Matuski_rad_iz_Racunovodstva_-_Klasifikacija_i_obracun_troskova.doc

8/20/2019 Matuski_rad_iz_Racunovodstva_-_Klasifikacija_i_obracun_troskova.doc

1/13

МАТУРСКИ РАД:

КЛАСИФИКАЦИЈА И ОБРАЧУН ТРОШКОВА

2


2/13

САДРЖАЈ

УВОД........................................................................................................................................................

1.КЛАСИФИКАЦИЈАИ МЕТОДИ ОБРАЧУНА ТРОШКОВА........................................................

2.ДИРЕКТНИ ОПШТИ ТРОШКОВИ.........................................................................................................

3.ВАРИЈАБИЛНИИ ФИКСНИ ТРОШКОВИ И МЕТОДЕ ЊИХОВОГ ПОДВАЈАЊА....................

.ЕВИДЕНЦИЈАТРОШКОВА У СИСТЕМУ ОБРАЧУНА

ПО СТВАРНО НАСТАЛИМ ТРОШКОВИМА...............................................................................

!.ЕВИДЕНЦИЈА ТРОШКОВА У СИСТЕМУ ОБРАЧУНА

ПО ПОТПУНИМ ПЛАНСКИМ ТРОШКОВИМА.............................................................................

".ЕВИДЕНЦИЈАТРОШКОВА У СИСТЕМУ ОБРАЧУНА #

ПО НЕПОТПУНИМ ПЛАНСКИМ ТРОШКОВИМА $%&'()* )+,*&-/.................................

0.ЕВИДЕНТИРАЊЕ И ОБРАЧУН ТРОШКОВА УЧИНАКА И ПРИХОДА #

ПОГОНСКИ ОБРАЧУН...................................................................................................................

АКУЧАК......................................................................................................................................

ЛИТЕРАТУРА....................................................................................................................................

С45. 3.

С45. !.

С45. !.

С45. ".

С45. 6.

С45. 6.

С45. 7.

С45. 18.

С45. 12.

С45. 13.

3


3/13

УВОД

Улагање финансијских средстава у основна и обртна средства срачунато је на стварање

услова за обављање пословне активности ради које је предузеће и основано. Стварање нових

добара у производним предузећима или остварење одреених услуга претпоставља

сврсисходно тро!ење постојећих добара" средстава и #ивог рада. $рема томе тро!кови

представљају у нов%у изра#ену вредност утро!еног рада као и свих средстава и добара која су

у предузећу потро!ена у %иљу производње нових производа или ради остварења одредених

учинака а поред тога у тро!кове спадају и одговарајући тро!кови производне припремљености

условљени капа%итетом предузећа. &змеу производа и услуга" с једне" и тро!кова" с друге

стране" постоји чврста меусобна повезаност.

$роизводња нових производа односно пру#ање услуга изазива разноврсне тро!кове.

'туда" бли#е упознавање тро!кова захтева њихову класифика%ију према неком од

критеријума" чији је избор условљен у првом реду %иљем изучавања. (а потребе књиговодства

значајне су класифика%ије тро!кова према њиховој природи односно према пореклу" по

функ%ионалним подручјима" према начину укалкулисавања у %ену ко!тања готових производаи услуга и према начину реаговања на промене обима производње.

$рема пореклу разликују се тзв. природне врсте тро!кова у које спадају)*

+*, тро!кови материјала

+2, тро!кови отписа основних средстава

+3, тро!кови производних услуга

+-, тро!кови личних доходака плата или зарада и

+, тро!кови непроизводних услуга.

$о!то се у предузећу одвијају функ%ије производње" набавке" продаје и финансија"

уобичајено је да се тро!кови класификују са аспекта функ%ије. /ако се тро!кови према овомкритеријуму могу груписати на)

*, тро!кове набавке"

2, тро!кове производње"

3, тро!кове продаје и

-, тро!кове управљања и финансирања.

/ро!кови функ%ија набавке и производње су неопходни да би производ био

произведен" па се због тога и урачунавају у вредност готових производа +%ену ко!тања,.

$роизведени производи" у које су инкорпорирани тро!кови набавке и производње" једним

делом се продају на тр#и!ту а делом остају на залихи. 0ео тро!кова садр#ан у продатим

производима представља расход који треба да буде покривен из прихода" док део тро!ковасадр#ан у лагерованим производима у мага%ину или недовр!еним производима у производњи

се одлазе у активи биланса стања и чини будући потен%ијал или средства предузећа.

/ро!кови функ%ије продаје и управе су расходи периода и покривају се из укупног

прихода" то значи да се они не укључују у вредност непродатих производа и недовр!ене

производње.

У зависности од тога како се урачунавају у %ену ко!тања разликују се директни или

појединачни и индиректни или оп!ти тро!кови. 0иректни тро!кови су они који се могу

непосредно урачунати у %ену ко!тања одреених производа. У ове тро!кове се убрајају)

материјал за израду" зараде радника који непосредно учествују у производњи" тзв. зараде израде

* 1игар ади%а" /ро!кови предузећа4" и!" 2556." страна *227*2

-


4/13

и посебни појединачни тро!кови. 'п!ти или индиректни тро!кови се не могу директно

урачунати у %ену ко!тања производа" јер су они условљени производњом већег броја +врста,

производа" производним капа%итетом" радом и функ%ијама продаје" управе и сл. У ове

тро!кове убрајају се" на пример" зараде радника који не раде непосредно у производњи"

погонски материјал" тро!кови осигурања" тро!кови закупнине" и др. 0одељивање ових

тро!кова појединим производима вр!и се помоћу кључа за расподелу +условне базе, за који се

сматра да најбоље одра#ава везу измеу тро!кова и производа. 8ао кључеви за расподелу могу

се користити) зараде израде" тро!кови материјала за израду и др.

$рема степену реаговања на промене обима производње разликују се варијабилни и

фиксни тро!кови. 9аријабилни тро!кови су они тро!кови који се" у маси посматрано" мењају

под ути%ајем промена обима производње. /о су" примера ради" тро!кови материјала за израду"

који се у својој укупности повећавају пропор%ионално повећању обима производње. 1иксни

тро!кови" насупрот варијабилним" не реагују на промене обима производње. /о значи да

укупан износ фиксних тро!кова остаје исти без обзира на то да ли се пословање одвија или не.

$рема редовности јављања расходи се деле на) редовне и ванредне. :едовни расходи су

они који су везани за пословну активност предузећа" док су ванредни расходи последи%аслучајних околности. :едовне расходе чине пословни" финансијски расходи и остали расходи.

$ословни расходи настају у вези са обављањем основне делатности предузећа и налазе се у

чврстој вези са учин%има. $ре%изније одреење пословних расхода претпоставља" меутим"

узимање у обзир методе билансирања успеха.

8од методе укупних тро!кова" или боље речено методе тро!кова укупних учинака"

редовним пословним расходима сматрају се сви тро!кови који су настали у једном

обрачунском периоду исказани у форми тро!кова по врстама. 0ругим речима" ова метода као

расходе третира тро!кове како реализованих тако и нереализованих учинака. ;етода тро!кова

продатих учинака" насупрот овоме" расходима сматра само онај део тро!кова који се односи на

реализоване у%инке. 'туда су редовни пословни расходи код ове методе исказани кроз %ену

ко!тања производње реализованих учинака" тро!кове продаје и тро!кове управе.

езависно од методе билансирања успеха редовним пословним расходима сматра се"

код трговинских предузећа" и набавна вредност реализоване робе.

1инансијски расходи настају по основу управљања фмансијским средствима" тј.

кори!ћења кредитних извора.

'сталим расходима означавају се сви расходи који настају независно од производње и

продаје учинака" као !то су губи%и на продаји хартија од вредности" губи%и на продаји

основних средстава" губи%и због ненаплате потра#ивања" мањкови на имовини и сл.

9анредни расходи настају по основу ванредних околности" нису повезани сапословањем предузећа" предузеће не мо#е да утиче на њихов настанак односно ненастанак.

&змеу ванредних расхода" и учиинака не постоји корелативна веза.


5/13

1. КЛАСИФИКАЦИЈАИ МЕТОДИ ОБРАЧУНА ТРОШКОВА

ајва#нију категорију погонског обрачуна чине тро!кови. /ро!кови и наспрам њих

учин%и предузећа и његових делова су окосни%а погонског обрачуна и управљачког

рачуноводства у %елини.

П9;< 459=>9?; нај!ире одреен представља у ствари" вредносно изра#ено тро!ење

економских добара преко производних чинила%а ради производње и продаје учинака предузећа

и остваривања његове добити. а основу ове дефми%ије тро!кова мо#е се" по природи ствари"

констатовати да постоје три главна обеле#ја тро!кова. /о су) количинска компонента

тро!кова" њихова условљеност оствареним учин%има и %еновна компонента тро!кова.

8ласифика%ији тро!кова се у литератури посвећује доста простора" у зависности од

тога да ли се те#и!те класифика%ије ставља на економску или обрачунску природу тро!кова.

У овом разматрању је примарна обрачунска природа тро!кова" па се зато полази од одреених

комплементарних обрачунских карактеристика различитих врста тро!кова.

/ро!кови могу да се деле на различите начине. /ако мо#емо говорити о)

2

7 директним и оп!тим тро!ковима"

7 фиксни и варијабилни тро!кови"

7 тро!кови који се могу контролисати и они који не могу да се контроли!у"

7 укалкулисани и реализовани тро!кови"

7 стварни" плански и стандардни тро!кови итд.

2. ДИРЕКТНИ ОПШТИ ТРОШКОВИ

У зависности од могућности везивања тро!кова за поједине носио%е успеха мо#емо да

говоримо о директним и оп!тим тро!ковима.

0иректни тро!кови се" без те!коћа" могу приписати неком носио%у због тога !то

производња тих носио%а директно изазива настанак ових тро!кова. /ипичан пример за ову

скупину су тро!кови материјала израде и тро!кови личних доходака израде. $оред ових

тро!кова могуће је" у конкретним околностима" за сваку предузеће одредити директне

тро!кове. икаква оп!та начела не могу обезбедити висок ниво поузданости. Сваки

производни про%ес је прича за себе и има неке своје законитости и спе%ифичности.

$оред назива директних тро!кова често се у теорији и пракси сусрећемо и са

појмовима појединачних или непосредних тро!кова.

(а разлику од њих оп!ти тро!кови се веома те!ко или никако не могу поуздано

разграничити по носио%има успеха. 'ни су заједнички тро!кови за једно место успеха" за ви!еносила%а" за предузеће у %елини.

$оред термина оп!ти тро!кови сусрећемо се и са појмовима ре#ијски и заједнички"

или чак" и индиректни тро!кови +насупрот директних,.

/ипични представни%и ове скупине тро!кова су лични дохо%и управе предузећа

+дирек%ија 7 %ентрала," потом" тро!кови камата са кредитима за одр#авање ликвидност"

тро!кови временске амортиза%ије и слично.

Ствар је пословне политике на који ће начин третирати ове тро!кове али" најбоље је да

2 овићевић 7=

=


6/13

их третира као расходе периода за поједина места успеха и за предузеће у %елини.

3. ВАРИЈАБИЛНИИ ФИКСНИ ТРОШКОВИ И МЕТОДЕ ЊИХОВОГ ПОДВАЈАЊА

$рема ос%ила%ијама у укупним износима на промене у обиму производње тро!кови се

деле на фиксне и варијабилне. 1иксни тро!кови се у укупном износу не мењају у односу на

промене обима производње. 'ни имају сталну или константну вредност.

(а разлику од њих варијабилни тро!кови варирају 7 мењају се у укупном износу

сразмерно променама у обиму производње. ?ко обим производње расте они у истој сразмери у

укупном износу расту и обрнуто.

(а фиксне тро!кове мо#емо рећи да је степен њихове еласти%ности их реагибилности

на промене у обиму производње раван 5. С друге стране" варијабилни тро!кови имају веома

висок ниво еластичности или реагибилности. 'н износи *. ?ко се обим производње повећава за

*@ и варијабилни тро!кови ће да порасту у укупном износу за *@ и обратно.

;еутим" постоје извесне врсте тро!кова који не варирају у таквој сразмери. 'ниварирају сразмерно повећању или смањењу обима производње. Aихова особеност је да прате

ос%ила%ије обима производње у лабавим рела%ијама. ?ко обим производње расте они имају

извесну тенден%ију раста. ?ко" пак" обим производње опада они опадају у одговарајућој

неправилној сразмери. 'во су полуфиксни или полуваријабилни тро!кови. ?ко је степен

њихове реагибилности већи од 5 а" мањи од 5" говоримо о полуфиксним тро!ковима. ?ко се"

меутим" ради о реагибилности од 5"* до 5">> или већи од *"5* говоримо о полуваријабилним

тро!ковима у теоријском смислу.

8акав је значај подвајања тро!кова на варијабилне и фикснеB (начај је огроман и

састоји се у)

7 омогућавању лак!ег планирања тро!кова"7 омогућавању доно!ења валидних пословних одлука" и

7 омогућавању контроле над тро!ковима.

$ознавање карактера реагибилности тро!кова на промене у обиму производње

омогућује поуздано предвиање и планирање" %етерис парибус" тро!кова за било који обим

производње.

а темељу сазнања о карактеру пона!ања појединих врста тро!кова у односу на обим

производње мо#емо да доносимо одлуке)

7 обиму производње"

7 висинама %ена производње"7 висинама појединих %ена и томе слично.

$ознавајући тро!кове из дате перспективе могуће је одредити) обим производње на

којем се дости#е праг рентабилности" обим производње на којем се пости#е по#ељна маса

добитка" просечну стопу контрибу%ионе мар#е" активну политику %ена производа и низ других

релевантних ствари.

а крају" преко овога инструментарија мо#е да се обезбеди контрола над тро!ковима.

У прин%ипу фиксни тро!кови се те!ко могу контролисати. Aихов настанак је" ви!е 7 мање"

независан од воље предузећа. ?ли" варијабилни тро!кови се много лак!е контроли!у. 'туда

потреба да се њима посвети већа па#ња у предузећу.

У теорији и пракси су развијени различити поступ%и и методе за подвајање

6


7/13

непропор%ионално 7 вањабилних тро!кова на фиксне и варијабилне. ајче!ће се примењују)

C, искуствена метода"

D, графичка метода" и

E, математичке методе.

Н; @;AB BC>DC4?; и ви!егоди!њег праћења производног про%еса мо#е се

извр!ити раздвајање варијабилних и фиксних компоненти тро!кова. /о подвајање је" истина"

апроксимативно. ?ли" не постоје апсолутно тачне и поуздане методе код којих нема одступања.

/е искуствене про%ене садр#е субјективан приступ. /ога треба бити свестан. о"

постоје неке категорије тро!кова које су неспорно фиксног карактера)

7 тро!кови амортиза%ије"

7 законске обавезе +порези и доприноси,"

7 уговорне обавезе +накнаде и провизије, и слично.

асупрот томе" извесни тро!кови као !то су тро!кови материјала израде" тро!ковипогонске енергије" тро!кови личних доходака израде +у неким случајевима, могу да се лако

сврстају у варијабилне тро!кове.

Г5;EBF>; 5.555.555 динара.

М;4GG


8/13

НАСТАЛИМ ТРОШКОВИМА

8ада се обрачун и евиден%ија тро!кова обавља по стварно насталим тро!ковима онда

је поступак евиден%ије" истих" крајње поједностављен. ;ада" су и ту могући различити

поступ%и и приступи.

а пример)

7 сви настали тро!кови по месима успеха се третирају као јединствена категорија"

7 сви настали тро!кови у помоћним и непроизводним местима успеха се ло%ирају на

производу места успеха"

7 сви настали тро!кови се исказују по носио%има тро!кова"

7 на производна места успеха се евидентирају само они тро!кови који су у њима условљени"

7 на носио%е успеха преносе се само директни тро!кови +који су непосредно изазвани

производњом производа и услуга,"

7 оп!ти фиксни тро!кови се третирају као расходи периода" итд....

;и ћемо се определити за систем обрачуна и евиден%ију тро!кова који се заснива наследећим поставкама.

7 на места успеха +производа, и носио%е успеха преносе се или евиденти рају стварно

условљени тро!кови"

7 интерни учин%и +услуге, евидентирају се по стварним %енама ко!тања" и

- оп!ти фиксни тро!кови се третирају као расходи периода.

!. ЕВИДЕНЦИЈА ТРОШКОВА У СИСТЕМУ ОБРАЧУНА ПО ПОТПУНИМ

ПЛАНСКИМ ТРОШКОВИМА

У литератури сусрећемо различите термине у вези са планским тро!ковима)

стандардни" плански" нормирани и тако даље. 'снова за све њих је да су они одреени натемељу одговарајуће стручне анализе и платформе.

У њиховој основи могу бити различити нормативи тро!ења времена" количина" ресурса

и томе слично. (ахваљујући томе" они постају барометри нормалности тро!ења. Сва одступања

добијају одговарајуће квалификативе са позитивним или негативним префиксом.

8онтролна улога стандарда тро!ења је велика. 'на захтева да се стандардима обухвати

%елокупно предузеће у свим својим сегментима. Стандарди тро!ења настали су као последи%а

раста предузећа и потребе да се његово пословање Gдр#и под контроломG.

(ахваљујући томе" досло је до израде масе разноразних индустријских и техничких

стандарда тро!ења који могу да се користе као основа у изградњи контролног система затро!кове у сваком предузећу.

/ро!кови у интерном обрачуну имају своју количинску и %еновну компоненту.

'дступање мо#е да наступи" и у једхом" и у другом подручју.

Стандардни тро!ак H стандардна количина I планска %ена +стандардна,.

У теорији и пракси прете#но се и фиксни тро!кови ало%ирају на места и носио%е.

$реовладава кон%епт пуне %ене ко!тања" !то је по на!ем ми!љењу неоправдано. (а!то

настојати за неки производ везивати оп!те фиксне тро!кове кад нема никакве доказиве

узрочности. а крају" сви GкључевиG за алока%ију оп!тих фиксних тро!кова могу да буду

предмет стручне расправе. ?" !то је најва#није укупна %ена ко!тања +%ена ко!тања на бази

укупних тро!кова, слу#и за пословно одлучивање. У зависности од GкључаG неки производ

>


9/13

мо#е да се прика#е GрентабилнимG или GнерентабилнимG.

". ЕВИДЕНЦИЈАТРОШКОВА У СИСТЕМУ ОБРАЧУНА I ПО НЕПОТПУНИМ

ПЛАНСКИМ ТРОШКОВИМА $%&'()* )+,*&-/

'вај механизам обрачуна тро!кова не представља самосталан систем обрачуна

тро!кова. У ствари" JKLMEN OPQNKRS односно обрачун по варијабилним трос!ковима није ниста

друго до скраћен односно окрњен систем обрачуна по планским тро!ковима. (бог тога он и

нема обеле#је посебног система обрачуна тро!кова. Уосталом" то није те!ко доказати.

JKLMEN OPQNKRS почива на следећим претпоставкама)3

*, строго подвајање фиксних и варијабилних тро!кова"

2, укључивање варијабилних +GиндиректнихG, тро!кова у %ену ко!тања носила%а тро!кова и

3, отписивање свих фиксних тро!кова" како непроизводних" тако и производних" на терет

расхода текућег периода.

JKLMEN OPQNKRS је по свом инструментарију и платформи подврста или подваријантасистема обрачуна по стандардним +планским, тро!ковима. 'сновна разлика је у томе !то се на

носио%е успеха преносе само директни +варијабилни, тро!кови. 0акле" вредновање се

спроводи по непотпуним планским тро!ковима.

(бог чега га онда издвајамо у овом делуB Услед тога !то овај механизам има велики

пословно7политички значај. У њему је садр#ана једна спе%ифична пословна филозофија и

приступ који му даје и велику употребну вредност. 'туда потреба да му се као спе%ификуму

посвети" макар" мало простора.

JKLMEN OPQNKRS захтева такозвано флексибилно планирање. $отом неопходно је !то

пре%изније подвојити укупне тро!кове на варијабилну и фиксну компоненту.

'сновни податак инструментарија JKLMEN OPQNKRS је спознаја контрибу%ионе мар#е која

се јо! зове и) маргинални добитак" маргинална мар#а и слично. 0о контрибу%ионе мар#е у

укупном износу долази се на бази следеће рела%ије)

У$79T/H8;" при чему су)

У$ 7 укупан приход од продаје" 9/ 7 укупни варијабилни тро!кови и 8; 7

контрибу%иона мар#а.

8онтрибу%иона мар#а представља основу за покриће фиксних тро!кова +расхода

текућег периода,. 8онтрибу%иона мар#а неког производа представља допринос тог производа

покрићу фиксних тро!кова. а бази тога вр!и се селек%ија производа и избор производногпрограма.

$омоћу контрибу%ионе мар#е мо#е се утврдити и преломна тачка. У поступку

рачунања мо#е да се користи)

7 количинска метода" и

7 вредносна метода.

8оличинска метода се састоји у одреивању броја производа које је потребно

произвести да би се покрили фиксни тро!кови 7 постигла преломна тачка. $оступак је следећи)

3 ;арић ебој!а" ;атематика4" 0ата Статус" >7*5

*5


10/13

при чему су)


11/13

варијанти законски обавезно" а по !ирој варијанти зависи од опредељења самог предузећа.

$огонско књиговодство представља заокру#ену %елину" одвојену од финансијског

књиговодства" има свој дневник" главну књигу и помоћне књиге" као и финансијско

књиговодство. ;еутим" ова два књиговодства су меусобно зависна" јер код производних

предузећа фмансијско књиговодство не мо#е утвривати фмансијски резултат предузећа

+добитак или губитак, без података о %ени ко!тања учинака на крају обрачунског периода које

обезбеује погонско књиговодство.

Wвиден%ија пословних промена обавља се искључиво меусобним заду#ивањем и

одобравањем рачуна у погонском књиговодству" а за односе са финансијским књиговодством

предвиена је посебна група рачуна. &з финансијског књиговодства преко ових конта се

преузимају и исказују износи залиха" тро!кова и прихода.

/ако се у производним предузећима у погонском обрачуну води књиговодство тро!кова

и учинака уз отварање следећих конта)

7 8онто за преузимање залиха7 8онто за преузимање тро!кова

7 8онто осио%и тро!кова

7 8онто Xотови производи

7 8онто /ро!кови продатих производа и услуга

7 8онто /ро!кови периода

7 8онто 'тписи" мањкови и ви!кови" залиха учинака.

:едослед књи#ења прве фазе тро!кова и учинака) најпре се из финансијског

књиговодства преузимају почетна стања залиха и тро!кова.

0руга фаза књи#ења представља у ствари распореивање примарних трос!кова на

места тро!кова и носио%е тро!кова.

/рећа фаза књи#ења обухвата интерни обрачун измеу места тро!кова.

Yетврта фаза књи#ења обухвата коначан обрачун %ене ко!тања појединих учинака

+производа и услуга, носила%а тро!кова.

(авр!етком четврте фазе књи#ења у погонском књиговодству добијају се стварни

тро!кови по појединим производима или услугама као крајњим учин%има 7 носио%има

тро!кова.

АКУЧАК

*2


12/13

$ри планирању задатака места тро!кова из непроизводних делатности треба имати у

виду потребе које за њиховим услугама имају сва остала места тро!кова" а првенствено она из

основне и споредне делатности. Учин%и места тро!кова из непроизводних делатности су

прете#но духовног карактера и због тога се не изра#авају ни у натуралним" ни у изведеним

једини%ама мере. 9еличина њиховог задатка изра#ава се у износу њима планираних тро!кова.

(адатак места тро!кова из продаје се изводи из плана продаје.

(а планирање задатака места тро!кова из основне делатности потребни су следећи

пода%и)

7 капа%итет места тро!кова и

7 планирана количина производње.

У теорији и пракси развијени су посебни кон%епти за пословно одлучивање"

применљиви у производњи" тако и у трговини. /о су кон%епти)

0иферен%ијалних тро!кова"

'портунитетних тро!кова и

еизбе#них тро!кова.

:елевантни тро!кови за пословно одлучивање су дакле сви они тро!кови који се

мењају са доно!ењем пословне одлуке. $од контролом су менаZера. 'ни се идентификују на

следећи начин)

*, (а сваку алтернативу се утврде сви тро!кови"

2, Wлимини!у се сви неизбе#ни тро!кови"

3, Wлимини!у се тро!кови који нису различити измеу алтернатива и

-, 'длучивање се вр!и на бази преосталих тро!кова" који су диферен%ијални тро!ковиили избе#ни тро!кови [ релевантни тро!кови.

$од %иљним тро!кови масе подразумевају тр#и!но изведени тро!кови. 'ни се сходно

овоме утврују као разлика измеу анти%ипиране продајне %ене и #ељеног профита. \ељени

профит се утврује као производ #ељене стопе приноса и инвестираног капитала у развој новог

производа за којим постоји изра#ена потреба на датом тр#и!ту.

0ве битне карактеристике %иљних тро!кова су)

*, 0ате %ене +под ути%ајем понуде и тра#ње, које су изван моћи контроле и

2, ;огуће контролисани тро!кови +како би се кретали у #ељеним оквирима,.

У трговини" као и код осталих привредних делатности" се !ироко примењује у пракси

T


13/13

1игар ади%а" /ро!кови предузећа4" и!" 2556.

овићевић

Documents

Matuski_rad_iz_Racunovodstva_-_Klasifikacija_i_obracun_troskova.doc