2

Vesnik MD

list za pitawa lica sa mi{i}nom

distrofijom i srodnim neuromi{i}nim oboqewima

Izdava~ i osniva~:

Savez distrofi~ara Srbije

Za izdava~a:

Radovan Pavlovi}

Izdava~ki savet:

Borka Raji{i}, Dragana Kraq, Lela Sakovi},

Dobrila Na{pali},Dragana Zogovi}-[apowi},

Sla|ana Radenkovi}, Srboqub Jovanovi}

Glavni i odgovorni urednik:

Ivanka Jovanovi}

Pomo}nik urednika:

Dr Zdravko [or|an

Redakcija:Mira Vuka{inovi},Jelena Milo{evi},

Gordana Stojanovi},Dr Damjan Tati}

Saradnici:

Julijana ^atalinac^edomir Cicovi}

Irena Pavlovi}Marija Radovanovi}

Dizajn i tehni~ko ure|ewe:

Ivanka Jovanovi}

Dizajn korice:

Dragana Mi{ovi}

Adresa redakcije:

Savez distrofi~ara SrbijeUl. Dimitrija Tucovi}a 23

11 000 BeogradTel/faks: 011/2455-184

E-mail:savezdistroficara@open.telekom.rs

Sajt:www.distrofija.rs

[tampa:

[tamparija"Svetlost"Ul. Gvozdena Paunovi}a 208, ^a~ak

Tel/faks: 032/ 350-090

Tira`:

1.500 primeraka

Na osnovu re{ewaMinistarstva za informisawe

Republike Srbije, 13.10.1995. godine,list pod nazivom Vesnik MD upisan

je u Registar sredstava javnoginformisawa pod rednim brojem 2036

Поштовани читаоци,

Иза нас је једна тешка година, обележна кризомкоја је у великој мери погодила најугроженије деловестановништва, међу којима су свакако и особе саинвалидитетом.

Сумирајући постигнуте резултате у области ин-валидске политике, оно што треба истаћи као пози-тивне промене су прописи из области приступачности,посебно доношење новог Правилника о техничкимстандарима приступачности, којим се ближе дефи-нишу технички стандарди приступачности и разрађујуурбанистичко-технички услови за планирање прос-тора јавних, саобраћајних и пешачких површина,како новопројектованих, тако и објеката који сереконструишу (стамбених, објеката за јавно кориш-ћење и др.), као и посебних уређаја у њима. Вредипоменути и нови Закон о железници, као и очекивнаодоношење Закона о уређењу простора и изградњи.

Међутим, пуно тога је и застало на „ пола пута“,као што је пре неколико година започет процесдеинституционализације, док ванинституционалнисистем подршке још увек није заживео у пракси упуној мери. Тачније већина сервиса подршке, међукојима и сервис персоналних асистената, још увекуглавном постоје само као „слово закона“, штоуспорава и инклузивно образовање, запошљавање,али и примену других прописа који би требали дадопринесу већој социјалној укључености, смањењусиромаштва и изједначавању могућности за особе саинвалидитетом.

Иако је Закон о социјалној заштити предвидеосервисе подршке, стање у пракси је такво да особе саинвалидитетом углавном остварују право на: услугесмештаја, дневне боравке, помоћ и негу у кући,геронто домаћице и новчану накнаду за туђу помоћ инегу. Међутим број и обухват особа са телесниминвалидитетом, овим услугама је веома ограничен.

То све говори да нас чека још пуно посла, алиостаје да верујемо да ћемо у новој 2014. годиниостварити бар део од овога што представљапредуслов за бољи живот.

Срдачно,

Иванка Јовановић

[tampawe ovog broja

finansijski je omogu}ilo

Ministarstvo kulture

Jesen/zima 2013. 3

4 ZDRAVSTVO: Sastanak u Ministarstvu zdravqa radi re[avawa problema u vezi NIV-a

6 IZ RADA SAVEZA: Grza 2013.

8 ME\UNARODNE AKTIVNOSTI: Odr`ana 43. generalna Skup{tina EAMDA-e

12 ME\UNARODNE AKTIVNOSTI: Konferencija u Turskoj - qudska pravaOSI na Balkanu i u Turskoj

15 WUJORK: Generalno zasedawe UN-a posve}eno invalidnosti i razvoju

18 TRE]I DECEMBAR: Obele`en svetskidan osoba sa invaliditetom u Srbiji

20 @ENE SA INVALIDITETOM: Zasedawe Komiteta za eliminaciju svih oblika diskriminacije nad `enama

22 IZ RADA ORGANIZACIJA: Ni{, Leskovac, Ruma, Smederevo

30 PRISTUPA^NOST: Najpristupa~niji gradovi Evrope

S A D R @ A J

zdravstvo

Jesen/zima 2013.4

На предлог Савеза дис-трофичара Србије, у Минис-тарству здрваља је крајем ок-тобра одржан састанак пулмо-лога из Института за плућнеболести у Београду, са КБЦБежанијска Коса, као и изКлиничких центара у Крагу-јевцу Нишу и Војводини, одно-сно Сремској Каменици. Сас-танак је заказао државни сек-ретар у Министарству здравља,

др Периша Симоновић, а циљ јебио да се на једном мест окупесви лекари који су у досадаш-њој пракси имали већа илимања исксутва у раду са особа-ма које користе апарате занеинвазивну механичку венти-лацију (апарате за НИВ) и да сезаједно договоре о корацимакоје треба предузети како би сеубудуће ова услуга здрвастве-не заштите обављала у вишерегионалних здравствених це-нтара, а не као до сада само уИнституту за плућне болести уБеограду.

То је само је-дан од проблема изове области којетреба решити, а ос-тали, не мање зна-чајни, односе се при-оритетно на едука-цију лекара и набав-ку већег броја адек-ватних апарата.

На састанку јеформирана раднагрупа коју су чинилипредставници свихцентара, а који трe-бa дa у датом рокунаправе предлоге зарешење свих отворе-них питања.

Предлози за реша-вање проблема

Радна група из Институтаза плућне болести у Београдује сачинила листу предлогакоју је доставила Министарству

здравља, а они се односе наследеће:

неопходно је набављатиапарате који могу да раде24 сата

пулмолошке службеморају бити доступне 24

сата

СаСТанак у МИнИСТарСТВу ЗдраВљ а

Предлози за решењепроблема у вези

нИВ-а

Dr Peri{a Simonovi}, dr`avni sekretar

u Ministarstvu zdravqa

zdravstvo

Jesen/zima 2013. 5

ради боље ефикасностиздравственог система,

предложена је његовадецентрализација, односнода се осим Института заплућне болести који неможе да подмири свепотребе укључе и другирегионални центри за конт-ролу пацијената којима судодељени апарати за нИВ,

укључујући и збрињавањаакутних погоршања која сучеста

потребна је набавка идругих пратећих апарата уклиничким центрима којиће пружати ову здравственууслугу – као што су апаратиза искашаљавање и другапратећа опрема и апарати

проширивање индикацијаза доделу апарата за нИВ укућним условима на особеса тешким оштећењем кич-меног стуба који су радноспособни, а којима би наовај начин био знатно про-дужен животни век

Очекује се да ће Мини-старство здравља у што краћемроку прихватити предлогерадне групе и донети одлуку оњиховом спровођењу у пракси.

U~esnici sastanka

iz rada saveza

Jesen/zima 2013.6

Од 1. до 4. августа 2013.

године на Грзи код Параћинаодржане су девете Олимпијскеигре дистрофичара Србије. Игресу финансиране од стране Ми-нистарства рада и социјалнеполитике и Општине Параћин, ау организацији Савеза дистро-фичара Србије, док је као иувек, домаћин био Удружењедистрофичара поморавског ок-руга. Несебична подршка је та-кође пристигла и од бројнихспонзора који су препозналиважност овакве манифестације,

баш као и пријатељи који сутрадиционално сваке године ту,

Атлетски клуб СФС Борац иСтрељачки клуб СФС Борац изПараћина.

Јасан циљ организатора усмислу подстицања бављењаспортом особа са инвалидите-том је постигнут, али свакако сене сме превидети да ова мани-фестација има јак инклузивникарактер. Четири дана је и овогпута много особа са инвалиди-тетом провело у добром распо-ложењу, дајући све од себе дасе њихово име или име њиховеорганизације, нађе што ближеврху на листи најбољих пласма-на.

Првог дана, након што сеокупило свих 14 екипа и преко80 људи, девете олимпијскеигре дистрофичара Србије сузванично почеле. Тог првогдана је одржано такмичење убацању плочица, на којем јепрво место појединачно освојиоРадомир Ђуричић из Бања Луке,

док је најбоља екипа у овој дис-циплини била екипа Руме. Вечеје донело провод уз пријатнуживу музику. У једној од омиље-них, у дисциплини стрељаштвоје прво место међу појединцима

заузео Срђан Миленковић изПараћина, па је и његова екипа,

екипа Параћина заузела екипноместо у врху ове дисциплине. Умеморијалној дисциплини „Зо-ранова мета“, такмичари супуцали у част нашег драгог,

преминулог Зорана Стојанови-ћа, а најбољи у томе био јеЖељко Алексић из Руме. Наконмало одмора и укусног ручка,

такмичари су се са еланом вра-тили на спотрско бојиште иузели учешће у дисциплинипикадо, где је најбољи међу

ОлИМПИЈСке ИгредИСТрОфИчара СрбИЈе

грза 2013

iz rada saveza

Jesen/zima 2013. 7

одличнима био Ненад Чурлић изКраљева, што је управо његовојекипи донело прво место у овојдисциплини. Након другог, сп-ортски узбудљивог дана, нашитакмичари певачи су једва доче-кали да загреју свеже вече наГрзи, певајући караоке хитове.

Овог пута је победу однеомлади члан домаће параћинскеекипе Петар Гроздановић којемје ово било прво учешће наолимпијским играма дистро-фичара Србије.

Трећег дана је СрђанМиленковић из Параћна однеојош једну победу и то у дисцип-лини полигон вожња електро-моторним колицима, што је

донело и још једну екипнупобеду у дисциплини упра-во његовој параћинскојекипи. Срђан је такође зау-зео место на врху листепојединачних победника и удусциплини обарање чуње-ва висећом куглом, али јекао екипа овде победуоднела екипа Чачка.

Оно што је уследилонакон такмичења овог данаје слободно поподне којемсу се сви радовали. Тако сунеки одлучили да времепроведу на местима која сувећ обилазили, повевши са

собом драге људе који су првипут ту, док су неки отишли нанека нова места, прикупљајућитако нове утиске о овом крајуСрбије. По повратку на Грзу,

након вечере су сви уживали узпријатне разговоре поредлогорске ватре.

Последњи дан је, као иувек, обележен свечаним затва-рањем које прати додела пеха-ра, медаља и захвалница.

Окићен са највише медаља ипроглашен најбољим спорти-стом игара био је СрђанМиленковић из Параћина, којије овим пласманом стекао и тра-диционалну част да буде носи-лац бакље наредне године.

Прелазни пехар,

чије је освајање циљсваке екипе је након за-вршетка деветих олимпиј-ских игара дистрофичара Срби-је отишао у руке, поносне насвој учинак, екипе Параћина.

Коначан утисак је да суовогодишње игре протекле у досад најбољој организацији и да,

како сами организатори идомаћини, тако и такмичари сасвих страна, захваљујући којимаова манифестација бива свемасовнија и квалитетнија, сајаким нестрпљењем и узбуђе-њем очекују наредну годину ијубиларне десете олимпијскеигре дистрофичара Србије.

Марија Радовановић

Me\UNarodNe aKtivNosti

Jesen/zima 2013.8

Годишња скупштинаЕвропске мреже организа-ција дистрофичара -ЕАМДА, одржала је 43.редовно заседање у глав-ном граду Хрватске, у За-гребу, у периоду од 4. до7. октобра 2013. године.Скупштини је присуство-вао велики број члановаиз више земља, односно15 делегација – из Хр-ватске, Словеније, Ср-бије, Пољске, фран-цуске, Турске, чешке,Мађарске и бугарске.

Отварању овог међу-народног скупа присус-твовали су високи званич-

Загреб

Одржано 43.заседање генералнеСкупштине еаМда -е

- Скупштини је присуствовао велики број чланова из вишеземља, односно 15 делегација – из Хрватске, Словеније, Србије,Пољске, француске, Турске, чешке, Мађарске и бугарске. - Први

дан био је посвећен медицинском програму, који је отвориопроф. др Милан димитријевић са универзитета у Хјустону, акоји је говорио о концепту тзв. ресторативне неурологије.

- како је ово била изборна Скупштина, били суорганизовани избори за председника, два потпредседника и

чланове уО у наредном четворогодишњем периоду. - Социјална инклузија и њен значај за особа са

неуромишићним обољењима – била је тема социјалног делапрограма.

Otvarawe Skup{tine

Me\UNarodNe aKtivNosti

Jesen/zima 2013. 9

ници Хрватске, међу који-ма и градоначелник Заг-реба, Милан Бандић, за-тим повереница председ-ника Хрватске, Иве Јоси-повића који је био покро-витељ заседања – ВеснаШкулић, правобраните-љица за особе са инвали-дитетом, Анка Слошњак,као и руководсвтво Савезадистрофичара Хрватске ипредседник ЕАМДА-е, Бо-рис Шуштаршич.

Први дан био је пос-већен медицинском прог-раму, који је отвориопроф. др Милан Дими-тријевић са универзитетау Хјустону, а који је гово-рио о концепту тзв. рес-торативне неурологије.Према његовим речима,оно што је биомедицинскиинжењеринг за техничкенауке, то је ресторативнанеурологија за медицинс-ке науке, а која има зациљ да развија начине застимулацију мишићнихимпулса како би се олак-

шао покрет. Велику паж-њу присутних изазвалоје предавање др Миод-рага Вукчевића из бео-града који је говорио опримени неинвазивневентилације (нИВ) иискуствима из праксе упревенцији респира-торних проблема кодоболелих од неуроми-шићних болести. Сви субили позитивно изне-нађени нашом прак-сом, као и бројком од250 корисника нИВ-а уСрбији.

Његов колега из Сло-веније, др Урош Кривец,говорио је о применинеинвазивне вентилацијеу кућним условима код де-це.

И предавање доцен-та Блажа Коритника изЉубљане изазвало је ве-лико интересовање, а ње-гова тема је била: Штаслике у мозгу могу да намкажу о неуромускуларнимобољењима, тј. говорио је

о овој новојметоди која науч-ницима помаже даразумеју везе измеђуделова мозга и функцијакоје обављају, да лоцирајуоне његове делове којиутичу на неуролошке дис-функције, као и да разви-јају разне стратегије зањихово превазилажење.

Сет предавања био јепосвећен одређеним типо-вима неуромишићних бо-лести, као што су Лимб-гирдле и Помпеова бо-лест, а део презентацијасе односио на рехабили-тацију оболелих од неуро-мишићних болести, исхра-ну и употребу витамина иолигоелемената.

Изборна Скупштина

У завршници првогдана заседања одржана је43. изборна Скупштина.Том приликом разматранасу разна текућа питања –извештај о раду у прет-ходној години са финан-сијским извештајем, а ус-војени су и планови радаза наредну годину. Некиод наредних приоритетабиће јачање ЕАМДА-е каомеђународне организацијеи њено чвршће позицио-нирање у евопском инва-лидском покрету, као истварање јаке омладинскегрупе као огранка из когаће се у будућности регру-товати нови лидери уоквиру ове мреже.

Како је ово билаизборна Скупштина, ор-ганизовани су избори запредседника, потпред-седнике и чланове УО унаредном четворого-диш-

U~esnici konferencije nakon obilaska grada

Me\UNarodNe aKtivNosti

Jesen/zima 2013.10

њем периоду. Запредседника ЕАМ-

ДА-е једногласно јепоново изабран Борис

Шуштаршић, а за пот-председнике Иванка Јова-новић из Савеза дистро-фичара Србије и Дона Јан-дова из Савеза дистро-фичара Чешке. За гене-ралног секретара реиза-бран је Томислав Гол, а зачланове УО изабрани су,поред ужег руководствајош и делегати из Фран-цуске, Пољске и Хрватске.

На крају, одлучено једа ће наредне године 44.заседање ЕАМДА-е битиодржано у Словенији, а за2015. годину предложеноје да домаћин будеФранцуска.

Социјална инклузија ињен значај за особа санеуромишићнимобољењима

Ово је била темасоцијалног програма комеје био посвећен други дановог међународног скупа.Дан је отворен преда-вањем др Дамјана Татићана тему: Пет година наконусвајања УН Конвенције –изазови и перспективе.

Неке од тема обу-хваћене бројним презен-тацијама биле су: „Животжене са мишићном дис-трофијом“ о чему је изсвог искуства говорилаВесна Шкулић, прва пос-ланица са инвалидитеотму Хрватском Сабору, а да-нас повереница председ-ника Хрватске, Иве Јоси-повића, затим „Улога мај-ке детета са дистрофи-јом“, „Модерне техноло-

гије у служби особа садистрофијом – у вожњиаута и памтне куће“,„Спорт и неуромошићнеболести“ и разне друге.

И. Јовановић из Ср-бије говорила је на тему„Акиван социјални живот

особе са неуромишићномдистрофијом“, а овај деопрограма завршен јеприказивањем получасов-ног документарног филмапод називом „Змај у момсну“ који говори о животудеце и њихових породица

Novoizabrano rukovodstvo organizacije

u naredne ~etiri godine

Visoki zvani~nici Hrvatske na otvarawu konferencije

Me\UNarodNe aKtivNosti

Jesen/zima 2013. 11

које се суочавају са не-уромишићном дистрофи-јом у неразвијеним об-ластима Турске.

У духу традиције сапретходних скупова, орга-низован је и обилазакЗагреба, али и одлазак уКрапину и посету једин-ственом музеју Крапин-ских неандерталаца.

Музеј крапинских не-андерталаца слови каоједан од најмодернијих инајсофистициранијих му-зеја света. Богат најно-вијим технолошким дости-гнућима уз бројне визу-елне сензације, доносифасцинантан свет неан-дерталаца, али и времесамог почетка света, крозреконструкцију космичкееволуције и прапочеткесвега што нас данас ок-ружује. С обзиром да је

музејском поставком обра-ђен постанак света, ис-торија земље, први орга-низми и целокупна ево-луција, сви посетиоци суса узбуђењем моглипратити след развоја жи-вота од првих хоминидакоји су сишли са гране докрапинског неандерталцакоји је представљен уврло живописним скул-птурама.

И ово, 43. редовнозаседање ЕАМДА-е завр-шено је у добром духу,упркос свим тешкоћамакоје прате деловање ев-ропских организација иуопште међународног ин-валидског покрета.

За представнике ру-ководства ЕАМДА-е, наконзавршетка конференције,упрличен је и свечанипријем код градоначел-ника Загреба, МиланаБандића, што је била јошједна потврда да су сенаши суседи потрудили дабуду добри домаћинисвима.

Иванка Јовановић

Doc. dr Miodrag Vuk~evi}

Prof. dr Milan Dimitrijevi}

Me\UNarodNe aKtivNosti

Jesen/zima 2013.12

Међународна конферен-ција под називом „Људскаправа особа са инвалидитетомна Балкану и у Турској“ одр-жана је у Истанбулу, од 9. до11. октобра 2013. године накојој је присуствовао великиброј представника инвалидскогпокрета из више земаља, укљу-чујући и Србију. Нашу делегацјује чинило десет предстваникаиз више различитих савеза, амеђу њима била је и ИванкаЈовановић из Савеза дистро-фичара Србије.

Програм конференције јебио фокусиран на имплемен-тацију УН Конвенције о пра-вима особа са инвалидитеотм,као и на начине мониторингањене примене у земљама овогрегиона. Посебан циљ се одно-сио на расветљавање применеовог документа у погледу ос-тваривања права жена, деце имладих са инвалидитетом.

Посебан квалитет је биотај што је омогућена разменаискустава између предстваникаразних инвалидских организа-

ција из различитих земаља изовог дела Европе, које повезујеслична прошлост, историјско икултуролошко наслеђе, као иекономско-политички контекст.

Организатор скупа је биоЕДФ уз подршку Европске ко-мисије и УНИЦЕФ-а, а приликомотврања, Јанис Вардакастанис,председник ЕДФ-а оценио јеовај догађај као изузетно зна-чајан, јер се велки број учес-ника, који међусобно немају ве-ћу сарадњу, скупио на једномместу и тиме показао неоп-

ИСТанбул, ТурСка

„љ удска права особа са инвалидитетом набалкану и у Турској“

Deo srpske delegacije sa Havijarom Gomezom, direktorom EDf-a (u sredini)

Me\UNarodNe aKtivNosti

Jesen/zima 2013. 13

ходност како међусобне сара-дње, тако и сарадње са Европ-ским владама и институцијама.

Српска делегација јеимла веома запажено учешће.Први излагач из наше земљебио је др дамјан Татић који јекао члан Међународног коми-тета за праћење примене Кон-венције, говорио о њеној при-мени. Он је рекао да јеКонвенција широко распрос-трањена и да су је потписалесве земље Запaдног Балкана иТурска, као и Европска унијакао регионална организација,односно да је до сада укупно158 земаља потписало Кон-венцију. Опциони протокол каопратећи документ потписaо јемањи број земаља, односно 92земље, али да и даље постојијаз између онога што онапрописује и стања у пракси уогромном броју земаља. Што сетиче нашег Региона, до сада сусамо Србија, Хрватска и БИХподнеле иницијалне извештајео примени Конвенције, што јеобавеза свих земаља потпис-ница, док Словенија већ пунокасни и још увек то није учи-нила. У великом броју земаљајош увек домнира медицинскимодел инвалидности, концепт„разумног прилагођавања“ јошувек није спроведен у свим об-ластима, већ је само у зачетку,

само 5 %јавних сајт-ова у ЕУ јеприступачно, што све указује нато да већина земаља још увекније свесна “шта је потписала“.

Друга представница Ср-бије, гордана рајков, гово-рила је о учешћу особа са инва-лидитеотм Србије у политичкомживоту, кроз лично искуствонародне посланице, док је

Иванка Јовановић имала пре-давање на тему: Инвалидскипокрет у Србији и кампање зазаступање права особа са инва-лидитетом и изазови за будућ-ност.

Многи други говорници,међу којима и Стиг Лангвад изДанске, такође члан Међуна-родног комитета за праћењепримене Конвнеције УН, нагла-сили су да се веровало да ће

у погледу примене конвенцијеун закључак је да су многа

права која регулишеконвенција у највећем бројуземаља још увек „у повоју“.

генерално, приступачност је идаље велики проблем, питање

„пословне способности“ јетакође једно од горућих

питања у већини земаља, женеи девојке са инвалидитетом се

и даље сусрећу савишеструком

дискриминацијом, положајОСИ у институцијама јепосебно тежак, службе

подршке су у многим земљамарудиментарне или уопште не

постоје, помаци каинклузивном обраовању јошувек нису довољно велики,

запосленост особа саинвалидитеотм је и даље доста

ниска.

конференција у Турској билаје и прилика да представницаСавеза дистрофичара Србије,

Иванка Јовановић,организује посету Савезу

дистрофичара Турске.љ убазни домаћини су веома

радо примили нашепредставнике и токомпријатног разговра са

председникoм организације иосталим активистима

размењивали искуства изпраксе. И једна и друга

страна су исказале спремностда се успостави чвршћа

сарадња, а да први корак утом смислу буде посета

наших колега из Турске усептембру 2014. године.

Vladimir ]uk i Havijer Gomez

Jesen/zima 2013.14

потписивањем Ко-нвенције многи проб-

леми бити решени самиод себе, као „чаробним

штапићем“, што наравноније могуће. Са друге стране,

и у тзв. развијеним земљамазападне Европе постоје проб-леми у примени, јер полити-чари у целом свету све вишеодустају од концепта људскихправа, јер то за њихове Владепредставља проблем, а то инва-лидски покрет не сме дадозволи.

Велики део конференцијебио је посвећен излагањима оположају жена и деце са инва-лидитетом, а посебно је билоречи о Конвенцији о заштитижена од дискриминације.

Веома занимљиво је билои представљање упоредне ана-лизе из области образовања уземљама учесницама конфе-ренције, о чему је говорилапредставница УНИЦЕФ-а. Штосе Србије тиче, оцењено је даима добар правни оквир, као имрежу едукованих наставника,али да и даље постоје проб-леми у пракси и да инклузија,баш као и у многим другимземљама, није заживела удовољној мери.

Током трајања кон-ференције, једна од темао којој се доста говорилобила је и деинститу-ционализација, а у ок-виру тога представљенесу и препреке које успо-равају овај процес широмЕвропе. Што се тичеЕвропе изван ЕУ (Запа-дни Балкан и земљебившег СССР-а), у инсти-туцијама са више од 30станара живи око 600.000особа са инвалидитеотм.И данас број деце уинституцијама не опада,него расте, а највећи бројсу особе са интелек-туалним и психичким теш-коћама.

На крају конференције,општи утисак је био да супроблеми у земљама Балкана иу Турској слични, али да Србијау могим oбластима предњачи,иако то још увек није на нивоукакав је у неким другим,развијенијим земљама.

И.Ј.

Me\UNarodNe aKtivNosti

U poseti Savezu distrofi~ara Turske

Владимир Ћук, извршнидитектор Ида-е

(International DysabilityAlliance), организације којаделује при ун-у а бави се

заступањем за права особаса инвалидитетом, био је

специјални гостконференције, а говорио је

о дешавањима токомјесењег заседања генералнеСкупштине ун-а у Њујорку и

процесу доношењаревидираних

Миленијумских циљева,који ће по први пут

обухватити и особе саинвалидитетом.

I. Jovanovi} sa kolegama iz Hrvatske

i Albanije

Jesen/zima 2013. 15

По први пут у историји, уоквиру редовног 68. заседањаГенералне Скупштине УН-а уЊујорку, 21. септембар био јепосвећен теми: Инвалидност иразвој, а у склопу доношењаПостмиленијумских циљева запериод након 2015. године. Наовом изузетно важном догађајуза светски инвалидски покретучествовали су представницвидржава-чланица УН-а, као иорганизација цивилног друшт-ва. Из земаља у окружењу, једи-но је Србија имала представни-ка инвалидског покрета, а то јебила Иванка Јовановић, стручнасарадница из СДС и извршнадиректорка НООИС.

Током заседања, о овојтеми говорили су сви присутнипредставници државних делега-ција, а током њихових излагањамогле су се чути информације оправцима развоја инвалидскеполитике у разним регионимасвета, нарочито након усвајањаКонвенције УН о правима особаса инвалидитетом. Међу висо-ким државним званичницима,

поред генералног секретара БанКи Муна који је отворио 68. засе-дање, као представник УСА,

sa GeNeralNoG zasedawa UN-a

ЊуЈОрк

генералнозаседањеСкупштине ун -апосвећеноинвалидности иразвоју- Према оцени свих учесника, ово заседање је за особе саинвалидитетом историјска шанса, као и да инвалидностмора постати саставни део развојне политике у целомсвету. – Овај састанак је реафирмисао чињеницу да суособе са инвалидитетом саставни део друштва, јер је усредиште догађаја ставио управо питања инвалидности,

по први пут у историји ун -а.

Jesen/zima 2013.16

sa GeNeralNoG zasedawa UN-a

присутнима се обратио државнисекретар Џон Кери. Поред изно-шења статистичких и другихподатака о положају ОСИ у раз-ним америчким државама, ЏонКери је нарочито подвукао зна-чај оваквих прилика које омо-гућавају не само размену иску-става, већ и прилику да учимоједни од других и да примередобре праксе укључујемо удомаће политике.

Сви говорници су истица-ли да кључна питања везана заинвалидска питања треба дабуду укључена у документпознат као Миленијумски циље-ви, а готово сви су се сложилида особе са инвалидитетом нетреба да буду третиране каопрепрека у тразвоју економија,

већ као њен подстицај.

Такође, један од закључа-ка након целодневног заседањабио је и тај да је за особе саинвалидитетом ово историјскашанса, као и да инвалидностмора постати саставни део раз-војне политике у целом свету.

Када сви изнети закључцибуду постали саставни део овогдокумента, чије се усвајањеочекује у наредном периоду,

питања инвалидности и развојаће и на глобалном нивоу поста-ти саставни део званичне свет-ске политике, а тиме и један одкључних принципа у њиховомукључивању и имплементацијиу закоднодавствима свих зема-ља чланица УН-а.

U pauzi zasedawa, I. Jovanovi} je dala intevju Ispred zgrade UN-a

Jesen/zima 2013. 17

sa GeNeralNoG zasedawa UN-a

уједињене нације су 2000. годинеусвојиле Миленијумске циљеве каосмернице за развој до 2015. године,

дефинишући циљеве које би требалодостићи у искорењивању сиромаштва,

смањењу смртности деце, обезбеђивањуприступа здравственој и социјалној

заштити, образовању и запошљавању ...

Пошто су ун 2000. године пропустиле даизричито помену особе са инвалидите-

том као једну од најугроженијих инајсиромашнијих друштвених група,

било је потребно да ове годинегенерална скупштина експлицитно

укључи ове особе у све глобалнепланове развоја после 2015. године.

tre]i deCeMBar

Jesen/zima 2013.18

Поводом трећег децем-бра, Међународног дана особаса инвалидитетом, који је овегодине у целом свету обележенпод мотом „уклонимопрепреке, отворимо врата -омогућимо укљученост засве”, у Србији је низомактивности такође обележеновај дан.

Централни догађај тогдана била је свечана седницадва одбора у НароднојСкупштини – Одбора за рад,социјална питања, друпштвенуукљученост и смањење сиро-маштва, као и Одбора запросторно планирање, сао-браћај, инфраструктуру ителекомуникације – на којој супоред председника оба одбора,Милице Дроњак и Дејана Ра-денковића, говорили и Бран-кица Јанковић, државна се-кретарка у Министарству рада,запошљавања и социјалне по-литике, Саша Јанковић, репуб-лички заштитник грађана, као ипредставници инвалидског пок-рета - Гордана Рајков, ИванкаЈовановић, Дамјан Татић идруги.

Државна секретарка,Бранкица Јанковић оценила једа и даље постоје препреке запуно укључивање особа саинвалидитетом у друштво и свењегове активности.

Б. Јанковић је рекла но-винарима да, када су у питањеособе са инвалидитетом, стојичињеница да је Србија јошдруштво које је пуно баријера и“пуно препрека за пуноукључивање наведенихособа у друштвену зајед-ницу и све њене активно-сти”.

Она је рекла да се, кадасе говори о баријерама, немисли само на архитектонске,иако су оне најуочљивије и“свакако смо сведоци даживимо у друштву у коме је

дан особа саинвалидитетом

ИЗВОр: TаЊуг

низом манифестација у Србијиобележен Међународни дан особа са

инвалидитетом чији је положајунапређен, али које су и даље

дискриминисане.

Milica Drowak i Dejan Radenkovi}

tre]i deCeMBar

Jesen/zima 2013. 19

довољно да се изађе наулицу и види да још нисустворени услови за пунуинклузију”.

Према њеним речима,постоје и баријере за глуве инаглуве особе, за слепе ислабовиде, а Министарстворада, запошљавања и соци-јалне политике завршило јеПредлог закона о употребизнаковног језика, као инст-румент којим би требалоотклонити велики део препрекана које наилазе глуве и наглувеособе.

Јанковић је рекла и да јеМинистарство у фази израде за-кона о употреби паса водичакоји би требао да знатноолакша положај особа саинвалидитетом и умањи некепрепреке за пуно укључивањеслепих и слабоводих лица удруштво.

“Још један законскипредлог је у припреми, а тоје модел закона о ограни-чавању појединих праваособа са менталним обоље-њима. Желимо да пређемо

са концепта потпуног ли-шења пословне способно-сти, на ограничавање одре-ђеног броја права и увек јепотребно да само ограни-чимо она права и слободе

које су у инте-ресу тог грађа-нина”, рекла је Јан-ковић.

Она је објаснила да томора да буде искључиво судскаодлука јер суд као независниорган мора у последњој ин-станци да одлучи о томе да лије потребно и ког права лишитинеког грађанина, односно огра-ничити му неку слободу.

‘’Републички завод застатистику није изашао сапрецизним бројем, али премапроценама које су узете наоснову искустава у већиниземаља ЕУ, у Србији живи око700.000 особа са инвалиди-тетом, односно око 10 одстоукупног станановништва чинеособе са инвалидитетом”, реклаје Тањугу државна секретаркаМинистарства рада, запош-љавања и социјалне политике,Бранкица Јанковић.

Vladimir Pe{i}, pomo}nik ministra i Brankica Jankovi},

dr`avni sekretar

Истог дана, у згради Владе републике Србије, одржанаје и свечана седница Савета за питања особа са

инвалидитетом, на којој је сумирано урађено токомгодине, а начелно се разговарало и о приоритетим

Савета за идућу годину.

Jesen/zima 2013.20

@eNe sa iNvaliditetoM

На 55. заседању Комитетаза елиминацију свих облика дис-криминације над женама(CEDAW), које је одржано уЖеневи од 8 до 26. јула, пред-стављена су три извештаја изсенке невладиних организацијаиз Србије (Аутономни женскицентар, Мрежа …ИЗ КРУГА –Србија и Женски простор Ниш),

као и други и трећи државнипериодични извештај.

Захваљујући међународ-ној организацији InternationalWomen’s Rights Action WatchAsia Pacific и њиховом програму„Од глобалног до локалног“, каои Фондацији за отворено друшт-во, председница Мреже пред-ставила је CEDAW КомитетуИзвештај из сенке „Положајжена са инвалидитетом у Срби-ји“.

Организација IWRAW, по-

ред логистичке подршке НГО-

има током заседања Комитета,

реализује низ едукација сациљем што боље припремеучесница за обраћање Коми-тету. Учеснице тренинга биле сусмештене у пансиону Силва,

који је потпуно доступан закориснике инвалидских колица.

Прва три дана боравка у Женевиприсуствовали смо интезивној иинтерактивној обуци на следећетеме:

- Принципи Cedawконвенције,

- Писање изјаве, препорукаи питања,

- Процедура заседања,

- чланови комитета- Организовање радногручка са члановимакомитета,

- лобирање члановакомитета

На сесији о члановимаКомитета представљене су намњихове фотографије и областикоје покривају, како би у пауза-ма могле да их лобирамо за пре-поруке које желимо да онеупуте држави.

У понедељак, 14. јула чи-тане су кратке изјаве невлади-них организација. Србију супредстављале Вања Мацановићиз АЖЦ – насиље над женама,

Лепојка Чаревић из Мреже …ИЗКРУГА – Србија – положај женаса инвалидитетом и Вера Куртићиз Женског Простора – положајромкиња. Свака је имала по триминута да представи свој изве-штај и да истакне две до трикључне ствари или проблемакоја могу бити решена у перио-ду од три године, када је државадужна да поднесе одговоре напрепоруке.

ЖенеВа

Заседање комитетаза елиминацију свих

обликадискриминације

над женама(CEDAW)

Jesen/zima 2013. 21

@eNe sa iNvaliditetoM

За жене са инвалиди-тетом су представљена трикључна решења проблема:

- Изједначавање затворскеказне за кривично делоСиловање (члан 178. Кривичногзаконика РС) и казне за кривич-но дело Обљуба над немоћнимлицем (члан 179.)

- Обезбеђивање сервиса подр-шке за жене са тежим степеноминвалидитете у обављању сва-кодневних животних функција,

посебно када су у ситуацијинасиља (персонална асистен-ција);

- Обезбеђивање доступнездравствене заштите женама саинвалидитетом у областимаочувања репродуктивног здрав-ља, планирања породице иродитељства.

Након читања изјава чла-нови Комитета су постављалипитања уколико им нешто нијебило јасно. За жене са инвали-дитетом је постављено питање:

да ли је држава Србија усвојилаСтратегију за жене са инвалиди-тетом?

Пошто није било временада се одговори на неколико

питања, Вера Куртић, ЛепојкаЧаревић и Биљана Бранковић,

сарадница на извештају за ром-киње, објединиле су све одгово-ре у један и послале га чланови-ма Комитета на мејл.

У уторак 15. јула припре-мале смо документа (изјаве,

препоруке и питања) за Радниручак са члановима Комитета.

Изјаве су за ову прилику моглебити дуже, па је за жене саинвалидитетом представљенањихова невидљивост, како узаконодавном оквиру, на мести-ма одлучивања од локалног донационалног нивоа, тако и убизнис сектору и у политичкомживоту заједнице. Истакнуто јетакође да и у организацијамаособа са инвалидитетом доми-нирају жене без инвалидитета имушкарци са инвалидитетом.

Радни ручак са члановимаКомитета за организације изСрбије био је организован усреду 16. јула. На састанку јеприсуствовало 13 чланова и раз-вила се жива дискусија, а изме-ђу осталог поставило се и пита-ње положаја жена са инвалиди-тетом у другим областима којени-су поменуте у изјави.

Представница Мреже јеодговорила да су жене са инва-лидитетом вишеструко дискри-минисана група, да је законо-давни оквир за особе са инвали-дитетом генерално изузетнодобар, али да је њихова приме-на врло проблематична и да сежене са инвалидитетом непомињу нигде осим у триСтратегије. Међутим, решавањеизазова са којима се сусрећужене са инвалидитетом у свако-дневном животу захтева малодужи временски рок, а одабранатри проблем су приоритет.

На Радном ручку Мрежа…ИЗ КРУГА – Србија поделилаје члановима Информатор освом раду, изјаву са препорука-ма и извештај из сенке.

У четвртак 18. јула прису-ствовали смо седници, на којојје државна делегација Србијепредставила свој извештај иодговарала на питања члановаКомитета.

Лепојка Чаревић

iz rada orGaNizaCiJa

Jesen/zima 2013.22

Удружење дистрофичараНиш тренутно реализује про-јекат под називом “И ја самшколарац”, финансиран одстране Министарства рада, за-пошљавања и социјалне поли-тике. Посредством наведеногпројекта обезбеђено је петороличних пратилаца за петорошколске деце са инвалиди-тетом. Реч је о иновативнојуслузи социјалне заштите чијефинансирање још увек није за-живело на локалном нивоу,иако постојећа законска регу-латива предвиђа да је реч оуслугама за чију је реализацијунадлежна локална самоуправа.

Према новоусвојеном Правил-нику о ближим условима истандардима за пружање ус-луга социјалне заштите, актив-ности личног пратиоца детета,које је укључено у систем ре-довног образовања, планирајусе и реализују у складу са ин-дивидуалним потребама дететау области кретања, одржавањаличне хигијене, храњења, об-лачења и комуникације са дру-гима, што укључује:

1) помоћ код куће уоблачењу, одржавању личнехигијене (умивање, чешљање,прање зуба), при храњењу

(припрема и сервирање лак-ших оброка, храњење или по-моћ у коришћењу прибора исл.), припрему књига и опремеза вртић односно школу;

2) помоћ у заједници,што укључује:

(A) помоћ у коришћењуградског превоза (улазак иизлазак из средстава превоза,куповина карте и сл.),

(B) помоћ у кретању(оријентација у просторууколико је дете са оштећењемвида, гурање колица или

Ni{

“И ја сам школарац”

iz rada orGaNizaCiJa

Jesen/zima 2013. 23

коришћење других помагала),

(C) одлазак на игра-лишта односно места за прово-ђење слободног времена (по-дршка у игри, подршка ипосредовање у комуникацији исл.), укључујући културне илиспортске активности и другесервисе подршке.

Морамо истаћи да су децакао директни корисници услугезаједно са родитељима као ин-директним корисницима изу-зетно задовољни овом услугомкоја је вишеструко унапредилаквалитет живота деце са инва-лидитетом. Код школске деце јеостварено редовно похађање ипраћење наставе, бољи успех ушколи, боље здравствено ста-ње (редовне посете физио-терапеуту и вежбање у кућнимусловима уз помоћ личногпратиоца, а четворо од петородеце редовно остварује реха-билитацију на градском базенуЧаир), постигнут је већи степенсамосталности школске деце,осамостаљивање у вршњачкомколективу, смањена је завис-ност од породице...

По један родитељ из по-родице који се до сада старао одетету са инвалидитетом, сте-као је могућност за радно анга-жовање, а самим тим и запобољшање материјалног ста-туса породице. Два родитеља(мајке) од петоро, нашла супривремено запослење. Двемајке чија су деца укључена упројекат су у другом стању, теје овај вид подршке по њи-ховим речима од непроце-њивог значаја.

Марина Савовић

ИН МЕМОРИАМ

Јасмина Маринковић1962 – 2013. год.

Јасмина Маринковић, била је редован и активанчлан Удружења дистрофичара Рашког округа –

Краљево. Актуелна шампионка Србије у шаху заособе са

дистрофијом. Била је једна од најбољих шахисткињаСавеза дистрофичара Србије у традицији дугој

четрдесет година. Предводила је генерацију женскогшаха особа са дистрофијом којој је играње шаха представљало начин да се интегрише, изађе из

изолације и потпуно афирмише.Њен отворени и неспутани дух чино је Рашки округ

малим. Користећи своје начине комуникације, искрености и потпуне отворености стекла је бројне

познанике и пријатеље. Волела је да побеђује на спортском пољу, али још више да се дружи. Веровала је људима, волела је смех и живот.

Изгубила је своју последњу битку у игри без прави-ла. Родитељи су је научили да у животу постоје пра-вила, шах ју је научио да у спорту постоје правила,

али на жалост, болест не зна за правила. Почивај у миру, а сада и увек памтићете те Радован,

Стево, Жико, Славица, Радунка, Мира, Драгана,Јелена, Снежа, Мики и многи други твоји пријатељи

и познаници из Савеза дистрофичара.

iz rada orGaNizaCiJa

Jesen/zima 2013.24

Љубитељи поезије, чланови Уд-ружења дистрофичара, 16.08.2013. су упросторијама Центра за самосталниживот ОСИ, били у прилици да чујунајлепше стихове из збирке песамачланова клуба „Глубочица“, које јепредводила Боркица Миловановић.

Протекло је једно пријатно дру-жење уз поезију, где су песничкепоруке изречене кроз разнолике сти-хове, од љубавних, преко филозофскихпонирања па све до писања о дому,завичају и животу…

Осим чланова Клуба „Глубочица“,песме су читали и чланови Удружењадистрофичара.

Ово предивно дружење, уз севдахи старе песме, употпунили су иулепшали чланови клуба “Пријатеља”који раде при Удружењу пензионера.

Ову активност Удружењедистрофичара је реализовало узфинансијску подршку Министарстварада, запошљавања и социјалнеполитике.

Leskovac

Песничко вече

iz rada orGaNizaCiJa

Jesen/zima 2013. 25

Ruma

После паузе од две го-дине Удружење дистрофичараСремског округа поново јеорганизовало рехабилитациониопоравак својих чланова у Ига-

лу вративши сесвојој старој пр-овереној дести-нацији.

Н а и м е ,после опоравкана Сребрном је-зеру 2011. годи-не и неоргани-зовања опорав-ка прошле годи-не уз доста на-пора успели смода поново нас-тавимо ову на-шу активност по

којој смо јединствени и препоз-натљиви као Удружење свихових година у целој Србији.

Опоравак је организовану периоду од 1. до 11. јула, а

учешће је узело укупно 15особа - чланова и пратилаца.Смештај је као и раније био ухотелу “Центар”, док је и овогпута организован авионски пре-воз до Тивта и назад.

Такође треба истаћи дапоред задовољства повраткомна познату локацију и оног већпознатог: приступачност хоте-ла, близина плаже..., дошло једо побољшања смештаја, већегизбора хране и још кад се томедода лепо време све је билоспремно за добар провод.

Тако смо време већиномпроводили на плажи уживајућиу чарима сунца и мора, а ве-ћина нас је искористила при-лику да обиђе и знаменитостиХерцег Новог. Вечерњи сати сууглавном провођени у пријатнојшетњи обалом или у некој одмногобројних башти кафића иресторана уз пријатне звукемузике.

Шта на крају рећи? Иакоје све теже и теже обезбедитисредства за овакав вид опорав-ка, остаје нада да ћемо и унаредном периоду наставитиову нашу активност.

Крсто Марковић

Сремци поново плове

iz rada orGaNizaCiJa

Jesen/zima 2013.26

Удружење дистрофичараСмедерева „Бољи живот“ јенајмлађа организација којаокупља лица оболела од неуро-мишићних болести, а која јеоснована 8. фебруара 2012.

године. Као ново удружењеуспели смо да исте годинеуђемо у буџет Смедерева, башкао и ове године. Ове године,

поред редовне Скупштине, одр-жавали смо и редовне седницеИзвршног Одбора.

Поред обележавања Не-деље борбе против дистро-фије, учествовали смо и напараолимпијским играма Грза –Параћин, а били смо и домаћи-ни за време одржавања мани-фестације Смедеревска јесен2013.

Такође, Удружење сеодазвало позиву домаћина -

Удружењу дистрофичара Пара-

ћина на параолимпијским игра-ма Грза. Наша екипа је бројалачетири члана: Владо Додић,

Мића Вијатовић, Власта Фили-повић и Јулија Филиповић. Убацању плочица екипно смозаузели треће место, а у гене-ралном пласману били смошести од седамнаест екипа.

Удружење „Бољи живот“захваљући градској влади Сме-дерева као и донаторима, орга-низовало је и шаховски турнирповодом „Смедеревске Јесени“6. септембра 2013. године.

Учествовало је четири удруже-ња из Србије као и градскеорганизације Смедерева, билоје присутно 33 особе од којих 18

такмичара. Турниру су прису-ствовали народни посланик Су-зана Спасојевић која је и отво-рила турнир и члан Градскогвећа за социјална питања,

Љиљана Животић Живановић.

Прво и друго мсто освојили сушахисти из организације инва-лида рада пензионера, Жи-ворад Пушкић и Слободан То-мић, док је треће место освојиоВладо Додић – Удружење„Бољи Живот“. У категоријиомладинаца победнк је биоМладен Томић – „Бољи живот“.

Дружење је протекло успортском духу и фер такмиче-њу где су гости позвани да при-суствују отварању Смедерев-ске јесени.

Мића Вијатовић

Smederevo

активности удружења„бољи живот“

iz rada orGaNizaCiJa

Jesen/zima 2013. 27

Са запрепашћењем смо примили ту страшну вест. Све нас који смо га познавали, повезује истиосећај и можемо га звати разним именима: туга, очај, неверица или како год хоћете, али у дубинисви осећамо велики губитак, губитак нашег великог пријатеља драгана Милићевића нама позна-

тијег као драгиша, коме је 21.09.2013. престало да куца срце великог човека. угасило се једноблиставо светло у животима свих нас. али то светло којим је исијавала његова сјајна личност, тајединствена боја његове душе није престала да постоји, само се преселила на неко лепше место,

преко невидљиве границе где наш вид не може.

Један од првих оснивача удружења дистрофичара Западнобачког округа, активан од самог почет-ка, а од 21.03.2004. године постаје његов председник. активиста у пуном смислу те речи, како у радусвог матичног удружења, тако и у Савезу дистрофичара Војводине и Савезу дистрофичара Србије.

члан управних тела Савеза дистрофичара Војводине, активиста који је поред свега што је радио,

оставио велики печат у афирмацији и промовисања особа са инвалидитетом у спорту и то највишеу шаху, спорту који је био његова велика љубав. Освајао је прва места на републичком и

покрајинском нивоу, био је наш представник у чешкој са запаженим успехом.

Поред удружења дистрофичара Западнобачког округа, много је допринео и у афирмацији и ожив-љавању шаха у граду Сомбору и Западнобачком округу, био је председник Шк “ЛЕМЕШ” - Светозар

Милетић, председник Шаховског савеза општине Сомбор и координатор Војвођанских лига приШаховском савезу Војводине. Стекао је звање националног шаховског судије.

када је радио, наш драгиша није знао за одмор, од самог почетка је прихватио терет свога живота,

својој професији и великој љубави шаху давао је целога себе и више од тога – дао је своју душу.

није знао за предах и за њему туђе речи: “не могу” – “немам” – “нећу”!

Оне нису постојале у његовом вокабулару.

али на жалост, овај пут се чак ни он није изборио, а нама сада остају само сећања и успомене назаједнички рад, на дружење, приче и шале, остају нам успомене на једног великог човека добре и

племените душе, човека великог срца, доброг друга и великог пријатеља.

Са великом тугом проживљавамо сазнање да га више нема и саосећамо бол у срцима његовихнајближих, који су изненада остали без његове љубави и топлине. Остали су без њега, а да нисуиспунили све заједничке планове, да нису остварили сва надања, да нису одсањали све снове...

Од свега остаје само туга, остаје бол у души, бол у срцу, остају сузе, остају успомене на неизмернудоброту и несебичност, на његову племениту душу и правичност, дружељубивост и човекољубље.

ко зна зашто га је бог позвао. Можда је тамо потребнији. Помагао је људима када им је билонајпотребније, да подигну главе и крену напред.

драгиша је заиста био изузетан, одан својој породици, човек са много врлина, човек достојанпоштовања и дивљења. Његови најближи могу бити поносни, што су га имали за сина, брата и

ујака. Ми остали можемо бити поносни, привилеговани и почаствовани што смо га у својимскромним животима упознали и имали за пријатеља.

кажу да сваки човек умире два пута - једном кад физички напусти земљу и други пут кад га свизабораве. Сећање на тебе, драги наш драгиша, никада нећемо препустити забораву, јер ћеш ти

вечно живети у нашим срцима.

нека ти је вечна слава и хвала.

IN MEMORIAM

iz rada saveza

Jesen/zima 2013.28

У знак сећања на Ацу Николића –председника удружења дистрофичара Шума-дијског округа – Крагујевац, човека који је првиорганизовао међурегионално такмичење у спор-тском риболову за дистрофичаре, одржано јепрвенство Савеза дистрофичара Србије у спор-тском риболову.

Такмичење је одржано 12. и 13. октобра2013. на Жичком језеру код Краљева уз учешће16 окружних екипа са територије Србије.

После дводневног надметања проглашенису победници у појединачним и екипним кате-горијама, као и победници лигашког такмичења.

Прелазни трофеј и прво место Мемо-ријалног турнира освојила је по први пут екипаЗлатиборског округа из Ужица у саставу АнаЂокић – Ужице и Зоран Савић – Пожега. Овапобеда је дошла као круна на одличне резултатеи добру форму коју су током целог лигашкогтакмичења испољавали припадници Удружењадистрофичара Златиборског округа.

Друго и треће место су заузеле домаћеекипе из Краљева. Другопласирана је прва екипаУдружења дистрофичара Рашког округа – Кра-љево у саставу браће Предрага и НенадаЧурлића, а треће место заузела је друга екипаовог удружења у саставу Дејан Макрагић –Живота Радојковић.

У појединачној конкуренцији победницису:Предраг чурлић – краљево небојша Јашаревић – крушевац ненад денић – ниш

У вечерњим сатима одржан је првиМеморијални шаховски турнир – сећање надрагишу Милићевића из Сомбора.

У знак сећања на недавно преминулог,нашег пријатеља и великог шампиона, учество-вали су такмичари/ке у мушкој и женскојконкуренцији. У женској конкуренцији најбоља јебила Јасмина Маринковић из Краљева, док је умушкој конкуренцији победу остварио Зоран Крс-тић – Нови Пазар, другопласирани је био АврамМилосављевић – Крушевац, а треће местоосвојио је Живота Радојковић из Краљева.

Радован Павловић

Меморијал „аца николић“

Pobedni~ka ekipa

iz rada orGaNizaCiJa

Jesen/zima 2013. 29

Звездарске звездице

у уторак 5. новембра2013. год. са почетком у 14часова у библиотеци Миљковићодржана је промоција двејунајновијих збирки песамаНаташе и Ненада Галић – „узагрљају снова“ и „Мостовиљубави“. Промоцију је орга-низовала општина Звездара,где је програм водила СлавицаБрђовић.

Програм је отворио пред-седник општине Звездара, ЕдипШерифов, а у наставку су ђаци

музичке школе Ђорђевић од-свирали неколико композиција.Након тога су троје ученикачитали наше песме. Предговорзбирке песама читала је нови-нарка Студија Б, Ивана Вучи-ћевић и Јелена Николић, про-фесор школе „Хиљаду и тристакаплара“.

Окупљена публика јеуживала у лепом програму, то-ком кога смо их ми додатноупознали са нашим радом, а накрају промоције заинтересова-

ни су купили пар примерказбирки песама и накит, којитакође израђујемо.

Још једном велико хваласвим људима који су нам по-могли да ова промоција будеовако успешна.

Наташа и Ненад Галић

наташа галић, из збирке песама„у загрљају снова“

Срце хероја

Срце хероја победа је жедно,

Пораза ретких, зна, није вредно,

Срце хероја свако пожели,

а успеху сваком он се весели.

Срце хероја ретко ко има,

реалан живот он тешко прима.

Срце хероја зас ве се бори,

Жеља за животом у њему гори.

Срце хероја прегласно бије,

Живот са поразом живот није,

Жрце хероја не сме да стане,

Зато нек’ ватра поново плане.

ненад галић, из збирке песама„Мостови љубави“

Погледај ме

Поглдај ме сетно, нек’ заблиста у оку сјај,

Привуци ме нежно у свој топли загљај.

а онда ми око врата своје нежнеруке клопи,

Пољупцима око врата моје младосрце стопи.

Погледај ме и погледом заустави срцу дах,

Знај, тако ћеш успети да отклониш савмој страх.

И сам порет руку твојих чини увекдобро дело,

Оне нежно додирују ово моје врело тело.

PristUPa^Nost

Jesen/zima 2013.30

Пројекат „Награда заприступачне градове“ реализу-је се под покровитељствомЕвропске комисије и ЕДФ-а, сациљем да се охрабре градови уразвоју приступачности од којекористи имају сви грађани, апосебно особе са инвалидите-тoм и стари. Награда се доде-љује сваке године кроз призна-

ње и публиковање брошура саинформацијама о добитницима,а апликанти могу бити градскевласти оних градова из земаљаЕУ који имају више од 500.000становника, или земље којеимаји мање од два таква града,могу конкурисати урбане среди-не састављене од два или вишеградова са популацијом која

прелази цифру од 50.000 ста-новника.

Критеријуми на основукојих се бирају победници су:изграђено окружење и јав-не површине, транспорт ипратећа инфраструктура,приступ информацијама икомуникацијама, укључу-јући и нове технологије,

најприступачнији градови у европи

- За најприступачније европске градове у 2013. године проглашени су:берлин у немачкој (у свим областима), француски нант, главни град

Шведске – Стокхолм, гдањск у Пољској за траснспорт и пратећу инфрастуктуру, Шпански билбао за приступачне информације,

комуникације и нове технологије и Памплона, за изграђено приступачно окружење и јавне површине и Ирски Талхт за

приступачне сервисе и услуге. – корисно би било размислити – који су најприступачнији

градови у Србији?

Jesen/zima 2013. 31

PristUPa^Nost

јавни сервиси и услуге.Признања се додељују поводом3. децембра, Међународног да-на особа са инвалидитетом.

Разлог за установљавањеове награде јесте чињеница даоко 80 милиона становника Ев-ропске Уније има неку врстуинвалидности која утиче нањихов свакодневни живот, каои да је огроман борј старих

људи. Такође, две трећине осо-ба са инвалидитетом су у поз-ном животном добу, тако да тајтренд указује на потребу ства-рања животног окружења сашто мање баријера. Присту-пачност и инклузија морајубити укључени у све аспектеразвојних планова европскихградова, што подразумева ули-це без баријера, приступачне

јавне објекте и транспорт,информације и комуникације.

Награда је установљена2010. године како би промови-сала примере најбоље праксе увези са приступачним градови-ма, представила иновативне иинспиративне пројекте који идуу сусрет потреба особа са инва-лидитетом и старијим особама.