MAINE ZA VALJANJE (staboliaciju) TLA-TEHNIKI OPIS

Sabijanje tla predstavlja proces kojim se ono dovodi u stanje sposobnosti da na sebe primi odredjeno optereenje.Od stabilizacije tla zavisi vek trajanja objekta.Po vrednosti,stabilizacija tla iznosi 5-6% ukupne vrednosti zemljanih radova.Kako se tlo sastoji po prirodi najee iz tenih i gasovitih faza,potrebno je stabilizacijom tla tj.sabijanjem izvriti istiskivanje tene i gasovite faze i u to veoj meri postii sabijenost vrstih estica shodno naim potrebama.

Valjci (engl. rollers) su maine za zbijanje valjanjem veih masa zemljanih, kamenih vezivom stabiliziranih materijala, krupnozrnih betona (tzv.valjani betoni),kao i asfaltnobetonskih zastora. Valjci mogu biti:

Vueni valjci

Samohodni valjci

Savremena tehnoloka reenja za zbijanje tla podrazumevaju sledee principe rada:

Statiki princip - gde se sabijanje zemlje vri valjanjem (statiki valjci)

Dinamiki princip - gde se sabijanje zemlje vri pomou pojedinanih udara ili vibriranjem (eksplozivni nabija i vibronabija)

Kombinovani pristup - dobijen kombinovanjem prethodna dva principa - vibrovaljci

U smislu konstrukcije, odnosno materijala obloge samog valjka mogu biti:

1-elini (glatki) valjci i jeevi - glatki mogu biti: laki, srednji i teki valjci

2-Valjci na pneumaticima

Zamenom omotaa valjak je ili glatki valjak ili je. Postoji kombinacija glatkog valjka, odnosno jea i valjka na pneumaticima na jednoj maini (engl. combination compactor).

Vueni su samo sa jednim valjkom (engl. towed roller). Vua je uglavnom uz pomo dozera, koji mogu vui vie valjaka (tzv. voz valjaka). Samohodni valjci su dvoosovinski valjci koji mogu biti:

Sa jednim valjkom i gumenim pneumaticima (engl. single-drum compactor)

Sa dva glatka valjka (tandem valjak)

Posebna vrsta valjaka su kompaktori. Traeni parametri zbijanja (potrebna energija zbijanja) postiu se kod odredjene mase valjka regulacijom amplitude (odskoka), te broja vibracija i prelaza valjaka.

Valjci na pneumaticima (engl. rubber tyred roller, pneumatic tyred roller) su vrsta samohodnih valjaka. Zbija gnjeenjem to je kombinacija zbijanja u smeru kretanja i upravno na smer kretanja pneumatika. Slui za zbijanje asfaltnobetonskih zastora, zatim tanjih slojeva praha ili gline, konstrukcija od kamene sitnei pribline veliine i granulometrijskog sastava (filterski i drenani slojevi). Moe osim statikog naina, da zbija i putem vibracija. Ima nekoliko pneumatika ispred i pozadi, iji se tragovi delimino preklapaju. Traeni parametri zbijanja postiu se promenom mase valjka, broja prelaza ili frekvencije vibriranja.

Valjci na pneumaticima koji su statikog tipa se dele na:

Vuene jednoredne valjke velike mase od 60 do 100 t

Vuene dvoredne valjke mase do 15 t

Samohodne valjke mase od 15 do 40 t

Kod ovih koji nisu samohodni (vueni valjci), manje vuku traktori na pneumaticima, dok valjke vee mase vuku traktori guseniari. Kod valjaka mase do 50 t pritisak u gumama iznosi od 0,57 do 1 MPa u zavisnosti od broja tekstilnih uloaka pneumatika.

Tandem (vibracioni) valjci (engl. tandem roller) su vrsta samohodnog valjka - valjka sa dva glatka valjka koji ujedno slue za kretanje i za zbijanje, sa statikim nainom ili putem vibracija. To su valjci koji pri valjanju asfaltnobetonskih zastora posebno zamenjuju dva do sada koriena valjka: 1) teki statiki valjak (ima tri valjka koji mogu zbijati samo statikim nainom) za poetno zbijanje iza finiera (u ovom sluaju tandem - valjak zbija vibracijama), 2) laki statiki valjak za zavrnu obradu (u ovom sluaju tandem valjak zbija bez vibracija).

Jeevi (engl. sheepsfoot roller) su u stvari gletki valjci kome su po obodu zavarene bodlje, noice sa zadatkom da prodru u nasutu zemlju i na taj nain vre sabijanje. Duina noge je od 18 do 23 cm, a oblik im je takav da one ne upaju zemlju tokom kretanja. Podela jeeva prema ukupnoj masi je sledea:

Jeevi srednje duine od 2 do 4 t

Teki jeevi od 8 do 14 t

Specijalni jeevi od 60 do 100 t (velike dimenzije)Prilikom valjanja jeeve najee grupiemo zajedno po dva, tri ili ak etiri komada zajedno. Tako grupisani moraju imati mogunost prilagoavanja neravninama na nasipu i zato bi trebalo da budu vezani pomou zglobova. Ako nisu samohodni, jeeve vuku traktori guseniari. Koriste se posebno za zbijanje glinovitih materijala. Posebna vrsta jeeva su kompaktori.

Kompaktor (engl. tamping compactor) je posebna vrsta samohodnih valjaka, odnosno dozera ili utovarivaa na gumenim tokovima. Na tokove kompaktora navueni su omotai valjaka sa bodljama - pa je on takoe posebna vrsta valjaka - je. To je istovremeno univerzalna graevinska maina, jer sa prednje strane ima dozerski no ili utovarnu lopatu. Koristi se uglavnom za razastiranje, grubo planiranje, zbijanje glinovitih materijala, kao i otpada na velikim deponijama.

Preporuke za optimalan izbor graevinskih maina za zbijanje u zavisnosti od vrste tlaLegenda: N-najbolji rezultati rada P-podesno za primenu PN-primena u nedostatku boljih maina SP-specijalna primenaVrsta tlaStatiki valjakKompaktoriVibro valjakVibro ploeJeVibro je

1.PesakSP

2.Peskoviti ljunakNPNSP

3.ljunakNPNSP

4.Glinoviti ljunakNPNSPPN

5.LesPNSPPN

6.PeskueSP

7.IlovaaNN

8.GlinaNN

9.ljunkovita glinaPN

10.kriljciPSPN

11.TucanikNPSP

12.Lomljeni kamenPNN

13.Kameni nabaajPN

Zbijanje tla ima dvostruki cilj: poveanje nosivosti prirodnog tla ili nasutih slojeva skratiti vreme sleganja nasutih slojevaTlo se moe zbijati valjanjem - pri emu se dejstvo zbijanja ograniava uglavnom na samu povrinu tla sabijanjem - ime se deluje i na dublje slojeve tla.Sabijanjem se smanjuje zapremina tla koje se sabija i to na raun vazduha i vode. Kod koherentnog tla (pesak, ljunak...) nije veliki problem istisnuti vodu dok je kod koherentnih tla (glina, ilovaa...) istiskivanjue vode dug proces i obavlja se tokom konsolidacije. Efekat sabijanja tla zavisi osim o sredstvima za sabijanje tla i od granulometrijskog sastava tla, oblika i veliini estica tla i od koliine vode u tlu.Vrednost maina za zbijanje tla ceni se i uporeuje prema energiji zbijanja koji troe za dobijanje 1m3definitivno zbijenog tla. Odluujuu ulogu pri tome igra optimalna vlanost nabijenog tla i debljina sloja.

Izbor maina za zbijanje tla zavisi od mnogo parametara od kojih su najznaajniji vozni park firme, vrsta tla, vlanost tla, angaovanost maina i drugo. U narednoj tabeli dati su predlozi za angaovanje maina prema vrstama tla:

Vrsta tlaRedosled maina za sabijanje prema povoljnostiOptimalna vlanost (%)

granulirani materijal1. vibracioni valjak2. pneumatski valjak3. glatki valjak7 - 15%

granulirani materijal sa zemljom1. vibracioni valjak2. pneumatski valjak3. glatki valjak9 - 18%

fini isti pesak1. pneumatski valjak2. glatki valjak9 - 15

praina1. je2. pneumatski valjak3. glatki valjak10 - 20

elastina praina1. je2. vibracioni valjak3. pneumatski valjak4. glatki valjak10 - 35

prainasta glina ilovaa1. je2. pneumatski valjak3. glatki valjak10 - 30

elastina prainasta glina, glina1. je2. vibracioni valjak3. pneumatski valjak4. glatki valjak20 - 3515 - 35

VALJCI SA STATIKIM DEJSTVOM

Kod masina za zbijanje tla sa statikim dejstvom zbijanje se vri valjanjem uz pritisak sopstvenom teinom maine na tlo.Osnovna podela maina za zbijnje tla sa statikim dejstvom je po obliku pritisne povrine i ovde se izdvajaju sledei tipovi maina: glatki valjci valjci na pneumaticima - kompaktori valjci sa ovijim nogama - jeeviPrema ukupnoj teini maina, postoje lake (do 8t) srednje teke (8-12t), teke (12-24t) i kompaktori (30-50-100-200t). Teina moe biti stalna ili promenljiva.Maine za zbijanje tla sa statikim dejstvom koriste se za zbijanje srednje koherentnih tla peskovito-glinena, u malo ili nimalo restresitom stanju, dakle blie prirodnom, sa malim upljinama ispunjenim vazduhom i vodom.

GLATKI VALJCI

Osnovne karakteristike (prosene vrednosti): Snaga: 15 - 60 KW Uinak: 250 - 2500 m2/h Teina: 4-15 t irina valjaka: 1,5 - 3 m Brzina: 0,5 - 7 km/h

Glatki valjci su najstariji predstavnik maina za zbijanje tla. Prvi valjci nastali su jo u 19. veku i bili su na parni pogon. Danas su uglavnom na motorni pogon sa hidraulikim sistemom za kontrolu upravljanja.Konstrukcija:Postoje valjci sa dva valjka, istog ili slinog prenika (tandem valjci) i sa tri toka, jednim prednjim za upravljanje, irim i niim, i dva zadnja pogonska, jednaka i uporedna, via i ua. Pogon je motorni, najee dizel ali ima i benzinskih. Upravljanje prednjim tokom je hidrauliko. Pogon je najee na zadnjim tokovima, sa 2 - 5 brzina napred i nazadPrimena:Glatki valjci slue za valjanje - obradu povrina glaanjem. I pored velikog specifinog optereenja po izvodnici valjka dejstvo rada im je ogranieno na malu dubinu. Danas se valjci koriste iskljuivo za valjanje, tj. obradu povrine (glaanje, peglanje) i to kao dupuna ostalih sredstava za zbijanje.

Primenjujuse za nabijanje tampon slojeva i kolovoznih zastora a najmanje su pogodni za zbijanje tlaU pogledu teine dele se na lake glatke valjke srednje glatke valjke teke glatke valjkeUinak:Uinakglatkih valjaka se proraunava kao i za ostale maine za zbijanje tla. Izraava se u m2 povrine koja je zbijena u zavisnosti od broja prelaza sa kojima je zbijanje izvreno. Za obraun po m3 obraun se vri zavisno i od broja slojeva iz koliko je izveden m3 zbijene mase, kao i sa koliko je prelaza svaki pojedini sloj nabijen.

VALJCI NA PNEUMATICIMA KOMPAKTORI

Snaga: 35 - 200 KW Uinak: 250 - 2500 m2/h Ukupna teina: 4-80 t irina nabijanja: 1,5 - 4,5 m Brzina: 2 - 8 km/hKompaktori su maine za zbijanje tla kod kojih se pritisak -koji potie od vode, peska ili tegovana maini, na tlo prenosi preko guma.Konstrukcija:

Valjak na tokovima sastoji se od elinog sanduka, koji lei na veem broju naduvanih guma. Sanduk se optereuje vodom, peskom ili tegovima. Da bi se obezbedilo podjednako prenoenje optereenja na tlo treba da postoji ureaj za jednaku raspodelu tereta na sve tokove, bez obzira po kakvom se terenu kree. Prema konstrukciji, kompaktori se dele na: vuene jednoredne valjke, teine od 60 do 100t vuene dvoredne valjke teine do 15t samohodne valjke, teine od 15 do 40tPrimena:Kompaktori seprimenjujupri izgradnji puteva, nasutih brana, aerodromskih pista i sl.Kompaktore najee vuku traktori na neumaticima dok tee kompaktore vuku traktori na gusenicama. Uobiajen broj prelazaka preko jedne trake je od 6 do 10. Debljinu nasipanja treba odrediti nakon izvrenih opita na probnom polju. Faktori koji utiu na debljinu sloja su optereenje po jednom toku kao i pritisak vazduha u gumama. Kod iste teine valjka, sabijanje e biti vee ukoliko je pritisak u gumama vei.

Kod kompaktora zbijanje tla se postie pribliavanjem estica tla pod pritiskom, bez veih kretanja estica to dosta podsea na proces konsolidacije tla. Efekat rada na zbijanju zavisi od tri osnovna parametra: optereenje po toku geometrija toka i pritisak vazduha broj prelazaJedna od glavnih prednosti kompaktora je finoa rada i brzina sabijanja bez udara. Uspena primena zahteva: ravnomernu debljinu razastrtog sloja (grejder); poznavanje prirodne i optimalne vlanosti zbijanog materijala (probe); podeavanje vlanosti zbijanog materijala do optimalne prokvaavanjem; povrinsko drljanje nabijenog sloja pre razastiranja novog radi veze.Uinak:Vreme ima bitnu ulogu kod sabijanja tla kompaktorima i zato je potrebno da brzina kretanja ne bude velika, naroito kod najteih tipova.

VALJCI SA OVIJIM NOGAMA-JE

Osnovne karakteristike (prosene vrednosti): Snaga traktora za vuu: 35 - 220 KW Uinak: 80 - 200 m2/h Teina: 2-325 t irina valjaka: 1,5 - 4 m Brzina: 4 - 6 km/h

Valjak sa "ovijim nogama" - je, sastoji se od glatkog valjka, kome su po obimu zavarene "noge", sa zadatkom da prodiru u nasutu zemlju, i na taj nain je sabiju.Konstrukcija:Valjak je izraen od lima debljine 15 - 30mm , sa zatvorenim stranama, tako da moe da se puni bilo vodom, bilo peskom. Duina nogu je od 18 do 23cm i oblik im je takav da ne raskopava nasuti sloj. One mogu biti okruglog ili kvadratnog preseka.Podela jeeva prema ukupnoj masi je sledea: jeevi srednje teine od 2 do 4t jeevi teine od 8 do 14t specijalno teki jeeviPrimena:Valjke sa ovijim nogama najee vuku traktori guseniari. Da bi se nasip podjednako sabio zemlju treba nasipati u slojevima jednake debljine i da se izvri odreen broj prelaza, u zavisnosti od zahtevanog stepena sabijanja i teine jea. . Broj prelaza je najee 8 12.Dok u prvim prolazima, noge potpuno upadaju u tlo, pri poslednjim prolazima, one jedva ulaze u tlo i sam valjak ne dodiruje tlo.Debljina nasutog sloja treba da je jednaka duini noge, i nikako ne sme da pree20% preko te debljine.

Efikasnost jea potie otuda to se pri kotrljanju celokupna njegova teina koncentrie na srazmerno malu povrinu gaenja nogama du jedne izvodnice (3,5 kg-m2 za pesak, 7 -14 za gline i ilovae, a 14 - 28, ponekad i do 45, za teka lepljiva tla s kamenitim materijalom.). Poto valjak tone u svee nasuti sloj za visinu svoje noge, prvo se zbijaju najnie estice sloja, pa postupno one gornje. Debljina pojedinih slojeva nasutih za nabijanje ne treba da je via od visine nogu, ak treba da je i malo nia od njih. Sloj je nabijen kada se valjak kotrlja po njemu bez upadanja nogu. Vrnih 3 - 5 cm zavrnog sloja treba nabitidrugim oruem.Brzina pri valjanju, ukoliko je u razumnim granicama, nema uticaja na kvalitet nabijanja.Vuna sila za kretanje odreenog valjka zavisi od tla koje se nabija, kao i od brzine kretanja. Kao poetna vrednost, moe se raunati sa srednjom veliinom potrebno vune sile koja je 0,25Gv (Gv je teina valjka) kod koherentnog zemljita, odnosno 0,4Gv kod jako koherentnog zemljita.Pored samostalnog jea, u primeni su i kombinacije 2, 3 i 4 jea.Uinak:Uinakse rauna kao i kod ostalih maina za sabijanje tla. Izraava se u m2 povrine koja je zbijena u zavisnosti od broja prelaza sa kojima je zbijanje izvreno. Za obraun po m3 obraun se vri zavisno i od broja slojeva iz koliko je izveden m3 zbijene mase, kao i sa koliko je prelaza svaki pojedini sloj nabijen.

MAINE SA DINAMIKIM DEJSTVOM

Maine za zbijanje tla dinamikim dejstvom su novije konstrukcije od maina sa statikim dejstvom. One na tlo deluju dinamiki, usled ega se njihovo dejstvo znatno poveava. Zbog ovoga, njihova teina moe biti znatno manja od teine maina sa statikim dejstvom.Primenaovih maina vezana je prvenstveno za sabijanje nekoherentnih materijala, iako daju dobre uinke i kod valjanja lako vezanih tla gde bi vibracioni valjak odgovarao glatkom valjku sa, priblino 6 puta veom teinom. Njihova masa kree se od 0,34 t za valjke manje mase do 5,0 t za valjke vee mase.Maine za zbijanje tla dinamikim dejstvom dele se na: vibro valjke vibro jeeve ostale maine sa dinamikim dejstvomPobuivai vibracija su najee zamajci sa ekscentrinom masom - jedan, dva ili vie, ugraenih u ploi, odnosno valjku, tako da sa vibracionim elementom ine kruto spojenu celinu, elastino obeenu o asiju. Amplituda izazvane vibracije zavisi od mase estica tla koje se vibriranjem zbija i od njene udaljenosti od centra koji izaziva vibriranje. Na efekat utiu vlanost i debljina sloja, a potpomau ga udar i pritisak.Svako tlo (kao i svaka druga masa) ima ima ve svoju sopstvenu frekvencu, pa e pobueno vibriranje biti efikasnije ako bude u rezonanci sa prirodnim tlom, inae dolazi do njihovog uzajamnog priguenja. Otuda potie konstruktivni uslov da se frekvencija oscilacija moe menjati tokom rada maine radi usklaivanja sa prirodnom frekvencom tla.

Vibro valjci

vibro jeevi

ostale maine

VIBRO VALJCI

Osnovne karakteristike (prosene vrednosti): Snaga: 6 - 10 KW(runi), 12 - 100 KW (vueni) Uinak: 50 - 200 m2/h (runi), 90 - 500 m2/h (vueni) Teina: 0,3 - 1,5 t (runi), 1,5 - 8 (vueni) irina valjaka: 0,7 - 0,9 m (runi), 1 - 2 m (vueni) Brzina: 1 - 2.5 km/h (runi), 1 - 4 km/h (vueni)Vibro valjci na tlo deluju dinamiki, ime se njihovo statiko dejstvo znatno poveava. Zato teina ovih valjaka moe da bude dosta manja od teine valjaka sa statikim dejstvom. Vibro valjci vibriraju bez odskoka, tj. neprekidno ostajui u prisnom dodiru sa zbijajuom masom (vibriranje udrueno sa pritiskom).Konstrukcija

Vibro valjci mogu biti runii - sa jednim ili dva cilindra, samohodni sa dva tandem cilindra i vueni sa jednim ili dva cilindra. Kod tandem valjaka, samo jedan cilindar vibrira dok drugi deluje statiki i za upravljanje. Za pogon pobuivaa vibracija koristi se dizel ili benzinski motor i ceo sistem je smeten na asiji valjka. PrimenaPrimenavibracionih valjaka prvenstveno je za sabijanje nevezanih materijala, iako daju dobre uinke i kod valjanja lako koherentnih materijala. Teina vibracionih valjaka kree se od 0,34t za lake valjke do 5t za tee valjke. Frekvencija se kree od 20 - 75 Hz.(od 1.000 - 3.750 o/min).Vibriranje ne treba koristiti na samom poetku zbijanja i pri okretanju maine jer se time stvaraju talasi na jo mekom i svee nasutom sloju. Valjak u poetku rada, tone u svee nasuto tlo i sa njim ima veu dodirnu povrinu - manji pritisak. sa poveanjem zbijenosti, smanjuje se dodirna povrina i raste pritisak, to valjak ini praktinijom mainom odvibro ploakoje uvek gaze istom povrinom i iji se hod zasniva na vibriranju.Kod primene vibracionih valjaka sutinu problema predstavlja problem predaje energije sabijanja i to izmeu predajnika (obloge koja vibrira) i prijemnika - tla na dubini z.Amplituda obloge (teoretska - At) zavisi od karakteristika valjka, dok stvarna o ostvarivanju uzajamne veze obloga/tlo.

Prednost vibracionih valjaka nad statikim je i u tome to im se u toku rada moe iskljuiti vibrator te oni deluju kao statiki valjci, mrtva teina valjka je znatno manja te oni zahtevaju manju vunu silu, tj tede na pogonskoj energiji, uspeno sabijaju nevezani materijal debljine nasutog sloja do 40cm sa samo nekoliko prelazaka, a uz to mogu uspeno da valjaju i slabo vezane materijale.Orijentacione debljine slojeva tla koji se sabijaju samohodnim vibracionim valjcimaOrijentacione debljine slojeva tla koji se sabijaju samohodnim vibracionim valjcima date su u sledeoj tabeli:Lepljivi materijali: Jako glinast pesak, peana glina, glina, masna ilovaa, suva glina, laporac, les, trona glina, (sadraj vlage do 20%)do 60 cm

Slabo lepljivi materijali: Pesak, ljunak, meavine peska i ljunka, lak drobljen meki kamen (sa procentom veziva do 30%)do 100 cm

Materijali koji se ne vezuju: Razne vrste peska i ljunka, meavina peska i ljunkado 120 cm

Prosejani tucanikdo 50 cm

Peardo 70 cm

Suvi krenjakdo 70 cm

Meki kamendo 80 cm

Jednozrnasti eruptivni bazalt, jednozrnasti drobljeni kamen (tucanik, drobljeni krenjak, drobljeni pesak)do 40 cm

Jednozrnasti drobljeni ljunak i pesakdo 30 cm

Stabilizacije cementom i kreomdo 40 cm

Stabilizacije cementom ili katranom, meavina peska i ljunkado 40 cm

VIBRO JEEVI

Snaga vunog traktora: 80 - 250KW Uinak: 75 - 600 m2/h Teina: 0,5 - 3t irina valjaka: 1.5 - 2.6 m (vueni) Brzina: 2 - 6 km/hVibro jeevi su maine koje se koriste za sabijanje tla koristei dinamiko dejstvo. Predstavljaju modifikacijuvaljka sa ovijim nogama(jea). Primenjuju se za sabijanje nekoherentnih i slabokoherentnih materijala. Najee se izvode kao vueni.Konstrukcija

Vueni vibro valjci snabdeveni su irokim bodljama i ureajem za izazivanje frekvenci. Za pogon pobuivaa vibracija koristi se dizel ili benzinski motor i ceo sistem je smeten na asiji valjka. esto se izvodi konstrukcija vunog elementa kod koje mogu da se menjaju valjci tako da maina moe da radi kao vibro valjak ili vibro je. Vibrirajua masa i amplituda mogu da se variraju tako da se za konkretno tlo dobija optimalno zbijanje. PrimenaVibro jeevi seprimenjujuza zbijanje jako lepljivih materijala i lepljivih materijala sa visokim sadrajem vode. U zavisnosti od vrste materijala postiu se debljine zbijanja do 60cm. Sposobnosti savljadavanja strmina su do 45%.Debljina nasutog sloja treba da je jednaka duini noge, i nikako ne sme da pree 20% preko te debljine.Efikasnost jea potie otuda to se pri kotrljanju celokupna njegova teina koncentrie na srazmerno malu povrinu gaenja nogama du jedne izvodnice (3,5 kg-m2 za pesak, 7 -14 za gline i ilovae, a 14 - 28, ponekad i do 45, za teka lepljiva tla s kamenitim materijalom.). Poto valjak tone u svee nasuti sloj za visinu svoje noge, prvo se zbijaju najnie estice sloja, pa postupno one gornje. Debljina pojedinih slojeva nasutih za nabijanje ne treba da je via od visine nogu, ak treba da je i malo nia od njih. Sloj je nabijen kada se valjak kotrlja po njemu bez upadanja nogu.UinakUinakvibro jeeva rauna se kao kod drugih maina za zbijanje tla.

OSTALE MAINE ZA SABIJANJE

Vibro ploe Eksplozivne nabijae MaljeveVibroploe

Vibro ploe su graevinske maine koje se koriste za stabilizaciju podloge od nevezanih materijala, peska, ljunka, zemlje i sl. Pogon je motor sa unutranjim sagorevanjem (benzin, nafta). Imaju ugraen vibrator sa frekvencijama koje se kreu od 40 do 80 Hz, i tako su konstruisani da se prilikom rada sami kreu unapred (poskakuju), te je potrebno samo odravanje pravca kretanja, to se postie upravljaem. Masa vibro ploa kree se od 200 - 800 kg. Radna irina ovih maina kree se od 60 do 80 cm, zavisno od modela, a radna brzina se kree od 15 do 20 m/min. Sposobni su da savladavaju uspone do 25%.Vibro ploe se koriste za zbijanje tla u slojevima od 40 do 80 cm. Dok vibracioni valjci imaju bolje dejstvo u gornjim slojevima, dotle vibracione ploe imaju bolje dejstvo u donjim slojevima. Za radove na veim povrinama postoji mogunost spajanja vie maina u sistem ploa kojim rukuje jedan rukovalac.

Nabija na eksplozivni pogon - "aba"

Nabija na eksplozivni pogon "aba" slui za sabijanje veih i manjih zemljanih povrina kod izgradnje puteva i nasipa i to onih delova koji su teko pristupani za valjke, kao to su veze izmeu bokova brana i nasipa, betonskih delova i nasipa, Vri zbijanje zemlje u dva maha i to prilikom odskoka od tla i pri padu teinom dinamikog udara, pri emu se kreu brzinom od 12 do 14m/min. "abe" imaju znatno dejstvo u dubinu (oko 40 - 90cm) i udarnu silu od 40 do 130KN. Snaga motora je od 1,5 do 3 kW.MaljeviMehaniki nabijai, maljevi, prave se teine od 1,75 do 3t, veliine su 0,60 x 0,60 do 1,10 x 1,10. Padaju sa visine od 1,5 od 2 m. Posluuje ih kran ili univerzalni bager sa dizalicom.Maljevi se automatski podiu do gornjeg mrtvog poloaja, odakle slobodno padaju na nabijano tlo, pri emu se kinetika energija pada udarom preobraa u pritisak na tlo, praen i potresanjem tla. Prema pogonskoj energiji dele se na: kranske, eksplozivne, elektrine i pneumatske.Primenjuju se za raznovrsne materijale, vezane i nevezane, kamenite i zgrudvane koje drobi udar ali neprikladna visina pada i teina mogu dovesti do prekomernog usitnjavanja estica ruenjem njihove strukture i stvaranja praine.

PRORAUN UINKA MAINA ZA SABIJANJE

Osnovni parametar za proraun uinaka maina za zbijanje tla je koliina energije sabijanja koju treba da primi svaki kubni metar tla. Ispitivanje zbijanja se radi Proktorovim opitom u kome standardni malj teine G pada sa visine h na uzorak zapremine V i time mu predaje energiju koja je jednaka:

U gradilinim uslovima, energija sabijanja moe se odrediti empirijski, formulom:

u kojoj je: n broj prelazaka valjka po jednoj traci Zefektivna vuna silana kuki traktora b korisna irina valjka (oko 20cm manja od stvarne irine valjka) d debljina nasutog sloja posle nabijanja (priblino 65% debljine sloja pre nabijanja)Na osnovu prethodne formule, prvo je potrebno sraunati potreban broj prelazaka prema:

Ukoliko se maina kree radnom brzinom v, teorijski uinak za n prelazaka jednak je:

Praktini uinak Updobija se kada se teorijski uinak redukuje koeficijentom radnog vremena kv

PRORAUN SNAGE MAINA ZA SABIJANJE

Za vreme procesa valjanja ukupni otpor kretanju Fuk sastoji se od otpora valjanju- Fv , otpora nagiba terena-Fn, otpora trenja u leitima-Ft, otpora kretanju u krivini-FK, i otpora ubrzanja Fu.Ukupni otpor kretanju iznosi :

FUK= Fv +Fn+Ft+FK+Fu

Ako se u obzir uzmu najnepovoljniji uslovi primene, za ukupan otpor se dobija znatno vea vrednost u odnosu na instalisanu snagu.Zato se proraun uglavnom zasniva na otporima Fv i Fn i to za maksimalni nagib od 25 %. i brzinu valjka od v= 1,52 km/h.

FUK Fv+Fn

Otpor valjanju Fv zavisi od oblika tela cilindra. U sluaju glatkog tela dobija se otpor kotrljanja elinog valjka po elinoj glatkoj podlozi sa korekturnim faktorom k za uticaj stvarne podloge od zemlje ili drugog materijala:

Gde je : z-broj tela cilindara. m-masa cilindra sa punjenjem Ri-poluprenik cilindra Hi-dubina prodiranja valjka Fosi-optereenje po osovini.

Vrednost korekturnog faktora k iznosi : k=2, za nevezani ili slsbo vezani materijal i pogonjene valjke, k=1-2, za slobodne (negonjene) cilindre.Manja vrednost vai za vee prenike.

Otpor nagiba Fn zavisi od mase valjka i ugla nagiba terena (max=14, to odgovara nagibu od 25%)

Fn= mgsin

Na bazi ovih otpora dobija se potrebna snaga:

P= FUK/

Gde je -stepen iskorienja pogonskog sistema i iznosi =0.8-0.85.

Pri ema mora biti ispunjen i uslov da ukupni otpori budu manji od raspoloive obimne sile na tokovima.(valjku).

FUK < Fo

Pri emu obimna sila na pogonskim tokovima iznosi:

Fo= ka GPri emu je : G-deo teine koji se prenosi na podlogu preko pogonskih tokova , ukljuujui i dodatna optereenja. ka- koeficijent adhezije izmedju pogonskog valjka i podloge.Njegova vrednost za kontakt glatkog valjka i zemlje iznosi ka= 0,6-0,8.Obimna sila predstavlja tzv. Silu vue koja se esto daje kao karakteristika pojedinih maina.Otpor kretanju se smanjuje od prolaza do prolaza pa se dalja deformacija tla ne vri.AKO JE U TOM SLUAJU SABIJENOST MALA, MORA SE UPOTREBITI VEI VALJAK.

ODRAVANJE GRADJEVINSKIH MAINA

Primena hidraulike u savremenim uslovima eksploatacije grdjevinskih maina je nezaobilazna.Posebno se istie primena uljne hidraulike.U naoj zemlji razvoj hidrostatikog prenosa je vrlo mlad.Vezan je za na prvi traktor Zadrugar i prvu kiper instalaciju na naim kamionima.Kasnije su razvijene i hidrostatike komponenete za gradjevinske maine i time je proireno polje primene hidrostatikog prenosa snage.Mehaniki prenos energije preko poluga,zupanika,lananika,kainika, itd., je veoma jednostavan ,ali sa nizom ogranienja, naroito kod nekih gradjevinskih maina.Novi kriterijumi pootravaju izlazne parametre sistema pa mehanikim prenosnici postaju sve manje upotrbljivi u ovakvim sistemima.Takve i druge sloene zahteve uspeno reavaju prenosnici hidraulne energije naroito kada je :-rastojanje izmedju izvora energije i mesta njenog korienja veliko-esta promena pravca i smera kretanja,-neophodno obezbediti kontinualno kretanje,-potrebno menjati optereenje i brzinu kretanja,-na raspolaganju mali prostor ili ako prenosnik mora biti male teine. Hidrostatika transmisija ima samo dva uredjaja: pumpu i motor, sa prateim komponentama upravljake jedinice. Odravanje u ispravnom stanju saglasno DIN 31 051, obuhvata sledee oblasti radova: inspekcije,odravanja i opravke. Inspekcijske aktivnosti se planiraju i sprovode u toku eksploatacije hidraulinih sistema za vreme rad ili kada iz neko razloga stoje.Vanije aktivnosti inspekcija su:-provera nivoa tenosti u rezervoaru.-Provera se vri u redovnim razmacima , a u poetku rada ee.Takodje se vri i posle popravki.

-provera zaptivenosti sistema spolja.-

-provera koliine unutranjih curenja.-Lagano izvalaenje ili uvlaenje klipnjae cilindra koji su pod spoljnim optereenjem,pri zatvorenim organima ,navode na zakljuak da su oteene zaptivke na klipu te dolazi do pretakanja iz jedne u drugu komoru.

-provera temperature tenosti u radu.-Uzroci promene temerature u radu mogu biti, zaprljanost hladnjaka za ulje, ne funkcionie ventilator,prekinut ili smanjen dotok vode,neispravan hladnjak za vodu,zaprljanost cevovodazbog unutranjih curnja i dr.

-provera pritiska.--provera istoe radne tenosti.-Moe se vriti vizeuelno,ali nije precizno.Za preciznije odredjivanje koriste se tri metode.Prva je grafometrijsko odredjivanje prisustva vrstih estica u ulju pomou finog filtriranjauzorka ulja 100 ml.Meri se teina pre i posle filtriranja ime se stie uvid .Druga metoda je brojanje estica sa elektronskim uredjajima i sortiranje.Ovo moe da se radi i automatski.Trea metoda je mikroskopsko ispitivanje tako to se nekoliko kapi ulja stavi preko lista upijaa ili lista fitera.

-provera zaprljanosti filtera.-estice vrstog materijala u ulju su glavni uzrok habanja hidraulikih komponenti.Do 80% hidraulikih uredjaja koji se remontuju su otkazali zbog habanja u toku rada, a oko 10% otkaza zbog kavitacije.Moe se obaviti vizuelno ,ali se taniji podaci dobijaju postavljanjem manometara koji meri razliku pritisaka na filteru, ispred i iza filtera.Zamena filtera se najee vri po preporuci proizvodjaa na osnovu asova rad.

-provera hemijske osobine radne tenosti.-Tu se vri ispitivanje kiline kiseline,sapunifikaciono broj,udeo produkta oksidacije,viskozitet,indeks viskoziteta itd. Ovakva ispitivanja se vre za velike koliine ulja , atza manje koliine jeftinije je zameniti ga novim.

-provera snage i brzine.-Vri se merenjem vremena izvlaenjai uvlaenja klipnjaa u poredjenju sa projektovanim vrednostima, merenje izlaznih brojeva obrtaja kod motora,kontrola snage za pogon pumpe.

-provera sistema cevovoda i crevovoda.-Ovde se proverva zaptivenost, naleganje i i mogunost kretanja crevovoda ili njegovog nagnjeenja itd.

-provera akumulatora.-Periodino se vri provera pritiska predpunjenja gasa pri temperaturi okline i bez pritiska u hidraulinom sistemu.

-provera temperature u mestima uleitenje.-Najpovoljniji uslovi su na temperaturi oko 50 C.Temperatura iznad 70 C poveava sklonost ka starenju ulja,smanjije sposobnost podmazivanja.Potrebno je vriti kontrolu ulja na mestima gde se oekuju poveanja temperature usled trenja klizanja i trenja kotrljanja.

AKTIVNOSTI NA ODRAVANJU RADNE ISPRAVNOSTI

Aktivnost inspekcije i odravanja nisu strogo podeljene. Tu spada:

-dopunjavanje radne tenosti,-zamena radne tenosti,-ienje filtera-zamena-podeavanje pritiska-otklanjanje curenja u sistemu cevovoda-ienje postrojenja-odravanje rezervoara pod pritiskom-zamena habajuih delova-pre putanja u rad kontrolisati prisutvo vazduha u sistemu.

Najefikasniji nain da se utvrdio stanje hidraulike komponente je radni sto, ali kako u realnim uslovima to esto nije mogue,neophodno je da se razlog otkata utvrdi na samoj instalaciji sistemu.Za obavljanje ovakve operacije potrebno je izvrsno poznavanje rada hidraulikog sistema,poznavanje komponenti koje su ugradjene.Pravilna dijagnoza je polovina obavljenog posla za ispitivanja na terenu.