Milan Subotić - N. Danilevski - Teorija Kulturno-Istorijskih Tipova i Slovenofilstvo

7/25/2019 Milan Suboti - N. Danilevski - Teorija Kulturno-Istorijskih Tipova i Slovenofilstvo

1/25

Milan Suboti6

Institut za filozofiju i druStvenueoriju

Beograd

UDK 930.1329.39(=81)

Originalni

audni

ad

N. DANILEVSKI:

TEORIJA

KULTURNO-ISTORIJSKIH

IPOVA

I SLOVENOFILSTVO-

Stara

poslovica

da knjige imaju svoju

sudbinu,

moZe

biti

ilustrovana primerom recepcije knjige Rusija i Evropa Nikolaja

Danilevskog

H.

fl.

[anureocxuft)

diji

je

prevod

nedavnoobjavljen

u Beogradu

Danilevski

N., I

994)

Zavrien I

868

godine,

ukopis

Danilevskog

e

prvobitnopublikovan

u

nastavcima

dasopisu apa

(1869)

da

bi

se,

zahvaljujudiN. Strahovu

H.

Crpaxon)',

1871.

godine

pojavio

u obliku knjige diji

je

skromni tiraZ ostaoneprodat

do smrti autora,1885.

godine.

Nakon oga,Strahov

e,

uprkosne-

uspehu

prvog

izdanja,

oS

tri puta

StampaoRusiju i Evropu,nagla-

Savaju6ida se ta knjiga mo1e nazvati ,,katehizisom li kodeksom

slovenofilsfva". Neodekivana

populamost

knjige i

Sirenje

politidkog

uticaja teorije Danilevskog

u ruskoj

javnosti

krajem osamdesetih

godina

pro5log

veka, podstakla

e

V. Solovjova

(B.

Coronrer,

1965) na kritiku Danilevskog

polemiku

sa Strahovim u koju se

ukljudio i K. Leontjev

(K.

Jleouruen,1993). OkonEanjem ve

polemike,

Danilevski

e

ponovo

pao

u zaborav,sve do

pojave

Pro-

pasti

Zapada

(1918)

O. Spenglera, ada su

poznavaoci

uske n-

telektualne tradicije u Spenglerovoj filozofiji istorije prepoznali

niz slidnosti sa teorijom kulturno-istorijskih

tipova

Danilevskog.

Pojava nemaEkogprevoda

Rusije i Evrope

(1920)

podstakla

e

diskusije o eventualnomuticaju

Danilevskog

na

Spenglerakao

i,

kasnije, asprave

mestu

Danilevskog

u sklopu nzvojarelativizma

'Deo

ve6e

studije

posveiene

straZivanju uskog slovenofilstva,

pisane

u

okviru

projekta

,,Iezik

i racionalnost"

Instituta

za filozofiju i druitvenu teoriju

(podtema:

,,Kritika

zapadne acionalnosti u ruskoj socijalnoj filozofiji").

'

Crpaxon, Hrxonart Hrxonaesuq

(

I 828-1896),

publicista,

knjiZevni

kri-

tidar

i filozof,

popularizator

deja Danilevskog.Najznadajniji radovi

su mu

sabrani

u tri

toma reditognaslova:Eopa6ac 3aiiadon a

naweil

aufrepafrype,

Ku. l-3.,

cn6.. 1882-1896.

P

'v)

D

N

:

173


2/25

(-)

F

O

z

J

i

ciklizma

u filozofiji

istorije.'Ali,

rastudi

nteres

za Danilevskog

naZapadu

nije bio

osloboden

olitidkih

motiva

konotacija:

uskom

panslavizmu

ao storiografskoj

emi dodatnu

atraktivnost

e

davala

dinjenica

,hladnog

rata ,

a

prva

monografija posveiena

Danilev-

skom

e

pisana

a ezomda

on, kao

,,totalitarni

mislilac ,

,nije

bio

prethodnikSpenglera Tojnbija, vei Lenjina i Staljina (MaiMas-

ter,

R., 1967,303).

Stoga

e

Danilevski,

pre

svega, azmatran

ao

ideolog

tradicionalnog

,,ruskog

imperijalizma

kojim

se ob-

j

a5njavao

boljlevidki

koncept,,komunistidkog

nternacionalizma ,

dok

je

njegova

ilozofija

istorije,

kao

,,biologistidka

orma istorij-

skog

determinizma ,

tematizovana

uglavnom

kao

ideololko

ute-

meljenje praktidno-politidkog

motiva njegove

misli. Istovremeno,

Danilevski

e

u svojoj

domovini

bio zaboravljen:

ainteresovani a

revolucionarno-demokratsku

radiciju,

ruski

marksisti

su Danilev-

skog uzgrednopominjali

u

okviru ideolo5ke

kritike,,reakcionarne

misli . Raspadom

ovjetskog

istema

ideologije,prvim

ovove-

kovnim

izdanjem

Rusije

Evrope

(Moskva,

1991),

Danilevski

e

neodekivano

iz

zaborava

,vra.ien

u s:rmo

srediSte

ekuiih

diskusija

o

bududnostiRusije

nakon

neuspeha

omunistidkog

eksperimenta.

Otuda,

savremena

ecepcija

deja

Danilevskog

nadilazi

okvire aka-

demskogproudavanja aboravljeneli svesnopotisnute radicije -

u Rusiji

i Evropi

se traZe

odgovori na probleme

na5eg

vremena.

Tako,

S. Vajgadov

C.

Barirauon),priredivad

uskog

izdanja, za-

kljuduje

svoj pogovor

Rusije i

Evrope,

tvrdnjom

lla,,knjiga

Dani-

levskog

sadrZi

misli dija

je

vrednost

osetno

poiasla

krajem

XX

veka ,

te da

onajasno

upozorava

na aktuelnu

opasnost

,odvajanja

od nacionalnih

zvora

i utapanja

Rusije

u zapadno-evropsku

ulturu

koja neopravdanopretenduje

na univerzalno

vaZenje

Vajgadov,

1994,449).Slidno stanovi5te astupa PavleD. Ivii, prevodilac

pisac

predgovora

srpskom

zdanju

Rusije

i Evrope,kadainailava

nadu da

6e

,naSim

acionalnim

snagama,

a5em

avremenom

slo-

venofilstvu',

Danilevskipomo6i

u traienju

orijentacije

u ovoj

te5koj

situaciji

(lvi6,1994,40).

Time

se nakon

ditavog

ednog

veka,

Nemadki

prevod:

Russland

und Europa,Berlln,

l920.je skra6eni

prevod

knjige Danilevskog.

Pre ovog

prevoda,

deo Rusije

Evrope

e

objavljen

na francus-

kom, u okviru knjige: J. J. Skuppiewski,La doctrine Panslnvisted'aprds N, J.

Danilewski,

Bucarcst, 1890.

Da li

je

Spengler

poznavao

deje Danilevskog, pre

1918.,ostajeneizvesno,

a Sorokin

beleZisvedodanstvo

. Speta,

uskog

storidara

filozofije, koji

je

1921.

godine

video

knjigu Danilevskog

u Spenglerovoj

iblioteci.

(Sorokin,

P., l95l,329).

Kod

nasje o mestu

Danilevskog

u okviru razvoja

ciklidkih

filozofija

istorije

pisala

S. Tanalja

(1976).

t74


3/25

F

'q

N

J

zatvara,,krug

udbine"

njige N. Danilevskog:

isana

a

namerom

naudnog

filozofskog utemeljenja

panslovenskog olitidkog

pro-

jekta

ona,

posle

ednovekovnog

akademsko-antikvamog

ostojanja,

sluZi danas

artikulacij i slidnog

projekta

koji

polazi

od

nuZnosti

odbranesamobitnosti

nezavisnosti lovenskog vetaugroZenog

kulturnim i politidkim imperijalizmomZapada.Upravo ovareaktu-

alizacija

praktidno-politidko

g

zna(,aj Danilev sko

g,

ob

avezuje

ditaoca Rusije i Evrope

na kritidku analizl

u

kojoj knjiga nede

posluZiti

samo

kao

povod

afirmacije ili negacije vei formiranog

politidkog

stava.

S obzirom

da

je,

pored

Rusije Evrope, na na5em

eziku

nedavno objavljena

i obimna studija Latinke Perovi6 u kojoj

su

izlolene biografija

i osnovne deje Danilevskog, ecepcija ih

ideja

u Rusiji, kao njihov uticajna formiranjepolitidkih pogledaNikole

Pa5i6a Srbiji

(Perovi6,

L.,1994), nema

potrebe

da se ovde daje

prikaz

interpretacija

ela Danilevskogu celini. Zato

e

temaovoga

rada ogranidena

a razmaftanje

problema

odnosa eorije kulturno-

istorij skih tipova

Danilevskog ranog slovenofilstva. nterpretacij

koja

sledi

predstavljapoku5aj

da se Danilevski sagleda svetlu

razlika njegove eorije u odnosuna,,klasidno" slovenofilsko

stano-

viite formulisano,

pre

svega, delima

A. Hoqjakova

(A.

Xouaron)

i I. Kirejevskog

I4.

Knpeencruft). ime se,s

edne

stane, nagla5ava

originalnost

Danilevskog u odnosuna misaonu tadiciju

kojoj,

po

sopstvenom

azumevanju brojnim interpretacijama

ripada,

a is-

tovremeno,s druge strane,otvara mogudnost

azumevanjaevolu-

cione dinamike slovenofilskog

pokreta

od

filozofskog kruZokado

socij

alnog

pokreta

s

a,,panslovenskim"

politidkim programom.

1 .

SuStinska

karakteristika teorije kulturno-istorij

skih tipov

a

na osnovukoje se ona

razlikuje od

slovenofilske

ilozofije

istorije

je

njeno

pozitivistidko.

naudno)

polazi5te

naturalistidkouverenje

njenog tvorca.Po obrazovanju

biolog

(studirao

e

i

magistriraobo-

taniku

na Petrogradskom niverzitetu),

Danilevski se celog

Livota

bavio prirodnjadkim studijama'. Otuda,normativni pojam nauke

3

Rod"n 1822.

godine,

Danilevski

e

zavr5io studije magisraturom

1849.

g.

Iste

godine

e

bio uhap5en

bog

pripadni5tva

kruZoku

Petra5evskog

diji

dlan

e

bio i Dostojevski),

ali

je

nakon

stragebio

pu5ten prognan

u Vologdu.

Izgnanstvo

tT5


4/25

(.)

F

h

z

od koga Danilevski

polazi

u svom

pristupu storiji

e

pojam

,,pri-

rodnog sistema"

koji

je

razvijen u okviru

botanike zoologije.

Metodologija

uspe5no

rimenjena

u biologiji

(klasifikacija

svih

Zivih bi6a

prema

njihovim

prirodnim karakteristikama rodove

vrste)

treba,

po

mi5ljenju Danilevskog,da

bude

primenjena

u

drugim oblastimaznanja.Jer, ,ako e pojamo prirodnomsistemu

bio stvoren

u botanici zoologiji,on, bez

sumnje,nije nikakva

njihova iskljudiva svojina,

ve6

e

op5tedobro svih nauka,

nuZan

uslovnjihovogusavr5avanja'

Danilevski,

1994,

96-97).

Analogno

postupku

kojim

se

haos aznovrsnihoblika

Livota

pretvara

u sistem

kojim se i oblici

grupi5uprema

njihovim

prirodnim,

unutra5njim

svojstvima,

aos storijskih zbivanjamora

biti

preobraZen

neki

poredak.

Taj

poredak

moZebiti

,,prirodni

sistem"

zasnovan a su5tin-

skim unutra5njim arakteristikamastorijskih zbivanja, li

,,veS-

tadki"

rezultatkonstruktivistidkognasilja

zasnovanog a

predrasu-

dama,

a ne na

,,prirodi

samestvari". Upravo

e

uobidajeni

pristup

istoriji koji dogaclaje

rupi5e

na

periode

starog, srednjeg

novog

veka kao delove

edinstvenog

ontinuiranog

rocesa, o

Danilev-

skom,

primer

konstruktivistidkog

asilja nad dinjenicama dijoj

pozadini

su dve

pogre5ne olazne

pretpostavke.

rva

e

,,perspe-

ktivna obmana"usledkoje nambliZi dogaclaji bliZiu vremenskom

i

kulturnom smislu),

zgledajuznadajnijim utidu na na5u

peri-

odizaciju

istorije tako Stonam sluZe

kao arbitrarno zabrani

gra-

nidnici storijskihepohao. osledica vakvog

prisSlpa

e

ve5tadka

podela

svetske

storije kojom se

raznovrsnidogaclaji vrstavaju

iste velike vremenske

eriode

stare,srednjovekovne

novovekovne

istorije. Ali, sama

,perspektivna

brhana"

e

izvedena z

jedne

fundamentalnije

ogre5ne retpostavke oja karakteri5e

obidajeni

pristup istoriji. Ta druga, vaZnijapredrasudae shvatanje storije

kao

edinstvenog,

ontinuiranog

oka koji seodvija

po

stupnjevima

ga

e

,,spaslo"

dru5tvenogangaZovanja usmerilo

na

prirodnjadke

studje

(klima-

tologija,botanika,htiologija)

ude56e

velikim

naudnimekspedicijama

osvedenim

istraZivanjima

oda Rusije. Poredniza

prirodnjadkih

adova

vid.

obimnu

bib-

liografiju u: MacMaster,

R., 1967;313-319), apisao

eknjigl/lapeuxuau.

Kpu-

fru4ecxoe uccnedoeanue,

-/| u

kojoj

je

izloiio kritiku Darvinovog shvatanjaev-

olucije koja

e,

nedovr5ena, tampanaakonautorove mrti

(Cn6,

1885).O njegovoj

kritici

darvinizma

ideti

u:

AsAeesa, .,0992) i Kline,G.,

(1955).

4

Pri-", kojim Danilevski

ilustruje udinak

,,perspektivne

bmane"

e

iinjenica da

se

pad

Zapadnog imskog

carstva

(475.

g.)

uzima kao dogatlaj koji

deli ditavusvetstz

storiju na

stari srednji

vek,

samozato Stoje znadajan ogatlaj

za

evropsku

storiju i istoriografiju

(Danilevski,

1994,98).

176


5/25

u

progresivnom

ledu.

Ona seodituje

u,,nejasnoj,maglovitojpred-

stavi o istorijskojpojavi

koju nazivamoprogresom" Danilevski,

1994,95).Po

toj

predstavi, rogres,

ao

,,istorijski

dogmat", m-

plicira

inearnost

storijskog

procesa,

tepenovanje

vih storijskih

dogatlaja ajedinstvenoj

osi koja zavr5ava

sada5njosti.

be

ove

predrasude jedinjenesu u dominantnom, vropocentristidkom ri-

stupu storiji po

kome

e

,,sudbina

vrope,

li

germansko-roman-

skog

plemena,

bila identifikovana

sa sudbinom

celog

bovedan-

stva"

po

kome

e

politidki,

kulturni

ekonomski azvitak

Evrope,

kao

obavezuju6imodel,

stavljen

u srediStestorije

celokupnog

dovedanstva.,,Glavnim

iljem

svojihkulturolo5kih

istoriosofskih

istraZivanjaDanilevski

e

smatraodetronizaciju

evropocentristi-

dkih teorija

koje se zasnivaju

na ideji poli tidkog,

ekonomskog

kulturnog primata evropskih naroda

nad drugim

narodima

sveta"

(Angeena,

I.,1992,73).

Kritiku

evropocentristidkog

hvatanja

storije Danilevski

z-

vodi

iz ideje naudnog,,,prirodnog

istema"svetske

storije

kojim

se koncepcija

ednosmernog

univerzalnogprogresa

zamenjuje

razlikovanjem

azliditih

,,tipova

azvoja"

koji

su nesvodivinajedan

zajednidkimenitelj.

Prema

Danilevskom,,,progrS

ije u tome

da

se ide stalno stim pravcem,ved u tome da se celo polje, koje

predstavlja

popri5te

storijske delatnosti

dovedanstva, rokrstari

u

raznim pravcima"

(Danilevski,

1994,103).

Drugim

redima,ne

pos-

toji

jedan

(pa,

samim

im, obavezujuii) pravac

storijskog

razvitka

kojim ide dovedanstvo,

e6

senjegovi

delovi razvijaju

u divergent-

nim

pravcima

koji se ne mogu

medusobno orediti

kao stepeni

razvitkajedinstvenog rocesa.

vi zajedno,

vi

pravci

dinebogat-

stvo storije

inaLav aju razlilite

mogu6nosti

azvitka

dovedanstva.

Ove razlidite pravce, j. njihovematerijalizacije,Danilevski naziva

,,kulturno-istorijskim

ipovima"

ili,,civilizacijama".

Stvaraoci

ih

,,kultumo-istorijskih

ipova",

te

prema

ome, stinski

subjekti storije

su

veliki

narodi ili

grupe

ezidki

srodnih naroda,

a ne univerzalni

apstraktni

ojam

,dovedanstva".

tuda,

ne

postoji

,op5tedovedan-

ska"

(o6u4eveno6eqecnan)

ivilizacija

koja

bi bila obavezujuii mod-

el i ideal za

sve narode,

ve6 posebne,

amobitne ivilizacije diji

idealno ami5ljen bir konstitui5e,,svedovedansku"acevenoeevec-

rcaa) ivilizaciju kao

skup svih varijeteta

spoljavanja azliditih er

nidkih

grupa.

Kao

5to

,,slikarstvo"

obuhvataEitavniz razliditih

medusobno esamerljivih

tilova

koji nisu

svrstani

po

nekoj

pro-

gresivistidkoj

hemiu kojoj

jedan

od stilova

predstavlja

vaplo6enje

F

0

D

N

J

l

t7T


6/25

samog,,slikarstva ,

ed to dine svi stilovi

zajedno, ako

,,sve-

dovedanska

storija

predstavlja

skup svih

posebnih

kulturno-isto-

istorijskih tipova

od kojih ni

jedan

ne ovaploiuje

,,op5teljudsku

istoriju ili civilizaciju.'

U dosada5njoj

storiji Danilevski

dentifikuje desetkulturno-

istorijskihtipova: egipatski, ineski, drevno-semitski,ndijski, iran-

ski,

evrejski,

grdki,

imski,

arapski

evropski.

Narodi, vorci

ovih

tipova

su istinski stvaraoci

u istoriji dovedanstva

er

su uspeli da

stvore samobitne

civilizacije.

Porednjih,

ostali

narodi su u

istoriji

imali ili ru5iladku

unkciju kao dinioci raspada

ivilizacija

(,,bid

BoLji

-

Huni, Mongoli,

Turci), ili su, neuspev5i a dostignu

sto-

rijsku

individualnost,

posluZili kao etnidki materijal

za izgradnju

samobitnih

kultumo-istorijskih tipova.

Na taj nadin, svi

narodi kao

akteri

istorije mogu biti

podeljeni

u ove tri

grupe-,,to

su tri

uloge

koje

mogu zapasti udbinunaroda

Danilevski,

1994,105).Cen-

tralno

pitanje

na koje Danilevski odgovarasvojom

knjigom

je:

koja

od

ovih uloga

e

namenjenaSlovenima?

Ali,

pre

nego Sto

razmotrimo njegov odgovor

na

ovo

pitanje, pozabaviiemo se za-

konima koji odreclujustvaranje,

azvitak i nestanak

kulturno-

istorijskih tipova

er

se

pomoiu

njih moZe

potvrditi

podetni

stav o

naturalistiEkojosnovi filozofije istorije N. Danilevskog

Uprkos

svojoj sadrZinskoj

azliditosti, svi kulturno-istorij

ski

tipovi ili civilizacije imaju odredene

zajednidkecrte,

na osnovu

kojih Danilevski formuli5e

pet

zakonanjihovog kretgrja

i razvitka.

Za ilustraciju naturalistidkog

tanoviSta anilevskog,

najznadajnij

je

peti

zakonkojim

je

tok razvitka.svakog ulturno-istorijskog

ipa

opisananalogijom sa,,dugogodi5nj

m

jednoplodnim

biljkama,

kod

kojih

je

period

rasta neodredeno

dug, ali

period

cvetanja

dono5enja

plodovaveomakratak jedanputzauvek scrpljujenjihovu Zivobru

snagu

(Danilevski,

1994,1O7). ulturno-istorijski

tipovi su

edna

vrstaZivih

organizama

oji se

adaju, astu,cvetaju,

donose

lodove,

stare umiru. Dug

period razvitka

edne

civilizacije dostiZe

ednog

trenutka vrhunac nakon koga

nastupaneminovno

iscrpljivanje i

opadanje ivofirihsnaga, tarenje,

aspad smrt.

Otuda,

periodizacija

istorije na

staru,srednju

novu ima smisla

samo

ako

e

primenjena

na dinamiku Livotaunutarednogkulturno-istorijskog ipa,a pojam

,,progresa

oznalava samo

period

rasta neke

civilizacije. Na taj

nabin,

osnovne

storijskekategorije

postaju

biolo5ke

kategorijemla-

{J

-

q

z

J

178

294).

5

Analogiju sa istorijom

slikarstva arhitekture

koristi A. Walicki

(1980,


7/25

dosti, zrelosti starostikultumo-istorijskog

tipa.

Takotle,

ova

ana-

logija kulturno-istorijskih tipova

sa Zivim

organizmom

opominje

na

prolaznost

smrbrosto:

ored toga Sto

ova analogija

sluZi

kao

obja5njenjenestanka

pro5lih civilizacija, ona

podriva

naivni

opti

mizam i

pretenzije

na vedno rajanje

i univerzalno

vaZenje

evropskog

kulturno-istorijskog tipa. Time stari slovenofilskimotiv,,truljenja

Zapada" dobija svoje naudno

(biolo5ko)

obrazloZenje:

Evropaje,

kao i svi drugi kulturno-istorijski

tipovi,

podvrgnuta

zakonu asta

propadanja,

reverzibilnom

procesustarenja.Obilje

,,plodova"

ev-

ropskekulture,

bogatstvo

,romansko-germanske"

ivilizacije

je

u-

pravo

dokaznjenesilazne

Zivotne

putanje

er,

kako kaZeDanilevski,

,,plod

e

pre

svegadar

podetka

eseni",

a

,,Sunce

od kojim su rasli

ti

plodovi, pre5lo

e

ved meridijan

i ve6 sekloni svom zapada".

SlaganjeDanilevskogsa slovenofilskom ijagnozom,,tru-

ljenja Evrope", ne umanjuje njegovo

razilaienje sanjihovom

isto-

riosofijom.

Sam

Danilevski

e

svestan

ogmzilaienja i svoju teoriju

kulturno-istorij

skih

tipova smatra

naudnim,,revizijom" slovenofil-

skog filozofskog

,,zanosa

p5tedoveEanskim",

anosadiji

je

izvor

Hegel nemadka ilozofija. Slovenofili

su, naime,

poput

Hegela,

polazili

od ideje

edinsfvenog

svetsko-istorijskog

pocesa

u okviru

koga se ealizuju univerzalne

op5teljudske)

rednosti.Njihova kri-

tika Evrope

e

bila

plod

uvida u

neostvarivostupravo ih

vrednosti

u okviru evropske socijalne

kulturne stvarnostiopteredene

la-

davinom racionalizma,

nereSivo56u ocijalnog

pitanja

na temelju

individualistidki shvaienog

vlasni5tva

gubitkom prave vere.Za-

datakostvarenj

,,op5telj dskih"

vrednosti,

po

mi5ljenju slovenofi-

la,

pripada

Slovenima

-

,,smatralo

se

da

e,

navodno, Slovenima

sudenoda razre5eop5tedovedanski

adatak,Sto

nisu mogli ubiniti

njihovi prethodnici" (Danilevski, 1994,123).Po svom univerza-

lizmu; slovenofili

sene

razlikuju od zapadnjaka:

redmetnjihovog

spora

e

razlidito

vittenje nosioca_univerzalne,

p5teljudske

stori-

jske

misije

(Sloveni

li Evropa).' Nasuprotnjima,

Danilevski

e

6

,,Zanarcde,kao

i za

posebnog

doveka, nema ni Zive

vode,

ni

izvora

mladosti"

(Danilevski,

1994,

184).

,,Svemu

Zivome,

kako nedeljivim individuama, tako i

celim

vrstama, rodovi-

ma, klasamaZivotinja

li biljaka, daje

se samo zvesnasumaZivotas dijim

utroSkom

sva Ziva bi6a treba da umru...Istorija govori to isto o narodima: i oni nastaju,

dostiZu razne

stepene azvitka, stare,

propadaju,

umiru

-

i ne umiru

samo

z

spoljnih

razloga"

Danilevski,

1994,94)

7

,,Gre5ka

oju su nadinili

slovenofili,

prema

Danilevskom,

e

bila

u

pridavanju apsolutne , time, univerzalne

vrednosti

ruskim'

ili

'slovenskim'

prin-

F

'a

IL

: N

J

7

179


8/25

F

2

6

z

-]

=

radikalni

partikularista: e

postoji

nikakav,,op5tedovedanskia-

datak; storija

je

zbir razliditih kulturno-istorijskih

ipova,

a ne

jedinstven

proces;

,dovebanstvo

e

apstrakcija oja kao rodni

po-

jam

obuhvata

edino

stvarne rsne

pojmove

nacija li

plemena.

U

tom, ilozofsko-istorijskom

ogledu,

n

nije

slovenofil,

er je,,anti-

hegelijanac ome e tuda deja edinstva sukcesivnosti vetskog

istorijskog

rocesa

I{ur'.r6aen,

., 1

986,90).

2.

Ako se sada

vratimo problemu

mesta uloge

Slovena

u

svetskoj storiji kao skupukulturno-istorijskih ipova,

asno e

da

oni,

po

Danilevskom,ne

pripadaju

nijednom

od

desetnavedenih

tipova. stina,moguie

e

zastupati ezu da Rusija

Sloveni

pripadaju

Evropi, te da, sledstvenoome,dele sudbinuevropskog ulturno-

istorijskog tipa. Ovu

programsku

ezu ruskih

,,zapadnjaka ,

Dani-

levski odbacujeukazujudina duboko storijskoneprijateljstvoRusi-

je

i

Evrope

koje

je

nespojivo sa odnosom dela i celine. Sama

Evropa,

po

njemu,

u

Rusiji i

slovenstvu

idi

ne5tosebi ude,

ne

samo ude,ve6 neprijateljsko Danilevski,1994,79).Ovonepri-

irteljstvo

o kome svedodi storija nije samo

plod

sukoba

politidkih

i ekonomskih

nteresa

Evrope Rusije,vei

je

usadenomnogodublje,

u sam,,istorijski

nstinkt

naroda ,u

,,nesvesno

seisje razliditosti

i nespojivosti ulturno-istorij

kih tipova.Procesevropeizacij Rusi-

je

koji zagovaraju

apadnjaci, oveo bi Ruse

(i,

Sire,Slovene)u

statusetnidkog

materijala

osudenog a sluZenje udim

(evropskim)

ciljevima

i

interesima.Ovaj

proces,

snaZnospoljen nakon reformi

PeftaVelikog, predstavljaugroZavanjeuske samobitnosti, dusta-

janje

od

stvaranjasopstvene

ivilizacije koje

se

moZe

objasniti

jednom

vrstom

bolesti koja napada uski Zivot i koju Danilevski

oznatava redju,,evropej

Stina o.Nj ene

manifestacije obuhvataju

cipima. U stvari, oni su napravili stu

gre5ku

kao i zapadnjaci oji su dentifikovali

evropskucivilizaciju sauniverzalnom ulturom

(A.

Walicki, 1980;292).

8

,,Tu

bolest, od koje

je

vei vek i

po

zarai.enaRusija,

bolest

koja se sve

vi5eSiri ukorenjuje koja tek u poslednjevremepokazujeneke znakeolak5anja,

najprikladnije

je,

dini mi se, nazvati evropejitinom,

i korenito

pitanje,

od dijeg

re5enja avisisvabuduinost, vasudbina e samoRusije,

vei

i celogSlovenstva,

je

u tome da

li

6e ta bolest mati bezopasan

arakter .

. .

ne ostavljajuii za sobom

Stetne eizbrisive ragove

koji

rastadu amuosnovu narodnogZivota

(Danilevski,

1944.218\.

180


9/25

F

'q)

N

J

i7

deformacijunarodnog

nadinaLivota,

preno5enjenostranih nsti-

tucija

pogleda

a svet,

a

njeno Sirenje

e

fatalno

za samobitnost

nezavisnost usije.Zato,Rusija

mora zadobitisvest

o sopstvenom

zadatku

stvaranju

samobitnog lovenskog

ulturno-istorijskog

tipa.Time bi

Rusi njima srodnislovenski

arodi

postali,,pozitivni

stvaraociu istoriji dovedanstva" formirali jedanaesti ulturno-

istorijski tip

-

samobitnuslovenskucivilizaciju.

NuZanuslov formiranja

svake,

pa

i slovenske

ivilizacije

je,

premadrugom zakonukretanja

razvitka kulturno-istorijskih

tipova Danilevskog,

politidka

nezavisnost

aroda li

grupe

srod-

nih narodakao stvaraladkih ubjekata

storije.

,Nema

nijedneci-

vilizacije

koja bi nastala razvijala se bez

politidke

samostalno-

sti, mada,

ako

e

ve6 dostigla zvesnu snagu,

civllizacija moZe

o5

izvesno vremeda senastavi poslegubitka samostalnosti, ao Sto

sevidi na

primeru

Grka"

(Danilevski,

1994,107).Otuda,u

istorio-

sofiji N.

Danilevskog drlava kao

forma

politidke

nezavisnosti

conditio sine

qua

non stxaranjasamobitnog

kulturno-istorijskog

tipa,zauzima

centralnomesto.

Time

se

on udaljava od

ranog slo-

venofilstvakoje drZavu ematizuje

kao

,,nuZno

lo", svetovni

omo-

tad

koji

je

drugorazredanu odnosu

na konstitutivni

znadaj

pra-

voslavne duhovnostiza civilizacijsku originalnost i sudbinu Ru-

sijee.

Ova,

u odnosu

na rano slovenofilstvo,

nagla5ena

,rehabi-

litacija" vrednosti

drLave njenog

zna(aja za sudbinu naroda

ma

dve

posledicekoje se odituju u delu

Danilevskog.

Prva se tide

revalorizacije

mesta uloge Petra

Velikog u ruskoj

istoriji. Negati-

vni odnos

anih slovenofila

prema

Petrovim reformama

koje su

otvorile

put

evropskimuticajima

e

kod Danilevskog

zamenjen

ocenomkojom

se,

pored negativnihu6inakaPetrove

delatnosti,

naglabavaju jenepozitivne strane.Naime, Danilevski u snaZenju

ruske drZave

pod Petrom Velikim

vidi razlog zbog koga

Petar

,,zasluZuje

edno

priznanje,zahvalnost eianja blagoslov

poto-

maka".

(Danilevski,

1994,211).Po mi5ljenjuDanilevskog,

Petar

Veliki

je

shvatio

nuZnostoslanjanja

na rezultate razvoja zapadne

nauke tehnologije

adi

izgradnjevojnidki i

politidki snaZne

uske

drLave.U

pogledu

ostvarenja

og

cilja, kao i izbora sredstava

a

njegovo

postizanje,

Danilevski,

za razlikn od ranih slovenofila,

e

P."*u tumadenju

Berdajeva,

,...slovenofilska

deologija

e

sadrZavala

u sebi

ak

anarhistidki lemenat.

Slovenofili

nisu

voleli

drZavu

vlast, oni

su u

svakoj

vlasti

videli z1o"

(Berctajev,

987,141).

Pajps

politibku filozofiju

ranih

slovenofila aziva,,anarho-konzervativnom"

Vid.

flaftnc,

P., 1980,

356).

181


10/25

()

F

Documents

Milan Subotić - N. Danilevski - Teorija Kulturno-Istorijskih Tipova i Slovenofilstvo