MENADŽMENT, PRINCIPI, KONCEPTI I PROCESI

MENADŽMENT, MENADŽMENT, PRINCIPI, KONCEPTI I PROCESIPRINCIPI, KONCEPTI I PROCESI

www.singidunum.ac.yu

PRVI DEO

POGLAVLJE I:

MENADŽMENT I MENADŽERI


TEŠKA ISKUŠENJA MENADŽMENTA

Moramo dramatično poboljšati rezultate,

sada, i to uradimo pridobijajući srca i duh naših ljudi.

Ono što stvari čini još težim je da “sada”

nema tradicije, nema presedana, ni isprobane formule.

Sadašnjost još nije viđena.

James Champy (1995)

NIŠTA VIŠE NIJE JEDNOSTAVNO. Ništa nije stabilno. Poslovno okruženje se menja pred našim očima: rapidno brzo, radikalno, dramatično, zaprepašćujuće.

SADA, ŠTA GOD DA RADIMO NIJE DOVOLJNO. Doba inkrementalizma je prošlost. Sada ne samo da se moramo prilagoditi i snaći, već moramo kreirati promene – velike promene – i to veoma brzo.

SVE JE POD ZNAKOM PITANJA. Stari način rukovođenja, organizacione strukture, tradicionalno planiranje i kontrole, jednostavno ne funkcionišu.

SVI SE MORAJU MENJATI. Ne samo ono što rade menadžeri, već se oni sami moraju menjati.

1. MENADŽMENT


1. MENADŽMENT

1.1. POJMOVNO ODREĐENJE I DEFINISANJE MENADŽMENTA

• U nekim jezicima, kao što su švedski, francuski, srpski i hrvatski, engleska reč management se čak ne može doslovno prevesti. Nema jedinstvenog pojma koji bi odgovarao značenju pojma manage, kao korenu reči management. U ovim jezicima manage ima značenje upravljati, rukovoditi, voditi, raspolagati sa nečim (Isak Adižes)

• Glagol manage dolazi od italijanske reči maneggiare (to handle, hendlovati, obuka konja u manježu – prostoru za obuku), što potiče od latinske reči manus (ruka). (Wikipedia, www.wikipedia.org)

• Francuska reč mesnagement (kasnije ménagement), u značenju bavljenja domaćinstvom, uticala je na razvoj značenja engleske reči management u 17. i 18. veku.

• U SAD se reč management ne odnosi samo na proces, već i na ljude koji ga obavljaju, (prof. dr Momčilo Milisavljević)

• Kod nas dominira korišćenje termina management, tj menadžment, koja uključuje i upravljanje, tj. proces ali i menadžment timove, tj. ljude koji obavljaju taj upravljački proces: planiranja, organizovanja, vođenja i kontrolisanja.

http://www.wikipedia.org/


1. MENADŽMENT

Meri Parker Folet (Mary Parker Follet):

Menadžment je sposobnost (veština, umešnost) obavljanja posla preko ljudi, ili kraće: obavljanje poslova pomoću drugih ljudi.


1. MENADŽMENT

H. Fayol (1916)

• Menadžment znači: planirati, organizovati, komandovati, koordinirati, kontrolisati

• Potrebno je istaći da je sve organizacione operacije Fayol delio na sledeće funkcije: tehničku, komercijalnu, finansijsku, bezbednosnu, računovodstvenu i menadžersku.


1. MENADŽMENT

TRANSPARENCY 9FAYOL`S MANAGERIAL FUNCTIONS

TEHNICAL

FUNCTIONS

COMMERCIAL

FUNCTIONS

FINANCIAL

FUNCTIONS

SECURITY

FUNCTIONS

ACCOUNTING

FUNCTIONS

MANAGERIAL

FUNCTIONS

ORGANIZATIONALOPERATIONS

PLANNINGORGANIZING

COMMANDINGCOORDINATINGCONTROLLING


1. MENADŽMENT

•J. Stoner, E. Freeman, D. Gilbert (1997)Menadžment je proces planiranja, organizovanja, vođenja i kontrole napora svih članova organizacije i korišćenje svih organizacionih resursa kako bi se ostvarili postavljeni organizacioni ciljevi

•S. Robbins i M. Coulter (2006)Menadžment znači koordinisanje aktivnosti vezanih za posao, tako da se one obave efikasno i efektivno – s ljudima i uz pomoć drugih ljudi


1. MENADŽMENT

Peter F. Drucker(1909-2005)

• Menadžment je generička funkcija i specifično i svojstveno sredstvo svake organizacije ma kakva da je njena misija (svrha).

• Menadžment predstavlja pružanje znanja u cilju otkrivanja kako postojeće znanje može da se najbolje primeni da bi se proizveli rezultati

• Menadžment je nova tehnologija (pre nego bilo kakva nauka ili otkriće)


1. MENADŽMENT

• Isak Adižes Menadžment je proces odlučivanja i

sprovođenja odluka.

PROMENE

PROBLEMI

SPROVOĐENJE ODLUKA

MANAGEMENT

ODLUČIVANJE


1. MENADŽMENT

Branislav Mašić (2007)

• Menadžment je delotvorno znanje koje se primenjuje u kontinuiranom procesu: planiranja, organizovanja, vođenja i kontrolisanja poslovnih aktivnosti radi ostvarenja organizacione svrhe i ciljeva, kako bi neka organizacija bila efektivna i efikasna


1. MENADŽMENT

Zajednički elementi u definicijama menadžmenta• Menadžment predstavlja kontinuiran proces obavljanja poslovnih

aktivnosti koji se odvija putem sledećih menadžerskih funkcija: planiranja, organizovanja, vođenja i kontrolisanja;

• Menadžment je delotvorno znanje koje poseduju i primenjuju menadžeri na zaposlene (koji imaju svoja znanja) u cilju otkrivanja kako postojeće znanje može najbolje da se primeni da bi se dobili rezultati i ostvarili organizacioni ciljevi;

• U svim menadžerskim funkcijama menadžeri donose odluke i sprovode te odluke posredstvom drugih ljudi;

• Efektivnost, kako ističe Draker, znači „raditi prave stvari“, a efikasnost znači „raditi stvari na pravi način“. Govoreći rečnikom biznisa, efektivnost znači biti u pravom području biznisa. U dinamičnom i promenjivom okruženju da bi organizacije bile u pravom području, one moraju da se menjaju. Efikasnost znači maksimiziranje rezultata uz minimalna ulaganja u inpute (troškovi: ljudskih, materijalnih, fizičkih, informacionih i drugih resursa.)


1. MENADŽMENT

Univerzalna potreba za menadžmentom

Svim oblastima organizacijeProizvodnja – Marketing

Ljudski resursi – RačunovodstvoInformacioni sistemi- itd

Svim nivoima organizacije

Dno - Vrh

Svim tipovima organizacije

Profitne - Neprofitne

Organizacijama svih veličina

Male - Velike

Menadžnent je potreban u...


1. MENADŽMENT

MENADŽMENT MOŽE DA SE ODNOSI NA MNOGE STVARI, KAO:

• MENADŽMENT (UPRAVLJANJE KOMPANIJOM)• MENADŽMENT U VANPRIVREDNIM DELATNOSTIMA

(ZDRAVSTVO, OBRAZOVANJE, ITD.)• MENADŽMENT U MALIM PREDUZEĆIMA• MENADŽMENT U DELATNOSTIMA KOJE SE NE SMATRAJU

“PREDUZEĆIMA”, KAO ŠTO SU MALI RESTORANI, LOKALI I SL.• MENADŽMENT U VLADINIM INSTITUCIJAMA• MENADŽMENT VREMENA• MENADŽMENT U DOMAĆINSTVU, ITD.


1. MENADŽMENT

Zbog napred navedenog, menadžmentu se pristupa sa različitih aspekata. Pri tome se naglašena pažnja posvećuje:

1. MENADŽMENTU KAO SKUPU LJUDI (MENADŽERA),

2. MENADŽMENTU KAO PROCESU,

3. MENADŽMENTU KAO NAUCI I/LI VEŠTINI i

4. MENADŽMENTU KAO PROFESIJI.


1. MENADŽMENT

EKSTERNO OKRUŽENJE

INPUT OUTPUTORGANIZACIJA

GRUPE PROCESI

LJUDSKI RES. POJEDINCI REZULTATI

CILJEVI

STRATEGIJE

PLANOVI

INT

ER

NO

OK

RU

ŽE

NJE

PL

AN

IRA

NJE

OR

GA

NIZ

OV

AN

JE

VO

ĐE

NJE

KO

NT

RO

LIS

AN

JE

PR

OC

ES

ME

NA

DŽ

ME

NT

A

EKSTERNO OKRUŽENJE

INPUT OUTPUTORGANIZACIJA

GRUPE PROCESI

LJUDSKI RES. POJEDINCI REZULTATI

CILJEVI

STRATEGIJE

PLANOVI

INT

ER

NO

OK

RU

ŽE

NJE

PL

AN

IRA

NJE

OR

GA

NIZ

OV

AN

JE

VO

ĐE

NJE

KO

NT

RO

LIS

AN

JE


1.2. STRATEGIJSKI I OPERATIVNI MENADŽMENTKada je reč o pojmovnom definisanju menadžmenta,

postoje i drugi aspekti od kojih se polazi. Teorijski i praktično posmatrano, među njima je posebno značajna diferencijacija menadžmenta na:•• strategijski menadžment i•• operativni menadžment.

1. MENADŽMENT

1.2.1. Strategijski menadžment

Naglašava se da je strategijski menadžment način razmišljanja koji integriše strategijsko i taktičko stanovište i odluke da se potencijal preduzeća usmeri ka područjima poslovanja na kojima može preduzeće da ostvari adekvatnu konkurentsku prednost.


1. MENADŽMENT

Autori proces strategijskog menadžmenta definisali kao proces koji se sastoji od pet faza, odnosno koraka i to:

1) analiza sredine,2) usmeravanje organizacije,3) formulisanje strategije,4) implementacija strategije i5) strategijska kontrola.

1) Analiza sredine

Za strategijsku analizu menadžerima stoje na raspolaganju brojne metode, jedna od njih je nezaobilazna. To je tzv. SWOT, odnosno TOWS analiza.


1. MENADŽMENT

Opportunities (šanse)

Threats (opasnosti)

Strenghts (snage)

Weaknesses (slabosti)

SWOT, odnosno TOWS analiza


1. MENADŽMENT

USMERAVANJE ORGANIZACIJEVIZIJA – stav o željenoj budućnosti organizacije, tj. slika kako organizacija može da izgleda u budućnosti, ono što može biti

- inspirativna- jasna- izazovna

MISIJA – razlog postojanja organizacije- ciljna tržišta i potrošači- osnovni proizvodi i usluge- tehnologije- interes za opstanak, razvoj i profitabilnost- sopstveni koncept kompanije- željeni javni imidž


1. MENADŽMENT

1.2.2. Operativni menadžment

Pod operativnim menadžmentom podrazumeva se proces koji je usmeren na angažovanje inputa, transformaciju inputa u autput i realizaciju autputa (realizacija proizvoda ili usluga).

Globalno posmatrano, proces operativnog menadžmenta sastoji se od sledećih koraka:

1. definisanje operativnih ciljeva, strategija i planova,2. stvaranje organizacionih pretpostavki za realizaciju

operativnih ciljeva, strategija i planova,3. preduzimanje aktivnosti koje su neophodne za realizaciju

operativnih ciljeva, strategija i planova,4. kontrolisanje tekućih procesa i rezultata.


1. MENADŽMENT

1.3. MENADŽMENT I VLASNIŠTVO

Kao što je već istaknuto, menadžment je potreban svim organizacijama. To je činjenica o kojoj vode računa svi vlasnici kapitala.

Potrebe za menadžmentom vlasnici kapitala (owners) mogu ostvarivati na više načina:

• da sami obavljaju sve menadžerske zadatke (poslove, funkcije),

• da angažuju profesionalne menadžere i, istovremeno, i sami vrše neku od menadžerskih funkcija i

• da obavljanje svih menadžerskih funkcija u potpunosti povere profesionalnim menadžerima.


1. MENADŽMENT

1.4. MENADŽMENT I OKRUŽENJE


2. MENADŽERI

Menadžeri su osobe koje poseduju sposobnosti, veštine i znanja da bi obavljali

poslove uz pomoć i posredstvom drugih ljudi.M. P. Follet

Menadžeri su osobe koje odgovaraju za primenu i praktičku izvođačku stranu znanja

P. Drucker

Reč „menadžer” (manager) je izraz koji se upotrebljava za označavanje nosioca menadžmenta u svim organizacijama (profitnog ili neprofitnog tipa). S obzirom da je reč o specifičnom američkom izrazu koji nema adekvatan sinonim (kod nas se prevodi izrazima „upravnik” i/li „rukovodilac”) ovaj izraz se, najčešće, koristi u izvornom obliku.


2. MENADŽERI

2.2. POSAO MENADŽERA

U istraživanju i analiziranju poslova menadžmenta, odnosno menadžera, u svim (profitnim ili neprofitnima) organizacijama, evidentna su dva pristupa:

• proučavanje (i objašnjavanje) poslova menadžera preko funkcija koje menadžeri obavljaju i

• proučavanje (i objašnjavanje) poslova menadžera preko uloge(a) koje menadžeri imaju („igraju”) u organizacijama.


2. MENADŽERIPOSAO MENADŽERA KAO FUNKCIJA

PLANSKA FUNKCIJA

1. UTVRĐIVANJE ORGANIZACIONE VIZIJE, MISIJE I CILJEVA, NA OSNOVU SITUACIONE ANALIZE, TJ. ANALIZE I PREDVIĐANJA EKSTERNIH I NTERNIH FAKTORA OKRUŽENJA

2. FORMULISANJE STRATEGIJE RADI OSTVARIVANJA CILJEVA I ORGANIZACIONE MISIJE3. RAZVIJANJE PLANOVA U FUNKCIJI IMPLEMENTACIJE STRATEGIJA (JEDNOKRATNI: PROGRAMI,

PROJEKTI, BUDŽETI; TRAJNI: POLITIKE, PRAVILA, PROCEDURE; I TAKTIČKO – OPERATIVNI VREMENSKI PLANOVI

ORGANIZACIONA FUNKCIJA

1. UTVRĐIVANJE I PODELA POSLA (SPECIJALIZACIJA RADA)2. DEPARTMENTIZACIJA (GRUPISANJE POSLOVA)3. DELEGIRANJE AUTORITETA 4. USPOSTAVLJANJE LANCA KOMANDOVANJA I RASPONA (OBIMA) KONTROLE

FUNKCIJA VOĐENJA

1. MOTIVACIJA ZAPOSLENIH2. LIDERSTVO3. KOMUNIKACIJA SA ZAPOSLENIMA4. PONAŠANJE I KOORDINIRANJE ZAPOSLENIH (POJEDINAČNO I GRUPNO)

FUNKCIJA KONTROLE

1. UTVRĐIVANJE STANDARDA2. MERENJE AKTUELNIH PERFORMANSI (REZULTATA)3. KOMPARIRANJE PERFORMANSI SA STANDARDIMA4. PREDUZIMANJE KOREKTIVNIH AKCIJA


2. MENADŽERI

POSAO MENADŽERA KAO ULOGA

INTERPERSONALNE ULOGE1. FIGURA (predstavlja organizaciju pred drugima)2. LIDER (vodi kadrovsku politiku, obučava, procenjuje, motiviše i vodi ljude)3. VEZA (održava kontakte sa drugim organizacijama)

INFORMATIVNE ULOGE1. KONTROLOR - REDAR (prima i skladišti informacije)2. PROPAGATOR - SEJAČ (daje informacije u organizaciji)3. PREDSTAVNIK - POTPAROL (daje informacije van organizacije)

ULOGE U ODLUČIVANJU1. PREDUZETNIKA (istražuje okruženje, inicira nove poduhvate i promene, preuzima rizik)2. POMIRITELJ (u kriznim i konfliktnim situacijama rešava probleme)3. ALOKATOR RESURSA (odlučuje o mestu i vremenu skladištenja i alokacije resursa)4. PREGOVARAČ (učestvuje u sklapanju i realizaciji ugovora sa sindikatima, dobavljačima i

drugim grupama)

ADMINISTRATIVNA ULOGA1. ORGANIZATOR KANCELARIJSKOG RADA2. KONTROLOR POLITIKA3. UPRAVNIK BUDŽETA


2. MENADŽERI

2.3. TIPOVI MENADŽERA

TopManagement

SREDNJI MENADŽMENT

Middle Management

MENAŽMENT NAJNIŽEGNIVOA – PRVE LINIJE

First - LineManagement

VRSTE CILJEVA

KORPORATIVNICILJEVI

MENADŽMENTNIVOI

VREMENSKI OKVIR

DUGI

SREDNJI

KRATKOROČNICILJEVI ORIJENTISANI

NA ZADATKE

FUNKCIONALNI ILI DIVIZIONI CILJEVI


2. MENADŽERI

MENADŽMENT PLANIRANJE ORGANIZOVANJE VOĐENJE KONTROLISANJE

TOP

SREDNJI

PRVE LINIJE

Menadžment funkcije i menadžerski nivoi


2. MENADŽERI

Prema prirodi odgovornosti i rasponu organizacione aktivnosti menadžeri se dele na:

1. generalne menadžere i2. funkcionalne menadžere.

Prema orjentaciji ka budućnosti, menadžeri se dele na:

1. menadžere neaktiviste,2. menadžere reaktiviste i3. menadžere proaktiviste.


2. MENADŽERI

2.4. KARAKTERISTIKE I VEŠTINE MENADŽERA

M E N A DŽ E R S K E V E Š T I N E

TEHNIČKE Neophodne za

postizanje i razumevanje

zadataka relevantnih u organizaciji

INTERPERSONALNEMogućnosti

komuniciranja, razumevanja, i motivisanja

pojedinaca i grupa

KONCEPTUALNESposobnosti apstraktnog razmišljanja

DIJAGNOSTIČKESposobnosti vizualizacije

najprikladnijeg resenja date situacije

KOMUNICIRANJESposobnosti koje

obuhavataju efikasno primanje i prenošenje

ideja i informacija od drugih i drugima

DONOŠENJE ODLUKASposobnosti ispravnog

prepoznavanja i definisanja problema,

i preduzimanja ispravnih koraka

u njihovom rešavanju

UPRAVLJANJE VREMENOMSposobnosti utvrđivanja

prioriteta rada, efikasnosti u radu,

i prikladnog delegiranja


2. MENADŽERI

Tejlor (Frederick W. Taylor) je poznat i po tome što je zagovarao stav da svaki pogonski poslovođa ima devet dužnosti, za čije obavljanje treba da poseduje isto toliko osobina: inteligenciju, obrazovanost, specijalno ili tehničko znanje, fizičke sposobnosti ili snagu, taktičnost, energiju, čvrstinu, sposobnost za ocenjivanje, zdrav razum i dobro zdravlje. Međutim, on je smatrao da većina ljudi („običnih vođa grupe”), realno poseduje samo četiri ili pet navedenih osobina.

Fajol (Anry Fayol) je promovisao stav da bi rukovodioci trebalo da poseduju sledeća znanja: administrativna, tehnička, komercijalna, finansijska, bezbednosna i računovodstvena znanja.

Istovremeno, on je tvrdio i sledeće:• Da je procenat učešća navedenih znanja različit za različite nivoe, odnosno

nosioce rukovođenja (direktor, šef proizvodnje, šef odeljenja, poslovođa),• da svi rukovodioci treba da poseduju najviše administrativnih i tehničkih

znanja (od 55 do 75 posto) i• da viši nivoi rukovođenja zahtevaju, procentualno iskazano, više

administrativnih, a manje tehničkih znanja.


2. MENADŽERI

Adižes (Isaak Adizes), tvrdi da menadžer (on ili ona) koji namerava da bude član tima mora posedovati sledećih devet karakteristika:

1. On je sposoban da ispunjava sve četiri menadžerske uloge (proizvođača, administratora, preduzetnika i integratora - prim. L. R.) iako se u svima ne može isticati;

2. Svestan je svoje snage i svojih slabosti;3. U kontaktu je sa svojom društvenom sredinom. Da bi odredio ko je, on

prihvata izveštaj o svom učinku od drugih. Shvata da je on ono što radi;4. Ima uravnoteženo stanovište o sebi. Uviđa i svoju snagu i svoje slabosti;5. Prihvata i svoje slabosti i svoju snagu. Ne pokušava biti nešto što nije

čak i nakratko;6. Može prepoznati izuzetan kvalitet kod drugih, čak i u ulogama koje sam

ne ispunjava dobro;7. Prihvata mišljenja drugih na područjima gde je verovatno da je njihov sud

bolji od njegovog;8. Može rešiti sukobe koji se nužno pojavljuju kada ljudi sa različitim

potrebama i stilovima moraju raditi zajedno da bi stvorili uspešnu menadžersku mešavinu.

9. On stvara okolinu koja uči.


2. MENADŽERI

Robert Kac (Robert Katz) je, sada već davne, 1974. godine promovisao sledeće stavove:

• da uspešni menadžeri treba da poseduju sledeća znanja odnosno sposobnosti:

-tehnička, koja omogućavaju uspešno upravljanje stvarima i procesima, -socijalna (međuljudska), koja omogućavaju uspešno upravljanje kadrovima odnosno osobljem i -konceptualna, koja omogućavaju uspešno upravljanje organizacijom u celini odnosno njenim delovima i

• da relativni značaj (učešće) napred navedenih znanja varira u zavisnosti od nivoa menadžmenta. Ovu tvrdnju Katz je argumentovao i, istovremeno, prikazao u prigodnoj grafičkoj formi.


2. MENADŽERI

TOPMENADŽERI

MENADŽERISREDNJEG NIVOA

MENADŽERINAJNIŽEG NIVOA

KONCEPTUALNA Z.

MEĐULJUDSKA Z.

TEHNIČKA Z.

Sposobnosti menadžera i menadžerski nivoi prema Kacu i Ivančeviću Lorenciju i Krozbiju

TEHNIČKA Z.

MEĐULJUDSKA Z.

KONCEPTUALNA Z.


2. MENADŽERI

2.5. PREDUZETNIK, MENADŽER, LIDER

Preduzetnik

Kreira nove poslove

Raspoređuje resurse

Identifikuje nove mogućnosti

Menadžer

Proširuje postojeće poslove

Prilagođava i optimizuje resurse

Upravlja potencijalom rasta

Lider

Oživljava poslove

Pravi zaokrete Prepoznaje

latentne potencijale

IZVRŠNI DIREKTOR


2. MENADŽERI

1. Šta je menadžment? Pojam i definicija. Koja je najbolja po Vama i zašto?

2. Šta rade menadžeri?3. Koje su funkcije menadžmenta?4. Menadžerske uloge?5. Tipovi (vrste) menadžera?6. Koje veštine treba da ima menadžer i kakav je raspored prema

menadžerskim nivoima?7. Koja je razlika između strategijskog i operativnog menadžmenta?8. Prodiskutujte razlike između preduzetnika, menadžera i lidera na

primeru Wal-Marta.9. Šta znači pojam menadžer proaktivne orjentacije?

PITANJA ZA DISKUSIJU I VEŽBE


MENADŽMENT, MENADŽMENT, PRINCIPI, KONCEPTI I PROCESIPRINCIPI, KONCEPTI I PROCESI

PRVI DEO

POGLAVLJE II:

EVOLUCIJA MENADŽMENTA


EVOLUCIJA MENADŽMENTA

Ne postoji ništa tako praktično kao dobra teorija.Kurt Lewin

Razlozi za pojavljivanje različitih teorija menadžmenta mogu se najbolje razumeti sa

stanovišta istraživanja različitih faktora koji deluju na njih u istorijskoj perspektivi

B. Mašić

Za razvoj menadžmenta karakteristična su dva perioda:1. rani menadžment - u kome se menadžment razvijao

prevashodno kao praksa upravljanja ljudima, odnosno organizacijama i

2. moderni menadžment - u kome se menadžment razvija i kao praksa i kao nauka.


1. RANI MENADŽMENT

Menadžment kao praksa je vrlo star, dok je proučavanje menadžmenta kao naučne discipline relativno mlado. Kako navodi P. Drucker menadžment kao disciplina pojavio se tek posle II Svetskog rata.

P. DRUCKER: “ČESTO ME PITAJU KOGA SMATRAM NAJBOLJIM MEĐU NAJVEĆIM DIREKTORIMA. MOJ ODGOVOR GLASI: TO JE ONAJ ČOVEK KOJI JE SMISLIO, PROJEKTOVAO i SAGRADIO PRVE EGIPATSKE PIRAMIDE PRE VIŠE OD 4000 GODINA – I TA GRAĐEVINA JOŠ STOJI”


KEOPSOVA PIRAMIDA:VISOKA 146,5m, STRANA KVADRATNE OSNOVE 230m. SASTOJI SE

OD 2.300.000 KAMENIH BLOKOVA PROSEČNE TEŽINE cca 6t.

KINESKI ZID:DUZINA 2.450km, VISOK 16m, ŠIROK 5-8m(III VEK PRE NOVE ERE)

KATEDRALE – CRKVE, itd.PRE INDUSTRIJALIZACIJE ORGANIZACIJE SU POSTOJALE KAO:

DOMAĆINSTVO. CRKVA, VOJSKA, DRŽAVA.

EGIPĆANI: • PODELA RADA• RASPON – OBIM MENADŽMENTA (Q10)• ODEĆA NADZORNIKA i RADA

1. RANI MENADŽMENT


1. RANI MENADŽMENT

HUMURABIJE – vavilonski kralj (2123-2081 p.n.e) kodeks od 282 zakona (poslovne norme, ponašanje pojedinca, odnosi među ljudima, zaštita potrošaća)

KONFUČIJE - (551-479 p.n.e) etičko učenje i sistem vrednosti. Provera ljudi za poslove u državnoj upravi.

MOJSIJE - jevrejski vođa i zakonodavac (13 vek p.n.e) odredio je “Princip izuzetka” (“Management by exception”)

SOKRAT i ARISTOTEL – Grčka (privatna V.S., javni poslovi)

RIM i KATOLIČKA CRKVA, itd.


1. RANI MENADŽMENT

MENADŽMENT U STAROM VREMENU (P.N.E.)Približnogodine

Individualne ili etničke grupe

Glavni doprinosu u menadžmentu

5000 P.N.E. SUMERI Korišten rukopis za vođenje zabilješki

4000 P.N.E. EGIPĆANI Prepoznate su potrebe za planiranjem, organizovanjem i kontrolisanjem

2700 P.N.E. EGIPĆANI Prepoznate su potrebe za poštenim ili fer plaćanjem u menadžmentu; Korištena terapija intervjua “Izjadati se, tj. skinuti teret sa prsa”

2600 P.N.E. EGIPĆANI Korištena je decentralizacija u organizaciji

2000 P.N.E. EGIPĆANI Prepoznali su potrebe za zahtevima u pisanoj formi; Koristili su savete zaposlene

1800 P.N.E. HAMURABI Korišteni su svedoci i pisani oblici za kontrolu; Utvrđivane su minimalne nadnice; Priznanje da odgovornost ne može biti preneta

1600 P.N.E. EGIPĆANI Korištena je centralizacija u organizaciji

1491 P.N.E. Hebreji (Jevreji) Koristili su koncepte organizacije; Skalarni princip (obim menadžmenta); Princip izuzetka

1100 P.N.E. Kinezi Prepoznali su potrebe za organizacijom, planiranjem, usmeravanjem i kontrolom

600 P.N.E. Nebuchadnezzar Koristio proizvodnu kontrolu i podsticajni sistem nadnica


1. RANI MENADŽMENT

500 P.N.E. Mencius Prepoznao potrebe sa sistemima i standardima

Kinezi Prepoznali su principe specijalizacije

Sun Tzu Prepoznao potrebe za planiranjem, usmeravanjem iorganizacijom

400 P.N.E. Sokrat Proglasio je univerzalnost menadžmenta

Xenophon (Ksenofon)

Prepoznao je menadžment kao posebnu veštinu

Cyrus (Sajrus) Prepoznao je potrebu za ljudskim odnosima; Koristio

studije pokreta; Plan i manipulisanje materijalom

350 P.N.E. Grci Primenjivali su naučne metode; Koristili su metoderada i brzine

Platon Proglasio je princip specijalizacije

325 P.N.E. Aleksandar Veliki Koristio je kadrove

321 P.N.E. Kautilija – INDIJA Prepoznao nauku i veštine u državnoj upravi

175 P.N.E. Cato Upotrebljavao je opis poslova

50 P.N.E. Varro Upotrebljavao je specijalizaciju posla


1. RANI MENADŽMENT

1.2. MENADŽMENT INDUSTRIJSKE REVOLUCIJE

Osamnaesti vek je karakterističan po tome da je ljudskoj civilizaciji podario brojne inovacije koje su unapredile industrijsku proizvodnju u takvoj meri da je ovaj period nazvan industrijska revolucija. Industrijska revolucija, kojoj je glavni zamah dala masovna primena parnih mašina u industrijskoj proizvodnji, dovela je do brojnih promena u organizaciji i funkcionisanju proizvodnih firmi.

Među njima su najznačajnije: • mehanizacija radnih procesa, • povećavanje proizvodnih kapaciteta, • povećavanje (omasovljavanje) proizvodnje i povećavanje stepena

podele rada i • specijalizacije radnika.

Za menadžment industrijske revolucije karakteristična su dva primera:1) Livnica Soho i2) Nju Lanark.


2. ŠKOLE MENADŽMENTA


Osnovna karakteristika menadžmenta dvadesetog i početka dvadeset prvog veka jeste nastanak i razvoj menadžmenta kao nauke.

Najčešće se koristi podela na sledeće škole:1. Klasična škola menadžmenta,2. Bihejvioristička škola menadžmenta,3. Kvantitativna škola menadžmenta,4. Integrativni pristup (sistemska, situaciona škola,

Teorija „Z“, izvrsnost u menadžmentu.5. Dinamično angažovanje nove teorije menadžmenta.


2.1. KLASIČNA ŠKOLA MENADŽMENTA

Klasičnu školu menadžmenta čine sledeće teorije, odnosno škole:

1. Naučni menadžment,2. Administrativni menadžment i3. Birokratski menadžment.

NAUČNI MENADŽMENT

BIROKRATSKI MENADŽMENT

ADMINISTRATIVNI MENADŽMENT



2.1.1. Naučni menadžment

Korišćenje naučnih metoda kako bi se odredio najbolji način da posao bude urađen.

Frederik Tejlor (Frederick Winslow Taylor; 1856 - 1915) Taylor veći deo radnog veka proveo u kompaniji Midvale Bethleher Steel

Companies u Pensilvaniji. Kao inženjer mehanike, deklarisani kveker i puritanac, neprekidno se borio protiv nenefikasnosti radnika.

Tvorac 4 principa menadžmenta1. Razvijajte strategiju za svaki element rada pojedinca koja će da zameni

staro pravilo metode korišćenja palca.2. Izaberite , a potom vežbajte, učite i razvijajte radnika3. Svesrdno sarađujte s radnicima da bi ste osigurali obavljanje u

saglasnosti s već razvijenim naučnim principima.4. Podelite ravnomerno posao i odgovornosti između menadžmenta i

radnika, Menadžment preuzima na sebe sva poslove za koje radnici nisu kvalifikovani



FREDERICK WINSLOW TAYLORFREDERICK WINSLOW TAYLOR

ZNAČAJNI RADOVI:ZNAČAJNI RADOVI:1.1. SHOP MANAGEMENT (UPRAVLJANJE U POGONU)SHOP MANAGEMENT (UPRAVLJANJE U POGONU)2.2. THE PRINCIPLES OF SCIENTIFIC MANAGEMENT (OSNOVE NAUČNOG THE PRINCIPLES OF SCIENTIFIC MANAGEMENT (OSNOVE NAUČNOG MENADŽMENTA)MENADŽMENTA)

OSNOVNI PRINCIPI MENADŽMENTA SU:OSNOVNI PRINCIPI MENADŽMENTA SU:• NAUČNO ODREĐIVANJE NORMI – STANDARDANAUČNO ODREĐIVANJE NORMI – STANDARDA• NAUČNI IZBOR “PRVOKLASNOG RADNIKA”NAUČNI IZBOR “PRVOKLASNOG RADNIKA”• SAV UMNI RAD TREBA UKLONITI IZ POGONA SAV UMNI RAD TREBA UKLONITI IZ POGONA II OBAVLJATI GA OBAVLJATI GA U U

PLANSKOMPLANSKOM ODELENJUODELENJU• MENADŽERI TREBA DA SE BAVE “IZUZECIMA”. IZVEŠTAJI IZ KOJIH SEMENADŽERI TREBA DA SE BAVE “IZUZECIMA”. IZVEŠTAJI IZ KOJIH SE VIDE BITNA ODSTUPANJA OD PROSEKA STANDARDAVIDE BITNA ODSTUPANJA OD PROSEKA STANDARDA• KONTROLA RADA i IZVRŠENJA (VEZA TAČKA 4.)KONTROLA RADA i IZVRŠENJA (VEZA TAČKA 4.)• SISTEM DIFERENCIJALNE STOPE – SISTEM NAGRADASISTEM DIFERENCIJALNE STOPE – SISTEM NAGRADA• ““WORK STUDY”WORK STUDY” SU OSNOV POBOLJŠANJA MENADŽMENTA SU OSNOV POBOLJŠANJA MENADŽMENTA



HENRY GANTTHENRY GANTT (1861-1919): (1861-1919): POMOĆNIK TAYLOR-A RADIO NA UPRAVLJANJU VREMENA – POMOĆNIK TAYLOR-A RADIO NA UPRAVLJANJU VREMENA – KAKO SE POSAO OPERACIJA KRETAO OD POČETKA DO KRAJA. KAKO SE POSAO OPERACIJA KRETAO OD POČETKA DO KRAJA. TZV. TZV. GANTT-ov DIJAGRAM.GANTT-ov DIJAGRAM.



2.1.2. Administrativni menadžment

HENRY FAYOLHENRY FAYOL (1841-1925) (1841-1925) OD RUDARSKOG INŽINJERA DO GENERALNOG DIREKTORAOD RUDARSKOG INŽINJERA DO GENERALNOG DIREKTORAPOZNATA KNJIGAPOZNATA KNJIGA: “GENERAL AND INDUSTRIAL MANAGEMENT”: “GENERAL AND INDUSTRIAL MANAGEMENT”1916.GOD.1916.GOD.

Fajol je bio prvi koji je izvršio klasifikaciju poslova preduzeća na grupe, odnosno na sledeće funkcije:

1. tehnička funkcija,2. komercijalna funkcija,3. finansijska funkcija,4. računovodstvena funkcija,5. funkcija sigurnosti i6. administrativna funkcija.

Fajol je zaključio da svi rukovodioci (obavljajući administrativnu, odnosno menadžersku funkciju), vrše sledeće aktivnosti:

1. predviđanje i planiranje2. organizovanje3. komandovanje4. koordinisanje5. kontrolisanje



2.1.3. Birokratski menadžment

BIROKRATIJA KAO IDEALAN ORGANIZACIONI MODEL:1. PODELA RADA: autoritet i odgovornost jasno definisati2. HIJERARHIJSKO USTROJSTVO POLOŽAJA ILI FUNKCIJA3. BIRANJE PLANOVA ORGANIZACIJE (zvanični ispiti i kvalifikacije)4. RUKOVODIOCE TREBA POSTAVLJATI, A NE BIRATI (izuzetak generala)5. ADMINISTRATIVNI RUKOVODIOCI TREBA DA RADE ZA PLATU6. RUKOVODILAC NE TREBA DA JE VLASNIK ORG. DELA7. RUKOVODILAC TREBA DA BUDE DISCIPLINOVANA i POD KONTROLOM PREMA UTVRĐENIM PRAVILIMA

MAX WEBERMAX WEBER (1864-1920) (1864-1920)

Max Weber je razlikovao tri tipa autoriteta:1. racionalno-pravni autoritet: autoritet koji je zasnovan na položaju

koji je određen odgovarajućim pravnim aktom,2. tradicionalan autoritet: autoritet koji proizlazi iz tradicije konkretnog

društva i3. harizmatski autoritet: autoritet koji je zasnovan na verovanja

sledbenika u harizmatsku moć vođe.



2.2. BIHEJVIORISTIČKA ŠKOLA MENADŽMENTA

Bihejvioristička škola menadžmenta je škola koja promoviše tezu da su ljudi najznačajnija komponenta svake organizacije.

PREDISTORIJA BIHEJVIORISTIČKE ŠKOLE MENADŽMENTA



HOTORN EKSPERIMENTI

ELTON MAYO (1880-1949) ELTON MAYO (1880-1949) eksperimenti u Hawthorne pogonu Western Electric. 2 grupe radnica koje su radile na sklapanju telefonskih releja. Različite prostorije. Varira osvetljenje. Istraživanja 1924-1927.E. Mayo: 1927. god. ZAKLJUČCI:Porasti produktivnosti i morala je posledica poboljšanja društvenih uslova i odnosa među ljudima, a ne nekog fizičkog faktora (jačina osvetljenja, vlažnost i sl.) Bitni su odnosi u grupi i usklađenosti interesa i menadžmenta.

POKRET LJUDSKIH ODNOSA

DAUGLAS McGREGOR: TEORIJA X TEORIJA YDAUGLAS McGREGOR: TEORIJA X TEORIJA YTEORIJA X: ljudi su po svojoj prirodi indolentni, lenji, bez ambicija i odgovornosti zato je tejlorizam nužnost.TEORIJA Y: ljudi su motivisani, odgovorni i sposoni za razvoj. Zadatak menadžmenta je da razvije taj potencijal.



2.3. KVANTITATIVNA ŠKOLA MENADŽMENTA

Kvantitativna škola menadžmenta uključuje tri oblasti:1. menadžment nauku (Management Science),2. operativni menadžment (Operations Management) i3. menadžment informacioni sistem (Management Information Systems).

2.4. SISTEMSKA ŠKOLA MENADŽMENTA



2.5. SITUACIONA ŠKOLA MENADŽMENTA

Autori situacione škole menadžmenta u centar pažnje uzimaju:

1. istraživanje situacije u kojoj funkcionišu organizacije, odnosno situacije u kojoj menadžeri obavljaju svoje funkcije i

2. definisanje upravljačkih akcija koje menadžeri treba da preduzmu respektujući performanse situacije.



2.6. TEORIJA ZKARAKTERISTIKE Teorija A(merička) Teorija J(apanska) Teorija Z – američki

ideal

Trajanje zaposlenosti Kratko uglavnom ali različito

Životno vreme za muškarca

Dugo

Odlučivanje Individualno od strane menadžera

Konsenzus između mnogo

Konsenzus između više mogućnosti

Odgovornost Individualna Kolektivna Individualna

Ocena i promocija Brza i osnova uspeha Spora i u osnovi lojalnost je glavna

Spora i u osnovi lojalnost je glavna

Kontrolni sistem Formalno formulisan i napisan

Neformalan i ne

Eksplicitno

Neformalan, ali sa eksplicitnim standardima

Karijera Unutar specijalizovanih područja specijalizovana

Kretanje kroz mnogo područja

(nespecijalizovana)

Manje specijalizovana nego u teoriji A

Širina nadzorne brige Segmentiranja i fokusirana samo na uspeh

Za sve zaspolene i sve aspekte života

Za sve zaposlene i sve aspekte života (uključujući i njihove porodice)



2.7 "EXCELLENCE" U MENADŽMENTU

1) Sklonost ka akciji2) Prisnost sa potrošačima3) Autonomija i preduzetništvo4) Produktivnost kroz ljude5) Vrednosna energija6) Bavite se onim što najbolje znate7) Jednostavna forma8) Istovremeno "lagano-zategnute osobine

Jednostavna šema izvrsnosti

LIDERSTVO(MBWA)

LIDERSTVO(MBWA)

LJUDI

Bri

ga z

a po

troš

aće S

talne inovacije



2.5. DINAMIČKO ANGAŽOVANE: NOVE TEORIJE MENADŽMENTA

- Potreba za dinamičkim angažovanjem i odgovorima na nove menadžment izazove, kao i iniciranju kontinuieranih promena u sve globalnijoj poslovnoj sredini- Stoner, Frimman i Gilbreht – 6 tema u teoriji menadžmenta: nova organizaciona sredina, nova društvena odgovornost i etika, globalizacija i menadžment, stvaranje i ponovno stvaranje organizacije, kultura i polokulturalizam i kvalitet - Nove teorijske paradigme, novi koncepti i pristupi u menadžmentu: “organizacija koja uči”, “jezgro kompetentnosti”, menadžment znanja, “menadžment odnosa sa kupcima”, “downsizing”, “outsourcing” idr.



PITANJA ZA DISKUSIJU I VEŽBE

1. Kada se javlja menadžment kao praksa, a kada kao nauka?2. Koji principi Tejlorovog naučnog menadžmenta se i danas

primenjivi?3. Da li su principi Fajola danas primenjivi i koji?4. Objasnite suštinu svih škola menadžmenta i prodiskutujte sličnosti

i razlike.5. Sistemske škole: aktuelnost i perspektive?6. Koje su karakteristike japanskog, a koje američkog menadžmenta i šta je teorija Z?7. Era dinamičkog angažovanja: nove menadžment paradigme. O

čemu je reč?

Diskutujte!

Documents

MENADŽMENT, PRINCIPI, KONCEPTI I PROCESI