1. UČENJE I NASTAVA STRANOG JEZIKA

- GLOTTODIDATTICA- grčkog porekla- jezik + učenje, podučavanje, didaktika; to je naučna disciplina, deo primenjene lingvistike koja proucava osnovu pitanja učenja i nastave tj. ona za predmet ima i učenje i nastavu- didaktika: nauka o nastavnim metodima?; glotologija: nauka o jezicima 1) teorija; 2) praksa- metodika- zastareo termin- glavni učesnici u nastavi su : INSEGNAMENTO (podučavanje) i ACQUISIZIONE (usvajanje jezika)- GD odgovara na pitanja: KO, ŠTA, ZAŠTO, GDE, KADA, KAKO?* KO su protagonisti procesa učenja jezika?- učenik i nastavnik- učenik može biti novorođenče; učenik koji uči jezik u školi; odrastao čovek, itd.- nastavnik: majka koja uči dete da govori, profesor jezika u školi, strani lektor...- nastavnik – INPUT- učenik- OUTPUT- - FEED BACK- uzvratna informacija od sredine (pozitivne i negativne reakcije društvenog konteksta i sredine na OUTPUT) + poruka (faktor koji takodje ucestvuje u nastavi)- intake – zavisi od sposobnosti pojedinca ili volje da nesto primi, usvoji, nauci- na osnovu FEED BACK-a može da se proveri da li je učeniku OUTPUT bio dobar a iz sredine može da dobije novi INPUT* ŠTA se uči?- uči se jezik, koji može biti:1. MATERNJI jezik (lingua materna L1)- uči se na prirodan i spontan način u porodičnom okruženju2. NACIONALNI jezik (lingua nazionale Ln)- instrument komunikacije u zemlji, ne mora biti isti kao i maternji3. STRANI jezik (lingua straniera Ls)- uči se svesnim uvođenjem u škole i na tečajeve4. DRUGI jezik ( lingua seconda L2)- nije maternji, uči se pohađenjem tečajeva ili predavanja, ali unutar sredine u kojo je taj jezik sredstvo za komunikaciju ( imigranti u Italii koji uče italijanski)5. ETIČKI jezik (lingua etnica Le)- jezik etnickih, tj. jezičkih manjina koji se smišljeno i programirano uči u zemljama gde se te manjine nalaza; uče ga potomci iseljenika i osnovni cilj u učenju jezika je očuvanje civilizacijskog toka grupe i kohezije grupe; moze ali ne mora da bude maternji. 6. KLASIČNI jezici (lingue classiche Lc)- grčki, latinski, Sanskrit; jezici izumrlih kultura, nisu u aktivnoj upotrebi- to su jezici koji se uče u gimnazijama i nisu više u aktivnoj upotrebi;osnovna obeležja su gramatikalizacija i zasnovanost nastave na književnim textovima7. CILJNI jezik (target language)- kada se o jeziku koji se uči bez obzira da li je Ls, L2 ili Le govori kao o cilju koji treba postići usvojiti

- učenje jezika: ne samo gramatike, već i usavršavanje raznih sposobnosti: razumevanje, govor, čitanje, pisanje* ZAŠTO se uči?- to je pitanje motivacije- motivacija je veoma bitna za učenje jezika; odgovor na ovo pitanje zavisi od pojedinca do pojedinca- motivacija: spoljašnja: faktori van ucionice ( može biti: integrativna, instrumentalna), unutrašnja: ciljevi i zadaci unutar ucionice- integrativna spoljasnja motivacija: ucenika privlaci kultura zajednice ciljnog jezika; instrumentalna: konkretna upotreba jezika kao instrumenta* KADA?- idealno doba od 4. godine do puberteta ( prvo se sluša, priča, pa tek onda zapisuje)- najpre se uči kroz igru, spontano, nesvesno- kasnije se gubi spontanost, ali jača kognitivna strana- posle 11. godine naši psihički procesi su kontrolisaniji, svesniji, tek tada mogu da se bave logičko- deduktivnim načinima- to se desava zato sto je ucenje proces, a posle 11. god opada sposobnost imitacije, vise nismo toliko sposobni, postajemo sposobni za apstraktno misljenje* KAKO? – na koji nacin, kako se izvodi nastava jezika?- didaktički čin: treći činilac u učenju i nastavi jezika ( pored nastavnika i učenika) jeste poruka, koju nastavnik emituje a učenik prima, a poruka je pokretač koji doprinosi usavršavanju GD sposobnosti (audio i vizuelni zapisi, kasete, komjuter, jezičke laboratorije)- metod (skup naučno postavljenih i isplaniranih didaktičkih postupaka koji su vođeni i verifikovani), pristup (primarna karakteristika didaktičke postavke )- nastava stranog jezika se zasniva na programu (kurikulumu) i planu- kurikulum = program (korpus pravila koje treba ispredavati, podrazumeva ciljeve, sadrzaj i sredstva) i plan (konkretni koraci u toku nastavnog procesa, objasnjenje programa i uklapa se u ceo skolski sistem, pokazuje krajnje i parcijalne ciljeve koje treba postici u skladu sa kontekstom, materijalom, tehnikama, pristupima, metodama)

Metode/pristupi su:1. formalisticki; 2. prakticno-funkcijski; 3. integrisani; 4. gramaticko-prevodni; 5. kognitivni; 6. direktni; 7. ASTP; 8. audiolingvalni; 9. situacijski; 10. AVGS; 11. komunikativni; 12. humanisticko-afektivni; 13. sugestopedija; 14. prirodni

*GDE? – jezik se moze uciti kod kuce, u porodici, u skoli, na kursu, u inostranstvu…

2. PROCESI UČENJA JEZIKA

- jezik je uređena i urođena sposobnost koju aktivira okolina

- mi smo genetski programirani da usvojimo jezik svoje okoline (znači, programirani smo za bilo koji jezik)- kada govorimo o učenju jezika, treba razlikovati usvajanje jezika maternjeg, od učenja stranog jezika* proces je manje-više sličan: potrebni su socio-kulturalni kontekst i u okviru njega input, output, feed back- dete usvaja jezik zahvaljujući interakciji između sebe i drugih, njemu sličnih ljudi- socio-kulturni kontekst je ono što okružuje dete po rođenju, ljudi, predmet, jezik kao sredstvo sporazumevanja- dete koje se nalazi u centru celokupnog konteksta: ono prima poruke od ljudi koji ga okružuju (majka, otac, porodica)- INPUT (=recepcija)- to može biti jezik, ali i gestovi- dete samo konstruiše verbalne poruke kao i neverbalne sa željom da komunicira sa svojom okolinom; vremenom će naučiti da formira svoje poruke u skladu sa sociokulturnim kontekstom, kao i da ih formira gramatički tačno- OUTPUT (= produkcija)- dete dobija odgovor na poslate poruke od svog okruženja u vidu odobravanja, neodobravanja, ohrabrivanja koje utiču na dete tako što će ono uneti određene ispravke u svoj način komunikacije, ili pak naučiti da se pravilno ponaša komunikacijski u određenom kontekstu- FEED BACK : povratna sprega, reakcija okoline* proces učenja stranog jezika je sličan onom za usvajanje maternjeg jezika, tj. bitni su u okviru sociokulturnog konteksta; nastavnik, koji pruža input; učenik, koji prima input i daje odgovor- output, kao i reakcija okoline- feed back; učenik onda, zahvaljujući tim reakcijama, unosi određene korekcije i modifikacije u svoje izražavanje (verbalno)- da bi se počelo sa učenjem stranog jezika (isključuje se slučaj bilingvizma)potrebno je da je maternji jezik dobro usvojen od strane subjekta koji uči strani jezik, kao i ukorenjen u ponašanju i izražavanju* bitni faktori u procesu učenja stranog jezika su :1. motivacija učenika, kao i njegove godine (period pre puberteta lakše se uči i usvaja strani jezik zbog jače kooperacije cerebralnih hemisfera)2. automatski i kontrolisani proces- oba su uključena u proces učenja jezika, s tim što prilikom učenja novog jezika kontrolisani procesi imaju vodeću ulogu3. cerebralna plastičnost- to je period do puberteta kada dete mnogo lakše usvaja strani jezik4. Zlobinovi principi- dete traži :

a) sistematske modifikacije u obliku reči b) sintatička obeležja koja jasno označavaju semantičke razlikec) izbegava izuzetked) obraća pažnju na kraj rečie) izbegava prekid i preuređenje jezičkih lekcija

5. interlanguage- tj. lična gramatika; faza u kojo se učenik nalazi kada uči strani jezik6. stadijum lingvističkog prihvatanja- zasnovan na hipotezi da postoji

određeni paralelizam između stadijuma usvajanja L1 i L2.

3. TEORIJA USVAJANJA / UČENJA L1/L2

1. BIHEVIORISTIČKA TEORIJA (SKINER)- 50-tih i 60-tih godina XX veka- učenje stranih jezika posmatra se kao proces podražavanja i potkrepljenja: učenici pokušavaju da imitiraju ono što čuju, a redovnom vežbom stiču skup prihvatljivih navika u novom jeziku- svojstva prvog jezika prenose se na drugi = TRANSFER, koji može biti pozitivan i negativan- pozitivan znači da su navike iz jednog jezika prihvatljive i u drugom; a negativan (= interferencija) znači da navike iz jednog jezika izazivaju interlingvalne greške u drugom- problemi: prosto podražavaju ne omogućava stvaranje i prepoznavanje novih iskaza2. KOGNITIVNA TEORIJA- centralnu ulogu u usvajanju jezika imaju kognitivni faktori i kogn. sposobnosti- učenici stvaraju hipoteze o strukturi stranog jezika tako što svoje kognitivne sposobnosti koriste kreativno- tj. konstruišu pravila, tacnije uce medjujezik- u svakoj etapi učenici poseduju jezički sistem koji nije ekvivalentan ni sa prvim ni sa drugim jezikom, već predstavlja međujezik (interlanguage)3. UROĐENO-KOGNITIVNA TEORIJA (COMSKI – uvodi inovaciju)- po ČOMSKOM, um deteta je genetski programiran da nauči bilo koji jezik na planeti, da usvoji jezik svoje okoline sa gramatikom i da bude sposoban da organizuje svoj output- to mu omogucava nasleđeni mehanizam (genetski)- LAD (Diapositivo di Acquisizione Linguistica) on omogućava da se usvoji bilo koji jezik na svetu4. NEOBIHEVIORISTIČKA TEORIJA (tabula rasa)- um deteta je tabula rasa koji ambijent ispunjava- Skinerova formula S-R (stimolo- risposta = stimulans- odgovor)- okolina daje stimulans, a ucenik - odgovor- nepravilni odgovori bivaju ispravljeni; delimično tačni odgovori bivaju doterani, a tačni pohvaljeni- cilj: postepeno poboljšavati odgovore subjekta s namerom da budu što bliži izvornom govorniku- Skiner- Blumfild (ASTP) - jezik se uči nesvesno, automatski; ucimo jezik na intenzivan, ustaljeni nacin, tako da postoje navike, mehanizmi ispod praga svesti = zvukovna strana jezika5. TEORIJA INTERFERENCIJE (Fries; Lado)- negativan transfer- navike iz jednog jezika izazivaju greške u drugom.

4. KOMUNIKACIJSKI DOGAĐAJ

- de/kodifikacija, redundantnost, komunikativni šum, input, intake, output, feed back- postoji kibernetički model koji prikazuje kako izgleda komunikacijski događaj; njime se objašnjava bilo priroda normalne jezičke razmene, bilo proces didaktičke komunikacije prilikom učenja ili razmena izmedju nastavnika i ucenika u toku nastave- postoje u tom modelu 2 pola razmene:a) emitent, tj. koji šalje porukub) primalac, tj. koji tu poruku prima- emitent obrađuje poruku u višim psihičkim centrima u mozgu, zatim je kodifikuje lingvistički i prevodi je u artikulisanu fonološku poruku (stavlja je u jezicki kalup, tj. kod)- poslata poruka se prenosi duž određenog kanala (vazduh, telefonska žica), pretrpljujući gubitke pojedinih informacija usled raznih ometanja u kanalu (najčešće je u pitanju zvučno ometanje)- tj. komunikativni šum (zvučno ometanje)- komunikativni sum je sve sto ometa slobodno prenosenje poruke- poruka stiže do primaoca koji dekodifikuje fonološki artikulasanu poruku, dekodifikuje je lingvistički i dešifruje poruku u višim psihičkim centrima- dolazi do redundantnosti, tj. dopunjuje se poruka podizanjem tona, ponavljanjem rečenice, naglašavanjem gestova...- do toga dolazi u zavisnosti od feed back-a; ukoliko se ne potvrdi prijem poruke, ili je poruka delimično primljena, dolazi do redundantnosti; zahvaljujući kojem se poruka prima u potpunosti- u komunikaciji je najbitnije prilagoditi se sagovorniku- redunanca- važno obeležje govora, olakšava percepciju govornih signala i dešifrovanje verbalnih poruka= zaliha informacija- teorija informacija uspostavlja i neke jedinice informacije u porukama, kodiranih, prenetih i dekodiranih prilikom nekog sistema komunikacije- redunanca- informacijski višak, aktivira se u slučaju potrebe; omogućava da se sačuva i pri nepovoljnim komunikacijskim uslovima.

5.GRAMATIKE: jezička, usmena; implicitna, eksplicitna; psihosemiotička

- gramatika je, s jedne strane, deo strukture jezika, tj. pravila kombinovanja jezičkih jedinica; a s druge strane predstavlja lingvističku disciplinu, tj. nauku o gramatici u prethodnom smislu- može biti jezička i usmena* USMENA, tj. gramatika govornog jezika vodi računa i o situacionom kontekstu i o raznim komponentama jezičke razmene licem u lice; ona je izvrsna gramatika

- u ovom slučaju se uzima u obzir integracija jezika sa neverbalnim iskazima: gestovi, pokreti i položaj tela, udaljenost sagovornika, okruženje...- gramatika govornog jezika razlikuje se od gramatike pisanog jezika jer uzima u obzir i potrebu familijarnog registra jezika, neuobičajenu kombinatoriku sintagme, upotreba poštapalica, psiho-afektivne okolnosti prilikom govorenja...* JEZIČKA gramatika bi trebalo da ujedini u sebi pravila gramatike usmenog jezika, gramatike pisanog jezika, horizontalnu analizu rečenice i vertikalnu analizu teksta* IMPLICITNA- operativna, konkretna, odnosi se na upotrebu jezika; subjekat je usvaja nesvesno putem upotrebe jezika i na isti način je ponovo upotrebljava (nju usvaja dete do 10-te godine života; i to putem istraživanja čulima)* EKSPLICITNA- formalna, svesno usvaja- subjekat je usvaja putem proučavanja jezičkih mehanizama, a upotrebljava da bi usavršio znaje i upotrebu jezika koji uči ( usvaja se od 10., 11. godine, kada subjekat prelazi sa konkretnih na formalne operacije; sada upoznaje termine kao što su subjekat, predikat, prošlo vreme...i počinje da sagledava svoje izražavanje iz tog ugla)* PSIHOSEMIOTIČKA- gramatika se bavi jezikom; a jezik nije samo verbalno izražavanje; jezik je u najširem smislu svaki sistem znakova koji služi komunikaciji, a opšta nauka o strukturi i funkcionisanju znakovnih sistema jeste SEMIOTIKAPostoje jos i preskriptivna i deskriptivna gramatika:*PRESKRIPTIVNA – ona koja normira, daje pravila i koja se uci pri ucenju stranog jezika*DESKRIPTIVNA – ona koja zapaza varijetete, pre svega ukazuje da se nesto moze reci ili napisati na vise nacina- komunikacija jeste kompleksna i centralni deo zauzima govor (jezik) ali ne i jedini; psihosemiotička gramatika se bavi jezikom kao aktivnošću u socio-kulturnom kontekstu - nekad je postojala ideja da se dobro izucavanje podudara sa dobrim razmisljanjem (gramatika = logika)

6. KOMUNIKACIONE DIMENZIJE: suprasegmentna i semiotička obeležja

- SUPERSEGMENTNA obeležja jezika mogu biti: PROZIDIJSKA (intonacija, tempo, akcenat), PARAJEZI Č KA (kvalitet glasa, boja), KINETI Č KA (gestovi, mimika) i PROKSEMI Č KA (držanje tela, telesni kontakt); sva ova obeležja su SEMIOTIČKA- verbalno izražavanje jeste centralni deo komunikacije, ali ne i jedini- postoje i neverbalni načini izražavanja: gestovi, mimika, ples, muzika, crtež...- složeni načini izražavanja: strip, film, reklama...

- veštački: matematički, hemijski, znakovi na putevima- nauka koja se bavi strukturom i funkcionisanjem znakovnih sistema bilo koje vrste jeste SEMIOTIKA (is am jezik je sistem znakova koji sluzi za komunikaciju)- treba pomenuti i NEUROLINGVISTIKU, koja proučava mozak, tačnije kako mozak fukcioniše prilikom učenja jezika, kako prilikom recepcije, tako i prilikom produkcije* LEVA HEMISFERA- logičko-analitičke aktivnosti:~ kontroliše kombinatorske mehanizme znakova, morfologije i sintakse~ tumači strukturu lingvističkog teksta~ dešifruje i strukturiše denotacijsko značenje~ kontroliše verbalnu memoriju* DESNA HEMISFERA : ~ upravlja globalnim i intuitivnim aktivnostima~ tumači i strukturiše socio-kulturni kontekst~ tumači i kontroliše prozodijske strukture (ritam, akcenat, intonacija) i pragmatičku prirodu iskaza (pitanje, odgovor, naređenje...)~ dešifruje i strukturiše konotacijsko i metafizička značenja~ kontroliše prostornu memoriju~ kontroliše i objedinjuje neverbalni sa verbalnim jezikomHOLISTICKA ANALIZA: dobija se posmatranjem obe hemisfere- DENOTACIJA- primarno, opšte, eksplicitno značenje reči- KONOTACIJA- izvedeno, lično, implicitno značenje- PARALINGVISTIKA - proučava individualna, prateća obeležja govora (boja i kvalitet glasa).- praksemika: govor tela

7. INTERLANGUAGE

- prema kognitivnoj teoriji, ucenici uce strain jezik kreativno koristeci svoje kognitivne sposobnosti, tacnije stvaraju interlanguage (medjujezik, licna gramatika) - INTERLANGUAGE- međujezik je privremeni lingvistički sistem, vrsta operacione gramatike, koju subjekat sam sebi stvara s namerom da olakša sebi razumevanje, usvajanje novih lingvističkih formi kako u fazi recepcije, tako u fazi produkcije- stvoren je od elemenata i pravila meternjeg jezika i od elemenate jezika koji se uči- to je lična gramatika, privremena, dinamična, koja se u postepenim stadijumima sve više odvaja od L1 i sve više se približava L2, tj. jeziku koji se uči- znači, učenje prolazi kroz niz etapa, uporedo sa sticanjem novih znanja iz drugog jezika, u svakoj etapi učenik poseduje jezički sistem koji nije ekvivalentan ni sa prvim L1 ni sa drugim jezikom L2, već predstavlja međujezik. Kako se ucenje stranog jezika odvaja, interlanguage se sve vise

udaljava od L1 i sve vise lici na L2.

8. GD: multi / interdisciplinarna oblast

- GLOTTODIDATTICA- (jezik + proučavanje)- bavi se teorijskom stranom ucenja jezika (tzv. didattica- teoria), za razliku od praktičnog učenja jezika (didattica- azione)- pošto se gd. bavi teorijskom stranom učenja jezika, samim tim treba da poznaje univerzalne odlike jezika uopšte, a time se bavi opšta lingvistika- tu su i primenjena lingvistika; neurolingvistika; psiholingvistika (kombinovani pristup izučavanju učenja jezika- psihologija i lingvistika), kontrastivna lingvistika- bitni faktori u učenju jezika su subjekat koji uči jezik i sociokulturni kontekst, tako da su bitne i nauke koje se njima bave, tj.: psiholingvistika, pedagogija, psihopedagogija, psihologija učenja, sociolingvistika, kulturologija, semiotika; jezik je određen društvom i kulturom: njih obuhvata GD- nauke koje izučavaju biološku osnovu čoveka, društvene nauke- lingvističke nauke opisuju jezik, njegov sklop, mehanizme- bitne su psihološke veze između jezika i misli, kao i veze između razvoja ličnosti i njenog ponašanja.

9. LINGVISTIKA I GD. : langue/parolecompetence/performance (DE SOSIR)

- budući da se lingvistika bavi jezikom, a gd. izučava učenje jezika, sledi da su ove dve discipline veoma povezane- međutim postoje i razlike:LINGVISTIKA- monodisciplinarna oblastGLOTTODIDATTICA- interdisciplinarna oblast- lingvistika sebi može da dopusti da ignoriše subjekat koji se jezikom služi u stvarnosti, u realnosti- gd. upravo na tom subjektu zasniva svoje principe proucavanja- takođe lingvistika može da ne uzima u obzir ni socijalni kontekst u kojem se upotrebljava jezik- gd. se oslanja upravo na socijalni kontekst- termine langue (language) i parol (speech) ustanovio je lingvista DE SOSIR*LANGUE- apstraktni jezik, jezik kao sistem form ii kao struktura, jezički sistem, gramatički sistem koji postoji virtuelno u svakom mozgu i spreman je da proradi; jezička sposobnost sa kojom se rađamo i koju razvijamo; kolektivan; nije vezan za stvarnu upotrebu* PAROL- stvarni govor, operativna (izvršna) strana jezika, konkretna realizacija jednog apstraktnog sistema; nastaje tako sto govornik kombinuje razne elemente jezičkog sistema koji su inače delovi celine, nastaje tako sto im daje konkretnu, zvučnu formu putem koje se izražava; individualan =

speech; podrazumeva individualnu upotrebu jezika* COMPETENCE ( competenza, slicne termine koristi Comski)- vezano je za unutrašnjost uma, čini je jezik kao apstraktni mehanizam; dubinska struktura iskaza; zahvaljujući njoj mogu da se generišu rečenice bilo kog jezika u neograničenom broju; praktična manifestacija te sposobnosti- generativno- transformaciona gramatika (najpre se generišu apstraktne sintaksičke strukture, pa tek onda konkretno) * PERFORMANCE (esecuzione)- predstavlja ono što govornik izgovora; čini je zvučni niz koji može biti snimljen na traci- razliku između površinske i dubinske strukture jezika uočio je NOAM ČOMSKI.- De Sosir poredi jezik sa sahom: table su langue, dok su figure –parole!

10. KONTRASTIVNA ANALIZA

- to je sistematsko poređenje prvog i drugog jezika, tj. maternjeg i stranog, koje ima za cilj da predvidi gde će učenje biti najteže, gde ce naici na probleme; k.a. trazi razlike izmedju L1 i L2 da bi te probleme resila - sve to s namerom da objasni bar deo onoga što se dešava prilikom učenja stranog jezika, a s ciljem da nastava stranog jezika bude uspešnija- broj činilaca koji deluju u toku procesa učenja i predavanja su brojni i takve prirode da se ne mogu podvesti pod ''razlika između dva jezika''; tako da se ne može osloniti samo na primenu rezultata kontrastivne analize u rešavanju problema u učenju stranih jezika- pogrešno se verovalo da je dovoljno ustanoviti razlike da bi se dobila pouzdana osnova za pisanje ''naučno zasnovanog nastavnog materijala''; neophodno je utvrditi međusobnog delovanja tih razlika u toku učenja- ne može imati predikativnu vrednost, već samo eksplikativnu i to u određenim situacijama- RAZLIKE - elementi koji su zastupljeni samo u jednom jeziku;- KONTASTI - elementi koji su zastupljeni u oba jezika, ali među njima postoji određena razlika.- kontrastivna analiza se primenjivala na nivou sintakse i fonologije, tako da su leksika i strana kultura zaobilazene

11. ANALIZA GREŠAKA

- analiza grešaka je usko vezana za kognitivni pristup učenju stranih jezika; štaviše u njemu zauzima središnje mesto- greske u toku ucenja L2 su posledica nedovoljno dobro naucenog sistema

- greške su verovatno kada učenici izvuku pogrešne zaključke o prirodi drugog jezika, predpostavljajući, npr. da je neki obrazac opšteg karaktera, a on ima izuzetka- analiza grešaka je veoma složena materija i uključuje mnoge druge činioce osim kognitivnih- neke greške nastaju pod uticajem maternjeg jezika (kontrastivna analiza), neke pod dejstvom spoljašnjih faktora- npr. greške u upotrebi vokabulara teže se mogu predvideti i uopštavati nego gramatičke greške, ali više remete komunikaciju- analizu grešaka veoma je koristan metod za istraživanje procesa koji se nalazi u osnovi usvajanja stranog jezika- greška se u toku učenja stranog jezika javlja kao rezultat nedovoljno dobro naučenog sistema- postoji razlika između grešaka koje se javljaju u izboru forme i kategorije- FORMA: npr. pogrešan nastavak za množinu- ne remeti bitno komunikaciju- KATEGORIJA: pogrešna upotreba glagolskog vremena- može značajno da utiče na značenje- INTERLINGVALNE GREŠKE- greške pod dejstvom maternjeg jezika i interferencije- INTRALINGVALNE GREŠKE- pod dejstvom sistema samog jezika koji se uči- pristup sprečavanju i ispravljanju ovih grešaka treba da bude različit- pogrešno je verovanje da se greške u stranom jeziku ispravljaju jedino intezivnim vežbama: bitno je objasniti grešku- najteže se otkrivaju i ispravljaju greške stila; javljaju se kao posledica nerazvijenosti komunikativnih sposobnosti; ovakve greške treba odmah bezuslovno ispraviti- GREŠKA/OMAŠKA (errore/sbaglio): omasku ne treba ispravljati, to narusava ritam govora, dekocentrise, ali ne treba ni dozvoljavati da ucenik konstantno gresi dok govori (komunikativni pristup)

12. SOCIOLINGVISTIKA / SOCIOKULTURNI KONTEKST

- proučava veze između jezičkih i društvenih pojava, odnosno dovodi jezik u vezu sa vanjezičkim činiocima tj. društvom i kulturom- ucenje jezika i njegova upotreba zavise od sociolingvistike i sociokulturnog konteksta-opšta lingvistika proučava svojstva jezika kao pojave, tj. zajednička obeležja svih jezika; univerzalne osobine jezika uopste- sociolingvistika proučava veze između jezičkih i društvenih pojava, uopšteno rečeno - dovodi jezik u vezi sa vanjezičkim činiocima, tj. društvom i kulturom = sociokulturni kontekst- učenje stranog jezika ne podrazumeva samo učenje jezika samog po sebi, već i upoznavanje sa civilizacijom i kuturom datog jezika

- kulturološke razlike mogu se naći već u načinu pozdravljanja, u ritualu upoznavanja, rukovanja- u jednoj kulturi se uvek traži nešto specifično, osobeno obeležje- ono što nazivamo njenim duhom; takva posebna obeležja nazivaju se još i kulturno jezgro- svaka kulturna sredina ima, manje- više svoja verovanja, navike i običaje- uporedo sa sticanjem nove jezičke sposobnosti, mi usvajamo i drugi kulturni kod, koji- zajedno sa jezikom- čini našu sociokulturnu kompetenciju (sposobnost da se prilagodimo datom drustvu)- da ne bismo doživeli tzv. ''kulturni šok'', moramo poznavati specifična kulturna obeležja- uvođenjem u nastavu jezika širi sociokulturni kontekst tog jezika pomaže se učeniku da postane svesniji različitih načina ponašanja, smanjuje se rizik od kulturnog šoka, predupređuje stvaranje stereotipa i snižava stepen netolerantnosti prema nepoznatoj kulturi- poznavanje imena značajnih kulturnih ličnosti (političari, medijske zvezde) značajno olakšava razumevanje novinskih članaka, tv emisija ili običnih konverzacija.

13. SITUACIJA (sk): primerena, realna, realistička

-govorno ponašanje, jezik kao opštenje i značenje javlja se uvek u okruženju: činilac je date situacije; jezička upotreba je zavisna od situacija, ali je i njen aktivni činilac- situacija je deo vanjezičkog konteksta i podrazumeva znanja o tom kontekstu kao i odgovarajuću reakciju- situacija, u najširem smislu, je interakcija među učesnicima čija se jezička razmena temelji na zajedništvo normi, na ustanovljenim vrednostima, na pravilima koja su svojstvena svakoj kulturi- postoje 2 osnovna situaciona tipa : 1. FORMALNI: relativna stabilnost i krutost ustanovljenog odnosa, poštovanje normi, reakcije očekivane, propisane teme2. NEFORMALNI: znatno slobodnija jezička razmena, ne mora da vodi računa o društveno prihvatljivim normama- vrsta odnosa u vezi sa ovakvom kvalifikacijomA) TRANSAKCIONI-prisutna je regulativna komponenta ponašanjaB) PERSONALNI- delovanje postojećih društvenih pravila nije odlučujući niti relevantno- LENNEBERG-autor teorije o kritičkom periodu za usvajanje jezika, prema kojoj se prvi jezik (maternji) može usvojiti samo takom ograničenog životnog razdoblja (od 2. godine do puberteta), granice tog razdoblja povezane su sa gubitkom adaptiranosti i s nemogućnošću reorganizacije u mozgu nakon perioda plastičnosti* PRIMERENA SITUACIJA- kada se svi situacioni elementi uzajamno slažu; usklađena interakcija datih uloga, na odgovarajućem mestu, u pravo vreme,

sa prikladnom temom- društvena situacija nalaže upotrebu primerenog oblika* REALISTIČKA SITUACIJA - to je životna situacija u lekciji; simulacija realnosti- ima zadatak da nas pripremi za trenutak kada ćemo svoju kompetenciju realizovati; životna situacija u lekciji treba da izgleda kao realna, da nas što bolje pripremi za realističku situaciju* REALNA SITUACIJA - ostvarena životna situacija u kojo treba da reagujemo na pravi način; treba da budemo pripremljeni da učestvujemo u stvarnom jezičkom delovanju i da primenimo nauceno znanjeGreenfield izdvaja 5 osnovnih domena realne situacije: 1. porodicni; 2. prijateljski; 3. religija; 4. obrazovanje; 5. poslovni.*honorifici: forme uctivog obracanja

14. JEZIČKA VARIJABILNOST (promenljivost): varijeteti italijanskog jezika

- mnogostruka primena jezičkog sredstva (visestruka upotreba jezika) kroz njegove razlicite diferencirane oblike njegovo je osnovno obeležje - JEZIČKA PROMENLJIVOST (varijabilnost) - njena konkretna realizacija vrši se putem jezičkog varijeteta, JEZIČKI VARIJETET - osoben način jezičke upotrebe- svi jezički varijeteti su podjednako dobra sredstva opštenja (komunikacije)- razlikuju se jedino po ulozi koju obavljaju, tj. po prikladnosti određenom kontekstu- nijedan varijetet nije sve prikladan- neki su to više, neki manje- u odnosu na ostale - STANDARD je daleko u prednosti; bez dijalekata i žargona naše opštenje bi bilo siromašnije, a bez standarda onemogućeno- mi svakodnevno vršimo selekciju među datim alternativama, tj. menjamo svoje govorno ponašanje- usklađujemo prema spoljnim (društvenim) okolnostima – to nam omogucava upravo jez. varijabilnost- princip jezičke varijabilnosti nalaže da se jezik obuhvati u svoj svojoj složenosti- osnovno obeležje savremene italijanske stvarnosti jeste kulturna (a samim tim i jezička) raznovrsnost i šarolikost- u Italiji danas postoji italiano standard – jedinstveni jezik za sve, bez dijalekata.- varijeteti mogu biti (ne samo u ital, vec i u drugim jezicima):1. SOCIJALNI- porodični jezik, kolokvijalni, formalni:- menja se u zavisnosti ok komunikativnog konteksta; govornik treba da odabere u odnosu na sagovornika, događaj, mesto...2. REGIONALNI- dijalekat (severni, južni, centralni) toskanski, milanski, sicilijanski- govorniku je rođenjem nametnut regionalni govor, kao i u odnosu na to gde živi

3. SEKTORSKI- pravni, ekonomski, medicinski, sportski,- govornik bira određeni sektorski varijetet ako poznaje oblast koje se taj varijetet tiče« svaki jezik poseduje varijetete ovog tipa- između nadređene norme ( in- italiano normativo) i dijalekatskog supstrata (d) uobličava se zajednički jezik ( ic- italiano comune)- odlučujući činilac je regionalni varijetet ( vr- varietà regionale), a aktivni učesnik je pučki jezik (ip- italiano popolare).

15. STIL / REGISTAR. POSEBNI JEZICI (sektorski, mikrojezici)

- mnogi izjednačavaju ova dva termina- kakav ćemo jezik, odnosno stil i registar da upotrebimo zavisi od date situacije i teme- HAJMS izdaja 3 osnovna stilska nivoa: 1. FORMAL (polite)2. COLLOQUIAL3. SLANG (vulgar)- postoji i druga podela:A) SOCIJALNA (socidekti)B) GEOGRAFSKA (dijalekti)C) SPECIJALISTIČKA (mikrojezici) = sektorski- postoji mikro jezik trgovine, informatike, sporta, ekonomije- mikrojezici se međusobno razlikuju, neki su stroži, i to je normalno jer se oni bave naukom, tj. predstavljaju jednu nauku- zahtevaju ozbiljnije pridrzavanje pravila (npr nauka – krut jezik; sport – labaviji, slobodniji jezik)- mikrojezik je isto što i sektorski jezik- njihova upotreba vezana je za specifične oblasti društvenog života- bitno je pomenuti odnos mikrojezi-makrojezik- makrojezik= opšti jezik: pružaju mikrojezicima materijal, reči, morfosintaksička pravila, funkcije, a sve je to potrebno mikrojezicima da bi mogli da funkcionišu- u odnosu na makrojezik, mikrojezik je veoma precizan, ima posebnu leksiku i morfosintaksu (pasivne i bezlicne konstrukcije, gerundiv…), mnogo naslova, podnaslova, fusnota…- te reči doživljavaju određenu semantičku kristalizaciju i to putem konotacijske neutralizacije i postaju TERMINI- da bi se neko uspešno služio mikrojezikom treba da:~ bude sposoban da koristi razne oblike izražavanja (esej, recenzije, tehnički opis, formalno pismo, teze); kao i tekstualne mehanizme (kohezija, koheranza, doslednost)~.... da upotrebljava specifične komunikacijske funkcije mikrojezika (definisati, pretpostavit, hipoteza, arument)~ poznaje fraze i leksiku (termine) mikrojezika

- mikrojezik je veoma precizan, sa utvđenom posebnom leksikom i sa specifičnom morfosintaksom (bezličnost, pasiv), paragrafi su kratki, ima puno naslova, podnaslova, fusnota, tehnički pojmovi, analitički sadržaj

Podela anglosaksonskih lingvista:1) intimni2) razgovorni3) konsultativni4) pravi formalin5) zamrznut (krut, predsednicki)

16. JEZIČKA SPOSOBNOST: lingvistička, gramatička

- koliko je neki subjekat usvojio neki jezik vidi se koliko na RECEPTIVNOM planu, tako i na PRODUKTIVNOM- pod recepcijom podrazumevamo razumevanje usmenih i pisanih modela stranog jezika; a pod produkcijom sposobnosti da se stvori bilo kakav izražajni oblik u novom jeziku- između recepcije i produkcije postoji izvesan asimetrija, tj. mnogo manje vremena se troši na recetivne aktivnosti nego na produktivne- postoje 4 jezi č ke sposobnosti : ~2 ORALNE ( razumevanje i govorenje)~2 GRAFIČKE ( čitanje i pisanje)- u početnim fazama učenja jezika svaka sposobnost treba da ima specifičan tretman, i svakoj treba posvetiti određene vežbe- funkcionalnoj integraciji ovih sposobnosti pristupa se u kasnijem stadijumu učenja- sve su to primarne lingvističke sposobnost; - postoje, međutim, i INTEGRATIVNE sposobnosti, koje se javljaju npr. u razgovoru (dijalogu)- osim istovremenog proveravanja sposobnosti razumevanja i govorenja, ovde dolazi do izražaja i aktivnost u sociokulturnom kontekstu, koja zahteva strategije, procedure i tehnike specifične; i aktivnost kao takva treba da bude obrađena i da joj se posveti pažnja.- Comski izjednacava gramaticku i jezicku kompetenciju- ??? postoje gramaticka, sociolingivsticka, diskursna i strategijska kompetencija

17. JEZIČKE VEŠTINE

- mnogi jezičke veštine dele na (pogresna, tradicionalna podela):a) AKTIVNE (govor, pisanje)b) PASIVNE ( čitanje, razumevanje govora, tj slusanje)- ova podela je pogrešna jer se nikako čitanje i slušanje ne mogu

okarakterisati kao pasivni- to što čitalac/ slušalac ne reaguje u smislu nekih vidljivih aktivnosti ne znači da je on pasivan, naprotiv procesi koji se aktiviraju prilikom slušanja i čitanja su izuzetno složeni i zahtevaju veliku aktivnost- precizniji termini su :a) RECEPTIVNE (tj. veštine dešifrovanja)b) PRODUKTIVNE (veštine šifrovanja)- ni ova podela nije baš adekvatna

Beljajev je dao najadekvatniju podelu jezickih vestina:* podela jezičkih veština adekvatna prirodi procesa stranog jezika:

A) RECEPTIVNE (vestine usvajanja, memorisanja, razumevanja novog (citanje i slusanje)) - su uglavnom zanemarene u praksi, tj. njihovo razvijanje; razumevanje se često svodi na veštinu razumevanja samo pitanja koja nastavnik postavlja- učenici se ne pripremaju za razumevanje dužeg, kontinuiranog izlaganja na stranom jeziku- mnogi smatraju da se veština razumevanja razvija samo, uz sticanje drugih veština, ako i da je ona veoma jednostavna, da se stiče na početnom stadijumu učenja B) PRODUKTIVNE- ona označava slobodnu, kreativnu upotrenu jezika u govoru i pisanju- za ovakvu upotrebu jezika potrebno je vladati lingvističkim sposobnostimaC) REPRODUKTIVNE- ona označava veštinu učenja da se nešto ponovi, nešto što je već bilo uvežbavano, ispredavano, poznato- učenik memoriše određene rečenice, delimično modifikuje i kasnije upotrebljava kao svoje; ali to je daleko od pravog jezičkog znanja- učenik treba da razvija i neproduktivnu jezičku veštinu ali ne sme se svesti samo na taj nivo.

18. KONCEPCIJA UDŽBENIKA SJ; LEKCIJA, UNIT: sadržaj i sklop. tekst: metodologija čitanja

- dve osnovne tačke oslonca u postavci bilo kog procesa učenja- usvajanja jezika su KURIKULUM (program) i PLAN. Svaka nastava jezika se bazira na njimaKURIKULUM- označava ciljeve, sadržaj i sredstva pomoću kojih se odvija nastavaPLAN je objašnjenje programa koje se projektuje i uklapa u čitav školski sistem; definiše krajnje i parcijalne ciljeve.- program predstavljaju školski ciklus koji se može podeliti na kratke etape tj. UNITÀ DIDATTICA- deo kontinuiranog procesa koji se oslanja na ono što je prethodno usvojeno i iza kojeg se očekuje nastavak procesa; ona je deo lanca. (taktički momenat unutar jedne programske strategije)- trajanje jedne UD. je oko 4 - 6 časova.

- počinje jednim lingvističkim tekstom oko kojeg će se oformiti sve aktivnosti vežbanja, fiksiranja, analize... (PIVOT: glavni tekst, na njemu se razvijaju sve njene faze)- pet faza UD.: 1. MOTIVACIJA (motivazione)- veoma je bitno; treba predstaviti kontekst u kojem se nalazi glavni tekst i dati globalno informacije u vezi sa kulturnim sadržajima vezanim za tekst.- opis pivot teksta, tj. sadržaja i funkcije i vrste teksta.- ilustracija situacionih elemenata: govornika, odnosa njihovih uloga, sadržaja...- odrediti društveni i kulturni značaj: treba komentarisati temu koja je data i njenu ulogu u stranoj civilizaciji.2. TEKSTUALNA CELINA (globalità)- obrađuje se pivot tekst bez fragmentacije, u celini.- potrebno je da ga učenici dobro usvoje.3. FIKSIRANJE (fissazione)- potrebno je fiksirati, tj utvrditi: lingvističke materijale u pivot textu~ komunikativne funkcije~ gramatičke strukture~ novu leksiku i izraze~ prozadijske elemente (intonaciju, ritam, akcenat) i fonetske elemente (vokale, poluvokale, konsonante) * tehnike: oralne / pismene; receptivne / produktivne; funkcionalne / gramatičke; tekstualne / rečenične; grupne/ individualne4. SISTEMATIZACIJA (riflessione)- pažnja se usredsređuje na razmišljanje o jezičkim saznanjima, na gramatičke elemente koji su veoma bitni u procesu usvajanja / učenja jezika i na njihovo sistematizovanje.5. KONTROLA, PROVERA/evaluacija (controllo)- vrši se provera dostignutih ciljeva.- jezičko – komunikativna kompetencija- striktno jezička kompetencija (veštine razumevanja, govorenja, čitanja, pisanja; eventualno veštine prevođenja i metalingvistička kompetencija)- jezičke operacije (konverzacija, hvatanje beleški, sažeci...)- može da se vrši na kraju svake pojedine UD. ili u pravilnim vremenskim razmacima- METALINGVISTIKA- izučava odnose između jezika i drugih kulturnih sistema na koje jezik upućuje- METAJEZIK- jezik koji govori o jeziku, jezik teorije ma koje nauke* TEKST I METODOLOGIJA Č ITANJA - čitanje spada u grupu receptivnih jezičkih veština; kontakt sa stranim jezikom se najlakše uspostavlja pomoću knjige, tj. čitanjem- neki metodičari smatraju da čitanje ne treba primenjivati u prve dve godine učenja jezika; dok drugi predlažu paralelnu nastavu govora i čitanja, jer se odgađanjem čitanja odlaže i učenje pravopisa- za uspešno izvođenje vežbi čitanja veoma je bitan izbor adekvatnih tekstova i leksičkih materijala

- treba klasifikovati tekstove na one koje je napisao autor, one koji su prerađeni i one koji su autentični (autenticni i programirani tekstovi)- veoma je bitan i sadržaj tekstova koji se odnosi na teme iz života, kulture i društva; kao i dužina, stil i jezik- treba sprovesti aktivnosti koje prethode čitanju a koje su neophodne za razumevanje teksta koji se čita, tj. treba aktivirati lingvistička, enciklopedijska, kontekstualna znanja neophodna za shvatanje teksta- treba probuditi pažnju, interesovanje i motivaciju kod učenika da bi razumeli neki tekst: pasivno razumevanje isto je što i nerazumevanje* TIPOVI Č ITANJA : 1. ISTAŽIVAČKO (lettura esplorativa)- traženje specifične informacije iz teksta2. ORIJENTATIVNO (l. orientativa)- steći globalni utisak, prostudirati organizaciju teksta3. INTEZIVNO (l. intesiva)- otkrivati šta tekst saopštava, shvatiti temu, izvršiti lingvističku analizu4. STUDIOZNO (l. studio)- naučiti sadržaj teksta, zapamtiti i reprodukovati informacije5. SAŽIMAJUĆE (l. riassuntiva)- učvrstiti sadržaj i koncepte radi pamćenja i informacija6. REKREATIVNO (l. recreativa)- čitati iz ličnog zadovoljstva

19. KOMUNIKACIJSKA KOMPETENCIJA

- predstavlja skup znanja i veština i to ne samo u vezi sa jezičkom strukturom već i u vezi sa jezičkom upotrebom u skladu sa komunikacijskom situacijom i socio kulturnim normama zajednice u kojoj se govori- sva znanja i veštine kojima pojedinac vlada su u međusobnoj interakciji - navedene su lingvisticku-komunikativne kompetencije, a cisto lingvisticke su: razumevanje, govor, citanje, pisanje, i eventualno prevodilacka. to su mikrolingvisticke , a metalingvisticke kompetencije su: sposobnost da se otkriju odnosi izmedju jezickih kulturnih sistema itd.- SEMIOTIČKO-KULTURNO KOMPETENCIJA- integriše verbalni jezik sa neverbalnim; podrazumeva niz znanja koja dovode do stabilnog kontakta između sagovornika i uzajamnog razumevanja- TEKSTUALNA KOMPETENCIJA- komunikacija podrazumeva i sposobnost stvaranja organizovanog niza rečenica koje se mogu međusobno organizovati- tekst- LINGVISTIČKA KOMPETENCIJA – posedovanje receptivnih i produktivnih veština, kao i integrisanih- SOCIOLINGVISTIČKA KOMPETENCIJA – podrazumeva sposobnost odabira odgovarajućeg jezičkog varijeteta, u skladu sa situacijom, sagovornicima, mestom, odnosima...- PARALINGVISTIČKA KOMPETENCIJA- sposobnost da se prepozna psihološko, socijalno i kontekstualno značenje govora, tj. intonacije, tona,

akcenta, poreklo govornika (pratece karakteristike govora)- EKSTRALINGVISTIČKA KOMPETENCIJA- podrazumeva sposobnost da se shvati značenje svih neverbalnih jezika, tj. gestova, ponašanja, držanja; odsustvo / prisustvo / vrsta nakita, odeće, šminke, kuće, autmobila...- znači, da bi posedovali KOMUNIKACIJSKU KOMPETENCIJU nije dovoljno samo poznavati neki jezik, njegovu leksiku, sintaksu, gramatiku uopšte; već kulturno- socijani kontekst, običaje, ponašanje, norme...- treba spojiti sve verbalne jezike sa neverbalnim

20. PSIHOLINGVISTIKA: LENNBERG, LURIJA, TITONE

- psiholingvistika istražuje odnose između jezičkih i psihičkih procesa* LENNEBERG- znanje jezika nije istovetno sa govorom; tj. znanje jezika je jednostavnije, npr. govor može biti oštećen, ali će znanje jezika ostati- govorna delatnost je najsloženija psihička struktura koja nam služi da organizujemo svoje psihičke doživljaje i da ih izrazimo, tj. govor je sredstvo komunikacije- neke veštine se bolje savlađuju u detinjstvu, a neke u adolescenciji: uopste do puberteta se najlakše usvaja maternji jezik a uči strain (jer se uci spontano, nesvesno); posle puberteta preovljađuje svesno nad nesvesnim pa se zato jezik slabije usvaja.- Lenneberg je uveo teoriju o kriticnom periodu za usvajanje jezika – maternji jezik se moze nauciti samo od 2. godine do puberteta* LURIJA- izučavao probleme govora, njegove funkcije, poremećaje kao i moždanu organizacije govora- Lurija je razvio novi pravac u neuropsihologiji - NEUROLINGVISTIKU, koja objedinjuje neuropsihologiju i lingvistiku; koja se bavi neuropsiholškim proučavanjem afazija i primenom lingvističkih metoda u njihovoj analizi (osnivač je AFAZIOLOGIJE)- afazija je poremecaj u govor usled ostecenja mozga- inače je bio profesor na Moskovskom univerzitetu, predavao je psihologiju na fakultetu za psihologiju- pominje pojmove KODIRANJE i DEKODIRANJE (kod je oznaka za svaki sistem opštenja)- povezuje misao i govor- polazna zamisao se pretvara u rečenicu- KODIRANJE; razumevanje govora- DEKODIRANJE- proučava i EHOLDIJE, tj. bolest govora: bolesna osoba ponavlja reči koje čuje u svojoj okolini* TITONE- najpoznatiji italijanski psiholingvista; radio u Americi- bavio se BILINGVIZMOM (dvojezicnost je vladanje dvama jezicima, ali ne samo radi sporazumevanja vec i da se zna kako oni funkcionisu)- glavni problemi oko kojih se koncentriše:~ čitanje- monolingvalno i bilingvalno~ razvitak metalingvističkih sposobnosti kod monolingvalnih i bilingvalnih

pojedinaca od 4 do 20 godine~ modeli nastave stranog jezika na vrlo ranom uzrastu (od predškolskog, pa kroz osnovnu školu)- za njega jezik nije samo sredstvo komunikacije, vec i obrazovni,

kognitivni cinilac koji doprinosi ukupnom razvoju licnosti.- metalingvistika: proucava odnose izmejdu jezika i drugih kulturnih

sistema na koje se jezik odnosi

21. JEZIČKE FUNKCIJE (HALLIDAY)

- jezik nam omogućava da međusobno opštimo; mogućnost njegove upotrebe uočava se u posebnim funkcijama koje on obavlja u našem sporazumevanju i društvenom životu- po HALLIDAY- u primarne jezičke funkcije su:1. INSTRUMENTALNA- služi da zadovolji određene potrebe dete, kao što su hrana, piće, trčanje, uzimanje nekog predmeta; u ovoj funkciji su vidljive PRAGMATIČKA, KOMUNIKATIVNA I EKSPRESIVNA vrednost jezika2. INTERAKCIJSKA- njome dete uspostavlja dijalog, tj, interakciju sa drugima; ja i ti; KOMUNIKATIVNA vrednost3. REGULATORNA- javlja se u jeziku deteta sa oblicima: '' uradi ovo'', '' hajde da uradimo ono''; deta ovom funkcijom reguliše ponašanje drugih, tj. prilagođava ih svojim željama i potrebama; PRAGMATIČKA, KOMUNIKATIVNA I EKSPRESIVNA vrednost4. INFORMATIVNA- javlja se posle detinjstva, zasniva se na razmeni informacija, mišljenja, zamisli i ideja; '' imam nešto da ti kažem''; KULTURNA vrednost5. OTRIVAČKA- dozvoljava detetu da otkrije svet i objasni stvarnost; '' reci mi zašto?''; KULTURNA vrednost6.LIČNA/ PERSONALNA- ispoljavanje sopstvene ličnosti, osećanja (sviđanje, interesovanje...); EKSPRESIVNA vrednost7. IMAGINATIVNA- služi i čoveku i detetu da stvore sopstveni unutrašnji svet; daje fantastično- kreativnu dimenziju; EKSPRESIVNA vrednost- dodaćemo još dve funkcije značajne za učenje jezika po ROMANU JAKOBSONU:8. POETSKA- u središtu pažnje je sama jezička forma, tj. organizacija poruke, njena inovativna, kreativna upotreba; manipulacija jezikom posredstvom ritma, metra, rime, asonance; EKSPRESIVNO - KULTURNA vrednost9. METALINGVISTIČKA- da bi se objasnili mehanizmi lingvističkog koda, da bi se otkrila značenja... jezik je u ovom slučaju činjenica za sebe, on sopstvenim sredstvima govori o samom sebi- KOMUNIKATIVNA, EKSPRESIVNA, PRAGMATIČKA I KULTURNA vrednost su sastavni delovi svake od ovih funkcija u međusobno su isprepletane * Halliday + (Firth) – pridaju vaznost znacenju prilikom ucenja SJ konteksta ? i situaciji, naglasak je na opisu jez. delatnosti kao ukupnog kompleksa dogadjaja koji zajedno sa ucenicima i relevantnim predmetima za tu situaciju

cine stvarnu situaciju – britanski strukturalisti – jezik uvek ima neku svrhu.Postoji 4 jezicki valenci: 1. komunikativna; 2. pragmatska (nadovezuje se na komunikativnu); 3. ekspresivna; 4. kulturno-obrazovna

22. STRATEGIJE I STILOVI UČENJA

- prema modelu KENA VILINGA da bi se razlikovali stilovi učenja jezika treba uzeti u obzir 2 aspekta:ZAVISNOST / NEZAVISNOST OD POLJA; AKTIVNOST / PASIVNOST* NEZAVISNI OD POLJA PASIVNI: ucenici koji ga primenjuju su okrenuti ka autoritetu; zavisni od odeljenja, aktiviraju se na vidlive stimulanse; to su KONFORMISTI* NEZAVISNI OD POLJA AKTIVNI- analitički posmatraju jezik, samostalni, na zavise od odeljenja; stimuliše ih razgovor o jeziku; KONVERGENTI (teže ka istom cilju, složni)* ZAVISNI OD POLA PASIVNI- orjentisani ka odeljenju, vole igre i pripadnost grupi, druželjubivi; KONKRETNI* ZAVISNI OD POLJA AKTIVNI- orjentisani ka onome što je izvan odeljenja, zainteresovani za realne situacije, nadareni mnogim sposobnostima; AKTIVNI- ukoliko nastavnik poznaje stil učenja može lakše da odredi metod nastave, kako da usmeri nastavu, da pomogne učeniku da razvije sopstveni metod učenja- prema SKRIVU OKSFORDU strategije u usvajanju jezika definišu se kao posebna delovanja, ponašanja, tehnike koje učenici koriste kako bi poboljšali razvoj sposobnosti u L2- postupci pomažu učenicima da postanu samostalniji, usmeravaju ih ka rešavanju problema i uključuju mnoge aspekte a ne samo one kognitivne; strategije deli na: * DIREKTNE : 1. MEHANIČKE: podrazumeva - stvoriti mentalne veze; usvojiti slike i zvuke; dobro ponoviti; sprovesti akcije2. KOGNITIVNE: vežbati; strategije za primanje i slanje poruka; analizirati razmišljati; stvarati strukture za input i output3. KOMPENZACIJSKE: pogađati pametno; premašiti granice za pisanje i govor* INDIREKTNE : 1. METAKOGNITIVNE: ispraviti pogrešno naučeno; organizovati i planirati učenje; sprovesti samoocenjivanje naučenog2. AFEKTIVNE: smanjiti nemir; hrabriti sam sebe; biti svestan svog emotivnog stanja3. SOCIJALNE: postavljeti pitanja; sarađivati sa ostalima; upoznavati se sa drugima- drugu kvalifikaciju uspostavlja STERN1. STRATEGIJA UPRAVLJANJA I PROGRAMIRANJA: - učenik sam upravlja svojim procesom učenja uz pomoć nastavnika;

- sam odlučuje o važnosti formativnog iskustva i usredsređuje se na ciljeve koji su dostižni, bira put i način da ih dostigne- sam ocenjuje postupak u odnosu na ono što je određeno kao cilj2. KOGNITIVNA - razjašnjenje / provera; induktivno (od pojedičanog ka opštem) i deduktivno ( od opšteg ka pojedinačnom) zaključivanje; vežba, pamćenje, posmatranje3. ISKUSTVENO - KOMUNIKATIVNA- kako komunicirati u slučaju poteškoća ili kao pratnja verbalnoj komunikaciji: gestikulacija, parafraziranje, riformulisanje iskaza, pitati da se ponovi, tražiti objašnjenje, mimika...4. INTERPERSONALNO - sposobnost da se dođe u kontakt sa kulturom ciljnog jezika; da se razvije strategija za odgovarajuću komunikaciju u skladu sa kulturom datog jezika5. AFEKTIVNA - omogućava da se prevaziđu afektivni filteri koji mogu da se jave prilikom učenja jezika: demotivacija, frustracija, problem prihvatanja kulture L2- ova strategija treba da spreči pojavu afektivnog stresa koji sprečava proces usvajanja (učenja) jezika

23. PRISTUP, METOD, TEHNIKA RADA

3 glavne teorije ucenja SJ: 1. STRUKTURALIZAM; 2. FUNKCIONALIZAM; 3. INTERAKCIJSKI POGLED NA JEZIK

- određuje kako treba da se odvija nastava stranog jezika (methodos- istraživanje)* METOD - termin uzet iz filozofije; - reč grčkog porekla: methodos – istraživanje- smišljeno i plansko postupanje u toku nastave, pri radu, radi postizanja nekog uspeha, saznanja- ciljevi, tehike, ocene se integrišu u jedan sveobuhvatni koherentan i efikasan okvir – metod* PRISTUP - ukazuje na primarnu karakterizaciju nastave- govori se o oralnom pristupu, komunikativnom, pojmovno-funkcijskom, humanističkom...- mnoštvo metoda i pristupa ostavilo je u vremenu mnogo pojmova, tehnika oko kojih se vremenom izgradila GD. sa svim teorijsko-praktičnim aspektima- opis metoda može biti po:a) DIJAHRONIJSKOM KRITERIJUMU- linija u vremenub) TIPOLOŠKOM KRITERIJUMU- po parametrima koji utiču na usvajanje jezika* TEHNIKA - pomoću tehnika se sprovode didaktičke aktivnosti koje će se primenjivati u učionici- ne postoje dobre i loše tehnike, moderne ili zastarele, već samo one koje su

usklađene ili nisu usklađene sa metodom ili pristupom i one koje su efikasne ili nisu efikasne u postizanju zadatog didaktičkog cilja- podela nastavnih tehnika (MARSEL DANESI): 1. STRUKTURALNE- najjednostavnije, zasnovane na jezičkim strukturama i komunikativnim funkcijama Ls2. VIZUELNE- zasnovane na odnosu između slike i reči3. LUDIČKE - ... igrama4. HUMORISTIČKE- ističu humorni i zabavni karakter- strukturalna se koristi za razvoj fonološke, grafološke, morfološke, sintaksičke, leksičko-semantičke i komunikativne kompetencije- po BALBONIJU tehnike treba da se procenjuju na osnovu sledećih parametara: doslednost, obuhvatnost, živost, efikasnost, zamor, upotreba novih tehnologija* PRISTUPI - ukazuju na primarnu karakterizaciju nastave1. KNJI Ž EVNI - smatralo se da je književni jezik, tj. jezik poznatih pisaca najbolji; posledica – zastupljenost isključivo literarnih tekstova u udžbenicima stranih jezika, koji su, skoro po pravilu bili van jezičkih mogućnosti učenika; u vreme ovog pristupa vladao je GRAMATIČKO-PREVODNI METOD2. METODSKI- rešenje svih problema učenja jezika tražilo se u jednom jedinom metodu koji bi bio isti za sve učenike i uslove učenja- u vreme ova dva pristupa nisu se rešavali osnovni problemi učenja i predavanja, već su se tražile samo efikasnije tehnike nastave3. LINGVISTI Č KI - problemi nastave stranog jezika posmatraju se gotovo isključivo sa pozicije lingvistike; smatralo se da dobar nastavnik jezika treba da odlično poznaje lingvistiku ili da i sam bude lingvista- ovaj pristup je uneo znatno više naučnog metoda u predavanje jezika u odnosu na prethodna dva4. SOCIOPSIHOLOŠKI- njime se teži prodreti u prirodu procesa učenja; pridaje se velika važnost motivaciji i stavovima učenika, kao i društvenoj komponenti; podrazumeva bavljenje psiholoskom stranom ucenja, psihologijom ucenja i drustvenim faktorima.5. funkcionalni ?- svi ovi pristupi su manje-više jednostrani; potreban je neki široko koncipirani pristup* METOD proceduralisticki/opisuje neophodne procedure- oduvek je postojala težnja metodičara da formulišu takav metod nastave stranih jezika koji bi bio najbolji, bez obzira na ciljeve učenja i brojne druge činioce koji utiču na izbor metoda- savremena istraživanja u oblasti metodika nastave stranih jezika donela su saznanje da ''najboljeg metoda'', jednog jedinog – nema- koji će od brojnih metoda koji se danas primenjuju biti ''najbolji'' zavisi od niza činilaca (cilj učenja, uzrast učenika, stil ucenja...)- ali, ima velikih metodičara kao što su KOMENSKI i SVIT, koji nisu govorili o jednom metodu, već su podržavali ideju o fleksibilnosti metoda, tj. njegovoj prilagodljivosti uslovima učenja i predavanja

PRISTUP: skup pretpostavki koje se ticu prirodne nastave i ucenja stranog jezika – opisuje materiju koja treba da se uci

24. GD: NAJRANIJA ISTORIJA (KOMENSKI/GUAN/FIJETOR)

- u Staroj Grčkoj strani jezici se nisu učili jer su Grci smatrali da svi treba da uče njihov jezik- u Rimu se učio grčki, uz pomoć privatnih profesora- inače, strani jezici se praktično uče oduvek, jos od starih civilizacija, bez obzira na sam jezik i vreme; učio se strani jezik odlaskom u stranu zemlju, i to su uglavnom bili trgovci, plemići, vitezovi, diplomate, politicari- učenje stranih jezika bilo je privilegija određenog broja ljudi, tj. bogatih ljudi i ljudi koji su putovali; odvijala se privatna nastava za decu bogatih ljudi- privatni profesori su iznosili principe nastave praktično, a teorijom se nisu bavili- začetnik moderne nastave stranih jezika KOMENSKI (Jan)- period od KOMENSKOG (XVII vek pa do kraja XIX veka) ispunjen je uglavnom teorijskim delima o gramatičko-prevodnom metodu, pa se taj period može smatrati periodom gramatičko-prevodnog metoda u nastavi stranih jezika- kao kraj prvog perioda razvitka metoda stranih jezika uzet je kraj XIX veka tj. pojava dela GUENA i FIJETORA i osnivanja MEĐUNARODNOG FONETSKOG UDRUŽENJA (fonetika nam pomaze da stvorimo dobre radne navike)- ova dva metodičara su nezavisno jedan od drugog razradili nove principe učenja stranog jezika, ukazali na mnoge slabosti nastave stranih jezika u prethodnom veku- njihove stavove prihvatio je veći deo Evrope- period od SUENA i FIJETORA do početka II sv. rata ispunjen je borbom pristalica ''nove metode'' (direktni metod) i onih koji su i dalje primenjivali gramatičko-prevodni metod- kao posledica tih rasprava javili su se novi metodi ili oblici dva navedena metoda- primenom novih tehničkih dostignuća u nastavi stranih jezika (gramofon, radio, film...) u specifičnim uslovima II sv. rata (kada je veliki broj ljudi morao da savlada jezik za kratko vreme) došlo se do novih oblika direktnog metoda a i do sasvim novih metoda- posle završetka II sv. rata javile su se nove varijante nekoliko metoda koji su se primenjivali ranije

25. F. GOWIN, H. SWEET, L. BLOOMFIELD, BF. SKINNER (biheviorizam), N. CHOMSKY

* GOVIN – uveo u nastavu stranog jezika metod poznat pod imenom

PSIHOLOŠKI METOD koji se zasniva na ''asocijaciji ideja i mentalnog dočaravanja''- u svom delu ''Umetnost predavanja u učenju jezika'' izložio je principe svog metoda i ilustrovao ga sa mnogo primera- osnov GUENOVOG METODA je jedan od principa kasnijeg direktnog metoda (nastava stranog jezika kroz realne situacije)- glagol je najbitniji (on nije uspeo da nauci jezik po gramatickom metodu)- zamerala mu se neprirodna veza između leksičke i gramatičke građe- nema kalupa za ucenje jezika- proucavao je jezik kod dece i u kontekstu- uprkos formalističkom deljenju nastavne građe i nesistematičnosti selekcije rečnika i rečeničnih konstrukcija imao je ogroman značaj za daljnji napredak metodike; njegov metod serija je značajan korak unapred u poređenju sa svim dotadašnjim metodama i tehnikama rada- celokupnu jezičku građu podelio je u rečenice koje čine osnov ''serija'' (postoji 50 serija koje čine ukupan zbir ljudske individualnosti, svaka serija podeljena je na vežbe)REFORMISTI: primer se uvezbava, zatim se objasnjava i dolazi se do pravila* SWEET – Englez, pripadao pretečama fonološke škole u lingvistici- ukazivao na potrebu da se pri analizi uočavaju one izgovorene karakteristike glasova koje direktno doprinose raspoznavanju reči, tj. njihovog značenja- uticao na modernizaciju lingvističkih ideja u Engleskoj i Americi- process ucenja SJ je mehanicki – zakon asocijacija, potrebna su predgramaticka ucenja i kod odraslih- preporucuje kolokvijalni govor- najbitniji su: 1. izgovor; 2. gramatika; 3. retorika; 4. knjizevnost; 5. stari jezik* BLOOMFIELD LEONARD – istaknuti predstavnik Američke limgvistike- u početku klasični lingvista upoznat sa problemima Evropske lingvistike, odlučio se za strukturalizam tražeći svoje sopstvene puteve; na njega su uticali i sociolozi kao i bihevioristi- usredsredio se na zvukovnu stranu jezika jer je najobjektivnija ali nije zanemarivao onu značenjsku stranu; treba da bude intenzivno, uslovljeno tako što nam jez. faktori postaju navike; jezik se uči nesvesno automatski- pisanje znaci samo jezik zabeleziti znakovima, a stvarno znacenje je govorenje- DISTRIBUCIONALIZAM – lingvistički pravac zasnovan na razgrađivanju Blumfildovog metodološkog načela da gramatika počiva na preciznim definicijama kroz najpotpunije opise ponašanja jezičkih jedinica- radio na metodi ASTP (intezivno obučavanje Američkih vojnika posle napada na Pearl Harbur 1941.)- Lenguage learning is overlearning* SKINER (biheviorizam)- njime i njegovim radom se inspirisao audio-lingvalni metod- vezuje se za biheviorizam

- smatra se da je naše ponašanje uslovljeno (instrumentalno): instrumentalno uslovljavanje- osnovni proces učenja je isti i kod životinja i kod ljudi- govor je specifičan oblik ljudskog ponašanja koje se odvija kao i svako drugo uslovljeno ponašanje; značenje nema nikakve važnosti- ovakvo ucenje je u suprotnosti sa nastavom jer je programirano i ucenik uopste tako ne govori SJ, ali sa ostalim oblicima u kombinaciji moze biti od koristi, jer daje podsticaj uceniku i smatra da je najkorisniji ako usledi odmah- šema učenja: stimulans/responce/rainforcement pitanje/odgovor/potvrda- rezultat: potepeno će se poboljšati odgovor subjekta i inače svaki put lingvističko ponašanje bliže izvornom govorniku* ČOMSKI- (najveći lingvista xx veka) kritikovao Skinera: jezik se uči tako što se jednostavno posmatraju i oponašaju govornici; jezik je pojava svojstvena čoveku, reč obeležava čoveka-centralnu ulogu u učenju jezika imaju kognitivni faktori- u umu deteta radi mehanizam genetski predodređen da dekodifikuje bilo koji jezik na svetu i da organizuje željeni output.

26. METODI / PRISTUPI

* FORMALISTIČKI- formalistički metodi ''gramatika- prevođenje'' javljaju se na kraju XVIII v. u religioznim školama i u školskim ustanovama tadašnje buržoazije- jezik se usvaja memorisanjem gramatičkih pravila i prevođenjem- teorija usvajanja jeste DEDUKTIVNA TEORIJA: od pravila ka jeziku, tj. od formalnog (gramatika) ka funkcionalnom (jezička upotreba); tj od forme, od opsteg- usvajanje jezika je za učenike mentalna gimnastika- pisani jezik treba da se oslanja na određeni uzor (npr. u latinskom- Ciceron)- uče se reči ili fraze i utvrđuju se putem morfologije i sintakse- prevođenje ima dvostruku ulogu: 1. vežbe i usvajanje i 2. kontrolni zadatak(provera znanja) i to je DEDUKTIVNI način učenja.- razvija samo graficke sposobnosti: citanje i pisanje- nedostatak: usredsredjivanje na gramatiku; prevodjenje moze dovesti do stvaranja vocabulario passivo; ucenik moze da prepozna gramaticko prabilo i reci, ali ne moze da ih upotrebi u govoru- jedna od varijant formalnog metoda: THE READING METHOD- u SAD-u 20-tih i 30-tih godina XX veka; razviti isključivo sposobnost čitanja da bi se moglo pristupiti originalnim tekstovima, razumevanje texta bez upotrebe prevoda, pasivno znanje- KOGNITIVNI METOD- zasnovan na generativno-transformacionoj gramatici; radi se na sve 4 jezičke sposobnosti- na glotodidaktičkom nivou formalistički metod neguje samo grafičke sposobnosti (čitanje i pisanje).

* PRAKTIČNO-FUNKCIJSKI (metodi diretti)- treba otići među strance, pomešati se, slušati, navići se na usvajanje jezika kroz svakodnevnu komunikaciju- baš kao što se uči, tj. usvaja maternji jezik- u prvi plan se ističe govorni jezik, a zatim i stapanje sa kontekstom gde je jezik prirodno govoren- praktično-funkcionalna priroda usvajanja jezika- nastavlja se na direktni, samo je razređeniji- induktivni metod- ucenje je mehanicko ucenje gramatike kroz oralni pristup na naucnim metodama-PALMER (mim-mem approach): radio u Japanu do II svetskog rata (prvi udzbenik stranog jezika zasnovan na analizi konverzacije)- uveo je 3 procesa ucenja jezika: 1. primanje znanja; 2. utiskivanje tog znanja; 3. koriscenje znanja u stvarnoj praksi.

* INTEGRISANI- integrisani metod je tzv. metod sinteze- zasniva se na interdisciplinarnoj prirodi GD.- uključuje razne faktore koji su u međusobnom odnosu: učenik, nastavnik, lingvistički materijal, ciljevi, metodologija, tehnike- TITONE (1973.) konstruisao GLOTODINAMIČKI MODEL gde je pokušao da integriše pristupe- u osnovi TITONEOVOG modela su međuljudski odnosi zasnovani na '' dubokom ja '' (egodinamički model)- strategijski procesi- formulisanje pravila, programiranje i selektovanje reči- taktički procesi- komunikacijske akcije.- formulisanje pravila i selektovanje reci

* GRAMATIČKO-PREVODNI- koristi se u periodu od KOMENSKOG (XVII vek) do kraja XIX veka- 2 osnovna principa: nastava stranih jezika sastoji se u proučavanju gramatike i prevođenju sa stranog i na strani jezik- živi jezici se izjednačavaju sa klasičnim- osnovna slabost ovg metoda- zasniva učenje na INTUITIVNOJ DIDAKTICI: PRAVILO-PRIMER-VEŽBA- primenjuje se deduktivni metod; na taj način učenici stiču solidno znanje o jeziku i, u najboljem slučaju, omogucuje razumevanje pisanog jezika; o mogućnosti korišćenja jezika aktivno nema ni govora.- strogo kaznjavanje ucenika: dobar za nastavnike, los za ucenike- vokabular se stice uglavnom iz tekstova

* KOGNITIVNI- javlja se kao varijanta formalnog metoda, koji se zasniva na gramatici i prevođenju- zasnovan na strukt. pristupu

- u vezi je sa generativno-transformacionom gramatikom ČOMSKOG- formalni: gramatičko pravilo formulišu lingvisti i nastavnici, a učenici ga kao takvo usvajaju; kognitivni: gramatičko pravolo je psihički mehanizam nama urođen, ukorenjen duboko u svesti- on neguje sve 4 jezičke sposobnosti.Comski odbacuje generativni pristup i biheviorizam; ‘jezik nije struktura navika vec ukljucuje i inovaciju – formiranje novih recenica/istice mentalna svojstva kada koristimo jezik/- veliki deo ljudskog ponasanja nije imitacija, vec se iznova stvara na osnovu apstraktnih pravila

* DIREKTNI (Palmerov oralni metod, Jasperson, Sweet: kraj 19-II svetski rat)- podrazumeva se nastava na stranom jeziku- krajem XIX v. javlja se Vilhelm FIETOR, rodonačelnik novog pravca koji je sadržao elemente gram. - prevodnog metoda, ali uvodi i novine-zasniva se na ideji da se učenik ubaci u jezik i da se što više podstakne na vežbanje, pa čak i na raspravu o jeziku i na razmisljanje o jeziku- prvo se savladjuje govor, pa tek onda pisanje- od kraja XIX veka do početka II sv. rata; koristio se u srednjim školama srednjih klasa i na kursevima, pre svega za odrasle- induktivna teorija: jezik se uči imitacijom, a ne analizom; vežbom, a ne gramatikom- imitacija, a ne analiza; vezba, a ne gramatika- nije imao teorijsku podlogu‘NATIVE SPEAKER’ – bilo je neophodno da nastavnik bude izvorni govornik- učenik je u centru pažnje, a nastavnik beleži svaku aktivnost i u predavanjima koristi samo Ls - naglasak je na izgovoru i na sposbnostima razumevanja i govora, a u drugoj fazi- pisanja- PALMEROV oralni metod - zasniva se na učenju jezika među izvornim govornicima bez sistematskog učenja pravila- MIM-MEM PRISTUP (mimicry memorization)- učenik je izložen uticaju velikana jezika, koji se imitiraju usvajanjem fraza, reči, pokreta; ucenik slusa nastavnika, a zatim imitira njegove reci i na taj nacin uci jezik = Berlingov- uticao na veliki broj metoda koji će uslediti.- zabrana koriscenja maternjeg jezika- kasnije (1920) nastavnici isticu gramatiku- nasleđe direktnog metoda traje do danas preko potpunog utapanja u sredinu govornika i preko izvornog nastavnika; IMMERSIONE - optimalni uslovi za prirodno učenje jezika; IMMERSIONE TOTALE - veštačko stvaranje autentične sredine govorenja stranog jezika (prepreke: nastavnik kao izvorni govornik...)

* ASTP (formalisticki, mim-mem)- Army specialized training program (špijuni, tajni agenti)- osnova ovog metoda: učiti isključivo govorni jezik putem intezivnog vežbanja

- Blumfild, Boaz, Sapir- u toku II sv. rata: ASTP se organizuje prvenstveno za vojnike, tehničare, diplomate sa ciljem da oni nauče u što kraćem periodu jezik i saveznika i neprijatelja- indukativna teorija; Blumfild- LANGUAGE LEARNING IS OVERLEARNING- učenik usvaja jezik intenzivno i mehaničko i ne dozvalja mu se nikakva autonomija u učenju- dva nastavnika po grupi: senior instructor- vodi kurs; informant- izvorni govornik- osim što je pažnja posvećivana razumevanju i govoru, učila se i geografija, istorija, institucije države Ls- 35 sati nedeljno, 25-jezika; 10- učenje o regionu.- upotreba ploča sa pauzama da bi se omogućilo ponavljanje što predstavlja početak multimedijalnog pristupa- prvi put se ističe kultura naroda- govoriti: TACNO i TECNO- motivacija je od vitalnog znacaja: zivot zavisi od stranog jezika- mehanicisticki stav prema jeziku, pod uticajem ranih bihejviorista- zanemaruje se semantika, a istice se fonologija i morfosintksika- treba zaboraviti na maternji jezik da bi se pravilno govorio strani

* AUDIOLINGVALNI (oralni, audio-oralni, strukt.)- ublažena i obuhvatnija verzija ASTP- a; akcentan ostaje na govoru- počinje da se afirmiše u američkim školama krajem '50, a kasnije i u evropskim- to je integracija intezivnih metoda dopunjena biheviorističkim učenjem, zasnovana na operativnom uslovljavanju učenika po formuli stumulans-responce (SKINER)- učenik je predmet asocijativnog i mehaničkog usvajanja jezika a nastavnik prati usvajanje i ocenjuje putem tekstova- neguju se pre svega oralne sposobnosti, ali nisu zanemarene ni pisane sposobnosti- vežbanja su strukturalna (pa se često zove i strukturalistički): sintagmatska (na nivou rečenice); paradigmatska (leksika)- metod se i danas koristi u školama u nešto izmenjenoj varijanti; opada mu znacaj zbog mehanicistickog aspekta- zasniva se na stvaranju jezickih navika; temelji se na procesima i na konstrativnoj analizi- minimal pair- za bolji izgovor- language testing- za proveru usvojenog- FREJS, LEJDO.

* SITUACIJSKI- koncentriše se na pojmu situacije, zbog koje lingvistička razmena nije beskorisna, već se odvija u životnom kontekstu; usredsredjuje se na vokabular od 2000 reci

- u Evropi 60-tih godina, utiče na ovaj metod sociolingvistika, semiotika, komunikacija licem u lice- situacijski metod ima posebnu teoriju usvajanja koja je integrisana sa strukturalističkim teorijama, komunikativnim pristupima- učenik je više autonoman, manje uslovljen; nalazi se u centru komunikativne situacije- nastavnik programira lingvističko- komunikativne aktivnosti- jezik se usvaja svakodnevnim vežbanjem u lingvističko-komunikacijskim situacijama- pažnja se posvećuje prvenstveno oralnoj sposobnosti, ali se neguju i ostale- postoji velika integracija jezika se nejezičkim elementima: vizualizacija- Malinovski, Firt, Fišmen – slusanje i ponavljanje; nastavnik je ‘manipulator’, treba da izmami tacnu rec, a negativnu da ispravi, dok je ucenik ‘gospodar’ Situacija: 1. usmeno uvezbavanje; 2. recenicni obrasci u situaciji

* AVGS- audio-vizuelni globalno-strukturalni metod- govorni jezik je u centru pažnje; ritam, akcenat, intonacija- pristup jeziku je globalan, tj. jeziku se prilazi kao jednom jedinstvu, a ne zbiru odvojenih i nezavisnih pojmova- pisanjem se počinje pošto učenik usvoji novu glasovnu strukturu stranog jezika- koriste se slike i magnetofon da bi dočarali realističnost situacije- bitna oznaka ove metode je struktura u unutrašnjem smislu kao povezanost elemenata; dok je audio-vizuelna strana logična posledica strukturalnog gledanja na jezik.- ocekuje se da ucenici odgovore prema Skinerovoj semi- struktura jezika se usvaja putem uzimanja naj elemenata *izbacuju se arhaicne reci

* KOMUNIKATIVNI PRISTUPI (audiolingvalni i komunikativni)- u komunikacijskom pristupu u centru pažnje je učenik i bitna je komunikativna funkcija jezika- komunikativni pristup se javlja 70-tih godina u Evropi i biva zvanično predložen od strane Evropskog saveta AL vs CLT(u verziji poznatoj kao pojmovno-funkcijski pristup)- osnovni centar za jezičku politiku je Brisel gde se 1978. javljaju enciklopedije osnovnih postulata za svaki jezik (jezički minimum - 1500 leksema potrebnih za osnovnu komunikaciju na datom jeziku)- zanemaruje značenje- u osnovi je značenje- memorišu se dijalozi- ne memorišu se dijalozi- jezik nije u kontekstu- jezik je u kontekstu- uče se strukture, glasovi, reči- jezik se uči radi komunikacije- proučava se jezik (overlearning)- efektivna komunikacija- izbegavaju se gramatička objašnjenja- gramatika se koristi kada je potrebna- upotreba maternjeg jezika se izbegava- može se koristiti

- čitanje i pisanje su odgođeni- odmah i čitanje i pisanje- cilj- jezička sposobnost- cilj- komunikacijska kompetencija- očekuje se interakcija učenika u jezičkom sistemu- učenici u međusobnoj interakciji, jezički sistem nije bitan- potrebno je identifikovati lingvističko-komunikativne potrebe subjekta u sociolingvističkim okolnostima koja je za njega nova i u kojoj treba da se snađe (subjekta- neko ko se seli zbog posla)- jedina autonomija dozvoljena učeniku jeste ona da nauči lingvističke forme u vezi sa pojmovima i funkcijama koje su potrebne da bi se zadovoljile lingvističko-komunikativne osnovne potrebe- nastavnik treba da poseduje tečna znanja jezika i moderne GD. tehnologije - neguju se i razvijaju sve 4 jezičke sposobnosti- može se primeniti svaki metod koji će omogućiti dobru komunikaciju- Vilkins, Trim, Vanet.- Trim i Vanet sačinili su projekat "MODERNI JEZICI" - uvodi pojam preživljavanja (livello soglia) da bi mogla da se uspostavi međusobna komunikacija- specifikacija komunikativnih ciljeva se ostvaruje na 3 NIVOA: 1. NIVO FUNKCIJA, 2. NIVO POJMOVA i 3. NIVO JEZIČKIH PODELA- pojmovno-funkcionalni pristup nema određene kritike - zamera mu se što je polazeći od potreba korisnika više pažnje posvetio samom predmetu (jeziku) nego korisniku

* HUMANISTIČKO-AFEKTIVNI- zasniva se na psihoanalizi, tj. odnos nastavnik-učenik teži onom odnosu psihoanalista- pacijent- subjekat, tj. učenik je oslobođen svih kompleksa; a nastavnik je diskretan, posmatra, prati, savetuje i ohrabruje svoje učenike1.~ THE NATURAL APPROACH (Kreshel, Terel) – mora biti emotivno pripremljen, u sredistu je razumevanjeThe Natural approach naglasava ulogu prirodnog usvajanja jezika i podvlaci paralele izmedju stranog i maternjeg jezika. Pridaje vise vaznosti emotivnim nego kognitivnim faktorima u procesu ucenja. Takodje vecu vaznost pridaje savladjivanju vokabulara nego gramatici. Greske ucenika se ne ispravljaju. Cilj pristupa je da razvije sposobnost razumevanja osnovnih sadrzaja u neformalnim komunikativnim situacijama. Ucenici mogu da upotrebljavaju maternji jezik.- do znanja jezika može se doći na 2 načina:A) USVAJANJE (maternji jezik i drugi jezik)- putem nesvesnog procesaB) UČENJE (Ls)- svestan process – monitor hipoteza – hipoteza prirodnog reda (slican kao maternji)- važan je input- INPUT HYPOTESIS (da se postigne određeni nivo "I" dolazi do nivoa usvajanja "I+L"- usvajanje jezika se vrši sledećim redom:» pragmatika» semantika» gramatika, ne obrnuto kao što su tvrdili formalistički metodi = indukcija- ovaj metod podrazumeva dva aspekta: PERIOD RECEPTIVNOG ĆUTANJA pre

nego što se počne sa produkcijom na Ls, kao i HIPOTEZA AFEKTIVNOG FILTERA, tj. da se odstrane psihičke blokade koji novi input može da stvori prilikom usvajanja jezika- community conselling- total physical appereance- the silent way/ G. Gattegno- Krašen, Terel, Jasperson, Asher- Krasen se bavi razlikom usvajanja jezika prirodnim putem i ucenja jezika2.~SUGGESTOPEDIA - LOZANOV 1978. (tvorac)- ima veze sa semantičkim poljem sugestije- manipulacije- hipnoze- usmerava se na to da se jezik uči ne razumom, već nesvesno- ambijent u kojem se uči jezik sličan ambijentu psihoanalitičarskih seansi: udobne fotelje, prijatne boje, muzika...- često se odvija na sledeći način: prezentacija lingvističkog materijala; memorisanje istog na nivou nesvesnog; revizija usvojenog putem igara, razgovora- lingvistički materijal, tj. tekst treba da je potpun, zanimljiv, da ima emotivni naboj, estetiku, treba da izbegavaju neprijatne teme; poželjna je muzika, npr. instrumentalna muzika baroka.3.~ SILENT WAY- Gatenjo- odnosi se na tiho ponašanje nastavnika; tačne odgovore propraća pozitivnim ili negativnim klimanjem glave i njegova uloga je pozadinska4.~ TPR (total phisycal responce)- autor Ešer- sastoji se od povezivanja reči i pokreta formulisanih kao serija naređenja izdatih na stranom jeziku5.~ COMMUNITY COUNCELING- auter Karen- nastavnik ima ulogu savetnika na stranom jeziku a učenici kolektivno primenjuju savete- kritika: svi ovi pristupi aktiviraju samo kratkoročnu memoriju

* COUNCILE OF EUROPE- savet Evrope već nekoliko decenija podržava i promoviše specifičnu politiku učenja stranih jezika u evropskim okvirima- do sada su proizvedeni važni dokumenti koji u duhu tolerancije i ravnopravnosti, ravnopravno vrednuju jezike kao instrument u monunikaciji i saradnji- '70. i '80-tih godina eksperti Evropskog saveta stvaraju ''PROJEKT MODERNIH JEZIKA'' sa ciljem da se evropski stanovnici opreme lingvističkim znanjem potrebnim za premeštanja iz zemlje u zemlju bilo radi posla, bilo radi školovanja- govori se o sferi preživljavanja, tj. o određenom pragu znanja stranog jezika neophodnog za komunikaciju

- prag znanja je jedna od najpoznatijih oznaka komunikativnog pristupa Saveta Evrope- potrebno je pripremiti i obučiti sve građane za međunarodnu mobilnost koja je usled sve veće saradnje postala veoma intenzivna- pojmovno-funkcijski pristup je zvanični predlog Saveta Evrope- neke od tačaka:1. komunikativne potrebe (npr. za emigrante)2. komunikativni ciljevi; treba tražiti lingvističke izraze neophodne za život i preživljavanje3. praktične funkcije (reći ime, pitati za ime, adresu...)4. pojmovi (treba učiti redom: ime, adresa, kuća, pozdravi...)5. lingvističke forme (reči i pojmovi kojima se može izraziti sve rečeno)- projekat Saveta Evrope se ne zasniva ni na kakvoj posebnoj metodologiji- Freddi zamera na tome što se gubi kontakt sa učenikom , smatra da se sve to trebalo više vezati za učenika.

* COMMON EUROPEAN FRAMEWORK (svrhe i ciljevi; osnovna načela; plurilingvističke i plurikulturalne kompetencije- Savet Evrope već nekoliko decenija podržava i promoviše specifičnu politiku učenja stranih jezika u evropskim okvirima- do sada su proizvedeni važni dokumenti koji, u dudu tolerancije i ravnopravnosti, ravnopravno vrednuju jezik kao instrument u komunikaciji i saradnji- najsavremeniji i najvažniji dokument trenutno je COMMON EUROPEAN FRAMEWORK- Zajednički evropski okvir za žive jezike- u njemu se nalazi nekoliko suštinskih stavova koji Evropu i svet doživljavaju kao jedinstven obrazovni prostor u kome se prožimaju narodi i kuture, jezici i govornici- cilj CEF- promovisanje uzajamnog razumevanja i tolerancija, mobilnost u Evropi , saradnja, upoznavanje raznih evropskih jezika, i popularnih i onih koji se manje uče, kao i kultura tih jezika- veoma bogato nasleđe različitih jezika i kultura u Evropi treba štititi i razvijati- boljim poznavanjem modernih evropskih jezika bićeolakšana komunikacija i interakcija među pojedincima različitih jezika - Evropa treba da promoviše saradnju na nacionalnom i internacionalnom nivou svih vladinih i nevladinih institucija koje se angažuju na razvujanju metoda nastave i evaluacije u oblasti živih jezika- jedan od principa koja se promoviše jeste kontinuirano obrazovanje i učenje: da covek prema svojim potrebama i zahtevima drustva moze da se vrati u skolu tamo gde je stao- u osnovi svih ideja vezanih za pitanje jezik nalazi se IDEJE VIŠEJEZIČNOSTI- to je sposobnost pojedinca da uzme učešće u interkulturnoj interakciji na više jezika (koje poznaje na onom minimalnom nivou neophodnom da mu se otvore vrata date culture) i koje mu omogućava upoznavanje većeg broja kulturnih zajednica.

- CEF promovise: mobilnost, saradnju, poznavanje raznih evropskih jezika i kultura, razumevanje i toleranciju, kontinuirano obrazovanje i visejezicnost.

* KOMPETENCIJE (opšte: znanja i umenja; sposobnosti jezičkog opštenja; jezički korisnik/ učenik: svojstva pojedinca/ ličnosti)- izdvajaju se sledeće kompetencije:A) KOMPETENCIJE LINGVISTI Č KO-KOMUNIKATIVNE PRIRODE 1. SEMIOTIČKO-KULTURNA KOMPETENCIJE- integriše verbalni jezik sa neverbalnim; podrazumeva niz znanja koja dovode do stabilnog kontakta između sagovornika i uzajamnog razumevanja2. TEKSTUALNA- podrazumeva stvaranje niza rečenica koje se međusobno mogu organizovati u tekst (diskursna kompetencija)3. LINGVISTIČKA- posedovanjereceptivnih, produktivnih i integrativnih veština4. SOCIOLINGVISTIČKI- podrazumeva sposobnost odabira odgovarajućeg jezičkog varijeteta, u skladu sa situacijom sagovornicima, mestom, odnosima5. PARALINGVISTIČKA- sposobnost da se prepozna psihološko, socijalno, kontekstualno značenje govora, tj. intonacije, tona, akcenta, poreklo govornika...6. EKSTRALINGVISTIČKA- podrazumeva sposobnost da se shvati značenje svih neverbalnih jezika, tj. gestova, ponašanja, držanja; odsustvo/ prisustvo/ vrsta odeće, nakita, šminke, kuće, automobile B) KOMPETENCIJE Č ISTO LINGVISTI Č KE PRIRODE 1. RAZUMEVANJE2. GOVOR3. ČITANJE ~ 4. PISANJE5. MIKROLINGVISTIKA6. PREVODILAČKAMETALINGVISTIČKA KOMPETENCIJA: odnosi izmedju jezika i drugih kulturnih sistema na koje jezik upucuje

27. LINGVISTIČKA PRAGMATIKA (govorni činovi)

- obuhvata sve sto se tice jezicke upotrebem u okviru nje je i didaktika- trudi se da objasni sve sto se tice jezicke upotrebe, kako funkcionise, cemu sluzi- jezik se shvata kao delatnost, aktivnost- proučava činioce koji upravljaju našim jezičkim izborom u društvenoj interakciji i dejstvo našeg izbora na druge- teorijski smo slobodni da kažemo sve što želim, a u praksi smo, međutim, prinuđeni da se pridržavamo velikog broja društvenih pravila (npr. nije red da se pričaju vicevi na sahrani)- u mnogim jezicima pragmatičke distinkcije formalnosti, učtivosti, intimnosti protežu se kroz čitav gramatički; leksički; fonološki sistem, i odražavaju

pitanja socijalne klase, društvenog statusa, i uloge~ (hvala: Želite li još čaja? Hvala (za Engleze znači DA, za Francuze NE)- pragmatika još uvek nije koherentna oblast proučavanja, već se preklapa sa još nekoliko oblasti: semantika, sociolingvistika, psiholingvistika, analiza diskursa * GOVORNI Č INOVI - OSTIN- britanski filozof- podelio je iskaze na:~ PERFORMATIVNE ( Hoću... Obećavam)~ KONSTATIVNE (prenose informaciju)- dejstvo iskaza no ponašanje govornika i slušaoca proučava se na osnovu trostruke distinkcije:1. LOKUCIONI Č IN - komunikativni čin se odvija2. ILOKUCIONI Č IN - čin kao rezultat govornikovog iskaza (kazivanje=činjenje)3. PERLOKUCIONI Č IN - dejstvo iskaza na slušaoca- 5 osnovnih tipova ilokucionih činova (DZON SERL):1. PREDSTAVNI- govornik se obavezuje na istinitost rečenice: tvrdi, veruje, zaključuje, odriče, pretpostavlja 2. DIREKTIVNI- govornik pokušava da navede slušaoca da učini nešto: moli, izaziva, naređuje, zahteva3. KOMISIVNI- obevezuje se na postupke: garantuje, jamči, obećava, zaklinje se4. EKSPRESIVNI- izražava stav o nečemu: izvinjava se, žali se, čestita, želi dobrodošlicu, zadovoljstvo/nezadovoljstvo, slaganje/neslaganje5. DEKLARACIJA- menja spoljašnji status ili situaciju svojim iskazom: dajem ostavku, otpušteni ste, objavljujem rat- govorni činovi su uspešni samo ako se zadovoljavaju neka merila poznata kao ''USLOVI PRIKLADNOSTI'' (pravila po kojima se cinovi izvode): - osoba koja izvodi govorni čin mora biti ovlašćena za to (npr. uhapsiti- to mogu samo policajci)- govorni čin se mora obaviti na ispravan način (npr. dobrodošlica se izjavljuje ljubazno)- treba da postoji iskrenost u govornom činu (''izvinjavam se''- samo ako se misli iskreno)

28. DISKURS / TEKST; ANALIZA KONVERZACIJE

- diskurs znači pisanu reč, text, a text je osnovni element lingvističke poruke- tekst => diskurs: disciplina koja proucava celinu vecu od recenice, moze biti pisani i usmeni – to je celina povezanih recenica (prica, bajka ima narativnu funkciju, zapovest – preskriptivnu; turisticka brosura – deskriptivnu; neko predavanje – argumentativnu_- tekst je i telefonski razgovor, sale, molitva, odlomak iz novena, pesma, politicki zapisnik, pismo.

- osobine teksta: gramaticnost (u nekim slucajevima), kohezivnost (mehanizmi koji to omogucavaju su konektori), koherentnost

- lingvistička analiza je prvenstveno zaokupljena građenjem rečenica, a poslednjih godina sve više pažnje se posvećuje analizi načina rada na koji rečenice funkcionišu- 2 glavna pristupa: ANALIZA DISKURSA- stavlja akcenat na strukturu prirodnog toka govornog jezika (konverzacija. Intervjui, govori)TEKST-ANALIZA- koncentriše se na strukturu pisanog jezika (eseji, beleške, poglavlja knjiga, pisma)- diskurs i tekst mogu se koristiti u širem smislu i podrazumevati sve jezičke jedunice sa određenom komunikativnom funkcijom, bilo govornom bilo pisanom- naglašava se potreba da se jezik sagleda kao dinamički, socijalni, interaktivni fenomen- značenje se u obe ove analize ne prenosi pojedinačnim rečenicama, već mnogo složenijim govornim razmerama u kojima učestvuju uzajamno poznavanjei poimanje sveta učesnika komunikacije- TEXT mo ž e biti: 1. NARATIVNI, KNJIŽEVNI, NEKNJIŽEVNI2. DESKRIPTIVNI3. ARGUMENTARNI4. INFORMATIVNI5. REGULATIVNIANALIZA KONVERZACIJE- konverzacija se smatra jaosnovnijim i najuniverzalnijim načinom obavljanja ljudskih poslova- analiza konverzacije je poseban metod proučavanja strukture konverzacije- zasniva se na tehnikama američkog sociološkog pravca ia '70. godina poznatog kao ETNOMETODOLOGIJA- ranija sociološka istraživanja bila su pretežno koncentrisana na opšta pitanja društvene strukture- nov naziv trebalo je da označi novo usmerenje zasnovano na proučavanju tehnika kojima se služe sami ljudi kada učestvuju u društvenoj i jezičkoj interakciji- glavni akcenat je na tome kako pojedinci doživljavaju, razumevaju i opisuju svoje interakcije- u analizi konverzacije podaci se sastoje od magnetofonskih snimaka prirodnih razgovora i odgovarajućih transkripcija, koji se zatim sistematski analiziraju kako bi se utvrdila svojstva koja utiču na tok razgovora- naglasak je na empirijskom, induktivnom radu (od iskustva do opstih zakljucaka) i po tome se ovaj pristup ponekad razlikuje od analize diskursa (koja je deduktivna); njenih pretežno formalnih metoda.

29. HIPERTEKST

- ovaj termin je prvo ušao u jezik informatike, a zatim i u običan jezik- sa pojavom kompjutera mogle su se ostvariti sve finije forme interaktivnosti koje su dozvolile da se oformi nova vrsta teksta- radi se o tekstu koji ne predstavlja tradicionalnu linearnu strukturu u kojo čitanje počinje na prvoj strani a završava se na poslednjoj, već STRUKTURU MREŽASTU koja se sastoji od brojnih hipertekstualnih čvorova, tj. delova teksta koji dozvoljavaju da se jednim klikom miša otvori novi tekst ili slika ali zvuk, tj. audio-video dokument povezan sa početnim tekstom- putem klika se povezuj brojni čvorovi koji čine HIPERTEKST- dozvolja čitaocu, tj. korisniku da stavra prečice na fleksibilan način, čitanja teče analogno; bira tekstove koji ga najviše interesuju i koji odgovaraju cilju čitanja; čitanja je manje-više slobodno- hypertext stavlja citaoca u prvi plan, on sam moze da organizuje citanje i da bira tekst, moze da pravi precice, da preskace ono sto ga ne zanima- što je više hipertekst bogat dokumentima sve je teže da autor predvidi način korišćenja sopstvenog hiperteksta- autor gubi dominantnu ulogu koju mu je tradicionalna knjiga pripisivala i na neki način predaje deo zadatka čitaocu- hipertekst poštuje načine, sposobnosti, vreme, ritam usvajanja pojedinca, ne ogranicava ga vremenski, doprinosi podsticanju raznih načina usvajanja informacija, podstiče korišćenje brojnih strategija koje čine korisnika autonomnijim i aktivnijim- hipertekst je oblik CD-rom, DVD-rom ili INTERNET, koji je ujedno i kolevka hiperteksta i gde hipertekst suverene vlade.

30. JEZIK I MISAO

- postoji najuža veza između jezika i misli: jezik u velikoj meri olakšava naše mišljenje i omogucuje nam da ga iskazemo- ne zahtevaju sve vrste mišljenja da se iskažu jezikom, on se moze iskazati i emocionalnom reakcijom (plakanje, smeh) ili neverbalnim sredstvima; npr. emocionalna reakcija na neki događaj, mi možemo jezikom objasniti drugima šta osećamo, ali je sama emocija iznad reči- naša svakodnevna maštanja mogu se odvijati bez jezika- mišljenje koje uključuje jezik drugačije je prirode: to je rasudno mišljenje koje se odvija dok rešavamo probleme, kazujemo priče, itd.- RACIONALNO (logičko) mišljenje- postoje 3 hipoteze o odnosu jezika i misli:A) jezik i misao su potpuno odvojeni, s tim što jedan zavisi od drugogB) jezik i misao su identični- tj. nemoguće je nacionalno misliti bez upotrebe jezikaC) jezik i misao su uzajamno zavisni- ali to ne znači da su identični- SAPIR- VANFOVA hipoteza ima 2 na č ela: 1. LINGVISTIČKI DETERMINIZAM- jezik određuje način na koji mislimo

2. LINGVISTIČKI RELATIVIZAM- distinkcija enkodirane u jednom jeziku ne možemo naći ni u jednom drugom (npr. postojanje samo jedne engleske reči za sneg naspram mnoštva eskimskih)- ova hipoteza danas ne opstaje u svom drastičnom obliku, činjenica da se može uspešno prevoditi s jednog jezika na drugi ozbiljan je argument protiv nje- ublažena verzija se obično prihvata: jezik možda ne određuje kako mislimo, ali svakako utiče na to kako percepiramo i pamtimo te olakšava izvršenje naših mentalnih zadataka.

31. EMOCIONA INTELIGANCIJA

- GOLEMAN je došao do zaključka da današnjim društvom vlada sebičnost i osiromašenje i IQ iEQ- EQ služi da formira etičke stavove - u osnovi svake emocije je impuls-osećanja koje teži da bude ostvareno, da dejstvuje- zavisni od impulsa- nemoralni, bez etičkih stavova- EQ- predstavlja sposobnost vladanja emocionalnim impulsom, tj. sposobnost da opažamo druge- zato nam je potrebno obrazovanje koje nas uči samokontroli, samosvesti, empatiji, veštini slušanja, rešavanja sukoba.- središte emocije je impuls- potreba koja se naglo javlja. Zametak impulsa je osećanje koje teži da se ispolji. Ljudi koji pate od golog impulsa tj. zavise od njega, pate od nedostatka moralnosti; sposobnost da se kontroliše impuls je osnova naše volje, karaktera.- osnovne emocije su: bes, tuga, sreća i ljubav- emocioni um je stariji od racionog, racioni um pročišćava dejstvo emocija, a ponekad ih i ukida.- najstariji koreni naših osećanja su u osećaju mirisa- sedište misli je NEOKORTEKS - sadrži centre koji sabiraju i razlučuju ono što čula osećaju; omogućava svest o sopstvenim osećajima- sposobnosti koje čine emocionalnu inteligenciju, a obrazovanje treba da ih formira su: 1. SAMOSVEST, 2. SAMOKONTROLA, 3. EMPATIJA, 4. VEŠTINA SLUŠANJA i 5. REŠAVANJE PROBLEMA

32. MOTIVACIJA

- mogla bi se definisati kao jedno dinamicko interesovanje koje ucenika tera kako da usvaja i uci strain jezik tako i da istraje u procesu ucenja - zašto neko uči strani jezik? - pitanje je veoma jednostavno, ali odgovor je teško dati- odgovor zavisi od pojedinca do pojedinca; svako ima nešto što ga motiviše- motivacija je veoma bitan činilac u procesu učenja jezika

- motivacija je unutrašnji poriv, nešto što učenika vuče ka cilju- CILJEVI mogu biti razli č iti: A) KRATKOTRAJNI (da se položi ispit)B) DUGOTRAJNA (da se postigne bolja komunikacija) – podrazumevaju postojanje prave motivacije, samim tim veci je uspeh u ucenju jezika kao i u poducavanju ucenika koji ih imaju- motivacija može biti:A) SPOLJAŠNJA- odnosi se na faktore koji su izvan učionice (npr. zahtevi sredine da za znanjem jezika, bodrenje roditelja itd.)B) UNUTRAŠNJE- odnosi se na one ciljeve i zadatke koji se odigravaju u učioniciSPOLJAŠNJA motivacija se dele na:1. INTEGRATIVNA/formativna- učenika privlači kultura datog jezika, nauka, knjizevnost, al ii navike, nacin zivota te zajednice; žele ili što više da nauče o toj kuturi, ili da se i sami integrišu u nju (induktivna) (ili formativna jer učestvuju u formiranju ličnosti)- pod jakim uticajem ove motivacije ucenici zele da se integrisu u kulturu, a pod slabijim zele o njoj da saznaju2. INSTRUMENTALNA- motivacija praktične prirode; učenik se nada promeni posla, poboljšanju statusa,; jezik-instrument u postizanju ovakvog cilja (operativne prirode)- ove 2 motivacije se međusobno prepliću: instrumentalna moze da olaksa ispunjenje integrativne motivacije- nastavnik ože da utiče na spoljašnju motivaciju učenika tako što će imati pozitivan stav prema govornicima, kulturi ciljnog jezika i podsticati učenikeUNUTRAŠNJA motivacija je veoma bitna, jer ima učenika koji nemaju spoljašnju motivaciju, pa njihova motivacija uopšte jača ili slabi unutar grupe, u učionici- faktori koji utiču na motivaciju su: uslovi za rad (broj ucenika, izgled ucionicem osvetljenost, klima), atmosfera, br. učenika, izgled učionice, metod (da bude zanimljiv, da drzi paznju ucenicima, da se prilagodi uzrastu), nastavnik,uspeh (sto je ucenik zadovoljniji uspehom, veca mu je mogucnost da dalje napreduje).

33. SLOŽENOST I KREATIVNOST LJUDSKOG JEZIKA

- jezik sačinjava osnovnu sponu među ljudima, od koje zavisi i sam opstanak ljudske zajednice- ta veza koja omogućuje da skup jedinki obrazuje društvenu celinu zasniva se na mogućnosti opštenja među njima, a opštenje je glavni zadatak zbog kojeg jezik postoji- svaki jezik je prikladno i dovoljno sredstvo za obavljanje komunikacijskih potreba zajednice kojo služi

- jezik hvata korak sa vremenom, sa društvenim promenema, zanemarujući ono što prestaje da bude od važnosti, a razvijajući sredstva za izražavanje svega što postaje aktuelno- bogat rečnik je više posledica, nego preduslov društveno-kulturnog i naučno-tehnološkog razvoja; jezici se rađaju jednaki, a odrastaju nejednako- jezik ističe sličnosti, kao znak ličnog identiteta, i kolektivne pripadnosti, ali i razlike, jer jednostavno, postoje različiti načini izražavanja i različiti jezici- jezik nam omogućuje da oblikujemo i izrazimo svoje misli, kao i svoje osećanja, želje, nade, strepnje- sve što čini deo našeg duhovnog života- izražavajući nešto mi ujedno saopštavamo-opštimo sa drugima- jezik je ogledalo kulture i civilizacije, samih ljudi koji se tim jezikom koriste- učiti neki jezik znači ujedno i sticati široko znanje o kulturi i civilizaciji tog jezika- jezik ima tri glavna lica:~ KAO SISTEM ZNAKOVA~ DRUŠTVENA POJAVA- postojanje jezičkih zajednica~ PSIHIČKA POJAVA- umni i duševni život čoveka- jezik čoveka određuje na opšteljudskom, biološkom planu kao člana ljudskog roda, jedinog koji poseduje moć govora; kao i na grupnom, kao pripadnika određene društvene zajednice- jezik je jedno od temeljnih obeležja ljudskog bića- u svakom trenutku svog svesnog postojanja mi smo okruženi jezikom i u njega uronjeni. Noam Chomsky – kreativnost- ucenje culture – tolerancija, neprihvatanje stereoptipa itd.

34. SVRHE I CILJEVI UČENJA STRANOG JEZIKA

- veoma često je dovoljna sitnica da nekoga opredeli čime će se baviti u životu- neko ko zaista želi da nauči strani jezik, to mu je cilj, postići će uspeh bez obzira na okolnosti koje ga prate u procesu učenja- osobe koje uče jezik postavljaju sebi različite ciljeve- pre svega razlikujemo:1. KRATKOTRAJNE (short-term goals)- oni pretpostavljaju neke neposredne ciljeve, prepreke koje treba postići ili prevazići: da se položi neki ispit, da se pročita neki tekst radi učestvovanja na času...-oni su direktni, realizuju se nakon kraceg vremenskog perioda2. DUGOTRAJNE (long-term goals)- pretpostavlju neki cilj koji će se ostvariti u daljoj budućnosti, npr. da se dobije bolji posao, da se taj jezik koristi u poslu, da se zivi u inostranstvu, da se postigne komunikacija na ciljnom jeziku...- generalno gledano, lakše je podučavati one učenike koji imaju jaku motivaciju sa dugotrajnim ciljevima. Od onih sa kratkotrajnim ciljevima, jer se kod ovih postavlja pitanje postojanja prave motivacije

- dugotrajni motive podrazumevanju postojanje prave motivacije pa samim tim i veci uspeh u ucenju jezika kao i poducavanju ucenika koji ih imaju- globalno, ciljevi učenja stranih jezika u svetu su:~ olakšati komunikaciju i interakciju među pojedincima različitih maternjih jezika, promovisati mobilnost, uzajamno razumevanje, saradnju~ prevazići predrasude i diskriminaciju~ upoznati razne kulture, načine života, običaje- opšta svrha: omogućiti učenicima da razvijaju kompetenciju višejezičnosti, tj plurilingvizam- uglavnom se sve svodi na komunikativnu kompetenciju1. samostvarenje2. inkulturacija3. socijalizacija

35. NEKE ILUZIJE GD.

- u poslednjih 40-ak godina GD. je doživela velike i brojne promene, kao i sve oblasti nastave jezika- međutim, pored svih pozitivnih promena još uvek postoje mišljenja i nastavni postupci po školama za koje se može reći da su velike zablude o učenju i zablude o predavanju stranih jezika- zablude se mogu sresti u nastavnim planovima i programima (često preobimni programi koji, da bi se ispunili, vode učenike do kvantiteta, tj. mnogo toga naučenog, ali bez kvaliteta, ništa naučeno kako treba) u izvesnim udžbenicima (nezanimljivi, preobimni), u priručnicima za nastavnike ( govore na osnovu teorije koja nije proverena u praksi)- u mnogim disciplinama, pa i u GD., lakše je formulisati izvesnu teoriju i tehniku rada, nego dočekati njihovu potpunu i široku primenu- ako se izvesne ideje i prihvate, to se čini samo deklarativno, na naučnim skupovima, u stručnoj literaturi, dok se u učionici radi na isti način kao i rep 50 godina- prvi uslov za iskorenjivanje zabluda jeste njihovo realno sagledavanje- treba biti svestan da zabluda u nastavi jezika i loše koncipiranih udžbenik još uvek ima, ako i prevaziđenih metoda nastave- međutim, dešavalo se da neke ''istine'' u nauci o jeziku i u GD. nakon izvesnog vremena se pokažu kao nepotpune, ili čak i netačne; ali ovakvo smenjivanje ideja i saznanja je prirodno, jer nauka stalno napreduje- postoje još uvek zablude o nastavniku stranog jezika: smatra se da mu je dovoljno samo solidno poznavanje jezika i da drugo obrazovanje nije potrebno- postoje i zablude o GD. kao disciplini, jer je mnogi ne smatraju naukom- kada se iskorene zablude o GD. kao disciplini, moće će se pristupiti rešavanju niza praktičnih, nastavnih, pa i teorijskih problema i zabluda.