Gimnazija - Becej

M A T U R S K I R A D

TEMA: Vise i nize rase

Predmet: Sociologija

Profesor:

Uenik:

Becej,2009

SADRAJ

1.Uvod............................................................................. 3

2.Rasizam......................................................................4-6 3.Skinhedsi....................................................................7-9

4. Istorija religijske netrpeljivosti.............................................................10-11

5.Razlika izmedju drustvenih slojeva...................... 12-13

6.Zakljucak.................................................................... 14

7.Literatura.....................................................................15

Uvod

Sa pojmom ,,Visa rasa'' odnosno ,,Niza rasa'' prvi put se srecemo prilikom uspona fasisticke nemacke. Ovaj pojam u svojoj sustini sadrzi drugi pojam tj. pojam nadcoveka kontroverznog nemackog filozofa Fridriha Nicea. Nadcovek je po Niceovoj definiciji covek tacnije ,,Homo Faber'' (covek radnik) koji predstavlja idealnog coveka koji treba da zameni Boga na zemlji. Ipak najvaznije odlike Fridrihovog nadcoveka jesu da on osim razvijene intelektualne strane ima i razvijenu nagonsku stranu, i da on kao i zivotinje ima potrebu da dominira u svom zivotnom prostoru. Nakon Niceove smrti, tacnije samoubistva, njegova rodjena sestra pogresno tumaci njegovu teoriju o pojmu nadcoveka, koju kasnije Adolf Hitler iskoriscava za ideolosku osnovu svog pokreta koji naziva ,,Nacizam''. Nakon pojave nacizma u Nemackoj, po prvi put se javlja pojam ,,Visa rasa'' koji predstavlja nemacki narod i rasu, dok pojam ,,Niza rasa'' predstavlja sve ostale narode i sve ostale rase. Hitlerova mrznja nije jednako usmerena ka svim ne nemackim narodima i rasama, nego prema odredjenim, npr. Jevrejima, sto pokazuje da u pozadini njegovih govora o ,,Nizim rasama'' lezi njegovo licno nezadovoljstvo uspeha naroda ne nemackog porekla u ,,njegovoj'' drzavi, u ovom slucaju Jevreja.Ovim Hitler u stvari pokazuje da nije jedini razlog Holokausta njegova ideologija o tome kako su nemci ,,Visa rasa'' nego istovremeno nezadvoljstvo tadasnjim drustenim poretkom sto uvodi novu dimenziju u rapravu o ,,Visim i nizim rasama''.

Rasizam

Da bi se definisao pojam rasne diskriminacije, neophodno je, pre svega tacno odrediti smisao koji u ovom izrazu ima atribut "rasna". U pojmu rasne diskriminacije pod "rasom" se podrazumevaju "drustvene rase", tj. sve grupe koje se u drustvenim odnosima tretiraju kao rasne, nezavisno od toga da li se radi o grupi koja se izrazito izdvaja po svojim naslednim fizickim karakteristikama ili ne, dok, u definiciji oznacava samo i upravo takve grupe. Postojanje bioloskih razlika koje imaju karakter grupnih razlika, tj. postojanje bioloskih svojstava koja se pokazuju kao tipicna samo za pojedine delove stanovnistva na nasoj planeti, ocigledna je cinjenica, pa, otuda, nije sporno ni u antropobiologiji. Medjutim, da bi se o tim razlikama moglo govoriti kao o rasnim razlikama, u antropobilogiji se insistira na tome da one budu izrazite i da su, uz to razultat delovanja naslednih faktora. U modernoj antropobiologiji se, pri tome, posebno podvlaci da rasne razlike postoje samo kao fizicke, ne i kao razlike u intelektualnim mogucnostima ili karakternim osobinama. "Narodi danasnjeg sveta'' prema tekstu "Predloga o bioloskim aspektima rase", formulisanim u Moskvi, 1964. godine poseduju jednake bioloske mogucnosti za dostizanje bilo kojeg stupnja civilizacije. Razlike u dostignucima razlicitih naroda moraju biti pripisane iskljucivo njihovoj kulturnoj istoriji. Polazeci od toga, autori "Predloga" zakljucuju da se razvrstavanje rasa na "vise" i "nize", "inferiorne" i "superiorne", pokazuje kao naucno potpuno neodrzivo.Vidljivo da se u navedenim dokumentima ide pre svega za tim da se ospore osnovne postavke rasistickih teorija. Indirektno, medjutim, istom cilju sluzi i dokazivanje neodrzivosti raznih klasifikacija u kojima se pokusava povlacenje jasnih granica izmedju svih rasnih grupa koje se pojavljuju kao predmet klasifikacije. Vec se u dokumentu iz 1951. godine ukazuje na to da postoje mnoge populacije koje se "ne mogu lako uklopiti u rasne klasifikacije". Kao uzrok tome navodi se "kompleksnost ljudske istorije", tj. brojne seobe i osvajanja koja su dovodila do intanzivnog mesanja do tada veoma udaljenih i zahvaljujuci tome, genetski vrlo razlicitih grupa.U stvari, posto se, zahvaljujuci pomenutoj "kompleksnosti" ljudske istorije, veoma retko moze naici na izrazite grupne razlike, bes postojanja "medjugrupa", izmedju geografski susednih populacija, veoma je malo grupa koje se ne bi mogle smatrati takvim "medjugrupama". Jedna ista grupa moze biti razlicito klasifikovana, a da se, pri tome, ocigledno ne moze ubedljivo dokazivati prednost jednog resenja u odnosu na ostala, jer je izbor kriterijuma klasifikovanja u osnovi sasvim proizvoljan.Treba, najzad, imati u vidu i postojanje problema individualne rasne pripadnosti. Neosporno, je naime, da ne postoje "ciste" rase, tj. genetski potpuno homogene populacije. Postojanje razlika u genetskom potencijalu pripadnika iste rasne grupe uslovljeno je delovanjem niza faktora: prirodne selekcije, tendencije prilagodjavanja okolini, slucajnih mutacija ili, pak, spontanih modifikacija u frekvenciji kvalitativnih naslednih osobina, u meri koja zavisi od oblika branih odnosa i obima populacije.Problem individualne rasne pripadnosti narocito je izrazen u onim sredinama u kojima dolazi do intenzivnog mesanja pripadnika razlicitih grupa.

Definicija rasizma

Rasna teorija RASIZAM - je teorija da postoje razliite ljudske rase i da su razlike ne samo vidljive ve i one intelektualne. Prema tome, moe se govoriti o superiornijim i inferiornijim vrstama. Rase predstavljaju plemensko poreklo i staleko poreklo. Mnoge drave su imale predstavnike rasizma.

Pojava rasizma u razlicitim zemljama

1.U Francuskoj je Artur Gobino tvrdio da je pria o jednakosti ljudi neutemeljena u stvarnosti kao i da su crnci intelektualno inferiorniji. On predvia da e doi do meanja rasa tj. bastardizacije. U Francuskoj su rasizam aristokrate branile biolokim argumentima.

2.U Britaniji rasizam povezan sa kolonijalnim osvajanjem. Priom o rasnoj diskriminaciji pravdali svoje zline. Delili ljude na primitivne i civilizovane. Vladalo neprijateljstvo prema obojenima (antinegrizam).

3.U SAD-u je vladao antinegrizam, meutim Veber kae da je bio jo gori odnos prema Indijancima (da su ih smatrali niim od crnaca). Dosta crnaca (oko 25 miliona) pobijeno u transportu iz Afrike u Ameriku.

4.U Nemakoj povezanost sa Hitlerom; najvei oblik antisemitizma; pria o Arijevskoj rasi (na osnovu lingvistike, slinosti lat., grkog, nem. sa sanskritskim). Nemaki ovek je bio IBER MEN nadovek.Antisemitizam je istorijska pojava odbojnosti, netrpeljivosti, mrnje prema Jevrejima. Mada sam pojam oznaava neprijateljski odnos prema semitima uopte, praktino to je krajnji oblik rasne i nacionalne netrpeljivosti prema Jevrejima (zbog zelenaenja, narodne odgovornosti za Hristovu smrt...).Sam nacizam je unitio oko 6 miliona Jevreja, jer je Hitler hteo da oisti nemaku naciju i kulturu od njih. Prema njima postupao bez milosti.

SkinhedsiSkinhedsi (eng. Skin head - elava glava) su buntovnika omladinska potkultura, nastala krajem ezdesetih godina 20. veka u radnikim etvrtima istonog Londona, koja je dobila naziv po obrijanim glavama svojih pripadnika. Skinhedsi su u poetku poticali iz niih slojeva i siromanih porodica iz predgraa. Njihov svakodnevni izgled koji se zasnivao na radnikoj odei, tekim konim izmama debelog ona i kratko oianoj ili obrijanoj glavi isticao je muevan i agresivan izgled koji je bio stilski potpuno suprotan hipi imidu dugokose dece cvea.Originalni skinhed pokret nema rasistiku ideologiju. U poetku sluaju crnaku muziku s Jamajke i Kariba, uglavnom ska, rege i rokstedi, kao i "mod" rok bendove i glem-rok. Pojavu buntovnikog pank pokreta mnogi skinhedsi prihvataju sa oduevljenjem i masovno prihvataju podvrste panka Oi! i hardkor.Poetkom sedamdesetih godina dolazi do izliva negativnih reakcija na sve vei priliv doseljenika iz Indije i Pakistana. Desniarske organizacije su ih podsticale na proterivanje uglavnom Azijata i Pakistanaca pod izgovorom da im oni otimaju posao, na ta su radnici naroito osetljivi. Tada mnogi skinhedsi svoju mrnju usmeravaju i prema pripadnicima druge i tree generacije obojenih a pogotovo prema pakistanskim doseljenicima.U isto vreme dolazi i do razdvajanja unutar skinheds pokreta, na one koji su protiv rasne diskriminacije (arpovci i prokomunistiki crveni skinsi) i na medijski najeksponiranije, mada ne i najbrojnije, ultradesniarske skinhedse na koje utie nacistika ideologija od koje preuzimaju pozdrave i simbole.Osamdesetih godina i kasnije, skinheds revolucija poinje da se iri i po kontinentu. U Nemakoj, naci skinsi usmeravaju svoj rasizam protiv turskih doseljenika, u Rusiji prema eenima i Avganistancima, u zemljama istone Evrope uglavnom prema Romima, a u zemljama bive SFRJ naciju koju treba mrzeti nije bilo teko nai.

Postoji vie razliitih tipova skinhedsa. Meu njima su i: Tradicionalni skinsi skinsi koji jo uvek odravaju duh 1969. godine i mahom sluaju muziku s Jamajke i Kariba, uglavnom ska i rege. Ne mrze nikoga i ne bave se preterano politikom. Uglavnom piju pivo i idu po svirkama. Naci Skinsi (od nem. nazi - nacista) - mrze Crnce, Jevreje, Rome jer ih krive za sopstvenu teku situaciju. Kod nas mrze jo i Hrvate, Albance i muslimane. U poslednje vreme sve vie mrze i policiju. Veliki broj naci skinsa su fudbalski huligani koji idu po utakmicama i tuku se sa protivnikim navijaima i sa policijom. Naci skinsi u skorije vreme sve vie sluaju hevi metal, bendove sa paganskom i naci tematikom. Ova podgrupa skinsa je kod nas najzastupljenija. Izmeu ostalih, navijai Fudbalskog kluba Rad poznati po pozamanom broju naci skinsa u svojim redovima.

Skinhedi protiv rasnih predrasuda (arp skinsi, arpovci) naziv je nastao od engleske skraenice SHARP - SkinHeads Against Racial Prejudice to u prevodu znai Skinsi protiv rasnih predrasuda. Javljaju se kao reakcija na naraslu naci skinheds struju u skinhead pokretu. ele da ouvaju tradicionalni duh pokreta ali za razliku od tradicionalnih skinsa, ne mogu ostati politiki neutralni. Stalno naglaavaju da su koreni skinheads pokreta u crnakoj muzici i da skinsi ne mogu mrzeti svoju crnu i brau. Crveni i anarho skinsi (Ra skinsi, raovci) naziv je nastao od engleske skraenice RASH - Red & Anarchist SkinHeads to u prevodu znai Crveni i skinsi anarhisti. Kao to samo ime kae, ra skinski su po pravilu radikalni leviari, marksisti, komunisti i anarhisti po politikom ubeenju. Za razliku od arpovaca koji znaju samo protiv ega su (protiv rasnih predrasuda), raovci znaju i za ta se bore (za komunizam i za anarhiju). Dobar deo njih su takoe fudbalski huligani i idu na utakmice da se biju protiv drugih navijaa i protiv policije. Najvei broj huligana skinsa anarhista je u Grkoj dok u Italiji ima prilian broj navijaa crvenih skinsa i komunista. Gej skinsi gej (eng. gay - homoseksulac) skinsi se pojavljuju na Zapadu devedesetih godina i svojom pojavom pobijaju ustaljenu sliku o homoseksualcima kao feminiziranim momcima. Oni pokazuju da homoseksualci takoe mogu biti mao tipovi koji uestvuju u tuama. Herberti podvrsta skinsa koji su za ujedinjenje pankera i skinsa.

Istorija religijske netrpeljivosti Istorija netrpeljivosti poiva na vekovnom katolikom uenju o kolektivnoj odgovornosti Jevreja za Hristovu smrt.Hristove rei protiv fariseja menjale su znaenje. Padalo je u zaborav da su predstavljale deo interne debate judaizma. Pamtile su se osude protivnika. Onog trenutka kada su postale teoloke, bile su osuene da traju.Stari zavet ispisan je hebrejskim. Jezik Hristovog vremena bio je aramejski. Jevanelja i apostolska pisma napisana su na grkom. U 4. veku Rimska crkva prelazi na latinski, pa teolozi i danas pokuavaju da proniknu u antiki smisao hebrejskih spisa, u kulturu koja je postajala sve udaljenija.Vekovima traje debata ta raditi sa knjigama koje danas poznajemo kao Stari zavet. Oni koji u Hristovom ocu nisu priznavali Jehovu, bili su za to da se knjige odbace. Drugi su eleli da ih zadre itajui ih kao jednostavnu anticipaciju onoga to e doi. Trei su isticali istorijsku vrednost Boje rei koju svaka generacija treba da aktuelizije i interpretira na svoj nain.Hrianska crkva je davala nova tumaenja, zbog ega rabini ocenjuju da je Novi zavet protkan antisemitizmom i mrnjom prema Jevrejima.Posle ruenja jerusalimskog hrama 70. godine, hrianstvo se udaljavalo od judaizma hvatajui korene i osvajajui Evropu. Rim se proglaava novim Izrailjom, a judaizam se definie gotovo karikaturalno, kao konsekvenca greke uinjene prema Hristu.Krstake vojske su na putevima ka Svetoj zemlji ubijale i pljakale Jevreje. Omrazi je posebno doprinela inkvizicija i uenje o istoti krvi koje je dovelo do velikog pokrtavanja ili proterivanja sefardske zajednice Jevreja iz panije 1492.Predrasude o jevrejskoj krivici, pseudobiologija, verovanje u duu naroda, pseudoteoloka ili politika uverenja pomagali su kasnije talasima antisemitizma i pogronima Jevreja po Evropi. Arijevska ili slovenska priroda suprotstavljale su se semitskoj, jevrejskoj.

Pokolji 16481649. bili su teak udarac Jerejima u Ukrajini i Poljskoj. U Italiji su Jevreji prvi put saterani u geto venecijanska re koja je oznaavala livnicu. Tekstovi poput pamfletskog Protokola sionskih mudraca doprinosili su pogromima po Rusiji, Francuskoj i Nemakoj u 19. veku.Onda je doao holokaust. Tokom godina oa stradala je treina svih Jevreja na svetu. Holokaust i sumorna uloga nekih hrianskih voa postali su od tada sredite odnosa Jevreja i drugih naroda.

Razlika izmedju drustvenih slojevaSve je poelo onda u prirodi kada je jedna jedinka da bi preivela morala da se bori za opstanak protiv drugih jedinki istog roda. To je trajalo toliko dugo da nije prestalo ni onda kada su se stvari promenile na bolje i kada opstanak nije vie bio in svakodnevice, ali je tada ve bilo kasno, pojava je prerasla u pravilo i ivi stvorovi nisu hteli da je se odreknu, jednostavno reeno prelo im je u gene. ovek kao prirodno bie transformisao se kroz vekove u drutveno bie, ali je pored potrebe da se hrani i mnoi zadrao je potrebu da bude ispred svojih sunarodnika ba kao to se i u ostalom ivom svetu vodi borba za hijerarhiju u vrsti. Uvek postoji voa opora, jata, grupe istih jedinki ne samo kao prirodna potreba za trenutke kada je opstanak vrste ugroen ve kada i toga ne nema, u trenucima mira i blaenstva kada takav poloaj odreenim jedinkama i te kako prija i daje gomilu povlastica. Voa plemena u praistoriji je bila potreba od koje je zavisio opstanak svih lanova plemena u svim kritinim trenucima ivota (traganje za hranom, borba protiv neprijatelja, sukobljavanje sa surovom klimom i bolestima), ali je on sva ta prava zadravao i u trenucima blagostanja (dobijao je najbolju hranu, mesto, odeu, enu). Sa razvojem ljudske civilizacije trenuci blagostanja su vremenski postajali sve dui, ali privilegije izabranih nisu se smanjivale niti nestajale, naprotiv rasle su, a sa njima su rasla i raslojavanja meu ljudima. Treba napomenuti da u svom ostalom ivom svetu raslojavanje je ostalo na istom nivou kao i pre vie hiljada godina.

Nain ispoljavanja osnovnih drutvenih suprotnosti u klasnoj istoriji razvitka ljudskog drutva je klasna borba. U osnovi klasne borbe je pojam za najire drutvene sukobe, pre svega izmeu osnovnih klasa jednog istorijski odreenog klasnog drutva, a onda i za mnogobrojne suprotnosti izmeu mnogih drugih meuklasa, sporednih klasa, drutvenih slojeva i sl. Slobodan ovek i rob, patricij i plebejac, baron i kmet, esnafski majstor i pomonik, ukratko ugnjetai i ugnjetani, stajali su jedan prema drugom u stalnoj suprotnosti, vodili neprekidnu, as skrivenu, as otvorenu borbu, borbu koja se uvek zavravala ravolucionarnim preobraajem celog drutva ili zajednikom propacu klasa koje su se borile [footnoteRef:2] [2: Socioloski leksikon, Savremena administracija, Beograd, 1982, str.274]

Klase i klasni odnosi su u izvesnom smislu opisani jo u antikom dobu, ali se potpunije analize ove istorijske kategorije vre tek u uslovima graanskog drutva, kada su nosioci buroaske misli otkrili postojanje klasa u drutvu, njihovu fizionomiju i strukturu klasnih odnosa. Meutim doprinos Marksa u ovoj oblasti je od izuzetne vanosti, upravo u zasnivanju naune teorije o klasama, njihovom istorijskom ishodu, uzrocima nastanka, razvoja i isezavanja. Marks nagovetava naunu teoriju o klasama u svom pismu Vajdemajeru od 5. marta 1852., u kome je izneo sledece stavove: Davno pre mene buroaski istoriari izloili su istorijski razvitak borbe klasa, a buroaski ekonomisti ekonomsku anatomiju klasa. Ono to sam ja dao sastoji se u tome to sam dokazao sledee:

1. da je postojanje klasa povezano sa odreenim, istorijskim fazama razvitka proizvodnje2. da klasna borba neizbeno vodi diktaturi proletarijata3. da ta diktatura predstavlja samo prelaz ka ukidanju svih klasa i ka besklasnom drustvu

Zakljucak

Iznosenjem ovih cinjenica i stavova, ponistava se svaka mogucnost realnog postojanja pojma tj. pojmova ,,Visa i niza rasa''. Ipak ovaj pojam je zabelezio veliki uspon za vreme Drugog Svetskog rata, sto pokazuje da je covek i posle toliko vremena evolucije zadrzao neke od osnovnih nagona karakteristicnh za zivotinje. Ipak, dolazi do nekih sustinskih promena u razmisljanju savremenog coveka, i kao da polako iscezava rasizam. Najbolji primer je novi predsednik SAD-a Barak Obama, koji predstavlja najidealniji odnos rasa(otac mu je crnac i Kenije, dok mu je majka belkinja iz SAD), tacnije rasu i tip coveka koji tek treba da postane vecina i koji nece imati nikakve predrasude prema jednoj ili drugoj strani. Zapravo ovaj fenomen predstavlja uspon novih ideja i razmisljanja po kojima covek gubi nagone toliko karakteristicne za zivotinje, ali u isto vreme nas opominje na proslost koja je imala najmanje tolerancije za meleze ili kako ih Francuski Artur Gobino naziva ,,bastard'' eng. prev. kopilad, koji u stvari predstavljaju tu toliko zeljenu ,,Visu rasu'' jer su oslobodjeni od predrasuda i jednom kada svi budu pripadnici ove rase, a to ce se desiti i vec se desava, rasizam ce nestati i svet ce biti mnogo bolje mesto za zivot svih ljudi, a ne samo odredjene rase.

Literatura

1. Cvetan Todorov:Mi i drugi, Beograd, 1994.2. www.sr.Wikipedia.org3. Sajt dnevnih novina ,,Politika'';www.politika.rs4. Socioloski leksikon, Savremena administracija, Beograd, 1982, str.2745. O ljudskim rasama, Dr. Branimir Males, Beograd 1936 god.6. Aleksandar Peles: Rasna diskriminacija i medjunarodno pravo