MENTALNA HIGIJENA- 1. kolokvijum

1. Šta je mentalno zdravlje?Mentalno zdravlje je stanje koje omogućuje optimalan psihički, intelektualni i osećajni razvoj pojedinca u onoj meri u kojoj je taj razvoj u skladu sa razvojem drugih pojedinaca

2. Definicija mentalne higijene, ciljevi i zadaci.Dfinicija:Naučna disciplina koja se bavi sprečavanjem mentalnih poremećaja i zaštitom i unapređenjem mentalnog zdravlja. Predstavlja primenu psiholoških saznanja u očuvanju duševnog zdravlja. Ciljevi i zadaci:Primordijalna prevencija: priprema osobe (učenjem, vaspitanjem) da na rizične situacije reaguje na adaptaciono primeren i korisniji način (škola za trudnice, propagiranje dojenja);Primarna prevencija: priprema osoba za krizne situacije – u situacijama kada se nastanak krize može predvideti; Sekundarna/tercijarna prevencija: Razrešavanje kriznih životnih situacija i ublažavanje bolnog doživljaja krize koja je u toku (rad sa invalidnim osobama) .

3. Područje delovanja mentalne higijene. Deluje na interpersonalne odnose (u porodici, braku, školi, na radnom mestu, itd.),Teži uklanjanju faktora rizika koji dovode do antisocijalnog ponašanja (alkoholizam, delikvencija),Nastoji umanjiti predrasude prema duševnom bolesniku, osobama sa invaliditetom, starijim osobama i zalaže se za humaniji odnos prema njima.

4. Pojam mentalnog poremećaja. Mentalni poremećaj je pojam koji je širi od same mentalne bolesti (šizofrenija, psihoza) i obuhvata neuroze, poremećaje ličnosti (psihopatije), stanja mentalne retardacije i psihološke krize.

5. Teorije nastanka mentalnih poremećaja.Savremene teorije nastanka mentalnih poremećaja: biološki pristup, psihološki pristup, egzistencijalistički pristup, sociološki i integrativni pristup zasnovan na dijateza-stres modelu.

6. Modeli u određivanju mentalnih poremećaja.Medicinski model, subjektivni model, normativni model, kulturni model i statistički model.

7. Kategorije mentalnih poremećaja. Neurotski poremećaji, poremećaji ličnosti, psihotični poremećaji i psihosomatski poremećaji.

8. Određenje pojma mentalnog zdravlja.Karl Meninger – uspešnost kojom čovek rešava probleme svakodnevnog života.Ingliš&Ingliš – relativno dugotrajno stanje u kojem je osoba dobro usklađena, ima poleta za život i postiže samoostvarenje. Vojin Matić – harmonično razvijena ličnost, zadovoljna životom, radom, porodičnim odnosima i svojom okolinom. From – mentalno zdrava osoba je produktivna i neotuđena, doživljava sebe kao jedinstveno biće.

9. Unapređenje mentalnog zdravlja.Činioci koji doprinose mentalnom zdravlju: Kolektivno učešće stanovništva u rešavanju problemaKulturno nasleđe i lokalna tradicijaJavna mesta za okupljanje / zajednicaSport i rekreacijaŠkole, fakulteti, bibliotekeServisi podrške (trgovine, transport, zdravstvo)Zelena otvorena područja / prirodni ambijentSocijalni kapital (poverenje, bezbednost, učešće)

10. Prenatalna i postnatalna zaštita, mentalna higijena novorođenčeta i majke.Higijenske mere: briga o načinu ishrane, izbegavanje zatvorenih prostora radi prevencije virusnih infekcija.Škola za trudnice: priprema budućih roditelja za predstojeće uloge, otklanjanje straha od porođaja i brige za dete, prevencija razvoja postporođajne depresije. Postnatalna briga o detetu: izmene u poslednjih 40 godina, u pravcu vraćanja prirodnim načinima odgoja deteta (dojenje, baby friendly).

11. Mentalna higijena u ranom dečjem dobu (period odojčeta).Rani odnos majka-dete je od neprocenjivog značaja za kasniji razvoj ličnosti → prva socijalna zajednica u razvoju čoveka.Prvi meseci postpartalno – “primarna majčina preokupiranost” i “holding” (emotivna posvećenost detetu, fizička zaštita i nega deteta).Razvijanje bliskog odnosa (privrženosti) podrazumeva adaptaciju majke na potrebe odojčeta (osetljivost majke). Hranjenje (praćenje potreba odojčeta)

12. Mentalna higijena u detinjstvu. Trenutak cepanja dijade majka-dete i formiranje odnosa sa trećom osobom (otac, vaspitač)Početak individualizacije i personalizacije deteta.Uspostavljanje odnosa sa grupom dece predstavlja najvažniju tačku.Dobro pripremljeni roditelji ne izazivaju dodatnu anksioznost kod deteta, za razliku od hiperprotektivnih ili neosetljivih roditelja.

13. Mentalna higijena porodice i braka.Obrazovanje prosvetnog kadra za rad sa mladim ljudima od perioda srednješkolskog uzrasta.Brak traži stalnu adaptaciju individualnosti u ličnost bračnog partnera, emocionalnu posvećenost partneru.Bračni par kao roditelji (ključno za mentalno zdravlje deteta).Bračna savetovališta (službe ni potpuno profesionalizovane ni previše lične).

14. Mentalno zdravlje deteta u ranom detinjstvuU ovom periodu detetov psihofizički razvoj odvija se veoma brzo. Stiče se sposobnost mišljenja, rezonovanja - zaključivanja, govora, ucenja.Odrednice mentalnog zdravlja periodu od rođenja do 3. god:Karakteristike deteta, afektivna vezanost, okruženje u okviru koga se odnosi uspostavljaju

15. Pojam afektivne vezanostiKapacitet deteta da uspostavi bliske i sigurne interpersonalne odnose putem emocionalne veze koja se razvija tokom perioda primarne interakcije između deteta i osobe koja brine o detetu. Emocionalna vezanost predstavlja poseban sistem ponašanja koji se definiše kao traženje i održavanje blizine sa drugom jedinkom.

16. Uticaj nesigurne vezanosti na pshiloške karakteristike odrasle osobeNesigurno vezane osobe teže pronalaze partnera, češće imaju konflikte u vezama, manje zadovoljstva u bliskim odnosima, manje su kompetentni kao roditelji. Kod osoba sa psihičkim smetnjama češće susrećemo nesigurne obrasce vezanosti. Nesigurno vezane osobe imaju niže samopoštovanje, nezrele mehanizme odbrane, slabu regulaciju afekata.

17. Upozoravajuci znaci i simptomi koji mogu ukazati na poremećaje mentalnog zdravlja u ranom detinjstvuZdravstveni: problemi hroničnog karaktera, zaostajanje u rastu, problemi sa ishranom i probavomFizioloski: poremećen ciklus spavanja-budnostiSocijalni: odsustvo kontakta očima, socijalna nezaiteresovanost, kod starijih nedostatak empatije, naglašeno odsustvo strahaPonasajni: repetitivno pomašanje, primitivni oblici samoumirenja (ljuljanje, lupanje glavom), agresija, razdražljivostEmotivni: naglašena osetljivost (na dodir, buku ili uznemirenost)

18. Mentalno zdravlje predškolskog i školskog deteta/adolescentaRazvoj socijalne kompetencije u detinjstvu daje sposobnost prilagođavanja kako u dečijem tako i u odrsalom dobu, kao i bolje funkcionisanje u socijalnim i akademskim podrucjima.Socijalno kompetentna dec su socijalno asertivna, saradljiva, prijateljski nastrojena, osetljiva za potrebe drugih i imaju pozitivnu sliku o sebi.

Najvažniji zadatak adolescencije se odnosi na razvijanje i formiranje stabilnog identiteta. Identitet uključuje afektivnu komponentu (samopoštovanje) i kognitivnu komponentu (samorazumevanje). Identitet je formiran kada osoba sebe doživljava kao potpuno izdvojenu individuu, sa jedinstvenim potrebama, motivima, sistemom vrednosti, stilom interesovanja, ponašanja.

19. Negativni činioci razvoja i ment. zdravlja dece i adolescenataUskraćivanje u igri i sadržajnoj interakciji, ograničavanje deteta u istraživanju okoline, nepredvidljivo ili zastrašujuce ponašanje roditelja ili osoba koje o detetu brinu, nedovoljna ishrana.

Negativna iskustva u porodici, negativan odnos prema školi, loši vršnjački odnosi, nepovoljne životne situacije, nepovoljan uticaj medija, izloženost novim tehnologijama, oponašanje negativnih modela, zloupotreba psihoaktivnih supstanci.

20. Upozoravajuci znaci i simptomi koji mogu ukazati na poremećaj mentalnog zdravlja u dečijem i adolescentskom uzrastuSlabljenje školskog uspeha, gubitak interesovanja za pojedine zabavne aktivnosti, izbegavanje kotakata sa porodicom i prijateljima, promene u navikama spavanja-budnosti, stalno prisutne noćne more, promene u navikama vezanim za ishranu, nesposobnost izvršavanja zadataka, umanjena koncentracija, osećaj preplavljenosti, maštanje, misli i osecanja vezana za samoubistvo, govorne halucinacije.

21. Šta je stresReč stres označava napor, nevolju, ograničenje ili udarac. Seli je stres definisao kao fiziološku reakciju tela na preteće događaje iz okoline (zahteve koji mu se postavljaju).

22. Opšti adaptacioni sindromBilo koji stimulus štetan po organizam izazvaće nespecifični odgovor organizma- opšti adaptacioni sindrom (mučnina, vrtoglavica, slabost, nedostatak apetita, bolovi u mišićima i sl.) Opšti adaptacioni sindrom obuhvata:Fazu alarma (šoka) - priprema za odupiranje stresoru, lučenje adrenalina, povećanje krvnog pritiska i pulsa, ubrzanje disanja, kontrakcija mišićaFazu rezistencije- pružanje otpora stresoru do granice izdržljivosti (borba ili beg kod životinja)Faza iscrpljenosti- iscrpljivanjem organizma može doći do različitih psihofizioloških oboljenja (povišeni krvni pritisak, poremećaji rada štitaste žlezde, glavoboje, promene na koži itd)

23. Situacije koje izazivaju stresnu reakcijuTraume (rat, poplave, zemljotresi, saobraćajne nesreće)Životne krize (smrt biske osobe, razvod, gubitak posla)Hronično opterećenje (ulogama majke, supruge, zaposlene žene)Dnevni mikrostresori (saobraćajne gužve, čekanje u redu, čekanje javnog prevoza)

24. Strategije preovladavanja stresaPsihoanalitički pristup- upotreba mehanizama odbraneCrte ličnosti- ekstrovertnost olakšava borbu sa stresom, osobe koje ne reaguju burno lakše prevladavaju stresne situacijePerceptivni stil- usmeravanje pažnje na stresni događaj ili situaciju i odvraćanje pažnje od stresnog događajaSituacioni pristup- u zavisnosti od vrste stresoraKognitivni pristup- razmatranje uticaja stresa, traženje socijalne podrškeMotivacioni pristup- prilagođavanje novonastaloj situaciji*Optimističan stav nudi bolje prilike za rasterećenje od stresne situacije.

25. Vrste stresora za deteFizički stresori- jaka buka, nepozati zvuci, temperaturni ekstremi, jak bol, lišavanje dodiraPsihički stresori- porodični sukobi, rođenje brata/sestre, promena u rutini spavanja, ili hranjenja, česte promene osoba koje brinu o detetu, odstustvo roditelja, gubitak igračkeSocijalni stresori- prisustvo nepoznatih osoba, odnos vaspitača/učitelja prema detetu

26. Znaci izloženosti deteta stresu Fizički simptomi- bolovi u grlu, znojenje dlanova, umor, mučnina, bolovi u stomakuPsihički simptomi- osećanje besa, uznemirenosti, razdražljivost, frustracija, depresijaPromene u ponašanju- promene u obrascima spavanja i budnosti, promene u navikama u ishrani, regresivna ponašanja, povlačenje deteta

27. Deca i gubitak, pojam smrti u dečijem uzrastu?Specifičnost reakcije na gubitak u dečijem uzrastu odnosi se na ograničene kognitivne kapacitete da ono razume, obradi i prihvati događaj koji se desio.Deca u uzrastu do 3 godine nemaju razvijene pojmove vremena niti imaju kapacitet za razumevanje osećanja. Pojam smrti doživljavaju kao odsutnost, odvajanje ili napuštanje.Deca od 3-7. god ne razumeju šta znači gubitak, postavljaju pitanja o tom događaju, smrt često personifikuju i mistifikuju.

28. Pojam krize?Kriza je kratka psihička pometnja koja se događa s vremena na vreme osobama čiji životni problemi u datom trenutku prevazilaze njihove kapacitete.

29. Krize u periodu bračnog para - bračni sterilitetBračni sterilitet je ugrožavajući faktor za očuvanje bračne zajednice. Kriza koju donosi bračni sterilitet prolazi kroz 4 faze: 1. Shvatanje i prihvatanje problema (osećanja ljutnje, krivice, samosažaljenja i zavisti) 2. Postavjanje dijagnoze (medicinske procedure) 3. Lečenje (dominira želja za ostvarenjem trudnoće, nada, ali i napetost, strah) 4. Suočavanje sa ishodom lečenja (trudnoća ili neuspela terapija)

30. Mogući krizni periodi u porodici sa malim detetomPotencijalna krizna situacija je period polaska deteta u vrtić. Javlja se potreba za dobrim struktuisanjem slobodnog vremena deteta, koje uključuje i prisustvo roditelja (sport, muzika, strani jezici, igraonice). Početkom upotrebe novih tehnologija (televizije, računara) treba da se prate sadržaji kojima je dete izloženo.

31. Mogući krizni periodi u porodici sa školskim detetomPotencijalno kriznu situaciju predstavlja polazak deteta u školu i polazak u 5. razred. Prihvataju se školske obaveze, nove osobe i uspostavjaju se novi socijalni odnosi. Roditelji imaju određena očekivanja od deteta i njegovog školskog uspeha. Tu počinje vršnjačko nasilje (zadirkivanje, vređanje, etiketiranje, eventualno fizičko maltretiranje).

32. Mogući krizni periodi u porodici sa adolescentomPotencijano krizni period zbog potrebe za razvijanjem identiteta deteta u pubertetu i teškoća oko balansiranja slobode i odgovornosti od strane roditelja. Roditelji prestaju da budu autoriteti. Potreba za prihvaćenošću i popularnošću među vršnjačkom grupom je najnaglašenija u ovom periodu, što nosi rizik za eksperimentisanjem sa alkoholom, duvanom, vožnjom itd. Adolscentne krize mogu biti povezane i sa telesnom šemom (samopovređivanje, anoreksija, bulimija). Prihvatanje novih uloga u ljubavnim odnosima.

33. Mogući krizni periodi u odraslom dobuOdlazak dece iz porodice radi školovanja ili zasnivanja samostalnog života, razvod braka, kriza srednjih godina, uspostavljanje uloge bake i deke, odlazak u penziju, razvoj ozbiljnijih bolesti, smrt bračnog partnera,opadanje funkcionalnih sposobnosti usled starosti i bolseti i smanjenje ekonomske moći, suočavanje sa samačkim životom u slučaju smrti partnera, suočavanje sa sopstvenim krajem života, prihvatanje zavisnosti od drugih ljudi (porodice) u emocionalnom, fizicičkom i finansijskom smislu.

34. Dva osnovna elementa roditeljstvaPrihvatanje deteta (kvalitet komunikacije, toplina i nega deteta)Kontrola ponašanja deteta (postavljanje pravila, očekivanja i zahtevi od deteta)

35. Vrste vaspitnih stilovaPermisivni roditelji (deokratski roditelji), roditelji sa pozitivnim autoritetom, neuključeni /nezainteresovani roditelji (zanemarivanje), autoritarni roditelji (zlostavljanje).

36. Permitivni rodtielji- popustljivostNajraširenija greška u vaspitavanju. Popustljiv roditeljej je obično dobroćudna ili izrazito egoistična osoba. Deca su nesigurna, egoistična, nenaviknuta na frustracije, osetjiva na neuspehe, sklona razočarenjima, mogu reagovati neurotskim tegobama. Traže previše obzira, protekcije i priviegija od okoline (kao što su dobijali od roditeja), izbegavaju odgovornost, nemaju inicijativu.

37. Autoritarni roditelji- autoritativnostPostoje dve vrste autoriteta: stvaran i nestvaran. Nestvaran autoritet je roditelj oji je strog, uliva strah detetu i obavezuje dete na pokornost, bez ostvarenog poverenja i kvalitetne emotivne veze s detetom, "vojnički" stil vaspitanja. Roditeji često koriste kažnjavanje kao metod vaspitanja. NJihova deca su osetjiva, ćudljiva, agresivnija, nervoznija i pokazuju

problema u ponašanju. Gojaznost u dečijem uzrastu je češća kod autoritarnih roditelja.

38. Smetnje ličnosti roditeljaNeurotičnost- rigidni neurotici se ograđuju od logičkih argumenata, ne uviđaju svoje greške, pa nemaju mogućnost razvijanja svoje ličnosti Nesigurnost- deca im se sviđaju samo dok su mala i dok sa njima mogu da postupaju kao sa objektima, smeta im pojava dečije samostalnosti, nemaju jasnu sliku uloge roditelja u vaspitavanju Taština- opterećivanje deteta prevelikim očekivanjima i zahtevima, u osnovi su to nesigurni roditelji Pesimizam- nepovoljna predviđanja koja koče detetov razvoj

39. Trening roditeljskih vestinaRadi se u grupi od 10-15 roditelja, sastanci se drže 1-3 puta nedeljno, 6-12 sastanaka. Sadržaj treninga: razvojne potrebe dece i njihovo razumevanje, razvijanje komunikacijskih veština u odnosu roditelj-dete (izbegavanje zanovetanja, pesimističkog stava i sl.) razvijanje veština za disciplinovanje deteta. Postoje posebni programi za roditelje sa decom sa smetnjama u razvoju, za roditelje sa darovitom decom, za samohrane roditelje, itd.