LK Plan i Program -God i Mj

LIKOVNA KULTURA NASTAVNI PLAN I PROGRAM

1

L I K O V N A K U L T U R A ETVRTI RAZRED

Cilj vaspitno-obrazovnog rada u nastavi likovne kulture jeste da se podstie i razvija uenikovo stvaralako miljenje i delovanje u skladu sa demokratskim opredeljenjem drutva i karakterom ovog nastavnog predmeta.

Zadaci: - nastava likovne kulture ima zadatak da razvija sposobnost uenika za opaanje oblika, veliina, svetlina, boja, poloaja oblika u prirodi; - da razvija pamenje, povezivanje opaenih informacija, to ini osnovu za uvoenje u vizuelno miljenje;- stvaranje uslova za razumevanje prirodnih zakonitosti i drutvenih pojava;- stvarati uslove da uenici na svakom asu u procesu realizacije sadraja koriste tehnike i sredstva likovno-vizuelnog izraavanja;- razvijanje sposobnosti za prepoznavanje tradicionalne, moderne, savremene umetnosti;razvijati uenikove potencijale u oblasti likovnosti i vizuelnosti, te mu pomagati u samostalnom izraavanju korienjem primerenih tehnika i sredstava;- razvijati ljubav prema vrednostima izraenim u delima svih oblika umetnosti;- da stvara interesovanje i potrebu za poseivanje izlobi, galerija, muzeja i uvanje kulturnih dobara;- da osetljivost za likovne i vizuelne vrednosti koju stiu u nastavi, uenici primenjuju u radu i ivotu;- razvijati senzibilitet za lepo pisanje;- razvijati motorike sposobnosti uenika.

NASTAVNI PLAN I PROGRAM ZA ETVRTI RAZRED OSNOVNOG OBRAZOVANjA I VASPITANjA

Operativni zadaciUenici treba da: - razlikuju i povezuju dvodimenzionalne i trodimenzionalne oblike,- grade iskustva i kriterijume prema zahtevima programa, likovnih umetnosti i likovnih pojava u ivotu,- usvoje znanja o boji, likovnim tehnikama i kreativno praktino rade sa odnosima boja,- usklade likovni rad sa drugim medijima (zvukom, pokretom, literarnim izrazom i scenskim ambijentima),- prepoznaju likovne tehnike.

SADRAJI PROGRAMA

I KOLA, FROTA, DEKOLA I ASAMBLA (povrinski i trodimenzionalni kola) (6+4)1. Kola (dvodimenzionalni - povrinski kola) Pojmovi: kola, frota, dekola, asambla2. Frota (povrinske igre)3. Dekola (naslojavanje, docrtavanje, doslikavanje...)4. Asambla (trodimenzionalni kola, instalacije, proireni mediji...)

II VEZIVANjE OBLIKA U TRODIMENZIONALNOM PROSTORU I U RAVNI (6+4)Komponovanje apstraktnih oblika u prostoru prema poloenoj, kosoj ili


2

uspravnoj linijiOrganizacija bojenih oblika u odnosu na ravan u prostoruOrganizacija trodimenzionalnih oblika u prostoru i na ravni Pojmovi: akvarel, pastel, tempera

III SLIKARSKI MATERIJALI I TEHNIKE (6+4)Karakteristike akvarel tehnikeKarakteristike pastelnih boja i kreda u boji (suvi pastel i votani pastel)Karakteristike tempera boja Pojmovi: materijali i tehnike

IV OSNOVNE I IZVEDENE BOJE (6+4)Crvena + uta = naranxastaCrvena + plava = ljubiastauta + plava = zelena Pojmovi: osnovne boje, izvedene boje

V LINIJA, POVRINA, VOLUMEN, BOJA, PROSTOR (16+8)1. Linija - prostor2. Povrina - prostor 3. Volumen - prostor 4. Boja - prostor5. Linija, povrina, volumen, boja - prostor Pojmovi: volumen

VI AMBIJENT - SCENSKI PROSTOR (6+4)1. Idejna reenja za izradu maski2. Izrada maski3. Izrada scene4. Predlog za koreografiju, muziku, kostim5. Izrada scene6. Realizacija po grupama ili u celini Pojmovi: ambijent i scenski prostor

NAIN OSTVARIVANjA PROGRAMA

I Kola, frota, dekola i asambla

Imajui u vidu nastavu likovne kulture u celini i savremeni pristup medijima pod nazivom proireni mediji, smatra se da je ova celina najprimerenija za uvoenje uenika u nova iskustva. Kada se prie realizaciji sadraja kolaa, odmah se misli na ve postojee izvesno iskustvo uenika o kolau, s tim to se najee vodi rauna o primerenosti zahteva uzrasnim mogunostima uenika pa su se u praksi najee traila reenja po logici aljivog kolaa. To znai da su preuzimani razliiti oblici kojima su stvarani neki novi oblici po linom nahoenju svakog uenika. Praksa je pokazala da se u takvim situacijama esto dobijaju duhovita reenja. Takvo iskustvo je primereno za uenike, stoga se poinje od povrinskog kolaa. U daljem radu takvi kolai mogu da budu izvanredan materijal za odlepljivanje, ponovno lepljenje, docrtavanje, doslikavanje, te se od uenika trai izvesna doza upornosti to je mogue na tom uzrastu. To je istovremeno ansa za uenike da naprave neko novo reenjem a i da se sam voditelj nastavnog procesa pripremi za procenu novonastalih ostvarenja. Takvi radovi mogu da budu podvedeni pod naziv dekolaa.


3

Da bi uenici sainili frota mogu se koristiti prirodni i vetaki oblici kao podloga preko koje e uenici stavljati tanji papir i potom sa olovkama koje u sebi imaju meki grafitni uloak prevlaiti preko papira da bi se odtampali najvii delovi (reljefnost - struktura materijala koji se nalazi ispod papira). Kada se radi o asamblau, misli se na povezivanje trodimenzionalnih oblika u nove za uenike smisaone celine. Bez obzira na vetake ili prirodne oblike koje uenici ugrauju u svoj rad, potrebno je da nastavnik ogranii broj materijala iste vrste da bi uenici lake doli do svojih smisaonih reenja. Ovakva celina programa je u tesnoj vezi sa proirenim medijima u savremenoj umetnosti. To e biti ujedno i prilika za prepoznavanje savremene umetnosti u muzejima i galerijama. Samim tim, namee se obaveza nastavniku da uenike povremeno vodi na izlobe koje se nalaze u njihovom neposrednom okruenju. II Razumevanje trodimenzionalnih oblika i rad na njima

Ova celina je logian nastavak prethodne celine programa o asamblau, sa drugom sistematizacijom, kada se moe poeti s radom polazei od apstraktnih oblika nekog predmeta. Zapravo, misli se na nefigurativne oblike koji se u daljem radu mogu suprotstaviti figurativnim oblicima. Pre svega se misli na oblike koje moemo prepoznati u prirodi ili na oblike koje je ovek stvorio a ne prepoznajemo ih u prirodi. Na primer, oblik olje, prepoznajemo prema karakteristinim linijama. Ako bismo izbrisali linije drke i karakteristinu liniju koja ini oblik olje, dobiemo nefigurativan oblik - apstraktni oblik. Takav pristup se moe nainiti u svim situacijama kada se crtaju ili slikaju mimetiki oblici. Na samom poetku realizacije ove celine, uenici mogu da crtaju sa olovkama, sa oznakom B, radi lakeg intervenisanja u procesu rada. Potom mogu da koriste i slikarske tehnike, ali najprimereniji je trodimenzionalni rad. Ne treba zaobii klasine materijale kao to je glina, ali su posebno zahvalni vetaki materijali kao to su delovi dejih igraaka, koji mogu da saine neki novi oblik u skladu sa njihovom matom.

III Slikarski materijali i tehnike

Kako su uenici do 4. razreda, pa i u 4. razredu, koristili tempere kao slikarski materijal, smatra se da je od posebne vano da naue koje su karakteristike akvarela, tempere ili gvaa. Akvarel tehniku karakterie lazurni nain slikanja, to znai da se vie koristi voda sa blagim toniranjem boje, a slika deluje svee bez crne i bele boje. Tempera je pokrivajua boja, nanosi se vie u vidu paste, to znai da takva slika podnosi naslojavanje, za razliku od akvarela koji podrazumeva al-prima rad, to podrazumeva dobro promiljanje koja e boja da se stavi na koju povrinu. U temperi se moe vie puta nanositi boja preko iste povrine. Uz dodatke bele pokrivajue boje i meanje drugih boja s belom, dobija se gva tehnika. Smatra se da s ovim znanjima uenik kasnije moe uspeno da prati nastavu likovne kulture.

IV Osnovne i izvedene boje

Uenici su do sada koristili sve boje bez poznavanja karakteristika boja, ve su slikali prema svom oseaju, uz pomo mate, uglavnom po logici apercepcije. U ovoj celini bi trebalo da dobiju elementarna znanja o osnovnim i izvedenim bojama, to znai da e meanjem ute i crvene dobiti naranxastu, da e meanjem plave i crvene dobiti ljubiastu kao izvedenu, i napokon meanjem ute i plave da e dobiti izvedenu zelenu. Posle tih iskustava uenici mogu uraditi i neke vebe po percepciji ili apercepciji koristei i osnovne i izvedene boje.

V Linija, povrina, volumen, boja, prostor

U okviru ove celine rauna se na povezivanje uenikovih iskustava o linijama, povrinama i volumenu u odreenom prostoru. U takvom procesu bie od izuzetne vanosti da uenici rade po percepciji,


4

posmatrajui pre svega prirodne oblike i boje. U ovoj celini programa uenici razredne nastave prvi put osmiljenije treba da rade po percepciji. Na nastavniku je da pronae manje prirodne oblike, ime e uputiti uenike da sami otkrivaju bogatstvo prirode, pronalaze prirodne oblike, da vre analizu kada e moi u svim tehnikama da izraze ta oseaju dok posmatraju neki prirodni oblik. Najprimerenije je da svako dete ima svoj model koji e posmatrati, ime se postie izbegavanje akademske postavke mrtvih priroda. Pored crtanja i slikanja, preporuuje se i rad u glini koja je najzahvalnija za razvoj motorike, a u funkciji je opaanja i prenoenja nemimetikog prenoenja posmatranog prirodnog oblika.

VI Ambijent - scenski prostor

Ako se poe od injenice da svi ivimo u nekom ambijentu, posebno je vano da se sa uenicima razgovara o karakteristikama pojedinih ambijenata. Ambijent uionice, ambijent kuhinje, ambijent ulice, ambijent autobuske stanice, igralita... Dakle, u celini gledano, svaki ambijent je karakteristian po neemu, na nastavniku je da zajedno sa uenicima izvue posebne detalje o nekom prepoznatljivom ambijentu. U duhu takvog zahteva, uenici mogu da rade scenu, maske, kostim, da se opredele za muziku, ali je najvanije da se ceo proces odvija kroz igru. U toj igri uenici e doi do saznanja o iskustvima civilizacije, to se moe pronai u literaturi, a samim tim i povezivanje ovakvog sadraja sa drugim oblastima, posebno sa knjievnou, muzikom kulturom, pozoritem...

PREDLOG ORIJENTACIONOG NASTAVNOG PLANA I PROGRAMA

I KOLA, FROTA, DEKOLA I ASAMBLA (povrinski i trodimenzionalni kola) (6+4)1. Kola (dvodimenzionalni - povrinski kola)Pojmovi: kola, frota, dekola, asambla2. Frota (povrinske igre)3. Dekola (naslojavanje, docrtavanje, doslikavanje...)4. Asambla (trodimenzionalni kola, instalacije, proireni mediji...)

II VEZIVANjE OBLIKA U TRODIMENZIONALNOM PROSTORU I U RAVNI 6+4)Komponovanje apstraktnih oblika u prostoru prema poloenoj, kosoj iliuspravnoj linijiOrganizacija bojenih oblika u odnosu na ravan u prostoruOrganizacija trodimenzionalnih oblika u prostoru i na ravniPojmovi: akvarel, pastel, tempera

III SLIKARSKI MATERIJALI I TEHNIKE (6+4)Karakteristike akvarel tehnikeKarakteristike pastelnih boja i kreda u boji (suvi pastel i votani pastel)Karakteristike tempera bojaPojmovi: materijali i tehnike

IV OSNOVNE I IZVEDENE BOJE (6+4)Crvena + uta = naranxastaCrvena + plava = ljubiastauta + plava = zelenaPojmovi: osnovne boje, izvedene boje

V LINIJA, POVRINA, VOLUMEN, BOJA, PROSTOR (16+8)1. Linija - prostor


5

2. Povrina - prostor3. Volumen - prostor4. Boja - prostor5. Linija, povrina, volumen, boja - prostorPojmovi: volumen

VI AMBIJENT - SCENSKI PROSTOR (6+4)1. Idejna reenja za izradu maski2. Izrada maski3. Izrada scene4. Predlog za koreografiju, muziku, kostim5. Izrada scene6. Realizacija po grupama ili u celiniPojmovi: ambijent i scenski prostor

SEPTEMBAR1., 2. asNASTAVNA CELINA: I. KOLA, FROTA, DEKOLA I ASAMBLANASTAVNI SADRAJ: KOLA TEMA: Ilustrovanje pesme SUPER RODEMEDIJ: SlikanjeTEHNIKA: Kola

3., 4. asNASTAVNA CELINA: I. KOLA, FROTA, DEKOLA I ASAMBLANASTAVNI SADRAJ: DEKOLATEMA: To sam ja na drugi nainMEDIJ: SlikanjeTEHNIKA: Dekola

5., 6. asNASTAVNA CELINA: I. KOLA, FROTA, DEKOLA I ASAMBLANASTAVNI SADRAJ: FROTATEMA: Slobodna temaMEDIJ: SlikanjeTEHNIKA: Frota

7., 8. asNASTAVNA CELINA: I. KOLA, FROTA, DEKOLA I ASAMBLANASTAVNI SADRAJ: ASAMBLATEMA: Slobodna temaMEDIJ: Graenje oblikaTEHNIKA: Asambla ili pakovanje

OKTOBAR9., 10. asNASTAVNA CELINA: I. KOLA, FROTA, DEKOLA I ASAMBLANASTAVNI SADRAJ: VEBE - PAKOVANjE


6

TEMA: Slobodna temaMEDIJ: VajanjeTEHNIKA: Po izboru

11., 12. asNASTAVNA CELINA: II. VEZIVANjE OBLIKA U TRODIMENZIONALNOM PROSTORU I U RAVNINASTAVNI SADRAJ: POVRINSKO - PROSTORNOTEMA: Portret - Autoportret MEDIJ: VajanjeTEHNIKA: glina ili plastelin

13., 14. asNASTAVNA CELINA: II. VEZIVANjE OBLIKA U TRODIMENZIONALNOM PROSTORU I U RAVNINASTAVNI SADRAJ: KOMPONOVANjE APSTRAKTNIH OBLIKA U PROSTORU PREMA POLOENOJ, KOSOJ ILI USPRAVNOJ LINIJITEMA: Kompozicija geometrijskih oblikaMEDIJ: SlikanjeTEHNIKA: Tempere ili gva

15., 16. asNASTAVNA CELINA: II. VEZIVANjE OBLIKA U TRODIMENZIONALNOM PROSTORU I U RAVNINASTAVNI SADRAJ: VEZIVANjE OBLIKA U RAVNI - OBLO-ROGLjASTOTEMA: IZLOMLjENE I LUNE FORMEMEDIJ: CrtanjeTEHNIKA: razni crtaki materijali

NOVEMBAR17., 18. asNASTAVNA CELINA: II. VEZIVANjE OBLIKA U TRODIMENZIONALNOM PROSTORU I U RAVNINASTAVNI SADRAJ: ORGANIZACIJA TRODIMENZIONALNIH OBLIKA U PROSTORU I NA RAVNITEMA: OMILjENA IVOTINjAMEDIJ: VajanjeTEHNIKA: ica

19., 20 asNASTAVNA CELINA: II. VEZIVANjE OBLIKA U TRODIMENZIONALNOM PROSTORU I U RAVNINASTAVNI SADRAJ: ORGANIZACIJA TRODIMENZIONALNIH OBLIKA U PROSTORU I NA RAVNITEMA: GRAD KNEZA LAZARAMEDIJ: VajanjeTEHNIKA: papirplastika (graenje od papirnatih kutija, itd.)

21., 22. asNASTAVNA CELINA: SLIKARSKI MATERIJALI I TEHNIKENASTAVNI SADRAJ: KARAKTERISTIKE PASTEL TEHNIKETEMA: MRTVA PRIRODA SA VOEMMEDIJ: Slikanje


7

TEHNIKA: pastel - suvi (ili krede u boji)i votani

23., 24. asNASTAVNA CELINA: SLIKARSKI MATERIJALI I TEHNIKENASTAVNI SADRAJ: KARAKTERISTIKE AKVAREL TEHNIKETEMA: MORSKO DNO; AKVARIJUM; TMURNO NEBO PRED OLUJUMEDIJ: SlikanjeTEHNIKA: Akvarel

DECEMBAR25., 26. asNASTAVNA CELINA: SLIKARSKI MATERIJALI I TEHNIKENASTAVNI SADRAJ: KARAKTERISTIKE TEMPERA TEHNIKETEMA: SLOBODNA TEMA; ILUSTROVANjE MUZIKE KOMPOZICIJEMEDIJ: SlikanjeTEHNIKA: tempere

27., 28. asNASTAVNA CELINA: SLIKARSKI MATERIJALI I TEHNIKENASTAVNI SADRAJ: VEBETEMA: SLIKAMO NA KAMENUMEDIJ: SlikanjeTEHNIKA: tempere

29., 30. asNASTAVNA CELINA: SLIKARSKI MATERIJALI I TEHNIKENASTAVNI SADRAJ: VEBETEMA: ESTITKA ZA NOVU GODINU; SLOBODNA TEMAMEDIJ: SlikanjeTEHNIKA: grata

JANUAR31., 32. asNASTAVNA CELINA: OSNOVNE I IZVEDENE BOJENASTAVNI SADRAJ: CRVENA + UTA = NARANXASTATEMA: MRTVA PRIRODA SA POVREMMEDIJ: SlikanjeTEHNIKA: tempere

33., 34. asNASTAVNA CELINA: OSNOVNE I IZVEDENE BOJENASTAVNI SADRAJ: UTA + PLAVA = ZELENATEMA: APSTRAKTNA KOMPOZICIJA; UMAMEDIJ: SlikanjeTEHNIKA: tempere

FEBRUAR


8

35., 36. asNASTAVNA CELINA: OSNOVNE I IZVEDENE BOJENASTAVNI SADRAJ: CRVENA + PLAVA = LjUBIASTATEMA: ZALAZAK SUNCAMEDIJ: SlikanjeTEHNIKA: akvarel, ili pastel

37., 38. asNASTAVNA CELINA: OSNOVNE I IZVEDENE BOJENASTAVNI SADRAJ: TOPLO-HLADNOTEMA: MEDIJ: SlikanjeTEHNIKA: tempere

39., 40. asNASTAVNA CELINA: OSNOVNE I IZVEDENE BOJENASTAVNI SADRAJ: KONTRAST BOJA TEMA: ANALIZIRAMO UMETNIKA DELAMEDIJ: Estetska analizaTEHNIKA:

41., 42. asNASTAVNA CELINA: LINIJA, POVRINA, VOLUMEN, BOJA, PROSTORNASTAVNI SADRAJ: OBLICI I MATERIJALITEMA: KOMPOZICIJA RAZLIITIH MATERIJALAMEDIJ: CrtanjeTEHNIKA: tu i pero

MART43., 44. asNASTAVNA CELINA: LINIJA, POVRINA, VOLUMEN, BOJA, PROSTORNASTAVNI SADRAJ: POVRINA - PROSTORTEMA: KORA DRVETAMEDIJ: CrtanjeTEHNIKA: lavirani tu

45., 46. asNASTAVNA CELINA: LINIJA, POVRINA, VOLUMEN, BOJA, PROSTORNASTAVNI SADRAJ: BOJA - PROSTOR (TEKSTURA)TEMA: PRIRODNI OBLIKMEDIJ: SlikanjeTEHNIKA: slikarska tehnika po izboru

47., 48. asNASTAVNA CELINA: LINIJA, POVRINA, VOLUMEN, BOJA, PROSTORNASTAVNI SADRAJ: POVRINA - PROSTORTEMA: SUSRET SA MATISOMMEDIJ: Slikanje


9

TEHNIKA: gva

49., 50. asNASTAVNA CELINA: LINIJA, POVRINA, VOLUMEN, BOJA, PROSTORNASTAVNI SADRAJ: LINIJA - PROSTOR- VOLUMENTEMA: MOBILI - POKRETNE SKULPTUREMEDIJ: VajanjeTEHNIKA: razliiti materijali

51., 52. asNASTAVNA CELINA: LINIJA, POVRINA, VOLUMEN, BOJA, PROSTORNASTAVNI SADRAJ: VOLUMEN - PROSTORTEMA: GULIVERMEDIJ:TEHNIKA: kartonplastika

APRIL53., 54. asNASTAVNA CELINA: LINIJA, POVRINA, VOLUMEN, BOJA, PROSTORNASTAVNI SADRAJ: VOLUMEN - PROSTORTEMA: KARTONSKA AMBALAAMEDIJ: VajanjeTEHNIKA: glinamol

55.,56. asNASTAVNA CELINA: LINIJA, POVRINA, VOLUMEN, BOJA, PROSTORNASTAVNI SADRAJ: VOLUMEN - PROSTORTEMA: JEZGRO ORAHA; IARKAMEDIJ: VajanjeTEHNIKA: glina

57., 58. asNASTAVNA CELINA: LINIJA, POVRINA, VOLUMEN, BOJA, PROSTORNASTAVNI SADRAJ: VOLUMEN - PROSTORTEMA: RELjEF ZA MOJU SOBUMEDIJ: VajanjeTEHNIKA: razliiti materijali

MAJ59., 60. asNASTAVNA CELINA: LINIJA, POVRINA, VOLUMEN, BOJA, PROSTORNASTAVNI SADRAJ: TEMA: KOMPOZICIJA STRUKTUREMEDIJ: CrtanjeTEHNIKA: olovka

61., 62. as


10

NASTAVNA CELINA: LINIJA, POVRINA, VOLUMEN, BOJA, PROSTORNASTAVNI SADRAJ: BOJA - PROSTORTEMA: MAGRITOVI PROSTORIMEDIJ: Estetska analiza, SlikanjeTEHNIKA: /

63., 64. asNASTAVNA CELINA: LINIJA, POVRINA, VOLUMEN, BOJA, PROSTORNASTAVNI SADRAJ: BOJA - PROSTORTEMA: UMETNICI STVARAJU IVOTMEDIJ: Estetska analizaTEHNIKA: /

65., 66. asNASTAVNA CELINA: AMBIJENT - SCENSKI PROSTOR Napomena: Nastavna celina je zamiljena kao realizacija jednog igrokaza sa lutkama od ideje, predlog za koreografiju, muziku, kostim, izradu lutki, scenografije. Realizacija po grupama, korelacija sa drugim oblastima, posebno sa knjievnou, muzikom kulturom, pozoritem...NASTAVNI SADRAJ: AMBIJENTTEMA: RAZLIITI AMBIJENTIMEDIJ: CrtanjeTEHNIKA: tu i pero

67.,68. asNASTAVNA CELINA: AMBIJENT - SCENSKI PROSTORNASTAVNI SADRAJ: MASKATEMA: POZORINA MASKAMEDIJ: SlikanjeTEHNIKA: po izboru

JUNI69., 70. asNASTAVNA CELINA: AMBIJENT - SCENSKI PROSTORNASTAVNI SADRAJ: LUTKARSKO POZORITETEMA: IZRADA LUTKI ZA PREDSTAVUMEDIJ: KOMBINOVANITEHNIKA: kombinovani - razliiti materijali

71., 72. asTEHNIKA: razliiti materijaliNASTAVNA CELINA: AMBIJENT - SCENSKI PROSTORNASTAVNI SADRAJ: IZRADA SCENETEMA: IZRADA SCENEMEDIJ: SlikanjeTEHNIKA: tempere


11

73., 74. asNASTAVNA CELINA: AMBIJENT - SCENSKI PROSTORNASTAVNI SADRAJ: TEMA: IZVOENjE PREDSTAVE PEPELjUGAMEDIJ: /TEHNIKA: /

Documents

LK Plan i Program -God i Mj