Marko Raguz - Postmoderni totalitarizam - Sta je to

8/9/2019 Marko Raguz - Postmoderni totalitarizam - Sta je to

1/3

(sic!) 79

protutemat

Postmodernitotalitarizam,ta je to?

(ili zato je potrebno aveti izbosanskohercegova~kog drutvaprotjerati u krdo svinjai potopiti ih u jezeru)

Marko Ragu`

Pluralnost prisutna u bosanskohercegova~kom drutvuse ne zasniva na osloba|anju zaguenih glasova, naotvaranju javnoga prostora za marginalne perspektive,

nego su nosioci postmodernoga stanja upravo etnona-cionalisti~ke strukture. To se uspostavlja gra|enjem pa-ralelnih stvarnosti, koje nisu zasnovane na ~injenicama,na stvarnome i fakti~kom stanju, nego na imaginarnoj iideolokoj predstavi istine. Izvana i formalno je bosan-skohercegova~ko drutvo izrazito pluralno, ali sutin-ski bosanskohercegova~ko drutvo uop}e i ne postoji, ve} se nudi samo jedan privid postojanja.

Da li se ve} sada moèmo barem nadati skorompropadanju starog svijeta u ex-jugoslavenskimdrutvima, jednom univerzalnom procesu, sadr`-anom u logici drutvenog ìvota svake zajednice.Kao i u brojnim prijanjim slu~ajevima, zbog svojespecifi~ne strukture, bosanskohercegova~ko drut-vo je tim promjenama najvie izloèno, one su tu usvojoj biti najvidljivije. Kao i obi~no u povijesti, pro-padanje starih svjetova se ostvarivalo u formi je-dnog duèg ili kra}eg procesa, u formi postepe-nog uruavanja metafizi~ke katedrale u samu sebe.To uruavanje je uvjetovano brojnim i vrlo sloènimunutranjim i vanjskim razlozima, ali oni temeljni sunaj~e}e ekonomske prirode, s jedne strane, a s dru-ge, ti razlozi se ti~u duhovne starosti ili bolestiideolokih nosilaca zajednice. Upravo takve okolno-sti ra|aju neke sasvim nove okolnosti, one u ~ijojsu osnovi upisane te`nje ka obnavljanju, novompo~etku. Uspostavljanje novoga stanja se tako|erostvaruje u formi procesa, a ne odjedanput nitiiznenada. Sada je potrebno obrazloìti na koji su tona~in spomenuti procesi poloèni u bosanskoherce-gova~ku stvarnost koju ivimo. esto se, u razli~itimkontekstima, govorilo i govori o smrti komunisti-~ke Jugoslavije. Kao datum te smrti se obi~no navo-di promjena ideoloke paradigme, prelazak iz jedn-opartijskog, komunisti~kog u viepartijski, etnona-cionalisti~ki sistem. Ta promjena nipoto u pravom

smislu ne moè biti stvarni datum smrti jednog sna`nog poretka koji je gra|en tokom nekoliko de-cenija to po logici stvari nije mogu}e. Promjenaideoloke paradigme je samo jedna prividna promjena, promjena koja nije zasnovana na sopstvenim

temeljima. Barbarski etnonacionalizmi, kojima jemjesto u davnoj prolosti, samo su forme poste-penog uruavanja starog, komunisti~kog poretka.Zapravo, to je jedno me|ustanje, koje traje i danas,ali bez ozbiljnog osnova da moè postati bilo toosim to to jeste. Me|ustanje jest jednako fiksira-no stanje, status quo, drutvena situacija u kojoj

drutveni mehanizmi onemogu}avaju napredak,stupanje u zdrave i ravnopravne odnose (ekonom-ske i kulturne) sa drugim zemljama. ta je to togradi spomenuto me|ustanje u bosanskohercego-va~kom drutvu? Slabljenjem komunisti~ke ide-ologije na povrinu su isplivale davno prevazi-|ene, devetnaestovjekovne, etnonacionalisti~ke ide-oloke koncepcije zato to nikada i nije izgra|ena jedna zdrava alternativa komunisti~kom poretku.Etnonacionalizmi po svojoj prirodi ne mogu proiz-vesti zdravu drutvenu hijerarhiju vrijedno-sti. Iztoga razloga u bosanskohercegova~kom drutvu nepostoji zdrava hijerarhija vrijednosti, to onemo-gu}ava duhovnu, kulturnu obnovu zemlje, a jedinoona moè biti pokreta~ ekonomskog razvoja, terazvoja svih drutveno bitnih institucija. Odsustvohijerarhije vrijednosti podrazumijeva to da onaj koposjeduje ekonomsku, politi~ku ili vojnu mo} posje-duje i pravo da gradi hijerarhiju vrijednosti, odnos-no da prema vlastitim èljama i interesima definirapojmove kao to je istina, povijest i tome sli~no.Posljedica toga je da se u Bosni i Hercegovini (ali i narazini ex-jugoslavenskih zajednica) falsificiranjemgrade paralelne stvarnosti. U taj proces se nastojiuklju~iti sve ono to posjeduje kapacitete za obliko-vanje kolektivne svijesti drutva. Upravo je na tomezasnovano spomenuto me|ustanje u drutvu, to jest stanje u kojem nije mogu}e uspostaviti ozbiljneodnose sa drugim dràvama. Da bi ex jugoslavenskezajednice mogle pristupiti evropskim integracijamaone moraju izme|u sebe uspostaviti saradnju nasvim poljima od drutvenoga zna~aja. Bez takvesaradnje se ne moè prevazi}i status quo ili me|u-stanje, a etnonacionalizmi se direktno kose sa tak-vim potrebama. U Bosni i Hercegovini je takvo stanje naro~ito kompleksno zato to Bosna i Herce-govina uop}e i ne posjeduje fundamentalne karak-

teristike dràve niti na razini ideologija niti na razi-ni sistema. Problem drutvenog sistema ne moè bitirijeen prije problema etnonacionalisti~kih ideologija zato to one taj sistem degeneriu. U naslovu ov-oga teksta je sadràva glavna osobina etnonacional-izma. Etnonacionalizam je isklju~ivo zasnovan naka`njavanju nedu`nih ljudi. A radi ~ega se ljudi bezistinske krivice ka`njavaju? O tome najbolje govoriizjava jednog od etnonacionalisti~kih ideologa (upitanju je Rajko Petrov Nogo): Zar se nai nepri- jatelji ne boje nae krvi neizmirene. Mi moramo po-kusati svoju porciju krvi. Kakav je smisao ove iz- jave? Navedena izjava zasnovana je na biolokom ilikrvnom prenoenju nepravde. To zna~i da potomak nekoga nad kojim je izvrena nepravda ima pravokazniti potomka onoga ko je tu nepravdu izvrio(samo to je to u navedenoj izjavi podignuto na raz-


2/3

80

inu kolektiva). To u stvari nije nita drugo nego ve-nedetta ili krvna osveta. Francuski romanti~ar Pr-osper Mrime je tematizirao korzikansku venedet-tu u svome djelu Colomba rije~ je o sukobimaizme|u porodica. Etnonacionalizam je venedettakoja se zasniva na sukobu etnija. S tim da postoji jedna bitna razlika. Etnija po sebi nije zajednica

ljudi koji su krvno povezani, nego se ideologizaci- jom stvara iluzija ne~ega to je blisko krvnoj vezi,dok krvni, porodi~ni odnosi, kao neto na ~emu jezasnovana zajednica, imaju nimalo nebitan zna~ajza ono to se doga|a na razini zajednice, jer u teodnose bivaju uklju~eni (npr. na na~in da nekovlastitu nesre}u ili nesre}u nekoga s kojim je krvnopovezan u javnom prostoru diè na razinu ideologije ili dogme, a zanemaruje sudski sistem). Na koji sena~in taj sukob ostvaruje? Etnonacionalisti~komideologijom se suspendira postoje}i dràvni zakon,dok se kao drutvena norma uspostavlja zakonvenedette ili krvne osvete. Na taj na~in se zlo~iniopravdavaju pred masom i time se zlo~ini amnesti-raju jer su usmjereni na izmirivanje krvi koja jeneizmirena. Funkcija medija, tj. javnog prostora utakvim slu~ajevima biva isklju~ivo podre|enatakvim aktivnostima, pa i to postaje na~in na koji sesuspendira zakon. Na kraju dolazi do toga da sestvara iluzija o nepostojanju zlo~ina i zlo~inca, te sene traga za onima koji su vrili zlo~ine, jer su ih vriliu ime kolektiva, a kolektiv je sam po sebi jedna kon-struisana ideoloka tvorevina, pa time ne moè sud-ski odgovarati za zlo~ine, s jedne strane, a s druge,kolektiv kao ideoloka tvorevina se tako|er amne-stira od zlo~ina tako to se oni opravdavaju izmiri-vanjem davnih nepravdi, ~ija je ideoloka egzisten-cija tako|er ideoloki konstrukt projektovan uprolost. Vrlo je jasno da je naslov ovoga tekstadirektna aluzija na tekst jednog od etnonacional-isti~kih ideologa (u pitanju je Muhamed Filipovi}), anaslov teksta glasi Bosanski duh u knjièvnosti,ta je to? Upravo se na takvoj logici zasniva izgrad-nja etnonacionalisti~ke ideologije, a materijalizacijaistoga, sputanje u realne drutvene okolnosti, neproizvodi nita drugo nego venedettu, tj. krvnuosvetu. Da li se moè re}i da se spomenuta venedet-

ta razvijala odozdo, iz etnija, artikuliraju}i se nakraju u etnonacionalizam? To se ne moè kazati, jernije istinito. A da li se moè re}i da u povijesti ex- jugoslavenskih zajednica postoji mnogo plodnog tla za razvijanje venedette? To se moè kazati, anajbolji literarni odraz toga sadràn je u romanuNa Drini }uprija, Ive Andri}a (a to je vidljivo jedi-no ako se taj roman ne ideologizira s neke odetnonacionalisti~kih pozicija). To }e kazati da seetnonacionalisti~ka ideologija sputa odozgo, izpoliti~kih, akademskih, kulturnih i medijskih cen-tara mo}i, aktiviranjem STRAHA u ljudima. Taj strah je zasnovan na ugroènosti krvnoga srodstva, apreko osje}aja ugroènosti krvnih veza ljudi se naneprirodan na~in identificiraju sa ideologijom kojaim obe}ava sigurnost, te su spremni istu na bilo koji

na~in podràvati (~ime postaju ideoloki uklju-~enim). Dakle, ono to i danas uvezuje etnije jeSTRAH. ta je posljedica takvog straha? Posljedica jezatvaranje, te kulturno i ekonomsko atrofiranje.Bosanskohercegova~ki etnonacionalizmi se, dakle,na razli~ite na~ine (posredno ili neposredno) zasni-vaju upravo na krvnoj osveti. To zna~i da ljudi ide-

oloki ìve u vremenima od prije par stolje}a. Kakose onda na ozbiljan na~in moè govoriti o razvojudràvnog sistema, o evropskim integracijama, kada je i dràvni sistem i javni prostor ideoloki opte-re}en i blokiran. Sve ovo o ~emu je prethodno bilogovora ti~e se prije svega ratnog i poslijeratnog vre-mena. Iako je danas drutvena situacija druga~ija,ona je ipak i dalje samo logi~an nastavak stanjauspostavljenog ratom. Ukratko, kakva je to drutve-na situacija danas? Dananje stanje u bosansko-hercegova~kom drutvu jeste jedan mehani~kiuvezan sklop mikrohijerarhija koje se zasnivaju naproizvodnji iluzija. Samim time dolazi do toga dau ovoj dràvi postoje tri vi|enja istine, tri koncepcije povijesti itd., koje su me|usobno suprotstavljene.One nisu zasnovane na ~injenicama, nego sluèisklju~ivo tome da ja~aju etnonacionalisti~ke pozicije. Politi~ke institucije i mediji su, tako|er, funkci-onalizirani sukobima izme|u politi~kih predstavni-ka etnija, koji taj prostor koriste, ne za ja~anje irazvoj drutvenoga sistema, nego za ja~anje vlastitepoliti~ko-ideoloke pozicije (one koju zastupaju).Takvom se aktivno}u zaista pove}ava snaga etno-nacionalisti~ke politi~ke stranke, a akumulirana mo}se tada usmjerava na ja~anje pozicija jednog po-vlatenog sloja ljudi. Prema tome, dràvne institucije u Bosni i Hercegovini uop}e ne funkcioniu uskladu sa onim to je njihova stvarna svrha. Ne pos-toji niti jedan op}i dràvni projekat (onaj koji nadi-lazi interese etnonacionalizama, to jest politi~kihstruktura), koji je zasnovan na op}em drutvenomprogresu. Zar to samo po sebi ne odraàva paralizi-rano stanje u kojem se drutvo nalazi? A niti jedanop}i dràvni projekat i ne moè postojati zato to bion na vrlo direktan na~in ugroàvao pozicije etn-onacionalisti~kih politi~kih struktura. Na kojem jeprimjeru to najvidljivije. U politi~kom smislu, poje-

dinac u Bosni i Hercegovini nikome nije potreban,ve} je predmet interesa samo onaj ko prihvata ko-lektivni etnonacionalisti~ki identitet. Stoga u drà-vnim institucijama i medijima niko ne predstavljagra|ane, niti preko njih promovie ideje koje se ti~uop}eg drutvenoga progresa. Kako pie Max Ho-rkeimer u knjizi Pomra~enje uma: Primijenjenona konkretnu stvarnost, to zna~i da samo onadefinicija objektivnih ciljeva drutva zasluùje da senazove objektivnom koja uklju~uje svrhu samo-odrànja subjekta i potivanje individualnog ì-vota. Objektivni ciljevi drutva, o kojima pie MaxHorkheimer, u Bosni i Hercegovini uop}e ne postoje, kao to i ne postoji potivanje individualnog ìv-ota. Samim time Bosna i Hercegovina se i ne moènazivati dràvom, ve} je dràva samo servis, pro-


3/3

(sic!) 81

jekat finansiran od me|unarodne zajednice, koji je,o~igledno, blokiran: kao da svako dobronamjeran~eka neko ÛDO, dok se u me|uvremenu doga|aekonomsko i kulturno nazadovanje. Postmodernapluralnost na Zapadu (premda je i tamo zloupotre- bljena od strane kapitalizma, tj. ide niz dlakuekspanzionisti~kim te`njama kapitalizma potu-

jemo probijanje granica i Drugost, ali }emo tamoinstalirati vojne trupe i banke) u bosanskohercego-va~koj stvarnosti posjeduje svoj krvavi, a sada igroteskni odraz. Na koji je to na~in postmodernapluralnost prisutna u bosanskohercegova~komdrutvu (ali na sli~an na~in i u drugim ex-jugosla-venskim zajednicama)? Ona se ne zasniva na osloba|anju zaguenih glasova, na otvaranju javnogaprostora za marginalne perspektive, nego su nosio-ci postmodernoga stanja upravo etnonacionalist-i~ke strukture. To se uspostavlja gra|enjem paralel-nih stvarnosti, koje nisu zasnovane na ~injenicama,na stvarnome i fakti~kom stanju, nego na imagi-narnoj i ideolokoj predstavi istine. Izvana i formal-no je bosanskohercegova~ko drutvo izrazito plu-ralno, ali sutinski bosanskohercegova~ko drutvouop}e i ne postoji, ve} se nudi samo jedan prividpostojanja. Zbog svega navedenog na razini drutva(u javnom prostoru) ve}inom nije mogu}e znati ta je istina. Kako je zapisano u pripovijeci Simon~udotvorac, Danila Kia: Gdje svi laù, niko nelaè. Gdje je sve la` nita nije la`. Radi se o tome da je laìranje, falsificiranje ono na ~emu se zasnivajuetnonacionalizmi i zvani~na politika u drutvu. Tosamo po sebi uzrokuje status quo ili fiksirano me-|ustanje, o ~emu je prethodno bilo rije~i. Ako se jouzmu u obzir elementi kapitalisti~kog sistema kojise bezuspjeno nastoji instalirati, onda groteskapostaje jo i izraènija. U sadanjem vremenu etno-nacionalisti~ka propaganda nije usmjerena na oti-

ma~inu teritorije, ve} na manipulacije koje su usm- jerene na raspodjelu kapitala. Hannah Arendt je ukontekstu organizacije totalitarizama (prije sveganacisti~kog, ali na druga~iji na~in i staljinisti~kog),govorila o prividnom haosu, tj. kontroliranom ha-osu (u smislu da nosioci totalitarnog reìma neznaju ko od njih posjeduje stvarnu mo} kako neki

od nosilaca ne bi oja~ao i ugrozio poredak). Upravo je to na sceni u bosanskohercegova~kom drutvu, aliu svom postmodernom/grotesknom obliku. Kod nas je kontrolirani haos usmjeren na odrànje paral-iziranog stanja kako bi se betonirale uspostavljenestrukture, dok se u me|uvremenu odvija kulturno iekonomsko atrofiranje takav proces sam po sebisprovodi u realnost etnonacionalisti~ko grupisanjestanovnitva, odnosno svojevrsni nastavak rata iratnih ciljeva. ta da se radi, tj. da li je u okolnostimakakve jesu mogu}e raditi na gra|enju nove utopije,one koja bi bila utemeljena na pravoj hijerarhiji vrijednosti? Da bi se na to pitanje odgovorilo, potreb-no je odgovoriti na to ta je najsna`nije to uvezujeljude u Bosni i Hercegovini (one koji ne nose na sebiodgovornost, ve} su bez svoje volje uklju~eni: a to seprije svega ti~e mladih ljudi)? Ono to bi ihnajsna`nije moglo uvezati je bol zbog nanesenihnepravdi, te svjesnost o tome ta je sve izgubljeno,proputeno nizato. Kroz takva se saznanja ljudimogu ujediniti, te pokuati da naprave protuteùaktuelnom stanju. Ako je i to u navedenim okolnos-tima nemogu}e, onda se takvi ljudi barem mogupisati, sa vlastitim stajalitima zauzeti dio javnog prostora, to bi moglo potpomo}i neke budu}epokuaje promjene drutvenoga stanja. Me|utim,na mnogo se na~ina manifestuje starost ideolok-ih nosilaca zajednice, pa to moè biti dobar signal barem za sna`niju artikulaciju progresivnih dru-tvenih koncepcija.

protutemat

Documents

Marko Raguz - Postmoderni totalitarizam - Sta je to