LOGISTIKA II DEO :-)

Nadam se da će vam pomoći :-*

1. ZADACI TRANSPORTNE SLUŢBE

a) Izrada godišnjeg plana transporta robe

b) Izbor puta transporta robe

c) Izbor naĉina transporta robe

d) Saradnja sa skladišnom sluţbom preduzeća

e) Zakupljivanje skladišnog prostora u javnim skladištima

f) Osiguranje robe na putu

g) Angaţovanje tuĊih usluga u transportu

h) Poveravanje brige o transportu robe špediterskim preduzećima

i) Preuzimanje robe od drugih prevoznika

j) Evidentiranje podataka o korišćenju tuĊih usluga

k) Kontrola transportnih dokumenata i obraĉuna vozarine od strane transportnih

preduzeća

l) Formiranje transportnih dokumenata

m) Izdavanje naloga za rad sopstvenom voznom parku

n) VoĊenje evidencije u radu sopstvenog voznog parka

o) Izrada naknadnih kalkulacija troškova transporta

p) Nadzor nad radom sopstvene garaţe i auto radionice (odrţavanje transportnih

sredstava)

2. PREDNOSTI I NEDOSTACI VAZDUŠNOG TRANSPORTA

Manje od 1% ukupno prevezenih kilometar / tona robe pripada avioprevozu. Aerodromi

su vlasništvo posebnih organizacija a avioprevoznici ih samo koriste.

PREDNOSTI NEDOSTACI

Razliĉita vrsta robe Visoki troškovi

Veće koliĉine robe – duţe relacije Ograniĉen koja ima znaĉaj

Mali troškovi km/t robe + logistike Prevoz robe – nuspojava prevoza putnika

Povećanje obima Investiranje u letelice i kadrove

Najveće brzine Uslovi kada cena nije bitna – rat, katastrofe

Visoka bezbednost

Dobra frekventnost

3. PREDNOSTI I NEDOSTACI DRUMSKOG TRANSPORTA

Infrastrukturu razvija drţava a prevoznici plaćaju nadoknadu za korišćenje – drumarina.Na

taj naĉin, korisnici drumskog transporta su pošteĊeni visokih inicijalnih troškova.

PREDNOSTI NEDOSTACI

Razvijena infrastruktura od skladišta do odredišta „od vrata do vrata“

Visoki troškovi transporta

Niska pouzdanost – guţve, klima, sredstvo

Relativno visoka brzina transporta Ekološki faktor – pritisak na sniţavanje nivoa zagaĊenosti Male transportne jedinice

Niski troš. transporta – lako posedovanje

Visoka ukupna elastiĉnost

Niski terminalni troškovi

Konkurentni ukupni troškovi na srednjim i kratkim linijama

Dobra pouzdanost i urednost

Fleksibilnost i frekventnost

4. PREDNOSTI I NEDOSTACI VODNOG TRANSPORTA

PREDNOSTI NEDOSTACI

Niski troškovi po prevezenom km Visoki inicijalni troškovi

Troškovi po jedinici terata su najmanji Niska brzina prevoza

Robe visoke specifiĉne teţine u velikim koliĉ. Skupa izgradnja pristaništva

Najveća transportna sposobnost Organizovati prevoz do utovarnog i istovarnog pristaništva – podiţe nivo troškova ali i nivo rizika od oštećenja prilikom transporta

Masovan prevoz jeftinih roba na velike udaljenosti

Korišćenje postojećih puteva – reka, jezera, mora, okeana. Investicije u plovne

objekte i objekte u pristaništvu. Naĉin utovara / istovara – koriste se veliki kranovi ili je

omogućen ulaz motornim vozilima direktno na plovni objekat. Izgradnja pristaništva,

uglavnom, pada na teret drţave ili grada u ĉijoj se zoni ono nalazi.

5. PREDNOSTI I NEDOSTACI CEVNOG TRANSPORTA

PREDNOSTI NEDOSTACI

Najniţi troškovi!!! – niski operativni troškovi Velike inicijalne investicije u vodove, terminale u pumpne stanice Veliki kapacitet prevoza

Visoka pouzdanost Nemogućnost transportovanje ĉvrstih materijala Visoka produktivnost

Masovan transport teĉnih i gasovitih energetskih sirovina

Ograniĉen na naftu, gas i vodu

6. PREDNOSTI I NEDOSTACI ŢELEZNIĈKOG TRANSPORTA

PRENOSTI NEDOSTACI

Razliĉita vrsta robe Visoke investicije za otpoĉinjanje

Velika transportna sposobnost ObezbeĊivanje terminala za pristup vagonima, opremu za podršku utovara/istov. Masovan prevoz

Niski troškovi na prevoznom putu Troškovi transporta visok udeo u ukup.ceni

Niski ukupni troškovi za prevoze na srednja i velika rastojanja

Relativna nedostupnost (infrastruktura)

Angaţovanje drumskog transporta

Visok stepen bezbednosti Povećava rizik od oštećenja

Pouzdan, uredan i taĉan prevoz Brzina, vreme transporta

Energentska štedljivost Potreba klasifikovanja robe po odredištu

Ekološka tolerantnost Razdvajanje kompozicija i usmeravanje

Ţeleznice su prinuĊene da unapreĊuju svoje poslovanje i sniţavaju troškove

transporta po kilometar / toni prevezene robe. Ovo sniţavanje povoljno utiĉe na povećanje

obima transporta. Transport veće koliĉine robe na duţe relacije. Ukoliko je to ostvareno – taj

prihod – vrši se rasporeĊivanje fiksnih trošskova, koji su za ovaj vid transporta visoki.

Transportovana roba je niske vrednosti i visoke specifiĉne teţine. Transport drvene graĊe,

rude, poljoprivrednih proizvoda, poluproizvoda hemijske industrije.

7. TROŠKOVI (spoljašnjeg) TRANSPORTOVANJA

DIREKTNI TROŠKOVI INDIREKTNI TROŠKOVI

Cena prevoza kod izabranog prevoznika Trošak amortizacije transportnog sredstva

...ILI... Trošak registrovanja transportnog sredstva

Trošak goriva za sopstveno prevozno sredstvo

Trošak pribavljanja i obuke neophodnih kadrova

Trošak drumarina, taksi, leţarina Trošak odrţavanja transportnog sredstva

Trošak vozaĉa (plata, dnevnice, noćenja)

8. FAKTORI KOJI UTIĈU NA IZBOR TRANSPORNOG VIDA I SREDSTVA

a) Zakonska regulativa

b) Postojanje organizacija koje se usluţno bave prevozom

c) Fleksibilnost transportnog vida / sredstva

d) Direktni (glavni) troškovi prevoza

e) Sporedni troškovi prevoza (drumarine, takse, carine, leţarine)

f) Troškovi osiguranja robe tokom transporta, a sa tim u vezi i bezbednost i sigurnost

transporta, odnosno – stepen (rizik) oštećenja transportovane robe

g) Kapacitet (transportna sposobnost) transportnog vida / sredstva

h) Minimalna veliĉina za transport

i) Potrebna oprema (infrastruktura) za utovar, prevoz, pretovar i istovar

j) Potrebe u pogledu pakovanja

k) Vreme koje roba provede u transportu (brzina transporta)

l) Taĉnost/pouzdanost transportnog vida/sredstva (verovatnoća da će vreme transporta

biti jednako procenjenom – u obzir se uzimaju moguća odstupanja od planiranog

vremena transporta)

m) Troškovi drţanja zaliha za obezbeĊenje proizvodnje u vreme transportovanja novih

kolliĉina do skladišta

n) Specijalni zahtevi kaš što su mogućnost (i cena) promene odredišta u toku transporta

9. INDIKATORI LOŠEG ORGANIZOVANJA RUKOVANJA MATERIJALOM

a) Transportne putanje su zagušene

b) Ĉesto premeštanje materijala samo da bi se oslobodio prostor ili prolaz

c) Zastoji prilikom utovara i istovara (zastoji usled neorganizovanosti i

nepripremljenosti)

d) Previše radnika na poslovima rukovanja materijalom

e) Nepostojanje gravitacionih tokova materijala

f) Nedovoljno iskorišćenje kvalifikovane radne snage

g) Iscrpljivanje zaliha

h) Nedostatak standardizacije

i) Visoki gubici

j) Ĉesta povreĊivanja radnika

k) Ĉesta oštećenja transportnih sredstava

l) Ĉesta oštećenja transportovanog materijala ili robe

m) Neefikasan tok materijala

n) Neogranizovanost prilikom skladištenja materijala ili robe

o) Puno „praznih hodova“ radne snage

p) Visoki indirektni troškovi radne snage

q) Prazan (neiskorišćen) prostor u skladištu

r) Duge transportne putanje

s) Prljavština u pogonu (naroĉito u transportnim putanjama)

10. CILJEVI EFIKASNOG RUKOVANJA MATERIJALOM

a) KRETANJE (kretanje materijala i roba U, KROZ i IZ proizvodnog prostora mora da

teĉe bez zastoja, ali i bez ţurbe, pošto to signallizira kašnjenje, odnosno, probleme)

b) VREME (materijal ili roba moraju biti u taĉno odreĊenom trenutku pored

odgovarajuće mašine ili na odgovarajućem terminalu, ni pre ni kasnije, pošto i jedno i

drugo znaĉe guţvu i probleme)

c) KOLIČINA (isto što vaţi i za vreme)

d) PROSTOR (neophodno je u potpunosti iskoristiti skladišni prostor – izgradnjom ili

iznajmljivanjem skladišta, plaća se svaki kubni metar prostora)

11. PODELA I KARAKTERISTIKA VIDOVA RUKOVANJA MATERIJALOM

a) RUČNO

Treba izbegavati kada god je moguće

Potreba za velikim brojem radnika

Radna snaga skupa

Mala propusna moć i mala brzina transporta

Teško je iskoristiti delove prostora

U opremu za ruĉno rukovanje materijalom spadaju :

Ruĉna kolica

Ruĉni viljuškar

Konvejeri (roleri)

Razni klizaĉi

Oblice i valjci

b) MEHANIZOVANO

Oblik koji se najĉešće sreće

Zahteva manuelni rad, ali ne za nnošenje tereta, već za upravaljanje ureĊajima

Oprema :

Viljuškari – prijem i skladištenje robe, horizontalno i vertikalno rukovanje

Vruće linije

Traktori – traileri

Konvejneri

Kranovi

Smernice za projektovanje sistema za mehanizovano rukovanje materijalom :

Standardizacija opreme

Maksimalizacija kontinualnosti tokova materijala

Maksimalizacija pokretne opreme

Maksimalizacija iskorišćenja pokretne opreme

Pri izboru opreme minimalizovati udeo „praznih“ opterećenja i hodova

Maksimalizovati „gravitacione“ tokove materijala

c) AUTOMATIZOVANO

Visokoregalna skladišta

Informaciono dirigovano rukovanje

Karakteristike :

PREDNOSTI NEDOSTACI

Manje direktnog rada Visoke investicije

Brţi, sigurniji i taĉniji rad Sloţen razvoj i primena

Projektuju se i grade po porudţbini

Neophodan kompjuter za programiranje

Iterface skladišta sa ostalim delovima sistema

Automatizovani sistemi za pakovanje

Automatizovana skladišta obuhvataju :

Skladišne police

Oprema za skladištenje

Ulaz/izlaz sistem

Upravljaĉko/kontrolni sistem

d) KOMPJUTERIZOVANO

Raĉunar upravlja opremom za kretanje (utovar / prenos) i skladištenje (istovar /

odlaganje)

Koriste se AGV automated guided vehicles

12. PRINCIPI RUKOVANJA MATERIJALOM P

R I

N C I

P

Planiranja U cilju maksimalne efektivnosti

Sistemski Integrisanje svih operacija u koordinatni sistem

Tokova materijala ObezbeĊivanje redosleda i rasporeda opreme

Uprošćavanja Redukovanjem, eliminisanjem ili kombinovanjem nepotrebnih kretanja

Gravitacije Za kretanje materijala

Iskorišćenja prostora Optimizovanje korišćenja skladišta

Jediniĉne veliĉine Povećanje koliĉine, velieĉine ili mase jediniĉnog opterećenja

Mehanizacije Kada god je moguće

Automatizacije Operacija proizvodnje, rukovanja i skladištenja

Izbora opreme Razmatrati sve aspekte rukovanja, kretanja i metoda

Standardizacije Standardizovanje metoda rukovanja materijalom

Adaptivnosti PrilagoĊavanje širokom spektru zadataka

„Mrtvog“ tereta i „praznih“ hodova tereta

Smanjenje odnosa mrtvog tereta i praznog hoda prema maksimalnom opterećenju

Iskorišćenja Optimalno

Odrţavanja Preventivno

Modernizacije Zamena zastarelih metoda i opreme

Upravljanja / kontrole Rukovanje materijalom za unapreĊenje upravljanja

Kapaciteta Rukovanje materijalom i dostizanje ţeljenih kapaciteta

Performansi Efektivno – u smislu troškova po jedinici

Bezbednosti Pogodnih metoda i opreme za bezbedno rukovanje

13. FUNKCIJE PAKOVANJA

Kod svage pošiljke postoji mogućnost oštećenja. Oĉigledno je da svaka pošiljka mora

imati kvalitetno pakovanje koje će je zaštititi prilikom transporta. Ali to nije jedina funkcija.

Funkcija pakovanja podeljena je u 4 grupe :

a) PROIZVODNA FUNKCIJA

Dobavljaĉ dostavlja proizvod firmi, upakovan zajedno sa svim ostalim elementima

potrebnim za ugradnju u finalni proizvod

Firma ne mora da planira nabavku tih elemenata, jer ih u paketu dobija

Dogovor za unapred definisanu seriju proizvoda - paketi

b) MARKETINŠKA FUNKCIJA

Komunikacija sa kupcem

Ambalaţa prodaje proizvod

Sredstvo pridobijanja kupca

Skretanje paţnje (na karakteristike firme, mada to nema veze sa proizvodom)

c) UPOTREBNA FUNKCIJA

Pakovanje proizvoda u ambalaţu za kasnije korišćenje

Prašak za veš – plastiĉna kutija – kasnije se koristi za bilo koju drugu namenu

Konkurentska prednost

d) Poslednja, ali ne i najmanje bitna :-) LOGISTIČKA FUNKCIJA (ZASEBNO 14.

PITANJE)

Zaštita proizvoda od

o rasipanja (teĉni, praškasti, rasuti sadrţaj)

o uticaja okoline (vlaga, temperatura, UV)

Zaštita okoline od sadrţaja pakovanja (agresivan sadrţaj)

Omogućavanje i olakšavanje

o skladištenja (slaganje jedno na drugo)

o transporta

o manipulacije

zaštita od kraĊe

pruţanje informacija o sadrţaju pakovanja

Proizvodi mogu biti pakovani u standardizovana pakovanja, od razliĉitih vrsta

materijala.

Kartonske

o Kutije

staklene

o Tegle, flaše, ĉaše

Plastiĉne

o kutije, kese, dţakovi, flaše, kante, termo-sakupljaĉke folije

Platnena

o kesa i dţakovi

Drvena

o Kutija i palete

Metalna

o Burad, kutije, konzerve, kante

Modularni sistem je nastao i potrebe da se što bolje iskoristi prostor. Kada je zaţiveo,

bilo je potrbno prvo odrediti jedinstvenu veliĉinu jednog modula kao i veliĉinu pakovanja,

koja se stavljaju u module. Analizom, došlo se do zakljuĉka da je optimalna osnovica modula

400x600mm dok visina zavisi. Pakovanje u module ima ulogu da zaštiti proizvod/materijal od

oštećenja pri kretanju kroz logistiĉki sistem i kraĊe. Moguća oštećenja od vibracija,

udara/sudara/dodira:-) , proboda/bušenja :-), pritiskanja, sabijanja.

15. KARAKTERISTIKE KONTEJNERA

a) Da se upotrebi više puta, odnosno da ima TRAJNI KARAKTER

b) Specijalno izgraĊena i namenjena da olakša prenos robe u transportnim sredstvima

c) Konstruisana da omogući lako rukovanje i pretovar

d) Lako se moţe puniti i prazniti

e) Unutrašnja zapremina najmanje 1m3

f) Konstruisana da se dobro zatvara i pruţa potpunu zaštitu

Kontejner ne ukljuĉuje ni vozilo ni pakovanje robe, ali se moţe smatrati kao deo

transportnog sredstva, koja predstavlja prostor za robu i to, po pravilu, unificiranu za sve

grane transporta.

16. AKTIVNOSTI ZA UNAPREĐENJE SERVISA

a) Duţina perioda od prijema porudţbine do isporuke kupcu (ciklus izvršenja

porudţbine)

b) Frekvencija isporuka

c) Pouzdanost isporuka (i po terminu i posadrţaju i po kvalitetu)

d) Raspoloţivost zaliha

e) Kontinualnost ponude asortimana

f) Kompletnost ispunjenja porudţbina

g) Spremnost za izvršenje hitnih isporuka

h) Ograniĉenja veliĉine porudţbine

i) Pogodnost naruĉivanja i plaćanja

j) Fleksibilnost radnog vremena u kojem se isporuke vrše

k) Taĉnost fakturisanja

l) Postupak reklamacije

m) Kvalitet prezentacije prodajno – usluţnih performansi

n) Pomoć pri neposrednoj kupovini

o) Redovni kontakti prodavaca sa kupcima

p) Kreditni uslovi

q) Uredno reagovanje na upite kupaca

17. KOMPONENTE SERVISA POTROŠAĈA

Logistika je odgovorna samo za transakcione elemente servisa potrošaĉa.

PREDTRANSAKCIONI ELEMENTI :

1. UtvrĊivanje paketa SP

2. Upoznavanje kupaca sa paketom SP tima

3. Organizaciona struktura koja podrţava SP

4. Kreditni uslovi

5. Uslovi plaćanja

TRANSAKCIONI ELEMENTI :

1. Raspoloţivost zaliha

2. Vreme izvršenja porudţbina

3. Frekvencija isporuka

4. Pouzdanost i taĉnost isporuka

5. Kompletnost ispunjenja isporuka

6. Spremnost za izvršavanje hitnih isporuka

7. Ograniĉenja veliĉine porudţbine

8. Pogodnost naruĉivanja

POSTTRANSAKCIONI ELEMENTI :

1. Taĉnost fakturisanja

2. Garancija, odrţavanje, rezervni delovi

3. Reklamacije, ţalbe, vraćanje proizvoda

4. Pravovremena zamena proizvoda

SERVIS

POTROŠAČA

18. MOGUĆI CILJEVI ANKETIRANJA KUPACA

Svaka firma bi trebala da uloţi odreĊeni napor kako bi ustanovila koji od elemenata

servisiranja je najvaţniji za kupce. Ovo je potrebno odrediti kako bi teţište napora postavila

tamo gde će biti najveći efekat. Suština svakog poslovanja je sticanje profita – logiĉno je da

se za utvrĊivanje znaĉaja pitaju kupci. A uobiĉajen naĉin za to je anketa. Kupce je teško

nagovoriti na anketiranje, pa su obiĉno ankete u sastavu nagradnih igara ili sadrţe neki drugi

mehanizam plaćanja.

Nakon prikupljanja podataka o najznaĉajnijim elementima servisa, firma treba da

ustanovi svoj poloţaj, u odnosu na konkurenciju. Mora se voditi raĉuna kako izvodjiti „prave“

podatke. Firma treba da vodi raĉuna o stvarnoj konkurenciji, odnosno o firmama koje

proizvode isti ili sliĉan proizvod. Firma mora biti svesna da mehanizam prikupljanja podataka

unosi nepouzdanost u prikupljene podatke. Kupci su subjektivne, emotivne osobe,

odgovaraju na pitanja u skladu sa trenutnim stanjem. Trebalo bi angaţovati profesionalce za

konkretnu oblast – sopstvene zaposlene koji rade na poslovnim analizama trţišta i kupaca.

PreovlaĊuje anketiranje kupaca.

19. SERVISIRANJE I CILJEVI SEGMENTIRANJA TRŢIŠTA (kupaca i proizvoda)

Retke su firme koje svoju budućnost vezuju za jedan proizvod. Najĉešće se oslanjaju

na veći broj proizvoda i one nus-proizvode, ĉiji je prihod zanemarljiv. Iako firma ne ostvaruje

prihode na tim proizvodima (zanemarljiv prihod), ona je prinuĊena da ih proizvodi, kako

kupci ne bi traţili taj proizvod od konkurencije, jer postoj mogućnost da se tamo i zadrţe.

Svaka firma 80% svojih prihoda ostvaruje od 20% svojih proizvoda i obrnuto. Firma

će posebnu paţnju usmeriti na tih 20% proizvoda (ili 20% kupaca, svejedno). Ovo pravilo

stvara grubu podelu na 4 ili 5 grupa proizvoda. Gradacija je izvršena po veliĉini prihoda,

odnosno prometa, koji se ostvaruje zahvaljujući odreĊenoj grupi proizvoda, tj. kupaca.

Nakon izvršene podele, oĉigledno je da firma posebno radi servisiranje kupaca iz prve

kategorije i tako dalje... Mnogo je lakše uoĉiti neke zakonitosti, ukoliko one postoje kod

odreĊene grupe kupaca i prilagoditi uslove servisiranja tim zakonitostima.

20. RAZLOG POSTOJANJA „SERVISNOG PAKETA“

Firma moţe formirati „servisni paket“ za svaki od rangova ili moţe to da uĉini za

odreĊeni interval rangova (npr. za rangove 1-5 besplatno servisiranje, itd). Što je veći profit

koji firma ostvaruje zahvaljujući odreĊenom rangu, veće su i pogodnosti koje se nude kupcu,

pošto je osnovni cilj da se takav kupac zadrţi i da se stimuliše nastavak kupovine visoko

profitabilnih proizvoda.

Parametri koje treba imati u vodu prilikom definisanja servisnog paketa :

Garantovano vreme u kome će isporuka biti izvršena

Definisana minimalna veliĉina pojedinaĉne isporuke

Procenat raspoloţivosti proizvoda na zalihama

Procenat kompletnosti izvršenja narudţbina

Naĉin prijema porudţbine od kupaca

Uslovi plaćanja i kreditiranja

ObezbeĊenost rezervnim delovima

Postupak i pravila u vezi sa reklamacijom

Dodatne privilegije za kupce prve i druge kategorije :

Pakovanje, prepakivanje, „konfekcioniranje“

Fakturisanje

Bankarsko / kreditni poslovi

Špediterske i carinske usluge (uvoz – izvoz)

Tranzitne priviligije

Administrativne usluge

Ekstra / gratis usluge, bonusi, premije

Osiguranje robe / proizvoda u transportu i skladištu

Usluga „okoline“ (zamrzavanje, odmrzavanje, grejanje, hlaĊenje, ventilacija)

21. OPREMA ZA TESTIRANJE, ISPITIVANJE I PODRŠKU

Opšta oprema za testiranje, ispitivanje i podršku – obuhvata svu opremu koja se

koristi za razne vrste popravki razliĉitih vrsta proizvoda, oprema koja nije vezana za

popravku jednog proizvoda

Specijalna oprema za testiranje, ispitivanje i podršku – ĉuva se dok se ne ukaţe

potreba za njenom primenom, a tada se oĉekuje da je u pipravnom stanju i sposobna

za vršenje funkcije.

Veoma je bitno da li se radi o opštoj ili specijalnoj opremi – tj. da li je opremu

moguće naći na trţištu ili je potrebno ponovo izraditi poseban deo ili celu opremu.

Definisanje potrebne opreme sprovodi se u fazi projektovanja, sa ciljem da se u što

većoj meri smanji potreba za specijalnom opremom, pošto ona poskupljuje podršku

proizvodu u toku eksploatacije. Ukoliko se radi o skupoj specijalnoj opremi, preporuĉljivo je

popravke raditi kod proizvoĊaĉa.

22. NIVOI ODRŢAVANJA (servisiranja) proizvoda

Kako oprema za testiranje, ispitivanje i podršku moţe biti bilo šta i kako je raspon

cena vrlo širok, nije ekonomski isplativo imati svu potrebnu opremu za podršku na svakom

mestu gde se vrši bilo kakva popravka. Na osnovu ovog kriterijuma vrši se podela na tri

nivoa odrţvanja:

a) Održavanje kod korisnika

a. Periodiĉne provere ispravnosti

i. Vizuelnim preglednom

ii. Ĉišćenjem

b. Zamena unapred pripremljenih delova

c. Što pre vraćanje u ispravno stanje

b) Održavanje u servisu

a. Popravke suviše komplikovane za korisnika

b. Popravke sklopova – zamenjenih od strane korisnika

c. Ukoliko popravka prevazilazi servis – šalje se kod proizvoĊaĉa

c) Održavanje kod proizvoĎača ili u specijalizovanom servisu proizvoĎača

a. Najsloţenije intervencije

b. Specijalna, skupa oprema – nije ekonomski posedovati

c. Remont proizvoda

23. CILJ UPRAVLJANJA LANCEM SNABDEVANJA

Upravljanje lancem snabdevanja – SUPPLY CHAIN MANAGEMENT – nastao je kao

posledinca naĉina posmatranja celog procesa snabdevanja kupca proizvodom ili uslugom koji

mu je potreban. Poĉinje od KRAJA fiziĉkog procesa snabdevanja – od KUPOVINE, tj. KUPCA!

Kupac je zainteresovan za neki proizvod, taj proizvod je prodaje neki prodavac, koji ga je

nabavio od nekog distributera, koji ga je nabavio od proizvoĊaĉa, koji je morao nabaviti

sirovine i poluproizvode od nekog dobavljaĉa. Ponuda kupcima ide preko velikog broja

distributera i prodavaca.

Osnovni cilj svakog preduzeća je sticanje profita. Polazna taĉka SCM-a je ţelja za

profitom koji je moguće ostvariti ukoliko kupac kupi proizvod. Potrebno je da proizvod

zadovoljava potrebe, da je kvalitetan i da ima prihvatljivu cenu. Prvi kriterijum (zadovoljenje

potreba) je predmet inetersovanja Istraţivanja i Razvoja, a ostala dva (kvalitet i cena)

predmet su SCM-a. Da bi cena bila prihvatljiva, potrebno je maksimalno sniziti troškove , a

da to ne ugrozi kvalitet. Jedan od naĉina je sniţavanje troškova drţanja zaliha. Ideja je da

jedna firma preuzme na sebe drţanje zaliha, a sve ostale frime da eliminišu tu vrstu zaliha.

Ostale firme trebaju da cene trud i da nadoknade taj trud, što ima za posledicu uštedu te

firme. Isto se javlja kada jedna firma preuzme poslove nabavki svih firmi iz lanca.

Da se vidi kako SCM doprinosi kvalitetu, treba shvatiti pojam „ prošireni proizvod“.

Pod „proizvodom“ se podrazumeva osnovni proizvod, dok se pod „proširenim“

podrazumevaju karakteristike koje idu uz proizvod, kao što su naĉin kupovine, garantni rok,

servisiranje i servisna mreţa, reputacija.Kada se kod kupca javi potreba, zapoĉinje se

odlukom o kupovini osnovnog proizvoda i završava kupovinom „proširenog proizvoda“.

U trenutku kupovine, kupac shvata, da pored osnovnog proizvoda i njegovih karakteristika,

postoji veliki broj drugih karakteristika, koje deluju odluĉujuće na kupovinu – „prošireni

proizvod“.

24. ODNOS LOGISTIKE I SCM-a

U svom razvoju, logistika je prešla dug evolutivni put. Od toga da su to aktivnosti

pomeranja robe u prostoru i vremenu do današnjeg shvatanja logistike kao – globalne,

integralne, podrške u procesu proizvodnje.

Logistika, koja danas postoji, definisana je na tri nivoa. Prvi – logistiĉki sistem –

transport, skladištenje i upravljenje zalihama. Drugi – upavljanje logistikom – efikasno i

efektivno planiranje, implementaciju i upravljanje logistiĉkim sistemom. Treći – specifiĉan

naĉin projektovanja i implementacije upravljanja logistikom.

Tri osnovna principa na kojima se zasnivaju ove smernice su :

a) Sistemska ili holistička perspektiva i prilaz sa aspekta ukupnih (totalnih)

troškova

a. Odluke sa ciljem postizanja globalnog maksimuma profita

b. Odluke na osnovu uskog gledanja i pokušaj da se postigne lokalni minimum

troškova (ili maksimizacija profita) – NIJE NAJBOLJE REŠENJE – pošto se ne

razmatraju veze u organizaciji – ĉesto se ne uzimaju veze, jer je teško utvrditi

uzroke i posledice, zbog mnoštva faktora

b) Orijentacija ka tokovima

a. Logistika nastala na osnovu praćenja i upravljanja tokova materijala

b. Ranije je tok posmatran vertikalno, dok se sada posmatra horizontalno (od

sirovine do gotovog proizvoda)

c) Orijentacija ka kupcima i uslugama

a. Kupac nije samo krajnji kupac

b. Kupac je i kupac sirovina, koji će napraviti poluproizvod

c. Nije samo zadovoljenje krajnjeg klijenta bitno, već zadovoljenje u svakoj fazi

U Americi se inicijalni koncept logistike nije razvijao, već je bio zamrznut i na

njegovim osnovama se razvio SCM. SCM u Americi imao je mnogo više slobode za razvoj,

nego logistika u Evropi. Na osnovu svega, moguće je zakljuĉiti da se orva dva kocepta

evropskog shvtanja logistike poklapaju sa ameriĉkim shvatanjem logistike, dok je treći

evropski koncept u stvari ameriĉki SCM, meĊutim ne 100%. Razlike se ogledaju u evropskoj

teţnji da da se logistika posmatra u granicama jedne organizacije uz uvaţavanje poslovnih

partnera, dok SCM uvodi organizacije na nivou celog lanca, bez obzira na broj organizacija.

Ameriĉki koncept je praktiĉniji, više je okrenut konaĉnim (finansijskim) efektima, a manje

teoretski definisan.

25. KRITERIJUMI KOJE JE POTREBNO RAZMOTRITI PRILIKOM FORMIRANJA LANCA

SNABDEVANJA

Dva osnovna naĉina sticanja prednosti nad konkurencijom – troškovna prednost i

prednost razlike. Veza izmeĊu ova dva naĉina sticanja prednosti i SCM-a prikazana je

sledećim kriterijumima.

a) Veze – veze izmeĊu organizacija su od najvaţnijeg interesa za uspešnost. Svaka

aktivnost utiĉe na narednu aktivnost, iako se obavljaju u razliĉitim organizacijama.

b) Ekonomija obima – kada se troškovi proizvodnje smanjuju povećanjem obima.

Postojanje fiksnih i promenjivih troškova. Objedinjavanje neke funkcije, koja se nalazi

kod više uĉesnika – smanjenje fiksnih troškova. Ekonomija obima utiĉe i na prednost

razlikama – gde se na osnovu uštede usmerava u proširenje usluge koja se nudi

kupcu.

c) Sposobnost učenja – organizacija u stanju da ustanovi problem, definiše ga i

implementira rešenje. Sniţavanje troškova i skraćivanje vremena.

d) Naĉin korišćenja sopstvenih kapaciteta – uticaj na fiksne troškove, kao i na

rasporeĊivanje troškova na razliĉite proizvode. Ovaj kriterijum povezan je sa

Forresterovim efektom.

e) MeĎusobni odnosi – obuhvataju sve navedene kriterijume i dopunjuju ih.

Zajedniĉko korišćenje resursa kroz lanac snabdevanja. Podizanje poverenja,

sinergetski efekat...

f) Integracija – osetljivo pitanje. Suština SCM-a jeste integracija, ali problem je pošto

svaka organizacija ima sopstvenu (internu) organizaciju – hijerarhiju – vertikalna

organizacija. SCM usmerava paţnju na aktivnosti i povezivanje u jednu celinu –

horizontalna organizacija. Ovo stvara odreĊene probleme i u kojoj meri organizacija

reši problem – to je uspešnija.

g) Terminiranje izlaska na tržište – Ukoliko jedna organizacija izbaci na trţište nov

proizvod , ona ostvaruje prednost razlike u odnosu na konkurenciju. Da bi poĉela

masovna kupovina – marketing aktivnosti. Ukolliko je konkurencija brza – plasiraće

sliĉan proizvod na trţište, bez ulaganja novca u kampanju, ĉime ostvaruje troškovnu

prednost. Moguće je da konkurencija usavrši i pojeftini proizvod. VAŢNOST

terminiranja ogleda se u tome što proizvod mora da bude tehnološki zreo, kako bi

konkurenciji oteţalo usavršavanje a da izaše na trţište što pre, kako bi se

konkurenciji ostavilo malo vremena.

h) Diskreciona politika – razliĉite odluke i prinicipi poslovanja koji utiĉu na aspekte

formiranja cena. (odluka o proizvodnji od ekološkog materijala, slanje u roku od 24h

od poruĉivanja). Ovo ne utiĉe na samo funkcionalnost.

i) Lokacija – utiĉe na ukupne troškove, prvenstveno transporta. Troškovi energije,

struĉnih kadrova. Dostupnost, razvijenost infrastrukture, blizina proizvodnog

pogona... Lokacija igra znaĉajnu ulogu u borbi sa konkurencijom preko prednosti

razlikama.

j) Institucionalni faktori – eksterni faktori koji utiĉu na troškove poslovanja.

Zakonska regulativa, poreska politika.

26. MODELI UPRAVLJANJA I ORGANIZOVANJA LANCA SNABDEVANJA

a) Funkcionalni model

a. osnovni oblik, najviše zastupljen

b. Za one koji ne razmišljaju o SCM

c. Preduzeća od nezavisnih celina

i. Nezavisne ocene uspešnosti svakog dela preduzeća

ii. Nabavka – cena materijala + troškovi

d. Svaka celina - sopstvene planove

e. Slabost – predviĊanje veza

f. Inicijativa za povećanjem uspešnosti – samo na lokalnom nivou

b) Dobavljački model

a. Kada preduzeće funkcionalnog modela odluĉi da snizi troškove

i. Materijalni troškovi – najveća stavka

ii. I proizvodna i usluţna preduzeća

b. Istraţivanje trţišta sa ciljem pronalaţenja proizvoda / dobavljaĉa sa višim

kvalitetom / niţom cenom

c. Unificiranje zaliha (redukcija sliĉnih / razliĉitih stavki - sniţavanje broja

dobavljaĉa, nabavka većih koliĉina jedne stavke i povoljniji uslovi)

d. Orijentacija na dobavljaĉe koji će za potrebe kupaca odrţavati zalihe potrebnih

koliĉina i asortimana u svojim skladištima

e. Rukovodilac nabavke preuzima kontrolu

f. Prevazilaze okvire preduzeća i šire se na celu industriju

g. Ĉvršće veze izmeĊu dobavljaĉa i proizvoĊaĉa – proizvoĊaĉ dominira

h. Nema suštinsko unapreĊenje, samo premeštanje profita sa jedne taĉke na

drugu

c) Logističko – transportni model

a. Svaki prozvod – predmet transporta (T)

b. Sirovina – T – poluproizvod – T – proizvod – T – distributer – T – prodavac –

T – kupac

c. Transport – vaţna stavka nacionalne i internacionalne ekonomije

d. Traţi se osoba koja će biti odgovorna za funkcionisanje lanca i rukovoditi

njime – rukovodilac transporta proizvodnog preduzeća

e. Oĉekuje se inkrementalni skok profita

f. Zavisi od kvaliteta uvodnih aktivnosti (projektovanje skladišta, planiranje i

formiranje distributivnih centara, celokupne transportne mreţe)

d) Informacioni model

a. Sniţavanje troškova putem unapreĊenja informacionih veza izmeĊu

proizvoĊaĉa i dobavljaĉa unutar preduzeća

b. Raĉunari i raĉunarske mreţe

c. Electronic Data Interchange

d. Nedostatak integrisanog software-a za internu i eksternu komunikaciju

e. Primer – Walmart – podaci o prodaji spušteni na nivo dobavljaĉa – smanjila se

potreba za predviĊanjem svih veliĉina neophodnih za donošenje odluka

nabavke + efikasnija popuna skladišta gotove robe

e) MODELI KOJI PODRAZUMEVAJU REINŢENJERING POSLOVNOG PROCESA

a. Bussiness process reeingineering – BPR

b. Radikalne promene radi sniţavanja / eliminisanja troškova i unapreĊenja

kvaliteta

c. Prijektovaje procesa

d. STRATEŠKI MODEL

i. SCM – sastavni element opstanka na trţištu

ii. Strategija nije usredsreĊena samo na proizvod već i na aktivnosti koje

se tiĉu proizvoda

iii. „prošireni proizvod“

iv. Troškovi od sekundarnog znaĉaja

v. Resursi SCM-a u sluţbi zadovoljenja kupaca

27. FORRESTEROV EFEKAT (BULLWHIP EFEKAT)

Svaka organizacija koja ţeli poslovanje bez gubitaka i da spremno doĉeka bilo koju

promenu, mora se osloniti na predviĊanja i analize. Kada organizacija ima svog kupca – ona

vrlo pedantno prati svaku narudţbinu koja dolazi sa te strane. Ukoliko doĊe do bilo kakvih

promena – one se moraju ispratiti. Ukoliko se naruĉena koliĉina smanji – moţemo oĉekivati

smanjenje u budućnosti. Ali, šta ako se promena desila usled sluĉajnog poremećaja, koji je

delovao samo u trenutkz formiranja narudţbine. ONDA DOLAZI DO FORRESTEROVOG

EFEKTA. Tok dogaĊaja je sledeći :

a) Stiţe narudţbina koja je, npr., manja od niza prethodnih

b) PredviĊanja kaţu da će se trend nastaviti

c) Organizacija mora da prilagodi svoje zalihe sirovina i gotovih proizvoda novonastaloj

situaciji

d) Usled potrebe da se smanji obim proizvodnje – prisiljena je da smanji koliĉine sirovina

koje nabavlja od dobavljaĉa

e) Dalje, stiţe porudţbina koja nije u skladu sa predviĊanjima, trend se nije nastavio,

nego je naruĉena koliĉina ista kao i svih prethodnih puta

f) Pošto je organizacija snizila zalihe gotovih proizvoda i zalihe sirovina , u svojoj

sledećoj porudţbini mora da naruĉi veću kolikoĉinu nego što je to uĉinila u nizu

prethodnih naruĉivanja i na ovaj naĉin unosi mnogo veći poremećaj!!!

g) Dobavljaĉ, koji ima svoje praćenje i predviĊanje trenodva, pokušava da svoju

proizvodnju, svoje zalihe i narudţbine prilagodi promenama koje se javljaju u

narudţbenicama i na isti naĉin unosi još veći poremećaj nego što je to uĉinila prva

organizacija

Ovo je suština : mali poremećaj u narudžbenici prodavca pojača se kako se

ta promena prostire ka dobavljaču (krećući se UZ lanac snabdevanja).

Eliminisanje Forresterovog efekta je teoretski jednostavno, a u praksi vrlo

problematiĉno. Rešenje je u efikasnoj komunikaciji izmeĊu ĉlanova lanca snabdevanja.

Ukoliko bilo koji ĉlan uoĉi neki poremećaj i dobije informaciju da je poremaćaj nastao,

sigurno je da taj poremećaj neće uticati na promenu trendova.

28. SUŠTINA POVRATNE LOGISTIKE

Tokom proizvodnje, logistika pruţa podršku. Nakon završenog korisnog veka proizvoda,

korisnik ne ţeli da proizvod ostane kod njega, već da ga nekako ukloni. Na scenu stupa

povratna logistika – koja pruţa podršku procesu vraćanja proizvoda od kupca do

odgovarajućeg mesta, tj. privrednog subjekta, obuhvatajući i otpad i ambalaţu za pakovanje.

Povratna logistika ima zadatak da obuhvati :

a) Materijal koji nastaje tokom procesa proizvodnje (škart, otpad)

b) Neispravan proizvod koji je greškom poslat kupcu

c) Ispravan proizvod koji ej pogrešno poslat kupcu

d) Ispravan proizvod koji je zastareo (prošla sezona, izbaĉena nova verzija)

e) Proizvod kome je istekao rok trajanja

f) Neispravan proizvod koji je otkazao kod korisnika tokom garantnog roka, a koji treba

zameniti

g) Neispravan proizvod koji je poslat na popravku

h) Proizvod ĉiji je korisni/radni vek istekao

i) Ambalaţu, koja je korišćena za zaštitu proizvoda tokom transporta

...Proces planiranja, implementacije i upravljanja efektivnim i efikasnim tokom sirovina

materijala, poluproizvoda i gotovih prizvoda i pripadajućih podataka...:

LOGISTIKA - ...od taĉke nastanka do taĉke potrošnje sa ciljem ostvarivanja zahteva

kupaca...

POVRATNA LOGISTIKA – od taĉke potrošnje do taĉke porekla/proizvodnje, sa ciljem

povraćaja dela vrednosti ili odgovarajućim odlaganjem – uništavanjem.

29. OSNOVNE AKTIVNOSTI POVRATNE LOGISTIKE

a) Prikupljanje

b) Pranje / ĉišćenje

c) Objedinjavanje i sortiranje

d) Transport

e) Prijem

f) Analiza i donošenje odluka da li su dobijeni elementi odgovarajući

g) Dekompozicija (fiziĉko rasklapanje, centrifugalno razdvajanje mešavine

teĉnosti i ĉvrstih elemenata ili filtriranje, hemijska obrada radi razdvajanja dve

teĉne komponente)

h) Sortiranje dekomponovanih elemenata

i) Pakovanje i transport do lokacije za dalju obradu / preradu / odlaganje

j) Prikupljanje i obrada podataka

30. RAZLIKA IZMEĐU POVRATNE I ZELENE LOGISTIKE

Zelena logistika ima za cilj da maksimalno umanji negativan uticaj logistike na

okolinu. Neke aktivnosti zelene logistike i spadaju u povratnu logistiku, ali ne sve. Zelena

logistika insistira na smanjenju potrošnje energije ili da eliminiše (smanji) upotrebu

neţeljenih materijala, npr. plastike.

Razlika izmeĊu zelene i povratne logistike jeste u tome što zelena pokušava

preventivno da otkloni neţeljene uticaje logistike na okolinu – pre poĉetka korisnog veka

proizvoda, dok povratna stupa na scenu nakon završenog korisnog veka proizvoda. I JOŠ

NEŠTO, VEROVATNO :-)