4

Metodika nastave poetnog itanja i pisanja4. Problemi nastave poetnog itanja i pisanja Problemi nastave poetnog itanja i pisanja su:

1. Kada poeti sa uenjem itanja i pisanja?

Neki teoretiari se zalau za odlaganje uenja itanja i pisanja za zrelije godine, a kao argumente navode: da deca uzrasta prvog razreda ne pokazuju dovoljno interesovanja za uenje itanja i pisanja;

da treba potovati princip najpre stvari pa rei;

da je proces analize i sinteze za decu apstraktan;

da deca nisu psihofiziki spremna za uenje itanja i pisanja.

Meutim, savremeni uslovi ivota, obrazovanja i vaspitanja, negiraju te argumente. S obzirom na veliku ulogu predkolskog vaspitanja, kao i na razvoj vizuelnih sredstava (radio, film, kompjuteri), nema razloga za odlaganje uenja itanja i pisanja.

Kod nas deca od 7. godine poinju sa uenjem itanja i pisanja.

2. Redosled uenja slova

Ovo je drugi problem kod uenja poetnog itanja i pisanja. Da bi se utvrdio redosled uenja slova, moraju se uzeti u obzir sledei kriterijumi:

fonetska struktura glasova,

grafika struktura slova,

uestalost glasova i slova u jeziku,

grafika slinost slova,

itljivost slova,

nareje,

izbor metoda i postupaka,

izbor pisma.

3. Kakvim slovima poeti?

Teoretiari imaju razliita miljenja o tome kojim slovima treba poeti uenje itanja i pisanja- malim ili velikim, pisanim ili tampanim...

Potrebno je na poetku uenicima objasniti pojam velikog i malog slova, tampanog i pisanog, a kasnije ih nauiti da se imena ljudi, nazivi mesta i ulica piu velikim poetnim slovom, kao i da se na poetku reenice pie veliko slovo.4. Individualne razlike uenika

Znanje koje uenici donose u kolu izuzetno je vano za nastavu poetnog itanja i pisanja. Uvid u broj slova koje uenici poznaju, kao i to da li uenik zna da ita i pie, pomae nastavniku prilikom izbora metoda i postupaka rada.

Poznavajui dobro individualne razlike uenika, nastavnik e kvalitetnije i lake izvoditi nastavu. Uenicima koji znaju da itaju pomagae da usavre taj proces, a uenicima koji zaostaju pomagae da bre napreduju...5. Nastavni plan i program

U nastavnim planovima i programima nastava poetnog itanja i pisanja prolazi kroz tri faze:

priprema za itanje i pisanje, uenje itanja i pisanja i

usavravanje itanja i pisanja.

Uglavnom se istie slobodan izbor metoda i postupaka. Ali, izbor metoda i postupaka odreuje bukvar. Programski zahtevi bi morali vie da podstiu istraivako-eksperimentalnu metodiku rada.

6. Govor uenika i govor nastavnika

Govor nastavnika mora biti uzoran, jer utie na govor uenika. Nastavnik uvek mora govoriti savremenim knjievnim jezikom, uz jasno i isto izgovaranje, jer je poznato da uenik imitira nastavnika.

7. Pisanje i levorukost

Levoruko dete je, u koli, u znatno teem poloaju nego desnoruko dete. Uzrok tome su zahtevi desnoruke populacije. Levoruku decu ne treba prisilno preorijentisati na desnu ruku, treba ih pustiti da ue pisanje levom rukom, a posle navrenih osam godina mogu uiti da piu i desnom rukom, pritom mu ne treba braniti da obavlja radnje levom rukom. Nastavnik levorukom ueniku treba da posveti posebnu panju prilikom uenja novih slova.

5. Fizioloke i psiholoke osnove itanja itanje je sloena fizioloka aktivnost i sastoji se iz mnotva operacija.Pri itanju, oi se ne kreu kontinuirano, ve se pomiu i zastaju. itamo samo za vreme mirovanja oiju, a ne za vreme njihovog pokretanja. Mirovanje oiju uslovljava prepoznavanje i shvatanje odreenog znaka. Oko pravi male skokove razdvojene fiksacijama. Pokreti oiju su brzi skokovi od jedne fiksacije do druge, ali italac to ne primeuje, jer on re ita kao celinu. Ako je tekst teak, ako ga italac prvi put ita, broj fiksacija e biti vei, a to znai sporije itanje.

Uenik u poetku fiksira svako slovo posebno, zatim prelazi na indirektno gledanje, kada fiksira samo neka slova, dok druga automatski sliva u jednu celinu. Vremenom se taj proces potpuno automatizuje.

Prilikom itanja dolazi do regresivnih pokreta oiju, odnosno vraanja na ve proitane rei. Regresivni pokreti su negativna pojava i esti su kod uenika.Psiholoke osnove itanja

- moemo posmatrati: 1. sa stanovita razvojne psihologije i pitanja kada dete moe da ui itanje, s obzirom na svoje sposobnosti i 2. prema smeru problematike vezane za odreene mentalne aktivnosti, kao to su miljenje i govor.

Miljenje o tome kada deca treba da ponu sa uenjem itanja su podeljena. Neki smatraju da deca mogu ue ve od tri godine. Masovno se sa uenjem moe poeti od 5. ili 6. godine.

Miljenje i govor Deca od 6-7 godina imaju razvijene osnovne operacije dejeg miljenja. Miljenje je vie iskustveno nego apstraktno, konkretno logiko miljenje je sve razvijenije. Dete sa 7 godina ima sve razvijeniju sposobnost analize i sinteze, iako mu se sposobnost apstraktnog miljenja poveava i opti pojmovi imaju sve veu ulogu u njegovom miljenju, ono svoju aktivnost uglavnom zasniva na konkretnim predstavama. Stoga je bitno da u nastavi bude razvijen visok nivo oiglednosti. kola mnogo utie na bogaenje uenikog renika. Nepravilno je nove rei uiti nezavisno od teksta ili govorne situacije, jer rei same za seba nita ne znae.

Nastavniku koji dobro poznaje probleme razvojne psihologije, posebno miljenje, govor, kao i formiranje pojmova, bie mnogo lake da savlada odreene potekoe u bukvarskoj nastavi.

6. Lingvistike osnove poetnog itanja i pisanja Govor je proces proizvodnje glasova i glasovnih kompleksa. Govor je iri pojam od jezika i dar je prirode, dok je jezik, kao sistem znakova, drutveni proizvod koji se zasniva na dogovoru grupe ljudi. Za govor su potrebni pravilna artikulaija glasova i misaono-emocionalna angaovanost govornika. Osnovne funkcije jezika su komunikaciona i poetska. Komunikaciona je vezana za svakodnevno sporazumevanje, a poetska funkcija jezika vezana je za umetniko knjievno stvaranje. Jeziki znak je jedinstven spoj onog ime se neto oznaava i onoga ta se time oznaava. Oznaka je ime predmeta, pojava ili bia, to je niz glasova, koji ima neko znaenje. Smisao i oznaka ine jeziki znak, a predmet je nejezika pojava na koju se jeziki znak odnosi. Za formiranje pojmova bitno je razlikovati ove relacije, razlikovati predmet od pojma tog predmeta i od imena tog predmeta. Dogaa se da uenik prvog razreda ne razlikuje oznaku od oznaenog, ime od pojma. Npr., ako pitamo dete koja je re dua-konj ili zei, dete e rei da je to re konj, zbog onoga to taj pojam oznaava.

Pojava razumevanja odreenih grafema, izraza i reenica na osnovu konteksta, naziva se redundansa. Nastavnik moe da organizuje vebe prepoznavanja redundantnih glasova i slova, posebno posle obrade novog glasa. Redundansa se moe ispoljiti dvostruko:

na leksikom nivou- kada su pojedini glasovi u reima redundantni (jzk,...) i

na sintaksikom nivou- kada reenica nije gramatiki dobro normirana, ali je shvatljiva (mi jue gledati dobar film).

Alfoni (fonetske varijante)

To je razlika u izgovaranju istog glasa u zavisnosti od pozicije u kojoj se nadje u reima. Jedan glas se ne izgovara na isti nain u razliitim reima, npr. glas m u rei mati se izgovara kao bilabijalno, odnosno dvousno m, dok se u rei tamvaj izgovara kao usneno-zubno m.

Fonemska struktura srpskog jezika Srpski jezik je po svojoj prirodi fonetski, to znai da svakom glasu odgovara odreeni znak, odnosno slovo. Fonologija kao nauka o fonemama danas svakom nastavniku moe pomoi da pouzdanije sagleda odnose izmeu glasa i slova, da sagleda kako se odreenom fonetskom sklopu menja znaenje u zavisnosti od uea fonema u njemu. Takve vebe mogu biti veoma korisne za uenike.Fonetska struktura glasa, artikulacija Metodika nastave poetnog itanja i pisanja zahteva od nastavnika dobro poznavanje procesa formiranja glasova; da dobro artikulie glasove.

Jo u periodu priprema za pisanje i itanje, uenika treba upoznati sa govornim organima i izvoditi razne vebe artikulacije. Nastavnici uopte ne obraaju panju na fonemske varijante u nastavi poetnog itanja i pisanja. Nasuprot fonemskim varijantama, u nekim primerima se odstupa od fonetskog principa izgovaranja. Npr. pravilno se pie bratski, gradski, a u izgovoru se uje bracki, gracki. Nastavnik na to mora obratiti panju. Vebe artikulacije treba to ee primenjivati.

7. Globalna metoda Polazite globalnog metoda ini saznanje da je dete, ivei u savremenim uslovima, primorano da na odreen nain ui i pre kole. Idui ulicom, dete se susree sa mnotvom objekata savremenog ivota: nazivi ulica, prodavnica, reklame... Nain ivota uticao je da se promeni i nain saznanja, odnosno nain uenja. Dete samostalno upoznaje odreene ivotne okolnosti, ui aktivno, a ne pasivno. Ono stie svoja iskustva, ui samostalno, ne ekajui da mu nastavnik, sistemom obrazovanja spolja utiskuje odreena znanja. Okolina ga podstie da se samostalno ukljuuje u proces opismenjavanja.

Okolnosti koje su uslovile pojavu globalnog metoda: socijalne (uticaj industrijske revolucije),

psiholoke (novi elementi u razvojnoj i pedagokoj psihologiji),

pedagoke (pojava novih pedagokih ideja i reformi),

jezike (priroda jezika; koliko struktura jezika odgovara ovoj metodi).

Metodoloke osnove ove metode, nastale krajem devetnaestog i poetkom dvadesetog veka, zasnivaju se na injenici da su pojave u prirodi, drutvu i miljenju uvek date kao celina, pa ih tako treba i doivljavati, saznavati i uiti. Otuda i zahtev da se ui globalno, po principu odreenih celina. Drugi razlog iroke primene globalne metode u engleskom i njemu slinim jezicima, je u njihovom etimolokom pravopisu.

Postupak globalnog uenja itanja, donekle je slian metodi normalnih rei. itanje se ui zapamivanjem rei i reenica koje se ne rastavljaju na elemente, ve se u svesti uenika fiksiraju kao celine sa odreenim znaenjem. Osnovna jedinica itanja po ovom metodu jeste re, njen grafiki izgled se prima kao slika. Globalizacija u poetnom itanju poinje posmatranjem predmeta, odnosno njegove slike. Ispod slike, a nekad i preko nje, napie se ime tog predmeta. Metodom razgovora, uenici se upuuju da upamte sliku predmeta, zatim sliku izgovorene rei, tj. tu re u tampanom obliku, ali se ta re ne rastavlja na manje govorne elemente, ve se pomou nauenih tampanih rei sastavljaju reenice. Globalni metod se kod nas ne koristi kao ist metod, ve samo u nekim svojim elementima i u kombinaciji sa drugim metodama. Opravdano je njegovo korienje u pripremnom periodu, kada se uenici globalizacijom uvode u proces itanja i pisanja.

Pobornici ovog metoda istiu, kao prednost, mogunost individualizacije nastave poetnog itanja i pisanja.

Globalni metod insistira da uenik usvaja itanje kao to usvaja govor.

8. Sintetike metode u nastavi poetnog itanja i pisanja1. metod sricanja, 2. metod itavanja,

3. metod glasanja,

4. slogovni metod,

5. metod prirodnih glasova,

6. fonografiki metod,

7. pojmovni (fonetiki) metod,

8. fonomimiki metod,

9. uenje itanja pomou pisanja.

Metod sricanja Uenje poetnog itanja pomou sricanja poinjalo je upoznavanjem svih slova redom. Nakon uenja slova prelazilo se na sricanje, koje se sastojalo u spajanju slova u slogove i, potom, slogova u rei. Uili su kako se spaja svaki suglasnik sa svakim samoglasnikom i obrnuto, pa onda dva suglasnika sa samoglasnikom... To je staro sricanje.

Sricanje je danas prevazieno i samo se u nekim kolama kod nas moe naii na tzv. novo sricanje, gde uenici prvo u sebi izgovore slova, pa tek onda naglas.Metod itavanja (zglaavanja) itavanje se sastoji u tome to se u toku itanja pojedini glasovi u rei koji itamo oteu malo vie nego u govoru, ali se glas, dok se otee, spaja sa sledeim, inei tako jednu glasovnu celinu. Tokom otezanja glas se ne prekida, a izbegava se umetanje prizvuka poluglasa ili muklog e. Proitana re lii na tu re izgovorenu u svakidanjem govoru, a to omoguava da uenik razume ono to je proitao. Otezanje ne sme biti neprirodno i ne sme prei u pevanje. itavanje se danas koristi u sintetikim vebama koje se organizuju u pripremnom periodu itanja i pisanja.Vebanjem se duina otezanja smanjuje dok se ne doe na oblik normalnog itanja.

Uenika treba nauiti da prethodno slovo itava sve dok sledee vizuelno ne prepozna. U procesu itavanja treba koristiti individualan rad.

itavanje moe biti glasovno i slogovno.

Metod glasanja Postupak metode glasanja podrazumeva da nastavnik pokrije drugo slovo i tako redom svako sledee, a uenici glasno izgovaraju (glasaju), dok nastavnik ne otkrije sledee pokriveno slovo i tada spajaju prvi glas sa drugim u jedan slog, odnosno re. Npr. kod itavanja rei zima metodom glasanja, nastavnik bi pokrio u prvom slogu slovo i dok uenici izgovaraju glas z, a im ga otkrije, uenici ga glasovno poveu (u slog-zi). Isto je i sa dugim slogom. U dananjem itavanju se koristi jedino postupak dugog izgovaranja (otezanja glasa), a svi ostali elementi ovog metoda su prevazieni.

Slogovni metod Ovaj metod prolazi kroz tri faze: u prvoj, uenici usvajaju pojedine glasove i slova i spajaju ih u slogove. U drugoj fazi, uenik shvata celi slog odjednom, a trea faza je sinteza cele rei od ve nauenih slova. U celom ovom procesu, najbitnija je druga faza, tj. celovito shvatanje sloga.Metod prirodnih glasova Polazite ovog metoda je glas kao jedinica itanja. Sintetikim putem se usvaja glas koji se uoava u svom prirodnom kontekstu, tj. glasovi se uoavaju u prirodi i okolini, pa se oponaaju u uionici, da bi se postupno dolo do njegovog pojma. To mogu biti onomatopejske slike- utanje lia (---), zujanje pela (z-z-z-z-z) itd., ljudski glasovi iznenaenja o-o-o-o to boli, u-u-u-u to je lepo i tome slino. Ti glasovi se ne oponaaju samostalno, ve uvek u okviru neke prie. Ovaj metod je interesantan, zabavan i unosi dinamiku, to su njegove prednosti, dok su nedostaci vezani za njegovu ogranienost- rad se moe pretvoriti u suvinu igru, preterivanje u traenju glasova...

Fonografiki metod Sastoji se u traenju veza izmeu oblika predmeta i oblika slova. Tako se slova lake shvataju (O-obru, irilino P-vrata...). Ovaj metod se danas koristi samo kao etapa u analitiko-sintetikoj metodi.

Pojmovni metod Ima za cilj da olaka shvatanje veza izmeu glasa i slova. Polazi od saznanja do kojih je dola fonetika. Uenici ue kako se formira glas, kakav poloaj zauzimaju govorni organi. Pomou slika, fotografija i drugih modela, nastavnik objanjava kako nastaje glas. Meutim, uenicima prvog razreda je preteko da ue anatomiju govornih organa.

Fonomimiki metod Polazi od naina izgovaranja glasova u raznim ivotnim situacijama, pa se za nain izgovaranja vezuje mimika kao spoljanji izraz izgovaranja. Izgovaranje glasa se vezuje za oseanje straha, uenja,... Ako je, recimo, glas O izgovoren u uzbuenju, izraz lica, karakteristian za to uzbuenje, uzima se kao znak za glas O i uenici pamte te mimike pokrete. Danas se ovaj metod koristi samo delimino, u okviru drugih metoda.

Uenje itanja pomou pisanja Po ovoj metodi najpre se obraivao glas, pa tek onda slovo, a zatim se sve to pisanjem spajalo u rei, i dok se te rei piu, ui se itanje.9. Metode u nastavi poetnog itanja i pisanja Sve metode su po prirodi empirijske.

U naoj literaturi je ustaljena podela na:

sintetike,

analitike,

analitiko-sintetike i

globalna metoda.

Cilj savremenih metoda jeste da uenik to jednostavnije, bre i efikasnije naui da ita i pie. Podela metoda je izvrena na osnovu osnovnog postupka uenja- da li uenje poinjemo od elemenata jezika (glasova i slova) ka celini (rei i reenice) ili od celine ka elementima. Ukoliko se poe od elemenata jezika (glasova i slova), pa se sintezom doe do celine (rei, reenice i tekst), u pitanju je sintetika metoda. Meutim, ukoliko se poe od celine, pa se analizom doe do elemenata, radi se o analitikoj metodi. Procesu analize i sinteze prethodi formiranje pojmova glas, slovo, re, reenica, to se radi u pripremnom periodu. Analiza u poetnom itanju podrazumeva razlaganje ili rastavljanje odreenih celina na delove koje ih ine (reenica na rei, rei na slova). Analizom reenice utvruje se koliko ima rei u reenici, redosled rei, koliko glasova ima u odreenoj rei, izdvajanje odreenog glasa i slova. Uenici uoavaju da glas i slovo sami za sebe ne znae nita i da znaenje dobijaju tek u reima.

Sinteza je suprotna analizi. Nju koristimo kada uenici slau slova na slovarici, kada ta slova slau u rei i rei u reenice. Najvii oblici sinteze su itavanje i itanje.Metode i postupci u nastavi poetnog itanja i pisanjaI Sintetike metodeII Analitike metodeIII Globalna metoda

1. Metoda sricanja1. Metoda teksta

2. itavanje2. M. normalnih reenica

3. Metoda glasanja3. M. normalnih rei

4. Slogovna metoda4. M. normalnih slogova

5. M. prirodnih glasova

6. Fonografika

7. Pojmovna

8. Fonomimika

9. Uenje itanja pomou pisanja

IV Analitiko-sintetike metode 1. Glasovna analitiko-sintetika metoda

Postupci obrade slova:

a) monografski,

b) grupna obrada slova i

c) kompleksni postupak.10. Faktori koji utiu na izbor metoda i postupaka1. Struktura jezika

Na izbor metoda utie duina rei. Jezici sa kraim reima pogodniji su za analitike metode, kao i za globalnu, jer se njihova grafika slika brzo pamti i shvata kao celina. Frekvencija pojedinih glasova utie na izbor metode i postupaka obrade slova. Frekventnost slova utie na redosled obrade slova.

2. Pravopis Izbor metoda zavisi i od toga da li je pravopis odreenog jezika fonetski ili etimoloki. Na pravopis je fonetski, to znai da svakom glasu odgovara odreeni slovni znak.

3. Pedagoka tradicija Skloni smo tome da se, zbog potovanja pedagokog naslea, vrsto drimo pedagoke tradicije, ma koliko svesni bili njene sumnjive vrednosti. Otpor prema inovacijama u nastavi neizbeno vodi u pedagoki konzervatizam, zbog koga najvie trpe uenici.4. Uticaj drugih zemalja Nekritiko prihvatanje metodiko-didaktikih uticaja iz drugih zemalja moe biti riskantno, moe stvoriti tekoe u nastavi. Koliko smo skloni da se odupremo inovacijama, toliko smo spremni da prihvatamo tue pedagoke tekovine koje ne odgovaraju naem jeziku.5. Drutvena sredina Novi ivotni uslovi, brz tempo ivota i veoma brze promene u kulturnom ivotu odreene drutvene sredine, znatno utiu na izbor metoda i postupaka.6. Uzrast uenika Prvo se postavlja pitanje telesne zrelosti, tj. da li je dete toliko razvijeno za ispunjavanje zahteva uenja itanja i pisanja. Zatim se postavlja pitanje emocionalne i socijalne zrelosti. Takoe se govori o funkcionalnoj zrelosti, tj. da li je uenik sposoban da uoava celine, da prati analitike i sintetike vebe.7. Intelektualne sposobnosti uenika Deca razliitih intelektualnih sposobnosti razliitim tempom usvajaju glasove i slova, proces itavanja, itanja i razumevanja proitanog. Naprednija deca zahtevaju efikasnije postupke rada.8. Spremnost nastavnika Struna sprema nastavnika, njegovo opte obrazovanje, kao i pedagoka invencija, vani su faktori za izbor metoda i postupaka. Dobar nastavnik e se truditi da primenjuje razliite metode i postupke.9. Prethodna znanja uenika Obzirom da uenici puno toga naue u predkolskom obrazovanju, nastavnik ta znanja mora stvaralaki upotrebiti. Ako veina uenika poznaje sva, ili vei deo slova, monografski postupak bi bio neefikasan i dosadan.10. Nastavni plan i program Nastavni planovi i programi su pitanje izbora metode i postupaka prepustili nastavniku. Pitanje je, meutim, da li je u tom izboru presudna volja nastavnika ili nauno verifikovani faktori. U nastavnom planu nije konkretnije razraen izbor metoda i postupaka.11. Bukvar ili poetnica Pitanje izbora metoda i postupaka se, za nastavu poetnog itanja i pisanja, obino reava izborom bukvara ili poetnice. Izbor postupaka je uslovljen izborom odvojenog, uporednog ili kombinovanog uenja itanja i pisanja.12. Faktor racionalizacije i efikasnosti Vreme kojem pripadamo zahteva da uimo racionalnije, efikasnije i ekonominije. Kompleksni postupak obrade slova se smatra najefikasnijim, dok se monografski smatra neefikasnim.

11. Redosled uenja slova Kriterijumi koji se moraju potovati za dobar redosled uenja slova su:

1. fonetska struktura glasova,

2. grafika struktura slova,

3. frekvencija slova i glasova u jeziku,

4. grafika slinost slova,

5. itljivost slova,

6. nareje,

7. izbor metoda i posupaka i

8. izbor pisma.

1. Fonetska struktura znai da emo prvo uiti glasove koji se lake izgovaraju. Prvo emo uiti vokale, jer su najjednostavniji, ali slova koja e se prvo uiti ne treba da budu samo vokali. Vokale treba kombinovati sa suglasnicima, da bi uenici mogli da grade rei.2. Grafika struktura slova podrazumeva da se prvo obrauju slova koja su laka za pisanje.3. Frekvencija glasova i slova u jeziku podrazumeva da se u poetku uzimaju glasovi, odnosno slova vee frekvencije, tj.vee uestalosti upotrebe.

4. Grafika slinost slova podrazumeva da se izbegavaju slova slina po obliku, odnosno da se ne obrauju jedno za drugim, jer ih uenici mogu pomeati.5. itljivost slova- postoje slova koja svojim oblikom deluju jednostavno i brzo se vizuelno shvataju. To pomae ueniku da ih bre prepozna i ita.

6. Nareje- redosled uenja slova na ekavskom i ijekavskom jezikom podruju ne moraju se sutinski razlikovati, ali izvesne razlike moraju postojati.

7. Izbor metoda i postupaka- u radu po monografskom postupku postoji bezbroj modela za redosled slova. U grupnom postupku grupe slova moraju biti usklaene sa organizacionim specifinostima tog postupka.

8. Izbor pisma- sasvim je opravdano da se slova latinice obrauju po jednom redosledu, a slova irilice po drugom. To diktira njihova grafika struktura.

12. Raspored uenja poetnog itanja i pisanja itanje i pisanje, u nastavi poetnog itanja i pisanja, moe se uiti na tri naina:1. odvojeno uenje itanja i pisanja,

2. uporedno uenje itanja i pisanja i

3. kombinovano uenje itanja i pisanja. Koji od ova tri naina e biti primenjen, diktiraju sledei faktori:

uslovi ivota, znanje uenika steeno pre polaska u kolu,

predkolsko obrazovanje i vaspitanje,

programski stavovi,

stav nastavnika,

vrsta bukvara ili poetnice.

1. Odvojeno uenje itanja i pisanja Metodiari koji se zalau za ovaj nain uenja itanja i pisanja, istiu da je vetina pisanja mnogo tea od vetine itanja i da ih stoga treba odvojeno obraivati. Prema jednom modelu rada, najpre se izvode predvebe za itanje, koje uglavnom obuhvataju glasovna vebanja. Zatim se ui itanje, dok se istovremeno vre pripreme za pisanje i na kraju se ui pisanje.

Odvojeno uenje itanja i pisanja je neefikasno i neekonomino, jer uenici naue da itaju i piu za godinu dana. Postoje miljenja da se odvojeno ue pisana i tampana slova, kao i velika i mala slova.2. Uporedno uenje itanja i pisanja Uenici istovremeno ue itanje i pisanje. Vebanje itanja pomae pisanju i obratno. Uei se da ita rei, uenik se priprema za pisanje, a uei pisanje, usavrava itanje. Poto su itanje i pisanje sloene vetine, njihovom uporednom uenju prethode obilne pripreme.

3. Kombinovano uenje itanja i pisanja Neki metodiari smatraju da slabosti odvojenog i uporednog uenja itanja i pisanja mogu da se prevaziu kombinacijom ta dva naina.

Uenici ne moraju da naue da itaju sva slova da bi preli na pisanje. Nakon to uenici naue da itaju odreen broj slova, ue da ih piu, kako bi se to pre zadovoljila njihova zainteresovanost za itanje i za pisanje. Postoje razni modeli primene kombinovanog uenja itanja i pisanja i ima bezbroj kombinacija. 13. Odvojeno uenje itanja i pisanja Metodiari koji se zalau za odvojeno uenje itanja i pisanja, istiu da je vetina pisanja mnogo tea od vetine itanja i da ih zbog toga treba obraivati odvojeno. Prema jednom modelu rada, najpre se izvode predvebe za itanje, koje uglavnom obuhvataju glasovna vebanja. Zatim ue itanje, dok se istovremeno vre pripreme za pisanje i na kraju se ui pisanje.

Odvojeno uenje itanja i pisanja je neefikasno i neekonomino, jer uenici naue da itaju i piu za godinu dana. Postoje miljenja da se odvojeno ue pisana i tampana slova, kao i velika i mala slova.

Zagovornici odvojenog itanja i pisanja navode sledee razloge za takav raspored uenja: tampana slova su grafiki jednostavnija od pisanih, pa prvo treba nauiti uenike da itaju, pa onda da piu;

pisana slova su dosta sloenija, i grafiki i u nainu povezivanja u rei, pa ih zato treba obraivati posle itanja;

uenici, u poetku, nemaju razvijene sitne miie, potrebne za pisanje;

ako se itanje i pisanje odvojeno ue, predbukvarski period moe biti kratak; odvojeno uenje itanja i pisanja pogodnije je za slabije uenike... 14. Greke u poetnom itanju Iskusniji nastavnici bi trebalo da znaju koje greke uenici najee prave u uenju itanja, kao i to kako te greke treba korigovati. Greke u itanju, na ovom uzrastu, je teko korigovati. Korigovanje greaka je individualan rad. Nastavnik mora da prati uenika, njegov razvoj u itanju, da vodi evidenciju napredovanja uenika, da otkriva tipine greke.

Na vebama itanja, uenicima se ukazuje na odreene greke, koje nastavnik komentarie i daje uputstva kako da ih prevaziu.

Greke u poetnom itanju su:

nepravilna artikulacija odreenih glasova;

uenik ne prepoznaje, odreenom brzinom, grafiku strukturu slova; teko sliva i povezuje slova u celinu;

neuravnoteena dinamika izgovaranja pojedinih glasova u rei;

zamenjivanje slova sline grafike strukture;

izostavljanje pojedinih slova;

sricanje;

nepravilno disanje;

loa dikcija;

mehaniko itanje;

slogovno itanje;

ponavljanje proitanog;

seckanje u toku itanja;

unoenje dijalekatskih i lokalnih karakteristika u itanje;

izostavljanje glasova na kraju rei;

nerazumevanje proitanog;

nepravilna intonacija;

otezanje prvog slova u rei;

naglaeno i odseno itanje rei;

iznenadno podizanje i sputanje glasa;

zapaanje take tek kada se do nje doe;

monotono itanje;

usporeno itanje;

prebrzo itanje;

nepravilno slivanje rei u reenici;

neprirodno itanje;

subvokalizacija (poluglasno izgovaranje rei u toku tihog itanja ili itanja u sebi);

regresivno itanje (u toku glasnog itanja, uenik se nekontrolisano vraa na proitane rei ili na samo jednu re i tako zastaje, zapinje i isprekidano ita ve proitano). Ne treba uenike terati da jedan tekst itaju nekoliko puta, jer ga naue napamet. Treba jednako da itaju i prozne i poetske tekstove.

15. Pripreme za poetno itanje i pisanje

Trajanje priprema za itanje i pisanje (trajanje predbukvarskog perioda) zavisi od predznanja uenika. On treba da traje samo onoliko koliko je potrebno da se uenici pripreme za uenje itanja i pisanja. Od pripremnog perioda zavisi kvalitet uenja itanja i pisanja. Mora se primenjivati to vie vebanja koja treba da budu raznovrsna.

Zadaci pripremnog perioda:

opti:

- upoznavanje uenika;

stvaranje odeljenske zajednice;

snalaenje uenika u kolskoj sredini;

izgraivanje kolektivnog ivota;

upoznavanje uenika sa nainom korienja pribora i bukvara ili poetnice;

izgraivanje kulture sluanja govornika;

upoznavanje uenika sa potrebnim oblicima ponaanja u koli.

posebni: vizuelne vebe (vebe u posmatranju);

akustike vebe;

prianje i prepriavanje;

opisivanje;

vebe artikulacije;

vebe disanja;

usvajanje i razumevanje pojma glasa;

usvajanje i razumevanje pojma rei;

usvajanje i razumevanje pojma reenice;

analitika vebanja;

sintetika vebanja;

globalno itanje;

vebe u otklanjanju dijalekatskih, lokalnih i argonskih karakteristika govora;

leksiko-sintaksika vebanja;

motorike vebe.

Vizuelne vebe- nastavnik usmerava uenike da posmatraju svoju okolinu, potujui principe od blieg ka daljem, od konkretnog ka optem. Posmatra se najpre u uionici, a zatim i u iroj okolini. Vizuelno se opaaju oblici, boje, poloaj neeg, pokreti, mimika...

Akustike vebe- vezane su za razvijanje sluha. Uenici sluaju govor nastavnika, drugova, razne vrste artikulisanih i neartikulisanih zvukova. Treba obratiti panju na zvuke onomatopejskog tipa, jer su oni potrebni za obradu slova. Prianje i prepriavanje- ove vebe poinju slobodnim razgovorom o dogaajima iz uenikovog ivota, ali mogu prepriavati i bajke, crtane filmove...

Opisivanje- ovaj proces mora biti postupan. Prvo uenici opisuju odgovarajui na pitanja nastavnika, a potom se osamostaljuju. Opis moe biti tematski vezan za neku sliku ili motiv u prirodi.

Vebe artikulacije- prilikom prethodnih ispitivanja, nastavnik je saznao koji uenici nemaju dobru artikulaciju i sa njima izvodi posebne vebe. Panja se posebno posveuje izgovoru glasova r, , , , d.

Vebe disanja- pravilno disanje je bitan uslov za uenje itanja i pisanja. Kada dete nepravilno die, nepravilno izgovara glasove, samim tim nepravilno i ita. Zato se izvode razliite vebe kojima se podstie pravilno disanje.

Razumevanje pojmova reenica, re i glas- formiranje ovih pojmova obavezno je u pripremnom periodu. Uenici treba da shvate ove pojmove, da uoavaju reenice, rei i glasove u govoru i tekstu, da osete reenicu kao jedinicu saoptavanja, da samostalno sastave reenicu, da je analiziraju i uoe da se ona sastoji od rei, a rei od glasova.

Analitika vebanja- izvode se na usmenom nivou i od velikog su znaaja za poetno itanje i pisanje. Najpre se uoavaju glasovi u razliitim pozicijama u rei, pa se, zatim, rei rastavljaju na glasove.

Sintetika vebanja- znaajna su jer uenike pripremamo za itavanje, odnosno itanje. Suprotno analizi, u ovim vebanjima, uenici od glasova sastavljaju rei.

Leksiko-sintaksika vebanja- cilj je bogaenje renika uenika i razvijanje oseaja za reenicu. Mogu se posebno organizovati morfoloka vebanja, stvaranje porodica rei, fonetska vebanja vezana za izgovaranje pojedinih glasova, odnosno rei.

Kod razvijanja oseaja za reenicu, mora se voditi rauna o:

duini reenice, rasporedu rei u reenici,

izboru rei,

vrstama rei,

misaonoj sloenosti reenice,

tematskoj oblasti reenice,

intonaciji,

poreklu saznanja reenice.

Motorike vebe- vebanja pokreta ruke, ake, prstiju i njihova koordinacija u modelovanju, crtanju i pisanju. Treba dati prednost vebama kojima se utie na razvoj sitnih miia, jer su oni nosioci osnovnog napora u procesu pisanja.

Postoje razni tipovi ovih vebanja: za razvijanje ruke, ake i prstiju, za oslobaanje ruke, crtanje jednostavnih likova, slobodno crtanje, crtanje figura iz narodne ornamentike.

16. Grupna obrada slova Grupna obrada slova podrazumeva da se na jednom asu obradi vie slova, odnosno grupa slova. Postoji mnogo razloga za ovaj nain obrade slova:

bogatija znanja koja uenici donose u kolu, potreba za efikasnijim i ekonominijim uenjem,

masovno irenje kulture i pismenosti, pojaalo je interesovanje za itanje knjiga i pismeno komuniciranje, predkolsko obrazovanje stvara dobru osnovu za bre uenje,

znatno se skrauje vreme uenja itanja i pisanja,

uenici su vie angaovani,

ubrzan tempo rada...

Merila za formiranje grupe slova su neujednaena. Postoje neka opta merila: ii od jednostavnijih ka sloenijim slovima, od lakih ka teim.

Grupe pisanih slova treba da budu iste kao i grupe tampanih. Etape asa su iste kao i kod monografskog postupka.

Prilikom grupne obrade slova nastavnik bi trebalo da ima na umu sledee:

da je grupna obrada slova mnogo tea od monografske, jer je uenik optereen dodatnim aktivnostima i za krai vremenski period treba da izvri vei rad. Zbog toga se vie zamara, panja mu opada. Iz tog razloga je bitno praviti manje pauze;

grupa slova se moe obraditi sinhronizovano i kontinuirano. Sinhronizovano znai da se sva slova u grupi obrade odjednom, a da se njihovo utvrivanje u celini izvri na istom asu. Kontinuirana obrada podrazumeva obradu grupe slova na istom asu, ali jedno po jedno, odnosno jedno posle drugog; ako radimo grupu slova, pogotovo ako je grupa tea, uvek moramo organizovati razna vebanja za utvrivanje slova; poto ovakva obrada slova znai ubrzano uenje, to se moe odraziti na kvalitet itanja. Zbog toga je neophodno svakodnevno organizovati sistematska vebanja itanja. Treba voditi rauna o razumevanju proitanog.

17. Metodika struktura asa obrade slova po monografskom postupku Monografski postupak podrazumeva obradu po jednog slova na svakom asu (svako slovo predstavlja jednu nastavnu jedinicu). Slovo se obrauje detaljno, uz potpunu zastupljenost svih metodikih aktivnosti koje doprinose njegovom kvalitetnijem usvajanju. Ovim postupkom se mogu obraivati tampana i pisana slova, odvojeno ili uporedo. as obrade slova je organizovan po odreenim, postupno vezanim etapama, a svaka etapa ima odreenu funkciju.

U monografskom postupku se uvek veliko i malo tampano slovo obrauju istovremeno. Ukoliko se itanje i pisanje ue uporedo, na istom asu se ue etiri znaka- veliko i malo tampano slovo i veliko i malo pisano slovo.

Etape:

I Pristup glasu Metodom razgovora se stvara odreeno raspoloenje, uenici se postupno uvode u sadraj asa. To je intelektualna, psiholoka i jezika priprema uenika za obradu slova. Kroz razgovor, do izraaja dolaze rei koje sadre glas planiran za obradu. Do pojma glasa dolazi se postupno, i to na dva naina- metodom prirodnih glasova (onomatopejske slike) i analizom rei na glasove (kod glasova koji se ne mogu obraivati metodom prirodnih glasova).II Obrada glasa1. Izdvajanje glasa Izdvajanju glasa prethodi pria, razgovor o slici... Izvoenje glasa mora tei postupno.2. Isticanje nastavne jedinice Uenik mora biti obaveten o tome ta se radi, tj. koji se glas ui na odreenom asu.3. Uoavanje glasa u raznim reima Pronalaze se rei u kojima se novi glas nalazi u sve tri pozicije: na poetku, na sredini i na kraju rei. Prvo nastavnik izgovara rei, a uenici utvruju poziciju glasa, a onda uenici smiljaju rei u kojima se taj glas nalazi (na poetku, u sredini i na kraju rei).

4. Vebanje izgovora novog glasa Vebe artikulacije su veoma znaajne. Da bi pravilno izgovarali glas, potrebno je da nastavnik pokae kako se glas izgovara, ukazujui na poloaj usana, zuba, jezika... Zatim, uenici izgovaraju glas.

5. Povezivanje sa glasovima u prirodi Kad god je to mogue, preporuljivo je da uenici samostalno poveu glas koji se obrauje sa glasovima u prirodi, odnosno u nekoj ivotnoj situaciji. Da kau gde su taj glas uli u prirodi ili ivotnoj situaciji, kako je ve napomenuto.III Obrada slova1. Pokazivanje i uenje novog slova Uvek se najpre skrene panja uenicima na to da svaki glas ima svoj odgovarajui znak, tj. slovo, pa se, zatim, slovo pokae na slovarici, a onda se komentarie njegova grafika struktura (prvo velikog pa malog slova).

2. Fonografika veba Podrazumeva traenje veze izmeu oblika slova i oblika predmeta.

3. Uoavanje slova u raznim reima Uoava se novo slovo u raznim reima, i to, na poetku, u sredini i na kraju rei.4. Uporeivanje sa drugim slovima Novo slovo se obino uporeuje sa slinim, nauenim slovima.

5. Samostalan rad na oblikovanju slovaUenici oblikuju slovo od raznih materijala- drvca, plastelin...

6. Pisanje slova Prvo nastavnik pie slovo na tabli, usmeravajui panju uenika na to kako da vuku linije pri ispisivanju tog slova. Zatim uenici piu slovo u sveskama, dok nastavnik kontrolie njihov rad i ispravlja eventualne greke.IV itanje Zadatak ove etape je da se vebanjem razvija vetina itanja odreenih reenica i tekstova.

1. Slaganje rei na slovarici Uzimaju se lake i uenicima poznatije rei. Svaki uenik za sebe slae rei na slovarici. Te rei se zatim itavaju. Kada uenici savladaju slaganje rei, treba prei na slaganje kraih reenica.

2. itavanje rei Pravilno itavanje je slivanje glasova, bez predaha, u re. Postupak itavanja rei tee na sledei nain: nastavnik demonstrira itavanje,

analiza,

horsko itavanje,

grupno itavanje,

pojedinano itavanje,

reprodukovanje sadraja.

Postoje tri oblika itavanja:

dodavanjem i oduzimanjem slova,

zamenjivanjem slova i

itanje palindroma ili anagrama (Ana voli Milovana).

3. itanje i interpretacija teksta iz bukvara Najpre nastavnik proita tekst, dok uenici prate. U poetku mogu prstom povlaiti reenicu koja se ita. Zatim uenici pojedinano itaju, a nakon toga se vri analiza proitanog, tako to nastavnik postavlja pitanja koja moraju biti jasna i sadrajna. Tekst se moe i prepriati.

4. Vebanje itanja tekstaitanje se moe vebati na sledee naine:

glasno itanje,

tiho itanje (najpre u sebi, pa onda glasno),

naizmenino itanje (jedan uenik proita pasus, a drugi uenik nastavlja i tako redom),

itanje sa takmiarskim usmerenjem (nastavnik iz svakog reda odredi po jednog takmiara; nakon itanja se vodi razgovor o tome ko je kako itao, ta je bilo dobro, a ta ne...),

horsko itanje (organizuje se u poetku),

fleksibilno itanje (itanje rei koje su ispisane u stupcima, itanje reenica koje su ispisane u vertikalnim nizovima...), itanje uz kasetu,

izraajno itanje nastavnika.

V Samostalni i stvaralaki rad uenikaPrimenjuju se razliite aktivnosti:

sastavljanje rei od zadatih slova,

sastavljanje reenica od zadatih rei,

pisanje rei,

pisanje rei/reenica na osnovu slika,

dopunjavanje zapoete reenice,

rad na deformisanim reenicama,

nastavni listii,

tehniki radovi i crtanje,

ispunjalke, rebusi i ukrtene rei.

VI Domai zadatak Uenicima se moe zadati da napiu 1-2 reda novog slova, da izreu slova iz novina...

18. Metodika struktura asa obrade tampanog slovaI Pristup glasu (psiholoka, intelektualna i jezika priprema);

II Obrada glasa1. izdvajanje glasa;

2. isticanje nastavne jedinice;

3. uoavanje glasa u raznim reima;4. vebanje izgovaranja glasa;

5. povezivanje sa glasovima u prirodi.

III Obrada slova1. pokazivanje i uenje novog slova;

2. fonografika veba;

3. uoavanje slova u raznim reima;

4. uporeivanje sa drugim slovima;

5. samostalan rad uenika na oblikovanju slova;

6. pisanje slova.

IV itanje1. slaganje rei na slovarici;

2. itavanje novog slova:

a) itavanje i itanje dodavanjem i oduzimanjem slova;

b) itavanje i itanje zamenjivanjem slova;

c) itavanje i itanje palindroma ili anagrama;

3. itanje i interpretacija teksta iz bukvara;

4. vebanje itanja teksta: glasno

tiho

naizmenino

sa takmiarskim usmerenjem

horsko

fleksibilno

itanje uz kasetu

interpretativno itanje.

V Samostalni i stvaralaki rad uenika1. sastavljanje rei od zadatih slova;

2. sastavljanje reenica od zadatih rei;

3. pisanje rei;

4. pisanje rei/reenica na osnovu slika;

5. dopunjavanje zapoete reenice;

6. rad na deformisanim reenicama;

7. nastavni listii;

8. tehniki radovi i crtanje;

9. ispunjalke, rebusi i ukrtene rei.

VI Domai zadatak19. Obrada pisanog slova

Pisana slova su, po svojoj grafikoj strukturi, mnogo tea od tampanih i zato se uvek obrauju posle njih. U pripremnom periodu treba obratiti posebnu panju na razvoj motorikih sposobnosti za pisanje (razvoj sitnih miia, pravilno dranje tela...), na savladavanje grafike strukture slova, na koordinaciju oka, ruke i mentalnih aktivnosti. Redosled uenja pisanih slova zavisi od redosleda uenja tampanih. Neophodno je u toku obrade napraviti paralelu sa istim tampanim slovom, da bi uenici uoavali slinosti i razlike. Obraditi pisano slovo znai sledee:

upoznati uenike sa oblikom slova;

osposobiti uenike da prepoznaju pisano slovo;

nauiti uenike da pravilno povezuju pisana slova u reima, kao grafikim celinama.

Struktura asa:I Pripremni razgovor- itanje teksta, zasienog slovom koje se obrauje

II Izdvajanje rei u kojima se nalazi slovo koje se obrauje, uoavanje slova koje se obrauje

III Najava nastavne jedinice

IV Pokazivanje novog pisanog slova na slovariciV Uporeivanje novog slova sa istim, tampanim slovom, uporeivanje sa slinim pisanim slovima

VI Analiza grafike strukture slovaVII Pisanje slova:

1. nastavnikovo pisanje, najpre tampanog, a zatim pisanog slova;

2. pokazivanje naina pisanja pisanog slova (bitan je nastavnikov komentar u toku pisanja- nastavnik treba da objasni kako se u sistemu linija, kako slovo poinje, kako se vuku linije, kako se spaja i kako se zavrava);

3. pisanje slova, pomou prsta, u vazduhu i po kolskoj klupi;4. jedan uenik pie slovo na tabli, a ostali uenici ga prate i iskazuju svoja zapaanja;

5. pisanje slova u svesci (jedan red);

6. pisanje rei i reenica.

VIII itanje pisanog slova, itanje teksta pisanog pisanim slovima

IX Samostalni i stvaralaki rad uenika (prepisivanje i diktat)

X Domai zadatak20. Pojam reenice, rei i glasa u nastavi poetnog itanja i pisanja

Formiranje ovih pojmova je obavezno u pripremnom periodu. Kako je reenica za decu apstraktna kategorija, proces njenog usvajanja je dosta sloen i teak. Do pojma reenice moe se doi globalnim i sintetikim putem. Globalnim putem se sve reenice, bez obzira da li su vezane ili nevezane za gradivo (slovo) koje se obrauje na asu, itaju globalno. Potom jedan uenik ita prvi red, odnosno prvu reenicu, a zatim se utvrdi da je to reenica i da se kraju reenice nalazi taka. Tako se postupa do kraja teksta.

Sintetiki nain- polazi se od pojma rei. Poto uenici naue neke rei, na slovarici slau ili tampanim slovima piu reenice.

Panju uenika je potrebno usmeriti i na usmeni i na pismeni oblik formiranja reenice. Pritom, treba imati na umu da usmeni oblik prethodi pismenom. Treba poi od lakih reenica, tematski vezanih za ivotnu okolinu uenika. Vano je da uenici osete granice reenice, njen poetak i kraj, da osete nain izgovaranja. Ciljevi formiranja pojma reenice:

da uenici uoavaju reenicu u govoru i tekstu;

da osete reenicu kao jedinicu saoptavanja;

da razviju umenost u samostalnom sastavljanju reenica;

da naue kako se izgovaraju...

Pojam rei se formira nakon formiranja pojma reenice. Najpre se da pojam reenice, pa se, zatim, ona analizira, rastavlja se na rei i, na kraju, uvruje se da se reenica sastoji iz rei koje neto znae.

Pri formiranju pojma rei, treba poi od konkretnog predmeta, pa, preko pojma slike tog predmeta, doi do pojma rei. To je najpouzdaniji put formiranja pojma rei. Pojam glasa se moe formirati analitikim i induktivnim putem. Kod analitikog, polazi se od predmeta, razgovara se o njemu, obrauje se naziv tog predmeta, a zatim se ta re rastavlja na glasove. Kod induktivnog, polazi se od oponaanja zvukova u prirodi (z-z-z-z-z-pele; ------lie...). taj glas se prepoznaje u raznim reima- na poetku, u sredini i na kraju rei.21. Uporedna analiza monografskog i kompleksnog postupka Ispitivanje o efikasnosti monografskog i kompleksnog postupka, koje je sproveo Muhamed Muradbegovi, pokazalo je sledee: kompleksni postupak u potpunosti koristi prethodna znanja, tako da se znanje koje se stie u kolskom periodu nadograuje, odnosno nastavlja na nivo znanja steen u predkolskom periodu. S druge strane, monografski postupak zanemaruje prethodna znanja, tako da svi uenici itanje i pisanje ue ispoetka;

zahvaljujui pravilnom korienju oblika rada i nastavnih sredstava, kompleksni postupak prua iroke mogunosti za razvijanje individualnih sposobnosti i napredovanje uenika, u skladu sa njegovim tempom rada;

usvajanje itanja po kompleksnom postupku je znatno ekonominije i, u proseku, upola skrauje vreme usvajanja slova i itanja, u odnosu na monografski postupak; kvalitet itanja je bolji kod kompleksnog postupka;

kod kompleksnog postupka, interesovanje uenika za itanje deje tampe i za vannastavni program, je vee;

rad po kompleksnom postupku podstie uitelja na aktivniji odnos prema organizaciji i izvoenju nastave.

22. Kompleksni postupak uenja poetnog itanja i pisanja Vrednost kompleksnog postupka se prvenstveno ogleda u njegovoj efikasnosti. Tvorac ovog postupka je Jelena Mio, uiteljica iz Beograda.

Slova se, prema ovom postupku, ne obrauju ni pojedinano ni grupno, ve u neprestanom kontaktu sa svim slovima i deca ih individualno usvajaju, svako sopstvenim tempom i redom.

Ne postoje jedinstveni zahtevi za sve uenike, ve se svakom ueniku prilazi sa posebnim ciljevima i zadacima, u zavisnosti od njihovog znanja i sposobnosti za napredovanje. Nastavnik, uenicima koji brzo napreduju, daje dodatne zadatke, a sa uenicima koji sporije napreduju radi postupno i strpljivo.

Tokom prvog polugodita, uenici se ne ocenjuju.

Nastavnik ne odrava klasinu nastavu, ve organizuje zajednike aktivnosti, u kojima uestvuju svi uenici, bez obzira na nivo znanja. Postoji posebna tabela u kojoj se registruje i prati napredovanje uenika.

Slova se ne usvajaju pojedinano, ve celovito, sinhronizovano u kontekstu celokupnog ivota u uionici.

Poetnica za rad po ovom postupku je veoma bogata tekstovima i od poetka se insistira na njihovoj umetnikoj vrednosti.

Kompleksni postupak zahteva od uenika maksimalno angaovanje i visok stepen samostalnosti. Meutim, primenom ovog postupka, ne posveuje se dovoljno panje obradi glasa, rei i reenice.

asovi su veoma raznovrsni po nainu organizacije, ali se, u nastavi poetnog itanja i pisanja, mogu uoiti etiri faze:

1. pripremni period,2. usvajanje slova i savladavanje itavanja rei i kratkih reenica,

3. izgraivanje pravilne tehnike itanja i razumevanja proitanog i

4. usavravanje logikog itanja.

U pripremnom periodu se radi na uspostavljanju veza izmeu akustike slike glasa i njegovog znakovnog predstavljanja.

U etapi usvajanja slova, polazi se od jezikog saznanja da je re nosilac znaenja, a ne slovo ili slog. Uenici slova usvajaju individualno i po svom izboru; slau rei i reenice pomou slovarice i vebaju itavanje. Osnovni oblici rada su: zajednika vebanja sa ilustrovanim slovaricama,

samostalni rad na slovarici,

ueniko zapisivanje tampanim slovima,

razna obavetenja i upuivanje u deju tampu.

U treoj etapi, uenici se osposobljavaju za samostalno itanje sa razumevanjem, radi se na izgraivanju tehnike itanja. itavanje prelazi u itanje. Bitno je da uenik shvati ta je proitao.Usavravanje itanja podrazumeva pravilno, tano i teno itanje, odreenu brzinu itanja, sposobnost shvatanja sadraja, razvijanje kulture pismenog i usmenog izraavanja.

23. Odnos poetnog itanja i pisanja

Pisanje je mnogo sloeniji proces od itanja, a navika itanja je tesno povezana sa navikom pisanja. Ako uenik slabo ita, teko mu je da savlada pisanje.

Potujui didaktiki princip od lakeg ka teem, u bukvarskoj nastavi, prvo se ui itanje pa pisanje i prvo se ue tampana pa pisana slova.

Pisanje doprinosi usavravanju itanja. Dok pie, uenik razvija mo zapaanja, uoava detalje, ume da razlikuje bitno od manje bitnog, obogauje svoje predstave o reenici, obogauje sopstveni reniki fond, uvebava mehanizam koordinacije raznih aktivnosti. Kroz pisanje se razvija i takmiarski duh (pogotovo kada je re o lepom pisanju). itanje je vizuelna aktivnost u kojoj uenik odreene grafike znake sliva u jednu celinu, koja se naziva re, a potom u reenicu. Odnos itanja i pisanja uglavnom moemo posmatrati sa dva aspekta- lingvistikog i psiholokog. Psiholoki posmatrano, pisanje je sloeniji i apstraktniji proces od itanja. U procesu itanja postie se automatizam, pa rei i reenice shvatamo celovito. U pisanju smo veoma svesni radnji koje obavljamo.

Sa lingvistikog aspekta gledano, pisanje je kodiranje- pisano oformljenje odreene informacije, a itanje je dekodiranje- proces prevoenja jezikih znakova u, govorom iskazanu, misao ili oseanje.

24. Sricanje i itavanje

Uenje poetnog itanja pomou sricanja poinjalo je upoznavanjem svih slova redom. Nekada su se slova drugaije imenovala- az, buki, vjeci... Nakon uenja slova prelazilo se na sricanje, koje se sastojalo u spajanju slova u slogove i, potom, slogova u rei. Uili su kako se spaja svaki suglasnik sa svakim samoglasnikom... To je staro sricanje.

Sricanje je danas prevazieno i samo se u nekim kolama kod nas moe naii na tzv. novo sricanje, gde uenici prvo u sebi izgovore slova, pa tek onda naglas.

itavanje se sastoji u tome to se u toku itanja pojedini glasovi u rei koji itamo oteu malo vie nego u govoru, ali se glas, dok se otee, spaja sa sledeim, inei tako jednu glasovnu celinu. Tokom otezanja glas se ne prekida, a izbegava se umetanje prizvuka poluglasa ili muklog e. Proitana re lii na tu re izgovorenu u svakidanjem govoru, a to omoguava da uenik razume ono to je proitao. Otezanje ne sme biti neprirodno i ne sme prei u pevanje. itavanje se danas koristi u sintetikim vebama koje se organizuju u pripremnom periodu itanja i pisanja.Vebanjem se duina otezanja smanjuje dok se ne doe na oblik normalnog itanja.

Uenika treba nauiti da prethodno slovo itava sve dok sledee vizuelno ne prepozna. U procesu itavanja treba koristiti individualan rad.

itavanje moe biti glasovno i slogovno.

Pravilno itavanje je slivanje glasova, bez predaha, u re. Postupak itavanja rei tee na sledei nain:

nastavnik demonstrira itavanje,

analiza,

horsko itavanje,

grupno itavanje,

pojedinano itavanje,

reprodukovanje sadraja.

Postoje tri oblika itavanja:

dodavanjem i oduzimanjem slova,

zamenjivanjem slova i

itanje palindroma ili anagrama (Ana voli Milovana).

25. Karakteristike poetnog itanja i pisanja itanje predstavlja vii stepen savladanosti glasova i slova. Uenik, od nauenog slova do kvalitetnog itanja, prolazi odreene faze:

prepoznavanje oblika slova,

itavanje,

itanje- ovladavanje tehnikom itanja,

usavravanje itanja- uvoenje u izraajno itanje,

izraajno itanje.

Prelazak iz faze itavanja u fazu itanja treba da bude lagan. Uenicima koji bre napreduju treba davati dodatne zadatke, a sa onima koji sporije napreduju treba dodatno raditi na asu i van asa.

Povezivanje slova u rei, kao i rei u reenice, mora se odvijati postupno, potujui brzinu napredovanja svakog uenika. Uenici, u poetku, ne misle na ono to itaju, ve na savladavanje tehnike itanja prepoznavanjem slova i nainom izgovaranja glasova, rei i reenica. Zbog toga ih je neophodno usmeravati na znaenje proitanog, tj. na razumevanje.

Pomou vebanja treba proveriti:

stepen savladanosti tehnike itanja,

razumevanje proitanog,

da li je (ili nije) uenik usvojio odreenu instrukciju.

Izvestan broj uenika proces itanja savlauje veoma sporo i, iz tog razloga, sa tim uenicima treba organizovati individualan rad. Uvebavanje itanja mora biti svakodnevni zadatak.

Pisanje nije samo savladavanje tehnike pisanja, ve i nain miljenja i izraavanja. Uenik prvog razreda tek ui kako da pie slova. Prva slova pie mehaniki, jer, dok pie, preokupiran je samom tehnikom pisanja, a ne sadrinom onoga to pie. Piui rei, uenik mora da izvri njihovu analizu, da utvrdi od kojih se glasova sastoji, a onda da pie slovo po slovo. Uenik ak i slova rastavlja na elemente, diui olovku sa hartije kada napie jedan element ili slovo. Misli i o tome kako dri olovku, svesku, kako sedi. Uenik, sve dok se pisanje ne automatizuje, svaku operaciju kontrolie svesno. Nastavnik je obavezan da prati razvijanje rukopisa uenika i da utie na poboljanje istog. Nastavnik otkriva greke, komentarie ih sa uenicima i daje instrukcije kako da se te greke isprave i prevladaju.

Neke od greaka u poetnom pisanju:

nepravilan poloaj tela,

nepravilno dranje pribora za pisanje,

pritiskanje na podlogu,

nepravilno povezivanje slova,

nepravilan oblik slova,

suvini pokreti u toku pisanja,

pisanje kosim pismom,

nejednaka visina slova.

26. Razvijanje i merenje brzine itanja Kada uenik, poetnik, savlada tehniku itanja, onda se poinje sa vebama za razvijanje brzine itanja. Brzina itanja esto zavisi od samog uenika, od njegovih psihofizikih mogunosti. Ona podrazumeva i stepen savladanosti tehnike itanja i razumevanja proitanog. Od brzog itanja nema koristi, ako uenik nije razumeo to to je proitao. Brzina itanja mora ii istovremeno sa brzinom shvatanja, a merilo brzine mora biti stepen razumevanja proitanog. Vebe za ubrzavanje itanja:1. Tiho itanje sa ogranienim vremenom Najpre se odredi vreme za koje uenici treba da proitaju odreeni tekst. Vreme se odreuje prema duini i teini teksta. Sa uenicima treba prethodno razgovarati o ciljevima ovog itanja. Nakon itanja utvruje se vreme za koje je uenik proitao tekst, a kroz razgovor se proverava da li je i kako uenik razumeo proitano.

2. Izborno itanje U okviru odreenog teksta, uenicima treba dati da, tokom itanja, otkrivaju odreene reenice ili rei. Uenici itaju u sebi i pronalaze zadate reenice i rei.

3. Dopunjavanje teksta za izborno itanje Odreeni tekst se napie na grafofoliji ili tabli, ali sa izostavljenim kljunim reima (umesto tih rei se stave crte). Uenik ita i zapisuje samo rei koje su izostavljene.4. Veba brzog prepoznavanja rei Odreene rei se ispiu na kartonima manjih formata, pritom, na svakom kartonu treba ispisati nekoliko rei, jednu ispod druge. Uenici, zatim, nekoliko sekundi posmatraju kartone, a kada se kartoni sklone, treba proveriti koliko je rei svaki uenik proitao i da li je razumeo zadate, odnosno, proitane rei.

5. Veba brzog prepoznavanja reenica Ova veba se izvodi na isti nain kao i prethodna, samo to su, u ovom sluaju, u pitanju reenice (dakle, na kartonima se ispisuju reenice).

6. itanje teksta sa video kasete, sa razliitim ubrzanjem Tekst koji se ita na ekranu najpre tee usporeno, a onda se polako ubrzava.

Brzina itanja zavisi i od toga da li je to to se ita ueniku poznato ili nepoznato. Naravno, uenik e bre itati poznate tekstove nego nepoznate. Merna jedinica brzine itanja je, obino, 1 minut i meri se broj rei proitanih za taj vremenski period. Merenje brzine glasnog itanja vri se individualno, sa svakim uenikom posebno, dok se merenje brzine tihog itanja moe vriti sa svim uenicima istovremeno. Brzina glasnog itanja moe se meriti jo u prvom razredu, a brzina tihog, tek od drugog razreda.

27. Kombinovani tip organizacije asa obrade slova Kombinovani tip organizacije asa polazi od saznanja da uenici dolaze u kolu sa odreenim znanjima, koja nisu uvek merljiva, i ta znanja treba iskoristiti. Ovaj tip organiizacije asa znai uspostavljanje sasvim drugaijeg sistema rada. Na jednom asu obrade odreenog slova, ostvaruju se, tematski i programski, razliiti zadaci. Obrada glasa i slova su dominantne aktivnosti, ali se ostvaruju i programske aktivnosti vezane za usmeno i pismeno izraavanje, za jezik, bogaenje renika... Na asu se, istovremeno, radi i slovo i kultura izraavanja; sve aktivnosti koje proistiu iz nastavnog plana i programa. Na taj nain, as postaje bogatiji, zanimljiviji i dinaminiji. Kombinovani tip organizacije asa se moe ostvariti na dva naina:1. Kombinacija tematsko-programskih sadraja Na asu je dominantna obrada glasa i slova, ali se dodaju i programski sadraji drugih nastavnih podruja, kao to su vebe itanja, vebe pisanja, bogaenje renika...

2. Rad na nivoima Izdvajaju se tri nivoa uenika- 1.) grupa koja sporo napreduje; 2.) osrednji uenici i 3.) natproseni uenici. Svaka grupa dobija zadatke u skladu sa svojim sposobnostima i brzini napredovanja.

28. Pismene vebe u nastavi poetnog itanja i pisanja Pismene vebe u ovom periodu, uglavnom su usmerene na savladavanje tehnike pisanja, bogaenje renika, na izgraivanje reenice, kao i na primenjivanje gramatikih i pravopisnih pravila. Pismene vebe mogu biti:

prepisivanje,

diktat,

pisanje odgovora na postavljena pitanja,

vebe sastavljanja reenica.

Prepisivanje- kroz vebe prepisivanja uenik se osamostaljuje, stie veru u sebe, izgrauje odreene navike. Prepisivanjem se izgrauju i navike pisanja- pravilan poloaj tela, pravilno dranje olovke, razvijanje pravilnih pokreta ruke i ake i nain dranja sveske.

Osnovni zadaci prepisivanja su:

1) savladavanje tehnike pisanja,

2) razvijanje smisla za urednost i lepotu rukopisa,

3) razvijanje sposobnosti za tanost, preciznost.

Prepisivanje zahteva odreeni misaoni napor. Uenik prvo mora dobro da proui tekst koji prepisuje. Najbitnije je da uenik razume taj tekst. Oblici prepisivanja:

prepisivanje rei,

prepisivanje reenica,

prepisivanje kraeg teksta,

prepisivanje kraeg odlomka,

prepisivanje sa dopunjavanjem reenice,

prepisivanje sa proirivanjem reenice,

prepisivanje tampanog teksta pisanim slovima,

prepisivanje uzornog rukopisa.

Diktat- prilikom upotrebe diktata, reenice i tekstovi koji se diktiraju moraju biti jednostavni, jasni, razumljivi i primereni uzrastu uenika. Vano je istai da uenik mora biti motivisan za rad, odnosno za diktiranje, potrebna je dobra koncentracija i, zbog toga, ne treba diktirati kada su uenici premoreni. Osnovni ciljevi diktiranja su usmereni na savladavanje tehnike pisanja, na izgraivanje pravilnosti i urednosti rukopisa.

Oblici diktiranja:

diktat kao jednostavna veba za unapreivanje pisanja,

diktat sa predusretanjem greaka,

autodiktat,

izborni diktat.

Pisanje odgovora na postavljena pitanja- osnovno pravilo je da uenik na postavljeno pitanje da odgovor u obliku pune reenice. Vano je da uenik shvati da mu je pola odgovora ve dato u postavljenom pitanju. Ovaj oblik pismenih vebi se moe razliito organizovati:

nastavnik usmeno postavlja pitanje, a uenik pie odgovor,

pitanje se ispie na tabli ili grafofoliji, a uenik:

1) prepisuje pitanje i odgovara na njega,

2) pie samo odgovor na pitanje.

Vebe sastavljanja reenica- imaju znaajnu ulogu u procesu razvijanja jezike kulture. Vebe mogu biti:

sastavljanje reenica na slovarici, sastavljanje reenica na osnovu slike,

sastavljanje reenica na osnovu datog predmeta,

sastavljanje reenica na osnovu datih rei,

sastavljanje reenica na osnovu date teme,

dopunjavanje reenica,

proirivanje reenica.

Metodika nastave knjievnosti29. itanje i vrste itanja itanje je veoma sloen proces. U osnovnoj koli zapoinje, tzv. poetnim itanjem, tj. itavanjem. Zadaci nastave itanja:

ovladavanje tehnikom itanja,

pravilno i teno itanje,

uvoenje uenika u izraajno itanje,

osposobljavanje uenika za raznovrsne oblike itanja,

savladavanje tehnike tihog itanja,

razvijanje brzine itanja,

osposobljavanje uenika za razumevanje proitanog,

razvijanje italakih navika.

Izraajne vrednosti itanja:

1. artikulacija (pravilno izgovaranje glasova),2. dikcija (pravilno i lepo izgovaranje rei i reenica); dikcija zavisi od jasnog izgovaranja, naina naglaavanja i boje rei,3. intonacija (reenino kretanje tona),4. ritam (naizmenino menjanje govornih elemenata),5. tempo,6. pauza (zastoji u itanju; pauza moe biti gramatika, logika i psiholoka),7. jaina glasa,8. vizuelni kontakti sa sluaocem,9. diskretnost gestova i mimike. Vrste itanja:

1. Glasno itanje Najpogodnije je za uvebavanje tehnike itanja. Dok ita glasno, uenik proverava samog sebe kako ita, tekst se snanije doivljava, izotrava se sluh za govornu re.2. Tiho itanje Veoma je ekonomino i funkcionalno. Uenik se podstie na razmiljanje i postavljanje asocijacija, ne optereuju se govorni organi, obezbeuje se vii stepen razumevanja.3. Logiko itanje itanje se prilagoava logikom izlaganju misli i oseanja, prilagoava se logikoj strukturi teksta.4. Izraajno itanje To je najvii oblik itanja. Ono je skladno, snano, podsticajno...5. Horsko itanje Povremeno se koristi u prvom razredu, jer nije funkcionalno za iru primenu.6. Usmereno itanje Pre tihog itanja, uenici se usmeravaju na odreene zadatke, panja se usmerava na bitna mesta u tekstu.7. Istraivako itanje Uenicima se najpre daju istraivaki zadaci, na osnovu kojih oni istrauju u toku itanja.8. Fleksibilno itanje To je prilagoavanje itanja odreenoj vrsti teksta, razliitim, grafiki oblikovanim i ureenim, tekstovima.9. Kritiko itanje Tokom ove vrste itanja, uenici se osposobljavaju da kritiki misle dok itaju, da shvataju sutinu, da se sa njom spore...10. Diferencirano itanje Za svaku grupu uenika se utvruju posebno diferencirani zadaci za itanje, u zavisnosti od italakih sposobnosti uenika. 11. Stvaralako itanje Predstavlja nastojanje da se tokom itanja ispoljava stvaralaki duh uenika- otkrivanje novih ideja i stavova i njihovo naglaavanje, kreativno miljenje, stvaralako uoptavanje. 12. itanje po ulogama Uenicima se podele uloge- neko ita pieve rei, neko rei pojedinih likova.

30. Ciljevi nastave srpskog jezika i knjievnosti Nastavom knjievnosti u mlaim razredima elimo da ostvarimo sledee: nauiti uenika kako da ita knjievni tekst,

osposobiti uenika da doivljava proitano, formirati i razvijati njegov knjievni senzibilitet,

osposobiti uenika da doivi proitano,

osposobiti uenika da samostalno tumai knjievno delo,

razvijati sposobnost vrednovanja umetnikog dela.

Cilj nastave srpskog jezika i knjievnosti jasno je odreen nastavnim planom i programom.

Opti ciljevi nastave srpskog jezika:

razvijanje ljubavi prema maternjem jeziku,

osnovno opismenjavanje najmlaih uenika,

postupno i sistematino upoznavanje gramatike i pravopisa,

osposobljavanje za uspeno sluenje knjievnim jezikom,

razvijanje oseanja za autentine estetske vrednosti u knjievnoj umetnosti, osposobljavanje za samostalno itanje, doivljavanje, razumevanje, svestrano tumaenje i vrednovanje knjievnog dela razliitih anrova,

razvijanje potrebe za knjigom, sposobnosti da se njome samostalno slue kao izvorom znanja,

postupno i sistematino osposobljavanje uenika za doivljavanje i vrednovanje scenskih ostvarenja...31. Principi nastave knjievnosti1. Princip naunosti Podrazumeva da se u nastavi moraju koristiti samo znanja koja su nauno dokazana.2. Princip svesne aktivnosti Podrazumeva stvaralako i istraivako uee uenika u analizi teksta. Treba primenjivati problemsku nastavu koja e snano motivisati uenike i obezbediti njihovo svestrano uee u nastavi.

3. Princip uslovnosti Podrazumeva da svi metodiki postupci, pristupi i oblici rada imaju uslovnu vrednost ili primenu. To znai da nijednu metodu, ni princip, ne moemo primeniti kao univerzalni recept za as, ve se metode, kao i principi, moraju prilagoditi prirodi knjievnog dela.4. Princip metodike adekvatnosti Podrazumva adekvatnu primenu teorijsko-metodikih saznanja na odreeno knjievno delo. Ne postoji teorijsko-metodiki klju za sva dela. Pronalaze se metodski postupci i oblici rada, adekvatni prirodi knjievnog dela.5. Princip jedinstva analize i sinteze U toku analize odreenog knjievnog dela, vri se ralanjavanje dela na njegove sastavne elemente, u cilju svestranijeg upoznavanja sa delom koje se analizira. Meutim, na taj nain se iz svesti gubi predstava o umetnikoj celini. Zbog toga, nakon analize, delove koji su dobijeni ralanjavanjem, treba sintezom okupiti u celinu.32. Obrazovni, vaspitni i funkcionalni ciljevi nastave knjievnosti Zadaci nastave srpskog jezika jasno su formulisani. Kad nastavnik pone da vodi odreeni razred, njegova prva obaveza je da proui zadatke za nastavu srpskog jezika. Prouiti zadatke znai otkriti odreene zahteve prema kojima treba neprestano da zauzima istraivaki odnos. Kroz te zadatke se formira svest uenika, o odreenim programskim segmentima, svest o knjievnosti kao umetnosti. Zadaci se svrstavaju u tri grupe- obrazovni, funkcionalni i vaspitni.

Obrazovni zadaci za nastavu knjievnosti: uvoenje u doivljavanje i razumevanje knjievnih tekstova;

uoavanje vrsta knjievnih dela prema zahtevima programa;

usvajanje osnovnih knjievnoteorijskih i funkcionalnih pojmova prema zahtevima programa;

usavravanje itanja u sebi, u funkciji tumaenja teksta;

uoavanje i tumaenje bitnih inilaca teksta, prema zahtevima programa;

simultano usvajanje knjievnih pojmova.

Funkcionalni zadaci:

Kroz funkcionalne zadatke, uenici se osposobljavaju da zakljuuju, misle, dokazuju, uoavaju, povezuju, prepoznaju, uoptavaju, uporeuju, razvijaju kritinost i istraivake sposobnosti. Kroz ove zadatke, uenik se osposobljava da ita, doivljava, razume, saznaje i tumai knjievno delo.

U zavisnosti od toga kakvu ulogu imaju u nastavi knjievnosti, postoji nekoliko osnovnih oblika funkcionalnih ciljeva:Razvijanje knjievne kulture:

razvijanje sposobnosti doivljavanja knjievnog dela;

izgraivanje odnosa (ljubavi) prema knjievnosti;

formiranje svoje porodine biblioteke...Razvijanje italake kulture i italakog ukusa: osposobljavanje uenika za samostalno itanje;

formiranje italakih navika;

razvijanje italakog ukusa...Razvijanje mentalnih sposobnosti i radnji u toku itanja za saznavanje knjievnog dela: razvijanje misaonih aktivnosti;

razvijanje sposobnosti uporeivanja i uoptavanja...Razvijanje sposobnosti samostalnog tumaenja knjievnog dela: razvijanje sposobnosti analize knjievnih likova...Vaspitni zadaci: razvijanje ljubavi prema maternjem jeziku; razvijanje oseanja za autentine estetske vrednosti u knjievnosti;

razvijanje potrebe za knjigom i sposobnosti da se njome samostalno slue, kao izvorom znanja;

upoznavanje, razvijanje, uvanje i potovanje vaspitnog, racionalnog i kulturnog identiteta na delima srpske knjievnosti;

razvijanje potovanja prema kulturnoj batini;

vaspitavanje uenika za ivot i rad u duhu humanizma, istinoljubivosti, solidarnosti i drugih moralnih vrednosti...

33. Doivljavanje knjievnog teksta

Sposobnost doivljavanja knjievnog teksta znai prirodnu predodreenost itaoevog senzibiliteta za odreenu i veoma delikatnu vrstu komuniciranja s umetnikim delom. Voenjem beleaka za vreme itanja knjievnog teksta, italac u sebi pojaava svest o tom tekstu, uranja dublje u sloenu strukturu teksta i znatno obogauje svoj jezik. Voenje dnevnika itanja najvie doprinosi rayvijanju italake kulture i dubokom razumevanju i shvatanju umetnike vrednosti knjievnog teksta.

34. itanje, doivljavanje, razumevanje i tumaenje

knjievnog dela

itajui knjievno delo, razmiljamo o njemu, oseamo lepotu umetnikog izraavanja, prepoznajemo ono to se u njemu zbiva, emotivno se udubljujemo u ljudske sudbine ili u lepotu pesnikih slika, sauestvujemo i saoseamo sa odreenim likovima, ljutimo se, strepimo, formiramo vlastite sudove. Jednostavno reeno, duboko doivljavamo sve ono o emu nam pisac pripoveda. Knjievno delo deluje na naa oseanja, podstie naa razmiljanja, razvija matu

35. Opti model obrade knjievnog dela

Opti model je primenljiv na sve knjievne anrove (priu, bajku, basnu,

lirsku pesmu,...) i moe dati dobre rezultate. Struktura asa:

1. emocionalno-intelektualna priprema;

2. najava nastavne jedinice;

3. izraajno itanje;

4. lokalizovanje teksta;

5. glasno, tiho i istraivako itanje;

6. tumaenje nepoznatih rei i izraza;

7. razgovor o neposrednom doivljaju;

8. analiza teksta:

a) sadrinska analiza,

b) idejna analiza,

c) etika analiza i

d) psiholoka analiza;

9. obrada likova;

10. jezik i stil;

11. sinteza- uoptavanje;

12. samostalni i stvaralaki rad uenika;

13. domai zadatak.

1. Emocionalno-intelektualna priprema Cilj ove pripreme je stvoriti, na pravi nain, pogodnu atmosferu i rapoloenje za obradu odreenog teksta. Taj razgovor ne sme biti formalizovan, ve mora biti u neposrednoj vezi s tematskom, idejnom, emocionalnom i intelektualnom prirodom teksta. Mora biti u funkciji predmeta obrade, odnosno samog knjievnog teksta.

2. Najava nastavne jedinice Ova etapa, logiki, motivaciono i prirodno proistie iz prethodne etape, bez naglih skokova i to u trenutku kada je za tako neto stvorena odreena atmosfera. Nakon saoptavanja nastavne jedinice, nastavnik zapisuje na tabli ime pisca i naziv dela, a zatim uenici to zapisuju u svoje sveske. Kao neka vrsta podetape, izdvaja se saoptavanje biografskih podataka o piscu. Iz obrazovnih razloga, dobro je ispriati neto o piscu i njegovom knjievnom radu, pogotovo ako je re o nekom znaajnijem piscu.

3. Izraajno itanje Cilj ovog itanja je da uenici, u prvom susretu sa tekstom, osete njegovu umetniku snagu, da ga doive. Pre itanja, neophodno je stvoriti uslove i atmosferu za sluanje i doivljavanje teksta. Ono to je potrebno jeste savren mir u uionici, itanke moraju biti zatvorene, a panja uenika usmerena na uiteljevo itanje. Odmah nakon itanja treba napraviti psiholoku pauzu, kako bi uenici sredili svoje utiske. Treba istai i to da se tekst uvek treba itati u celini.

4. Lokalizovanje teksta To je dovoenje teksta u vezu sa celinom odakle je uzet ili sa irim kontekstom za koji je sadrinski i idejno vezan. S tim u vezi, postoje ua i ira lokalizacija teksta.

Ua lokalizacija je vezana za obradu odlomaka i drugih tekstova. Lokalizacijom odlomka, uspostavlja se prirodna veza izmeu odlomka i celine. Uom lokalizacijom uenike upoznajemo sa celinom dela: dajemo podatke o fabuli, ispriamo im neto o radnji dela kao celine, ukaemo na likove, sukobe,...

irom lokalizacijom tekst se stavlja u iri drutveni i istorijski kontekst. To mogu biti,recimo, podaci o istorijskim prilikama o kojima govori knjievno delo.5. Glasno, tiho i istraivako itanje Tiho i istraivako itanje prethodi radnji otkrivanja i tumaenja nepoznatih rei. Istraivako itanje podrazumeva usmeravanje panje uenika na osnovni problem teksta, a to je pripremna radnja za samu analizu. Tiho itanje je efikasnije i ekonominije, jer, dok tiho ita, sva uenikova panja je usmerena na tekst. Uenicima se daju istraivaki zadaci koji moraju biti jasno i precizno formulisani.

6. Tumaenje nepoznatih rei Kada su uenici uoili i izdvojili rei koje su im nepoznate, one se tumae na sledei nain: najpre uenik treba da proita reenicu u kojoj se nepoznata re nalazi i da pokua da iz konteksta shvati njeno znaenje. Ako uenik ne uspe, nastavnik onda pita druge uenike da li znaju ta ta re znai. Ukoliko ni ostali uenici ne znaju, nastavnik tek onda uenicima objanjava znaenje nepoznate rei.

7. Razgovor o neposrednom doivljaju i utiscima Cilj ove etape je proveriti kako su uenici doiveli umetniki tekst. Neka od pitanja koja bi trebalo postavljati u ovoj etapi su sledea: ta ste osetili dok ste itali?, kakvi su vai utisci o delu?...8. Analiza teksta Analizom se otkrivaju umetnike vrednosti teksta, a onda se ostvaruju ciljevi vezani za vaspitni deo asa. Pitanja koja se postavljaju u okviru analize dela moraju biti podsticajna i takva da navode na razmiljanje, asociranje,... Postoje etiri tipa analize:

a) sadrinska analiza, koja obuhvata: analizu tematske grae,

analizu motiva,

analizu pesnikih slika,

analizu oseanja,

analizu likova i

analizu sukoba junaka.

Uenik u toku analize uoava logiki redosled pievog izlaganja, fabulu, situaciju, uzrono-posledine veze.

Postoje etiri metodika pristupa:

sadrinska analiza teksta kao celine,

sadrinska analiza teksta po logikim celinama,

sadrinska analiza teksta po unapred datom planu,

sadrinska analiza teksta po nizu slika ili slajdova.

b) idejna analiza- idejom se izraava piev odnos prema stvarima i pojavama, odnos prema svetu. Knjievno delo je bogato idejama, a u toku analize se izdvaja jedna ili vie osnovnih ideja. Idejna analiza se otkriva kroz razgovor, koji mora biti otkrivalaki i podsticajan. Uenici se moraju navoditi da sami, postupno, otkrivaju ideje ili poruke dela. Do ideje se dolazi otkrivanjem odnosa i uzrono-posledinih veza. Idejna analiza bi mogla biti zasnovana na sledeem metodskom postupku:

razgovor o idejnoj strani dela, otkrivanje umetnikih ideja,

idejno uoptavanje,

izdvajanje osnovnih ideja,

saeto formulisanje ideje,

uporeivanje ideje sa iskustvom uenika,

uporeivanje ideje sa narodnim poslovicama ili idejama nekog drugog knjievnog dela.

c) psiholoka analiza- obino se ne izdvaja kao posebna etapa asa, ve se odvija u okviru sadrinske analize. Uenici se moraju polako uvoditi u psiholoki svet teksta, odnosno u komentarisanje postupaka, situacija, likova i njihovih ponaanja.

d) etika analiza- etikom analizom se istie vaspitna vrednost teksta.9. Obrada likova Saznanja o knjievnom liku nalazimo u samom tekstu, a ne u istoriji ili drugim vanknjievnim izvorima. Analiza knjievnog lika obuhvata sledee: osposobljavanje uenika za uoavanje knjievnih likova i njihovo diferenciranje, osposobljavanje uenika za doivljavanje lika, ralanjavanje knjievnog lika na strukturne elemente, meusobni odnosi likova, uvoenje uenika u vrednovanje knjievnog lika. Karakterizacijom likova nastoji se otkriti struktura tih likova, njihove spoljanje i unutranje osobenosti. Karakterizacija likova moe biti:1) estetska (lepota oblikovanja lika),

2) fizika (opis spoljanjih karakteristika lika),

3) psiholoka (motivisanost, doivljaj, emocije, oseanje) i

4) etika (postupci, delovanje lika na okolinu, odnos pojedinac-kolektiv, moralne osobine).

10. Jezik i stil Uenik mora da oseti i sazna kako jezik funkcionie u njegovoj stilskoj upotrebi. Jeziko-stilska vebanja moraju biti raznovrsna i sistematizovana. Vebanja koja se mogu organizovati: onomatopeje, deminutivi i augmentativi, sinonimi, antonimi, sloenice, igre asocijacije, porodice rei,...

11. Sinteza Cilj ove etape je stvaranje svesti o celovitosti knjievnog dela, napraviti rezime. Lirska pesma se, recimo, moe ponovo izraajno proitati, tekst prepriati....

12. Samostalni i stvaralaki rad uenika To mogu biti vebe itanja, nastavni listovi,...

13. Domai zadatak 36. Normativno i stvaralako tumaenje knjievnog dela Svi metodiki postupci tumaenja knjievnog dela se, uglavnom, mogu podeliti na normativne i stvaralake. Normativni polaze od shvatanja da se as obrade knjievnog dela odvija po odreenim metodikim etapama, da te etape predstavljaju odreenu vrstu standarda i da je njihov redosled potrebno potovati. Po ovom postupku, as obrade knjievnog dela je metodiki normiran, utvrene su metodike etape, kao i metodike radnje koje treba obaviti u tim etapama.

Najstariji oblik normativnog postupka je stara, trodelna struktura asa- uvodni, glavni i zavrni deo. Meutim, njome se ne istie specifinost ni umetnika individualnost pojedinih knjievnih dela, ne potuje se priroda knjievnosti kao umetnosti, ne potuje se anrovska priroda i osobenost knjievnih tekstova. Normativni postupak se, danas, manifestuje u dva osnovna oblika:1. opti model i

2. anrovski model:

obrada lirske pesme,

obrada epske pesme,

obrada bajke,

obrada basne,

obrada romana.

anrovskim modelima se istiu anrovske osobenosti knjievnog teksta koji se obrauje, vodi se rauna o prirodi pojedinih tekstova kao knjievnih vrsta.

Ovi modeli pomau nastavniku da osmisli svaki deo asa, da as bude u potpunosti oranizovan.

Stvaralaki uloga nastavnika se sastoji u tome da uenike podstie na samostalno, problemsko-istraivako miljenje, da upuuje, motivie, daje sugestije uenicima, da vodi njihovu misao o delu i da im ne kae nita o stvarima do kojih oni sami mogu doi. Nastavnik je metodiki organizator stvaralake delatnosti uenika. On nije predava ve pokreta, onaj koji usmerava i podstie uenike da sami razmiljaju o nekom knjievnom delu. Time uenik nije pasivni slualac, ve aktivni uesnik u tumaenju knjievnog dela. Jer, stvaralaki postupak od nastavnika zahteva da veto i efikasno usmeri panju uenika na dominantne vrednosti knjievnog dela. Stvaralaki postupci:

1. obrada teksta po datom planu,

2. obrada bajke po datom planu,

3. obrada teksta pomou istraivakih zadataka (2 modela),

4. obrada teksta pomou dominantnog knjievnog lika,

5. problemsko-istraivaki postupak,

6. tematsko-motivski postupak,

7. postupak grupnog oblika rada:

grupni oblik rada- I model,

rad na nivoima razliitih sloenosti,

problemski pristup i

rad pomou saznajnih kategorija.37. Odnos formalistikog i stvaralakog pristupa knjievnom delu38. anrovski modeli Transformacijom opteg modela nastaju posebni modeli, iji je cilj prilagoditi se prirodi knjievnog dela, tj. njegovim specifinim osobinama. Tako nastaju anrovski modeli. Poteba za posebim modelima se javlja zbog:

korienjem jednog metodikog obrasca na sve sline tekstove (u anrovskom smislu),

prirode knjievnog dela,

individualne umetnike strukture, koja zahteva adekvatan metodoloki i metodiki pristup.

anrovski modeli polaze od injenice da svaki anr predstavlja poseban oblik izraavanja. anrovski modeli omoguuju uitelju da sam stvara, da traga za boljim modelima. Ovi modeli moraju biti podsticajni u traganju za boljim oblicima metodikog modeliranja.

U ove modele spadaju:

model obrade lirske pesme,

model obrade epske pesme,

model obrade bajke i

model obrade basne.

anrovski modeli obrade lirske pesme Nivoi obrade lirske pesme zavisi od uzrasta uenika, od njihove psihofizike i intelektualne zrelosti. Ti nivoi su sledei:

lini doivljaj i intuitivno poimanje, razumevanje- racionalno poimanje teksta,

usvajanje knjievno-teorijskih i funkcionalnih pojmova, sticanje kulture tumaenja knjievnog teksta,

izgraivanje doivljajnih mogunosti i analitiko-saznajnih tehnika.

Komponente interesovanja uenika za lirsku poeziju su:

interesovanje za pesniku sliku,

interesovanje za ritam,

interesovanje za vezan ili slobodan stih, interesovanje za fabulativnost,

interesovanje za ekspresivnost i pesniku igru,

interesovanje za sredstva pesnikog izraza.

Zadaci nastave lirske poezije:

razvijanje italakih navika i ljubavi prema knjievnosti,

razvijanje umetnikog senzibiliteta,

osposobljavanje uenika za vrednovanje knjievnog dela,

usvajanje knjievno-teorijskih i funkcionalnih pojmova.

Postoji vie modela obrade lirske pesme, prema razliitim autorima. Prema G. abi, recimo, struktura asa je sledea:

1. motivacija,

2. najava pesme,

3. interpretativno itanje,

4. emocionalna pauza,

5. izraavanje doivljaja,

6. usmereno itanje u sebi,

7. itanje u sebi i zamiljanje pesnikih slika,

8. analiza pesme,

9. uvoenje uenika u interpretativno itanje,

10. stvaralako izraavanje,

11. zavrno interpretativno itanje (sinteza).

Obrada epske pesme Epske pesme bi bilo najbolje obraivati po optem modelu, koristei se logikim celinama. U toku obrade treba voditi rauna o iroj lokalizaciji pesme, jer uenici moraju biti obaveteni o vremenu o kojem pesma govori, a potom o fabuli, likovima i kompoziciji. Uenici moraju biti obaveteni o istorijskim injenicama, jer teko razlikuju istoriju od narodnog pevanja.

Etape rada:

1. pripremni razgovor,

2. izraajno itanje,

3. emocionalna pauza,

4. lokalizacija pesme,

5. razgovor o doivljaju,

6. objanjenje nepoznatih rei,

7. analiza fabule,

8. obrada epskih likova,

9. kompozicija,

10. sinteza,

11. samostalni stvaralaki rad uenika.

Obrada bajke U toku obrade bajke, treba potovati principe od lakeg ka teem, od jednostavnog ka sloenom, a pojam bajke postepeno, iz razreda u razred, proirivati.

Stvaralako uee uenika umnogome doprinosi kvalitetu obrade bajke. S tim u vezi, treba postavljati problemska pitanja.

Nivo obrade zavisi od intelektualne sposobnosti uenika i od uiteljeve obavetenosti o savremenim teorijskim i metodikim saznanjima vezanim za obuku. Kada je re o modelima obrade, postoje dva osnovna puta- normativni i stvaralako-istraivaki (individualni rad pomou istraivakih zadataka). Bajka se moe veoma uspeno obraditi i po optem modelu (najbolje po logikim celinama). Opti model se moe transformisati, kako bi se prilagodio bajci, i zato i postoji dosta modela. Jedan od njih je i sledei:1. pripremni razgovor,

2. izraajno itanje,

3. razgovor o doivljaju,

4. analiza sadrine po logikim celinama,

5. interpetacija likova,

6. prepriavanje,

7. o bajci (osobine bajke),

8. stvarno i izmiljeno u bajci,

9. jezike i stilske karakteristike,

10. vebe izraajnog itanja,

11. domai zadatak.

Obrada basne Specifina struktura basne zahteva specifian model rada. Vano je da uenici shvate fabulu, likove, zaplet i rasplet basne, alegoriju basne, odnosno njenu analogiju sa ivotom, kao i to da se iza svake ivotinje krije odreeni tip ljudi. Kako je basna, izmeu ostalog, i nosilac naravouenija, odnosno pouke, uenicima treba sugerisati da sami otkrivaju tu pouku, a ne da im se ona namee kao gotova formula.

Etape rada:1. pripremni razgovor,

2. najava nastavne jedinice,

3. izraajno itanje,

4. razgovor o doivljaju,

5. analiza tematske grae (analiza injenica i situacija),

6. likovi ivotinja (procena njihovih postupaka),

7. uporeivanje osobina ivotinja sa osobinama ljudi,

8. odvajanje realnog od izmiljenog,

9. analogija sa ivotom,

10. otkrivanje alegorije,

11. uoptavanje: glavna poruka i povezivanje poruke sa poslovicama i izrekama,

12. samostalan i stvaralaki rad uenika,

13. domai zadatak.

39. Problemski pristup knjievnom delu Svako knjievno delo tokom samog itanja, a posebno u postupku kolskog prouavanja, moe da ponudi niz problema koji su znaajni za njegovo razumevanje. Treba imati na umu i to da knjievno delo ne nudi otvorene i formulisane probleme, ve samo prua povode za njihovo postavljanje.

Problemsko pristupanje umetnikom tekstu uvek je u funkciji vaspitavanja literarnog ukusa i osposobljavanja uenika za dublje doivljavanje, pouzdano razumevanje i kritiko procenjivanje knjievnog dela.

U valjanoj nastavi e metodiki postupci biti tako podeeni da se pomou njih svaki vaniji nesporazum, u vezi umetnikog teksta, blagovremeno iznese na videlo, da se postavi kao problem i pomeri u iu uenikog interesovanja i stvaralakog miljenja. Nastavnik e, u interpretativnom razgovoru sa uenikom, obezbediti uslove za ispoljavanje suprotnih miljenja i neslaganja u vezi sa delom, a to znai zaetak problemske situacije. Pri zainjanju problemske situacije, neprihvatljivoj tvrdnji valja omoguiti da, sa svom svojom argumentacijom, doe do punog izraaja, te da tako dobije to jai privid ubedljivosti. To e izazvati kritiko reagovanje na varljive utiske i uputiti uenike da sami pronalaze gledita sa kojih mogu pobijati ishitrene i povrne ocene. Nastavnik treba da bude uvek spreman da neposredno vodi uenike ka reenju problema. Postoje etiri misaone faze u reavanju problema:

1. upoznavanje sa problemom,

2. prividno mirovanje (inkubacija),

3. uvianje ili iluminacija (inspiracija),

4. proveravanje ili verifikacija.

Upoznavanje sa problemom je poetna faza, u kojoj se uoava problem, zajedno sa okolnostima koje ga uslovljavaju i obrazlau, te se tako uspostavlja odgovarajua problemska situacija. Prividno mirovanje je period u kome problem nije u misaonom teitu, ve je privremeno i samo naizgled zapostavljen.

Uvianje je misaona radnja u kojoj se javlja reenje datog problema. Doivljava se stvaralaka radost i pronalazako ushienje. To postaje snana motivacija i svojevrsna nagrada za uloeni trud.

Proveravanje je zavrna mentalna operacija, koja je izazvana eljom da se reenje problema potvrdi, te da se na taj nain otkloni svaka sumnja u ispravnost tog reenja.

40. Problemsko-istraivaki postupak Ovaj postupak omoguava: osamostaljivanje uenika za knjievnu analizu,

poveanu aktivnost uenika,

osposobljavanje uenika za kritiko i stvaralako itanje,

motivisanje uenika za rad na knjievnom tekstu,

trajnost znanja,

razvijanje analitiko-sintetikog miljenja,

stvaralaku aktivnost uenika.

Polazite problemskog pristupa knjievnosti je u samostalnom istraivakom i stvaralakom angaovanju uenika u reavanju odreenih problema. Problematizovanjem nastave knjievnosti, uenik nije primalac gotovih znanja, ve do tih saznanja dolazi istraivakim putem, samostalno, i, iz tog razloga, uenik knjievno delo saznaje i doivljava dublje i intenzivnije.

Knjievni problem je vezan za odreenu potekou, nedoumicu i prepreku sa kojima se uenik suoava u toku tumaenja neke literarne pojave, situacije ili pievog gledita. Problemska potekoa moe biti neka skrivena umetnika vrednost, koja obino izmie italakoj panji i saznanju, izmie uenikoj potrebi da je protumai. To moe biti neko pievo stvaralako gledite, iskaz, slika, misao, situacija i postupak koji su vieznani ili imaju alegorijsko ili simboliko znaenje. Problemsko pristupanje umetnikom tekstu uvek je u funkciji vaspitavanja literarnog ukusa i osposobljavanja uenika za dublje doivljavanje, pouzdano razumevanje i kritiko procenjivanje knjievnog dela. Treba imati na umu i to da knjievno delo ne nudi otvorene i formulisane probleme, ve samo prua povode za njihovo postavljanje.

Pod problematizovanjem se podrazumeva ralanjavanje problematike na ue probleme ili predmetne celine. Te, sistematino, jasno, precizno i pregledno odreene programske celine, postaju predmet interpretacije knjievnog dela na asu. Ralanjavanje knjievno dela prilagoava se:

prirodi knjievnog dela, vremenskim jedinicama interpretiranja (broju asova),

psihofizikoj i intelektualnoj sposobnosti uenika.

Mogu se problematizovati: umetnike slike, oseanja, misli, poruke, dogaaji, situacije, postupci likova. Problemska situacija motivie uenike, podstie njihovu matu, misaono ih angauje, podstie ih da istrauju, da nalaze razliita reenja, da ih uporeuju, procenjuju, povezuju, uspostavljaju analogije i da nau pravo reenje za postavljeni problem.

U problemskom postupku bitna su dva momenta- opredeljenje za problem i postavljanje problemskih pitanja. Problemskim pitanjima dovodimo uenike pred problem, navodimo ih da otkriju i postave problem. Reavanje problema prolazi kroz sledee faze:

otkrivanje problema, definisanje problema,

analiza, razjanjenje i kritiko razmatranje problemske situacije,

reavanje problema.

Faze istraivanja:

istraivanje teksta od strane uitelja,

samostalno istraivanje teksta,

formiranje linih stavova,

uporeivanje istraivakih rezultata.

Pripremanje uenika za problemsko-istraivaki postupak podrazumeva:

osposobljavanje uenika za istraivanje teksta,

davanje istraiva