A:-

• v, \-1'3nvRV'.0V rs Si Wi*. fv.- v •

J . ' v'xwiVi^i'^'ii': \^T>i\i->'^:•••• ; •

. A.:\vi,;„»-i'l v,;,i, \ "i T " . . ; ' ; ! • • ' • ; • ' • . A l t ' . ; '

I I, ,<

% ' < . . I It ''>UU , ' - > /

MIHAILO MARKOVIC

«i> B I O G R A F I J A »

Mihailo Markovic je roden 24. I I 1923. u Beogradu, gde je zavrsio osnovnu skolu i gimnaziju. Maturirao je u Drugoj muskoj gimnaziji 1941. godine.

Postao je clan Saveza komunisticke omladine Jugo-slavije 1940. Od leta 1941. ucestvuje u narodnooslobodi-lackom ratu: u diverzantskim akcijama beogradske omla­dine, u politickom radu sa srednjoskolcima i mladim radnicima, u organizovanju prebacivanja aktivista u par-tizanske odrede i na slobodnu teritoriju u Jablanici. Stupio je u Narod'nooslobodilacku vojsku 29. V 1944. Po-stavljen je zatim za komesara cete, a od 9. V I I 1944. za politickog komesara I bataljona 13. srpske brigade. Primljen je za clana KPJ 13. V I I 1944. Ostao je u vojsci na raznim politickim funkcijama (rukovodilac SKOJ-a i clan politickog odseka divizije) u cinu kapetana I klase do 1. X I I 1949.

U meduvremenu (1946. godine) upisao se na studije filozofije na Filozofskom fakultetu u Beogradu, gde je i diplomirao juna 1950 (srednja ocena 10). Od septembra 1950. radi na Filozofskom fakultetu. Izabran je za asis-tenta 1951, predavaca 1953, docenta 1955, vanrednog pro-fesora 1958, redovnog profesora 1963. Bio je prodekan Filozofskog fakulteta 1960—1961. godine, dekan 1966— 1967. Bio je i upravnik Odeljenja za filozofiju i sociolo-giju i istovremeno aktivan u Srpskom filozofskom drus-tvu i Jugoslovenskom udruzenju za filozofiju (ciji je predsednik bio 1960—1962), u Srpskoj akademiji nauka i

7 '

umetnosti (za cijeg je dopisnog clana izabran 1963, a za redovnog clana 1983. godine) i u Institutu za filozofiju Filozofskog fakulteta u Beogradu, ci j i je upravnik bio od osnivanja 1967. do 1975. godine. Za clana Medunarod-nog filozofskog instituta u Parizu izabran je 1973.

Bio je clan samoupravnih organa u nizu ustanova (Politika, Nolit, Univerzitetska biblioteka, Institut za ek-sperimentalnu fonetiku, ltd.). U periodu 1958—1968. bio je clan Republickog saveta za koordinaciju naucne de-latnosti SR Srbije.

Bio je urednik Nolitove biblioteke „Savremena filo­zofija" od 1958. do 1975. godine, clan redakcije casopisa Filozofija (Beograd) do 1975. i clan izdavackog saveta casopisa Praxis od 1963. do 1975. Od 1980. do danas clan je redakcije casopisa Praxis International, a od 1980. do 1986. bio je jedan od dva glavna urednika. Clan je redak­cije casopisa Filosofia (Torino), Neues Forum (Bee), Cri­tique (Glazgov), Philosophy and Social Criticism (Boston) i The Philosophical Forum (Boston).

Drzao je predavanja na mnogim evropskim univerzi-tetima i akademijama nauka, u Sjedinjenim Drzavama, Kanadi, Meksiku, Kostariki, Maroku i Izraelu. Tokom 1969—1970. predavao je na Micigenskom univerzitetu (University of Michigan) u En Arboru. Na Pensilvanijskom univerzitetu (University of Pennsylvania) u Filadelfiji predavao je kao gostujuci profesor 1972—1973, 1975. i zatim svakog jesenjeg semestra od 1978. do 1986. Godinu 1976. proveo je na istrazivackom radu u Woodrow Wilson Center for International Scholars u Vasingtonu. Godine 1977. predavao je na Univerzitetu u Konstancu u SR Ne-mackoj. Od 1973. redovno drzi predavanja na kursevima Univerzitetskog centra u Dubrovniku. Godine 1953. po­stao je clan Aristotelovskog drustva u Londonu. Bio je angazovan u radu Bertrand Raselove fondacije od 1970, bio je clan Upravnog odbora Medunarodne akademije za mir od 1970. do 1973. godine, ucestvovao je na konferen-cijama Pagvaskog pokreta i bio clan Jugoslovenske pag-vaske grupe. U Medunarodnoj humanistickoj i etickoj uni j i bio je clan Upravnog odbora od 1970. godine, a od 1975. do 1986. jedan od t r i njena predsednika. U radu

Svetske federacije za istra^ivanje buducnosti ucestvuje od pocetka — Prvog kongresa u Oslu 1967; 1986. izabran je za potpredsednika te federacije.

Januara 1975. je iz polit ickih razloga suspendovan od obavljanja nastave na Filozofskom fakultetu Univer­ziteta u Beogradu odlukom Skupstine SR Srbije, na pred-log Republickog sekretarijata za obrazovanje. Zajedno sa sedam svojih kolega sa Odeljenja za filozofiju i sociolo-giju Filozofskog fakulteta u Beogradu zalio se na tu odluku ustavnim sudovima SR Srbije i SFRJ i u brojnim protestnim pismima vrhovnim polit ickim ustanovama Srbije i Jugoslavije. Ipak je januara 1981, zajedno sa se­dam kolega, otpusten s Univerziteta u Beogradu. Zbog protesta svetske 'naucne javnosti, 15. jula 1981. obezbe-dena su im mesta za istrazivacki rad na Institutu drus­tvenih nauka koj i je ukljucen u Beogradski univerzitet.

Od 1981. do 1986. Mihailo Markovic je radio u Cen-t ru za filozofiju i drustvenu teoriju Instituta drustvenih nauka Beogradskog univerziteta. Otisao je u penziju 1. oktobra 1986. Medutim, i dalje ucestvuje u istrazivackom radu u okviru jednog od projekata Centra. Izabran je za clana Naucnog veca Instituta drustvenih nauka. Glavno polje aktivnosti je danas u Srpskoj akademiji nauka i umetnosti, gde je zamenik sekretara Odeljenja drustve­nih nauka, predsednik Odbora za filozofiju i drustvenu teoriju, clan Odbora za zastitu prirodne sredine, clan Odbora za proucavanje stanovnistva, clan Saveta Galerije i rukovodilac naucnoistrazivackog projekta Eticki ciljevi, dugorocni ciljevi i sredstva drustvenog razvoja. Predstav-nik je Akademije u Skupstini Univerziteta i clan Univer-zitetske komisije za medunarodne veze. Clan je Veca za drustvene nauke Republicke zajednice nauke Srbije. Predsednik je Saveta casopisa Theoria Filozofskog dru­stva Srbije.

Odlikovan je Medaljom za hrabrost, Ordenom zaslu-ga za narod I I I reda, Ordenom bratstva i jedinstva I I reda, Ordenom rada I I I reda. Godine 1962. dobio je Sed-mojulsku nagradu za delo Dijalekticka teorija znacenja. Godine 1985. promovisan je za pocasnog doktora nauka Univerziteta u Lundu.

9f:>l • •

OBJAVLJENI RADOVI I> i - yj.j,

Neki karakteristicni momenti sovjetskog neopragmati-zma. — Knjizevne novine, 12. X I 1950, I , 37.

Terorizam zdanovstine i strah sovjetskih filozofa. — Uni-verzitetski vesnik, 26. X I I 1950.

Sovjetski Savez i logika. — N I N , 27. V 1951, I , 21.

Sta se krije iza parole borbe protiv knjigocataca i talmu-dista u Sovjetskom Savezu. — N I N , 25. I l l 1951, I , 12.

Revizija filozofskih osnova marksizma u SSSR-u. — Beo­grad, Srpsko filozofsko drustvo, 1952; 134 + (2) str. (Bi­blioteka savremene filozofije). ^

Savremeni zapadni filozofi o marksizmu. — Knjizevne no-vine, 15. I l l i 22. I l l 1952.

Stvaralacki rad Hi licemerno udvaranje vodi. — „20. okto-bar", 18. I I 1952.

Matematicka logika i dijalektika. — Nova misao, 1953, I , knj . I , 1; str. 98—104. ,

Teoreticari drzavnog kapitalizma na Zapadu. — Univer-zitetski vesnik, 9. I I 1953, IV, 75 (76!).

Teorija verovatnoce i problem determinizma u savreme-noj nauci. — Nova misao, 1953, I , 6; str. 818—835.

Lenjinove „Filozofske sveske". — (Izdanje Kulture, Beo­grad). — Politika, 11. V I 1955, 15156.

Nasa filozofija i perspektive njenog razvoja. — Na§a stvarnost, 1955, I X , 6—7; str. 116—119.

O nekim karakteristikama savremenog pozitivizma. — Savremenik, 1955, 9; str. 307—312.

O problemu logike. — Filozofski pregled, 1955, I I I , 1—2; str. 12—29.

Logika. — Beograd, Narodna knjiga, 1956; 164 str.

Ostala izdanja: ,

— 2. izd. Udzbenik za V I I razred gimnazije. — Zavod za izdavanje udzbenika Narodne Republike Srbije, 1959; 160 str. i <

— 3. izd. Udzbe'nik za V I I razred gimnazije. — Za­vod za izdavanje udzbenika Narodne Republike Srbi-

' je, 1959; 160 str.

— 4. izd. Udzbenik za I I I razred gimnazije. — Za­vod za izdavanje udzbenika NRS, 1960; 160 str.

— Udzbenik za I I I razred gimnazije. — Zavod za iz­davanje udzbenika SRS, 1962; 125 str.

i — 2, dopunjeno, izdanje: Udzbenik za I I I razred 1.5- gimnazije. — Zavod za izdavanje udzbenika SRS, - f 1962; 143 + (1) str.

— 3. izd. Udzbenik za I I I razred gimnazije. — Zavod za izdavanje udzbenika SRS, 1968; 143 + (1) str.

— 4. izd. Udzbenik za I I I razred gimnazije. — Za-vod za izdavanje udzbenika SRS, 1969; 143 + (1) str.

— Udzbenik za I I I razred gimnazije. — Zavod za iz-, davanje udzbenika SRS, 1970; 143 + (1) str.

Si — 6. izd. Udzbenik za I I I razred gimnazije. — Zavod za izdavanje udzbenika SRS, 1971; 143 + (1) str.

— 7, dopunjeno, izdanje: Udzbenik za I I I razred gimnazije. — Zavod za udzbenike i nastavna sred-stva SRS, 1972; 194 + (1) str.

Mogu li filozofi menjati svet. — Knjizevne novine, 14. X 1956, V I I , 26. • " ..^...>., . ,

Problem dedukcije i aksiomatske metode u simbolickoj logici. — Zbornik Filozofskog fakulteta (Beograd), 1956, IV-1; str. 315—335.

I L ,

Formalizam u savremenoj logici. — Beograd, Kultura, 1957; 352 + (3) str.

Izmedu dogme i skepse. — Politika, 8. I X 1957, 15923.

Le probleme de la verite dans la philosophie contempora-ine. — Questions actuelles du socialisme, 1957, 4; pp. 91 —120. , , , . .

Realisticka teorija znadenja. — Jugoslovenski casopis za filozofiju i sociologiju, 1957, 2—3; str. 33—47.

Savremena gradanska filozofija i marksizam. — Komu-nist, 15. X I 1957, X V I , 29.

Cilj i sredstva. — Borba, 6. V I I 1958, X X I I I , 173. h

Hegelova dijalektika i osnovni zakoni formalne logike. (Predgovor knjizi) Hegel: Dijalektika i osnovni zakoni formalne logike. Odlomak iz Hegelove Nauke logike. — Beograd, Kultura, 1958, str. 5—7. (Mala filozofska biblio­teka).

Ideoloski sporovi. — Borba, 1. V I 1958, X X I I I , 143.

Kriterijumi revizionizma. — Borba, 29—30. X I i 1. X I I 1958, X X I I I , 299.

Marksizam, dogmatizam i skepticizam. — Beograd, Rad, 1958; 55 + (1) str. (Radnicki univerzitet. Dijalekticki ma-terijalizam, Predavanje, 9). „^,„

ty.: Isto i latinicom. i .jjri;.b:s;i .v)n";i<iu ;uij •-

Problemi konstituisanja marksisticke filozofije. — Filo­zofija, 1959, 3 ^ ; str. 25—33.

Filozofija i prirodne nauke. — Beograd, Klub prirodnja-ka — marksista, 1960; 36 + (3) str.

Jezik kao oblik otudenja. — Knjizevne'novine, 4. X I 1960, X I , 131.

12

Kriterijumi saznanja materijalnih objekata. — Pregled, 1960, X I I , knj . 1, 4; str. 289—310. .

La filosofia jugoslava contemporanea. — „Il Protagora", 1960, I I , 7; pp. 2 ^ 3 .

Neki aktuelni problemi daljeg razvitka nase filozofije. — Komunist, 18. I I 1960, X V I I I , 147.

Praksa kao osnova teorije saznanja. — (U knjizi) Neki problemi teorije odraza. Referati i diskusija na IV struc-nom sastanku Udruzenja, Bled, 10—11. X I 1960. Beograd, Jugoslovensko udruzenje za filozofiju, 1960; str. 11—25.

Problem indukcije i metodologije nauka kod Diona Stju-arta Mila. — Zbornik Filozofskog fakulteta (Beograd), 1960, V-1; str. 69—99.

Dijalekticka teorija znacenja. — Beograd, Nolit, 1961; 542 + (1) str. (Biblioteka savremene filozofije Sympo-sion. Jugoslovenski autori).

Novo izdanje: 1971. - t -i

MujaaeKTUHKu saKonu na MucneneTO. — H p c B e n Pa^e AH-AOHOBCKH. — CKonje, Kyjixypa, 1961; 69 + (3) cxp. (EAH-UHJa OHJ1030<J)HJa).

Humanizam i problem vrednosti. — Nase teme, 1961, 6; str. 796—824.

HcTopucKuoT paseoj na naynnuoT MeTod. — Hpeseji Bopo PyMCHOB. — CKonje, Kyjixypa, 1961; 74 + (2) cxp. (Dony-jiapna 6H6jmoxeKa. Ej^HUHJa <I>HJi030<J)HJa). . .

Sta smo u slobodnom vremenu. — Politika, 1, 2. i 3.1 1961, 16979.

Formalizm w logice wspolczesnej. (Formalizam u savre­menoj logici). — Warszawa, Panstwowe Wydawnictwo Na-ukowe, 1962; 493 + (4) p.

13

Jos jednom o problemu znacenja. — Filozofija, 1962, 3; str. 71—96. .01 - -'--^ .1 . i : ^ ! - •><>•, i

Marksisticki humanizam i problem vrednosti. — Pregled, 1962, XIV , knj . I I , 10; str. 253—275. .., ,

Kontinuum deterministickih metoda. Diskusija. — Filo­zofija, 1963, 1; str. 59—66.

Marxist Humanism and Ethics. — Science and Society, 1963, X X V I I , 1; pp. 1—22.

Marxist Humanism and Ethics. — Inquiry, 1963, 6; pp. 18—34.

The Problem of Truth. Problem istine. — Zbornik Filo­zofskog fakulteta (Beograd), 1963, VII-2. Spomenica Bo-rislava Stevanovica; str. 197—217.

Antinomije savremenog coveka. — Politika, 10. V 1964, 18173.

Covek danas. — (U knjizi) Covek danas. Zbornik filozof­skih ogleda. Beograd, Nolit, 1964; str. 9—30. (Sazvezda, 5).

Covek i tehnika. — (U knjizi) Covek danas. Zbornik filo­zofskih ogleda. Beograd, Nolit , 1964; str. 219—250. (Sa­zvezda, 5).

Covek i tehnika. — Beograd, Radnicki univerzitet „Duro Salaj", 1964; 29 + (2) str.

Drustveno usmeravanje i samoupravljanje. — (U knjizi) Marks i savremenost, I I . Beograd, Institut za izucavanje radnickog pokreta i Institut drustvenih nauka, 1964; str. 241—251. Prvi naucni skup. Povodom 145-godisnjice rodenja i 80-godisnjice smrti Karla Marksa. Novi Sad, 1—5. jun 1964.

Marksisticki humanizam danas. — Socijalni radnik, 1964, 1; str. 7—13.

m

Marksova dijalektika i humanizam danas. — Gledista, 1964, 1; str. 67—75.

Marksova filosofija. — (U knjizi) Marksova misao. Beo­grad, Kolarcev narodni univerzitet, 1964; str. 1—7.

O pojmu predmeta nauke. — Beograd, SANU, 1964; str. 155—165. (Posebna izdanja SANU, knj . CCCLXXVII. Spo-menice, 26).

Osnovi marksistickog pogleda na svet. — Beograd, Rad­nicki univerzitet „Duro Salaj", 1964; 90 + (5) str.

Ostala izdanja: 1965; 91 + (4) str. — 1966; 91 + (4)

Smisao humanistickih nauka. — Politika, 2. I I 1964, 18077.

Smisao samoupravljanja. — Savremenik, 1964, X, knj . 20, 12; str. 4 5 5 ^ 5 8 .

Dinamicko shvatanje uzrocnosti. — Filozofija, 1965, 3; str. 247—270.

Logika Edmonda Gobloa. — Savremene filozofske teme, 1965; str. 53—70.

Marksisticki humanizam i etika. — Gledista, 1965, V I , 1; str. 63—81.

Moralni integritet licnosti u socijalistickom drustvu. — Filozofija, 1965, 1; str. 9—25.

Neka pitanja organizacije naucnoistrazivackog rada na Beogradskom univerzitetu. — Univerzitet danas, 1965, V I , 3; str. 26—32.

Opsti metodoloski problemi drustvenih nauka u naSoj zemlji. — Sociologija, 1965, V I I , 2; str. 5—20.

Smisao samoupravljanja u socijalizmu. — Medunarodna politika, 1965, X V I , 359; str. 24—26.

15

Das Wesen der Selbstverwaltung im Sozialismus. — Internationale Politik, 1965, X V I , 359; pp. 24—27.

El sentido de la autogestion en el socialismo. — Po-litica Internacional, 1965, X V I , 359; pp. 21—24.

Le sens de I'autogestion dans le socialisme. — Revue de la Politique mondiale, 1965, X V I , 359; pp. 21—24.

Cmbc/i caMoynpaeneuuH e coijuanusMe. — Me^AyHa-poAHaa nojiHTHKa, 1965, X V I , 359; CTp. 21—24.

The Meaning of Self-government in Socialism. — Review of International Affairs, 1965, X V I , 359; pp. 21—24.

Uslovi i mogucnosti usmeravanja drustvenog razvoja u socijalizmu. — Praxis, 1965, 4—5; str. 634—641.

Uslovljavanje, uzrocnost i determinizam. — Filozofija, 1965, 1; str. 409-419.

Uzrok i cilj u istoriji. — Praxis, 1965, 6; str. 787—798.

Abstract and Concrete Logic. Apstraktna i konkretna lo­gika. — Zbornik Filozofskog fakulteta Beograd, 1966, IX-2. Spomenica Milosa N . Durica; str. 109—138.

Cause and Goal in History. — Praxis. A Philosophical Journal, 1966, 1—2; pp. 102—112. , , . . . v „ : \ ->

Dijalektika i humanizam. — (U knjizi) Filozofi. Novi Sad, Beograd; Matica srpska, Srpska knjizevna zadruga, 1966; str. 232—243. (Srpska knjizevnost u sto knjiga, 89. Filo­zofi) .

Kultura i socijalizam. — Medunarodna politika, 1966, X V I I , 378; str. 20—22.

16

Cultura y socialismo. — Politica Internacional, 1966, X V I I , 378; pp. 21—24.

, j * Culture and Socialism. — Review of International Affairs, 1966, X V I I , 378; pp. 22—24.

Culture et socialisme. — Revue de l a Politiaue mon­diale, 1966, X V I I , 378; pp. 21—24.

KyAbTypa u cotjuanuaM. — M e ^ y n a p o A H a H HOJIH-THKa, 1966, X V I I , 378; cxp. 20—23.

Kultur und Sozialismus. — Internationale Politik, 1966, X V I I , 378; pp. 22—24.

L'integrazione della persona nella societd. — (In) Morale e societa. At t i del Convegno di Roma organizzato dell' Instituto Gramsci 22—25 maggio 1964. Roma, Editori Riunit i — Instituto Gramsci, 1966; pp. 121—130.

Man and Technology. — Praxis. Revue philosophique, 1966, 3; pp. 343—352.

Socialismo a samosprdva. — Filozofia, 1966, X X I , 1*; pp . 100—107.

Socialismo e autogoverno. — Critica marxista, 1966, IV , 3; pp . 101—118.

The Personal Integrity in Socialist Society. — Praxis. Re­vue philosophique, 1966, 4; pp . 405—412.

Usmeravanje drustvenog razvitka u samoupravljanju. — Medunarodna politika, 1966, X V I I , 382; str. 18—20.

Isto: ' • , ' \ , • •••

La orientacion del desarrollo social en la autogestion. — Politica I'nternacional, 1966, X V I I , 382; pp . 15—17.

17

HanpaeneHue odtqecTeeHHOio paseuTua. e coMoynpa-enenuu. — Me>Kji,YHapoAHaH nojiHTHKa, 1966, X V I I , 382; cxp. 14—16. . ^ ^̂ ^̂ ^

Usmeravanje drustvenog razvoja u uslovima samouprav­ljanja. — Medunarodna politika, 1966, X V I I , 380; str. 23—25.

Isto: • . ^ . : - ' ( . i v ^ . - , . ' . ^ - • . - v ' .

Hanpaenenue odufecTeennozo paauTun e ycnoeuHX caMoynpaenenuH. — MeacAYHapoAHaa nojinxHKa, 1966, X V I I , 380; cxp. 20—22.

Orientacion del desarrollo social en les conditiones ' de la autogestion. — Politica Internacional, 1966,

X V I I , 380; pp. 22—24.

Dijalektika konkretnog Karela Kosika. (Predgovor knji­zi) Karel Kosik: Dijalektika konkretnog. Studija iz pro-blematike coveka i sveta. — Beograd, Prosveta, 1967; str. 7—25. (Danasnji svet, 2).

Entfremdung und Selbstverwaltung. — (In) Folgen einer Theorie. Essays iiber „Das Kapital" von Karl Marx. Frankfurt am Main, Suhrkamp Verlag, 1967; pp. 178— 205. (Edition Suhrkamp, 226). ..(>i|

Gramsci on the Unity of Philosophy and Politics. — Pra­xis. Revue philosophique, 1967, 3; pp. 333—339.

Gramsi o jedinstvu filosofije i politike. — Filozofija, 1967, 1—2; str. 203—210.

Humanisticke nauke u nasem drustvu. — Beograd, SANU, 1967; 26 str. (Naucni skup o mestu i ulozi naucnog rada u nasem drustvu). (Umnozeno).

Humanisticke nauke u nasem drustvu. — Pedagogija, 1967, V, X X I I , 4; str. 489—502.

Humanizam i dijalektika. — Beograd, Prosveta, 1967; 448 - I - (3) str. (Biblioteka Danasnji svet, 6).

18

Objavljeno na japanskom 1969. ; . ^

Ideoloski sporovi i mirna koegzistencija. — Encyclopae­dia moderna, 1967, 3—4; str. 110—113.

Neposredna demokratija kao ideoloski mit i kao realna tendencija istorijskog procesa. — Encyclopaedia moder­na, 1967, 2; str. 16—21.

Nichilismo d'oggi e possibilitd dell' uomo. — La Battana, 1967, IV, 12; pp. 57—80. ^ ,.,

Oktobar i humanizacija sveta. — Encyclopaedia moderna, 1967, I I , 5—6; str. 4—7. . „

Otudeni rad i samoupravljanje. — Medunarodna politi­ka, 1967, X V I I I , 422; str. 20—23. uiav;^,. ; - . I'

! Isto: —-

Alienated Labour and Self-government. — Review of International Affairs, 1967, X V I I I , 422; pp. 24—26.

u :j Die entfremdete Arbeit und die Selbstverwaltung. — , Internationale Politik, 1967, X V I I I , 422; pp. 22—26.

El trabajo enajenado y la autogestion. — Politica International, 1967, X V I I I , 422; pp. 21—24.

OTHymcdeHHbm rpyd u cuMoynpaenenue. — MoKfly -HapoAHaji nojiHXHKa, 1967, X V I I I , 422; cxp. 20—22.

Travail aliene et autogestion. — Revue de l a Politique mondiale, 1967, X V I I I , 422; pp. 21—24.

Protivrecnosti drustvenog upravljanja. — N I N 26. X I 1967, 888.

Samoupravljanje i kibernetika. — Medunarodna poli­tika, 1967, X V I I I , 406.

19

Isto:

' i Autogestion et cyhernetique. — Revue de la Politique mondiale, 1967, X V I I I , 406; pp. 25—30.

n',. La autogestion y la cibernetica. — Politica Intemaci-onal, 1967, X V I I I , 406; pp. 22—24.

CoMoynpaenenue u KudepneTUKa. — Me^AyHapoAHaa nojiHTHKa, 1967, X V I I I , 406; cxp. 22—25.

Selbstverwaltung und Kibernetik. — Internationale Politik, 1967, X V I I I , 406; pp. 24—27.

Savremeni nihilizam i nove mogucnosti coveka. — Filo­zofija, 1967, 1—2; str. 13—36. ^

The Encyclopedia of Philosophy. Vol. 8. — New York, London; The Macmillan Company & The Free Press, Col­lier — Macmillan limited, 1967.

Tekst: Yugoslav Philosophy, pp. 359—364.

Dialectica de la praxis. — Buenos Aires, Amorrotru edi-tores, 1968; 165 + (3) p. (Biblioteca de filosofia, antropo-logia y religion). t . - i i ' • * • 1 1 . 1 , 7 * 1 i

Les possibilites de depassement de la bureaucratie dans la societe socialiste. — L'homme et la societe, 1968, 10; pp. 54—64.

L'unita di filosofia e politica in Gramsci. — (In) Gramsci e la cultura contemporanea I I . Roma, Editori Riunit i . 1968; pp. 19—27.

Marks i naucna kritidka misao. — Filozofija, 1968, 3—4; str. 53—65.

Mdglichkeiten einer radikalen Humanisierung der Indus-triekultur. — (In) Aggression und Anpassung in der Industriegesellschaft. Frankfurt am Main, Suhrkamp Ver­lag, 1968; pp. 145—162. (Edition Suhrkamp, 282).

20

Czechoslovakia — an Experience in the Struggle against International Bureaucracy. — (In) Czechoslovakia and Socialism. Nottingham, The Bertrand Russel Peace Fon-dation, 1969; pp. 209—216.

Ideale, Mdglichkeiten, Wirklichkeit. — (In) Revolutio-nare Praxis. Jugoslawischer Marrxismus der Gegenwart. Freiburg, Verlag Rombach, 1969; pp. 34—49. (Sammlung Rombach. N . F. Band 3).

Pojam revolucije. — Praxis, 1969; 3—4; str. 39—53.

Praxis ako zdkladnd kategdria humanisticke] tedrie pozna-nia. — (In) Spory o teorii odrazu. Bratislava, Naklada-tel'stvo Epocha, 1969; pp. 88—126. (Filozoficke aktuality).

The Concept of Revolution. — Praxis. Revue philosophi­que, 1969, 1—2; pp. 41—54.

The Problem of Truth. — (In) Boston Studies in the Phi­losophy of Science. Proceedings of the Boston Colloquium for the Philosophy of Science 1966/1968, Vol. V, Dor­drecht — Holand, D. Reidel Publishing Company, 1969; pp. 341—362.

Critical Social Theory in Marx. — Praxis. Revue philosop­hique, 1970; pp. 283—297.

Der Begriff der Revolution. — (In) Marx und die Revolu­tion. Frankfurt an Main, Suhrkamp Verlag, 1970; pp. 77—103. (Edition Suhrkamp, 430).

Dijalektika kao metoda kritickog misljenja. — Filozofija, 1970, 4; str. 3 1 ^ 8 .

Gesellschaft. — (In) Veranderung der Gesellschaft, Sechs konkrete Utopien. Frankfurt am Main, Fischer Biicherei, 1970; pp. 1 5 ^ 3 . . - , r , u v . ,

// socialismo e I'autogestione. — (In) La rivolta di „Pra-xis". Milano, Longanesi & C, 1970; pp. 27—54. (Col. Studio, 9).

21

Nova levica i kulturna revolucija. — Praxis, 1970, V I I , 5—6; str. 927—944. ( A , , .v;u.r.^M;:.,,,.^., u » i ; v . . , v r u u

Social Determinism and Freedom. — (In) Contemporary Philosophy Year Conferences at Brockport, Vol. 2: Mind, Science and History. New York, University Press, 1970; pp. 284-299. "

Criteria for the Assessment of Interaction between Man and the Environment. — (In) Science, Man and his Envi­ronment. Proceedings of the fourth International Confe­rence Science and Society, Herceg-Novi, July 3rd to 10th. Beograd, „Science and Society" Association, 1971; pp. 30 —36- ' nn . ... Dialektik der Praxis. Aus dem Serbischen Ubersetzt von Peter Urban. — Frankfurt am Main, Suhrkamp Verlag, 1971; 193 + (7) p. (Edition Suhrkamp, 285).

Die Neue Linke und die Kulturrevolution. — Praxis. Revue philosophique, 1971, 1—2; pp. 235—256.

Die Neue Linke und die Revolution. — (In) Wege zur veranderten Gesellschaft. Politische Strategien. Frankfurt am Main, Fischer Tauschenbuch Verlag, 1971; pp. 13—35. (Informationen zur Zeit).

Dijalektika kao metoda kritickog misljenja. — (U) Knji­zevna kri t ika i marksizam. Zbornik radova. Beograd, In­stitut za knjizevnost i umetnost u Beogradu, 1971; str. 229—245.

Granice i sloboda u predvidanju buducnosti. — (U knjizi) Predvidanje buducnosti. Beograd, Konferencija „Nauka i drustvo" Beograd, Naucna ustanova „Naucno delo", 1971; str. 55—67. (Zbornik Trece medunarodne konferencije „Nauka i drustvo", Herceg-Novi, 28. V I — 4. V I I 1969).

Knjizevna kritika i marksizam. — Delo, 1971, knj . 17, X V I I , 7; str. 757—768.

Sozialismus und Selbstverwaltung. — (In) Marxismus und K r i t i k des etatischen Sozialismus. Wien, Europa Verlag, 1971; pp. 213—236. - , A,.,>UC

22

Struktura modi u jugoslovenskom drustvu i dilema revo-lucionarne inteligencije. — Praxis, 1971, V I I I , 6; str. 811—826.

Teorija in praksa. Zbornik 1. K vprasanju o dialektiki. Referati. Simpozij: Aktuelnost misli Hegela, Marxa, E'n-gelsa in Lenina v druzbenom zivlenju in znanosti X X so-letja. — Ljubljana, Univerza v Ljubljani, Slovenska aka-demija znanosti in umetnosti. Institut za zgodovino de-lavskega gibanja, 1971.

Tekstovi: Danasnja aktualnost Marxove misli, str. '̂̂ 19—25; O clovekovom bivstvu in protislovjih v njem

' ' ter o preseganju stalinizma. Razlika med aktualnim in potencialnim v cloveku utemeljuje aktivisticno

• pozicijo, str. 357—360; Se enkrat o tradiciji marksi-sticnega kriticnega aktivizma, str. 362—363. -..p

The Possibilities for Radical Humanism. — (In) I t the Na­me of Life. Essays in Honor of Erich Fromm. New York, Holt, Rinehart and Winston, 1971; pp. 275—287. ^

Une societe nouvelle et son organisation. — L'homme et la societe, 1971, 19; pp. 23—48.

y.v. •.rr-< Att utveckla socialismen. Oversattning av Boo Cassel och Per Norstrom. — Stockholm, Bokforlaget Prisma, 1972; 297 p. (Serien omfattar foljande bocker, 2). \Contradictions in States with Socialist Constitutions. — (In) Spheres of Influence in the Age of Imperialism. Ber­trand Russel Centenary Symposium. Linz, September 11—15, 1972; 18 p. (Umnozeno). ' -^^^

De revolutionare weg wan bureaukratie naar zelfbestuur. — Groningen, Wolters-Noordhoff, 1972; 136 p. (Wei-kgroep 2000, 3 ^ ) .

Ethics of a Critical Social Science. — International Social Science Journal, 1972, Vol. X X I V , 4; pp. 672—685. .

Nacionalizam i osnovna ljudska prava. Uvodna rec — "Fi­lozofija, 1972, X V I , 1; str. 6—17. (Zimski filozofski su-sreti, Tara, 5—7. I I 1972). - • .;.;K>C . ;v^'~;;^ov

2?

Preispitivanje. — Beograd, Srpska knjizevna zadruga, 1972; 259 + (6) str. (Jugoslovenska filozofija. Savreme-nici, 2).

Pretpostavke evropske kultume saradnje. — Kultura, 1972, 17; str. 17—25.

The Problem of Reification and the Verstehen-Erkldren Controversy. —Acta Sociologica, 1972, XV, 1; pp. 27—38.

Violence and Human Self-Realisation. — (In) Essays on Socialist Humanism. I n honour of the Cenenary of Bert­rand Russel. Nottingham, Spoksman Books, 1972; pp. 91—107.

Autogestidn y humanismo. — Revista de Psicoanalisis, Psiquiatria y Psicologia, 1973, 2—3; pp. 142—151.

Dialectics as a Method of Critical Thought. — (In) Mar­xism and Literary Criticism. Essays and Studies. Summa­ries. Beograd, The Institute for Literature and Art, Bel­grade, 1973; pp. 27—28.

'Eutxaipa upopx t̂JtaTK -zrf, Sia>.£XTix%. — (In) AiaXsxTW^ (Aoxijxia). 'A&^va, 'ETiixoupo?, 1973; pp. 7—21. ((:)£topY;Tixa xstfilva).

Equality and Freedom. — Studia Philosophica in hono-rem Sven Krohn. Turku, 1973; pp. 101—112. (Annales Universitatis Turkuensis, Series B, 126).

<I)iXoao9tx xat x p t T t x i ^ . — (In) AtaXsxTixT) (Aoxijiia). "A^-^vx, 'ETTixoupO!;, 1973; pp. 22—34. (Ostopr^-rixx xJt[X£vx).

Gleichheit und Freiheit. — Praxis. Revue philosophique, 1973, 2—3; pp. 135—152.

Hegelian and Marxist Dialectic. — (I'n) Dialectics. Entre-tiens in Vama, 1973. International Institute of Philosophy, The Hague, 1973; pp. 36—58.

Jednakost i sloboda. — Praxis, 1973, 1—2; str. 3—18.

24

Les contradictions dans les Etats a constitution socialiste. — L'homme et la societe, 1973, No 27-1; pp. 19—29.

Samoupravljanje i efikasnost. — Praxis, 1973, X, 5—6; str. 633—645.

The concept of Physical Necessity. — (In) P. Suppes et al. Logic, Methodology and Philosophy of Science, IV, North, Holland Publishing Company, 1973; pp. 967—976.

Begrebet Revolution. — Vind Rosen, 1974, 4; pp. 60—74.

From Affluence to Praxis. Philosophy and Social Criti­cism. With a Foreword by Erich Fromm. — Michigan, Ann Arbor. The University of Michigan Press, 1974; 265 p.

Self-determination in Theory and Practice. — (In) Boston Studies in the Philosophy of Science, Vol. XV: For Dirk Struik. Dordrecht, D. Reidel Publishing Company, 1974; pp. 547—559.

The Contemporary Marx. Essays on Humanist Commu­nism. — Nottingham, Published by The Bertrand Russel Peace Foundation, 1974; X X + 217 p. (European Soci­alist Thought Series No 3). ,̂ ,̂j>j , , . , »

Violence and Human Self-Realization. — (In) Violence and Aggression in the History of Ideas. New Brunswick, Rutgers University Press, 1974; pp. 234—252.

Contradictions in States with Socialist Constitutions. — Europaische Rundschau, 1975, 3. Jahrg., No 1; pp. 3—12.

Die historische Mdglichkeit einer Sozialistischen Revolu­tion. — Conceptus. Zeitschrift f i i r Philosophie, 1975, I X , 26; pp. 66—75. ,^ , , ,

Hegelian and Marxist Dialectic. — (In) Dialectics. The Hague, Martinus Nijhoff, 1975; pp. 234—252. (Internatio­nal Institute of Philosophy. Entretiens in Varna, 15—22 September 1973). • / , > • •! i /, ; • . : \

25

Possibilities of Evolution to Democratic Socialism. — (In) Detente and Socialist Democracy. A Discussion wi th Roy Medvedev. Notthingham, Published by The Bertrand Rus­sel Peace Foundation Ltd, 1975; pp. 54—61. (European Socialist Thought Series No 6).

Praxis — gruppens grundldggande filosofiska uppfattnin-gar. — Frihetlig Socialistik Tidskrift, 1975, 2—3; pp. 29 —33.

Social and Political Philosophy. — (In) Self-governing Socialism, Vol. one. New York, International Arts and Sciences Press, Inc. White plains, 1975; pp. 325—491.

Humanisticke nauke u nasem drustvu. — Univerzitet da­nas, 1976, V I I I , 7; str. 3—16.

Is Systematic Philosophy Possible today? — (In) Contem­porary Aspects of Philosophy. London Hanley on Thames, Boston, Oriel Press, 1976; pp. 269—283.

Marxist Philosophy in Yugoslavia. The Praxis Group. — (In) Marxism and Religion in Eastern Europe. Papers presented at the Banff International Slavic Conference, September 4—7, Dordrecht, D. Reidel Publishing Com­pany, 1976; pp. 63—89. (Sovietica, 36).

Philosophical Foundations of Economic and Political Self--manegement. — (In) Social Ends and Political Means. London, Routledge & Kegan Paul, 1976; pp. 145—166.

Wissenschaft und Ideologic. — (In) Ideologic — Wissen-schaft-Gesellschaft. Neuere Beitrage zur Diskussion. Darmstadt, Wissenschaftliche Buchgesellschaft, 1976; pp. 370_^19.

Women's Liberation and Human Emancipation. — (In) Women and Philosophy. Toward a Theory of Liberation. New York, G. P. Putnam's Sons, 1976; pp. 145—167. (Capricorn Books).

Liberalismo y socialismo. — Mexico, Editorial Grijalbo, 1977; 227 (2) p. (Teoria y praxis, 29).

26

'••71

'f U sadrzaju: Inauguracidn del encuentro; pp. 11—13. a — (Ucesce u diskusiji) p. 65—72, 93, 95, 97, 101, 103,

111, 159, 162, 190, 193, 195, 218, 219, 220—223, 224— 227.

Person as a Unique Universal Social Being. — Dialectics and Humanism, 1977, IV, 2 (15); pp. 17—24.

Stalinism and Marxism. — (In) Stalinism. Essays in Historical Interpretation. New York, W. N . Norton & Company, 1977; pp. 299—319.

El Marx contemporaneo. Traducion de Celia H . Paschero. — Mexico, Fondo de cultura economica, 1978; 342 + (1) p. (Coleccion popular, 173). .. ,v, < - i r t - s i

Explanation and Understanding in the Social Sciences. — (In) Research in Sociology and Knowledge, Sciences and Art. An Annual Compilation of Research. Vol. 1. Grenwich, Jai Press, 1978; pp. 1—28. , ^. ^ ,

Reason and Historical Praxis. — (In) Marxist Humanism and Praxis. Published by Prometheus Books, 1978; pp. 19—33.

Sozialer Determinismus und Freiheit. — (In) Metodolo-hische Probleme der Sozialwissenschaften. Darmstadt, Wissenschaftliche Buchgesellschaft, 1978; pp. 470—492. (Wege der Forschung, 435).

The Relationship between Equality and Local Autonomy. — (In) Equality and Social Policy. Chicago—London, University of Illinois Press, 1978; pp. 82—98.

Wie totalitdr war Karl Marx? Leszek Kolakowski und die f „Sogenannte Entfremdung". — Zukunft, 1978, 9; pp. 34 i

Dialectic Today. — (In) Praxis: Critical Social Philosophy in Yugoslavia, ed. Markovic and Petrovic. Dordrecht, D. Reidel, 1979; pp. 3—44.

27

Filosofia y Praxis Historica. — (In) La Filosofia y las Revoluciones Sociales. Mexico DF, Editorial Grijablo, 1979; pp. 163—191.

Introduction. — (In) Praxis: Critical Social Philosophy in Yugoslavia, ed. Markovic and Petrovic. Dordrecht, D. Re­idel, 1979; pp. X I — X X X V I . r . ^

Oblici i ciljevi savremene emancipacije. — Socioloski pregled, Beograd, 1979, vol. X I I I , No 2; str. 5—15.

The Principle of Equal Self-Determination as a Basis for Jurisprudence. — Archiv f i i r Rechts und Sozialphilosop-hie (ARSP), Wiesbaden, Franz Steiner Verlag, 1979, No 13; pp. 181—193. , .

Vision humanitario-socialista del futuro. — (In) Visiones de sociedades Deseables, ed. by E. Masini and I . Galtung. Mexico City, CEESTEM, 1979; pp. 327—351.

A Philosophy of Emancipation and Praxis, Une philosop­hie de Vemancipation et de la praxis. — Philosophes cri­tiques d'eux-memes, Bern, Peter Lang, 1980, vol. 7; pp. 69—105.

Critical Philosophy and Social Change. — (In) Two Cen­turies of Philosophy in America, ed. Peter Caws. Oxford, Basil Blackwells, 1980; pp. 298—308.

Historical Praxis as the Ground of Morality. — (In) Hu­manist Ethics, ed. by N . Storer. Buffalo, Prometheus Books, 1980; pp. 31—33, 36—51, 54—58.

Pogled u svetu na odnos coveka i zivotne sredine. — So­ciologija, Beograd, 1980, vol. X X I I , br. 1—2; str. 27—44.

Prilozi Determination und Freiheit i Praxis. — (In) Handbuch wissenschafts-theoretischer Begriffe, hrsg. Jo­sef Speck. Vanden Hoeck & Ruprecht in Gottingen, 1980; pp. 131—135, 511.

Scientific and Ethical Rationality. — (In) Rationality in Science and Ethics. Dordrecht, D. Reidel, 1980; pp. 79—91.

28

The Purpose of Social Science Research. — (I'n) Social Science for What? Oslo, Universitets forlaget, 1980; pp. 46—53. J

The Quality of Working Life and Self-Determination. — (In) Quality of Working Life and the Kibbutz Experi­ence, ed. by A. Cherns. Norwood, Norwood Editions, 1980; pp. 62—70.

Un socialisme democratique. — L'Alternative, Paris, 1980, No 4—5; pp. 31—34.

Alienated Labour and Self-Determination. — (In) Aliena­tion, ed. by F. Geyer and D. Schweitzer. London, Rout-ledge Kegan Paul, 1981; pp. 130—149. w w -f

Filozofski osnovi nauke. — Beograd, SANU, 1981; 794 str.. . .

Filozofski pogledi u svetu na problem odnosa coveka i zivotne sredine. — (U) Covek, drustvo, zivotna sredina. Beograd, SANU, 1981; str. 2 9 - ^ 1 .

Neue Formen der Demokratie im Sozialismus. — Euro­paische Rundschau, Wien, Europa Verlag, 1981, No 3; pp. 57—76.

New Forms of Democracy in Socialism. — Praxis Inter­national, Oxford, Basil Blackwells, 1981, No 1; pp. 23—39.

O jeziku ideologije. — Theoria, Beograd, 1981, br. 1; str. 11—20.

Rationality of methodological rules. — Grazer Philosophi-sche Studien, Graz, 1981, vol. 12/13; pp. 3—12.

Democratic Socialism, Theory and Practice. — Sussex, The Harvester Press; New York, St. Martin's Press, 1982; pp. I X — X V I I , 3—216.

Introduction. — (In) The Future of Political Institutions as Seen by Different Regional Cultures. Zurich, Gottlieb Duttweiler Institute, 1982; pp. 5—13.

29

1st der Sozialismus noch eine Alternative. — Suddeutsche Zeitung, Munchen, 25—26 Sept. 1982, No 221; pp. 111.

Naucna predvidanja i vizija buducnosti. — (U) Kvantita-tivni modeli istrazivanja buducnosti. Beograd, SANU, 1982; str. 9—25.

Philosophical Foundations of Human Rights. — Praxis International, Oxford, Basil Blackwells, 1982, No 4; pp. 386—401. • . v . , ^ . . , .

Sozialismus zwischen Vision und Praxis. — Europaische Rundschau, Wien, Europa Verlag, 1982, No 4; pp. 49—63.

Vrednosti integralnog samoupravljanja. — (U) Dugorocni razvoj Jugoslavije. Beograd, SANU, 1982; str. 105—118.

A Humanist Socialist Vision of the Future. — (In) Visi­ons of Desirable Societies, Oxford—New York, Pergamon Press, 1983; pp. 61—79.

Angazman za istinu. — Theoria, Beograd, 1983, br. 2; str. 95—163. , . / , ,

Danasnji smisao marksizma. — Kul turni radnik, Zagreb, 1983, No 5; str. 63—82.

Decentralization: a Precondition for a More Rational Society. — (In) The Future of Politics, ed. by Will iam Page. London, Francis Pinter Publishers, 1983; pp. 112— 124. , ,

Kriza marksizma i nove mogucnosti njegovog razvoja. — Theoria, Beograd, 1983, br. 1—2; str. 13—27.

The Idea of Critique in Social Theory. — Praxis Interna­tional, Oxford, Basil Blackwells, 1983, vol. I l l , No 2; pp. 108—121.

Dialectical Theory of Meaning. — Dordrecht, D. Reidel, 1984; pp. I X — X X V I I I + 399.

30

Distribution of Power in a Just Society. — Thought and Practice Journal, Nairobi, Kennya, 1984, vol. 4, No 2; pp. 1-13.

Human Freedom from a Democratic Socialist Point of view. — Inquiry, Oslo, 1984, No 27; pp. 105—115.

Philosophy and Technology. — (In) Philosophie et techni­que. Berne, Institut international de philosophie, 1984; pp. 45—52. '

The Language of Ideology. — Synthese, Dordrecht, D. Reidel, 1984, No 59; pp. 69—89. .. ,

Atheism is not Essential to Marxism, Critique of Religion is. — Journal of Ecumenical Studies, 1985, vol. 22, No 3; pp. 528—534.

Marx's Critique of Alienation and its Emancipatory Con­sequences. — (In) Marx en perspective, ed. Bernard Cha-vance. Paris, Editions de I'ecole des hautes etudes en sci­ences sociales, 1985; pp. 661—681.

Praxis und Freiheit. — (In) Kasseler Philosophische Schri-ften, hgs. Graner, Heinemann, Schmied-Kowarzik. Kassel, Gesamthochschule, 1985; pp. 163—173.

Presentday Meaning of Marx's Theory. — (In) Die gegen-wartige Bedeutung des Marxschen Denkens, hgs. Petrovic, Schmied—Kowarzik. Bochum, Germinal Verlag, 1985; pp. 35-43.

Stellungen over mogelijkheden voor een uitweg uit de crisis van de Joegoslavische maatschappij. — (In) Joego-slavie in crisis. Den Haag, Nederlands Institut voor In­ternationale Betrekkingen, 1985; pp. 69—87.

Transfer of Concepts from Natural Sciences into Social Sciences. — Scientia Yugoslavica, tom I I , 1985, br. 3—4; str. 99—113.

31

Values shaped by Philosophy, Science and Technology in this Century. — ( In) Common Values fo r H u m a n k i n d . Strasbourg, European Federat ion f o r i n t e r cu l tu ra l Lear­n ing , 1985; pp . 58—64.

Abraham Edel on the Method of Ethical Theory. — ( In) Festschrift to Abraham Edel . New Brunsw ick , Transacti­ons, 1986.

Critical Thought of Gyorgy Lukacs. — Praxis In t e rna t i ­onal , Oxford, Bas i l Blackwel ls , A p r i l 1986, vo l . V I , No 1; pp. 82—95.

Demokratizacija — put prevazilazenja postojece drus-tvene krize. — (U) Kr i za jugoslovenskog ekonomskog sistema. Ekonomsk i z b o m i k , kn j i ga N . Beograd, SANU, 1986; str. 4 4 7 ^ 7 1 . . R ^ - . n : .

Differing Conceptions of Human Rights in Europe: to­wards a Resolution. — ( In) Phi losophical Foundations of H u m a n Rights. Paris, UNESCO, 1986; pp . 113—131.

O pojmu slobode. Pr is tupna akademska beseda. — K n j i -2evna rec, Beograd, j u l 1986, god. X V , b r . 282—283; str . 5—6.

Prenosenje pojmova iz prirodnih nauka u drustvene na-uke. — Glas C C C X L V I I SANU, Beograd, k n j . 24, 1986; str . 27—57.

Self-governing Political System and De-alienation in Yugo­slavia. — Praxis In te rna t i ona l , Oxford , Basi l Blackwel ls , Ju ly 1986, vo l . V I ; pp. 159—175.

Teze o radikalnoj demokratiji. — Gledista, Beograd, 1986, god. X X V I I , br . 1—2; str. 156—167.

32

M A R K O V I C E V J E Z I K I D U H ZAJEDNICE

Urii'-O *.q / WILLIAM LEON McBRIDE Purdue University

Jedan j ed in i put sam proc i tao nesto §to je Miha i lo Markov ic napisao i s t insk i I j u t . Naravno, njegovo pisanje je puno k r i t i c k i h opaski o d r u g i m mis l i oc ima i filozof-s k i m stavovima, p r o s l im i sadasnj im — od srednjove-kovne teori je p r i r odnog zakona do Hobsa, Hegela, Lukaca i savremcnika. A nas svet, kroz k o j i j e profesor Markov ic p r i l i cno proputovao, pu'n je l icemera, opor tun is ta i d rug ih cije ideje i dela u potpunost i zasluzuju ogorcenost jednog tako oset l j ivog posmatraca kakav je covek kome ovde ukazujemo pocast. A l i profesor Markov ic je, u cemu ce se svi k o j i ga poznaju slozit i , osoba p r i j a tna i l jubazna, ne t o l i ko po svojoj urodenoj p r i r o d i , ko l i ko , rekao b i h , po svojoj ku l t i v i sanost i . Stoga je ovaj ob jav l jen i izuzetak vredan paznje.

Nalazimo ga u k r a t k o m odgovoru k o j i je napisao na jos krac i c lanak Leseka Kolakovskog. Clanak pod naslo-vom „Die Sogennante En t f r emdung " objavio j e Zukunft^\ l ist aus t r i j sk ih Soci ja ldemokrata, kao de l imicnu raspravu na t emu znacaja Marksove m is l i za savremenu misao. V i l i Brant je u to j debat i imao „pozitivan" stav a Ko lakovsk i ,,negativan", usredsredujuci se prevashodno na t emu na-govestenu naslovom njegovog clanka, a na sire teme se osvrce ug lavnom imp l i c i tno . Ko lakovsk i , c i j i r a d obuhva-

1) Zukunft, februar 1978, str. 46—50. 33