Metodologija psiholoških istraživanja

Pravne i poslovne akademske studijeDr Lazar Vrkatić, Novi Sad

Nastavnik i asistenti

• Prof. dr Stanislav Fajgeljstanef@stanef.in.rswww.stanef.in.rsili preko “Predavači” na www.fpps.edu.rs

• Doc. dr Jasmina Nedeljković, jasmina.nedeljkovic@gmail.com

• Asistent:ma. Miša Avramović, misa.avramovic@gmail.com

U e-mail poruci obavezno se predstaviti punim imenom i prezimenom i brojem indeksa. Jasno obrazložiti o čemu se radi

Feb. 2013. FPPS 2

Obavezna literatura

• Fajgelj, S. (2012). Metode istraživanja ponašanja (V izdanje). Beograd: Centar za primenjenu psihologiju.

• Slajdovi i gradivo prezentirano na predavanjima i vežbama

Feb. 2013. FPPS 3

Dopunska literaturaFajgelj, S. (2013). Psihometrija, metod i teorija psihološkog merenja (IV izdanje).

Beograd: Centar za primenjenu psihologiju.Rosnow, R.R., Rosenthal, R. (2005). Beginning Behavioral Research – A Conceptual

Primer. New Jersey: Pearson – Prentice Hall.Langdridge, D. (2004). Introduction to Research Methods and Data Analysis in

Psychology. Harlow, England:Pearson / Prentice Hall.Havelka, N., Kuzmanović, B., Popadić, D. (1998). Metode i tehnike socijalnopsiholoških

istraživanja. Priručnik za vežbe iz Socijalne psihologije I i Socijalne psihologije II. Beograd: Centar za primenjenu psihologiju.

Bala, G. (2008). Uspešno pisanje u kineziologiji. Novi Sad: Fakultet sporta i fizičkog vaspitanja.

Coolican, H. (2009). Research Methods and Statistics in Psychology (5th Edition). London: Hodder Education.

Malhotra, N.K. (2007). Marketing Research, An Applied Orientation, 5th Edition, Upper Saddle River: Pearson, Prentice Hall.

Kerlinger, F.N., Lee, H.B. (2000). Foundations of Behavioral Research, IV edition, London: Wadsworth, Thomson Publishing.

Todorović, D. (2008). Metodologija psiholoških istraživanja. Beograd: Centar za primenjenu psihologiju.

. . .Feb. 2013. FPPS 4

Napomene

• Prezentacija je vodič kroz gradivo• To znači da se na ovim slajdovima nalaze poglavlja i celine

koja treba znati• Poglavlja u knjizi koja nisu obuhvaćena slajdovima neće

biti direktno ispitivana• Gradivo sa slajdova hoće• Kandidat da postane pitanje u testu znanja je deo gradiva:

• Koji je istaknut: masnim slovima, kurzivom, velikim slovima ili na drugi način

• Koji predstavlja glavnu celinu, sadržanu u naslovima slajdova• Slajdovi sa oznakom „samo slajd“ označavaju gradivo koje

se mora poznavati u osnovi, sažeto, samo osnovni pojmoviFeb. 2013. FPPS 5

Napomene

• Slajdovi su suviše kratki i sažeti da bi se gradivo razumelo

• Teško je položiti test znanja ako se gradivo ne razume i ne povezuje

• Da bi se gradivo razumelo treba:• Pročitati knjigu i druge izvore, a za odličnu ocenu i ono

što nije na slajdovima • Slušati i učestvovati na predavanjima, vežbama,

konsultacijama. . .• U tom slučaju se može računati na najviše ocene

Feb. 2013. FPPS 6

Ocenjivanje

• Tokom semestra skupljaju se poeni za predispitne obaveze: prisustvo, seminarski, kolokvijum, aktivnost…

• Na MPI struktura bodova je otprilike sledeća:• Prisustvo na časovima 5 bodova• Seminarski rad oko 25 bodova• Kolokvijum oko 35 bodova• Ispit

• Ukupno gradivo oko 70 bodova• Drugi deo gradiva oko 35 bodova

Feb. 2013. FPPS 7

Ocenjivanje • Kolokvijum se polaže polovinom semestra• Seminarski rad se radi tokom semestra• Pismeni ispit

• Ako je kolokvijum položen, na ispitu se polaže samo drugi deo gradiva

• Ako kolokvijum: a) nije položen, b) nije polagan ili c) jeste položen, ali student nije zadovoljan postignućem, ispit se polaže iz ukupnog gradiva

• Rang lista• Usmeni ispit polažu:

• Oni koji su pozvani (granični slučajevi)• Oni koji su položili, ali nisu zadovoljni dobijenom ocenom• Oni kod kojih je ocena sa pismenog sporna

Feb. 2013. FPPS 8

Ocenjivanje

• Kolokvijum i pismeni ispiti se polažu putem testova znanja

• Testovi znanja sadrže PVI i PKO• Granica prolaznosti na testu znanja je 51-60%

bodova (od max. mogućeg), u zavisnosti od odnosa PVI-PKO

Feb. 2013. FPPS 9

Seminarski rad

• Seminarski rad je „predlog istraživanja sa elementima projekta“

• Seminarski rad se radi etapno i redovnost se ocenjuje• Način izrade i druge okolnosti biće dogovoreni na

početnim predavanjima i vežbama• Konsultacije i druge potrebne aktivnosti oko

seminarskog rada se obavljaju na vežbama• Seminarski rad se mora predati do zakazanog roka.

Nakon tog roka se ne prima.• Seminarski rad nije obavezan, ali je teško položiti bez

njegovih bodovaFeb. 2013. FPPS 10

Seminarski rad

• Zaposleni koji ne mogu redovno da pohađaju časove, mogu te bodove nadoknaditi dopunskim seminarskim radom

• Za to je potreban dogovor sa asistentom i profesorom

Feb. 2013. FPPS 11

Ocenjivanje – napomene

• Sistem “bodova i pondera” je nepristrasan (za sve jednak) i kroji se za celinu (za sve studente i generacije)

• Međutim, nepristrasnost znači slepilo za pojedinačne slučajeve, pa studenti mogu biti razočarani

• Delić boda može značiti ocenu manje ili više, ili da li ste položili ili niste

Feb. 2013. FPPS 12

Način formiranja rang liste i ocene

• Bodovi sa kolokvijuma, seminarskog rada, prisustva i prvog ispitnog roka se ponderišu relativno u odnosu na generaciju

• Ukupan broj bodova se formira sabiranjem ponderisanih komponenti i ispita

• Iz ukupnog broja bodova se izvodi konačna ocena, na primer:• ≥ 51 = 6• ≥ 61 = 7• ≥ 71 = 8• ≥ 81 = 9• ≥ 91 = 10

13Feb. 2013. FPPS

Ocenjivanje – usmeni ispit

• Usmeni ispit je predviđen za rešavanje problema “bodova i pondera” i jedino on

• Na usmenom ispitu se ocenjuje:• Razumevanje gradiva• Način prezentacije odgovora• Organizacija, formulacija, naglašavanje bitnog...• Dakle, “opšti utisak”

• To znači da je potrebno poznavanje celokupnog gradiva

Feb. 2013. FPPS 14

Obnavljanje kursa

• Ako se kurs ne položi, on se ponavlja• Ponovo se polaže sa novom generacijom, po

njihovoj prezentaciji, sa njihovom raspodelom bodova itd.

• Ponovo se skupljaju bodovi na aktivnostima (prisustvu)

• Bodovi sa seminarskog, ukoliko ih student ima i zadovoljan je njima, mogu biti priznati u obnovljenom kursu• O tome mora biti postignut dogovor sa asistentom i

profesoromFeb. 2013. FPPS 15

Opšti saveti

• Počnite sa učenjem i izradom seminarskog odmah

• Za savete, informacije i pomoć prvo se obratite asistentima, pa tek onda nastavniku

• Presretanje na hodniku je najmanje korisno zato što neću zapamtiti vaše zahteve i svoje odgovore

Feb. 2013. FPPS 16

Uvod

Istraživanje ponašanja

SAMO SLAJD

Šta su nauke o ponašanju?• Psihologija, neuronauka, pedagogija, marketing,

sociologija, psihijatrija, ekonomija, komunikologija, etnologija – antropologija, kriminologija, menadžment...

• Često se koristi termin društvene nauke, ali psihologija i pedagogija su pretežno individualne nauke

• Humanističke nauke su filozofija, istorija, književnost, jezici itd.

• Postoje i nauke o životu (life sciences), u koje se prvenstveno ubrajaju biologija i medicina

• Nauke o ponašanju izučavaju i ponašanja životinja• Nalaze se između prirodnih i društvenih nauka

Feb. 2013. FPPS 18

SAMO SLAJD

Šta su empirijska istraživanja• Zasnivaju se na prikupljanju iskustvenih podataka putem

čula i merenjem• Prikupljeni podaci se obrađuju i analiziraju• Na osnovu njih se ponašanje opisuje i objašnjava• Podaci služe i za stvaranje novih teorija i proveru starih• Pomoću teorija se objašnjava nastanak, razvoj, odvijanje i

povezanost pojava ponašanja• Podaci služe i za rešavanje praktičnih problema• Empirijska istraživanja stoje nasuprot teorijskim

istraživanjima• Esejima, pregledima, diskursima, diskusijama, misaonim

eksperimentima... u kojima se porede teorije sa teorijama, a ne teorije sa podacima

Feb. 2013. FPPS 19

SAMO SLAJD

Šta su podaci

• Podaci u naukama o ponašanju su pre svega:individualne i grupne razlike u ponašanju

• Individualne razlike su osnovni podatak nauka o ponašanju

• Na osnovu opazivog ponašanja spoznaju se izvori tog ponašanja – spoznaju se osobine, motivi, sposobnosti, građa... objekata

Feb. 2013. FPPS 20

SAMO SLAJD

Dve metodološke mantre

• Metodološki perfekcionizam• Ako istraživanje nije metodološki korektno

sprovedeno – ono nije uverljivo, bez obzira što su rezultati možda tačni

• Metodološki korektna radoznalost• radoznalost treba da bude osnovni poriv

empirijskog istraživanja, ali da bi istraživanje bilo naučno, radoznalost mora biti dopunjena:• kritičnošću i• metodičkom skepsom

Feb. 2013. FPPS 21

SAMO SLAJD

Koje osobine istraživač mora da poseduje

• Entuzijazam• Tolman je rekao: „Na kraju, jedini siguran kriterijum je da se zabavljate”

• Otvorenost • Zdrav razum – praktičnost• Uživljavanje u tuđe uloge• Kreativnost i inventivnost• Samopouzdanje u vlastito suđenje

• „Morate da verujete da primenom vlastitog rezonovanja na empirijske podatke možete otkriti istinu – mali deo nje svakako”

• Sposobnost komunikacije• Briga za detalje• Akademski integritet i poštenje

Feb. 2013. FPPS 22

SAMO SLAJD

Epistemološke osnove istraživanja ponašanja

• Epistemologija je teorija naučnog znanja• Alternativni naziv je filozofija nauke

• Centralna epistemološka pitanja su:• Šta je znanje• Šta možemo znati• Kako znamo to što znamo…

Feb. 2013. FPPS 23

SAMO SLAJD

Šta je znanje

• Sokrat, u Platonovom dijalogu Teetet: „Znanje je opravdano istinito uverenje“

Feb. 2013. FPPS 24

SAMO SLAJD

Šta je znanje

• Ako u nešto uopšte ne verujemo, to ne može biti znanje

• Ako u nešto verujemo, ali to nije tačno, ni to nije znanje

• Konačno, uverenje koje je proisteklo iz nagađanja ili ličnih želja nije znanje, iako je istinito• Ono nije stečeno na pravi način, odnosno nije

opravdano

Feb. 2013. FPPS 25

SAMO SLAJD

Šta je znanje• Znanje mora biti istinito, ali je znanje znanje samo ako je

stečeno na pravi način• Dokazivanje opravdanosti i dokazivanje istinitosti su dva

odvojena procesa• Epistemologija se do danas najviše bavila opravdavanjem

uverenja• Došlo se do više teorija opravdavanja• Najpoznatije su:

• Fundacionalizam – postoje neka osnovna, fundamentalna uverenja, a sva ostala uverenja moraju slediti iz njih, ako žele da budu opravdana

• Koherentizam – sva uverenja koja jedna osoba ima moraju biti koherentna, pa će uverenje biti opravdano ako je saglasno sa ostalima – znanje mora biti koherentno

Feb. 2013. FPPS 26

SAMO SLAJD

Šta je istina

• Šta može biti istinito? • To su na prvom mestu propozicije, odnosno

iskazi• Teorije, mišljenja, stavovi i slične „krupnije”

celine se moraju raščlaniti na pojedinačne propozicije

• Ovde se misli na istinu u smislu „tačno ili pogrešno“, a ne u smislu „istina ili laž“

Feb. 2013. FPPS 27

SAMO SLAJD

Teorije istine

• Aristotelova teorija korespondencije• Sud je istinit ako se slaže sa onim o čemu sudi• Teorija korespondencije kaže da se istina krije u

slaganju misli i stvari• Dakle, istina nije unutrašnje svojstvo suda, nego

njegovo svojstvo saglasnosti sa stvarnošću • Teorija korespondencije je najviše prihvaćena

među filozofima, epistemolozima i istraživačima – ta teorija je „default”.

Feb. 2013. FPPS 28

SAMO SLAJD

Teorije istine

• Teorija koherentnosti kaže da je istina u unutrašnjem skladu mišljenja

• Da bi neki sud bio istinit mora se slagati sa drugim sudovima

• Izvor istinitosti nekog suda (propozicije) su, zapravo, drugi sudovi, a ne stvarnost, kao što je to u teoriji korespondencije.• problem specifikacije, tj. šta odabrati kao skup sudova u

odnosu na koji donosimo odluku o istinitosti• Unatoč problemima, unutrašnja koherentnost ili interna

konzistencija teorije je svima razumljiv i intuitivno jasan zahtev koji naučno znanje mora ispuniti.

Feb. 2013. FPPS 29

SAMO SLAJD

Teorije istine

• Pragmatička teorija istine istinitost suda vidi u njegovim praktičnim posledicama na život

• Začetnik je bio Charles Sanders Peirce, a psiholog William James preuzeo je tu ideju i od nje napravio teoriju istine – pragmatizam.

• Proces otkrivanja istine, koji uključuje neposrednu praktičnu delatnost je ono što vodi misao ka istini

• Značenje hipoteze je samo ono koje je sadržano u njenim efektima na naše iskustvo

• Naglasak je na praksi i akciji kao sredstvima istine – zato pragmatička teorija.

Feb. 2013. FPPS 30

SAMO SLAJD

Epistemološki principi i norme

• Epistemologija je normativna nauka – želimo da nam propiše norme naučnog saznanja

• Epistemologija je meta-nauka, jer su njen predmet proučavanja nauke

• Njena osnovna metoda je logika, pa je nazivaju primenjenom logikom

• Epistemologija se ne bavi empirijskom proverom istinitosti naučnog znanja

• Nažalost, ne postoji meni kriterijuma naučne istine – ali postoji bogato iskustvo i znanje o tome šta je dobro

Feb. 2013. FPPS 31

SAMO SLAJD

Vrednosti naučnog znanja• Kuhnovih pet kriterijuma za izbor naučne teorije („velikih pet”).• Tačnost: „...posledice koje se mogu izvesti iz teorije moraju biti u potvrđenom

slaganju sa rezultatima postojećih eksperimenata i posmatranja”• Najubedljiviji od svih kriterijuma• Ipak, retko sama po sebi dovoljan kriterijum

• Konzistencija: „Teorija mora biti konzistentna: ne samo interno ili sa samom sobom, nego sa bilo kojom drugom trenutno prihvaćenom teorijom koje se odnosi na povezane aspekte prirode”.

• Obuhvat: „teorijske posledice se moraju protezati daleko iza konkretnih posmatranja, zakona ili podteorija za koje su inicijalno bile zamišljene da ih objasne”.

• Jednostavnost: teorija mora uneti „red u fenomene koji bi u njenom odsustvu bili individualno izolovani, i uzeto u celini, konfuzni”.

• Plodnost: teorija mora „otkriti nove fenomene ili prethodno neopažene odnose između onih koje već poznajemo”

Feb. 2013. FPPS 32

SAMO SLAJD

Objektivnost

• Naučno znanje mora biti objektivno• Naučna uverenja odražavaju ono što jeste, što

postoji nezavisno od nas• ne smeju biti „subjektivna” tj. ne smeju biti

sastavljena od naših želja, emocija ili predubeđenja• jedino priroda pojave može upravljati tokom

saznanja• Intersubjektivna saglasnost je preduslov

objektivnosti• Ona ne garantuje saglasnost sa stvarnošću, ali otklanja

loš uticaj partikularnih uverenjaFeb. 2013. FPPS 33

SAMO SLAJD

Opštost ili univerzalnost

• Ne postoji nauka o pojedinačnom• Sve naučno znanje opšteg je karaktera• Što je naučno znanje opštijeg karaktera, ono je

epistemološki vrednije – i obrnuto

Feb. 2013. FPPS 34

SAMO SLAJD

Jednostavnost ili parsimonija

• William Ockhamski je u XIV veku rekao: „entiteti se ne smeju umnožavati bez potrebe” i „mnoštvo se ne sme uvoditi bez potrebe”.

• treba birati onu hipotezu ili onu teoriju koja je jednostavnija.

• danas se to naziva Ockhamova oštrica, odnosno princip parsimonije

• Danas postoji snažno uverenje da je istina jednostavna, tako da je princip parsimonije postao legitiman epistemološki kriterijum.

Feb. 2013. FPPS 35

SAMO SLAJD

Proverljivost

• Provera se odnosi na ispitivanje istinitosti empirijskog iskaza i ona se obavlja empirijski.

• Istinitost ne-empirijskog iskaza, kao što je matematički, izvodi se na osnovu analitičkog ili logičkog dokaza.

• Dakle, da bismo potvrdili istinitost hipoteza ili teorija moramo ih proveravati.

• A da bi to bilo moguće, one moraju biti proverljive.

Feb. 2013. FPPS 36

SAMO SLAJD

Proverljivost

• Šta mora postojati da bi znanje bilo proverljivo?

• Ukoliko želimo da neko naše naučno znanje bude proverljivo, onda je neophodno da čitav naučni postupak kojim smo do njega došli učinimo javnim

• Druga pretpostavka proverljivosti je ponovljivost.• Javnost i ponovljivost se nekada podvode pod

intersubjektivnu proverljivostFeb. 2013. FPPS 37

SAMO SLAJD

Proverljivost

• naučno znanje se mora staviti u takvu formu koju je moguće neposredno proveriti.

• Poseban značaj imaju operacionalne definicije o kojima će ovde biti reči.

• svaka naučna hipoteza mora biti tako fomulisana da iz nje proističe neka posledica, neka predikcija, koja se može iskustveno proveriti

Feb. 2013. FPPS 38

SAMO SLAJD

Verifikacionizam • Princip verifikacije se danas naziva verifikacionizam: samo tvrdnje

čija se istinitost može proveriti empirijski jesu naučno smislene• Posledica verifikacionizma je to da mnoge standardne i omiljene

filozofske debate budu proglašene naučno besmislenim, jer nisu empirijski proverljive

• logički problem verifikacionizma: kako proveriti negativne egzistencijalne i pozitivne univerzalne iskaze poput „jednorog ne postoji” i „svi labudovi su beli”?• Prema principu verifikacije, nemoguće je konačno dokazati da nešto ne

postoji (zato nultu hipotezu nije moguće dokazati).• Da bi se problem bar delimično otklonio, verifikacionizam je

modifikovan, pa se naglašava da se radi o proverljivosti u principu

Feb. 2013. FPPS 39

SAMO SLAJD

Proverljivost

• proverljivost nije „sve ili ništa” osobina, nego se mora govoriti o stepenu proverljivosti

• to znači da se može govoriti i o stepenu proverenosti teorije ili hipoteze

• Epistemolozi najčešće govore o „dovoljnoj” empirijskoj podršci, podrazumevajući da pojedinačni nalazi nisu dovoljni kao potvrda. Da bismo verovali teoriji ona mora imati neki „zadovoljavajući” nivo empirijske podrške.

• Statistička metoda, konkretno statistika zaključivanja, nudi egzaktan okvir za verovatnosnu proveru hipoteza

Feb. 2013. FPPS 40

SAMO SLAJD

Falsifikacija

• Popper je stao na stanovište da za nauku nije presudno da li se neki iskaz može empirijski proveriti, niti da li postojeći empirijski dokazi podržavaju njegovu istinitost• Zato što za svaku teoriju, ako se potrudimo,

možemo naći poneku potvrdu• Presudno je to da li se iskaz može opovrgnuti.

Ako se iskazi od kojih se sastoji neka naučna teorija ne mogu opovrgnuti, onda ta teorija nije naučna

Feb. 2013. FPPS 41

SAMO SLAJD

Falsifikacija

• Prema falsifikacionizmu, cilj naučnog istraživanja treba biti traganje za „kontraiskazima”, odnosno slučajevima u kojima hipoteza nije istinita.

• Po pravilu, to su neki najmanje verovatni slučajevi. • Ako hipoteza ne predviđa takve slučajeve, ona nije

opovrgljiva, odnosno nije naučna. • Ukoliko ni nakon upornog traganja za

opovrgavajućim dokazima njih ne nađemo, hipotezu-iskaz može smatrati privremeno istinitom.

Feb. 2013. FPPS 42

SAMO SLAJD

Falsifikacija

• Princip opovrgavanja (falsifikacije), odnosno opovrgljivosti (engl. falsifiability), se odnosi na naučne iskaze, hipoteze, ali i teorije u celini.

• Opovrgljiv je onaj iskaz koji u sebi podrazumeva neki kontraiskaz, koji je empirijski i praktično moguće dokazati, barem načelno i koji, ako se dokaže, opovrgava originalni iskaz.

• „svi ljudi vole da im laskaju” i „nema čoveka koji ne voli da mu laskaju” jesu opovrgljivi

• „ima ljudi koji vole da im laskaju, ali to ne žele da priznaju” nije opovrgljiv

Feb. 2013. FPPS 43

SAMO SLAJD

Opovrgljivost

• Za razliku od verifikacionizma, negativne egzistencijalne i pozitivne iskaze je moguće opovrgnuti, ali pozitivne egzistencijalne („Deda Mraz postoji”) i negativne univerzalne iskaze („nisu svi gavranovi crni”) nije moguće opovrgnuti.

Feb. 2013. FPPS 44

SAMO SLAJD

Demarkacija nauke od pseudonauke

• Popper je princip opovrgavanja iskoristio da reši ono što je nazvao prvim problemom empirijskih nauka: razgraničenje ili demarkaciju nauke od pseudonauke i nauke od metafizike

• Ono što može razgraničiti nauku od pseudonauke je to što su njeni iskazi opovrgljivi.

• To znači da moraju biti formulisani kao jasni i određeni iskazi iz kojih jasno sledi kontraiskaz koji ih opovrgava

• podrazumeva se da je opovrgljivost naučnih iskaza empirijska i da je praktično izvodljiva• Npr, ako morate ići u prošlost da biste nešto opovrgnuli, onda

to jeste empirijski, ali nije praktično izvodljivoFeb. 2013. FPPS 45

SAMO SLAJD

Demarkacija • Popper je pokazao da i besmisleni stavovi mogu biti obilno i

obimno empirijski potkrepljeni (kao npr. horoskopska predviđanja). • Ono što treba da se računa je da li teorija može biti odbačena. Ako

takva kakva je ne može, onda nije naučna.• teorije koje bi Popper svrstao u pseudonaučne odlikuju:

• iskazi koji su neodređeni u pogledu mesta, vremena ili na drugi način, ili su nejasni i dvosmisleni,

• empirijska podrška takvih teorija može biti obimna, ali trivijalna, efemerna i takva da se ne odnosi na rizične elemente teorije,

• empirijski nalazi koji govore protiv teorije se ili prenebregavaju, ili se kompenziraju brojnim izgovorima, ili se izmišljaju ad hoc dopune teorije.

• Popper je smatrao da dobra teorija mora biti veoma jasna u pogledu toga šta je po njoj „zabranjeno”, šta ne sme da se desi, odnosno šta je to što je obara

Feb. 2013. FPPS 46

SAMO SLAJD

Izvori znanja – zdrav razum

• opravdanost uverenja se bazira na načinu njegovog sticanja.

• Drugačije rečeno, o tome da li je nešto znanje, odlučuju njegovi izvori.

• osnovni izvori bilo kakvog znanja su:• čula i• logičko rezonovanje.

• Postoji mišljenje da njima treba prirodati i treći izvor:• mišljenje drugih ljudi.

Feb. 2013. FPPS 47

SAMO SLAJD

Izvori znanja – zdrav razum

• A priori metod ili metod intuicije• Bazira se na “ličnom ukusu osobe”, kako se

nekome nešto čini uverljivo• Često je u pitanju “očiglednost” – Sunce se okreće

oko Zemlje• Metod autoriteta

• Ako ne znamo sami, verovaćemo autoritetu• Metod istrajnosti, tenaciteta ili kohezivnosti

• Stare istine, mitovi, tradicije – prosto navika...

Feb. 2013. FPPS 48

SAMO SLAJD

Nedostatak zdravorazumskih izvora

• Ne podrazumevaju način provere i dokazivanja• Šta da se radi ako postoje:

• protivrečne “očiglednosti” (na horizontu se prvo pojavljuje jedro, pa tek onda brod),

• ako se dva autoriteta ne slažu, ili • ako postoje dve različite “stare istine”

• Za zdravi razum se duhovito kaže da „je njegov isključivi kriterijum taj da nove ideje moraju izgledati kao stare”

Feb. 2013. FPPS 49

SAMO SLAJD

Naučni metod

1. posmatranje,2. hipoteza,3. predviđanje,4. Testiranje-provera• primeren je fizici i prirodnim naukama• Mnogi misle da ne postoji drugi naučni metod osim ovog

koji je opisan• u naukama o ponašanju se intenzivno sprovode istraživanja

koja se ne uklapaju u ovaj opis• ne-konfirmativna istraživanja: deskriptivna ili eksplorativna.

• Da li su i to naučna istraživanja i kakav je njihov naučni metod?

Feb. 2013. FPPS 50

SAMO SLAJD

Naučni metod u naukama o ponašanju

• Psihologija i slične nauke moraju izgraditi svoju epistemologiju i metodologiju

• Prosto preslikavanje i oponašanje fizičkog metoda, poput „mesingane psihologije“ i bihejviorizma pokazalo se samoograničavajuće za razvoj psihologije

Feb. 2013. FPPS 51

SAMO SLAJD

Naučni metod u naukama o ponašanju

• U brojnim naukama o ponašanju sprovode se konfirmativna istraživanja

• U drugom značajnom delu, ne-konfirmativnih istr., postoji isključiv oslonac na empirijsko rezonovanje.

• Važan pojam u naukama o ponašanju je korelacija. • Zaključci koji se donose na osnovu posmatranja se donose

racionalno i objektivno. • Sledeće važno oruđe kojim se naučni metod bori protiv

nedostataka zdravorazumskih metoda je sumnja do krajnjih granica - metodološka sumnja• sumnja je trajna tekovina moderne nauke

• Osnovni, najbolji i najpraktičniji način da se sumnja dokaže ili otkloni je empirijska provera

Feb. 2013. FPPS 52

SAMO SLAJD

Naučni metod u naukama o ponašanju

• Priznaju se i praktikuju sve druge vrednosti naučnog saznanja, na primer sistematičnost, i druge epistemološke norme i principi.

• Postoje značajni pokušaji da se definišu posebna pravila za društvene nauke i posebni epistemološki okviri• na primer razlikovanje objašnjavanja i razumevanja i

Cattellova ideja multivarijatnog eksperimenta.• Konačno, postoje u društvenim naukama saznajni

tokovi koji nisu bazirani na naučnom metodu.

Feb. 2013. FPPS 53

SAMO SLAJD

Šta je nauka?• Delatnost koja ima za cilj da spozna istinu,

primenjujući naučni metod• Statičke (znanje) i dinamičke (saznavanje) definicije• Nauka je javna delatnost, nauka je društvena

delatnost• Nauka poseduje autokorektivnost• Nauka je suprotna zdravom razumu• Nauka ima za cilj naučno objašnjenje sveta• Nauka ima praktičnu funkciju - da popravlja stvari. . .

Feb. 2013. FPPS 54

SAMO SLAJD

Umetnost, ideologija i religija

• Umetnost se zasniva na osećanjima i lepoti• Ideologija se zasniva na željama i interesima• Religija se zasniva na veri i nadi• Sve tri su u suštini iracionalne, dok je suština

nauke racionalnost i istina• Ni jedna od njih nema istinu za cilj, i to istinu koja

je odbaciva, empirijski proverljiva i u koju se stalno sumnja

• Filozofija jeste racionalna i ima za cilj istinu, ali nije empirijska

Feb. 2013. FPPS 55

SAMO SLAJD

Šta nije nauka• Anegdote• Velike reči, emotivne reči, površne analogije, (pseudo)naučni jezik,

jeretičnost• Neobjašnjeno nije neobjašnjivo• Post hoc ergo propter hoc, koincidencija• Argumentum ad ignorantiam (iskaz je tačan zato što nije dokazano

da je pogrešan ili obratno)• Argumentum ad hominem i tu quoque• Brzopleta generalizacija• Pozivanje na autoriteta• Ili-ili (veštačka dihotimizacija, ako je nešto pogrešno, njemu

suprotno mora biti tačno)• Kružno rasuđivanje• Reductio ad absurdum – pogrešna primena. . .

Feb. 2013. FPPS 56

SAMO SLAJD

Šta je metodologija• Metodologija je naučna disciplina koja se bavi problemom metoda -

nauka o metodama. • Da bi naučno znanje bilo opravdano, proces saznavanja mora počivati na

tačno definisanim postupcima, načinima ili procedurama – metodama. Metode su, najuopštenije govoreći, postupci sticanja znanja

• iznalazi puteve, pravila i principe kojih se ljudska saznajna aktivnost treba pridržavati da bi dostigla istinu.

• ponekad se tretira kao meta-metodologija, bez obzira na konkretnu nauku

• Pristup metodama, odnosno metodologiji, proističe iz usvojenog pristupa znanju, odnosno epistemologiji

• metodologija je bliže praksi naučnog saznavanja, dok je epistemologija bliža filozofiji i logici

• svaka nauka mora imati osim svog osobenog područja i svoju osobenu metodu

Feb. 2013. FPPS 57

SAMO SLAJD

Elementi naučnog saznanja

• Pojam• Definicija• Hipoteza• Naučni zakon• Naučna teorija

Feb. 2013. FPPS 58

SAMO SLAJD

Pojam

• Pojam izražava neku apstrakciju koja je nastala generalizacijom pojedinačnih čulnih iskustava

• Pojmovi su naše ideje o svetu, koji je haotičan i pojedinačan

• Mentalni pojmovi• oblast psihologije (mreža, prototip, jezgro)

• Logički ili naučni pojmovi• oblast filozofije i nauke

Feb. 2013. FPPS 59

SAMO SLAJD

Konstrukt

• Konstrukt je pojam koji se koristi u naučnom kontekstu• Konstrukti su naučni pojmovi koji su formirani sa

eksplicitnom namerom da se: • pomoću njih objasne drugi pojmovi ili • izraze neki teorijski stavovi

• To znači da konstrukti imaju izvestan hipotetički sadržaj• Pojmovima operišu svi ljudi, a konstruktima naučnici• konstrukti se definišu tako da se mogu posmatrati ili

izmeriti (v. operacionalne definicije). • U istraživačkom žargonu se umesto termina „konstrukt”

veoma često koristi termin „varijabla”

Feb. 2013. FPPS 60

SAMO SLAJD

Definicija

• Suština definisanja je u uopštavanju• Najjednostavniji oblik: S je P, subjekt-definiendum i

predikat-definiens• Definiens je uvek opštijeg karaktera, zato je

definisanje uopštavanje:• “Čovek je životinja”

• Aristotel, međutim, kaže da to nije dovoljno, nego: per genus proximum et per differentiam specificam:

“Čovek je racionalna životinja”

Feb. 2013. FPPS 61

SAMO SLAJD

Definicija – vrste

• Realne• Reč – stvar

• Nominalne• Reč – reč

• Genetičke (pozivaju se na poreklo)• Denotativne (služe se nabrajanjem)• Pokazne ili ostenzivne itd.

Feb. 2013. FPPS 62

SAMO SLAJD

Teorijske i operacionalne definicije

• Teorijske, konceptualne ili konstitutivne• Objašnjavaju jedan pojam drugim pojmovima,

apstraktno i uopšteno• Operacionalne sadrže aktivnosti ili operacije

pomoću kojih se definiendum• Zapazi, ili se zapaze njegove posledice• Izazove• Izmeri• Mogu biti merne ili eksperimentalne

• Struktura im je: reč – operacije

Feb. 2013. FPPS 63

SAMO SLAJD

Operacionalizam

• Operacionalizam je filozofski pravac čiji je začetnik nobelovac P. W. Bridgeman

• Bridgeman kaže: „Generalno, pod bilo kojim pojmom mi ne podrazumevamo ništa više nego skup operacija; pojam je sinonim za odgovarajući skup operacija.”

Feb. 2013. FPPS 64

SAMO SLAJD

Hipoteza

• Grčki: pretpostavka, ali je lakše zapamtiti: probno objašnjenje neke pojave

• Nastoji da pruži odgovor na pitanja “zašto” i “kako”• Ipak, formuliše se kao tvrdnja koja dovodi u vezu

pojmove• Naučna hipoteza se mora formulisati tako da bude

opovrgljiva i proverljiva• Dokazivanje hipoteze će biti moguće samo ako su

pojmovi koje ona povezuje adekvatno definisani• Najbolje je ako su pojmovi takvi da se mogu meriti

Feb. 2013. FPPS 65

SAMO SLAJD

Naučni zakon

• Empirijski naučni zakon je dokazana hipoteza• Zakoni moraju biti istiniti, univerzalni i trajni

(relativno)• Zakon je osnova naučnog objašnjenja• Sva ova svojstva imaju kauzalni zakoni• U naukama o ponašanju, umesto njih:

empirijske generalizacije, statistički zakoni, strukturalni zakoni

Feb. 2013. FPPS 66

SAMO SLAJD

Naučna teorija

• Poseduje: hipotetičnost, opštost i apstraktnost• Više je empirijski potkrepljena od hipoteze, a

manje od zakona• teorija ima svoj jezik (semantiku), osnovne i

specifične pretpostavke (hipoteze) i metode i tehnike istraživanja• jezikom se definišu pojmovi i konstrukti, • hipotezama se predlažu moguća objašnjenja veza

između pojmova, bilo uzročna bilo ne-uzročna,• metode se koriste prilikom provere hipoteza.

Feb. 2013. FPPS 67

SAMO SLAJD

Naučna teorija

• teorija je i sredstvo i podsticaj saznanju ili je njegov cilj.

• U nešto drugačijem obliku, ove dve osnovne funkcije teorije se mogu formulisati na sledeći način:• organizovanje svih elemenata znanja sa ciljem da

se daju naučna objašnjenja i • stvaranje novog znanja. Za ovu drugu funkciju se

kaže da je generativna jer teorija treba da podstiče i omogući nove uvide i nova znanja.

Feb. 2013. FPPS 68

SAMO SLAJD

Teorija i model

• Model je matematički, logički, vizuelno, grafički ili simbolički predstavljena teorija

• U Ψ se najviše koristi: model je formalizovana teorija

• Ako je model izomorfan pojavi, onda se može koristiti umesto nje i može se izučavati umesto nje

• Modeli nikad nisu potpuno izomorfni• Međutim, modeli su precizni i iz njih se mogu

izvesti precizne predikcije• Zato su modeli odbacivi i lako proverljivi

Feb. 2013. FPPS 69

SAMO SLAJD

Gradnja teorije

• Aksiomatski način• Pokušaji da se aksiomatske teorije primene na

empirijskim naukama nisu uspeli, tako da je aksiomatski način gradnje teorije ostao rezervisan za formalne discipline kao što je matematika.

Feb. 2013. FPPS 70

SAMO SLAJD

Gradnja teorije• Hipotetičko-deduktivni način (od Newtona do Poppera)

• Saznajni tok počinje hipotezom, a nastavlja se dedukcijom posledica te hipoteze – predikcije

• dedukcije iz prethodne hipoteze mogu poslužiti kao naredne hipoteze

• predikcije se iskustveno proveravaju ili podvrgavaju falsifikaciji• Ovakva teorija je logički čvrsta i koherentna, eksplanatorna moć

teorije je dobra, a predikcije su jasno izvedene i proverljive. • Međutim, u društvenim naukama obično nema dovoljno

„materijala” da bi se formirala ovakva teorija – nema aksioma, postulata i teorema.

• U naukama o ponašanju je verovatno najpoznatija hipotetičko-deduktivna teorija ponašanja Clarka Leonarda Hulla, bazirana na njegovoj teoriji učenja.

Feb. 2013. FPPS 71

SAMO SLAJD

Gradnja teorije• Kako započeti teoriju?• Popper je predvideo fazu posmatranja i generisanja hipoteza• Cattell je smatrao da saznajni proces počinje posmatranjem,

induktivnom generalizacijom, pa tek onda hipotezom, a nastavlja se dedukcijom i proverom hipoteze. • Ovaj tok Cattell naziva induktivno-hipotetičko-deduktivnom spiralom

(IHD). • Induktivni način gradnje teorije

• Ovakva teorija služi samo da smisleno poveže iskustvene činjenice i ništa više.

• Savremena epistemologija u prvi plan stavlja kombinaciju induktivnog i deduktivnog pristupa gradnji teorije u empirijskim naukama, gde se posmatranje, empirijska provera, teoretisanje i dedukcija smenjuju i dopunjuju, iterativno i spiralno.

Feb. 2013. FPPS 72

SAMO SLAJD

Provera teorije• Prvo treba proveriti njenu unutrašnju strukturu

• delovi teorije moraju biti u logičkom skladu, a skladni moraju biti i svi zaključci koji se iz teorije izvode.

• U tom pogledu idealni oblik teorije je aksiomatski. (Euklidova geometrija.

• Zatim se ocenjuje parsimoničnost, plodnost, univerzalnost i druge epistemološke vrednosti

• Drugo, teorija se uvek poredi sa konkurentnim teorijama. Nekada hipoteze iz jedne teorije bolje potkrepljuju neku drugu teoriju.

• Treće, naravno, naučne teorije se moraju proveravati empirijski.• Teorija psihoanalize je primer teorije koja se vrlo teško proverava. • Nije bolji bio slučaj ni sa opštom teorijom relativnosti • Ipak, u oba slučaja se empirijska provera smatra jedinim i pravim

sudijom istinitosti tih teorija.

Feb. 2013. FPPS 73

SAMO SLAJD

Provera teorije

• Istorija kazuje da postoje sledeća ograničenja empirijskoj proveri

• Provera jedne izolovane hipoteze ne može opovrgnuti teoriju• Iz teorije se mogu izvući dopunske predikcije koje će

„braniti” teoriju. Ovo se naziva Duhem-Quineovom tezom.• Isti empirijski podaci se mogu tumačiti na različite

načine u okviru različitih teorija• Ako podaci opovrgavaju teoriju, obično nismo sigurni

je li to zato što je teorija loša, što je hipoteza loša, što je operacionalizacija loša, ili što je merenje loše

Feb. 2013. FPPS 74

SAMO SLAJD

Provera teorije

• Teorijske predikcije podrazumevaju da nema konfundirajućih varijabli, a u empirijskim istraživanjima one uvek postoje, ili se na njih može sumnjati

• Celokupna struktura empirijskog istraživanja je obično zasnovana na nekoj teoriji. • U takvim uslovima, kada su i merni instrumenti napravljeni

po meri dotične teorije, teško je očekivati opovrgavajuće nalaze

• Po pozitivističkom stanovištu, ali i većinskom epistemološkom mišljenju, empirijska teorija ne može biti konačno dokazana.• To mogu jedino aksiomatske – matematičke

Feb. 2013. FPPS 75

SAMO SLAJD

Provera teorije

• Kuhn: kada nema alternativne teorije, onda se ona teorija koja je opšteprihvaćena smatra normalnom naukom, a empirijski nalazi se svrstavaju ili u njenu podršku ili u anomalije• Kada se pojavi alternativna teorija koja predstavlja

revoluciju ili promenu paradigme, svi stari podaci se podvrgavaju reinterpretaciji

• Odjednom, nalazi za koje se činilo da predstavljaju podršku staroj teoriji postaju podrška novoj, a anomalije u staroj teoriji postaju glavna podrška novoj

Feb. 2013. FPPS 76

PROBLEM UZROČNOSTI

Feb. 2013. FPPS 77

SAMO SLAJD

Istorija uzročnosti

• Uzrok, posledica, uzročnost, odnosno kauzacija se čine sasvim jasnim u svakodnevnom životu i zdravom razumu

• svi ljudi razumeju šta je uzrok• Uzrok je odgovor na pitanje zašto se dogodila

posledica• Nažalost, ispostavilo se da u nauci i filozofiji

stvari nisu tako lake• kategorija uzročnosti je u stalnoj krizi – ali bez

nje se ne možeFeb. 2013. FPPS 78

SAMO SLAJD

Istorija uzročnosti• Postoji uverenje da je Galileo Galilei 1638. godine započeo

revoluciju moderne nauke:• opis prvo, objašnjenje drugo i • b) opis se izvodi na jeziku matematike

• Nakon obelodanjivanja Galilejevog pristupa, u fizici je počelo otkrivanje jednog zakona za drugim

• Ti zakoni su, zapravo, bili matematičke generalizacije fizičkih posmatranja.

• U tom trenutku je izgledalo da je pitanje uzročnosti u nauci bilo rešeno – ona se izvodi iz naučnih zakona

• Međutim, filozofi i naučnici nisu napustili raspravu o pitanju uzroka i posledice

• Ispalo je da su kauzalne veze samo „navike našeg uma”, nestvarne i nestalne

Feb. 2013. FPPS 79

SAMO SLAJD

Istorija uzročnosti• Onda je došlo do preokreta. Sir Francis Galton i Karl Pearson

su otkrili regresiju i korelaciju• Pearson: „...Ja sam protumačio ovu Galtonovu rečenicu tako

da postoji kategorija šira od kauzalnosti, imenom korelacija, kojoj je uzročnost samo granični slučaj…”

• Pearson je bio do krajnosti protivnik kauzalnosti, nazivajući je animističkim pojmom poput volje i sile

• Izgledalo je da je kauzalnosti došao kraj• Ali onda je filozof i fizičar Hans Reichebach kauzalnost stavio u

centar svoje filozofije nauke, a četvrt veka nakon Pearsona, Sir Ronald Fisher je izmislio randomizirani eksperiment, koji je tada, a i danas bio jedini opštevažeći način da se iz empirijskih podataka donese zaključak o kauzalnoj vezi

Feb. 2013. FPPS 80

SAMO SLAJD

Kauzalnost i druge teme• Za pojam uzročnosti odnosno kauzalnosti vezana su mnoga

veoma važna pitanja, recimo, pitanja nužnosti i determinizma• Neki ishod je nužan ukoliko su eliminisane mogućnosti svih drugih

ishoda, ili ukoliko se za taj ishod ne može dokazati da je pogrešan (recimo 2+2=4). Ovakva definicija nužnosti u velikoj meri podseća na kolokvijalnu predstavu o neminovnosti ili o sudbini. Kao primer za ovaj tip nužnosti obično se navodi smrtnost ljudi.1

• Determinizam je shvatanje da su svi događaji nužni, da nužno slede jedni iz drugih – Markiz Pierre-Simon de Laplace

• Nužnost može postojati i u statističkom smislu, kao nešto što je najverovatnije; prosek. U tom smislu prosečna visina ljudi je nužna

• Takođe, nužnost zasnovana na nekom skupu ravnopravnih ishoda • Npr, nužnost je da se rodi dečak ili devojčica

Feb. 2013. FPPS 81

SAMO SLAJD

Kauzalnost i druge teme

• Sa stanovišta naučnog saznanja, uzročnost se povezuje sa objašnjenjem

• uzročnost je u najtešnjoj vezi sa pojmom naučnog zakona

• Vrlo blizak pojmu uzroka je pojam uslova

Feb. 2013. FPPS 82

SAMO SLAJD

Kauzalnost i druge teme

• Uslovi su pasivne okolnosti nekog ishoda, dok je uzrok aktivan prethodnik

• uzrok je posebna vrsta uslova: uzrok je onaj uslov koji je nužan i dovoljan i dešava se ranije • Na primer, teško oštećenje mozga je dovoljan

uslov smrti, ali nije nužan. • Suprotno, gubitak svesti je nužan uslov smrti, ali

nije dovoljan.

Feb. 2013. FPPS 83

SAMO SLAJD

Nužan i dovoljan uslov/uzrok

• Da biste bili u zoni Dovoljnog uslova, morate biti i u zoni Nužnog. Ako ste u D, znate da ste i u N.

• Ako ste u zoni Nužnog, ne znači da ste i u zoni Dovoljnog uslova

• Uzrok, tj. Nužan i Dovoljan uslov, nastaje kada je N=D

Feb. 2013. FPPS 84

N D

SAMO SLAJD

Šta je kauzalnost

• uzročna veza je aktivna, usmerena i asimetrična• Postoji nekoliko vrsta uzroka, od kojih su sledeća tri

osnovna.• Nužan uzrok, A, je onaj koji mora postojati da bi

postojala posledica B. B ne može postojati ako nema A (A mora postojati da bi se desilo B, ako nema A, neće se desiti ni B). Međutim, A ne mora biti dovoljan da bi se desilo B, dakle A može postojati, a da ne postoji B.• Npr, položen ispit je nužan uzrok dobijanja diplome. Ako

niste položili taj ispit, nemate diplomu. Ako imate diplomu, imate položen ispit.

Feb. 2013. FPPS 85

SAMO SLAJD

Šta je kauzalnost• Dovoljan uzrok C je onaj koji, ako postoji, garantuje postojanje

D. Ako postoji C, postoji i D. Međutim, C nije jedini uzrok D, mogu postojati i drugi. Dovoljan uzrok se smatra najjačim, odnosno najvažnijim od sva tri, jer kad on postoji, postoji i posledica.• Položeni ispit nije dovoljan da biste dobili diplomu. Morate ih položiti

sve. Teško oštećenje mozga je dovoljan uzrok smrti, ali nije nužan. • Dopunski uzrok E je onaj koji, ako postoji, može dovesti do

posledice F. Dopunski uzrok je jedan među mnogim uzrocima koji uzrokuju pojavu F. On nije ni nužan, ni dovoljan. Ako postoji E, to ne znači da mora postojati F i obrnuto. Često tumačenje dopunskog uzroka je da on pomaže da nastane posledica, sam je ne može izazvati, ali povećava verovatnoću da do nje dođe ako postoje drugi uzroci.

Feb. 2013. FPPS 86

SAMO SLAJD

Šta je kauzalnost

• Kada postoji više uzroka jedne pojave (najčešći slučaj u naukama o ponašanju), jedan je obično dominantan, glavni uzrok

• Kada ustvrdimo da je jedan uzrok glavni, svi ostali postaju dopunski uzroci• Npr, gojaznost stanovništva se naglo uvećala u zadnjih 20

godina. Šta je glavni uzrok tome? • Postoje genetski i sredinski razlozi• Genetski razlozi, zbog brzog porasta gojaznosti, odbacuju se kao

glavni razlozi• Ostaju sredinski, među kojima su kandidati za glavni razlog: a)

povećano jedenje, b) jedenje masne i slatke hrane i c) nedovoljno kretanje

Feb. 2013. FPPS 87

SAMO SLAJD Feb. 2013. FPPS 88

SAMO SLAJD

Empirijsko otkrivanje uzročnosti

• kako na osnovu iskustvenih podataka zaključiti uzročnost.

• Neka od najpoznatijih pitanja čija se kauzalnost ispituje• Da li je siromaštvo uzrok kriminala?• Jesu li mediji uzrok nasilja?• Da li su marihuana i druge „lake droge” „ulaznica” za

narkomaniju?• Šta čini ljude homoseksualnim: priroda ili odgoj?• Da li seksualno obrazovanje dovodi do promiskuiteta

tinejdžera?Feb. 2013. FPPS 89

SAMO SLAJD

Empirijsko otkrivanje uzročnosti

1. Vremenski sled događaja – post hoc ergo propter hoc• Česta greška zdravog razuma

2. Kovarijacija-korelacija• Diskretna i kontinuirana forma

3. Eliminacija alternativnih plauzibilnih uzroka• Uzrok je nužan i dovoljan uslov posledice• Eksperimentalna istraživanja su namenjena

dokazivanju uzročnosti

Feb. 2013. FPPS 90

SAMO SLAJD

Statističko otkrivanje uzročnosti

• Analiza puta (path analysis)• Ekstenzija regresione analize u kojoj se korelaciona matrica fituje

pomoću zadatog kauzalnog modela• Kauzalni model je predstavljen grafički i sadrži kvalitativni opis

kauzalnih veza između varijabli• Dakle, u osnovi, analiza puta se bavi korelacijom, a ne kauzacijom• Međutim, strelice u dijagramu puta predstavljaju kauzalne

hipoteze i takav model se statistički testira• Zato kauzalni zaključci koji se izvode iz analize puta nisu samo

„statistička fantazija“.• Modeliranje pomoću strukturalnih jednačina (SEM)

• Porodica statističkih tehnika koja objedinjuje regresiju, analizu puta i faktorsku analizu

Feb. 2013. FPPS 91

SAMO SLAJD

Matematička analiza uzročnosti

Feb. 2013. FPPS 92

SAMO SLAJD

Objašnjenje i razumevanje

• Objašnjava se pomoću:• naučnog zakona• navođenjem uzroka. . .

• Razumeva se:• pojedinac (idiografski nasuprot nomotetskom

pristupu)• na osnovu njegovih motiva, iskustava i ideja

(mentalistički nasuprot bihejviorističkom pristupu)• prvenstveno voljna i svesna delatnost ljudi

Feb. 2013. FPPS 93

INDIVIDUALNE RAZLIKE

Feb. 2013. FPPS 94

Slučajnost i determinizam – istorija

• O pojmovima slučaja i verovatnoće najčešće se debatira u kontekstu odnosa determinizma i indeterminizma, nužnosti i slučajnosti.

• Aristotel je tretirao slučajnost kao „kolateralnu grešku” koja nastaje pri susretu različitih delatnosti. U formi u kojoj je koristimo i u ovom tekstu, njegova ideja je da slučajnost nastaje na „preseku kauzalnih lanaca”.

• U suštini, Aristotel je odricao slučajnosti ontološki karakter; slučajnost je samo „dokaz našeg nepoznavanja pravih uzroka”

• Polet ekstremnom determinizmu dala je fizika Isaaca Newtona, odnosno njegova tri zakona kretanja

Feb. 2013. FPPS 95

Slučajnost i determinizam – istorija

• Kasnijim razvojem misli i prakse, čovek je „ušao” u mikrosvet i u kosmos, gde su sile i brzine mnogo veće i gde Njutnove stroge racionalističke postavke više nisu bile dovoljne

• Tako su slučajnost i statistika postali odlika modernog razvoja nauke, posebno od XIX veka, i prevazilaženja racionalizma u korist empirijske nauke, odnosno dopunjavanju deduktivne nauke induktivnom metodom

• Kauzalna objašnjenja i determinizam koji sledi iz njih pokazali su se posebno problematičnim u oblasti društvenih nauka

• Kad je nauka počela da se empirijski proverava, da se praktično primenjuje, da se fizički procesi kontrolišu, da se predmeti proizvode, da se meri, akceptirana je slučajnosti

Feb. 2013. FPPS 96

Šta je verovatnoća – definicije• Frekvencijske

• a priori ili psihološka definicija: broj poželjnih ishoda / broj svih jednako verovatnih ishoda

• a posteriori, empirijska ili statistička: verovatnoća da doživimo 30. ako imamo 20

• Nefrekvencijske• Keynesova, logička ili

induktivna: kombinacija verovatnoće same po sebi i težine dokaza koji je prate

Feb. 2013. FPPS 97Samo slajd

Šta je verovatnoća

• Verovatnoća je kvantifikacija slučajnosti• Slučajan događaj je kvalitativan, dakle kategorijalan

pojam: desilo se nešto nepredviđeno – nije se desilo• Verovatnoća treba da iskaže stepen mogućnosti da se

desi jedno ili drugo• Definicije verovatnoće ne ulaze u to zašto kocka ne

pada uvek na jednu stranu, ili zašto neko umre pre šezdesete, ili zašto neki proizvodi imaju fabričku grešku

• Nama je za razumevanje individualnih razlika potrebno upravo da razumemo šta je slučajnost

Feb. 2013. FPPS 98

SAMO SLAJD

Slučaj i praksa• Primer sa izvlačenjem listića• slučaj nastaje u praktičnoj delatnosti koja je

usmerena ka cilju• Slučaj nastaje zato što se tok naše delatnosti prepliće

sa kauzalnim lancima koji teku paralelno s njome, ali koje mi nismo namerno pokrenuli

• praktična i svrsihodna delatnost: materijalne i energetske razmene sa okolinom koje imaju za cilj održanje života

• telesne i duševne osobine živih bića su takođe rezultat praktične svrsishodne delatnosti

Feb. 2013. FPPS 99

SAMO SLAJD

Slučajnost, saznanje i merenje

• Merenje je takođe praktična delatnost• slučaj nastaje tokom svrsishodne praktične

delatnosti, kao odstupanje od postavljenog cilja ili očekivanog ishoda.

Feb. 2013. FPPS 100

SAMO SLAJD

Slučajnost i razvoj jedinke

• Primer Adolphe Queteleta• Razvoj jedinke kombinuje nasleđe i okolinu,

mikrosvet i makrosvet, kao i nebrojene kauzalne lance, pa su osobine jedinke, kao rezultat tog razvoja, emanacija slučajnosti

Feb. 2013. FPPS 101

SAMO SLAJD

Individualne razlike

• Osnovna teza

Individualne razlike su slučajne pojave

Feb. 2013. FPPS 102

Izvori individualnih razlika

• Po poreklu i suštini, IR su slučajne pojave• U nastanku IR učestvuju

• Tri vrste praktične delatnosti i• Tri vrste ciljeva

• Svi deluju zasebno i u interakciji i doprinose nekada više nekada manje

Feb. 2013. FPPS 103

Izvori individualnih razlika

• I. Merenje• Merenje je praktična i ciljna delatnost. Cilj je tačna

mera• II. Interakcija merenja i merenog

• Ciljna i praktična delatnost je odgovaranje na test, intervju, zadatak... Ciljevi mogu biti različiti

• III. Razvoj jedinke• Razvoj je ciljna i praktična delatnost. Ciljevi su

biološki, socijalni...

Feb. 2013. FPPS 104

Greške merenja

• Po klasičnoj podeli, dele se na:• Slučajne

• Potiru se i ne utiču na M• Ne mogu se generalizovati

• Sistematske• Utiču na M• Utiču na oblik distribucije• Mogu da posluže za generalizaciju

Feb. 2013. FPPS 105

Greške merenja

• „pravi skorovi”, baš kao i „greške merenja” su jedna te ista pojava – slučajne pojave nastale tokom neke vrste praktične svrsishodne delatnosti.

• Greške merenja su:Neželjene i/ili neočekivane IR

• Mogu da potiču iz sva tri izvora• U jednom kontekstu su neželjene, a u drugom mogu

biti poželjne• Dve poznate greške naučnog istraživanja su:

• Proglašavanje greške novim otkrićem• Previđanje novog otkrića zato što se tumači kao greška

Feb. 2013. FPPS 106

Analiza IR

• Slučajne pojave potiču “iz dubine”, IR su “odjeci iz dubina”

• “Osluškivanjem” IR možemo saznati vrlo mnogo o vrlo mnogo stvari, bili mi toga svesni ili ne, bilo to nama potrebno ili ne

• Izučavanje IR omogućuje pristup skrivenim i nepoznatim uzrocima manifestnog ponašanja

Feb. 2013. FPPS 107

Analiza individualnih razlika

Statistička metoda je najbolje sredstvo za analizu IR

• Sve oblasti statistike su korisne, ali ključna reč analize IR je korelacija/ kovarijansa

• Ključna alatka je MVA – pse ona može nazvati analizom individualnih razlika

Feb. 2013. FPPS 108

Analiza individualnih razlika

• Manifestne varijable “sadrže” individualne razlike – opazivo, odnosno manifestno ponašanje

• Latentne varijable su konstrukti koji se identifikuju ili konstruišu i dokazuju na osnovu korelacija manifestnih varijabli

• Latentne varijable su izvori ili generatori manifestnih varijabli – ponašanja

Feb. 2013. FPPS 109

Slučaj i veze između pojava – korelacija

1. Princip “zajedničkog uzroka”: • Pošto su individualne razlike odjeci delovanja latentnih

generatora, kad utvrdimo da između dve osobine postoji korelacija, zaključujemo da te osobine imaju jedan ili više zajedničkih izvora.

• Ovo tumačenje korelacije je dominantno u Ψ:• Zajednički izvori su latentne varijable, tj. psihičke osobine:

motivi, emocije, osobine ličnosti, sposobnosti. . .

• Ako između dve manifestne varijable postoji korelacija, jedna od njih je delimičan uzrok drugoj ili su jedna drugoj delimičan izvor

Feb. 2013. FPPS 110

Korelacija

• Mnogi smatraju da su ovo dva vrlo različita sveta i da oličavaju različite „istraživačke paradigme”

• Prva paradigma se posebno primenjuje u strukturalnim istraživanjima, kada želimo da otkrijemo šta se nalazi iza manifestnog ponašanja i šta je njegova suština

• Druga se koristi kada se bavimo kauzalnom analizom ili predikcijom.

Feb. 2013. FPPS 111

Korelacija i uzročnost• Korelacija „ne znači uzročnost“: Simetrična je i nije perfektna, pa

čak i kad bi se radilo i kauzaciji, to ne bi bio jedini uzrok• Ipak, bez korelacije nema kauzacije• Jedan od odgovornih za parolu da „kauzacija ne znači uzročnost” je

Stephen Jay Gould (1981, „Mismeasure of Man”)• podvrgao je kritici merenje inteligencije, tvrdeći da korelacije IQ-a

sa uspehom u životu, sa zapreminom lobanje i sa rasom, korelacije IQ-a dece sa IQ-om roditelja itd. predstavljaju rasizam

• Sledstveno tome, „zabluda korelacije” je kriva za rasizam, a zabluda se sastoji u tome što psiholozi misle da je korelacija isto što i uzročnost

• naravno, nijedan ozbiljan istraživač ne misli da „korelacija znači uzročnost”, ali svaka dobijena korelacija zaslužuje da dobije interpretaciju

Feb. 2013. FPPS 112

Teorija merenja

Merenje

• dodeljivanje brojeva objektima ili pojavama• Zbog te povezanosti sa brojevima, merenje se

izjednačava sa kvantifikacijom sveta oko nas• Da bi se obavila kvantifikacija, mere koje nastaju

kao rezultat merenja moraju predstavljati količine svojstava ili atributa koje objekti ili pojave poseduju, na primer: dužine i težine

• Opšta svrha merenja je da nam pomogne da svet oko sebe razumemo i da ga menjamo

Feb. 2013. FPPS 114

Reprezentacijsko merenje

• Dominatna teorija i praksa merenja• Merenje je proces kojim se neki empirijski relacioni

sistem (ERS) reprezentuje numeričkim relacionim sistemom (NRS), tako da odnosi koji važe među brojevima reprezentuju odnose koji važe među objektima

• Prvu formalnu razradu je dao Norman Campbell 1920. g.• On je merenje podelio na fundamentalno i izvedeno• Fundamentalno merenje je direktno, sprovodi se na

ekstenzivnim atributima i ključna operacija je aditivnost (tzv. konkatenacija)

• Izvedeno merenje je indirektno i namenjeno je intenzivnim atributima (psihičke osobine su najsličnije njima)

Feb. 2013. FPPS 115

Reprezentacijsko merenje

• merenjem se ostvaruje reprezentacija realnog sveta nekim apstraktnim, simboličkim sistemom.

• Apstraktni sistem mora odražavati relacije i operacije koje postoje između objekata u empirijskom sistemu.

• Apsolutno najmoćniji apstraktni sistem je sistem brojeva, koji nam omogućava da na njemu koristimo matematiku.

• Rečeno matematički, da bi postojalo merenje, mora postojati homomorfizam između empirijskog i numeričkog relacionog sistema.

Feb. 2013. FPPS 116

Reprezentacijsko merenje

• Bitno:• Svojstva objekata moraju biti objektivno opaziva

da bi se relacije između njih mogle opaziti i proveriti

• relacije empirijskih objekata koje predviđa dobijeni homomorfizam moraju se empirijski proveravati • Relacije i operacije na dobijenim brojevima moraju

zadržavati smislenost (isto značenje) u odnosu na empirijske operacije i teoriju merenja koja to sve drži na okupu.

Feb. 2013. FPPS 117

Reprezentacijsko merenje

• Ono se danas raščlanjuje na tri bitna problema1. Problem reprezentativnosti2. Problem jedinstvenosti3. Problem smislenosti

Feb. 2013. FPPS 118

Problem reprezentativnosti

• Koliko odnosi i operacije među dodeljenim brojevima odražavaju odnose i operacije među merenim objektima, s obzirom na svojstvo koje je mereno?

• reprezentacija može biti jednostavna, kada je direktna, na primer kada visokim ljudima dodelimo visoke brojeve, a niskima niske.

• Može biti i vrlo kompleksna, kada je indirektna, na primer kada ljudima dodelimo zbir pozitivno odgovorenih pitanja na nekom testu ili upitniku.

Feb. 2013. FPPS 119

Problem reprezentativnosti

• struktura numeričkog sistema mora odgovarati strukturi empirijskog sistema

• Odnosi između dodeljenih brojeva/simbola/numerala moraju biti homomorfni odnosima između objekata

• U tom slučaju možemo operacije nad objektima zameniti operacijama nad brojevima

Feb. 2013. FPPS 120

SAMO SLAJD

Numeral

• numeral je simbol koji predstavlja broj: 1, 2, 3... • Po širem tumačenju, numerali su 1, 2, 3..., ali i A,

B, C... ili I, II, III..., *, /, #..., ili bilo koji drugi simboli čiji su unutrašnji odnosi (recimo poredak) definisani nekom konvencijom.

• Po ovom širem tumačenju, jasno je da bi najbolji prevod izraza numeral bio simbol.

• Broj je nešto sasvim drugo. • Cilj merenja, odnosno kvantifikacije je u tome da

dodeljeni numerali postanu brojevi.Feb. 2013. FPPS 121

SAMO SLAJD

Skala

• dakle, skala obuhvata empirijski sistem koji se reprezentuje, numerale kojima se reprezentuje i pravila dodeljivanja numerala objektima

• U užem smislu i u žargonu, pod skalom se podrazumeva samo funkcija reprezentacije, odnosno dodeljivanja, iz koje se može zaključiti kakvi brojevi se dodeljuju i kakva su svojstva tih brojeva. • Npr, ordinalna skala se sastoji u tome da se prirodni

brojevi dodele trkačima u trci, u redosledu stizanja na cilj: 1, 2, 3,...

Feb. 2013. FPPS 122

SAMO SLAJD

Primer

• Campbellova fundamentalna reprezentacija ERS sa NRS može se predstaviti kao: [A, , ] → [≻ ◯ Re+, >, +].

• na objektima u A se meri neki ekstenzivni atribut, poput dužine. • Aksiomima merenja definisali smo relaciju „duži od” i operaciju ≻

konkatenacije , koje moraju da važe u skupu ◯ A. • Ako na objekte primenimo merenje metrom (funkcija f), preslikaćemo

njihove dužine u numerički sistem pozitivnih realnih brojeva.• Skup realnih brojeva nesumnjivo podržava relaciju „veći od” i operaciju

sabiranja. • Drugim rečima, ERS i NRS su homomorfni, što znači da možemo porediti

i sabirati brojeve iz Re+ umesto da pristupamo objektima u A. • Brojevi su potpuno zamenili objekte. Takva reprezentacija se može

smatrati idealom kvantitativnog merenja i izaziva zavist društvenih istraživača, iako je reprezentacijska teorija u međuvremenu relativizirala i ublažila zahteve kvantitativnog merenja

Feb. 2013. FPPS 123

SAMO SLAJD

Pitanje jedinstvenosti

• Uvek postoji više NRS koji su homomorfni ERS. • Izuzeci su retki – apsolutna skala• temperaturne skale nisu, jer su nule postavljene

arbitrarno, na različitim temperaturama, a arbitrarne su i jedinice merenja

• Pitanje jedinstvenosti se svodi na pitanje funkcije preslikavanja f odnosno dodeljivanja brojeva • što postoji više takvih funkcija koje garantuju

homomorfnost, to je jedinstvenost reprezentacije manja

Feb. 2013. FPPS 124

Pitanje jedinstvenosti

• Jedinstvenost je važna zbog poređenja. • temperatura u 0C i 0F, plata u dolarima i dinarima,

dužina u centimetrima i inčima se ne mogu porediti

• Takođe, jedinstvenost je usko povezana sa invarijantnošću skale na matematičke transformacije (npr. u statistici)

• Što je skala više invarijantna na transformacije, manje je jedinstvena

Feb. 2013. FPPS 125

Pitanje jedinstvenosti• Stevens: dopustive transformacije skale ne menjaju strukturu

odnosa u NRS, odnosno čuvaju relacije objekata koje NRS reprezentuje. • Nominalna skala skoro uopšte nije jedinstvena jer objektima možemo

dodeliti bilo koje simbole• ordinalna skala, na kojoj je definisana jedna jedina relacija „>”, vrlo je

malo jedinstvena, jer je invarijantna na sve transformacije koje čuvaju poredak (one se nazivaju monotonim transformacijama)

• Apsolutna temperaturna skala u 0K je invarijantna na operaciju „×”, jer podnosi različite jedinice merenja, ali je jedinstvena u odnosu na operaciju „+”, jer ima fiksiranu nulu.

• Jedinstvenost se u fundamentalnom merenju (u fizici) rešava tako što se odabere univerzalno prihvaćena nula i jedinica merenja, odnosno skala merenja

Feb. 2013. FPPS 126

SAMO SLAJD

Pitanje smislenosti

• Pitanje smislenosti je pitanje empirijskog značenja operacija na NRS

• iskazi koji se o empirijskom sistemu donose na osnovu numeričkog sistema moraju biti istiniti bez obzira na to koji se homomorfizam odabere, odnosno kakva je konkretna reprezentacija1. količnik današnje i jučerašnje temperature jednak

1,10 se smatra besmislenim. 2. količnik razlike današnje i jučerašnje i današnje i

sutrašnje temperature jedna 0,95 je smislen.

Feb. 2013. FPPS 127

SAMO SLAJD

Pitanje smislenosti

• Pitanje smislenosti je povezano sa jedinstvenošću

• Naime, reprezentacija obično nije jedinstvena, što znači da postoji više numeričkih relacionih sistema koji homomorfno opisuju empirijski sistem, koje ne moraju biti jedinstvene

• Adams: empirijsku smislenost je istinosna vrednost nekog iskaza o podacima koja se ne menja pod dopustivim transformacijama

Feb. 2013. FPPS 128

SAMO SLAJD

Primer

• Npr, ako imamo tri objekta i relaciju „<”, znamo da će odgovarati svaki ordinalni NRS = [B, <]. Odgovaraće i B1 = (1, 2, 3) i B2 = (2, 4, 6).

• Međutim, ako želimo da izračunamo aritmetičku sredinu, za B1 ona će biti (1+2+3)/3=2, a za B2 (2+4+6)/3=4.

• poredak objekata je ostao isti, ali aritmetička sredina i standardna devijacija nisu.

• Ako se radi o jednoj varijabli u istoj grupi, njene korelacije sa drugim varijablama će ostati nepromenjene, ali ako se radi o dve grupe, razlika može postati značajna, što znači da se za taj zaključak smisao transformisanih brojeva promenio.

Feb. 2013. FPPS 129

SAMO SLAJD

Pitanje smislenosti

• Pitanje smislenosti je vrlo složeno i uglavnom bez pravog odgovora kada se radi o merenju u društvenim naukama.

• značenje je subjektivan doživljaj. • Oko njega može postojati intersubjektivna

saglasnost, što se smatra izvesnim dokazom realnog postojanja, ali je ipak subjektivan.

• Zato kada se kaže da mere moraju imati značenje, treba biti precizan na koje se značenje misli.

Feb. 2013. FPPS 130

SAMO SLAJD

Pitanje smislenosti

• Važna komponenta merne skale je stepen u kome operacije na brojevima mogu zameniti operacije na objektima.

• Fundamentalno merenje obezbeđuje veliki stepen ekvivalencije ovih operacija.

• mere moraju biti zadovoljavajuće za svrhu zbog koje su prikupljene, ne moraju uvek biti strogo kvantitativne• Npr, ako odlučujemo o klasifikaciji pojedinaca, onda je

poredak zadovoljavajući (tzv. rang lista). • Međutim, ako odlučujemo o poretku grupa, da bismo

formirali meru grupe, moramo imati aditivne mere pojedinaca, a poredak to nije.

Feb. 2013. FPPS 131

SAMO SLAJD

Pitanje smislenosti

• Za empirijska istraživanja, od posebne je važnosti pitanje matematičkih operacija koje su sadržane u statističkim tehnikama.

• Npr., da li parametrijska statistika ima smisla ako brojevi odražavaju samo poredak?

Feb. 2013. FPPS 132

OGRANIČENJA I PROBLEMI

Feb. 2013. FPPS 133

SAMO SLAJD

Reprezentacijsko merenje nije uvek moguće ni potrebno

• sve empirijske relacije i reprezentacija u celini moraju biti empirijski proverljivi.

• kako proveriti relacije i operacije na empirijskim objektima ako svojstva koja želimo da merimo nisu opaziva i ako čak ne znamo šta su ona• bol, kreativnost, efikasnost nastavnika, složenost računarskog

programa itd• Psihička svojstva su subjektivna, nematerijalna, ukratko neopaziva• Za takva svojstva se govorilo da imaju intenzitet, a ne magnitudu

• Oblast odlučivanja• Odluke se donose racionalno i iracionalno, na osnovu preferencija• Mere mogu biti strogo kvantitativne, ali će njihova upotreba biti

subjektivna• Statistika odlučivanja – zaključivanja

Feb. 2013. FPPS 134

SAMO SLAJD

Reprezentacijsko merenje nije uvek moguće ni potrebno

• ERS se mora uprostiti i formalizovati, dakle nije jednak stvarnosti

• uvek postoje greške merenja• One dovode do pristrasnosti, a pristrasnost do

interakcije merenja i merenog

Feb. 2013. FPPS 135

SAMO SLAJD

Merenje se koristi subjektivno

• Na primeru odlučivanja se vidi da se merenje pretežno koristi na subjektivan način

• To ne važi samo za svakodnevni i profesionalni život, nego i za nauku.

• Ma koliko se merenje obavlja objektivno, na fundamentalan način, značaj dobijenih mera zavisi od preferencija onoga ko ih koristi, odnosno od vrednosti koje one imaju za njega. • korisnost (utility): vrednost, ili svojstvo objekta da

proizvede korist, prednost, zadovoljstvo, dobro ili sreću, ili da spreči da se dogodi nevolja, bol, zlo ili nesreća.

Feb. 2013. FPPS 136

PRAKTIČNO ILI PRAGMATIČNO MERENJE

Feb. 2013. FPPS 137

SAMO SLAJD

Šta je pragmatičko merenje• Reprezentacijsko merenje se odvija isključivo između

empirijskog i numeričkog relacionog sistema, između brojeva i atributa.

• Ono je „unutrašnje”, „interno” jer mu ne trebaju nikakvi eksterni kriterijumi.

• Nasuprot tome, pragmatičko merenje je po opštoj logici „eksterno” ili „egzogeno”.

• Pragmatičko merenje se sprovodi onda kada je atribut nedostupan i neopaziv i na njemu se ne može odrediti struktura relacija.

• Zbog toga, da bi se opravdalo merenje, u pragmatičkom merenju se odnos varijable i merenog konstrukta uspostavlja na osnovu nekih eksternih sredstava.

Feb. 2013. FPPS 138

SAMO SLAJD

Varijabla je indikator

• Karakteristika pragmatičkog rezonovanja je to što se varijabla koja se dobije praktičnim merenjem tretira kao indikator merenog svojstva.

• Ne kao reprezentacija atributa, nego kao njegov indikator.

• Ovakvo rešenje je veoma staro i ima razne nazive: poređenje sa standardom, merenje putem zamenske varijable, merenje pokazivačem i sl.

Feb. 2013. FPPS 139

SAMO SLAJD

Osnovni oblici pragmatičkog merenja

• Modeli latentne varijable

• Operacionalističko merenje – Stevens

Feb. 2013. FPPS 140

SAMO SLAJD

Modeli latentne varijable

• umesto reprezentacijske teoreme koristi se teorija konstrukta.

• Teorija istovremeno definiše i konstrukt i način na koji se on meri (koje manifestne varijable su uključene i kako su kombinuju da bi dale konstrukt, npr. da li ponderisani zbir i sa kojim ponderima). • npr, teorija definiše stav kao kontinuum od krajnje negativnog,

preko neutralnog, do krajnje pozitivnog, onda se u merenju to uzima kao definicija empirijskog sistema.

• mogu se uzeti neki empirijski kriterijumi, recimo grupni proseci (izračunati na reprezentativnim uzorcima).

• Recimo, kao što se za nulu 0C uzima tačka mržnjenja vode, tako se u psihologiji kao IQ=100 uzima prosečno postignuće na testu.

Feb. 2013. FPPS 141

SAMO SLAJD

Latentni modeli• Npr. inteligencija je latentni konstrukt, koji se meri indirektno, tako

što se mere manifestna odnosno opaziva ponašanja• Opazivo ponašanje, rešavanje zadataka u testu, je indikator

latentnog konstrukta• iz opazivih odgovora se derivira mera inteligencije (npr. kroz

ukupan skor). • modeli latentne crte, u koje spada teorija ajtemskog odgovora

(TAO) i na prvom mestu, Raschov model. • Raschov model je baziran na tome da verovatnoća pozitivnog odgovora

ispitanika zavisi od razlike nivoa njegove crte i težine ajtema: θ – b, • zbog svoje jednostavnosti i teorijske čistoće obično predstavlja

alternativu aksiomatskoj reprezentacijskoj teoriji.• Preovladava stav da u društvenim naukama imaju smisla jedino

statističke teorije merenja.Feb. 2013. FPPS 142

SAMO SLAJD

Operacionalizam i pragmatičko merenje

• Operacionalističko merenje je najpoznatija i najčešća varijanta pragmatičkog merenja u društvenim naukama.

• operacionalističke definicije merenja tvrde da je značenje konstrukta u potpunosti određeno operacijama merenja. • pitanje tačnosti merenja, odnosno pravilne reprezentacije konstrukta,

postaje tautološko, jer pojam ne postoji van operacije merenja• Stevens je razvio vlastitu teoriju merenja prema kojoj se za

različite operacije mogu formirati različite reprezentacije. • Svaka od tih reprezentacija predstavlja različitu skalu, ali i dalje

predstavlja merenje. • dao je značajan doprinos teoriji merenja, posebno pragmatičkog

merenja i učinio je enorman praktičan i teorijski napor da merenje afirmiše kao sastavni činilac empirijske psihologije

Feb. 2013. FPPS 143

SAMO SLAJD

Operacionalizam i pragmatičko merenje

• U pragmatičkom merenju se objektima dodeljuju brojevi, koristeći određene operacije (čime opet nastaju varijable). Svojstva ovde nisu u žiži pažnje.

• Merna procedura u potpunosti definiše i varijablu i konstrukt • Konstrukt (odnosno atribut) i varijabla su isti. • Konstrukt je definisan svojom mernom procedurom i nema

realnu egzistenciju izvan toga. • Ipak, nema čisto pragmatičkog merenja, baziranog na

operacionalizmu. • Često postoji teorija koja konstrukt definiše šire nego što je

operacionalizovan načinom merenja, a uvek postoje ciljevi koji taj konstrukt dovode u vezu sa nekim eksternim značajem i značenjem.

Feb. 2013. FPPS 144

SAMO SLAJD

Značaj i moć poretka• direktno poređenje objekata s obzirom na neko svojstvo je osnovni

matematički proces za izvođenje merenja. • Subjektivne stvari su nematerijalne, ne mogu se izvana osetiti nijednim

čulom• ne može se govoriti da postoje u količinama, ali se može govoriti o intenzitetu

postojanja• Poređenje psihičkih osobina i procesa po intenzitetu vršimo stalno i u

svakodnevnom životu i u nauci. • Odlučivanje je povezivanje subjektivnog i objektivnog, potreba i resursa. • Osnova za subjektivno tumačenje mera (određivanje prioriteta) je

poredak. • Da bismo mogli da odlučimo šta je dobro, korisno, lepo, ugodno ili

upotrebljivo najvažnije nam je da znamo poredak objekata između kojih odlučujemo.

Feb. 2013. FPPS 145

SAMO SLAJD

Značaj i moć poretka• poredak je osnovna mogućnost merenja „intenzivnih”,

neopazivih, nematerijalnih svojstava - misli, osećaja, opažaja, emocija i motiva.

• poredak je dovoljan za većinu primena merenja u primenjenoj i naučnoj psihologiji, a možda i jedino moguć

• Mnogi naučni i praktični ciljevi se mogu postići na osnovu poznavanja poretka. • Na žalost, ne svi. Recimo, mi možemo verovati da dobro znamo strani

jezik, zato što se poredimo sa svojim prijateljima, ali se to može pokazati nedovoljnim kada se izmeri standardizovanim testom.

• Ovaj nedostatak ordinalne skale potiče od toga što ona nema referentnu tačku.

• Poredak nije dovoljan za poređenje grupa ili poređenje sa grupom (jer se grupa predstavlja agregatom)

Feb. 2013. FPPS 146

SAMO SLAJD

Stevensove skale• nominalna, ordinalna, intervalna i racio – noir • jedno od retkih dostignuća teorije merenja koje je društvenim

naučnicima blisko i razumljivo.• Koja su se pravila dodeljivanja numerala nametnula Stevensu kao

osnovna i prirodna? To su pravila utvrđivanja: jednakosti, poretka, jednakosti razmaka ili intervala i jednakosti količnika ili racija.

• Nivo skale je definisao putem dozvoljenih ili dopustivih transformacija• iskaz baziran na nekoj skali je smislen ukoliko ostaje tačan (ili pogrešan)

bez obzira koja dopustiva transformacija je sprovedena. • Dopustive transformacije su niz funkcija φ kojima se neki

empirijski relacioni sistem A homomorfno preslikava u numerički relacioni sistem B: φ:f(A) → B.

Feb. 2013. FPPS 147

SAMO SLAJD

Stevensove skale• Nominalna.

• Dvama objektima biće dodeljen isti broj ukoliko oni poseduju istu vrednost atributa.

• Dozvoljene transformacije φ su bilo koje jedan-u-jedan ili mnogo-u-jedan transformacije, pri čemu se ima u vidu da kod mnogo-u-jedan transformacija dolazi do gubitka informacija.

• Ordinalna. • Objektima će biti dodeljeni brojevi tako da poredak brojeva odražava

poredak definisan relacijom poređenja prisutnosti atributa. • Kada dvama objektima x i y dodelimo brojeve φ(x) i φ(y) dobićemo

ordinalnu skalu pod pretpostavkom da funkcija φ zadovoljava uslov x≥y ⇔φ(x)≥φ(y) ili x>y ⇔ φ(x)>φ(y).

• U ovu porodicu transformacija spadaju sve strogo rastuće transformacije, pri čemu kod transformacija koje nisu strogo rastuće dolazi do gubitka informacija.

Feb. 2013. FPPS 148

SAMO SLAJD

Stevensove skale• Intervalna.

• Objektima se dodeljuju brojevi tako da razlike između brojeva reflektuju razlike u stepenu prisustva svojstva.

• čuva smisao intervala između brojeva. • Dopustive transformacije φ:f(A) → B su tipa φ(x) = αx + β, α > 0.

Nazivaju se pozitivne linearne ili afine transformacije. • Jednostavno rečeno, početak (nula) i jedinica merenja su u intervalnoj

skali proizvoljni. • Racio.

• Objektima se dodeljuju brojevi tako da razlike i razlomci između brojeva reflektuju razlike i razlomke između vrednosti svojstva – skala čuva smisao količnika i proizvoda.

• Dozvoljene transformacije su sve funkcije oblika φ(x) = αx, α > 0, koje se nazivaju sličnim transformacijama.

• početak skale (nula) je fiksiran, ali je jedinica merenja proizvoljna.

Feb. 2013. FPPS 149

SAMO SLAJD

Zašto je Stevensova teorija tako popularna u društvenim naukama

• Intuitivno je jasna, opisuje osnovne procedure merenja, tj. način nastanka podataka

• Definiše i nominalni nivo kao merenje – dakle, kvantitativnost nije potrebna

• “Uljuljkuje” psihologe u uverenju da mere kvantitativno ukoliko operacije dodeljivanja izgledaju kvantitativno (recimo, prebrojavanje tačnih odgovora)

• Konvencija – ugrađena je u udžbenike, u softver, u raspoloživu literaturu

Feb. 2013. FPPS 150

SAMO SLAJD

Operacionalistička teorija merenja – šta ne valja

• Uspostavila je homomorfnost brojeva i empirijskih operacija na objektima, a ne numerala i kvantitativnog svojstva.

• Pošto se objekti svode na operacije kojima ih identifikujemo, onda je svejedno da li brojevi reprezentuju operacije ili objekte.

• Pošto stvarnost ne postoji izvan operacija kojima je saznajemo, onda je dovoljno da merenje reprezentuje te operacije, a ne prirodu samu.

Feb. 2013. FPPS 151

SAMO SLAJD

Operacionalistička teorija merenja – šta ne valja

• Ako prebrojavamo tačno rešene zadatke dobijamo skor koji predstavlja meru inteligencije i nalazi se na kvantitativnoj intervalnoj skali zbog načina na koji je formiran – brojanjem.

• Razlika između IQ 90 i 100 je jednaka razlici između 100 i 110, s obzirom da se IQ skala dobija dozvoljenom linearnom transformacijom iz broja rešenih zadataka.

• Ako ispitanik razvrsta lakove za nokte po trajnosti dobijamo ordinalnu skalu ispitanikovih preferencija.

• ako lakove za nokte prosto označimo sa „A”, „B”, „C” itd. dobićemo nominalnu skalu, koja takođe predstavlja merenje jer smo numerale dodelili „po pravilu, bilo kom pravilu“.

Feb. 2013. FPPS 152

SAMO SLAJD

Operacionalistička teorija merenja – šta ne valja

• Stevens je stavio u drugi plan proveru aksioma o relacijama empirijskih objekata s obzirom na atribut.

• rekao je da je dovoljan uslov za merenje to što postoji dosledno pravilo dodeljivanja brojeva.

• postale su presudne empirijske operacije koje vršimo na objektima u cilju njihovog merenja, tj. dodeljivanja brojeva – razvrstavanje u klase, svrstavanje u poredak, raspoređivanje u jednake intervale itd.

• Michell: psiholozi su, prihvatajući Stevensa, uljuljkali sebe u uverenju da merna operacija garantuje reprezentaciju i da garantuje da empirijski sistem uopšte postoji, odnosno da je atribut koji se meri uopšte merljiv.

Feb. 2013. FPPS 153

SAMO SLAJD

Operacionalistička teorija merenja – šta ne valja

• Teško je razlučiti šta numerali predstavljaju: operaciju dodeljivanja ili nivo prisustva svojstva.

• Takođe, teško je odrediti da li je Stevensova teorija reprezentacijska ili pragmatička (zbog operacionalističkog pristupa)

Feb. 2013. FPPS 154

MERENJE U PSIHOLOGIJI

Feb. 2013. FPPS 155

SAMO SLAJD

Kvantitativni imperativ

• credo postpozitivizma: „sve što postoji, postoji u nekoj količini“. • Pitagora – Thorndike – Bridgeman

• Galileo: „Broj što se može brojati, meri što se može meriti, a što se ne može meriti učini da bude merljivo“.

• William Thomson – Lord Kelvin: „Ako možeš da meriš nešto i iskažeš brojevima, onda nešto znaš o tome. Ako ne možeš da meriš ili iskažeš brojevima, onda ti je znanje mršavo i nezadovoljavajuće: ono može predstavljati početak znanja ali ćeš teško dostići nivo nauke bez obzira o kojoj temi se radi.“

Feb. 2013. FPPS 156

SAMO SLAJD

Prigovor kvantitetu• S druge strane, ključni akteri naučne revolucije su psihičke pojave

uzimali kao etalon za ne-kvantitativne atribute, tj. kvalitete, tj. intenzitete • Descartes je razgraničio fiziku, kao kvantitativnu i psihologiju, kao ne-

kvantitativnu • fizički fenomeni su suštinski kvantitativni, za razliku od mentalnih, koji

su kvalitativni • David Hume je u XVIII veku modelirao psihologiju kao „moralnu nauku“• Kant nije smatrao da su psihološki fenomeni merljivi: a) zato što se

protežu samo kroz vreme, a ne i kroz prostor i b) zato što su subjektivni i nisu spolja opazivi.

• Uopšte, iz filozofije tog vremena je došao stav o principijelnoj nemogućnosti merenja psihičkih pojava

• na takvim atributima nije moguće zasnovati kvantitativnu nauku.

Feb. 2013. FPPS 157

SAMO SLAJD

Mogućnost kvantifikacije

• Nažalost, u protekla tri veka, problem kvantifikacije neopazivih atributa nije rešen. • Npr, merenja boje, ukusa, mirisa, stavova, inteligencije,

životnog standarda ili korupcije, mada se stalno primenjuju i koriste, retko kod istraživača dovode do onog osećanja koje imate kada dobro i do kraja obavite posao.

• Michell: postoje dva glavna zadatka svake kvantitativne nauke: naučni i instrumentalni. • tek ukoliko postoji kvantitativno svojstvo ima mesta da se

govori o merenju. Psiholozi iz odanosti Stevensovim noir skalama potpuno zaboravljaju da dokažu da su psihička svojstva kvantitativna, tj. merljiva.

Feb. 2013. FPPS 158

SAMO SLAJD

Mogućnost kvantifikacije• numerički relacioni sistem zasnovan na realnim brojevima ima

apsolutnu prednost u merenju jer omogućuje punu primenu matematike za analizu empirijskog sistema.

• merenje je moguće i ako NRS koji je homomorfan sa ERS nije numerički u gornjem smislu i modelira samo neke relacije, recimo poredak.

• Ako se tome doda još i pragmatičko merenje, može se zaključiti da je „merna baza” psihologije dovoljna da bi se teorije proveravale, konstrukti unapređivali i u razumnoj meri predviđalo i intervenisalo.

• na drugi način: ako nešto nedostaje znanju i teoriji u psihologiji, onda razlog za to nije, na prvom mestu, nemogućnost merenja.

Feb. 2013. FPPS 159

SAMO SLAJD

Mogućnost kvantifikacije

• Razvoj nauke prati razvoj merenja i obrnuto. • Ne može se očekivati snažno merenje tamo

gde je svojstvo nematerijalno, a teorija slaba, ali se može očekivati da će merenje biti sve snažnije što je znanje o svojstvu (konstruktu) veće i što je teorija tog svojstva snažnija

Feb. 2013. FPPS 160

KONTROVERZA XX VEKA

Feb. 2013. FPPS 161

SAMO SLAJD

Stevensova pravila• Nesumnjivo najviše sporan Stevensov rezultat je spisak

dozvoljenih statističkih tehnika za svaki nivo merenja. • klasifikovao je statističke tehnike koje odgovaraju pojedinim

mernim skalama. Ravnopravno koristeći aspekt jedinstvenosti i aspekt značenja, napravio je spisak statističkih tehnika koje su primerene jednoj skali, a nisu drugima. Na primer:• na nominalnim podacima mogu se računati frekvencije, mod i

koeficijent kontingencije,• na ordinalnim podacima: percentili, Mdn i ρ,• na intervalnim: M, σ i r.

• Nakon toga, sredinom XX veka, mnogi pisci statističkih priručnika su usvojili ovo gledište (neki vrlo ugledni), a izbor statističke tehnike je postao mōra društvenih istraživača, zaslužujući da se nazove kontroverzom XX veka.

Feb. 2013. FPPS 162

SAMO SLAJD

Neslaganja oko Stevensovih pravila

• Uskoro potom, mnogi su ga kritikovali, smatrajući da „svojstva skupa brojeva kao merne skale nemaju uticaja na izbor statističke tehnike za reprezentovanje i tumačenje brojeva”

• Uzalud, ti glasovi su se slabo čuli, a Stevensovu podelu tehnika su dograbili mentori i recenzenti i do danas su nauke o ponašanju u čvrstom zagrljaju Stevensovih preporuka za izbor statističke tehnike.

• Uočeno je da mnogi autori, anksiozno, proglašavaju nivo svojih podataka nižim, primenjujući “nižu” statistiku, žrtvujući saznajnu moć, a sve da bi izbegli primedbu da su primenili pogrešnu, “previsoku” statistiku.

• Zbog toga se ovom doktrinarnom stanovištu, nazovimo ga recenzentskim, upućuje ozbiljna primedba da nanosi više štete nego koristi

Feb. 2013. FPPS 163

SAMO SLAJD

Problemi sa Stevensovim pravilima

• Recenzenti i mentori zahtevaju da se istraživači striktno pridržavaju Stevensovih pravila.

• Ipak, praksa sugeriše da se često gleda kroz prste onima koji ta pravila krše

• Treće, dobijaju se nalazi koji su vrlo upotrebljivi i uverljivi, bez obzira što se, na primer, intervalna statistika koristi na ordinalnim podacima.

• Četvrto, postoje čitave oblasti, kao što su skorovi sa psiholoških testova ili sa Likertovih skala, koji se po konvenciji tretiraju kao intervalni, a istraživač oseća ili zna da oni to nisu.

• Peto, jedni statističari preporučuju korišćenje neparametrijskih statistika, drugi kažu da oni nisu vredni truda.

• Postoji još bezbroj takvih primera i slučajeva u kojima istraživač ne može razabrati šta je ispravno

Feb. 2013. FPPS 164

SAMO SLAJD

Lordova kritika

• Lord je u jednom kratkom, ironično intoniranom članku, opisao jedan izmišljeni primer u kome je Statističar izračunao aritmetičku sredinu na brojevima dresova fudbalera.

• Kad ga je očajni Profesor psihometrije upozorio da je to nominalna skala, Statističar je odgovorio da

brojevi ne pamte odakle dolaze i uvek se ponašaju na isti način

• Zbog ugleda koji Lord uživa i zbog značaja ove opterećujuće teme, ovo je postala jedna od vrlo često citiranih rečenica.

Feb. 2013. FPPS 165

SAMO SLAJD

Statistika i merenje

• merenje, analiza podataka i matematička statistika su različite oblasti

• Statističari smatraju da se statistika vrši na brojevima, a ne na merama.

• Da li će statistici i statistički testovi imati neku vezu sa merenim svojstvom i kakvu, to nije stvar statistike.

Feb. 2013. FPPS 166

SAMO SLAJD

Statistika i merenje

• Empirijska, odnosno naučna, odnosno istraživačka smislenost se tiče iskaza, odnosno zaključka koji se donosi na osnovu statistika

• Međutim, smislenost nije svojstvo statistika ili merne skale, nego povezivanja statističkih rezultata sa stvarnošću • Npr, prosek rangova je prosek brojeva, a ne prosek

preferencija, korelacija rangova je korelacija brojeva a ne korelacija preferencija itd.

• to znači da kontekst u kome se statistik koristi odlučuje o njegovoj smislenosti, a ne merna skala.

Feb. 2013. FPPS 167

SAMO SLAJD

Statistika i merenje

• empirijske relacije objekata koji su mereni, odnosno empirijska značenja brojeva nisu ni od ikakvog značaja za statistiku

• Sa stanovišta statistike, empirijski podaci su uzorak brojeva koji pripada populaciji brojeva dobijenih na isti način

• jedino što treba poštovati to su uslovi koje postavlja statistik ili test• Linearnost veze, vrsta distribucije, kontinualni-

kategorijalni podaci...Feb. 2013. FPPS 168

SAMO SLAJD

Podela posla

Feb. 2013. FPPS 169

SAMO SLAJD

Statistika i merenje

• Pitanje primene statistike je pitanje smislenosti• Karakteristike podataka se moraju uzeti u obzir

prilikom interpretacije rezultata, a ne prilikom izbora statističke tehnike

• Istraživači moraju znati odakle su brojevi došli, a statistika ne

• Ako dobijete korelaciju ili razliku, objasnite je, a ne pozivajte se na Stevensa da su korelacija ili t-test zabranjeni

Feb. 2013. FPPS 170

SAMO SLAJD

Statistika i merenje

• Ako primenimo t-test na dve serije brojeva (dve grupe) i dobijemo da se aritmetičke sredine dve grupe razlikuju, onda možemo biti sigurni da postoji neka vrsta empirijske razlike između te dve grupe.

• Međutim, ako brojevi nisu dodeljeni tako da reprezentuju neko svojstvo, onda ne možemo biti sigurni kojoj vrsti empirijske razlike odgovara razlika aritmetičkih sredina.

• Na tu dilemu ne može dati odgovor statistika, nego samo nauka u okviru koje se vrši istraživanje.

Feb. 2013. FPPS 171

SAMO SLAJD

Statistika i merenje

• svet statistike i svet merenja se uopšte ne podudaraju• Statistika se primenjuje na brojevima, a ako su ti

brojevi mere, zadovoljna je nauka koja koristi statistiku• Ako istraživač ne dobije korelaciju ili razliku, a očekuje

je, onda treba ispitati da li je priroda podataka krivac za to• Ispitati da li je povezanost linearna, varijabilnost dovoljna,

simetrirati distribuciju (najbolja je ordinalizirajuća transformacija), izabrati drugi, ev. neparametrijski statistik itd.

• Ukratko, prilagoditi model statističke obrade podacima

Feb. 2013. FPPS 172

ELEMENTI NAUČNOG ISTRAŽIVANJA

Šta su elementi istraživanja

• teorijski okvir istraživanja,• tip, struktura, odnosno nacrt istraživanja,• problem istraživanja, pitanja/hipoteze• istraživanje u biblioteci,• varijable,• objekti,• metodi prikupljanja podataka,• metodi analize podataka i• istraživački izveštaj.

Feb. 2013. FPPS 174

Šta su elementi istraživanja

• opeke od kojih se gradi istraživanje. • Svaki element postoji u svakom empirijskom

istraživanju,• A obavlja se u nekoj datoj etapi istraživanja i

po nekom redosledu• Za većinu je presudno to što podrazumevaju

izbor, odnosno istraživač se mora opredeliti za neku od alternativnih mogućnosti

Feb. 2013. FPPS 175

Teorijski okvir istraživanja• Ili teorijska pesrpektiva ili paradigma• Pogled na svet, posebno na svet psihe, obično povezan sa nekim

filozofskim pravcem (“izmom”) i baziran ne jednoj ili više krupnih psiholoških teorija

• Kuhn je paradigmom nazvao široki teorijski okvir koji je prihvaćen u datoj naučnoj disciplini. • Neke poznate paradigme su: Aristotelova fizika, Njutnova fizika, teorija

relativnosti, teorija o četiri telesne tečnosti, teorija o bakterijama kao uzročnicima bolesti, geocentrični i heliocentrični sistem, atomska teorija, evolucija itd.

• Kuhn je smatrao da paradigme ne počivaju samo na znanju, nego i na uverenjima i ne-empirijskim kriterijumima (koja pitanja su važna, da li je teorija jednostavna i elegantna itd.).

• istraživačima nije nužno da eksplicitno odaberu teorijsku perspektivu.

Feb. 2013. FPPS 176

Teorijski okvir istraživanja

• U psihologiji:• bihejviorizam, • geštalt psihologija, • kognitivna psihologija, • biološka psihologija, • evoluciona psihologija, • psihodinamska psihologija, • humanistička psihologija…

Feb. 2013. FPPS 177

Opšti istraživački pristupi

• Opšti pristupi su:• Kvantitativni (dominantan u psihologiji)• Kvalitativni (dominantan u etnologiji i sociologiji)• Mešoviti

• Pokazuje se da, u praksi, perspektiva sledi iz opšteg pristupa

• Opšti pristup je intimno povezan sa oblašću, autorom lično i njegovim kognitivnim stilom, tradicijom...

Feb. 2013. FPPS 178

Kvantitativna istraživanja• Baziraju se na postpozitivističkoj perspektivi• Znanje potiče samo od:

• Iskustvenih činjenica i• Logičkog rezonovanja, koje organizuje empirijsko iskustvo

• U pogledu shvatanja istine, pozitivizam je, a posebno postpozitivizam, neka vrsta modernog agnosticizma, ili barem relativizma – znanju se mora i može težiti, ali se nikada u potpunosti neće dostići.

• Nakon intenzivne postpozitivističke i epistemološke analize empirijskih istraživanja u XX veku, filozofsko utemeljenje kvantitativnih istraživanja je mnogo homogenije od kvalitativnih istraživanja, iza kojih stoji veliki broj različitih, a sličnih i specifičnih, a nedovoljno formiranih paradigmi.

Feb. 2013. FPPS 179

Kvantitativna istraživanja

• Radikalni predstavnik postpozitivizma u psihologiji je bihejviorizam

• Postpozitivizmu su bliski pojmovi IHD gradnje teorije, empirijske provere, merenja, eksperimenta, statistike, analize (molekularnosti)...

• strani su mu pojmovi spekulacije, introspekcije, empatije, interakcije i ličnih značenja

• Posredno i neformalno, pozitivizmu su strane „velike reči”, autorska nadahnuća i inspiracije. On podrazumeva objektivnost i vrednosnu i političku neutralnost

Feb. 2013. FPPS 180

Odlike kvan. istraživanja• teorije se testiraju empirijski• traže se univerzalne zakonitosti• istraživanja se planiraju i sprovode sistematski i

precizno• sve se dokumentuje, objavljuje, pretpostavke se

ekspliciraju i objašnjavaju, ništa se ne podrazumeva• zadržava se skeptičko stanovište prema postojećem

znanju• istraživanja se ponavljaju kako bi se teorija proverila,

odbacila, dogradila, promenila...

Feb. 2013. FPPS 181

Kvantitativna istraživanja

• Dobro su kontrolisana• Generalizabilna• Precizna• Lako ponovljiva• Imaju jasnu i preciznu metodologiju• Kvantifikacija pruža osnov za poređenja i

testiranje hipoteza

Feb. 2013. FPPS 182

Kvalitativna istraživanja

• oslanjaju se na fenomenološki pravac u filozofiji • Fenomenologija počinje od tvrdnje da „istina postoji

nezavisno od našeg saznanja” • Fenomenologija je u osnovi objektivni idealizam, koji objektivni

svet vidi kao duh • Husserl i naslednici su joj dodali intencionalnost.

Intencionalnost znači da se svest javlja uvek kao „svest o nečemu”.

• svi naši mentalni procesi se odvijaju neodvojivo povezani sa objektima na koje se odnose

• duh i svest su javni, dostupni svim ljudima, jer dele nešto što je zajedničko – intencionalnost

Feb. 2013. FPPS 183

Kvalitativna istraživanja

• Intencionalnost nam omogućuje da utvrdimo ono što je zajedničko svima nama, a ono što je zajedničko, to je stvarnost

• Iz ovoga slede dva važna rezultata: • a) stvarnost možemo saznati jer je ona direktno

povezana sa duhom i • b) znanja o svetu mogu biti objektivna jer su javna

• Husserl i njegova fenomenologija su odigrali veoma značajnu ulogu u razvoju naučne misli, suprotstavljajući se agnostičkim i spekulativnim pravcima, s jedne strane i pozitivizmu, s druge.

Feb. 2013. FPPS 184

Kvalitativna istraživanja

• Fenomenološka metoda• “Stavljanje u zagrade”• Fenomenološka redukcija

• Stavljanje u zagrade je bazirano na sumnji u zdrav razum i uklanjanju svih predrasuda, prethodnih znanja, iskustava i ideja

• Redukcija se bazira na ponovljenim razmatranjima tokom kojih se uklanja pojedinačno, a zadržava samo opšte i suštinsko

• Ključ za redukciju je u ponovljenim razmatranjima svesnog iskustva o fenomenu. Skidajući stalno iznova sloj po sloj površnih značenja, stižemo do onoga što fenomen nama stvarno znači

• Konačni cilj fenomenološke metode je: • detaljan tekstualni opis svih tema, • koji sadrži sve teme i značenja pojave koja se istražuje pojedinačno, ali i • celovit i uopšten opis pojave

Feb. 2013. FPPS 185

Kvalitativna istraživanja

• Kada se za neko istraživanje kaže da je fenomenološko onda se u prvi plan ističu njegova nastojanja da razume subjektivno iskustvo ispitanika o okruženju u kome se nalaze i da celovito i bez predrasuda prikaže ono što je utvrđeno

• Fenomenologiji su bliski pojmovi značenja, ličnih iskustava, introspekcije, celovitosti (molarnosti), pronicanja u suštinu, posmatranja, opisivanja...

• Strani su joj pojmovi merenja, statistike, eksperimenta, analize, kauzalnosti...

Feb. 2013. FPPS 186

Kvalitativna istraživanja

• Sprovode se na terenu• Eksplorativna su• U psihologiji su retka, za razliku od sociologije i

etnologije• Vrlo su terminološki i metodološki razuđena i

nestalna, često odlučuju finese, u razvoju su

Feb. 2013. FPPS 187

Socijalni konstruktivizam

• Svi čovekovi “proizvodi” su socijalno uslovljeni, pa i nauka• Društvene pojave se mogu spoznati samo tako da se

konstruišu kroz socijalnu interakciju• Ključni pojam je značenje i zadatak istraživača je da otkrije

značenja pojave kod drugih učesnika, da bi konstruisao vlastito značenje pojave

• Značenje se konstruiše pomoću jezika• Ono kako ljudi tumače svet oko sebe govori o njima samima• Konstruktivizam se od fenomenologije razlikuje po tome što

insistira na tome da se značenja konstruišu, a ne otkrivaju. • konstruktivizam sugeriše da istraživač mora biti u intenzivnoj

interakciji sa subjektima i da njegov odnos mora biti „emetičan”, a ne posmatrački

Feb. 2013. FPPS 188

Mešovita ili hibridna istraživanja

• Baziraju se na pragmatizmu• Sve metode su dozvoljene, u centru je

problem, a ne metod• Osim pragmatizma, do njih su doveli i

multimetodski pristup i triangulacija• Zato se nekada tretiraju kao izlaz iz kvan-kval

debate• Nažalost, obično su skupa i dugotrajna

Feb. 2013. FPPS 189

Razlike kvan i kval istraživanja

• razlika između ove dve paradigme potiče od „mentalnog sklopa” autora i njegovog doživljaja predmeta naučnog istraživanja

• Opredeljenje često nije motivisano filozofskim načelima

• Razlika u „mentalnom sklopu” jeste fundamentalna i čini da razlike između perspektiva budu ne samo epistemološki, nego i motivaciono duboko fundirane

Feb. 2013. FPPS 190

Razlike kvan i kval istraživanja

• Retki su oni koji misle da se radi o različitim istinama• Tačno je da se u kvalitativnoj paradigmi u sociologiji daje

prednost učesničkom posmatranju, a u kvantitativnoj anketi• Međutim, metodologija istraživanja teži eklekticizmu, što

znači da na bazi primenjenih tehnika ne možemo znati kojoj teorijskoj perspektivi pripada autor

• Zbog tog ne možemo ni evaluirati teorijske perspektive • Razlike u tehnikama su uslovne i diskutabilne

• svaka tehnika se može koristiti na manje ili više kvantitativan način, koristeći i kvalitativne informacije

• Istraživači biraju one tehnike za koje misle da će dati najbolje rezultate, ili koriste tehnike onako kako misle da je najbolje

Feb. 2013. FPPS 191

Razlike kvan i kval istraživanja

• Dakle, metodološke razlike nisu fundamentalne, ali bi epistemološke mogle biti. Da li su?

• Istraživački zaključci mogu biti različiti zato što su postavljena različita pitanja• Npr, metoda nastave u osnovnoj školi može metodom

anketiranja i testiranja razlike u uspehu biti proglašena neuspešnom zato što ne dovodi do povećanja ocena, a metodom intervjua i učesničkog posmatranja uspešnom jer dovodi do većeg zadovoljstva školom kod učenika

• Razlika u zaključku se ne može pripisati metodi, nego shvatanju šta je uspeh, šta je cilj školovanja, kako treba koncipirati nastavu itd.

Feb. 2013. FPPS 192

Razlike kvan i kval istraživanja

• Neki ovaj dualitet nazivaju kvantitativno nasuprot impresionističkom

• Želi se reći da zaključci koji slede iz kvalitativnih istraživanja teže da se zasnivaju na utisku i uverenju, a ne na činjenicama i razlogu

Feb. 2013. FPPS 193

Struktura ili nacrt istraživanja

• To je epistemološka struktura istraživanja• alternativni nazivi; shema, epistemološka shema istraživanja,

model istraživanja, strategija istraživanja• obuhvata one aspekte istraživanja koji se direktno nalaze

u „lancu zaključivanja”. • atribute i entitete, odnosno varijable i objekte.

• Struktura istraživanja mora biti jasna iz istraživačkog izveštaja

• Osnovne detalje strukture treba uključiti u uvodno poglavlje istraživačkog izveštaja (recimo u okviru definicije problema ili cilja istraživanja), a svi važni elementi se moraju predočiti u poglavlju o metodama

Feb. 2013. FPPS 194

Struktura ili nacrt istraživanja• Varijable (atributi, konstrukti):

• Iz strukture se mora jasno videti koje varijable su nezavisne, koje zavisne, koje deskriptivne, a koje kontrolne ili grupišuće.

• Objekti (ispitanici, jedinice posmatranja):• kako su formirane grupe, ako postoje, npr. vreme i mesto

formiranja grupe, • kako su objekti birani (uzorkovanje), • osnovna svojstva populacije iz koje je izvučena• randomizacija i način jednačenja grupa.

• Faktor vreme je važan u logističkom, ali još važniji u epistemološkom smislu.• Sve što je vezano za vremensku dimenziju istraživanja mora biti

planirano unapred

Feb. 2013. FPPS 195

Struktura ili nacrt istraživanja

• nacrt/struktura neposredno određuje tip istraživanja

• Greške ili nedostaci u strukturi istraživanja dovode do toga da se iz prikupljenih podataka ne mogu dati željeni odgovori, ili ako se daju, neće biti valjani

• Propusti u strukturi istraživanja dovode do ugrožavanja interne validnosti• istraživanje postaje bezvredno pre nego što je

počeloFeb. 2013. FPPS 196

Na osnovu čega se vrše izbori

• Pri izboru ukupne metodologije istraživanja mora se dati odgovor na pitanje zašto; zašto je metoda odabrana

• Ako je odabrana neka neodgovarajuća metoda ili tehnika, dobiće se pogrešni odgovori na tačna pitanja, ili tačni odgovori na pogrešna pitanja.

• Tek kad je odabrana dobra metoda, onda do izražaja dolazi pitanje kako; kako će ona biti primenjena. • Ma kako dobra metoda bila, ukoliko se pogrešno primeni,

razume ili interpretira, slediće pogrešni zaključci.• Na pitanje „zašto” je teže dati odgovor nego na „kako”.

Feb. 2013. FPPS 197

Šta upravlja izborom• Perspektiva ili problem? Postoje dva gledišta.• Prema jednom gledištu, problem bira perspektivu

• Npr, problem „ko će pobediti na izborima“ diktira sledeće izbore: tip istraživanja: anketno, varijable: partijske preferencije, socijalno-demografske osobine ispitanika itd., uzorak: reprezentativan za punoletne građane, metoda prikupljanja: upitnik, statističke tehnike: analiza frekvencija i tabela kontingencije.

• kada treba da dokažemo da je nešto veće, bolje, brže, ili da se utvrdi iznos nečega, ili da se izvrše poređenja, koristićemo kvantitativnu paradigmu.

• Ovo gledište je zavodljivo, ali ne postoji dokaz da se to stvarno dešava. • Iskustva govore da istraživači biraju perspektivu, pa zatim i problem

tako da odgovaraju njima, njihovim znanjima, sklonostima, interesovanjima, mentalnom stilu i sl. – perspektiva bira problem

Feb. 2013. FPPS 198

Interakcije

• postoje intenzivne interakcije svih elemenata istraživanja• Prilagođava se problem varijablama, tip metodama,

objekti resursima i vice versa.• „Životni razlozi” nameću interakcije i iteracije izbora.

• svi ili većina elemenata mogu se izvesti iz jednog, bilo kojeg - celo istraživanje se može izvesti iz zadatih varijabli, zadatog uzorka (posebno grupa) ili zadate hipoteze.

• svaki problem se može istraživati na više načina i odgovori na svako istraživačko pitanje se mogu dati na više načina. • Istraživanja se mogu konvertovati iz jednog u drugi tip

Feb. 2013. FPPS 199

Tradicija i konvencije

• istraživač prolazi kroz niz uticaja; • od osnovnog školovanja (npr. matematička anksioznost) do

fakultetske nastave• oblasti stručnog i naučnog interesovanja ili opredeljenja za

neku od teorija• Ovi uticaji se prepliću sa ličnim sklonostima ili

nesklonostima, zahtevima mentora, običajima itd. • Priroda konkretne discipline takođe utiče na izbor

perspektive. • u psihofizici se koriste kvantitativna istraživanja. • za istraživanja narodnih običaja u etnologiji koristi se

kvalitativna metodologija…Feb. 2013. FPPS 200

Na osnovu čega se vrši izbor

• Kvalitativna istraživanja su prirodan izbor kada• Se o pojavi malo zna• Kada je pojava izuzetak

• Kvalitativna istraživanja se koriste u ranim fazama, za prikupljanje inicijalnih znanja i za generisanje teorija i hipoteza

• Koriste ih nove naučne oblasti• Kada je populacija mala ili nije dostupna• Za proveru hipoteza, za poređenja, za trednove i za

generalizacije se koriste kvantitativna istraživanja

Feb. 2013. FPPS 201

Na osnovu čega se vrši izbor

• Ciljna javnost• Lična iskustva i opredeljenja – kadrovski problem

• dva osnovna stila mentalnog funkcionisanja: naučni i narativni

• Otuda je, nažalost, izbor kvalitativnih metoda često „negativan izbor,” motivisan izbegavanjem matematike i statistike

• bira se metodologija koja ne podrazumeva statistiku

Feb. 2013. FPPS 202

VARIJABLA

Feb. 2013. FPPS 203

Entiteti i atributi• Osnovni elementi empirijskog istraživanja su entiteti i

atributi• Razlikovanje objekata/entiteta i njihovih svojstava je

davno uočen i razmatran – još od Platona i Aristotela• Što je još važnije, postojala je tendencija da se

tretiraju razdvojeno• Danas znamo da entitete saznajemo preko njihovih

atributa, a atributi ne postoje nezavisno od entiteta• Drugim rečima, iako se u istraživačkoj praksi niko ne

bavi filozofskim konsekvencama ove podele, korisno je da smo svesni njene opštosti i značaja

Feb. 2013. FPPS 204

Entiteti

• Tipični entiteti u psihologiji nisu sporni i oni su:• Ljudi• Grupe• Životinje• Artefakti• Geografske celine...

• Pošto su to najčešće ljudi, često se koristi termin ispitanici

• Međutim, često i subjekti, • Ali i objekti

Feb. 2013. FPPS 205

Entiteti• Dobar i uopšten naziv za sve entitete je jedinica posmatranja• treba je razlikovati od jedinice analize,

• jedinica posmatranja je ona na kojoj i o kojoj prikupljamo podatke, • jedinica analize je ono što nas u istraživanju zanima i što predstavlja

objekat u statističkoj obradi i interpretaciji. • logika istraživanja određuje šta je osnovna jedinica

posmatranja u istraživanju. • istraživanje može imati višestruke jedinice analize ili može koristiti i

neke druge jedinice – recimo jedinice uzorkovanja• U oblasti statističke obrade podataka, pa i u statističkim

programima, koristi se termin slučaj. Slučaj je skup podataka o jednoj ili više jedinica posmatranja.

Feb. 2013. FPPS 206

Atributi

• svojstvo ili osobina. • Lako odredimo šta su entiteti (u fizici to nije

tako)• Pažnja je posvećena otkrivanju atributa • Većina njih su skriveni, odnosno ne mogu se

direktno opaziti, niti spolja, od strane posmatrača, niti iznutra, putem introspekcije.

• Zato su atributi u žiži interesovanja nauka o ponašanju i u najvećem broju slučajeva imaju status konstrukta

Feb. 2013. FPPS 207

Varijabla• Pojam promenljive potiče iz algebre• Međutim, u psihologiji to ne može biti pravo

značenje• Podaci koji predstavljaju individualne razlike su, po

prirodi, slučajne pojave i ne mogu se prikazati determinističkim izrazima kao što algebarski izrazi, nego samo statistički.

Feb. 2013. FPPS 208

Varijabla

• stroga statistička definicija varijable je:Varijabla je rezultat merenja nekog atributa na skupu entiteta

• U statistici je puni naziv slučajna varijabla. • Slučajna varijabla je takva varijabla koja sadrži podatke čije

vrednosti ne možemo sa sigurnošću predvideti. • Npr. bacanje novčića: vrednosti P, G, P, P, G, P,... Nakon neke od

vrednosti, recimo P, ništa nam ne govori koja će biti sledeća vrednost – postoji samo verovatnoća. U društvenim naukama bismo tu slučajnu varijablu nazvali „strana novčića”.

• Analogno tome bilo bi merenje telesne visine na grupi ljudi. Kad izmerimo visinu jednog čoveka, ne znamo koje će visine biti sledeći čovek.

• Ako su entiteti ljudi, onda slučajna varijabla sadrži individualne razlike

Feb. 2013. FPPS 209

Varijabla • U novije vreme se uobičajilo da se konstrukti alternativno nazivaju

varijablama. • To je u koliziji sa statističkom definicijom• Takođe, prema reprezentacijskoj teoriji merenja, konstrukt je ERS a

varijabla NRS• Istraživači često nazivaju varijablom ne samo atribute ispitanika,

nego i događaje i uslove, • npr.: „bio na utakmici – nije bio na utakmici”, „primio elektrostimulaciju –

nije primio elektrostimulaciju”, „slušao gradivo po novom programu – slušao po starom programu” itd.

• To čak nisu konstrukti• Kad se termin varijabla koristi umesto konstrukt, prihvata se

operacionalizam – konstrukt nije ništa više od operacija kojima je izmeren

Feb. 2013. FPPS 210

Manifestne i latentne varijable

• Psihičke osobine koje se mere su nevidljive i ne mogu se direktno meriti.

• Tada se obično nazivaju latentnim osobinama, ili u okviru statistike socijalnih istraživanja, latentnim varijablama

• Takve varijable su stavovi, motivacija, agresivnost itd. • Latentne varijable odgovaraju onome što su psiholozi

nazvali hipotetički konstrukt.• Latentne varijable izazivaju ili modulišu (opazivo)

ponašanje i merenjem tog ponašanja dobijaju se manifestne varijable

Feb. 2013. FPPS 211

Manifestne i latentne varijable• Društveni istraživači mere manifestno

ponašanje da bi pomoću njega doprli do latentnih osobina koje generišu ili modulišu to ponašanje

• Latentne varijable se konstruišu, odnosno identifikuju na osnovu korelacija manifestnih varijabli.

• Multivarijatna analiza (MVA), posebno faktorska analiza je uslov bez koga se ne može

Feb. 2013. FPPS 212

Manifestne i latentne varijable• Modeli latentne varijable pretpostavljaju da se polazi

od teorijskog konstrukta• Teorija definiše:

• koje manifestne varijable treba izmeriti i• kako se one kombinuju da bi se formirala mera latentne

varijable• Iz teorije sledi, takođe, koje su veze tog konstrukta sa

drugim sličnim osobinama i ponašanjima koja taj konstrukt izaziva

• Te predikcije se empirijski mogu proveriti tokom istraživanja

Feb. 2013. FPPS 213

Manifestne i latentne varijable• Postoji i induktivni put, gde se iz fonda

manifestnih varijabli konstruišu latentne• Postupak nikad nije potpuno induktivan, česte

su iteracije• Ipak, ne preporučuje se

Feb. 2013. FPPS 214

Osobine, stanja, emergentne varijable

• Osobine ili crte su direktivne i trajne• Stanja su prolazna• Međutim, stanjima se naziva i zdravstveno

stanje, materijalno stanje i sl.• Ovakva stanja-statusi se nazivaju emergentnim

ili formativnim varijablama• One nisu generatori ponašanja• Njih zaključujemo induktivno, na osnovu podataka

o objektima

Feb. 2013. FPPS 215

Kvantifikatorska i strukturalna uloga varijabli

• Strukturalna je upotreba varijabli u okviru modela latentne varijable, koji su jedan od temelja pragmatičkog merenja i razvoja nauka o ponašanju, posebno psihologije

• To je epistemološki najvrednija uloga varijable• Međutim, varijabli možemo pristupiti i kao

“kvantifikatoru”• Da dobijemo odgovore na pitanja “šta” i “koliko”

Feb. 2013. FPPS 216

VARIJABLE U EMPIRIJSKOM ISTRAŽIVANJU

Feb. 2013. FPPS 217

Operacionalna definicija varijable

• put od varijable kao koncepta ili konstrukta do varijable kao slučajne promenljive nazivamo operacionalnom definicijom varijable.

• Varijabla se konstitutivno definiše tako što se podvodi pod neki opštiji teorijski pojam – konstrukt, ili tako što se dovede u vezu sa drugim pojmovima i teorijama (npr. „anksioznost je subjektivan, neopravdan strah, uzrokovan prodorom zabranjenih misli iz Ida”).

Feb. 2013. FPPS 218

Operacionalna definicija varijable

• varijabla se operacionalno definiše na dva načina: • navođenjem operacija i procedura pomoću kojih se konstrukt

meri ili • pomoću kojih se njome manipuliše.

• Prvi način sastoji se prosto u tome da se odredi kako će, ili čime će konstrukt biti meren • Npr, anksioznost ćemo meriti Taylorovom Skalom manifestne

anksioznosti, ili, prijatnost sladoleda ćemo meriti posmatrajući gestikulaciju, mimiku i verbalnu reakciju kupaca.

• Drugi način su eksperimentalne operacionalne definicije. • Npr, potkrepljenje je niz postupaka pomoću kojih smo kod

dece neko ponašanje nagrađivali, kažnjavali ili ignorisali.

Feb. 2013. FPPS 219

Operacionalizacija varijable

• Kolokvijalni pojmovi kao što su stil, imidž, stres, nervoza, adrenalin, kompleksi i sl. su vrlo neprecizni i teško ih je operacionalizovati

• Naučni pojmovi su bolje definisani, obično iza njih stoji neka teorija

• Ipak, definicija poput „anksioznost je subjektivan, neopravdan strah, uzrokovan prodorom zabranjenih misli iz Ida” ne olakšava operacionalizaciju anksioznosti

Feb. 2013. FPPS 220

Operacionalizacija varijable

• Ako postoji psihološki merni instrument za neku osobinu ličnosti, sposobnost, stav/vrednost itd., onda je posao (skoro) obavljen

• Ne mora biti obavljen do kraja, jer instrumenti obično ne pokrivaju ceo domen varijable

• Odabrana skala anksioznosti može meriti više aspekte socijalne anksioznosti, ili fiziološke aspekte itd.

• Univerzalan problem operacionalizacije je u tome što konstrukt tokom operacionalizacije može izgubiti bitne aspekte

Feb. 2013. FPPS 221

Varijable i indikatori

• “Razbijanje varijable na indikatore” je jedna od najpoznatijih tehnika

• Znaci, pokazatelji ili indikatori varijable su manifestna ponašanja

• Indikatori se identifikuju na osnovu:• teorije, ličnog razumevanja ljudskog ponašanja, psiholoških

znanja, diskusije unutar konstruktorskog tima, intervjua sa stručnjacima, razgovora sa ispitanicima

• Prvo se uoče širi indikatori• Oni se raščlanjuju sve dok ne dođemo do konkretnih i

specificnih ponašanja, mišljenja ili pojava o kojima možemo pitati ispitanike

Feb. 2013. FPPS 222

Varijable i indikatori

• Agresivnost -> verbalna i fizička• Verbalna agresivnost -> sklonost svađi, psovanju, vređanju,

ponižavanju, potcenjivanju, zadirkivanju, stalnom odgovaranju protivpitanjem

• Fizička agresivnost -> sklonost razbijanju stvari, nošenju ili posedovanju oružja, otimanju tuđeg, tuči, mučenju životinja

• Svađanje -> česti razgovori sa povišenim tonom, sklonost da se viče, obrecuje na ukućane

• Sklonost tuči -> vučenje dece za kosu i drugih delova tela, zavrtanje ruku, šamaranje, saplitanje protivnika tokom rekreacije

• Merljivost, raznovrsnost, konkretnost i tipičnost su neke od osobina koje imaju dobri indikatori

Feb. 2013. FPPS 223

VEZE I ODNOSI IZMEĐU VARIJABLI

Feb. 2013. FPPS 224

Kauzalni odnos• varijable su u odnosu uzroka i posledice. • moraju biti ispunjena sva tri uslova uzročnosti: vremenski

redosled, kovarijacija i odsustvo delovanja trećih varijabli. • Ovaj odnos je asimetričan – uzrok i posledica ne mogu zameniti

mesto. Posledica postoji „zato” što ju je izazvao uzrok.• Ako smo sigurni da su dve varijable u kauzalnom odnosu, onda

možemo biti sigurni i u sledeće:• posledica će zavisiti od uzroka,• uzrok će uticati na posledicu,• na osnovu uzroka ćemo moći predvideti postojanje posledice,• uzrok i posledica će međusobno korelirati i• ostale varijable će imati ograničenu mogućnost uticanja na ovu vezu.

Feb. 2013. FPPS 225

Kauzalni odnos

• kauzalni odnos je najpoželjniji tip povezanosti varijabli sa stanovišta istraživača.

• pojam uzročnosti je „u stalnoj krizi”, ali uzročnost je svima jasna i veoma je praktična. Najčvršće tlo, kada se radi o odnosu varijabli, jeste kauzalno tlo.

• kako empirijski otkriti kauzalni odnos?• Postoje neke okolnosti u kojima se istraživači nadaju da

postoji uzročna povezanost? • Prvo, kada kažu da jedna varijabla zavisi od druge. • Drugo, kada kažu da jedna varijabla utiče na drugu. • Treće, kada smatraju da na osnovu jedne varijable mogu

predvideti drugu.Feb. 2013. FPPS 226

Kauzalni odnos

• Ono što istraživač sigurno zna na osnovu podataka koje je prikupio je korelacija.

• Nažalost, korelacija ne potkrepljuje ideje uzroka ili zavisnosti.

• mora biti ispunjen bar još jedan uslov uzročnosti: vremenski redosled.

• Najsigurniji način da ispunimo taj uslov je manipulacija.

Feb. 2013. FPPS 227

Odnos zavisnosti ili uticaja• Ako postoji korelacija između varijabli A i B, a varijabla A je

nastala pre B, onda možemo tvrditi da A utiče na B, ili da B zavisi od A. • uticaj i zavisnost su vrlo česte reči u naslovima istraživačkih izveštaja

• Uticaj ili zavisnost podrazumevaju da je odnos varijabli A i B asimetričan; A utiče na B, ali B ne utiče na A.

• o zavisnosti ili uticaju govorimo kada imamo korelaciju i kada u razumnoj meri možemo tvrditi da je jedna varijabla nastala pre druge

• kada dobijemo korelaciju i razumnu pretpostavku o vremenskom sledu, u meri u kojoj smo u stanju da eliminišemo dejstvo trećih varijabli, možemo da pretendujemo da naši „uticaj” ili „zavisnost” sadrže pretpostavku o uzročnosti.

Feb. 2013. FPPS 228

Odnos predviđanja

• znamo da je za predviđanje najkorisnija korelacija, ali ona nije uvek dovoljna. • Npr, pijenje kafe korelira sa rakom pluća. Međutim, stvarna

veza, kauzalna, postoji između pušenja i raka pluća• pošto se predviđanje bazira na korelaciji, kauzalni odnos

nije nužan, ali je najbolje predviđanje na osnovu uzroka. • Svi drugi razlozi za povezanost varijabli mogu biti obilno

uslovljeni uticajem trećih varijabli, zbog čega su privremeni i povremeni

• Ako znamo da je postojao uzrok (nužan, dovoljan ili dopunski), verujemo da postoji i posledica

Feb. 2013. FPPS 229

Odnos predviđanja

• Predviđanje se, naravno, odnosi na budućnost. • O predviđanju ćemo, međutim, govoriti i kada na osnovu

poznavanja korelacije predviđamo pojave ili ponašanja u prošlosti i sadašnjosti. • Npr, ako ustanovimo da je neko rukovodilac u preduzeću,

možemo pretpostaviti da ima veću platu od proseka. • kauzalnost nije nužna, vremenski redosled varijabli nije

nužan, a predviđati se može simetrično. • Osim korelacije, koristimo regresiju, prostu i višestruku, a

preko nje i sve druge linearne modele poput analize varijanse, kanoničke korelacione analize i kanoničke diskriminacione analize

Feb. 2013. FPPS 230

NEZAVISNE I ZAVISNE VARIJABLE

Feb. 2013. FPPS 231

Nezavisne i zavisne varijable

• U matematici, nezavisna varijabla je ona čije vrednosti u nekom izrazu možemo slobodno da variramo, da bi te varijacije dovele do promene u zavisnoj varijabli

• U psihologiji važi isto, pitamo se da li promene u varijabli zavise od promena u nekoj drugoj varijabli.

• U eksperimentima, epistemološke osnove razlikovanja NV i ZV se nalaze u odnosu uzroka i posledice. Nezavisne varijable su uzroci, a zavisne posledice.

• Odnos zavisnosti, sadržan u nazivu, je privremeni kauzalni odnos, čiji kauzalni karakter nije dovoljno potkrepljen, nego još ima status hipoteze.

Feb. 2013. FPPS 232

Nezavisne i zavisne varijable

• u eksperimentima su NV one kojima manipulišemo sa ciljem da istražimo njihov mogući uticaj na ZV

• To su uslovi u koje stavljamo objekte, ili dejstva koja vršimo na njih, očekujući da će to dovesti do promene u ponašanju objekata – ZV

• Zato se za NV kaže da je manipulisana (ili aktivna) varijabla, to je njena bitna odrednica

Feb. 2013. FPPS 233

Nezavisne i zavisne varijable

• Za manipulisanu varijablu smo sigurni kada je nastala, čime smo zadovoljili uslov vremenskog redosleda

• NV može imati status nužnog, dovoljnog ili dopunskog uzroka

• Može delovati u kombinacijama sa brojnim drugim uzrocima, u lancima uzroka ili kao udaljeni uzrok.

Feb. 2013. FPPS 234

Pseudokauzalni kontekst• U psihologiji je barem pola istraživanja neeksperimentalno• U takvim okolnostima, umesto „uzrok”, istraživači kažu „uticaj”,

„dejstvo”, „efekti”, što implicira zavisnost jedne varijable od druge, a zavisnost implicira uzročnost.

• Istraživači koriste ove eufemizme: • zato što vremenski redosled nije jasan, • zato što nema manipulacije, pa se može dokazati da je NV nastala ranije,

niti kako je nastala i • zato što nema randomizacije, pa nisu eliminisani drugi mogući uzroci

• najbolje je ne koristiti nazive NV i ZV van eksperimentalnog, odnosno kauzalnog konteksta• Npr. antecendent i konsekvent

• Van kauzalnog konteksta, varijable niti mogu imati status zavisnosti, odnosno nezavisnosti, niti je potrebno da ga imaju

Feb. 2013. FPPS 235

Kontekst predviđanja

• Kontekst predviđanja je takođe pseudokauzalni kontekst, jer je kauzalnost najbolja osnova za predviđanje.

• Međutim, korelacija može odlično poslužiti za predviđanje jedne varijable iz druge, iako jedna ne mora biti uzrok drugoj

• ukoliko se za predviđanje ne koristi kauzalni kontekst, u okviru eksperimentalnog istraživanja, nema osnova da se varijable dele na NV i ZV u prediktivnom kontekstu

Feb. 2013. FPPS 236

Statistički kontekst

• U statistici varijable mogu da menjaju mesta – ista varijabla može biti i prediktor i kriterijum u regresionoj analizi.

• Pojam NV i ZV se u statistici koristi znatno češće nego u istraživačkim nacrtima.

• status varijable u statističkom kontekstu određuju istraživačke hipoteze, a ne matematičke formule.

• Varijabla dobija status NV, odnosno ZV tek u konkretnom istraživanju, a na osnovu teorijskog okvira, a ne na osnovu statističke tehnike.

Feb. 2013. FPPS 237

Kontekst žargona

• Postoji praksa, konvencija, odnosno žargon da se glavni konstrukt u istraživanju naziva zavisnom varijablom

• istraživanja koja imaju glavni konstrukt jesu često konfirmativna i kvantitativna, pa upotreba tog termina nije bez osnova.

• žargon ima svoju osnovu, a ta osnova je jedan poznat kratak pregled varijabli u istraživanju: • nezavisna varijabla – ono čime se manipuliše, • zavisna varijabla – ono što se posmatra, • kontrolna varijabla – ono što se drži konstantnim, • neželjena varijabla – ono što može da utiče na povezanost

NV i ZV.Feb. 2013. FPPS 238

AKTIVNE I DESKRIPTIVNE VARIJABLE

Feb. 2013. FPPS 239

Aktivne varijable

• Aktivne varijable su one NV kojima mi manipulišemo u istraživanju, ili kojima manipuliše neko drugi.

• Koristi se i naziv eksperimentalne varijable. • one su aktivne zato što ih mi aktivno kontrolišemo jer želimo da

utvrdimo njihov direktni uticaj na zavisne varijable, pa je ovaj naziv utoliko neprikladan

• Nazivaju se i manipulisane varijable • Aktivne varijable su po pravilu „draži”, dakle neki uslovi, događaji,

programi ili uticaji kojima podvrgavamo objekte• aktivne varijable su svojstva okoline, a ne organizama, ali mi želimo da

utvrdimo da li one, nakon što postanu deo iskustva organizma, utiču na njegovo ponašanje.

• Iz toga sledi da su aktivne varijable po pravilu nezavisne varijable.

Feb. 2013. FPPS 240

Deskriptivne varijable• Deskriptivne varijable su one koje merimo i koje nam služe za

deskripciju objekata koje istražujemo• Njima mi ne manipulišemo, nego predstavljaju mere nekog

svojstva, odnosno ponašanja. • Zato se nazivaju i atribut varijablama, • a pošto predstavljaju mere subjekata, nazivaju se i subjekt

varijablama. • Ako su objekti živi organizmi, DV mogu biti

• manifestne varijable, • latentne varijable, • stanja, • reakcije, organizmičke varijable itd.

• često se nazivaju varijablama individualnih razlika. • Zavisne varijable u naukama o ponašanju su obično DV

Feb. 2013. FPPS 241

DV kao NV

• DV mogu služiti i kao NV u kontekstu uticaja i statističkom kontekstu

• mora postojati valjan dokaz da ZV zadovoljava uslov „post hoc”, jer deskriptivnim varijablama ne možemo manipulisati.

• Takođe, ne može se vršiti randomizirana alokacija• Ispitanici su prirodno razvrstani u introvertne ili

ekstravertne, u muškarce ili u žene, u fobične ili kompulzivne.

• Zato DV najčešće učestvuju u korelacionim istraživanjima

Feb. 2013. FPPS 242

DV kategorijalne i kontinualne

• Ako su kategorijalne, onda grupišemo ispitanike po toj varijabli. • DV se naziva i grupišućom varijablom, faktorom

blokiranja ili slično. • istraživanja koja DV koriste kao grupišuće

spadaju u nacrte sa prirodnim grupama. • Ako je DV kontinuirana, kao što su starost i

prihod, može se sažeti, tj. klasifikovati ili zadržati kao kontinuirana

Feb. 2013. FPPS 243

Deskriptivne varijable kao kontrolne

• Deskriptivne varijable mogu imati status kontrolnih varijabli.

• KV su neželjene varijable čije vrednosti nastojimo da držimo konstantnim

• Istraživač će nastojati da potencijalni uticaj svih neželjenih varijabli na zavisnu varijablu otkloni, minimizira ili barem izmeri

• varijable koje poznajemo i možemo kontrolisati nazivamo kontrolnim

• sve ostale nazivamo trećim, eksternim ili neželjenim varijablama.

Feb. 2013. FPPS 244

Varijable između aktivnih i deskriptivnih

• Kako razvrstati varijable: „imao veću hiruršku intervenciju – nije imao”, „služio vojsku – nije služio”, „roditelji su razvedeni – nisu razvedeni”, „puši – ne puši”, „prisustvovao je sceni nasilja – nije prisustvovao” itd?

• liče na aktivne varijable, ali ne mogu ili ne smeju da budu.

• Pošto su se već desile, liče i na deskriptivne varijable – postale su svojstva ispitanika

• Mogle bi se zvati varijablama događajima• Najbolje ih je tretirati kao varijable individualnih razlika

Feb. 2013. FPPS 245

Kontinualne i kategorijalne varijable

• Nominalne varijable su kategorijalne• Racio i intervalne varijable su kontinualne • Ordinalne varijable se mogu tretirati i kao kategorijalne i kao

kontinualne, u zavisnosti od broja rangova• Kontinuirane var. se putem kategorizacije mogu sažeti u manji broj

kategorija, sve do samo njih dve, pri čemu intervalne postaju ordinalne.

• Treba znati da je stav prema kategorizaciji intervalnih varijabli generalno negativan. • Cohen: efekat binarizacije kontinualne varijable jednak je odbacivanju trećine

ispitanika putem slučajnog biranja.• najveći gubitak informacija je onda kada se varijabla binarizuje.

Značajan skok informativnosti postoji kada se sa binarne pređe na trinarnu, a dalje povećavanje broja kategorija nema veliki uticaj

Feb. 2013. FPPS 246

Primeri • Ispitujemo da li deca koja stanuju daleko od škole imaju lošije ocene

• Deca su ispitanici – entiteti• Varijable su udaljenost od škole i prosečna ocena• Ako smo decu podelili u dve grupe: blizu i daleko, varijabla udaljenost od škole

je binarna/dihotomna• Jednoj grupi ispitanika smo prikazali informativni film o štetnosti

pušenja, a drugoj ne. Ispitujemo da li će se prvi više prijavljivati za program odvikavanja.• NV je binarna varijabla „gledali film-nisu gledali film“ (ili informisanost) , a ZV

je binarna var. „prijavio se za program-nije se prijavio“• Randomizirano smo formirali 3 grupa ispitanica. Svakoj ispitanici smo

namazali nokte srednjim lakom, ali je u jednoj grupi flašica bila označena kao skupi lak, u drugoj kao srednji, a u trećoj kao jeftini. Nakon 7 dana ispitanice su popunile upitnik sa pitanjima o zadovoljstvu lakom.• NV varijabla je „vrsta laka“, a ZV „zadovoljstvo lakom“ (ukupan skor)

Feb. 2013. FPPS 247

Neželjene varijable• To mogu biti svojstva ispitanika, okoline ili ispitivača. • Sreću se nazivi konfundirajuće, ometajuće, kontaminirajuće,

interferentne, treće ili eksterne varijable • Sve imaju uticaj na ZV, bilo samostalno, bilo tako što deluju

na NV, ili u sadejstvu sa njom. • Neželjene varijable su glavni izvor ugrožavanja validnosti

istraživanja, odnosno pogrešnih zaključaka. • neki metodolozi savetuju istraživače da ne koriste izraz dokaz

u svojim zaključcima. Jer da bismo nešto dokazali morali bismo eliminisati sve neželjene varijable, a to je nemoguće

• istraživači nastoje da kontrolišu uticaj neželjenih varijabli i zato se one često nazivaju kontrolnim

Feb. 2013. FPPS 248

Konfundirajuće varijable

• Konfundirajuća varijabla je ona koja je pravi uzrok ZV, a ne NV, i to tako što je konfundirajuća varijabla uzrok NV ili je povezana s njom

• Mogu biti maskirane, prikrivene, pa nismo svesni da postoje, ili mogu biti prolazne• Na primer, neka psihoterapijska metoda je prividno

delovala na grupu depresivnih ispitanika, ali u stvarnosti su se vremenske prilike popravile, pa su ispitanici više šetali i družili se

• Otuda potiče još jedan njihov naziv: pritajene varijable (engl. lurking).

Feb. 2013. FPPS 249

Medijatorske varijable

• mogu postojati dugački i isprepleteni lanci varijabli koje utiču jedne na druge

• U tom lancu, medijatorske varijable se nalaze između NV i ZV – NV utiče na medijatorsku, a ona na ZV

• Zato: intervenišuće varijable, ili posredničke• Kauzalni efekt koji NV ostvaruje na ZV naziva se ukupni

efekt• Ako postoje medijatorske varijable, ukupan efekt se deli

na direktni i indirektni• Indirektni efekt je onaj deo kauzacije koji NV ostvaruje preko

medijatorskih• Direktni efekt je ono što preostane od ukupnog efekta

Feb. 2013. FPPS 250

Medijatorske varijable – primer

• Utvrđena je povezanost starosti i zadovoljstva poslom: r=0,50

• Međutim, veza je značajno varirala u kasnijim istraživanjima

• Pretpostavljeno je da postoje treće varijable koje utiču na tu vezu

• Analiza je ukazala da bi to mogle biti: autonomija u poslu i plata

• One su uključene u model kao medijatorske

Feb. 2013. FPPS 251

Medijatorske varijable – primer

Feb. 2013. FPPS 252

Starost Zadovoljstvo poslom

Autonomija u poslu

Plata

-0,08

0,28

0,57

0,22

0,47

0,58

Medijatorske varijable – primer

• Brojevi iznad veza su koeficijenti puta, odnosno standardizovani regresioni koeficijenti – beta

• Direktni efekt starosti na zadovoljstvo je: –0,08• Indirektni efekt 1: 0,28 * 0,58 = 0,16• Indirektni efekt 2: 0,57 * 0,47 = 0,26• Indirektni efekt 3: 0,28 * 0,22* 0,47 = 0,03• Ukupni indirektni efekt je: 0,16+0,26+0,03=0,45• Ukupni kauzalni efekt je: (–0,08 + 0,45) = 0,37• Ukupni prividni efekt je (0,50 – 0,37)=0,13

Feb. 2013. FPPS 253

Medijatorska varijabla

• Značajno korelira sa NV• Značajno korelira sa ZV• Kada se uvede u model, direktni efekt NV na

ZV postaje• manji (delimično medijatorsko dejstvo)• neznačajan-nulti (potpuno medijatorsko dejstvo)

• Obično je kontinualna

Feb. 2013. FPPS 254

Moderatorska varijabla

• Obično su kategorijalne• Ne moraju biti ni u kakvoj vezi sa ZV ili NV• deluju u interakciji sa NV na ZV, pa se ponekad

nazivaju i varijablama interakcije ili modifikatorima efekta

• Nakon uvođenja u model, direktni efekt NV na ZV se može promeniti u bilo kom smeru

• Moderatorski efekat se otkriva:• Efektima interakcije u ANOVI• Moderatorskom regresionom analizom...

Feb. 2013. FPPS 255

Moderatorske varijable

• U prethodnom primeru moderatorska varijabla bi mogla biti uspešnost preduzeća

• Na primer, dobijeni su sledeći nalazi:• u uspešnim preduzećima direktni efekt je umereno

pozitivan, a indirektni neznačajan• U neuspešnim preduzećima, direktni je ostao nulti,

a indirektni je bio još viši• Drugi primer: ustanovili ste da neka metoda

psihoterapije smanjuje depresivnost, ali više kod M nego kod Ž. Pol je moderatorska varijabla.

Feb. 2013. FPPS 256

Matrica podataka

• Osnovna matrica podataka – entiteti × atributi – odražava suštinu empirijske nauke

• U redovima su jedinice analize (obično entiteti): ljudi, grupe, interakcije, ustanove...

• U kolonama su osobine, konstrukti, varijable...• U kućicama su vrednosti dobijene merenjem• Postoje i matrice sa znatno složenijom strukturom:

ponavljanja, uslovi,...

Feb. 2013. FPPS 257

Matrica podataka

• Danas je matrica podataka skoro neizostavno smeštena na računarskom medijumu

• Zato se nazivi entiteta i atributa obično skraćuju ili zamenjuju skraćenicama

• Koriste se obično numeričke vrednosti, iz praktičnih razloga

Feb. 2013. FPPS 258

Problem istraživanja

Problem istraživanja

• Praktični ili saznajni problem koji istraživanje nastoji da reši naziva se problem istraživanja.

• Svako istraživanje ima neku svrhu, cilj ili namenu, želimo da nađemo odgovore na neka pitanja, da proverimo neku teoriju, prikupimo podatke o nekoj pojavi, pružimo osnove za rešavanje nekog praktičnog problema itd.

• Svaka nezadovoljena potreba predstavlja jedan problem.

• da bi problem bio naučno istražen mora se naći istraživač koji ima dobru ideju kako da to uradi

Feb. 2013. FPPS 260

Izvori ideja• Teorije

• iz teorija se, po pravilu, mogu izvoditi objašnjenja novih činjenica, ponašanja i njihovih odnosa.

• Iz svakog odnosa koji je naveden u teoriji može se izvesti problem istraživanja ili hipoteza

• Zdrav razum i posmatranje okolnog sveta• Posmatranje sebe i okoline je vrlo zdrav način da se dođe do ideje za

istraživanje i preporučuje se studentima kao izvor tema za edukativna istraživanja.

• Praktični problemi• Slučajna otkrića i paradoksalni događaji• Čest izvor novih ideja su slučajna otkrića.

• Ivan Pavlov. James Olds, Hubel i Wiesel, Broca…• Prošla istraživanja i konfliktni nalazi• Intenzivne studije slučaja

Feb. 2013. FPPS 261

Kako formulisati problem

• Problem se mora eksplicitno formulisati i mora se nalaziti u uvodu istraživačkog izveštaja.

• smatra se da je najbolje kada se problem istraživanja definiše u obliku pitanja.

• Uobičajene definicije problema: • „Da li A utiče na B?”, „Da li je A povezano sa B?”, „Da li A i B

zavise od C?”, „Da li A zavisi od B pod uslovima C i D?” itd. • važno je uočiti simbole A i B, jer oni ukazuju da se u

definiciji problema dovode u vezu konstrukti, odnosno varijable

• U većini istraživanja jedan konstrukt zauzima vodeće mesto i on je uvek naveden u problemskoj izjavi

Feb. 2013. FPPS 262

Kako formulisati problem• Ako verujemo da postoji kauzalna povezanost pojava koje

istražujemo, koristićemo reči kao što su: „uticaj”, „zavisi”, „faktori”, „činioci” ili „ključni činioci”.

• Ako nam je u žiži predviđanje, spomenućemo „prediktore”. • Ako želimo da izbegnemo kauzalna tumačenja, koristićemo reči

kao što su: „korelati”, „relacije” ili „povezanost”.• nekada je na na prvom mestu cilj istraživanja

• ako je cilj poboljšanje preventive protiv zloupotrebe psihoaktivnih supstanci u školama, problem može biti formulisan kao: „Da li bolja informisanost učenika doprinosi promeni stava prema drogama?”.

• Cilj može biti provera teorije: „Da li postoje uzrasne razlike u sedmofaktorskom modelu ličnosti?”.

• Isticanje cilja istraživanja je posebno smisleno u primenjenim istraživanjima.

Feb. 2013. FPPS 263

Kako formulisati problem

• osnovni problem istraživanja treba učiniti jasnim na samom početku istraživačkog izveštaja

• U svakom slučaju, negde u uvodnom poglavlju, recimo nakon pregleda literature i detaljnih obrazloženja, problem treba rezimirati jednom problemskom izjavom, dužine jedne rečenice, najviše pasusa

Feb. 2013. FPPS 264

Kako formulisati problem

• Problemska izjava bi trebala da sadrži: tip istraživanja, varijable, populaciju, teorijski okvir i veze među njima. Njome istraživač kratko i jezgrovito definiše svoju studiju. • Npr: „Problem (cilj, svrha, namena) ovog istraživanja je (bio je

ili biće)...”. Sledeća komponenta često se formuliše kao: „...da doprinese ili poboljša...”, „...da utvrdi, objasni, opiše, ispita...” ili „...da proveri teoriju...”.

• Npr: „Cilj ovog istraživanja je da proveri teoriju po kojoj način učenja studenata utiče na njihov školski uspeh. Ispitivaćemo nekoliko uobičajenih načina učenja (pojedinačno–u grupi, kod kuće–u biblioteci, aktivno–pasivno), a školski uspeh će biti iskazan kroz prosečnu ocenu i dužinu studiranja”.

Feb. 2013. FPPS 265

Kako formulisati problem• u deskriptivnim, primenjenim ili kvalitativnim studijama problem može

biti formulisan i na drugi način. • „Da li postoji A (i koliko)?”, „Ko upravlja sa (utiče na, želi, voli, kupuje...) A?”,

„Koje osobine ima A u grupi B”, ali mogu i formulacije u obliku tvrdnje: „Postoji A”, „A se nalazi u porastu”, „Uloga A u B” itd.

• Sve ove formulacije se mogu, doslovno ili nešto skraćene, iskoristiti kao naslov studije.

• Problemska izjava je deo uvodnog poglavlja u istraživačkom izveštaju • Problemska izjava mora biti razumljiva široj naučnoj javnosti,

inspirativna i intrigantna, jasna, jednostavna i koncizna. • dobro je ako postoji jedna ključna rečenica iz koje se može izvesti i

naslov rada. • u konfirmativnim istraživanjima, deklaracija problema istraživanja

obično predstavlja, eksplicitno ili implicitno, osnovnu hipotezu istraživanja

Feb. 2013. FPPS 266

Kako problem učiniti istraživim

• teškoće u formulisanju problema su redovne i one upravo čine zadatak istraživača

• doživećete da se problem, onako kako ste ga inicijalno zamislili, ne može direktno istražiti.

• Na to treba misliti već prilikom formulacije problema. • Problemska pitanja ili iskazi moraju biti formulisani

tako da omogućuju epirijsku proveru. • treba se kloniti istraživačkih problema kao što su: „Da li

privatizacija ugrožava nacionalni ponos?”, „Vredi li ičemu naše školstvo?”, „Da li je psihoterapija naša sudbina?” ili „Gde se izgubio naš identitet?”.

Feb. 2013. FPPS 267

Kako problem učiniti istraživim

• Na početku su želje i potrebe istraživača, recimo radoznalost, osnovni podsticaj za rad.

• nakon inicijalne formulacije problema istraživač mora sročiti epistemološki valjano empirijsko istraživanje koje će dati valjane odgovore i rešenja.

• veoma važna operacija pomoću koje se problem može učiniti istraživim je dovođenje u teorijski okvir.

• „Najpraktičnija je dobra teorija”• Teorijsko lociranje problema se vrši na osnovu

prethodnog iskustva, čitanja i analiziranja literature, kao i razmene iskustava sa kolegama.

Feb. 2013. FPPS 268

Kako problem učiniti istraživim

• sva istraživanja moraju proći kroz fazu sužavanja problema.

• problem se mora razložiti i svesti na merljive konstrukte, proverljive relacije, raspoloživ uzorak, metode i na druge dostupne elemente naučnog saznanja, kao i na rokove, novac i saradnike koji su raspoloživi. • Neistraživi su sholastički problemi: „Koliko anđela može da

pleše na vrhu igle”, ili modernije teorije: „Čitav svemir se, u svim svojim delovima, stalno rasteže” (rastežu se i metri).

• Uopštenost i prevelika širina su uobičajen nedostatak početne formulacije problema istraživanja, prvenstveno kod početnika.

Feb. 2013. FPPS 269

Kako problem učiniti istraživim

• Većina inicijalnih problema zahteva sužavanje: „Da li mentalno oboleli drugačije percipiraju protok vremena od normalnih” ili „Kako sprečiti nasilje u porodici”.

• Znaćete da je vaš problem preobiman i neusredsređen ukoliko: • nema kraja pregledanju literature, • prikazivanje pročitane literature predstavlja problem

samo za sebe i • istraživanje mora da bude preveliko, sa velikim brojem

hipoteza, instrumenata, metoda, ispitanika, grupa i sl.Feb. 2013. FPPS 270

Kako problem učiniti istraživim• U kvalitativnim studijama problem ne treba sužavati na početku,

nego tokom istraživanja, na osnovu stečenih znanja i uvida.• Često klatno ode na drugu stranu, pa formulacija problema

postane preterano uska i specifična. Ne treba problem učiniti uskim, trivijalnim, površnim i nenaučnim

• Naučno istraživanje nije dobar način da se utvrdi koja je odluka bolja ili moralno ispravnija.

• Problemi koji u sebi sadrže reč „treba” nisu naučno istraživi, na primer: „šta treba uraditi da se poveća fertilitet”, „kako treba vaspitavati decu da bi više učila” i sl.

• nisu istraživa ni filozofska, metafizička i epistemološka pitanja• Ne treba reći da ste taj problem odabrali zato što o njemu ništa

nije pisano

Feb. 2013. FPPS 271

Istraživanje u biblioteci• istraživanje u biblioteci je konstantna aktivnost svakog

istraživača. • Članci i knjige su značajan izvor istraživačkih ideja članci i

knjige. • Zato literatura mora i može da se koristi u svim fazama

istraživanja: od formulacije problema do tumačenja rezultata. • prikupljanje, pregled i integracija literature mogu oduzeti veliki

deo raspoloživog vremena. • Jedan od osnovnih epistemoloških zahteva – ponovljivost,

odnosi se u potpunosti i na literaturu. • u istraživačkom izveštaju valja detaljno navesti svu relevantnu

literaturu koja je korišćena prilikom planiranja i sprovođenja istraživanja.

Feb. 2013. FPPS 272

Istraživanje u biblioteci

• način korišćenja literature zavisi od cilja i vrste istraživanja.

• Kvantitativna istraživanja koristiće literaturu na „deduktivan” način, kao nešto što je opšte i na čemu će se graditi vlastito istraživanje.

• Zato se u kvantitativnim studijama detaljan pregled literature obično nalazi na početku istraživačkog izveštaja jer se iz literature izvode problem i hipoteze istraživanja.

• Nešto od literature se citira i na kraju rada, tokom interpretacije nalaza, kada se vlastiti nalazi porede sa prethodnim.

Feb. 2013. FPPS 273

Istraživanje u biblioteci• Literatura pomaže da se postavi teorijski okvir istraživanja. • iz literature treba uzeti uobičajene pojmove i terminologiju,

raspoložive hipoteze , postojeća teorijska objašnjenja, dominantne metode, ali i postojeće nedostatke, probleme ili protivrečnosti.

• karakteristična načina na koji se piše pregled literature su: • Integrativan - karakterističan za teze i disertacije i sadrži obimnu

literaturu i nastojanja da se ona predstavi integrisano• teorijski - karakterističan za članke u časopisima i u njemu se

prikazuje odabrana teorija, razmatra se i povezuje sa pretpostavkama samog istraživanja.

• metodološki - orijentisan je na metode i definicije, posebno na kritički osvrt na dosada korišćenu metodologiju.

Feb. 2013. FPPS 274

Gde su dostupne naučne informacije

• Klasične biblioteke – na papiru• Digitalne biblioteke – u digitalnom zapisu• Virtuelne biblioteke – na Internetu• Bibliografske baze

• Baze apstrakata – sadrže rezimee• Citatne baze – sadrže i literaturu• Baze punog teksta – tekstualne i “kompletne”

Feb. 2013. FPPS 275

Bibliotečke baze na Internetu

• PsycINFO je baza apstrakata na www.apa.org• PsycARTICLES je baza punog teksta na www.apa.org• ISI Web of Science – puni tekstovi

• SSCI, SCI i A&HCI - apstrakti• EBSCO – puni tekstovi• ERIC – apstrakti i tekstovi• KoBSON (http://kobson.nb.rs/kobson.82.html) –

omogućuje pristup mnogim bazama• Biblioteka Matice srpske (http://www.bms.ns.ac.rs)...

Feb. 2013. FPPS 276

Naučne informacije na Internetu

• Preko pretraživača kao što su Google, Yahoo i sl.

• Univerzitetski sajtovi• On-line kursevi iz raznih oblasti koje održavaju

univerzitetski nastavnici• Mnoge komercijalne baze kao što su Questia,

Thomson Infotrac. . .

Feb. 2013. FPPS 277

ISTRAŽIVAČKA PITANJA I HIPOTEZE

Feb. 2013. FPPS 278

Pitanja i hipoteze

• problem mora biti formulisan tako da ima svoj smisao i opravdanje u široj oblasti kojoj pripada. Zato je uopšten.

• U sledećem koraku problem se mora pretočiti u istraživačka pitanja ili hipoteze.

• Istraživačka pitanja usmeravaju i vode deskriptivna i eksplorativna istraživanja, a hipoteze konfirmativna.

Feb. 2013. FPPS 279

Šta je hipoteza• hipoteze (jedna ili više njih) raščlanjuju problem istraživanja i to na

„pogodan” način. • Pod pogodnim načinom se podrazumeva da su hipoteze iskazi koji na

proverljiv način govore o vezi dve ili više varijabli. • Dobra hipoteza se po pravilu formuliše kao iskazna rečenica koja sadrži:

• tvrdnju o povezanosti dve ili više varijabli i • jasne implikacije o tome da li se i kako ta povezanost može proveriti, odnosno

odbaciti. • Kao prvo, varijable predstavljaju konstrukte. Svi konstrukti koji se

pominju u hipotezi moraju biti operacionalizovani. • Drugo, i povezanost mora biti operacionalizovana – je li to korelacija,

razlika između grupa, kauzalni odnos. • Rečeno na drugi način, sve mora biti merljivo, kako konstrukti odnosno

varijable, tako i povezanost.

Feb. 2013. FPPS 280

Šta je hipoteza

• Treće, hipoteza mora biti empirijski odbaciva (opovrgljiva).

• Četvrto, hipoteza mora biti proverljiva, što znači da na osnovu prikupljenih podataka i njihove obrade, može biti potkrepljena ili nepotkrepljena. • Proverljivost se bazira na prva dva kriterijuma – merljivosti

konstrukata i povezanosti.• Iako se govori o odnosu dve varijable, hipoteza može

sadržavati više varijabli, kada treća, četvrta itd. varijabla imaju status kontrolne, odnosno intervenišuće varijable. • „A povećava B, ukoliko se C drži konstantnim”.

Feb. 2013. FPPS 281

Šta je hipoteza

• hipoteza: „Učenje u grupi poboljšava školske ocene” sadrži jasno definisane varijable i odnos između njih.

• U hipotezi: „Rano vežbanje mentalne funkcije kod dece ne dovodi do lakšeg budućeg učenja te funkcije” tvrdi se da odnos između dve varijable ne postoji.

• Međutim, konstrukti „mentalna funkcija” i „buduće učenje” nisu operacionalno definisani i nisu merljivi, pa u toj formi hipoteza nije proverljiva.

• kad bi se bolje specifikovalo na koje se funkcije, na koje se vežbanje i na koje se učenje misli, onda bi ta hipoteza bila valjana i verovatno bi bila potvrđena

Feb. 2013. FPPS 282

Kako nastaju• Hipoteze su samo oni iskazi u kojima se iznose implikacije neke

teorije, odnosno hipoteze nastaju dedukcijom iz teorije. • Empirijska očekivanja i pretpostavke do kojih je istraživač došao

na osnovu podataka iz prethodnih istraživanja ne predstavljaju teorijske predikcije. Zato ta očekivanja, tzv. induktivne hipoteze, ne mogu biti hipoteze.

• Sa ovim mišljenjem se ne slažu svi, jer osujećuju istraživača• Ipak, iskustva govore da su „empirijske”, ad-hoc hipoteze sitne i

nepovezane, a pri tome nestabilne• Najplodnije su one hipoteze koje slede iz teorije. Ako je problem

istraživanja utemeljen u širem kontekstu, dobro objašnjen i povezan sa drugim saznanjima, hipoteze koje se iz njega izvode će biti plodne i korisne.

Feb. 2013. FPPS 283

Kako nastaju• Parcijalne, ad-hoc hipoteze, o tome da je nešto veće, povezano ili

češće, ne čine istraživanje konfirmativnim. • Često nastaju tako što istraživač nema intuiciju, zbog nedovoljno

znanja ili iskustva, ne zna šta da očekuje ili kako da reši svoj problem, niti se oslanja na neku teoriju, pa ređa razne pretpostavke sa nadom da će neka upaliti.

• To je suprotno ideji konfirmativne studije. • Npr.: „brzina čitanja zavisi od veličine fonta” je primer takve ad-hoc

hipoteze, neutemeljena u široj teoriji i bezvredna da bi se tretirala kao istraživačka hipoteza.

• Statističke hipoteze, kada se koriste u cilju odlučivanja da li su dobijene povezanosti ili razlike vredne razmišljanja ili ne, ne čine istraživanje konfirmativnim i ne treba ih posebno navoditi u uvodu istraživačkog izveštaja.

Feb. 2013. FPPS 284

Tipovi hipoteza

• Neki smatraju da postoje tri vrste: • hipoteze o povezanosti varijabli, • hipoteze o razlici između grupa i • deskriptivne hipoteze o distribuciji varijabli.

• često se sreću hipoteze koje imaju sakrivenu relaciju između varijabli. To su hipoteze koje dovode u odnos dve ili više grupa ispitanika. • Npr: „Deca iz velikih gradova postižu bolje rezultate na

testovima opšte kulture nego deca sa sela” dovode se u vezu dve grupe, a ne dve varijable.

• Međutim, prava hipoteza, koja stoji iza navedene, glasila bi: „socijalno poreklo utiče na nivo opšte kulture”

Feb. 2013. FPPS 285

Tipovi hipoteza

• Na sličan način, relacija između varijabli je maskirana i u sledećoj hipotezi: „Osobe istog ili sličnog zanimanja imaju slične stavove prema stvarima koje su povezane sa njihovim zanimanjem” • Prava relacija je između varijable zanimanja i

varijabli stavova.

Feb. 2013. FPPS 286

Tipovi hipoteza

• Deskriptivni tip se suštinski ne uklapa u definiciju hipoteze kao iskazu o povezanosti varijabli. • Prvenstvena namena takvih hipoteza se vidi u

dokazivanju da nešto postoji. • Deskriptivnu hipotezu je najbolje zameniti

istraživačkim pitanjem.

Feb. 2013. FPPS 287

Tipovi hipoteza• Hipoteze koje nastaju izvođenjem iz problema često nisu

proverljive i opovrgljive. • Nedostaje im operacionalizacija, pa se nazivaju teorijskim

hipotezama. • Problem se može formulisati tako da istovremeno služi kao

osnovna teorijska hipoteza i to se smatra praktičnim pristupom • „Da li rane fiksacije libida dovode do anorexie nervose?” • U ovoj hipotezi je teorijski okvir psihoanalitički i iz tog okvira se

postavlja pitanje o odnosu jednog konstrukta i jednog pojma. • Nažalost, ova hipoteza, isto kao i hipoteza: „Kreativnost je funkcija

samoaktualizacije osobe”, nisu proverljive jer konstrukti i povezanost nisu operacionalizovani.

Feb. 2013. FPPS 288

Tipovi hipoteza

• teorijsku hipotezu treba preformulisati u empirijsku hipotezu.

• Pod empirijskim hipotezama podrazumevamo operacionalne hipoteze.

• Operacionalizacija hipoteza zahteva znanje, inventivnost i iskustvo istraživača. • Recimo, teorijska hipoteza „gužva smanjuje uspešnost u

mentalnim zadacima” može se operacionalizovati kao: „ispitanici u punoj učionici postižu niži rezultat na testu inteligencije od ispitanika koji odgovaraju sami”.

• Empirijska hipoteza se naziva i istraživačkom hipotezom. Istraživačka hipoteza mora predstavljati smislenu i inventivnu operacionalizaciju problema istraživanja.

Feb. 2013. FPPS 289

Tipovi hipoteza

• Hipoteze su, dakle, ključni element konfirmativnih istraživanja

• Pošto su najjača konfirmativna istraživanja eksperimentalna, eksperimentalne hipoteze se smatraju posebnim tipom hipoteza

• Povezanost varijabli, koja se podrazumeva u eksperimentalnoj hipotezi nije bilo koja povezanost, nego povezanost uzroka i posledice

Feb. 2013. FPPS 290

Tipovi hipoteza

• izrazi „niži”, „viši“, „veći“, „manji“ i sl. se operacionalizuju statističkom hipotezom

• Statističke hipoteze nisu istraživačke hipoteze. • Postoje dva tipa statističkih hipoteza: nulta i alternativna. • Statističke hipoteze su tehnička operacionalizacija

istraživačkih hipoteza • Ta se operacionalizacija vrši implicitno, tokom statističkog

testiranja • Npr, kad god izračunavate t-test, χ2-test ili F-test, njihovu

značajnost određujete na osnovu nulte hipoteze • Pogrešno je kada istraživač svoje hipoteze formuliše kao

statističke i to još kao nulte hipotezeFeb. 2013. FPPS 291

Istraživačka pitanja

• Ako je problem istraživanja formulisan upitno, on istovremeno predstavlja osnovno pitanje u tom istraživanju.

• Većina istraživanja koja počivaju na pitanjima ima takvo jedno osnovno pitanje i, ukoliko je potrebno, niz potpitanja.

• obično počinju sa „šta” ili „kako”, npr: „Kako potkrepljenje utiče na postignuće”.

• Česta su i pitanja o egzistenciji, na primer „da li postoji mišljenje”, „da li postoji postpartalna psihoza kod...” itd.

• deskriptivne hipoteze se obično svode na istraživačka pitanja. Npr: „koliki je kod studenata kapacitet za kritičko mišljenje”, „koja je prosečna dužina studiranja” ili „kakvu školsku spremu imaju roditelji studenata”.

Feb. 2013. FPPS 292

Istraživačka pitanja

• Tiču se povezanosti varijabli, poređenja konstrukata, opisa konstrukata, poređenja grupa itd. • Konstrukti moraju biti operacionalizovani pre nego što se

postave istraživačka pitanja. • Istraživačka pitanja su tipična za kvalitativna istraživanja• Međutim, pitanja su prirodna i poželjna u svim ne-

konfirmativnim istraživanjima.• Teško je zamisliti istraživanje koje nema ni pitanja, ni

hipoteze. • uvek je bolje eksplicitno i prema pravilima, formulisati i

javno prezentirati ono što vas interesuje, umesto prepustiti i sebi i drugima da slobodno tumače ciljeve istraživanja.

Feb. 2013. FPPS 293

Usmeravaju i vode

• pravilno formulisana istraživačka pitanja, a posebno hipoteze, doprinose epistemološkoj vrednosti istraživanja, čine da istraživanje ima ideju vodilju i fokus – poentu, istraživaču olakšavaju formulisanje zaključaka a čitaocu njihovo razumevanje.

• Hipoteza čini da svima bude jasno kako istraživač razmišlja – njemu samom i čitaocima. Hipoteza strukturiše sve naredne faze istraživanja, od prikupljanja podataka, preko analize do pisanja zaključaka.

• Osim osnovne hipoteze, koja direktno sledi iz problema istraživanja, retko je potrebno više od tri do pet dopunskih hipoteza u pojedinačnom istraživanju.

Feb. 2013. FPPS 294

Hipoteze u eksplorativnim istraživanjima

• Kvalitativna, eksplorativna, akciona, evaluaciona, strukturalna i deskriptivna istraživanja i studije slučaja nisu namenjena proveri hipoteza

• kada eksplorativna istraživanja, koja odgovaraju na pitanje „kako”, to rade na taj način što porede razne grupe objekata, instrumente, metode ili prate razvoj pojave tokom vremena – da li su potrebne hipoteze?

• u eksplorativnom istraživanju se mogu testirati statističke hipoteze, ali sa ciljem boljeg razumevanja predmeta istraživanja. Te hipoteze nemaju status istraživačkih, nego induktivnih, i ne treba ih navoditi u Uvodu

Feb. 2013. FPPS 295

Hipoteze u eksplorativnim istraživanjima

• Npr: istr. „Neki činioci korupcije u Srbiji” ili „Uspešnost u studiranju i njeni korelati” može tragati za razlikama između grupa, recimo ispitanika iz velikog grada i sela, ili za povezanošću materijalnog statusa i korupcije ili prosečne ocene.

• Prirodno je da se dobijeni testni statistici ili koeficijenti korelacije podvrgnu testu nulte hipoteze. Jer ukoliko nisu statistički značajni, onda su možda slučajni.

• Uostalom, svaka razlika i svaka asocijacija o kojoj se govori u poglavlju Diskusija, treba biti statistički proverena putem testiranja nulte hipoteze.

• To je jednostavno pravilo i, samo po sebi, ne čini istraživanje konfirmativnim.

Feb. 2013. FPPS 296

Značaj i problemi operacionalizacije

• jedan od univerzalnih procesa pomoću kojih se istraživanje vodi od postavke problema ka zaključcima.

• Svi istraživački koraci zahtevaju da budu operacionalizavani.

• operacionalno definisanje obezbeđuje ponovljivost, pa time i proverljivost istraživanja.

• Od posebne važnosti su oni koraci koji se odnose na podatke; njihovo prikupljanje i merenje, odnosno kvantifikaciju.

Feb. 2013. FPPS 297

Značaj i problemi operacionalizacije

• Problem: partikularizacija, odnosno gubitak celovitosti. • Pod time podrazumevamo gubitak smisla,

kompleksnosti i konteksta pojave koja se istražuje. • Prilikom operacionalizacije se krećemo oštrom

ivicom preteranog pojednostavljenja pojmova. • može se lako desiti da iz pojave isključimo neke

njene ključne atribute – varijable. • te varijable će nam se vratiti kroz konfundaciju,

odnosno kao medijatorske i moderatorske varijable, a korelacije koje dobijemo biće prividne.

Feb. 2013. FPPS 298

Značaj i problemi operacionalizacije

• Pristalice kvalitativnih paradigmi vide opasnost da pojmovi izgube celovitost kao imanentni nedostatak kvantitativnih studija

• Spoznaja međudejstva varijabli, odnosno razumevanje načina na koji funcioniše kontekst u kome se istraživana pojava odvija, treba da bude cilj i zadatak, uz očuvanje osnovnih epistemoloških principa.

• Nema jednostavnog uputstva kako da se tokom operacionalizacije sačuva kontekst

• istraživač mora znati da postoji problem gubitka konteksta i da na to obrati pažnju

Feb. 2013. FPPS 299

Predlog i projekt istraživanja

Predlog i projekt

• U svim istraživanjima istraživač mora ubediti finansijera, naručioca ili komisiju: • da je problem njegovog istraživanja vredan, • da je način na koji on želi da reši problem moguć, • da zna da sprovede takvo istraživanje, • da je njegovo istraživanje vrednije od drugih i • u druge aspekte istraživanja, u zavisnosti od situacije.

• Postoje dva dokumenta koja mogu da posluže ovoj svrsi: predlog istraživanja i projekt istraživanja

Feb. 2013. FPPS 301

Predlog istraživanja

• Predlog istraživanja obrađuje istraživanje sa strane opšteg, stručnog i naučnog značaja, kao i sa strane mogućnosti praktične primene.

• Problem je u tome što u trenutku pisanja predloga, istraživanje još ne postoji, jer nije dobilo saglasnost.

• Istraživač mora detaljno osmisliti istraživanje, zaviriti u budućnost i u najvećoj meri raščistiti sa sobom šta je ono što želi da istražuje i šta želi da dobije istraživanjem.

• Predlog istraživanja po pravilu učestvuje u nekoj vrsti utakmice sa željom da bude prihvaćen, odobren i finansiran i u toj utakmici učestvuje sa drugim predlozima.

Feb. 2013. FPPS 302

Predlog istraživanja• Za akademske komisije je prirodno da pretežan značaj daju saznajnoj strani

istraživanja. Komercijalni naručioci mogu veću pažnju obraćati na troškove i praktičnu primenu. • naručioci često imaju manje ili više detaljne obrasce i pravilnike o tome kako treba

napisati predlog istraživanja• izvesno je da će iz predloga morati da se vidi struktura istraživanja. Tu

spadaju svi oni elementi istraživanja koji se direktno nalaze u „lancu zaključivanja”. U tipičnom slučaju to su:• problem i hipoteze/pitanja istraživanja,• metode prikupljanja podataka,• metode manipulacije varijablama i kontrole varijabli,• način uzorkovanja objekata, formiranja grupa i veličina uzorka,• metode analize podataka.

• Ovaj sinopsis prilagođen je kvantitativnim studijama koje su najčešće u psihologiji, posebno u eksperimentalnim studijama. Ostali tipovi neće imati neki od elemenata.

Feb. 2013. FPPS 303

Predlog istraživanja

• Često je korisno da se navede glavna literatura• vrlo je korisno navesti i vlastita istraživanja

koja se odnose na tu oblast• U nekim slučajevima, od posebne važnosti

mogu biti etička pitanja, npr. „specijalne populacije” (prostituke, narkomani, homoseksualci i sl.).

• Pitanja validnosti istraživanja zaslužuju da budu pomenuta u predlogu

Feb. 2013. FPPS 304

Projekt istraživanja• sadrži elemente važne za sprovođenje istraživanja i služi istraživaču i

drugim saradnicima u istraživanju kao plan ili skica istraživanja. Sve što je neposredno važno za sprovođenje istraživanja mora se staviti na papir koji nazivamo projektom.

• Namena projekta je da „vodi” istraživanje kroz razne faze, obezbeđujući da one prate jedan logičan sled, da prikupljeni podaci budu pouzdani, valjani, ekonomični i objektivni i da, konačno, doneseni zaključci budu valjani.

• Sadržaj predloga i projekta je često teško razlikovati, a često se podnose kao jedinstven dokument

• Projekt komercijalnog istraživanja treba ili može da sadrži sve što se tiče „saznajnog lanca“, odnosno epistemološke i metodološke strukture, plus „logistiku“, troškove, rokove, potrebne i raspoložive resurse itd

Feb. 2013. FPPS 305

-KRAJ –

Feb. 2013. FPPS 306