Milan Vidojevi

MAFIJA

Naslov originala

namedelo

Copyright 2003, I izdanje, Milan VidojeviCopyright 2010, II dopunjeno izdanje, Milan VidojeviCopyright 2014 ovog izdanja, LAGUNA

Kupovinom knjige sa FSC oznakom pomaete razvoj projekta odgovornog korienja umskih resursa irom sveta.

1996 Forest Stewardship Council A.C.SW-COC-001767

VATRAKnjiga broj 1

slova s tree

Sadraj

Uvod . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 9

Amerika maja. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 15Ruska maja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 169Kineska maja Trijade . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 243Italijanska maja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 261

Epilog. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 329O autoru . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 343

UVOD

Kako je ma-fia postala sindikat zloina

Istoriari se ne slau oko toga koliko je maja stara. Jedni kau da se prvi put spominje u 13. veku, drugi da je nastala 1812, odnosno 1860. godine. Prvi kao dokaz navode da je re o drutvu koje je nastalo da bi se borilo protiv Anujaca iz Francuske. Povod je bio silovanje devojke koje je 1282. godine u Palermu poinio francuski vojnik na dan njenog venanja. Grupa razljuenih Sicilijanaca odgovorila je napa-dom i masakrom francuskih vojnika. Kako su se vesti irile od sela do sela, od grada do grada, tako su se Sicilijanci dizali i ubijali francuske vojnike. Hiljade Francuza je poginulo, a slogan ma-a* postao je ratni pokli, po kricima majke silo-vane devojke koja je ila ulicama grada plaui i uzvikujui ma a, ma a, moja erka.

Ova romantina storija, tako draga veini maoza, ista je izmiljotina. U prvoj polovini 19. veka maja se pojavila kao kriminalna kultura na Siciliji, kao lokalno organizova-ne bande koje su bile u slubi lokalnih zemljoposednika radi

* Italijansko mia figlia u dijalektu na jugu Italije izgovara se ka ma fiia.

MAFIJA12

zatite i terora nad seljacima, zakupcima zemlje, od kojih su naplaivale porez i dugove u korist vlasnika. Tek kasnije, u drugoj polovini 19. veka, ove bande formiraju se kao drui-ne kriminalaca u gradovima. Ime koje im je pripisano jeste s poetka tog veka i nastalo je iz ratnog poklia Morte alla Francia Italia anela (Smrt Francuzima je italijanski pokli).

Struktura maje kao drutva kriminalaca bitno se razli-kuje na Siciliji, ili u Italiji, od one u Americi, to je i logi-no budui da se prilike u ove dve zemlje razlikuju kao nebo i zemlja, po svim pitanjima. Na Siciliji, starim majaima je bila vanija ast od novca, vanije su bile stare vendete nego posao. Kod majaa u Americi, pogotovo onih koji su tamo roeni, novac je bio krajnji i jedini cilj. Stari majai, koji su u drugoj polovini 19. veka, sa doseljenjem u Ameriku, doneli i strukturu organizacije iz starog kraja, i bili posprdno nazivani onima koji suu brkove, i koje je sa scene poistio Laki Luano likvidiravi stare, velike majae Doa Maseriju zvanog ef i Salvatorea Marancana, drali su se etnikog kri-minala, traei rtve meu svojim zemljacima, kao da su jo uvek na Siciliji, dok su ameriki majai izali iz okvira etni-kog kriminala, izali iz geta i razvili kriminalne aktivnosti

Filmska scena: Amerika maja

Uvod 13

irom zemlje. Dok su stari majai s prezrenjem govorili o kriminalcima ne samo drugih etnikih korena, ve i o Sici-lijancima majaima iz drugih sicilijanskih sela, a o severnoj Italiji da i ne govorimo, dotle su ameriki majai vrlo brzo uspostavili blisku saradnju sa jevrejskom majom iji su pri-padnici bili istog ekonomskog i socijalnog statusa, iz siro-manih geta u velikim amerikim gradovima u kojima nije bilo izlaza za gladne, neobrazovane, besperspektivne mar-ginalce sem kroz kriminal. Kao dve vitalne snage u usponu logino je da su se uortaile protiv najvee etnike gangster-ske strukture u Americi 19. veka koju su inili irski krimi-nalci. Bez obzira na popularnu literaturu i lmove, najvie rtava u ratu bandi irom Amerike, prvih dvadeset godina 20. veka, imali su Irci koje je sicilijansko-jevrejska koalicija nemilosrdno istila kako bi preuzela njihove poslove.

AMERIKA MAFIJA

Sindikalna struktura organizovanog kriminala

Moderna amerika maja stara je tek neto vie od pola veka i nastala je upravo u vreme kada su Laki Luano i njegovi jevrejski partneri preuzeli najvee i najisplativije kriminalne aktivnosti u Americi. Godinama je razumevanje ta je maja padalo na prvoj, najnioj preponi da li maja uopte postoji. Poslednjih decenija to pitanje je raieno a glavni predmet rasprave postalo je pitanje da li je organi-zovani kriminal isto to i maja.

Zbrka je delimino nastala oko toga ta je zapravo orga-nizovani kriminal. Neki strunjaci istiu argument da je organizovani kriminal postojao od samog poetka, poto je grupa kriminalaca koji su delovali zajedno bila organizova-na. Ali organizovani kriminal je ipak neto drugo, sloenije, i nastao je kada su se uspostavili odreeni sporazumi izme-u kriminalnih grupa. Organizovani kriminal je sindikalno strukturiran, sporazumom izmeu kriminalnih organizacija koje su izvrile podelu poslova i teritorija i uglavnom poto-vale taj dogovor. Na primer, bande u Njujorku su prihvatile vostvo bandi sa Istone obale Amerike, i ako su htele da uu

MAFIJA18

na njihovu teritoriju, morale su da trae saglasnost. Ako neka majaka organizacija eli da likvidira neposlunog lana koji je pobegao na teritoriju druge majake organizacije, onda ga nee lino proganjati, jer bi to bilo ozbiljno krenje teri-torijalnih prava druge organizacije. Umesto toga zamolie tu organizaciju da ubije lana koji je osuen na smrt i koji se nalazi sada na teritoriji organizacije zamoljene da izvri kaznu. Ona ima obavezu da taj zahtev izvri, bez posebnog plaanja ili zahvaljivanja, jer e jednog dana ona biti u situa-ciji da takvu uslugu trai od druge organizacije.

Prohibicija: Plodno tlo za korene organizovanog kriminala

Amerika maja 19

Ovakav nain saradnje nije postojao u vremenu pre pro-hibicije, pa se moe rei da je zakon o prohibiciji uinio vie za organizovani kriminal od bilo kog velikog kriminalnog uma ili bande. Ne razumevajui sutinu poroka (i krimina-la koji ide uz njega), amerika vlada je preduzela plemeniti eksperiment, baziran na malograanskom konceptu moral-nosti, koji sem licemerja nije imao nikakvu polaznu osnovu. Zabrana javne prodaje alkohola proizvela je pravu revolu-ciju u razvoju kriminalnih organizacija, koje su istog asa spoznale kakve anse im se pruaju ukoliko pribave robu gladnom, pardon, ednom tritu. U kratkom roku krimi-nalne organizacije su se organizovale kao preduzea, prave trgovinske rme koje su imale uvoz (veleprodaju), tran-sport, mreu sitnih korisnika (maloprodaju), nansijski sek-tor (kreditirianje nabavke i prikupljanje novca od prodaje). Morale su da stupe u kontakt i saradnju sa bandama iz dru-gih krajeva zemlje, kao i sa onima iz drugih zemalja kako bi posao funkcionisao. Sve to je zahtevalo potpuno novu svest i koreni organizovanog kriminala su bili tu, vrsto zariveni u tlo zemlje nesvesne opasnosti.

To je u isto vreme bio kraj bandi neorganizovanog kri-minala, koje su bile brojne, neke su imale ak hiljadu petsto lanova, kao to su bile jevrejska Monk Istman gang i itali-janska Fajv points gang, koje su drale teritoriju i u okviru nje kontrolisale prostituciju, kockanje, zelenaenje, opljaka-le pokoju banku i razbile poneku glavu, dajui podrku sit-nim, lokalnim politiarima na lokalnim izborima.

Drugi znaajan dogaaj koji je unapredio institucio-nalizovanje kriminala bila je velika ekonomska depresi-ja tridesetih godina. Etniki kriminal u getima, ponekad sasvim besmislen i na granici paranoje mnotva pacova na malom prostoru, sada je eksplodirao jer u getima vie nije

MAFIJA20

bilo opstanka. Ljudi su iz njih morali da krenu u potragu za poslom, pohrlili su u nove sindikate kriminala, porui-li barijere etnikih bandi i postali moderni kriminalci oslo-boeni svih starih predrasuda.

Trei vaan faktor u nesmetanom razvoju organizova-nog kriminala, u kljunom vremenu stvaranja nacionalne mree organizovanog kriminala koju su osmislila dva kri-minalna genija Laki Luano i Mejer Lenski, bio je potpuno odsustvo sluha za zbivanja u zemlji u FBI-ju, kljunoj orga-nizaciji za borbu protiv kriminala, sa Edgarom Huverom na elu. Borei se tri decenije protiv komunizma, to je smatrao svojim pravim, skoro krstakim pohodom protiv zla, i tvrdei da je postojanje maje mit, Huver je dozvolio da se organi-zovani kriminal konsoliduje i ojaa do granice kada ga nije bilo mogue iskoreniti. Na kraju su Huvera skoro gurnuli u borbu protiv Koza nostre, to je bio elegantan izlaz za FBI i poetak borbe protiv organizovanog kriminala.

Edi Dajmond, Dek Dajmond, Dejkob apiro i Laki Luano

Amerika maja 21

Uspenost italijanske maje, u odnosu na ostale etnike kriminalne organizacije, ogleda se u injenici da su Italija-ni, kada bi uspeli da zarade novac i popnu se na socijalnoj lestvici, ostajali u kriminalu, dok su se druge etnike bande uglavnom raspadale jer su njihovi lanovi sa zaraenim nov-cem pokuavali da postanu poteni i ostave iza sebe svoju kriminalnu prolost.

Snaga maje u Americi lei u svojevrsnoj lozoji krimi-nala koju je usvojila i razvijala itav vek. Maozi su asni ljudi, kriminal je zanimanje ali i nain ivota, pravi lo-zofski sistem pravila ponaanja, pa je razumljivo da se s vre-menom razvija, usavrava i prilagoava, uvajui unutranju homogenost pomou pravila koja su se pokazala genijalnim. Struktura majake porodice je piramidalna, ali sem potova-nja hijerarhije, ona funkcionie kao franizing, to je bitno za ouvanje strukture. Najnii sloj, vojnici i njihovi kapoi, dobija odreenu teritoriju ili delatnost od ijeg sprovoenja isplauju procenat vioj instanci. Porunici i kapetani od tako prikupljenog novca izdvajaju procenat za viu instan-cu, za lokalnog efa porodice i njegovog konsiljerea, savet-nika. Ako je re o velikoj majakoj porodici, procenat od lokalnih efova, bolje rei podefova, ide vioj instanci, sve do glave cele porodice. Procenti su uvek isti, ksirani odav-no, strogo se potuju i, kao i odsustvo pohlepe, jedan su od uslova uspene strukture, jer esto kapoi i vojnici imaju vie novca nego efovi iznad njih. Ali strukturu od raspada uva ugled, status koji se ima na lestvici porodice, koji je iznad novca i ne moe se kupiti, ve je dobar rad na terenu pred-uslov za uspon u hijerarhiji.

Jo jedan princip je bitan za odranje strukture. Nemi-losrdno se izvrava smrtna kazna nad lanom koji prekri pravila. To je toliko prosta i jasna injenica da oko njenog

MAFIJA22

tumaenja i primene nema nikakve dileme. Nema opravda-nja za greke, potkradanje porodice, poslove sa strane za koje porodica ne zna, ugroavanje sigurnosti porodice na bilo koji nain, da ne govorimo o saradnji sa zakonom. Kazna je uvek smrt, sprovodi se iznenada tako da grenik nema anse da se izvue i to slui kao primer ostalima, uz jasan stav da je re o neasnoj delatnosti lana koji je uprljao ne samo svoj obraz ve i ugled cele porodice.

Zato su pokajnici koji su prihvatili saradnju sa polici-jom i odavali tajne maje u zamenu za zatitu, kao to su bili Reles, Valai, Tereza, Fratijano, uglavnom bili majai sred-njeg i nieg ranga, uprkos medijskoj galami koja je pokua-la da ih predstavi kao znaajne linosti koji e pomoi da se maja razbije. Neka otkria ovih majaa jesu nanela udarac

Kriminal kao nain ivota: Vojnici, porunici i kapetani

Amerika maja 23

maji i organizovanom kriminalu, ali daleko od toga da je to unitilo ili bitno ugrozilo organizaciju.

Druga greka koju vlasti u Americi ine od poetka borbe protiv maje jeste koncentrisanje na hapenje i osudu efova organizacije jer to donosi velike medijske poene potrebne za politiku karijeru, ali ne ugroava bitnije strukturu i mreu maje jer se upranjena mesta popunjavaju novim ljudima, a sistem nastavlja da funkcionie.

Da objasnim i spomenuti izraz Cosa nostra. Do javnog svedoenja Doa Valaija 1963. ovaj izraz nije bio poznat u javnosti. ak i Kiferova komisija, dekadu pre toga, koja se ozbiljno borila protiv organizovanog kriminala, nije znala za ovaj izraz. On je karakteristian za majake porodice u Nju-jorku i pripada njihovom slengu kada se govori o organizaci-ji. U drugim gradovima, gde postoje jake majake porodice, u upotrebi su drugi nazivi. U Bafalu, porodica je sebe zvala ruka, u ikagu lijala, na Istonoj obali poslovnica.

Cosa nostra:Do Valai na svedoenju, 1963. godine,

prvi put javno pominje ovaj izraz

MAFIJA24

Odakle ime Cosa nostra (Naa stvar)? Ime naravno nije izmislio Valai. Ono jeste sinonim za maju, ali je to vie aka-demsko pitanje za one koji nisu lanovi. Za lanove, koji za sebe nikada nee rei da su majai, bio je potreban izraz u meusobnoj komunikaciji koji nee razumeti oni koji nisu lanovi ili FBI ako prislukuje razgovore. Izraz je nastao u Americi i tipian je za novu ameriku maju, ali u njego-vom nastajanju ulogu ima i najvei jevrejski gangster Mejer

Najvei jevrejski gangster: Mejer Lenski

Amerika maja 25

Lenski. On je kod Lakija Luana insistirao da se smisli ime za italijanske lanove njihovog novog, nacionalnog sindika-ta zloina. Ostale su zapamene njegove rei: Ima mnogo momaka koji nisu u stanju da brzo odustanu od starih naina. Mora novom poslu da da ime, kakav je to posao, jebote, ili kompanija koja nema ime? Ne ulazi tip u prodavnicu auto-mobila i kae: Uzeu onaj automobil tamo, onaj bez imena.

Tako su izabrali ime Unione Sicilliano, iako je to ve bilo poznato ime jedne stare zaviajne organizacije sa Sicilije. Njega su koristili uglavnom maozi nieg ranga, kao i Cosa nostra, a Lenski, Luano i drugi efovi su upotrebljavali izra-ze kao to su sindikat ili lijala.

Industrija iznude crna ruka, desni dep

Ono to su novinari zvali drutvo Crna ruka nikada nije postojalo u Americi, ili bilo gde na drugom mestu. Slaba je to uteha za hiljade rtava nemilosrdnog majakog reke-ta iznuivanja, koje je bilo tipino italijanski izum i koje se sprovodilo nad zemljacima u Americi, u stilu plati ili umri. Dodue, ubistvo se primenjivalo samo nad onima koji su uporno odbijali da plate, iz prostog razloga to ubi-jeni sigurno nikad nee platiti. Zato se ee primenjivalo

prebijanje, ree sakaenje, kao blai oblici ubeivanja.

Prosena rtva plaala je odmah poto bi primila pismo sa zahtevom za novac, potpisano otiskom dlana pre-mazanog crnim mastilom, ali je ova procedura napute-na kada se razvila policijska tehnika identikacije otisa-ka. Uostalom, potpis nije bio

Amerika maja 27

posebno potreban jer je strah rtava bio toliki da su plaale odmah poto se znalo od koga stie poruka.

Zapravo, postojalo je drutvo Crna ruka u Evropi, ali nije imalo nikakve veze ni sa Majom ni sa Kamorom, dva naj-vea drutva kriminalaca u Italiji, koja su iznuivanje prene-la u Ameriku, pratei doseljenike koji su u drugoj polovini 19. veka poeli u velikom broju da stiu u Ameriku. Pravo drutvo Crna ruka pojavilo se u paniji, u vreme inkvizicije,

Uvoz iz Italije: Ubice Crne ruke

MAFIJA28

kao sredstvo prevencije na strani dobra, a protiv zloupotre-ba inkvizitora koji su esto svoj privatni posao obavljali pre-tei stranom inkvizicijom.

Popularni folklor maje, kako su ga lansirali pisci koji su u maji traili neto ega nije bilo, sadri i legendu po kojoj su ciljevi drutva La Mano Nera bili plemeniti u poetku ali su kasnije skliznuli u kriminal. Stvarnost je bila prozaini-ja. Iznuivanje je bilo osnovni oblik kriminalnog delovanja u svim italijanskim etnikim predgraima velikih ameri-kih gradova. Taj posao je bio tako uhodan da se uglavnom odvijao bez problema. Gangsterske bande koje su kontroli-sale odreene kvartove ili ak ulice jednom nedeljno su obi-lazile svoje klijente i kupile nedeljnu rentu. Ona nije bila velika, nije se menjala godinama, paljivo je promiljena da ne ugrozi sitan biznis onoga ko je bio meta iznuivanja, ali je zato predstavljala znaajan izvor prihoda maje, neopo-rezovan i godinama obezbeen. Onome ko plaa garantova-la se sigurnost da nee biti reketiran od bandi iz druge ulice ili dela grada, a teritorijalna prava su najee bila povod krvavih obrauna bandi.

Naravno, bilo je izuzetaka. Jedan od najpoznatijih prime-ra jeste sluaj operskog pevaa Enrika Karuza. Kada je uveni tenor dobio poruku Crne ruke da plati dve hiljade dolara, to je bila velika suma u to vreme, potpisanu otiskom crne ruke i bodeom, slavni peva je pretnju shvatio ozbiljno i platio bez pogovora. Kada je uskoro stigao nov zahtev na petnaest hiljada dolara, Karuzo je shvatio da neto nije u redu i otiao u poli-ciju. Policija je postavila zasedu i uhapsila dvojicu crnorukaca koji su doli da pokupe novac, sakriven u naputenoj fabrici. Ispostavilo se da uopte nisu pripadnici neke bande reketa-a, ve privatni biznismeni kojima je posao iao slabo, pa su nansije pokuali da poprave iznuivanjem novca od Karuza.

Amerika maja 29

Maja i Kamora verovatno nikada ne bi udarile na slav-nog zemljaka, ali su bile nemilosrdne prema nekooperativnim rtvama kako bi ove posluile kao primer drugima. Tipian primer njihovog metoda rada bio je udes dobrostojeeg mesa-ra Gaetana Koste iz Bruklina, 1905. godine. Dobio je tipi-nu poruku Crne ruke: Ti ima vie novca nego mi. Znamo za tvoje bogatstvo i da si sam u ovoj zemlji. Traimo hiljadu dolara, koje e da stavi u mleveno meso i dae ga oveku koji e doi da kupi meso i koji izvadi crvenu maramicu.

Kosta je bio izuzetak u svom susedstvu jer su skoro svi biznismeni plaali reket. On je ignorisao pretnju. Jednog jutra ubice Crne ruke su ule u njegovu radnju i ubile ga dok

Plati ili umri:Slogan drutva La Mano Nera. Karuzo u uglu

MAFIJA30

je stajao iza tezge. Niko nije optuen za ovaj zlo-in, iako je generalno bilo poznato da su ubice radile za poznatog zli-kovca Lupoa Vuka, kri-minalca iji je tab bio u italijanskom delu Har-lema. Lupo se epurio Harlemom pokazuju-i preplaenim zemlja-cima da mu zakon nita ne moe.

Jo jedan crnoru-kac, koji je sebe smatrao nedodirljivim, bio je Pol

di Kristina iz Nju Orleansa. I on je slao zastraujue poruke svojim rtvama i svi su u strahu plaali. Zapravo, skoro svi, sem piljara po imenu Pjetro Pepitone. Poto je poslao poru-ku, Di Kristina je poslao svoje uterivae da pokupe novac. Pepitone je rekao da nee da plati. Za takvo suprotstavljanje znalo se da je Di Kristina lino iao da neposlunog naui pameti i uzme novac. Kada se Di Kristina, usred bela dana, pojavio ispred radnje i lagano krenuo ka njoj, da ga svi vide, Pepitone je izaao iz radnje nosei puku u ruci i bez rei razneo Di Kristinu.

Njujorka policija je u izvetaju za 1908. godinu proceni-la da je na prijavljene 424 crnorukake iznude bilo najma-nje sto hiljada neprijavljenih, a jo je neverovatniji podatak da je od njujorke industrije iznude bila vea ona u ika-gu, gde je vie od osamdeset bandi operisalo samo u ovoj vrsti kriminala.

Injacio Lupo Vuk Sajeta

Amerika maja 31

Oko 1920. godine ovaj vid kriminala poinje da opada, prvo zato to je federalna policija poela da obraa vie panje, drugo stoga to je amerika pota poela da prati sva sumnjiva pisma i poruke slate potom, pa su kriminal-ci morali lino da ih uruuju, to je postalo rizino. Tree, i najvanije, najvee bande i najozloglaeniji efovi Crne ruke bili su u zatvoru ili pak ubijeni, kao to je to bilo sa stranim Semom Kardinelom iz ikaga. Ostali uveni reketai, Frenki Jejl iz Bruklina, Oiljak di ovani u Kanzas Sitiju, Vinen-co Kosmano i braa ena iz ikaga, preli su na protabil-niji posao, krijumarenje alkohola, koji je postao novi hit i donosio enormne zarade.

Italijanske zajednice irom Amerike preko noi su orga-nizovale proizvodnju alkoholnih pia za majae koji su ih dalje distribuirali. To je bio odnos proizvoaa i naruio-ca, a naruilac je dobro plaao za proizvedeno pie. U toj varijanti neki iznuivai koji nisu shvatili da su se vreme i igra promenili pokuali su da reketiraju ovaj novi biznis. Za veinu njih bila je to najvea greka njihovog ivota, ali

Braa ena na porodinom skupu

Frenki Jejl

MAFIJA32

nisu dovoljno dugo iveli da to shvate. Novi bosovi nisu dozvoljavali da im neko uznemirava proizvoae, i vrlo brzo je klasini reket bespomonih malih biznismena prestao da postoji. Crna ruka vie nikog nije plaila, a reket e se ponovo pojaviti pedesetih godina, ali u krajnje raniranoj varijanti.

Prohibicija: Izvor prihoda koji se nije mogao zaobii

Drutvo Bela ruka

Ovo nije bila organizacija kriminalaca rivalska Crnoj ruci, ve organizacija italijanskih graana koji su se samoor-ganizovali kako bi se branili od reketaa Crne ruke.

Osnovali su je lanovi Italijanske trgovinske komore u ikagu 1907. godine, uz pomo nekoliko italijanskih novina i nekoliko drutava i udruenja Italijana. Uz saradnju privat-nih detektiva i advokata, poeli su da prijavljuju sve iznui-vae Crne ruke koji su tih godina terorisali svoje zemljake na nezamisliv nain. Ono to nije funkcionisalo bio je jo pri-lino nedenisan odnos policije i sudova prema ovom tipi-no etnikom kriminalu, iako je on bio povezan sa velikim brojem ubistava, pa je samo u ikagu te godine bilo pede-set ubistava povezanih sa reketom. Iako je nekoliko crno-rukaca bilo uhapeno i osueno, bile su to blage kazne pa se udruenje raspalo 1913. jer su lanovi bili obeshrabreni leernou sudova i injenicom da su gangsteri Crne ruke po izlasku iz zatvora nastavljali sa poslom i svetili se onima koji su ih prijavili. Naroito je zastrauju bio likvidator Crne ruke poznat kao ovek sa dvocevkom.

On je bio jedan od retkih neidentikovanih egzeku-tora Crne ruke. O njemu se malo zna, veruje se da je bio

MAFIJA34

Sicilijanac i da je pre pojave u ikakoj Maloj Italiji godina-ma radio kao likvidator u starom kraju za tamonje efo-ve maje. U ikagu je radio i za naruioce sa Sicilije i za one koji su pripadali napuljskoj Kamori. Godinje se broj ubi-stava koje je naruivala Crna ruka u ikagu kretao od dva-naest do pedeset. Pretpostavlja se da je ovek sa dvocevkom izvrio jednu treinu svih ubistava. Izmeu 1. januara 1910. i 26. marta 1911. ovek s dvocevkom ubio je petnaest Itali-jana po narudbi raznih crnorukaca. U tom periodu ukupan broj ubistava Crne ruke bio je trideset osam. U martu 1911.

Dvocevka je za tri dana izvrio etiri ubistva, sva na raskrsnici ulica Milton i Ouk, pa su tu raskrsnicu prozvali oak smrti. Ubica se nije posebno skrivao, mnogi su znali njegov identitet ali se niko nije usudio da ga prijavi jer se

Graanski odgovor:Bela ruka u sadejstvu sa policijom

Amerika maja 35

znalo da je lokalna vlast u to vreme bila na platnom spisku Crne ruke. Da je i uhapen, sigurno bi brzo izaao i potra-io cinkaroe. Poto je bio dobro plaen za svoj posao, koji je izvravao bez propusta, posle osam do devet godina Dvo-cevka je nestao iz Male Italije. Pretpostavlja se da se povu-kao u udoban penzionerski ivot, moda na rodnoj Siciliji.

Ali to nikada nije pouzdano utvreno.

LUPO VUK (18771944) reketa i ubica Crne ruke

Iako je Lupo Vuk pleonazam, jer lupo na italijanskom znai vuk, amerika tampa je njegov originalni nadi-mak Lupo, poznat meu Italijanima, morala da dopuni zbog svojih italaca. Pravo ime mu je bilo Injacio Sajeta i bio je jedan od najstranijih reketaa i ubica s poetka veka, od koga je drhtao Harlem, a ene se u strahu krsti-le na samo spominjanje njegovog imena. Bio je na elu bande Morelos, pretee majakih porodica koje e se formirati u gradu. Po prirodi je bio nemilosrdan, zastra-ujueg lika, pa su i lanovi njegove bande bespogovorno

MAFIJA36

izvravali nareenja jer je i za najmanju neposlunost potezao oruje. Tako je ubio i jednog svog mlaeg roa-ka samo zbog sumnje da ga je ovaj izdao.

Sa Sicilije je doao 1899. i za samo dve godine postao strah i trepet u Harlemu. Smatra se da je njegova banda ubila oko ezdeset ljudi koji su odbili da plate reket. Oni bi bili dovueni u veliko skladite u Istonoj 107. ulici i mueni, a zatim ubijeni i sahranjeni u podrumu. Iako je stalno bio na oku policije zbog kidnapovanja i ubistava, nije bilo dovoljno dokaza protiv njega. Uhvaen je 1910. godine u Ketskilu zbog krijumarenja i osuen na tride-set godina robije. Odleao je deset godina i pomilovan je u junu 1920. Nakratko je otputovao u Italiju, u rodni kraj, i amerika policija se ponadala da e tamo ostati. Vra-tio se 1922. i sa sinom otvorio trgovinu voem i pekaru.

U sledeih deset godina situacija u Americi se pro-menila. Nastupili su novi kriminalci i novi oblici kri-minala, a ljudi kao to je bio Lupo, sirovi ljudi koji su preesto potezali skraenu dvocevku, postali su preva-zieni. Sindikat zloina ga je diskretno upozorio da se smiri jer svojim nainom rada privlai preveliku panju policije. Prihvatio je penziju i u Bruklinu su mu dali da dri malu italijansku lutriju. Na svoju ruku je sprovo-dio reketiranje pekara u svom kraju. Guverner Herbert Leman je 1936. traio od amerikog predsednika Fren-klina D. Ruzvelta da poniti pomilovanje i vrati Lupa u zatvor, zbog ponovljenog reketiranja koga nije mogao da se odrekne. Otiao je ponovo u zatvor, ali je puten 1940. Kada se vratio u Bruklin vie nije imao nikakvu mo i umro je nekoliko godina posle toga.

Amerika maja 37

SALVATORE KARDINELA SEM (18801921), ubica Crne ruke

U kvartu Mala Italija u ikagu Sem Kardinela je imao nadimak avo. Bio je neverovatno okrutan, a plaili su ga se i mnogi kriminalci koji su mu plaali reket samo da ih ostavi na miru, naroito novoformirane bande kri-jumara alkohola koje nisu elele da sem policije imaju i avola na vratu. Procena je da je Kardinelina banda ubila najmanje dvadeset ljudi jer su odbili da ispune jedino pravilo poslovanja Crne ruke: plati ili umri.

Kada je policija poela da se bavi reketaima, naroi-to od 1915, na nagovor svog porunika Nikolasa Vija-ne, poznatog po nadimku Deko iz hora, zbog toga to je ve u osamnaestoj godini, uprkos svom aneoskom licu, bio opasan ubica, preli su na isplativiji posao oruane pljake.

Posle nekoliko godina terora Kardinela i njegovi poru-nici Vijana i Frenk Kampione osueni su na smrt. ekajui na izvrenje kazne, Kardinela je smislio bizaran nain kako da preivi veanje, nezabeleen u analima kriminalistike.

Zapoeo je trajk glau tvrdei da je hrana u zatvoru odvratna. Do dana izvrenja kazne oslabio je dvadeset kilograma. Te noi kada je kazna trebalo da bude izvr-ena, roaci su doli bolnikim kolima pred zatvor kako bi preuzeli telo odmah po izvrenju kazne. U kolima su bili vodeni krevet napunjen toplom vodom i desetine termofora za oblaganje tela, kao i bolnika ekipa. Poli-cijski porunik Don Norton dobio je anonimnu dojavu

MAFIJA38

da e Semova rodbina preuzeti telo odmah po izvrenju kazne i pokuati da ga zagrevanjem i medicinskim tret-manom vrati u ivot. Norton je odjurio u zatvor gde su ekali roaci i bolnika ekipa. Telo Sema Kardinele je ve bilo u kolima, a roak je urno potpisivao formula-re. Norton je zaustavio proceduru predaje tela tvrdei da se telo moe preuzeti tek dvadeset etiri asa posle izvr-enja kazne. Skoro da je dolo do obrauna sa rodbinom kada ih je obavestio da im telo nee biti predato odmah.

Naknadni pregled tela pokazao je patolozima da je pretpostavka da se telo moe oiveti bila mogua. Naime, zbog male teine tela Kardinelin vrat nije bio slomljen, ve je on umro od guenja. Da je telo preuzeto odmah po egzekuciji, lekari, koji su sigurno bili dobro plaeni, probali bi da ga vrate u ivot, za ta je postojala makar teorijska ansa.

Ostalo je neobjanjeno ko je poruniku Nortonu doja-vio plan. Pretpostavlja se da je to uradio neko od maja-a jer bi eventualno oivljavanje Kardinele bilo prevelik rizik za njihove poslove koji su se sjajno razvijali. Oni koji su znali za ovaj bizarni plan oigledno su mislili da ih omerta, majaki kod utanja, ovog puta ne obavezuje.