanja zdravlja, ne predstavlja mi problem da se odreknem alkoholnih pića, suhomesnatih proizvoda, sireva. Ali za integralni pirinač uvek mora da ima.

Po čemu izdvajaš DIS u odnosu na ostale trgovinske lance?

Po najnižim maržama, niskim cenama, kampanji „Kupujmo domaće”, odličnom izboru kvalitetnih domaćih vina.

Da li si pristalica stava da treba kupovati domaću robu u domaćim trgovinama?

Jesam, jako podržavam taj stav!

DIS izdvajam po najnižim maržama, niskim cenama,

kampanji „Kupujmo domaće” i odličnom izboru kvalitetnih

domaćih vina

25

Žene menadžeri

Istraživanja pokazuju da su se dame na sam vrh lestvice pored svog obrazovanja popele i osobinama koje nemaju muškarci, a koje se pre svega vezuju za njihovu strpljivost,

posvećenost i doslednost

ONETORADE DRUGAČIJE

Uprkos preprekama koje su uglavnom proizvod patrijarhalnog mentaliteta - da je ženi mesto u kući i za šporetom - žene u Srbiji prate svetske trendove i sve češće preuzimaju rukovodeća pa čak i liderska mesta u firmama i sve manje zaziru od rizika bavljenja sopstvenim biznisom.

Žene generalno postaju sve samostalnije u finansijskom i svakom drugom pogledu. Ipak, mnogi se pitaju da li gospođe direktori i menadžeri, žene koje su prihvatile da vode preduzeća u tranzicionom periodu, da stanu na čelo kompanija, da

formiraju i vode svoja preduzeća, imaju u Srbiji ali i u svetu, stvarnu ili iluzornu moć.

Svetski trend

Mnogi su skloni da kažu da su žene lideri i dalje samo statistička greška u surovom svetu biznisa i politike, ali podaci pokazuju da poslednjih godina dame polako ali sigurno postaju stubovi ne samo svojih porodica već i vodećih svetskih kompanija, finansijskih institucija, politike. Žene su danas „jače nego ikada” u svetu biznisa, i to ne samo kao zaposlene, nego i kao preduzetnice.

ŽENE MENADŽERI: ONE TO RADE DRUGAČIJE

Da je to tako potvrđuju i podaci po kojima se u poslednjih 15 godina u Americi, broj žena koje su vlasnice kompanija povećao za čak 54 odsto. Tako danas one zauzimaju oko polovinu svih menadžerskih pozicija u SAD. Prema podacima Zavoda za statistiku, to uključuje 37% upravljačkih funkcija i 60% računovodstvenih i revizorskih. I u zemljama EU sličan je trend, pa je pod ženskom rukom u nekim zemljama čak 40 odsto preduzeća.

U Srbiji nisu baš tako impozantne cifre ali pomaci su evidentni. Pre četiri godine svega 6.700 žena je upravljalo preduzećima, odnosno bile su i direktorke i vlasnice, a danas ih je, po podacima Agencije za privredne registre, skoro četvorostruko više, oko 26 hiljada ili 25 odsto od ukupnog broja firmi. Skeptici ove podatke pripisuju nametnutim rešenjima Evrope u borbi protiv diskriminacije polova. Istraživanja ih ipak demantuju jer pokazuju da su se dame na sam vrh lestvice pored svog obrazovanja popele i osobinama koje nemaju muškarci, a koje se pre svega vezuju za njihovu strpljivost, doslednost ali i to što su spremne da se stalno edukuju.

Sticanje dodatnih diploma i sertifikata, pohađanje kurseva i seminara, ženama predstavlja „tajno oružje” za napredovanje u karijeri i to je karakteristika gotovo svih razvijenih zemalja u svetu. I žene u Srbiji su takođe odlučne da unaprede svoja znanja i veštine pa prema podacima Biznis Akademije one su prošle godine činile više od dve trećine polaznika, a najpopularniji su programi iz oblasti menadžmenta, marketinga i IT tehnologija.

Ima nešto i u šarmu

Ipak, nije sve u edukaciji, ima nešto i u šarmu. Draginja Đurić, predsednica IO Banka Intese, svakako je jedna od najuspešnijih žena u svetu biznisa na ovim prostorima, a na karijeri i nagradama joj zavide mnogi pripadnici muškog pola. Ona tvrdi da se nikada nije osetila na bilo koji način diskriminisanom zato što je žena. Zato misli da je nedostatak žena na najvišim rukovodećim pozicijama često posledica njihove odluke da se dobrovoljno odreknu karijere i da se zaustave na nižim pozicijama, verovatno u strahu da neće moći da naprave balans između profesionalnog i privatnog života.

- Najviše rukovodeće pozicije podrazumevaju celodnevno angažovanje, česta putovanja, dugo odsustvovanje od kuće. Briga oko potomstva, upravljanje domaćinstvom, društveni život porodice još su primarno u rukama žene i zato je potrebna ogromna podrška porodice. Srećom, ja je imam, odnosno moji najbliži su imali sluha za moje obaveze i poštuju moju potrebu da budem uspešna u onome što radim - objašnjava Đurićeva.

Ona dodaje da je u Srbiji sve više žena lidera u biznisu jer su poslodavci postali svesni njihovih kvaliteta.

- Žene to rade drugačije, unose u posao i neki poseban šarm na koji nisu imuni ni poslovni partneri. Zaposleni ih poštuju jer i u saopštavanju loših odluka trude se da ne budu grube i drske - ističe ova bankarka.

Ipak, Draginja priznaje da ima jednu vrstu problema - i pored velike želje da napravi ravnotežu između profesionalnog i privatnog života, odgovornost za ostvarenje ciljeva jednog velikog bankarskog sistema neminovno joj ostavlja malo vremena za sebe i najbliže.

Da Srbija ne zaostaje za svetom, gde je sve više žena na rukovodećim mestima u IT tehnologijama, potvrđuje i primer profesorke Elektrotehničkog fakulteta i nekadašnje ministarke telekomunikacija Aleksandre Smiljanić. Njenoj stručnosti mnogi muškarci „skidaju kapu” a studenti je svrstavaju u red profesora čija se predavanja ne propuštaju.

- Autoritet u svetu informacionih tehnologija do skoro su držali muškarci ali sve je više žena koje i ovaj sektor osvajaju. Ovaj posao, zbog brzog napredovanja tehnologije, traži stalno usavršavanje ali i temeljnost i logiku u primeni, a žene to imaju i zato su sve uspešnije. Da je to tako potvrđuje i sve veći broj studentkinja na Elektrotehničkom ali i drugim fakultetima koji obrazuju IT stručnjake. Ja svoj posao volim i u njega nisam zalutala zbog para već iz ljubavi prema njemu koju mi je ulio otac. Tu emociju nastojim da prenesem i studentima jer ako svoj posao ne volite onda on nema smisao. Mislim da je kod žena ta osobina veoma važna za uspeh u poslu jer se one, za razliku od muškarca, ne vode samo finansijskom dobiti - kaže Smiljanićeva.

Privrženije firmi

Predsednik Asocijacije malih i srednjih preduzeća, Milan Knežević, kaže da živi od žena jer su u njegovom preduzeću one i radnici i rukovodioci i da njihov rad izuzetno poštuje.

- Nažalost, tako nije u drugim preduzećima jer u Srbiji se još uvek ne podržava ni žensko preduzetništvo ni žene lideri, kako u biznisu tako i u politici. To je pogrešno jer su one analitičnije, bolje organizovane, privrženije firmi. Ono što je važno ne plaše se rizika i za razliku od muškaraca znaju da uspeh i neuspeh idu ruku pod ruku. Raduje me što ih je sve više koje uspevaju da pokažu koliko vrede i koliko znanja imaju i da uspevaju da se same izbore za svoje mesto - kaže Knežević.

U poslednjih 15 godina u Americi broj žena koje su vlasnice kompanija

povećao se za čak 54 odsto

Mnogi se pitaju da li gospođe direktori i menadžeri, žene koje su prihvatile da vode preduzeća u tranzicionom

periodu, da stanu na čelo kompanija, da formiraju i vode svoja preduzeća, imaju u Srbiji ali i u svetu, stvarnu ili

iluzornu moć

27

S druge strane sociolozi smatraju da, iako ima pomaka, žene još uvek nisu, srazmerno svojoj stručnosti i obrazovanju, uspele da pokažu koliko vrede, sudeći po zastupljenosti u sferama društvenog i privrednog života.

- Iako isti procenat muškaraca i žena, po devet odsto, ima visokoškolske diplome, u centrima moći taj se reciprocitet

ne nazire. Tako je među poslanicima samo oko 23 odsto žena. Prema podacima, u prošloj godini među muškarcima je bilo više od 45 odsto zaposlenih, dok je kod žena tek svaka treća imala radno mesto. Konstatacija da se u Srbiji uspeh ne prašta naročito se odnosi na žene kojima je mnogo teže nego muškarcima da budu uspešne - kaže sociolog Milan Nikolić.

50% 40%

25%

Amerika Evropa

Srbija

Zastupljenost žena na menadžerskim pozicijama

Karakteristike žena menadžera Karakteristike muškaraca

Temeljnost Linearnost (jednostranost)

Orijentisanost ka postupcima Orijentisanost ka rezultatima

Uključivanje drugih Hijerarhija

Saradnja Teritorijalnost

Emotivnost Postojanost

OGLAS 1/1

Srpski konditori godišnje proizvode od 150.000 do 160.000 tona proizvoda, dve trećine prodaju na domaćem tržištu, a trećinu izvoze, od čega 80 odsto na području regiona. Naših slatkiša međutim ima i u zemljama EU i na drugim kontinentima.

Generalni direktor Bambi koncerna Miroslav Miletić rekao je da je tržište konditorskih proizvoda uvek bilo vrlo otvoreno, čak i tokom sankcija i embarga devedesetih godina, a u Srbiju slatkiši dolaze iz celog sveta.

- Važno je istaći, bez namere da potcenim konkurenciju, da su srpski potrošači veoma verni domaćim konditorskim proizvodima na kojima su odrasli, veruju u njihov kvalitet i nastavljaju da ih kupuju, vraćajući im se stalno - naglasio je čelnik koncerna Bambi.

Jedan broj stranih proizvoda koji dolaze na ovo tržište, nemaju isti domicilni kvalitet u zemljama u kojima nastaju, a upravo to je naša komparativna prednost - ono što proizvodimo na domaćem tržištu tako prodajemo celom svetu, naveo je Miletić.

Tržište

srpski poTrošaČiVERNI DOMAĆIM SLATKIŠIMA

Srpski konditori godišnje proizvode od 150.000 do 160.000 tona proizvoda. Dve trećine prodaju na domaćem tržištu, a trećinu izvoze

SRPSKI POTROŠAČI VERNI DOMAĆIM SLATKIŠIMATržište

Stranoj robi približili smo se po dizajnu, marketingu, cenama i uopšte svim parametrima proizvodnje, osim u ceni koštanja, jer nas još više košta ambalaža i svi drugi inputi za proizvodnju nego konkurenciju.

Više od 40 odsto potrošača u Srbiji radije kupuje i ima više poverenja u domaće proizvode nego uvozne dok je sve više kupaca koji daju prednost jeftinijim proizvodima, pokazalo je istraživanje Ipsos stratedžik marketinga.

Prema tom istraživanju, blizu 40 procenata potrošača nastoji da kupovinom domaćih proizvoda pomogne srpskoj privredi dok je i sve veći broj kupaca koji imaju poverenje u privatne trgovačke marke.

Blizu 50 odsto potrošača u Srbiji smatra da su podjednako kvalitetni proizvodi domaćih trgovačkih marki kao i brendirani dok 47 odsto misli da su ipak regularni proizvodi kvalitetniji.

Oko pet odsto smatra da su trgovačke robne marke kvalitetnije od brendiranih dok trećina populacije kupuje jeftinije robne marke, što se pokazalo kao šansa za velike trgovinske lance.

Očekuje se da će učešće privatnih robnih marki, čiji su proizvodi jeftiniji između 15 i 40 procenata od brendiranih proizvoda, rasti i predstavljati jednu od oblasti na koju će se fokusirati trgovci u regionu koji obuhvata države nekadašnje Jugoslavije.

Blizu 40 procenata potrošača nastoji da kupovinom domaćih proizvoda

pomogne srpskoj privredi

Konditorska industrija Srbije od 2009. beleži pad proizvodnje koji je u proseku iznosio od pet do sedam

odsto, ali se očekuje da u 2013. posle dužeg vremena ponovo zabeleži rast.

EKONOMIJA 31

Poljoprivredno gazdinstvo „Ilija Mijić” pod tim imenom zvanično postoji od 2004. godine, a proizvodnju svežeg povrća obavlja na površini od 70 hektara. Maloprodajne objekte DIS-a nedeljno snabdeva sa oko 10 tona sveže robe.

- Poljoprivrednom proizvodnjom se bavim još od 1980. godine. Kako bismo zadržali i unapredili kvalitet naših proizvoda stalno moramo da pratimo tehnološke inovacije kao i evropske trendove u poljoprivredi, što svakako zahteva i kontinuirana ulaganja - kaže za DIS Glasnik Ilija Mijić.

On ističe da se posebna pažnja posvećuje skladištenju proizvoda kako bi bili besprekorno bezbedni po zdravlje potrošača, sa ciljem kontinuiranog zadovoljstva kupaca i širenja asortimana proizvoda.

U odnosu na evropske proizvođače povrća srpski proizvođači dosta kasne u svakom

smislu, kaže Mijić

Partneri

SVAKE NEDELJE 10 TONA SVEŽEG POVRĆA

UNAPREđENA PONUDA NA PORTALU ZA DOBAVLJAČEOnlajn trgovina Saradnja sa DIS-om kao našim najvećim domaćim trgovačkim lancem je izuzetno dobra. Voleli bismo kada

bismo mogli i više robe da isporučimo, kaže Ilija Mijić, vlasnik poljoprivrednog gazdinstva iz Futoga

- Povrće koje imamo u ponudi je kupus zeleni i crveni (ljubičasti), luk crni i crveni (ljubičasti), cvekla, šargarepa, bela zelen (paštrnak, peršun), gde iz naših magacina mesečno izađe u proseku 180 tona robe. Od ove godine uspeli smo da proizvedemo veće količine i ljubičaste šargarepe, nešto najnovije na tržištu Srbije, i slobodno možemo da kažemo da smo prvi i jedini proizvođači koji su uspeli da proizvedu ovaj proizvod. Ljubičasta šargarepa je najbolji prijatelj zdravog organizma i najbolji doktor narušenog zdravlja, što smo mogli da saznamo čitajući savremenu literaturu o uzgoju ove biljke.

Ljubičasta šargarepa je nova zdrava hrana i svakako nastojimo da zajedničkom saradnjom sa DIS-om upoznamo naše kupce sa lekovitim svojstvima ove sorte šargarepe – objašnjava Mijić.

Saradnju sa DIS-om ocenjuje kao odličnu.

- Saradnja sa našim najvećim domaćim trgovačkim lancem je do sada tekla bez problema i mogu slobodno da kažem da je naša saradnja izuzetno dobra. Imamo vremena da spremimo i isporučimo kvalitetnu robu, a plaćanje je u dan kada je valuta, što je jako bitno za naš posao. Prosečno nedeljno DIS-u isporučimo oko 10 tona robe. Bili bismo prezadovoljni da možemo i više – kaže naš sagovornik.

O konkurenciji govori s dužnim poštovanjem.

- Konkurencija u povrtarstvu je sve veća, jer se dosta ljudi okreće ovoj grani poljoprivrede, pre svega zbog velike stope nezaposlenosti. Samo kvalitetnim proizvodom i kontinuitetom u proizvodnji možemo da se izborimo sa konkurencijom. U odnosu na evropske proizvođače povrća srpski proizvođači dosta kasne u svakom smislu. Tehnologije koje oni primenjuju u proizvodnji povrća daleko su ispred naših mogućnosti, jer novčana sredstva i pomoć države, koju evropske kolege imaju, od vitalnog su značaja za razvoj poljoprivrede. Jedan od skorijih koraka koje smo preuzeli u borbi sa konkurencijom jeste i pristupanje programu implementacije HACCP sistema i

sa ponosom mogu reći da smo prvo poljoprivredno gazdinstvo koje poseduje HACCP sertifikat i posluje prema zahtevima HACCP sistema od oktobra 2012. godine. Svi naši ciljevi usmereni su na proizvodnju povrća i ostvarivanje uspešne

saradnje sa našim kupcima, nudeći im kvalitetno i bezbedno povrće, što nas svakako stavlja na korak

ispred konkurencije - otvoreno priča Mijić.

Bavljenje poljoprivredom sa sobom nosi puno problema.

- Problemi su pre svega veliki troškovi navodnjavanja, pogotovo u protekle tri godine koje su bile izrazito sušne, zatim

nedostatak kvalifikovanog radnog kadra, skupa semenska roba, skup repromaterijal

koji se koristi za proizvodnju (mineralna đubriva, pesticidi, herbicidi…). Sve to poskupljuje proizvodnju,

samim tim i finalni proizvod.

Od države za sada nema velike pomoći za poljoprivrednike.

- Iako Republika Srbija ima program subvencionisanja poljoprivrede, hroničan nedostatak sredstava u državnoj kasi uvek sprečava te isplate, tako da se za novčana sredstva za ulaganje uglavnom snalazimo kod poslovnih banaka uzimajući poljoprivredne kredite, koji i nisu tako povoljni, ali drugog izbora trenutno nemamo.

Za one koji nameravaju da se bave poljoprivredom Mijić ima savet.

- Savetovao bih da se pre okrenu proizvodnji organskih proizvoda, jer je to i naš neki cilj za budućnost, s obzirom da je to jeftinija proizvodnja, a svakako traženija u Evropi i svetu.

Od ove godine uspeli smo da proizvedemo veće količine i ljubičaste šargarepe, nešto

najnovije na tržištu Srbije

Organski proizvodi su budućnost

33

SISTEM KANBANolakšava SNABDEVANJE

Menadžment

U 21. veku skladište postaje strateški alat za konkurentsku prednost. Skladišta su danas distributivni centri koji podržavaju Just In Time lanac snabdevanja koji ima niske cene, fleksibilan je i efikasan.

Ljudi koji rade u distribuciji proizvoda pretpostavljaju da rukovanje proizvodima dodaje vrednost, ali kupci to ne vide na taj način. „Nijedan kupac ne traži da je proizvod diran mnogo puta”, kaže Džejms Vomak. „Većina ljudi samo želi svoj proizvod. Svi ti dodiri - rukovanje proizvodom sa stanovišta kupca su irelevantni. Sa tačke gledišta krajnjeg kupca, manje logistike je bolje“.

Rukovalac isporukama će posetiti svakodnevno oblast gde su uskladištene isporuke (polica u supermarketu, magacin u supermarketu) i utvrditi brojanjem trenutni nivo uskladištenih količina za svaku stavku i to zabeležiti (ili će pogledati stanje preko računara). Stavke koje su ispod nominalnog nivoa će biti dopunjene kasnije, obično istog dana. Ako se u toku dana potroši stavka po stopi većoj od planirane, tako da se celokupna isporuka potroši u jednom danu ili jednoj nedelji, ostatak količine te stavke će biti na nuli, ili će neko morati da obavesti odeljenje za snabdevanje (centralni magacin supermarketa) i da ubrza isporuku koja će morati da se uradi. Pretpostavka je da će se to retko dešavati i da će svakodnevna provera biti dovoljna da pokrije varijabilnost upotrebe.

Po Kanban sistemu rukovalac isporukama uopšte ne računa niti procenjuje količine stavke. Kako se početna isporuka troši i potroši, radnik u supermarketu će načiniti signal postavljanjem Kanban

kartice za ponovnu porudžbinu u sabirnu kutiju za takve kartice, podizanjem zastave indikatora, stavljanjem prazne kutije na mesto koje je predviđeno za takve kutije ili postavljanjem neke druge vrste jednostavnog signala. Rukovalac isporukama jednostavno reaguje na signal i dopunjuje traženu stavku u količini koja piše na Kanban kartici, sa mesta koje je upisano na toj karti, svaki put. Dok se isporuka dopunjuje, kupci u supermarketu će kupovati preostalu količinu iz druge kutije ili iz preostale količine. Nema vremena izgubljenog na gledanje stavki ili brojanje zaliha, a jednom kada se podesi redovan ciklus dopuna nema potrebe za posebnim šetanjem do oblasti za snabdevanje za procenu šta je potrebno. Kanban kartice ili kutije mogu se pokupiti kao deo rutinskog odlaska za dopunu.

Kanban je Lean metod koji se oslanja na koncepte standardizovanog rada, 5S i vizuelnog menadžmenta da daju skladištima jednostavan ali efikasan način za upravljanje isporukama i zalihama. Cilj Kanban sistema je da podrži kupca i zaposlene obezbeđivanjem potrebnih isporuka na pravom mestu, u pravo vreme.

Kanban je vizuelni signal koji se koristi da pokrene akciju. Reč Kanban je japanska. Grubo prevedeno, to znači „karticu možete videti”. Najjednostavnije rečeno, Kanban je kartica sa brojem zalihe koja je priključena na artikal. Neposredno pre nego se artikal kupi, Kanban kartica se odvoji i pošalje u lanac snabdevanja zahtev za drugi artikal. Kanban sistem u lancu snabdevanja u magacinima i supermarketima pruža velike koristi:

• Sprečava rasipanje od prekoračenja nivoa zaliha

• Pojednostavljuje tok isporuka za veću efikasnost i kvalitet

• Obezbeđuje kontrolu i menadžment troškova zaliha

• Smanjuje broj artikala koji su dugo uskladišteni ili kojima je istekao rok upotrebe

• Nedostatak zaliha i nedostaci procesa su gotovo eliminisani

• Omogućuje vizuelnu kontrolu isporuka i nivoa zaliha

• Smanjuje prostor za uskladištenje

Kanban je Lean metod koji se oslanja na koncepte

standardizovanog rada, 5S i vizuelnog menadžmenta koji

daje skladištima jednostavan ali efikasan način za upravljanje

isporukama i zalihama

SISTEM KANBAN OLAKŠAVA SNABDEVANJE Menadžment

Prof. dr Vojislav Stoiljković

Prema podacima iz Republičkog zavoda za statistiku, Srbija je u toku prošle godine najviše uvozila naftu, gas, automobile i električne mašine. Za to je morala da izdvoji pet milijardi dolara.

Ipak, u ukupni uvoz od 19 milijardi dolara ušla je i najrazličitija druga roba. „Prošle godine uvezeno je 100 kilograma prašine i praha od dragog i poludragog kamenja”, navode u RZS.

- Treba nam čak 50.000 kilograma konoplje i više od 300 kilograma deteline. Uvozimo 1.000 kilograma korala i 400 kilograma bikove sperme. U inostranstvu smo za godinu dana kupili i čak 25.000 kilograma svinjske dlake.

Nedostaje nam i najrazličitija oprema. Tako smo prošle godine iz inostranstva dopremili 8.800 kilograma dvogleda, 6.600 kilograma različitih mikroskopa i 2.400 kilograma teleskopa za oružje.

- U razvijenim tržišnim ekonomijama, uvoz je sasvim normalna stvar, kaže Ljubodrag Savić, profesor Ekonomskog fakulteta.

Luskuznu hranu uvozimo i kupujemo u tonama, kao da imamo švajcarske ili nemačke plate i kao da nam je tržište desetak puta „teže”.

Podaci zvanične statistike tako govore da se u Srbiji pojede godišnje 800 tona smrznutih, sušenih i soljenih sipa, hobotnica i lignji. A, papiri sa carina pokazuju i da smo kupili i 16 tona jastoga, četiri tone rakova i 1.700 kilograma ostriga i sličnih skupih morskih poslastica.

Naša zemlja je u januaru ove godine trgovala sa svetom 12 odsto više

nego u isto vreme prošle godine. Ipak, stranci su od nas mnogo manje pazarili nego što smo mi kupovali iz inostranstva.

Ostvarili smo deficit u spoljnotrgovinskoj razmeni 524 miliona dolara. Tokom januara smo izvezli robe u vrednosti od 882,1 miliona dolara, dok smo uvezli proizvoda za 1.406,7 miliona dolara.

Možda zvuči neverovatno, ali srpska polja nemaju dovoljno nane. Zato od stranaca moramo da kupujemo godišnje čak 11.000 kilograma. Iako u Srbiji možemo da pronađemo zamenu za ovu biljku ili da je sami više proizvodimo, često nam se to ne isplati.

OGLAS 1/2

„Pri odabiru brenda koji će kupiti, više od 90 odsto potrošača najviše veruje preporukama ljudi koje poznaju. Ovakvi trendovi, prema kojima su preporuke najbolji način za gradnju poverenja na relaciji potrošač - brend, ne bi trebalo da čude ako se uzme u obzir rastući uticaj društvenih mreža koje sve brendove teraju prema maksimalnoj transparentnosti i dvosmernoj komunikaciji”, poručuje Tom Budai, šef marketinga i komunikacija sa potrošačima kompanije Nestle.

Danas je više nego ikada, dodao je, važan kvalitet same komunikacione poruke koja uvek zavisi od velike ideje. Upravo velikom idejom mogao bi se nazvati i poslednji nastavak partnerstva Gugla i Nestlea koje su spojile svoje uspešne brendove i na tržište izbacile novi Android operativni sistem nazvan Android KitKat. Oba brenda tom saradnjom izazvala su izuzetno veliku pažnju, brojne objave i komunikaciju na društvenim mrežama i u digitalnim medijima. Evo kako Tom Budai objašnjava tu saradnju:

Saradnjom sa Guglom na KitKat Androidu iznenadili ste potrošače. Znači li to da je sledeći korak u marketingu spajanje jakih brendova sa samim mrežama za oglašavanje kao što su Gugl, Fejsbuk ili Tviter?

- Prerano je za procene da li je upravo to budućnost. Kao što sam rekao, mislim da je povezivanje s Guglom odličan potez jer je reč o fenomenalnom brendu i saradnji koju mnogi nisu očekivali pa smo već ostvarili tržišni uspeh. Očekujemo da će partnerstvo doneti benefite za oba brenda. Nadam se da ćemo nakon našeg primera videti još mnogo sličnih prilika za saradnju.

Je li to rizičan potez ili delite dobar, ali i potencijalno loš imidž?

- Ne bih to nazvao rizikom. Pre je reč o realnosti i modelu koji nas tera da još više radimo dobre stvari. Naravno, uvek će biti ljudi sa različitim i drugačijim pogledima, i to pozdravljamo.

Možete li izmeriti konkretan učinak svakog dolara potrošenog na društvenim mrežama?

- Ne uvek, ali taj je učinak moguće izmeriti. Do kraja oktobra imaćemo 15 gotovih studija sa individualnim analizama aktivnosti nekoliko brendova na Fejsbuku. Imaćemo rezultate ciljanih marketinških aktivnosti i povezanosti s konkretnom prodajom.

Može li kvalitetan proizvod na tržištu uspeti bez marketinga i obratno?

- Mislim da kod lošeg proizvoda nema šanse ni dobar marketing jer ljudi ipak shvate da je to loš proizvod. S druge strane, dobar proizvod može se prodati i sa vrlo malo marketinga ili bez njega.

Prilikom izbora seta izveštaja, težili smo da optimizujemo količinu podataka koju je potrebno obraditi i kvalitet informacije koju dobijemo

Marketing

Oslanjajući se na ovu tvrdnju Gugl i Nestle su spojili svoje uspešne brendove i na tržište izbacili novi Android operativni sistem nazvan Android KitKat

POTROŠAČI NAJVIŠE VERUJU

PREPORUKAMAPOTROŠAČI NAJVIŠE VERUJU PREPORUKAMAMarketing

EKONOMIJA 37

Regionalne kompanije zainteresovane su za udruživanje radi istupanja na globalnom tržištu, ali se ne slažu oko oblika tog udruživanja, zaključak je panel diskusije pod nazivom Regionalni Beneluks, održane na Vikend Media Festivalu u Rovinju.

Miodrag Kostić, vlasnik MK Grupe, tom prilikom istakao je da bi se najradije udružio sa najvećim proizvođačem iz Amerike, ali da on nije zainteresovan, zbog čega mora da bira lokalnu kompaniju, a to je Podravka.

Međutim, Zvonimira Mršića, predsednika uprave Podravke, kako je istakao, ne zanima spajanje, već je više zainteresovan za saradnju u istupanju na treća tržišta, za šta partnera traži i u TDR-u, koji je nedavno otvorio fabriku u Iranu.

- Bolji odnosi preduzetnika iz Hrvatske i Srbije najbolji su način poboljšanja odnosa dve države. Cela regija rob je istog mentalnog sklopa u kom bi svi želeli da imaju velike kapitaliste, ali da niko ne bude bogat. Nije naša funkcija zapošljavanje, nego stvaranje profita i otvaranje novih tržišta, a radna mesta će uz to doći sama - rekao je Miodrag Kostić.

Kostić je istakao i da je u njegovoj viziji četiri, pet velikih kompanija s prihodima od više stotina miliona evra, kako na srpskoj, tako i na hrvatskoj strani, čija bi sinergija dala zbir 1+1=3.

Podravka je, međutim, zainteresovana za akvizicije u prehrambenoj i farmaceutskoj industriji, koje može finansirati kreditom.

VESTI • TRGOVINA • SVET

Predsednik Evropske centralne banke (ECB) Mario Dragi izjavio je da bi ta banka mogla da omogući bankama nove tranše jeftinih kredita, kako bi omogućila održavanje niskih kamatnih stopa. Govoreći pred Evropskim parlamentom u Briselu, Dragi je naveo da je i dalje potrebna snažna podrška ekonomskom oporavku Evrope.

ECB je zbog toga spreman ne samo da održi niske kamatne stope na sadašnjem nivou već i da ponudi nove takozvane LIRO pozajmice (dugoročne kredite) bankama po povoljnim uslovima. Glavna finansijska institucija EU takve pozajmice već je davala u dva navrata, 2011. i 2012. godine, kada je bankama na trogodišnju pozajmicu uz niske kamate dato 1.000 milijardi EUR.

Dragi je pozdravio kao ohrabrujuće znake to što banke vraćaju pozajmice i pre postavljenog roka.

Anuga 2013, jedan od najvećih svetskih sajmova u oblasti prehrambene industrije, održan je početkom oktobra u nemačkom gradu Kelnu.

Dan uoči zvaničnog otvaranja sajma organizovan je samit koji je okupio više menadžera vodećih svetskih kompanija u oblasti proizvodnje i prodaje hrane. Glavni govornici su bili Herbert Boliger, izvršni direktor kompanije Migros Genosenšafts-Bund i Hari Brouver, predsednik kompanije Unilever. Na samitu je bilo reči o trendovima u industriji hrane i pitanjima značajnim za budućnost.

U najavi ovog događaja organizator je naveo da će broj stanovnika naše planete do kraja veka dostići jedanaest milijardi, pa će snabdevanje kvalitetnim životnim namirnicama biti pravi izazov za industriju hrane. Povećanje produktivnosti, poboljšanje proizvodnje i bolje upravljanje resursima su stvari s kojima će se suočiti svi u prehrambenoj industriji. I proizvođači i prodavci imaju podjednaku odgovornost u rešavanju dolazećih problema.

Može li Balkan kao Beneluks?

Dragi: ECB nudi jeftine kredite

Industrija hrane pred izazovom

VESTI SVET

VESTI • TRGOVINA • SVET

Proizvođač cigareta Filip Moris najavio je osnivanje evropskog distributivnog centra u Grčkoj, u okviru svojih planova za širenje poslovanja u toj zemlji.

Nakon sporazuma koji je potpisan u februaru, skladište u Agriniu sada će biti pretvoreno u distributivni centar za čitavu Evropu, najavio je generalni direktor kompanije u Grčkoj, Nikos Teofilopulos.

Područje Agrinio, nekada poznato po proizvodnji cigareta, suočeno je u proteklih nekoliko godina s gubitkom reputacije.

- Za Filip Moris, Grčka je zemlja od strateškog značaja u pogledu orijentalnog duvana. Tokom proteklih deset godina naše investicije u Grčkoj premašile su 600 miliona evra, rekao je Teofilopulos nakon sastanka s grčkim premijerom Antonisom Samarasom i ministrom za poljoprivredni razvoj Atanasiosom Taftarisom.

Međunarodni sistem plaćanja PayPal počeo je od 17. septembra puno poslovanje u Rusiji i omogućiće ruskim klijentima da obavljaju transakcije, prenose i gotovinske uplate u nacionalnoj valuti.

Na taj način rublja će postati dvadeset šesta valuta sa kojom radi servis,

objavio je sajt Digit.ru, pozivajući se na regionalnog direktora PayPal-a Vladimira Maljugina. Pretpostavlja se da će najviše koristi od ove novine imati korisnici sajta za internet aukcije eBay, koji je i vlasnik PayPal-a, a koji je takođe počeo da posluje sa Rusijom.

Gotovo trećina od oko 12 miliona kvadratnih metara tržnih centara koji su trenutno u izgradnji u Evropi, gradi se u Turskoj.

Prema istraživačkoj kompaniji „CB Ričard Elis”, u Turskoj se sada gradi 3,7 miliona kvadratnih metara trgovačkih centara. Posebno Istanbul, gde se zida 37 takvih centara, i dalje će biti najzanimljiviji za takve projekte. Najveći projekti su Aksis Ejup AVM, koji se prostire na 150 hiljada kvadratnih metara i Jeni Istanbul sa 138 hiljada kvadratnih metara.

Inače, veliki broj „šoping molova” se gradi u istočnoj Evropi. Tako je u Rusiji trenutno u izgradnji oko 2,9 miliona kvadratnih

metara novih tržnih centara. Razlog je pre svega rast ekonomije, što donosi veću kupovnu moć. U Moskvi će biti sagrađena približno polovina svih ruskih trgovačkih centara, koji će biti završeni u naredne dve do tri godine.

Takođe, investitori u susednoj Ukrajini su veoma aktivni, pa će se površina novih trgovačkih centara do kraja sledeće godine povećati za oko 40 odsto.

U Evropi će već ove godine biti otvoreno 1,5 miliona kvadratnih metara tržnih centara, od čega više od polovine u Turskoj, a radi se na izgradnji ukupno 100 trgovačkih kompleksa.

U Turskoj se gradi 3,7 miliona kvadrata šoping molova

posluje sa ruskom rubljom

Grčka distributivni centar filipa Morisa

Da se mogućnost bescarinskog izvoza mora bolje iskoristiti shvatili su i država i proizvođači pa su u poslednjih godinu dana pokrenute mnoge zajedničke akcije čiji je cilj

organizovan nastup srpskih kompanija na ruskom tržištu

Iako Srbija ima Sporazum o slobodnoj trgovini sa Rusijom, kojim joj se omogućava kao retko kome da u ovu veliku zemlju izvozi bez carine, ona svoju šansu za plasman proizvoda nije iskoristila. To potvrđuje cifra od samo 9,5 odsto ukupnog srpskog izvoza koji ide u Rusiju, što prevedeno u novac iznosi oko 900 miliona dolara u 2012. godini.

Stručnjaci tvrde da je to malo, posebno ako se ima u vidu veliki potencijal za plasman poljoprivrednih proizvoda, koji su u strukturi izvoza na poslednjem mestu jer su zastupljeni ukupno sa oko pet odsto. Tako umesto voća i drugih poljoprivrednih proizvoda prvo mesto na izvoznoj listi zauzimaju hula-hop čarape koje u Srbiji pravi nemački Falke, a sledi izvoz podnih obloga, lekova, cevi...

Da se nešto mora promeniti shvatili su i država i proizvođači pa su u poslednjih godinu dana pokrenute mnoge zajedničke akcije čiji je cilj organizovan nastup srpskih kompanija na ruskom tržištu. Tako je početkom godine potpisan i Memorandum o razumevanju i saradnji u oblasti poljoprivrede između Srbije i Rusije. U okviru tog dogovora nedavno je PKS organizovala sastanak 15-ak predstavnika

srpske prehrambene industrije i trgovaca iz Rusije. Boje naše zemlje branili su proizvođači voća i povrća, mleka i mlečnih proizvoda, mesa i konditorskih proizvoda. Među njima su bili i predstavnici Šabačke mlekare, koji već imaju poslove u Rusiji u vrednosti od oko 16 miliona evra.

- To su ugovoreni poslovi sa tamošnjim kupcima, ali nakon ovog sastanka očekujemo da povećamo izvoz posebno feta sira koji je veoma tražen na ovom tržištu - kažu u Šabačkoj mlekari.

I predstavnici kompanije „Ice cream factory” iz Nove Pazove smatraju da će im ovaj sastanak kao i angažovanje države pomoći da povećaju izvoz proizvoda. Mi već imamo sa ruskim distributerom „Food planet” ugovor o izvozu sladoleda u 2.500 objekata. Proširili bismo tržište i mogli bismo da zaposlimo još radnika, što je za ovaj kraj izuzetno važno - kažu u ovoj kompaniji.

I u Juhoru imaju isti stav. Mi smo na ruskom tržištu prisutni od 2006. godine. Izvozimo šunku u limenci i paštete delikates, a sada ćemo moći da ponudimo kompletan asortiman. Vrednost našeg izvoza poslednjih godina se udvostručila tako da sada iznosi oko milion dolara. Rusko tržište je ogromno i ne treba se

Trgovina

proiZvođaČi se okreću RUSKOM TRŽIŠTUPROIZVOđAČI SE OKREĆU RUSKOM

TRŽIŠTUTrgovina

zaletati sa količinama, jer oni osim kvaliteta traže i kontinuitet snabdevanja - tvrde u ovoj kompaniji.

- Najbolju prođu mogli bi da imaju proizvodi poput konzervi, pašteta, suhomesnatih proizvoda, sireva i mlečnih prerađevina. Prema podacima PKS, Srbija je u Rusiju 2010. godine izvezla prerađevina od mesa i mleka u iznosu od blizu 3 miliona dok je taj izvoz u 2009. bio 1,6 miliona dolara - kaže ekonomski analitičar Milan Prostran.

Koliko je hrana važan resurs za Rusiju potvrđuje i to što sve češće njeni državljani formiraju preduzeća u Srbiji. Jedno od takvih je i fabrika za preradu mesa i povrća u Srpskoj Crnji, koja već pet godina radi. Fabriku je pokrenula novosadska firma „Srpsko-ruska trgovinska kuća”, a među osnivačima Rusima nalazi se i jedan naš čovek Radoslav Pašić.

- Rusko tržište je probirljivo i teško za osvajanje. Tamo su oštriji uslovi u pogledu kvaliteta nego na Zapadu. U Rusiji za nas postoje neslućene mogućnosti, ali je za to potrebno mnogo rada i neophodne su detaljne pripreme da se uđe na to tržište. Kada se kvalitetom probijete, onda se javljaju problemi kako zadovoljiti potražnju. Crnjanska fabrika nabavlja meso, povrće i voće po celoj Srbiji i cilj joj je da proširi kapacitete kako bi povećala i plasman u Rusiju. U prošloj godini je isporučeno robe u vrednosti od oko 1,5 miliona evra, a ove godine planirano je dvostruko povećanje - kaže Pašić.

Direktor predstavništva PKS u Moskvi, Sveta Vasiljević, kaže da se već naredne godine efekti mogu očekivati.

- Rusko tržište je veliki potrošač poljoprivrednih proizvoda, posebno hrane, i tu proizvođači iz Srbije vide svoju šansu za nastup. Međutim, proizvođači iz Srbije često zbog loše organizovanosti nisu uspevali da izvezu veću količinu poljoprivrednih proizvoda. Država i PKS pokušavaju da to prevaziđu i da našim kompanijama ali i malim proizvođačima stvorimo uslove za organizovan nastup. Srpski proizvodi su kvalitetom i cenom konkurentni i imaju velike šanse - kaže Vasiljević.

Proizvođači ističu da je velika prepreka izvozu proizvoda na rusko tržište postojanje velikog broja tehničkih prepreka. Ove barijere su prouzrokovane postojanjem strogih propisa i standarda u Rusiji koji definišu karakteristike proizvoda koje se mogu staviti u promet. Ovi standardi su u ponekim aspektima zahtevniji od standarda koji važe na tržištu Evropske unije. Državni organi u Srbiji su izdali niz priručnika o ovim standardima kako bi upoznali srpske proizvođače.

U Ministarstvu trgovine kažu da postoji veliko interesovanje i ruskih investitora za ulaganje u poljoprivredu Srbije, kao i za plasiranje srpskih proizvoda na njihovo tržište, naročito smrznutog voća i povrća i konditorske industrije.

- Obim razmene poljoprivrednih proizvoda je oko 220 miliona evra ali to nije dovoljno, jer je rusko tržište ogromno, a 140 miliona ljudi može da proguta mnogo. Rusija čak 40 posto hrane uvozi - kažu u Ministarstvu poljoprivrede.

Najbolju prođu mogli bi da imaju proizvodi poput konzervi, pašteta, suhomesnatih proizvoda, sireva i mlečnih prerađevina, kažu u PKS

HULA-HOP ČARAPE

7,5%PODOVI I TAPETE

5,4%5%

LEKOVI

PODNE PLOČE

3,88%BAKARNE CEVI

3,26%JABUKE

1,88%JAGODE

1,77%

Najzastupljeniji proizvodi u izvozu

MESNI PROIZVODI1%MLEČNI PROIZVODI0,9%

EKONOMIJA 41

DIS Karavan

Veliki ili pokriveni bazar nije ni zgrada ni palata, ni pijaca ni kvart, već pravi mali grad sa svojim avenijama, ulicama, prolazima, kapijama i raskrsnicama

NAJVEĆI PIJAC NA SVETU

KAPALI ČARŠIJA

KAPALI ČARŠIJA - NAJVEĆI PIJAC NA SVETUDIS Karavan

NAJVEĆI PIJAC NA SVETU

KAPALI ČARŠIJA

Kapije bazara se zatvaraju u 19 časova i prosečno 50 čuvara noću patrolira

ulicama ovog tržnog centra

Grad toliko različit od svih drugih, Istanbul, proteže se na dva kontinenta, a sa sobom nosi dve istorije i dva identiteta. Sa svojih 12 do 16 miliona stanovnika mesto je koje bi se moglo istraživati godinama, ali ukoliko imate na raspolaganju samo tri dana, evo šta ne biste smeli da propustite u tom egzotičnom kulturnom epicentru.

Kapali čaršija u Istanbulu omiljena je turistička atrakcija svima koji dođu u grad na Bosforu. Kapali čaršija je natkrivena tržnica koja se prostire na 47.600 metara kvadratnih i ima čak 4.000 dućana, a širi se i na okolne gradske ulice, te je najveći šoping centar na svetu.

Na Kapali čaršiji prodaju se najrazličitiji proizvodi od zlata, kože, drveta, keramike i bakra kao npr. nakit, jakne, začini, torbe i koferi, tepisi, satovi, šeširi, tkanine, odeća i potrepštine za trbušne plesačice, prženi kesteni i ušećereno koštunjavo voće, suveniri i razglednice, čajevi, ukrasni tanjiri, čajnici i setovi za čaj, džezve za kafu, nargile itd. Po Kapali čaršiji može se lunjati satima i danima, bilo da se radi o šopingu ili samo o razgledanju.

Veliki ili pokriveni bazar nije ni zgrada ni palata, ni pijaca ni kvart, već pravi mali grad sa svojim avenijama, ulicama, prolazima, kapijama i raskrsnicama. Osnovao ga je Mehmed II Fatih 1461. godine da bi omogućio trgovcima bezbedno mesto na kome u miru mogu prodavati svoju robu. Bazar je proširen za vreme

vladavine Sulejmana I Veličanstvenog, a svoj današnji plan je konačno dobio 1971. godine. U toku svoje burne istorije, bazar je više puta stradao u požarima i zemljotresima što je uslovilo brojne popravke i restauracije.

Ovde su danas kao i nekada, zanatlije i trgovci svih profila, zlatari, draguljari, krojači, krznari, kožari, bojadžije, tapetari, torbari, prodavci fesova i marama, jorgandžije i mnogi drugi. U ovaj mali grad iz 1.001 noći, ulazi se kroz 18 kapija od kojih je 8 velikih, dok su ostale manji prolazi. Bazar preseca 65 ulica, ima svoju džamiju, dvadesetak hanova, 7 fontana, jedan bunar i preko 4.000 radnji. Kapije bazara se zatvaraju u 19 časova i prosečno 50 čuvara noću patrolira ulicama ovog tržnog centra. Obilazak bazara je obavezni deo svake turističke posete Istanbulu i prilika za proveru sposobnosti cenkanja sa uslužnim i poslovnim domaćinima.

Nasuprot Kapali čaršiji, Misir čaršija ili Bazar začina je daleko manje glamurozan, ali i dalje čuva autentičnost drevnih bazara sa bogatom ponudom slatkiša i začina sa prostora celog Bliskog istoka po veoma povoljnim cenama.

OGLAS 1/2

Kriptografija je naučna grana koja se bavi metodama očuvanja tajnosti informacija. Zasnovana je na viševekovnom iskustvu i matematici, a

ponajviše na ljudskoj potrebi da neke stvari sakrijemo od opšteg znanja. Razvijala se postepeno, u skladu sa razvojem ljudskih saznanja. Paralelno sa njenim razvojem napredovala je i kriptoanaliza. Pogađate već, naučna grana koja za cilj ima odgonetanje svega što kriptografi smisle.

Uopšte uzev, teško je odvojiti kriptografe od kriptoanalitičara. To su isti ljudi, podjednako talentovani za matematiku i misterije. Najčešće su

svojevoljno, ili pod blagim pritiskom vlasti, deo neke od državnih službi. Vojnih, policijskih, diplomatskih, javnih, tajnih i ko će ih već znati kakvih. Svih koji imaju potrebu za šifrovanjem.

Prvi šifrovani tekstovi potiču iz starog Egipta, iz 1900. godine pre nove ere. Grci preuzimaju knjigu šifara i intenzivno je koriste. Spartanci su

imali metodu obavijanja tkanine oko štapa. Zatim bi ispisivali tekst koji je postajao čitljiv tek kada bi tkaninu opet obmotali oko istog štapa. Herodot pominje roba čiju su obrijanu glavu tetovirali porukom i onda puštali da mu kosa poraste. Poruka je bila vidljiva tek kada mu ponovo obriju glavu. Malo sporo, ali verovatno im se nije žurilo.

MISTERIJE, ŠIfRE, KODOVI

U indijskoj Kama Sutri iz 400. godine p.n.e. ljubavnicima se preporučuje šifrovana komunikacija. Pogotovo ako je reč o

zabranjenim ljubavima. Ljubavni odnosi su po svojoj prirodi već dovoljno komplikovani, tako da se postavlja pitanje o korisnosti ovakvog saveta. No kada su šifre u pitanju pravilo glasi - što komplikovanije to bolje.

Julije Cezar je obilato koristio šifrovane poruke u vojne svrhe. Sva slova su pomerana za tri, četiri ili više mesta u abecedi.

Poruku je mogao dešifrovati samo onaj ko je znao pravilo pomeranja. I naravno uz to bio pismen. Moglo bi se reći da je porast pismenosti ugrozio tajnost podataka.

47ZABAVA

OGLAS 1/2

Doba takvih načina šifrovanja prošlo je otkrićima Al Kindija, arapskog matematičara iz IX veka. On je i autor prvog spisa

o kriptoanalizi. Par vekova kasnije Leon Batista Alberti razvija polialfabetske šifre (mada se misli da su bile poznate već Al Kindiju). Prvi automatski šifarnik, u vidu pokretnog diska sa slovima, Albertijevo je delo iz 1467. godine.

Od tog momenta kriptografija ide u pravcu upotrebe mehaničkih pomagala. Kriptoanaliza je prati. Tomas Džeferson se između

svega čime se bavio smatra i tvorcem šifrantskog uređaja u obliku cilindra. Devetnaesti vek beleži i veliko interesovanje Čarlsa Bebidža, oca modernog računarstva, za ovu problematiku.

Bazerije u osvit XX veka unapređuje Džefersonov cilindar stvarajući tako osnovu za razvoj novih mehaničkih mašina za

šifrovanje sa rotorom. Artur Šerbius krajem I svetskog rata razvija uređaj koji će postati čuvena Enigma, mašina čiju su vojnu verziju nacisti primenjivali sve do poraza. A poraženi su upravo zahvaljujući ekipi kriptoanalitičara iz britanskog Blečli parka. Oni opet svoj uspeh duguju trojici poljskih matematičara koji su Enigmine kodove probili još 1932. i podatke o tome dostavili saveznicima posle nemačkog napada na Poljsku.

Računari i njihov vrtoglavi uspon daju svetu zaštite podataka sasvim novu dimenziju. Otkriće asimetrične kriptografije

1976. od strane Difija i Helmana pokrenulo je čitavu revoluciju u naučnom svetu. Digitalni potpisi, internet bankovne transakcije i još mnogo drugih danas svakodnevnih stvari ne bi bile moguće bez ovih otkrića. Budućnost, prema naučnim predviđanjima, leži u kvantnoj i DNK kriptografiji.

Oni kojima je ova problematika nedovoljno zanimljiva mogu otkriti jednostavnu šifru za uštedu. Dovoljno je da pročitaju prva

slova svakog pasusa i videće da se isplatilo čitati ovaj tekst.

49ZABAVA

RECEPTI

Pileće belo meso sa belim lukom

Zapečeni fileti lososaSastojci:

¼ šolje istopljenog putera 1 veza svežeg peršuna

3 kašike dižon senfa 800 g fileta lososa

2 kašike meda 1 limun

¼ šolje prezli so, biber

¼ šolje mlevenih oraha

Priprema:

Rernu zagrejati na 200°C. Otopljeni puter pomešati sa senfom i medom. U drugoj činiji pomešati prezle, mlevene orahe i sitno seckani peršunov list. Filete lososa premazati tanko smesom senfa, meda i putera. Zatim ih uvaljati u smesu iz druge činije. Slagati ih u vatrostalnu posudu tako da se ne zalepe jedan za drugi. Peći 15-20 minuta u zagrejanoj rerni. Posoliti i pobiberiti po ukusu. Garnirati kriškom svežeg limuna i sezonskim povrćem.

Sastojci:

8 čenova belog luka ¼ šolje parmezana

¼ šolje maslinovog ulja 2 komada pilećih grudi bez koske

¼ šolje prezli so, biber

Priprema:

Čenove belog luka nagnječiti drškom kuhinjskog noža i zajedno sa maslinovim uljem ubaciti u tiganj. Blago zagrejati da bi se ukusi bolje izmešali. Piletinu iseći na šnicle, blago izlupati čekićem za meso, posoliti i pobiberiti po želji. Potopiti u blago zagrejano maslinovo ulje sa belim lukom. Zatim šnicle uvaljati u prezle prethodno izmešane sa parmezanom. Ređati u plitku posudu za pečenje, blago podmazanu ostatkom maslinovog ulja. Peći 35 minuta u rerni prethodno zagrejanoj na 220°C. Služiti uz belo vino i prepečeni ražani hleb.

RECEPTI

RECEPTI

Banana hleb

Svinjetina na normandijski načinSastojci:

50 g putera ½ l pilećeg bujona

800 g svinjskog buta 5 kašika jabukovog sirćeta

1 glavica crnog luka 3 kašike pavlake

2 kisele jabuke 2 šargarepe

1 kašika brašna so, biber

Priprema:

Svinjetinu propržiti na puteru dok ne porumeni sa svih strana. Izvaditi komad mesa i ostaviti ga sa strane. U šerpu u kojoj je prženo meso dodati luk sitno seckan na rebarca i propržiti ga na tihoj vatri 2-3 minuta. Zatim dodati jednu izrendanu jabuku. Mešati dok ne postane zlatno žuto. Dodati kašiku brašna i mešati još 30 sekundi. Dodati pileći bujon, komade šargarepe i jabukovo sirće. Dobro izmešati i pustiti da proključa. Vratiti meso, posoliti i pobiberiti po želji, zatim poklopiti. Sve zajedno ubaciti u rernu prethodno zagrejanu na 175°C. Posle 45 minuta izvaditi iz rerne. Meso izvaditi iz šerpe i iseći ga na šnite debljine 2 cm, kada se malo prohladi. Sos iz šerpe procediti. Čvrsti ostatak izmiksati u blenderu i vratiti ga u tečnost. Dodati pavlaku i krčkati sos dok se ne zgusne. Preliti sos preko isečenih šnicli i sve garnirati pečenim jabukama.

Sastojci:

4 zrele banane 1 DOBRO prašak za pecivo

450 g DOBRO brašna 1 kesica vanilin šećera

1 jaje 100 g putera

250 g DOBRO šećera

Priprema:

Banane izgnječiti u činiji za mućenje. Polako dodavati brašno uz konstantno mešanje mikserom. Kada je brašno utrošeno dodati ostale sastojke i mešati dok se smesa ne homogenizuje. Testo izliti u kalup ili u pleh obložen papirom za pečenje. Peći 30 minuta u rerni prethodno zagrejanoj na 170°C. Pred kraj pečenja testo ubosti čačkalicom. Hleb je gotov kada na čačkalici ne ostaju tragovi testa. Servirati uz belu kafu ili šolju tople čokolade.

U svako prazno polje upišite po jednu cifru od 1 do 9. U svakom vodoravnom redu, uspravnoj koloni i u svakom od devetkvadrata 3x3 treba da budu sve različite cifre.

SUDOKU GALERIJAENIGMATIKA

KILOMETAR (SKR.)

PLODNA MESTA

U PUSTINJI

REPUBLIČKA PRIVREDNA KOMORA

(SKR.)

POPULARNISLOGAN

NAŠE KUĆE

NASTAVAK SLOGANA

NAŠE KUĆE

MEHMEDODMILA

OZNAKAZA OBIM

SIMBOLTANTALA

POHVALNAPESMA

SIMBOLILINIJUMA

ŽENSKOIME

INDOKINESKINAROD

UZIMATI VAZDUHPLUĆIMA

POKAZNAZAMENICA

SIMBOLKISEONIKA

13. I 4.SLOVO

AVELJOVBRAT

OZNAKAENERGIJE

STANOVNIKORANA

SIMBOLURANA

GLAVNIGRAD GRČKE

JUŽNOVOĆE

MORSKARIBA

VELIKIZID

SOBNIEKRAN

TRAŽITI

MESTO NA JUGURUMUNIJE

SIMBOLAZOTA

SIMBOL KALCIJUMA

HODATI,KORAČATI

NASLEDSTVO OD DEDE

RIMSKI FILOZOF

SKRAĆEN. ŠVAJCAR.NOVINSKEAGENCIJE

OZNAKA ZAVALJEVO

VRSTA GRAĐEVIN.

MATERIJALA

SPILBERGOVVANZEMALJAC

DEOLONDONA

77

7

7

7

7

76

6

6

5

5

5

55

5

5

8

8

6

6

6

8

8

8

2

2

2

2

2

2

2

2

2

2

3

3

3

3

3

3

3

4

4

4

4

4

4

4 1

1

1

1

1

1

1

9 9

9

9

PRIBELEŽITI

ŽENSKOIME

JUŽNOVOĆE (MN.)

PAKAO(MIT.)

STANOVNICIAPATINA

OZNAKAITALIJE

GAZDA(GRČ.)

PLANINSKIVRH U ALŽIRU

PRIBOR ZA RAD

USPAVATI,ULJULJATI

INICIJALIRUSKOG

PISCA ČEHOVA

ENIGMATIKA

OGLAS 1/1

ILUSTROVANA OSMOSMERKASve crteže treba pronaći u liku osmosmerke. Na kraju će ostati pet slova, koja čitana redom daju naziv preostalog crteža - buktinja, na slici.

BELA UKRŠTENICA 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11

1

2

3

4

5

6

7

8

9

10

11

12

ENIGMATIKA

REŠENJA - SUDOKU: 1/682, 975, 431 - 574, 312, 968 - 319, 684, 752 - 457, 198, 326 - 823, 567, 194 - 196, 243, 875 - 231, 459, 687 - 968, 721, 543 - 745, 836, 219, 2/629, 178, 345 - 418, 935, 762 - 735, 624, 981 - 984, 563, 127 - 561, 287, 439 - 273, 419, 658 - 892, 341, 576 - 147, 856, 293 - 356, 792, 814.BELA UKRŠTENICA: diskutovanje, istoričarka, stanarina, k, Tetida, tuđe, ari, ino, kod, naviti, mak, ct, ki, sinod, Aida, kaljavi, Irci, acis, dom, Anan, m, m, stipendisti. SKANDINAVKA: Ko u DIS svrati, manje će da plati, zidina, Kari, Meho, e, u, to, o, avokado, lg, notirati, kir, Irina, iskati, ta, ananasi, n, oda, Apatinci, Radica, il, ač.OSMOSMERKA: baklja.

VODORAVNO: 1. Učestvovanje u diskusiji, 2. Profesorka nauke o događajima u prošlosti, 3. Kirija - Oznaka za karat, 4. Kći morskog kralja Nereja - Koji pripadaju nekom drugom, 5. Mera za površinu zemlje (mn.) - Drugo, ostalo - Uz, pokraj, 6. Zategnuti oprugu na satu - Crveni poljski cvet, 7. Dvadesetsedmo i dvadesetdrugo slovo ćirilice - Automobilska oznaka Kikinde - Crkveni sabor, 8. Opere Đuzepe Verdija - Uprljani blatom, 9. Stanovnici evropske ostrvske države - Velika terca (muz.), 10. Kuća, ognjište - Raniji sekretar OUN, Kofi - Dalmatinska uzrečica, 11. Inicijali književnice Sekulić - Grad u Hrvatskoj - Oznaka za metar - Oznaka za tonu, 12. Učenici koji primaju stipendiju.USPRAVNO: 1. Razmak, rastojanje - Naziv našeg trgovinskog lanca, 2. Izjuriti, izagnati - Koplje starih Germana, 3. Stalak - Proizvod sagorevanja - Oznaka za Italiju, 4. Ime ranije pevačice Frensis - Prvi letač po mitologiji - Kilopond (skr.), 5. Učiniti - Skraćeno muško ime, 6. Despoti - Lek protiv malarije, 7. Organi čula vida - Oznaka za obim - Predlog - Andora (skr.), 8. Holandski hemičar i fizičar, Hof Jakibus - Crnogorsko muško ime - Oznaka za intenzitet, 9. Pripadnik grupe južnoameričkih Indijanaca - Mačevalački savez (skr.), 10. Sedamnaesto i dvanaesto slovo ćirilice - Naš teniser, Novak - Oznaka za tempo, 11. Drugi potomak Eaka - Uzimati i ispuštati vazduh plućima.

D I

I

S

D I S

S

D

I

S

D

I

S

EA

U K

E P A R A Č B B A

B R A V A NJ S

E A Š U Đ N I M A

L S L A D R LJ D N

I E Z E B R A A A

L A V I R I N T N

U A L A R I R A A

K O S E K N N V V

K A J I P A K A A

M E S E C V Z R R

Z A K A M K A

Č A K E S T R I P

ILUSTROVANA OSMOSMERKASve crteže treba pronaći u liku osmosmerke. Na kraju će ostati pet slova, koja čitana redom daju naziv preostalog crteža - buktinja, na slici.

BELA UKRŠTENICA 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11

1

2

3

4

5

6

7

8

9

10

11

12

ENIGMATIKA

REŠENJA - SUDOKU: 1/682, 975, 431 - 574, 312, 968 - 319, 684, 752 - 457, 198, 326 - 823, 567, 194 - 196, 243, 875 - 231, 459, 687 - 968, 721, 543 - 745, 836, 219, 2/629, 178, 345 - 418, 935, 762 - 735, 624, 981 - 984, 563, 127 - 561, 287, 439 - 273, 419, 658 - 892, 341, 576 - 147, 856, 293 - 356, 792, 814.BELA UKRŠTENICA: diskutovanje, istoričarka, stanarina, k, Tetida, tuđe, ari, ino, kod, naviti, mak, ct, ki, sinod, Aida, kaljavi, Irci, acis, dom, Anan, m, m, stipendisti. SKANDINAVKA: Ko u DIS svrati, manje će da plati, zidina, Kari, Meho, e, u, to, o, avokado, lg, notirati, kir, Irina, iskati, ta, ananasi, n, oda, Apatinci, Radica, il, ač.OSMOSMERKA: baklja.

VODORAVNO: 1. Učestvovanje u diskusiji, 2. Profesorka nauke o događajima u prošlosti, 3. Kirija - Oznaka za karat, 4. Kći morskog kralja Nereja - Koji pripadaju nekom drugom, 5. Mera za površinu zemlje (mn.) - Drugo, ostalo - Uz, pokraj, 6. Zategnuti oprugu na satu - Crveni poljski cvet, 7. Dvadesetsedmo i dvadesetdrugo slovo ćirilice - Automobilska oznaka Kikinde - Crkveni sabor, 8. Opere Đuzepe Verdija - Uprljani blatom, 9. Stanovnici evropske ostrvske države - Velika terca (muz.), 10. Kuća, ognjište - Raniji sekretar OUN, Kofi - Dalmatinska uzrečica, 11. Inicijali književnice Sekulić - Grad u Hrvatskoj - Oznaka za metar - Oznaka za tonu, 12. Učenici koji primaju stipendiju.USPRAVNO: 1. Razmak, rastojanje - Naziv našeg trgovinskog lanca, 2. Izjuriti, izagnati - Koplje starih Germana, 3. Stalak - Proizvod sagorevanja - Oznaka za Italiju, 4. Ime ranije pevačice Frensis - Prvi letač po mitologiji - Kilopond (skr.), 5. Učiniti - Skraćeno muško ime, 6. Despoti - Lek protiv malarije, 7. Organi čula vida - Oznaka za obim - Predlog - Andora (skr.), 8. Holandski hemičar i fizičar, Hof Jakibus - Crnogorsko muško ime - Oznaka za intenzitet, 9. Pripadnik grupe južnoameričkih Indijanaca - Mačevalački savez (skr.), 10. Sedamnaesto i dvanaesto slovo ćirilice - Naš teniser, Novak - Oznaka za tempo, 11. Drugi potomak Eaka - Uzimati i ispuštati vazduh plućima.

D I

I

S

D I S

S

D

I

S

D

I

S

EA

U K

E P A R A Č B B A

B R A V A NJ S

E A Š U Đ N I M A

L S L A D R LJ D N

I E Z E B R A A A

L A V I R I N T N

U A L A R I R A A

K O S E K N N V V

K A J I P A K A A

M E S E C V Z R R

Z A K A M K A

Č A K E S T R I P