Mile Petkovi}

VOZ ZA ZAPADILI

RA\AWE SIN\ELI]A

160 Mile Petkovi}

MILE PETKOVI] je ro|en u Kragujevcu 1939. godine. Ma-turirao je u Svilajncu.

Studirao Filozofski fakutet u Beogradu. Pisao filmska sce-narija, humoristi~ke pri~e i de~iju prozu.

Od osamdesetih godina pi{e dramske tekstove. U produkciji“Scena Crwanski" izvedena mu je komedija Drmatorovo prase(1982). Igrali su Milan Srdo~ i Mirko Dautovi} (72 izvo|ewa).U produkciji “Sobno pozori{te – ku}a \ure Jak{i}a" izvedena muje monodrama Dejvi Kroket iz Kragujeva~ke Ra~e (1985), (58 iz-vo|ewa). Na sceni Pozori{ta na Terazijama igrana mu je mo-nodrama Kraq grebatora u izvo|ewu glumca Veselina Stijovi}a(1989), (preko 300 izvo|ewa).

Aktuelni dramski tekstovi u srpskim pozori{tima: Ujko, se-}a{ li se \alme, Qubi majka sina dilera, Voz za zapad ili ra|aweSin|eli}a, Sa buketom u kosi.

LICA

ROKI – doma}i prevarant. Neiskori{}eni materijal. Nije ga poguriorad, ve} duga no}na ban~ewa. Dakle, poguren. Sve {to ima na sebi i prisebi skupo je i otmeno, ali to je sve. Dakle, besku}nik. Roki po vozovimavara lakoverne qude sa tri kutije od {ibica.

OBRAD – Banijac. Selo Qubi~, kod Gline. Gor{tak od tvrdog materijala.Visoka rasta, {irokih ple}a, `ute, umorne ko`e. Seqak od tamnosme|ezemqe i sa ogromnim {aketinama. Govori s’ mukom. Kada treba ne{tova`no da ka`e stisne zube. ^esto stiska zube. Nosi bolnu traumu izdetiwstva. Sawa no`. Kao dete prisustvovao je stravi~nom pokoqu celeporodice od usta{ke kame. U ovom ratu izgubio je sina, isto od usta{kekame, isto na zverski na~in. Po{to mu je imovina u zavi~aju uni{tenaputuje nazad da je obnovi.

MARA – iz okoline Gora`da. Nesre}nica. Na silu odvedena u javnu ku}uza muslimanske i usta{ke vojnike. Tamo pre`ivela razne strahote. Ne-maju}i hrabrost i snagu, stide}i se, dr`i SMM u zabludi u vezi o~instva.

[UGER – za{ao u godine, ali jo{ uvek jak. Biv{i bokser. Stari pod-zemqa{. Reklo bi se da je bez skrupula, ali to je samo varka. Rokija voliposebnom qubavqu. Uvek mu je pri ruci. Ina~e, tvrdokorni oponentvlasti i zaneseni polit-diskutant. Dr`i vagon-bife na `eleznici.

Voz za zapad ili ra|awe Sin|eli}a 161

Mile PETKOVI]

VOZ ZA ZAPADILI

RA\AWE SIN\ELI]A

Dr DUJKA LUJKA – vi{e nego ekstravagantna. I pona{awe i obla~eweodre|uje joj izvesnu devijantnost. To je i obja{wewe wenih bliskih vezasa qudima sa dna. Nosi ih ne`no u srcu, mada na grub na~in.

STANI[I] MLAD MAJOR – oficir~ina, kockar~ina, lumpera{, de-lija, juna~ina, dobri~ina. Ne ume da misli zlo ~oveku. Stalno se smeje.Smeje se {iroko, so~no, zavodqivo. U ovim qudima sa dna na{ao jepouzdane prijateqe. U zrelim godinama, u vihoru rata iskreno i ne`no sezaqubio u Maru. U tekstu SMM.

SIKSA – zao ~ovek. Sa lica mu ne silazi cini~an osmeh. Negovan.Neradnik i varalica sa bogatim iskustvom. Nema svetiwu. Tip zlo~inca.Nekada boss u podzemqu, sada na zalasku karijere. Rokijev pomaga~ uprevarama.

TAPIROV – strastven kockar, vetropir, galamyija. Dobre naravi. Danije proklete kocke verovatno bi bio uzoran gra|anin. Sav u re~i, unervu, uvek {vorc, tj. “tapi”, i “nije |ubre”, ka`e [uger. Rokijev obra-|iva~ i nabaciva~ “ov~ica”.

UNPRI – mlad Amerikan~i}. Simpati~an. Nekom prilikom jednostavno“zbrisao” iz UNPROFOR-a, dezertirao, prikqu~io se dru`ini, i odli~nose uklopio u novu sredinu. Svi ga vole, ali po na{em obi~aju, sprdaju s’wim. Mentor mu je Tapirov.

PAGANINI – sve je u~inio da pojavom li~i na velikog majstora. Stra-stven i dosledan oponent re`imu, pa iako {kolovan temeqno, prinu|en jeda “svirucka” qudima po vozovima.

OBRADOVA @ENA – sva jadna i uvela od te{kog `ivota i goropadnogmu`a. ^ini se da nema snage ni za smrt, ali kada oseti da treba da istupiu odbranu porodice, istupa i mudro i hrabro, mada uvek dobije batine.

MILICAJAC BOGUNOVI] – vi{e vispren milicajac.

MILICAJAC STOJIQKO – mawe vispren milicajac.

Zgodna `ena, Prvi vojnik, Drugi vojnik, Kondukter,Prolaznici ispred voza, Putnici u vagonu, i drugi.

162 Mile Petkovi}

Radwa se doga|a na `elezni~koj stanici, ispred kompozicije voza i uvagon-bifeu.

[uger kroz prozor vagon-restorana posmatra Rokijevo {ibicarewe Ta-pirova, Unprija i Sikse.

Ovo {ibicarewe se odvija uz galamu i niz komi~nih detaqa.

TAPIROV: ([ugeru)Furtum, furtum, Ajdov~ina, vitamini, preparati, drvo-redi, vodoskoci, {ugijana, trubijana, Roki, Umpri,pevnuo mi Mi{ko ufuri{ko, [ugi zaqubi{ko u Daruprdaru, u Dar~e prdar~e, sre}u nemo na kocki. Roki iUmpri, kunem vam se. Furtum, furtum, Ajdov~ina, [ule,[ule, }orak Miki, a? E, keve mi ja bi se ukantao! Bra}o,otvorila se faca za ve~eru, ~epi maksimalno i... kewaocelu no} kako je u ru`ama, kako ga cepaju {uqevi, kako gaste`e i{ijas, kao usamqen do bola, a ova jadnicauvenula, vrat joj je poplaveo, `eludac prevrnuo, ma `enaizgubila apetit!

[UGER: Tapirko, ludirko, mame ti ga usvirko, grdan si dilkan.

ROKI: On sve vi{e odlepquje, jebo te.

Pored wih prolazi Zgodna prolaznica. Proprate je pogledima.

[UGER: Marni je za buqona, ima{ sto marona.

TAPIROV: Koje meso, sine. Dr`’te me bra}o! [ule, nema{ vara{?

[UGER: Nema.

Tapirov otr~i do `ene, obema rukama je uhvati za kukove, opona{asno{aj. @ena iznena|ena, poku{ava da se brani. Tapirov je pusti i vratise nazad. Svi se smeju.

ROKI: E, jesi manijak.

[UGER: Bra}o, ovaj put najozbiqnije pitam: Jel’ ovaj Tapirovstvarno nikad nije bio u ludari?

TAPIROV: Odjebi ludaru. Marone na sunce!

[UGER: Koje marone?

TAPIROV: Va`i. A zna{ kad ti vra}am gold~uku?

Voz za zapad ili ra|awe Sin|eli}a 163

[UGER: (Pru`a nov~anicu)A, jeba}u ti mamicu olo{ku.

TAPIROV: (Uzme nov~anicu)To, to brate, sad te vi{e cenim.

Tapirov trijumfalno svima ma{e nov~anicom ispred lica, svi poku{ajuda mu otmu, ali on hitro i ve{to izmi~e nov~anicu.

Pored ovih prolaze Obrad, Obradova `ena i unu~i}i. Oni supretovareni koferima, torbama, zave`qajima. Obrad buqi u karte u ru-kama, pa u brojeve na vagone. Qutito gun|a.

UNPRI: (Tapirovu – lektor)Vidi ovo ~ove~e.

TAPIROV: Moj je pa bo`iji.

Prilaze im milicajci Stojiqko, Bogunovi} i malopre|a{wa Zgodnaprolaznica.

STOJIQKO: Dobro jutro.

BOGUNOVI]: Gospo|o, poka`ite nam toga napasnika.

ZGODNAPROLAZNICA:

(Uperi prst u Tapitova)Ovaj.

STOJIQKO: Fala, gospo|o.

BOGUNOVI]: [ta se to ovde desilo?

TAPIROV: [ta se desilo? Ni{ta se nije desilo, sre}e mi.

ZGODNAPROLAZNICA:

Kako ni{ta? Qudi, to nije ni manijak, ni ludak, ja neznam {ta je. Eno onde, javno pred svima... Pa na{ta toli~i?

STOJIQKO: Li~nu kartu, molim.

TAPIROV: (Pretura po yepovima)Ja sam ratno siro~e. Ja sam dete palog borca. Moj je Papabio kupler-komesar ratne pic-brigade pri Vrhovnom{tabu. Li~no ga upucao ]opa iz pozla}enog kolta kojimu je poklonio wegov ortak ^er~il, a zato {to mu jekresnuo jednu brigadirku, jednu opasnu minyuqu.

BOGUNOVI]: Gospo|o, mo`ete i}i. Va{e podatke imamo. Protiv ovogsileyije postupi}emo po slu`benoj du`nosti.

ZGODNAPROLAZNICA:

Gospodo milicajci, sve mi je jasno. Hvala na uslu`nostii qubaznosti.

Prolaznica se qutito udaqi.

164 Mile Petkovi}

STOJIQKO: Pa dobro Tapirove luda~e, dokle, bre, muda nam crvenezbog tebe?

BOGUNOVI]: Tapirko, bre, smiri se ~ove~e. Zla su vremena. Skinu}ete neko ko yivyana.

STOJIQKO: Kako je Roki?

BOGUNOVI]: Imal’ narod pare?

ROKI: Tanko brate, tanko, ni{ta.

SIKSA: Al’, naleti. Ko tra`i lovu, on je i na|e.

STOJIQKO: Do|i Roki, ne{to bi’ nasamo s’ tobom.

Izdvoje se korak, dva.

STOJIQKO: Brate, di`emo tarifu.

ROKI: Koliko?

STOJIQKO: Tri glave.

ROKI: Koliko?!

STOJIQKO: Po tri glave i meni i Bogunovi}u. To ti je {est glava.

ROKI: U jebo te...

STOJIQKO: [ta ti mogu brate, sve poskupelo, svi podigli. @ao mite Roki, dobar si ortak, ali mora{ da prizna{ da ipakdosta rizikujemo. Jeste sve ovo mrak, niko nikog vi{e nejebe, ali ako padnemo...

ROKI: OK, va`i.

Roki i Stojiqko se vrate.

[UGER: (Bogunovi}u)Brate, {ta misli{ dokle }e ovaj voz da stigne?

BOGUNOVI]: Do Drine, nema frke, al’ posle mo`e biti dr`’ danabijem.

[UGER: Pa jesu li vam ne{to rekli?

BOGUNOVI]: Ko da nam ka`e? [ta da nam ka`e? Pa vidi{ i sam da sene zna ko koga roka.

[UGER: U, kevu mu jebem...

STOJIQKO: [ta se ~udi{, ~ove~e? Meni uvaquju i fal{ metke zaovu utoku. Sad mogu da duvam.

ROKI: Kako bre fal{?

STOJIQKO: Tako lepo. Ja okinem ono ni{ta.

Voz za zapad ili ra|awe Sin|eli}a 165

[UGER: Pa {ta }e{ sad?

STOJIQKO: Pa, ni{ta, kupujem metke na crno, eto {ta }u.

[uger se o~ima dogovara sa Stojiqkom i Bogunovi}em.

STOJIQKO: Tapirove, da te ne{to pitam.

Stojiqko navodi Tapirova, prema spremnom [ugeru, prikrade se Bo-gunovi}, ~vrsto obuhvati Tapirova oko pasa, naglo ga izdigne, a [ugermu udari jaku ~vrgu. Tapirov jaukne, dr`i se za glavu. Svi se slatko smeju.

TAPIROV: (Jau~e i dr`i se za glavu)A, jeba}u vam mamicu, kvarnu drotovsku. A ti fosilu,~uvaj se!

Na prili~noj udaqenosti, o{tro kora~aju}i pribli`ava im se osoba umaskirnoj uniformi. Tek kada se pribli`i u osobi prepoznaju Dr Dujkulujku. Prvo se iznenade, pa prsnu u glasan smeh.

DR DUJKA: [ta je magarci. [ta je {tajgeri. [ta je tripera{i. [taje prevaranti. [ta se cerite ko pizde? Jel’ me~ka igra?

Svi, osim Sikse, joj pri|u, zdrave se, qube je, razdragano s qubavqu, uzpo{alice.

[uger joj kroz prozor pru`a ruku, ali je ona niska, pa je Tapirov podigne,pri tom je pipne za zadwicu.

DR DUJKA: Tapirove olo{e, ne fa}kari me za buqu. E jeba}u timamicu za ovo, kad tad!

Poku{a da ga o{amari, ali on ve{to izbegne.

[UGER: Di si to po{la dada Duj~e? [ta ti je to u tim rancima?

DR DUJKA: U rat [ule, u rat, tamo gde se nalazi sav po{ten srpskisvet. Tamo gde qudi miri{u na bosiqak. Ovde se sveusmrdelo, ovde vlada op{ti smrad, ne mogu da di{em,idem na ~ist vazduh. Idem da le~im prave qude: junake,viteze, srpske Obili}e. [ta je magar~ine? [ta stezanemeli ko somovi? Tamo nam ~ere~e i testeri{ubra}u, i na kolac nabijaju. Devoj~ice, srpkiwice na~engele razapiwu. A vi, a vi, ~ime se vi bavite? Odvajatemlade ribe, {qokate fina pi}a, svoj narod u nevoqivarate...(Krene, zastane)Gde pokupiste ovo unprofor~e? Jel’ Amer? Vidi {to jesladak.

166 Mile Petkovi}

ROKI: To je Unpri. On je Bilijev bratanac.

Dr Dujka se zdravi sa Unprijem.

TAPIROV: (Unpriju – lektor)Pozdravi se sa doktorkom, zna{ kako sam te u~io, jebo teotac amerski.

UNPRI: (U~tivo – lektor)Krk, krk, u buqu.

Svi se smeju.

DR DUJKA: Mar{ Tapirove, olo{e(Unpriju – lektor)to je ru`no, bezobrazno, mnogo ste pametni, kulov~ine,lepo ga u~ite.(Krene)

BOGUNOVI]: A bolovawe dada Duj~e? Ja ’teo prekosutra da se javim.

STOJIQKO: A moj triper?

DR DUJKA: More koji va{i triperi, koja va{a bolovawa, ej, bre,milicajci, strpam vi ga majci, va{a dada Duj~e pali urat. Dolazim na jedan drink, samo da se negde {teknem.

Udaqi se.

Vagoni se karakteristi~no sudare i voz lagano krene. Ovi usko~e uvagon.

Vagon-bife. U {anku [uger ne{to posluje, Roki `va}e debeo sendvi~ ipije rakiju, u uglu Tapirov, Unpri i Siksa igraju karte.

[UGER: Druska ova krntija, druska, kurve i kulove pojim. Jo{ seizdiru na mene. ^ove~e, zna{ {ta mi ovi klinci ka`u:“Sipaj matori”. Sine, meni udara~u sa 68 me~eva, od kojih52 nokautom. [ta sam do`iveo. Stari paw, ni ku~eta, nima~eta. @ena zbrisala, deca zbrisala, serem se na takav`ivot. I sad mi jo{ uvalili ovu nedo|iju da me tamoizbu{e ko sito. More nekog }u slatko da nokautiram.Sine, da te pitam: gde pokupi ovog smrada Siksu?

ROKI: Znam da je smrad, ali nema{ frku.

[UGER: Ne{to se de{ava sa tobom, sine, ne{to ti fali, treba liti lova?

ROKI: Hvala ti [ugo. Ne treba mi ni{ta.

[UGER: Du`e te posmatram, oti{o su u kurac. O ~emu se radi?

Voz za zapad ili ra|awe Sin|eli}a 167

ROKI: U te{kom sam bedaku. Ako nekom prijavim, prijavi}utebi, boqeg ortaka od tebe nemam.

TAPIROV: Ajde, Unpri, delkaj br`e kove, nemoj pakuje{. [ta imam?Ja ful, al’ si mangup. Za tebe pu{ka – kenta. Ko deli?Siksa, {kartiraj to ogledalce, bri{i bre, o}e{`draka{ kove. O, bo`e dal’ je mogu}e da me tako ne}e. On~ovek stalno ful, a ja sino} vodim onog gabora nave~eru.(Vi~e)Gde je jedna kova, mame vam ga nabijem. Amer, diluj novo.^ove~e, {ta meni sve ovo treba?!

ROKI: [ta je Tapirove? Jo{ se tu smuca{, pali na {qaku,pizda ti materina!

TAPIROV: (Lektor)Poqubim ti strinu Hili u oko amersko.

UNPRI: (Lektor)Ne voli mu{ko.

TAPIROV: (Lektor)Pa {ta onda voli?

UNPRI: (Lektor)@ensko.

TAPIROV: (Lektor)A onaj glavowa stric Bili, on voli onda mu{ko.

UNPRI: (Lektor)Ne znam.

Tapirov pri|e {anku.

TAPIROV: Jao brate, ovaj Amer nije normalan, al’ pakuje, keve mujebem, kako mu rade prsti, ojadi me bre!

ROKI: Ma jesi li me bre, ~uo?!

TAPIROV: Evo, oti{ao sam, samo da `drakne{ kako leti perje sabiv{eg nokautera.

Tapirov zauzme karate stav, ma{e dlanovima ispred [ugerovog lica,pocupkuje, pu{ta neke krike...

[UGER: Koji mu je moj?

168 Mile Petkovi}

ROKI: Pa vidi{ da je sasvim odlepio. Glumi karatistu.

Tapirov uzmeri {ake prema Rokiju, ovaj mu ih odgurne.

ROKI: Nosi se bre, dilejo!

Tapirov neve{to izvodi karate pokrete, svi zgranuti. [uger se pre-krsti.

TAPIROV: [ule, jesil’ gledao Razjarenog zmaja sa Brus Lijem uGlaviwaku. E, taj sam!

[uger naglo izleti iz {anka. Ve{to, znala~ki, amortizuju}i udarcemeko boksuje po Tapirovu. Ovaj se neve{to brani, sav je razbaru{en.

[UGER: Ovo ti je Razjareni zmaj u originalu, kulov~ino jedna.

Po{to mu udari nekoliko bezazlenih {amara, povu~e za nos i u{i,ostavi Tapirova i vrati se u {ank.

Tapirov popravqa ode}u, name{ta kosu, polazi ka vratima..

TAPIROV: Jedi govna, matori. Oronuo si ~ovek, ina~e bi te odro odbatina.

Tapirov iza|e iz vagona.

Roki sipa pi}e, sipa drugo.

[UGER: A ti bi mogao da smawi{ doznu.

ROKI: Znam [ugo. Imam opasnu frku. Sam od sebe te{ko samka`wen.(Pije)Ko grom ti ova rakija.

[UGER: [to mi, sine, ne ka`e{ o ~emu se radi. Mo`da mogu dapomognem.

Roki ga gleda dugo, nemo.

ROKI: (Unpriju i Siksi)Vas dvojica, prekidaj igru!

SIKSA: [ta ti je bre, samo jo{ tri ruke, gazi me Amer za triglave.

ROKI: Ne fr~i se sa mnom, uradi {ta sam ti reko.

SIKSA: Amer~i}u, leptiri}u, daj da te marnem za buqona, zatrista marona.

Voz za zapad ili ra|awe Sin|eli}a 169

UNPRI: (Lektor)Jedi govna, kulov~ino!

Siksa poku{a da ga uhvati za zadwicu.

UNPRI: (Lektor)Otka~i se, bre!

Siksa navaquje, Unpri izvu~e no`-skakavac i zama{e Siksi pred licem.Ovaj upla{en, poludignutih ruku uzmi~e nazad.

[UGER: To sine, qubi te tvoj }ale. Izbu{i govno. Siksa, tra`i{zlo i to sa sve}om.

ROKI: Alal vera. Unpri, ko bude rekao da su Ameri pi~ke,jeba}u mu kevu.

[uger ne{to posluje u {anku, Roki zami{qen pije i }uti, a u vagonbu~no u|e Stani{i} mlad major (SMM), Mara i dva vojnika.

[UGER: (Obradovan)Roki, vidi ko nam dolazi, sre}e ti: Stani{i} mlad major([uger i Roki pevaju)Stani{}i}u, mlad majore, komandante Crne Gore...

SMM: (I on pevaju}i)\e ste bra}o, |e ste sokolovi. \e ste junaci, [uger,Roki, bra}o moja...

Sa ovima se qubi so~no, glasovito. Siksa ne pri|e.

ROKI: Stani{i}u mlad majore, otkud ti? [to se ~o~e ne oglasi,zar o tvojim juna{tvima iz novina da saznajemo. Alalvera juna~e, alal vera sokole. Kosi{ ih ko mlado seno.

SMM: Ni{ta ti je to, jadan ne bio. To su jo{ odavno zaslu`ili.

[UGER: [ta ti pije vojska? Predstavi nam mladu damu.

SMM: Junaci, {ta }ete popit?

Vojnici se zagledaju, snebivaju...

ú VOJNIK: Pivo, gospodine majore.

SMM: Daj im [uger jednu gajbu.

[uger iz {anka podigne jednu gajbu piva i stavi je na {ank.

170 Mile Petkovi}

[UGER: Evo, ako zafali, znate gde smo.

Vojnici iza|u iz vagona nose}i gajbu sa pivom.

SMM: Ovo su moja |eca, moji sinovi, moji junaci. [ta svepre`ivje{e ta |eca.

ROKI: Predstavi nam mladu damu.

[UGER: ^ime mogu da vas poslu`im?

SMM: Ovo je bra}o moja Mara, moj an|eo, moje sunce {to megrije, moje sve {to imam. Zaqubi se bra}o ko balavac.

[UGER: Ih, Stani{i}u mlad majore...

ROKI: Pri~aj nam o tome, Stani{i}u mlad majore.

SMM: Ona je an|eo. Dolete mi pravo iz pakla, iz Gora`da. To jemoja Amazonka, moja ratna drugarica. Ona se ni po ~em’ne razlikuje od vojnika: i puca, i juri{a, i zale`e kotigrica, bra}o.

[UGER: A prinova? Kad o~ekujete?

SMM: Ka`i ti, qepotice moja.

MARA: (Stidqivo)Pa za koji dan. Bli`i se.

SMM je ne`no grli i miluje po licu.

SMM: Rodi}e mi junaka, vojnika, na{qednika.

[UGER: Mandu{i}a, mlad majore.

ROKI: Mo`e i Sin|eli}a.

SMM: Mo`e Roki, mo`e. Sin|eli}a, Sin|eli}a, Stevana Sin-|eli}a. Prihvatam kume rod.

ROKI: I ja prihvatam od sveg srca, moj kuma{ine.

Tri puta se poqube.

SMM: E, Maro, sre}o moja, i kuma na|osmo. Maro, an|elu moj,ovo su moji dragi prijateqi. Ne odvajam i’ od bra}e.

[UGER: Snajka, ~ime mogu da te poslu`im? A {ta }e{ ti, ~o~e?

Voz za zapad ili ra|awe Sin|eli}a 171

SMM: Woj daj neki vitamin, treba}e joj, a meni, zna se, akoima{ onu tvoju yibru.

[UGER: Ih, za tebe...

[uger im sipa pi}e.

SMM: Maro, zlato, izvadi de onaj wegu{ki.

Mara iz ranca vadi ogroman pr{ut i stavqa ga na {ank.

SMM: Ka grom ti je ova rakija. Qepotice, {ta veli{? Roki,brate, more kuma{ine, imal’ {ta novo? Igrate lipokericu?

ROKI: Slabo, moj kuma{ine, ovaj rat razjurio i kockare.

SMM: Kod mene sasvim druk~e. Pun sam, zelenba}a od kaddo|o{e ovi Umproforci. Veze ti oni nemaju sa pokerom.Ogulismo im ko`u, bra}o. Ku}u }e mi podignut uKola{inu, viletinu, ka hotel. Pa vas pitam bra}o,po{teno: mo`e li nam ko {ta?

[UGER: Opet nas koqu, opet rade kamom po srpskim grlima, deteim krvavo u kolevku jebem, opet Stani{i}u mlad majore,opet. Pa dokle, dokle, pitam te?

SMM: Mr~no vrijeme, moj [ugeru, ali bogomi, bogomi ovaj putne}e pro} ka {to su nau~ili.

[UGER: Slabo je to, slabo. Ne umemo mi Srbi da rukujemo kamomkao oni. Kad nas sad ovako koqu, kako li su nas tek klaliu pro{losti, kad smo bili bez ikakve za{tite, ko ovcenas vodili na klawe, zlotvori jedni. I sad opet, opet, padokle bre?

SMM: Moralo je, moj [ugeru, moralo je sve ovo da se dogodi.

ROKI: Do{o si mu ko kec na banku, kuma{ine. Ispostio se, dugonije yakao o politici. S’ nama ne}e, slabi smo mupartneri.

[UGER: Mlad majore, re~e da je moralo ovako, ne bi se s’ tobomslo`io.

SMM: Drugog na~ina nije bilo, jadan. Il’ da nas nestane sazemaqske kugle.

[UGER: Mogli ste mnogo `e{}e da ih puknete, da im prsneglavuya. Na isto bi se svelo.

172 Mile Petkovi}

SMM: Zna{ li, moj [ugeru, kako izgleda stado bez ~obana? E,jado moj, nare|ewa smo morali izvr{avat od na{egdirektnog neprijateqa, pa se sna|i u toj seleva~kojjeba~ini.

ROKI: Jebo te, mlad majore...

SMM: E, moj Roki, sitnica je to, {ta se sve doga|alo. Nego,reci mi, |e na|e ovu fukaru Siksu? Namesti mi igricupro{li put, al’ jeba sam mu oca, kad tad.

ROKI: Ma teraj ga u pizdu materinu.

SMM: (Gledaju}i prema Unpriju i Siksi)Sve da vi priupitam, bra}o, koji vam je ono Unproforac?Koji je to novi igra~?

[UGER: Ma pokupismo ga jedan dan u Zvorniku na mostu ipo{teno ga usvojismo.

SMM: ^ekni brate [ule, zna~i mali je dezertira iz Unpro-fora?

[UGER: Ba{ to.

SMM: A tra`e li ga wegovi?

[UGER: Ma jok bre. Isto luda ku}a ko i kod nas.

Roki o~ima da znak Unpriju da pri|e. Unpri prekida kockawe sa Siksom,zate`e uniformu, doteruje kosu. Pri|e {anku.

[UGER: (Unpriju – lektor)Ovo je major srpske vojske Mili} Stani{i}, na{ dragiprijateq.

UNPRI: (Stane mirno – lektor)^ast mi je gospodine majore.

SMM: (Lektor)I meni sinko, izabra si pravu stranu. Ajde popi jednulozu!

[uger sipa pi}e.

UNPRI: (Pije na eks – lektor)@ivela Srbija!

Svi prisutni piju na eks: @ivela Srbija!

SMM: (Lektor)Svi|a{ mi se, momak, odakle si?

Voz za zapad ili ra|awe Sin|eli}a 173

UNPRI: (Lektor)Iz ^ikaga, gospodine majore, iz ~asne vojni~ke po-rodice. Moj deda Bil Preston, borio se u Evropi protivNemaca u Drugom svetskom ratu. Moj otac Yory, borio seu Koreji i Vijetnamu, a ja u Granadi i Iraku, pa do|oh iovde, ali odmah shvatih da sam na pogre{noj strani.

SMM: [to vi{e slu{am, to vi{e volim ovog |eti}a.

Izmewuju upaqa~e. SMM pru`i Unpriju skupoceni Dipon, a Unpri izyepa vadi dedin trofejni Zi’o.

ROKI: (Lektor)Dobro, bre Unpri, koliko ti ja ve} tra`im taj upaqa~.

UNPRI: (Lektor)Izvini, brate Roki, major je ne{to drugo.

ROKI: (Lektor)Unpri, ka`i majoru kako je ime Tapirovu.

UNPRI: (Lektor)Bilmezenko Mamlazonovi}.

Smeju se.

ROKI: (Lektor)A {ta je Tapirov?

UNPRI: (Lektor)Tapirov je kulov.

ROKI: (Lektor)A koja je tvoja pesma? Daj otpevaj nam.

UNPRI: (Peva – lektor)Soj~ice devoj~ice...

Ulazi Paganini, svira na violini i peva: “Stani{i}u mlad majore...”Do|e do {anka i peva SMM na uvo. SMM u`iva u pesmi, uzme sa {anka~a{u i razbije je.

[UGER: To, Stani{i}u mlad majore!

ROKI: Rokaj, kuma{ine.

Paganini zavr{i pesmu, odlo`i violinu, zdravi se i tri puta qubi saSMM.

174 Mile Petkovi}

PAGANINI: \e si Stani{i}u mlad majore, |e si juna~ino? [toDubrovnik, svetski biser nagrdi, {to od VukovaraHiro{imu na~ini, {to skr{i Ba{ ~ar{iju? [to Ali-jinu bazi~nu industriju uni{ti? [to izazva svetskukrizu yezvica, pa sad Hili mora Biliju kuhat kahvu usrpskim bakra~ima, bolan. Kako si brate, Crnogor~e, ponovome Srbine?

SMM: Vazda bilo Srbine.

PAGANINI: Di si, Roki, orlu{ino stara? Unpri,(Unpriju – lektor)jo{ nisi zbriso u tvoju Ameriku?

SMM: A sa kumom se, jado, ne pita{? [ta je to?

PAGANINI: Sa kojim kumom?

ROKI: Raskumqeno kumstvo.

SMM: E, to ne mo` bit’. A za{to?

ROKI: Zbog politike i stranaka.

SMM se smeje glasno, {iroko...

SMM: Ama jel’ mogu}e, [uger? Paganini, jel’ stvarno?

PAGANINI: Danas, mlad majore, nema nemogu}e. Kad sam se ja okumiosa ovim tipom, on je bio normalan ~ovek, a sad je skrozcrven.

SMM: Ko crven? [uger? Nemoj me zasmejavati, Paganini. Odkad ga znam on samo psuje komuware.

PAGANINI: E, sad vi{e nije tako. Sad crvene di`e u nebesa, aMilo{evi}a je proglasio za Boga.

[UGER: Kume moj lepi, koliko bre puta moram da ti ponovim daje Sloba Milo{evi} posledwi na spisku Srba – krivacaza ovu materijalnu i moralnu propast srpskog naroda.Opet izgleda moram da te propitujem ko |a~e: kriv li jeSloba Milo{evi} {to neki najboqi Srbi izmisli{eSvetozara, Tucu, Tri{u i ostalu neradni~ku tevabiju,koja zapo~e sa trovawem du{e srpskoga naroda. Kriv lije bre ili nije? Kratko mi odgovaraj.

PAGANINI: Nije.

Voz za zapad ili ra|awe Sin|eli}a 175

[UGER: Kriv li je Sloba Milo{evi} {to jedna srpska ofi-cirska zadribanda preuraweno i mimo svakog poli-ti~kog rezona obu~i onog bosanskog slinavka – gimna-zijalca da barata oru`jem, {to prouzrokova prvi velikisvetski pomor, u kome nastrada svaka {esta srpska glava.Kriv li je ili nije?

PAGANINI: Nije.

[UGER: Kriv li je Sloba {to 1. decembra ’918, Srbi, bolesni odopake bolesti meningitis jugoslovenikus, odbi{e dauzmu {to im je po{teno nu|eno, a zbog ~ega se sada opetlije srpska krv, {to uze{e najve}e krvnike svoga narodaza ortake i {to iskopa{e ogromnu jamu svome narodu. Jeli za to Sloba Milo{evi} kriv? Odgovaraj kume!

PAGANINI: Nije.

[UGER: Kriv li je Sloba Milo{evi} {to 27. marta ’41 Srbi,isto bolesni od opake bolesti meningitis politikus,vajni patrioti, a za {aku funti sterlinga prodado{esvoj narod, zbrisa{e u toplo i meko, ~ak se tamo i`eni{e i u~i{e da pilotiraju, a svoj narod ostavi{eAnti i Josipu da ga koqu i mrcvare. Jel i za to krivSloba?

PAGANINI: Nije.

[UGER: Ne krivim ja mnogo Josipa. On je bio Hrvat na zadatku.Kakve je kerove – Srbe imao oko sebe, Mogao je da zatresemence srpskom narodu. A, nije, hvala mu. A o timtvojim opozicionar~i}ima i lider~i}ima, ne}u datro{im re~i: wih Sloba mo`e da sma`e za jedan doru~ak.Nego do|i da se lepo izmirimo, da nam se qudi ne smeju.

Paganini mu pri|e, so~no se qube, SMM, Roki i Unpri pqeskaju, Marauzme ~a{u sa {anka i tresne je o pod.

ROKI: To, kumo!

[UGER: Bravo snajka, evo ti jo{ jedna.

Mara razbije i drugu ~a{u.

176 Mile Petkovi}

MARA: Stani{i}u mlad majore, tako li te zovu, qudi, odjebitebre politiku, dosta mi je fijuka granata i jaukaiskasapqenih qudi. Dajte bre veseqe. Paganini, svirka!

Paganini na uvo svira Mari setnu pesmu. Ona razbije ~a{u, pa lan~anorazbiju SMM, pa Roki, pa [uger, i na kraju Unpri.

MARA: Ko si ti Paganini? I gde si u~io svirku? Od Boga jegrehota da se smuca{ po vozovima.

PAGANINI: Ja sam samo Paganini, zar je to bitno gde sam u~iosvirku. A svirucka}u qudima po vozovima dok komuwarevladaju!

Lumperajka krene. Pije se i mezeti. Pi}e dejstvuje, tenzija raste, ve} segrle i qube. Paganinijeva violina iski}ena nov~anicama.

SMM: Stoj! Stani!(Namah ti{ina)Bra}o, nema nama vi{e na{eg So}e vr~inca. Nema vi{eonog klempavka, onog divnog trapavka, koga nisi mogavidet natmurenog. On je, bra}o, bio najhrabriji ~ovek uovom ratu. On je jedini smio stajat na grudobran i brojado deset, a broja je mnogo sporo, bra}o, meci mu nagrdevetrovku u rite, a on stoji, ne mrda i psuje i’ ka pse. Ludodete, luda glava. Pro{le godine u maju, kod Negoslavaca,zakrvismo se `estoko sa usta{ama. Spojilo se nebo izemqa, samo grmi i fiju~e. [estoricu izgubismo. Tu jestrada i Fi}o maratonac, laka mu zemqa, glavu jeiskupia. Juna~ina bia. Mo`da mi gre{na du{a {toranije ne naredih povla~ewe. Crni ka gavrani od dima ibaruta, prebrojavamo se – nema So}e. Nema ga sat, nema gadva, a sam tija i wemu pripalit svije}u, kad ete ga u veseo~as, zaprtio dva mitraqeza, pogrbio se pod wima, a zawim, a za wim, bra}o moja, Usta{a isto klempav ka i onkotrqa se, a u rukama dvije kofe pune bombe. Isekosmose bra}o, Usta{a samo jednu da kotrqne, svi odosmo... ASo}a }e, ladan ka {pricer: “Jedva na|o ovog Usta{u dami prenese ovo oru`je, treba}e nam.” E, taj muwa od~oveka pogibe ka civil, ubi ga jedna pijana budala naprelazu. Paganini, svirka za So}u.

Paganini svira, ali dru{tvo te{ko dolazi u raspolo`ewe.

SMM: Stoj! Stani!

Sve se uti{a.

Voz za zapad ili ra|awe Sin|eli}a 177

SMM: E, ne znam bra}o jeste l’ ~uli {ta je uradia mali Baron.E, to niko nije uradia u ovome ratu. Niko nije takozajeba Usta{e kao on, da jebe oca. Zaluta jedan metak,potrefi ga u obraz i razbuca mu sve zube. A znate li {taje uradia Baron? ^asti mi to je vidra: sa mrtvog Usta{eskine od ga}a i ~arapa pa obu~e na sebe, a Usta{u obu~e usvoje. Do|u Usta{e, pokupe ga i odvedu ga u Zagreb, i tobra}o u “Rebro”, u najelitniju bolnicu. Izle~e ga kagrofa, nameste mu najboqe zube, one amerske,porcelanske, sijaju ka sunce. Ene ga na Majevici, samo sekezi i pokazuje kqove.

ROKI: Mamu mu mandovsku, {ta se setio.

[UGER: E, alal mu vera.

Smeju se, piju pi}a, svi su pomalo pod alkoholom.

SMM: Stoj! Ti{ina!

Svi zamuknu.

U vagon u|u Obrad i Tapirov.

SMM: Bra}o, nema nama na{ega Peka. Nema vi{e onog setnogDor}olca, onog na{eg Hamleta. Bra}o, u Erdut do|o{e~etiri qepotice iz Vaqeva ka vile, da nam rane vidaju.Peka se zatekao u ambulanti, previja je onog kikireza@ileta, onu muvaru belosvetsku. Bilo ga malo okrznulo.\evojke zbuwene, jadnice, pobrkaju Peka sa qekarem, aovaj im naredi da se svuku do gola, kao da ih pregleda, kaotakav je propis. One ga poslu{aju, i Peka im se namera~isisa i butina. Pukne bruka ka bomba. Ja ga pozovem naodgovornost, o{tro ga ukorim,(Tronut)i... pripalim mu...(Pla~e)vojni~ku {amar~inu,(Pla~e)i za kaznu ga po{aqem u patrolu.(Jeca)Bo`e... bo`e... tamo nalete na usta{ku zasedu(Jeca)i kako su ih kasapili...(Rida)Ruko, prokletnice...(Grize svoju ruku)

178 Mile Petkovi}

Osu{ila se do ramena, dabogda. Bo`e, ako te ima, vratimi Peka, ponizno te molim, da mu sve `enetine na svetusvu~em do gola.

Voz prelazi preko Drine.

TAPIROV: Qudi, Drina!

Prisutni se sjure na prozore vagona.

[UGER: (Krsti se)A sad pomozi Bo`e i moja slavo Sveti Nikola!

Voz pre|e preko Drine, qudi se vrate za {ank.

Kod {anka su sada Tapirov i Obrad.

OBRAD: ([ugeru)Rakiju, mu~enicu, da izgorim creva ovom danu.

TAPIROV: Dve “@ute ose”.

OBRAD: [ta ti je to?

TAPIROV: Probaj pa ka`i.

OBRAD: Prava. Kako re~e da se zove?

TAPIROV: “@uta osa”.(Kri{om Rokiju)Debela ovca. Marke ko pleva.(Okrene se prema Obradu)@iveli ro|a~e!

Ispijaju pi}a.

OBRAD: Jo{ dve ove rakije.

[UGER: Imam ja za tebe, ro|a~e, boqu.

Sipa im pi}e, Obrad i Tapirov uzmu ~a{ice, kucaju se, piju.

OBRAD: Sve boqa od boqe. Gde qudi nalazite ove dobre rakije?

[UGER: Tu i tamo. Gde putuje{?

Voz za zapad ili ra|awe Sin|eli}a 179

OBRAD: U Baniju, u moje selo Qubi~. Dosta sam se ovde smucao, ai ono zgari{te da ra{~istim.

[UGER: Gde ti je taj Qubi~?

OBRAD: Kod Gline.

[UGER: Osiwe gnezdo.

OBRAD: Quta usta{ija.

[uger mu sipa pi}e, Obrad pije.

[UGER: Kako ti se sve ovo ~ini?

OBRAD: Ovaj put im [vabe o{tre kame uz pomo} Amerikanaca.Al’ su sad o{tra~i mawe vi~ni poslu nego pre.

[UGER: Ne razumem te.

OBRAD: Ro|a~e, mnogo mi ladno oko srca kad se mo}ni zajebavajusa slabijima. Tu uvek ispadne belaj.

[UGER: Mogu li nam {ta?

OBRAD: Zavisi...

[UGER: Ne vrdaj, zna{ {ta te pitam.

OBRAD: Semence da nam zatru ipak ne mogu.

[UGER: To ti je tvrdo uverewe?

Dugo se gledaju nemo.

[UGER: Za kim si u `alosti?

OBRAD: Pro{le godine kod Tewa umori{e mi sina. Dobrovoqacje bio ko jabuka. Uhvatili ga sa jo{ dvojicom, {ta im svenisu radili zlotvori, pas im se mesa napotezo, o~i imkopali, ruke i noge testerisali, maqevima dokraj~ivali,zlotvori qudski. To su zveri, to nisu qudi. Drugi mi je uBanijskom korpusu, juna~ki se bije protiv zlotvora. Odwega imam dva unu~eta.

[UGER: Da su ti `ivi i zdravi.

OBRAD: Hvala ti. Kad Bog ho}e sve mo`e.

[UGER: Moj ro|a~e, moj ro|a~e...

OBRAD: Crno ro|a~e, crwe ne mo`e biti. Ja odkad sebe pamtimno` sawam. Sjajan. Ima rozikaste korice od sedefa, izelenkaste {are po sredini. Pri vrhu malo povijen, ase~ivo bilo ko `ilet. Tim no`em mi je Josa rukac zaklaocelu familiju. Josa rukac, prvi kom{ija i kum, i kum mojro|a~e. Srbin, unijat, gde li mu je du{a...

180 Mile Petkovi}

Uhva}en alkoholom govori glasno. @amor u vagonu se uti{a. Svi slu{aju.

OBRAD: Mnogo lep dan bio, Sveti Ilija, drugi avgust ’43, imaosam 4 godine. Na prevaru domamili moga oca i sve nas ucrkvenu portu, a tamo, a tamo... vrte se jagawci na ra`wua zlikovci piju rakiju iz balona. Kad nas vide{e po~e{eda podvriskuju i podcupkuju od radosti. Izobli~eni kobesni psi, ko bo`e mi oprosti, |avoli, prokleti bili,pas im se mesa napotezo. Prvo mi sobali{e mater i dvestarije sestre, pa se re|ali, re|ali, gomila ih bila, punaporta. Majka mi pod wima ispusti du{u, bog da je prostii laka joj crna zemqa.(Pije na iskap)Moj veseli otac rikao, brda odjekivala. Kad zavr{i{eovaj sotonski posao iskasapi{e mi mrtvu majku, sestramadojke poseko{e, i u wih neke ra`weve... zveri u qudskomliku. Nas je bilo osmoro.(Pije)^etiri sestre i ~etiri brata... Posle se ko zveriustremi{e na stariju bra}u, junaci bili, glas nisupustili. Otac mi ve} nije bio ni za klawe, pogled mu biomutan, a pena udarila na usta. Opirao se jadnik kozverka, jedva ga ~etvorica savladali. Posledweg suzaklali mog brata Milo{a, bio je godinu dana stariji odmene, rajska du{a, bog mu vaqda dao zemqu. Bio do{o redna mene. Bra}o, qudi, ja se svega ovoga se}am, ali se sebene se}am, ovoga mi krsta.(Krsti se)To je mnogo ~udno. Ba{ kad jedan zlikovac krenu ka meni,ba{ tada u portu u|e {aren, otvoren automobil. Izautomobila ~ila koraka isko~i mlad, ~ini mi se nao~itnema~ki oficir. Pri|e i po~e da razgleda onu klanicu.Mene primeti kako drhtim ko mlado {ibqi~e. Ovizlotvori odlo`ili alat i stali mirno. Usta{a me cimnuka sebi, ne da me, oficir i{~upa pi{toq iz futrole iuperi ga u Usta{u, uze me u naru~je, odnese u auto i dugomi {aputao na {vapskom ne{to mnogo ne`no.

U vagonu grobna ti{ina. ^uje se samo kloparawe to~kova voza.

Voz za zapad ili ra|awe Sin|eli}a 181

OBRAD: Ih qudi, ja vam pokvarih raspolo`ewe. Ej, dabogda nijemi to bila namera.(Pije)@iveli! Ja sam Obrad Stoku}a, Banijac, selo Qubi~ kodGline, mu~enik, Srbin, ali volim pesmu i veseqe.(Paganiniju)Ti tamo }emane u {ake, veseqe bre da padne!

Svi nemi pod utiskom pri~e.

Mara krikne i uhvati se za stomak. Jau~e. Svi upla{eni, a najvi{e SMM.On je zagrli.

SMM: [ta ti je, an|ele?

MARA: Mi{o, Mi{o, krenulo je, krenulo je, pomozi mi, pomozimi!

Svi pometeni. Ne znaju {ta da preduzmu.

[UGER: (Uspani~en)Tapirko, tr~i brzo i na|i doktorku Dujku, videsmo je naperonu. Ej, stani, na|i i Stojiqka i Bogunovi}a, oni uslu`benom imaju nosila. Stani, ponesite i }ebe...

Tapirov hitro istr~i iz vagona.

Mara jau~e, SMM je dr`i u naru~ju. [uger stavqa na pod neku ode}u.

[UGER: Roki, pomozi Stani{i}u!

SMM i Roki polo`e Maru na ode}u. [uger od priru~nih predmetanapravi jastuk i stavqa joj pod glavu. SMM klekne pored Mare, ne`no jegrli i qubi. Mara mu uzvra}a. O~i joj pune suza. Tronuta.

MARA: Bo`e, za{to si me tako kaznio?

SMM: [ta ti je, ludo jedna, sve }e biti u redu, otr~ali podoktorku Dujku, na{u drugaricu, tu je negde u vozu.

MARA: Bo`e, bo`e, {ta sam ti zgre{ila?

SMM: [ta ti je Maro, {ta ti je, sunce moje?

MARA: Mi{o, ne}u da ga rodim, ne}u...

Poku{ava da se udara po stomaku, SMM joj dr`i ruke.

182 Mile Petkovi}

SMM: [ta ti je Maro, za{to to ~ini{?

MARA: Mi{o, volim te, volim te ko svoje o~i. Ti si najdivniji~ovek na svetu. Mi{o, ne}u da ga rodim, ne}u qubavimoja. Bo`e, {ta sam ti zgre{ila?

Mara pla~e, koprca se u Stani{i}evim rukama.

[uger, Roki, Obrad, Paganini i Unpri uzbu|eno prate ovu scenu, a Siksapo strani nezainteresovano uvla~i dimove cigarete i pravi kolutove.

U vagon grune Dr Dujka sa doktorskom torbom u ruci i duga~kommu{tiklom u zubima. Za wom Tapirov, a za wim Stojiqko i Bogunovi}sa nosilima i gomilom }ebadi.

DR DUJKA: Gde je porodiqa? A tu si, Stani{i}u tutaw!

SMM poslu{no ustane, a Dr Dujka klekne i po~ne odmah sa pregledom.

DR DUJKA: Kako se zove{ pile moje? An|elu moj, dobro je, brzo }e,ne brini, zlato.

Otvara torbicu, vadi instrumente, iz kle~e}eg stava...

DR DUJKA: Tutaw bre kulovi, tutaw prevaranti, {ta zevate kovolovi, sikter bre, o, jebo te...

Svi pokuweni povla~e se nazad i krenu ka vratima vagona. SMM ostaje.

DR DUJKA: I ti mlad majore, i ti, ne brini, odli~no je krenulo.[uger ti ostani. [uger ima{ toplu vodu – ima{. Ima{~ist ~ar{av – ima{, ho}u da se sjakti, a drpi{ li mislu~ajno mu{tiklu guja }e da te ujede. Jasno?(Mari)Ja sam, pile moje, doktorka Dujka. Ovi me kowoslavi zovuDujka Lujka, nije bitno, a ti me zovi kako ho}e{, zovi medada Duj~e. Napni se sad!

MARA: Ne}u da ga rodim dada Duj~e, ne}u, od zlikovca je, odkoqa~a, od krvnika.

DR DUJKA: [ta to pri~a{, zlato? Napni se, pile, napni se.

MARA: Ne}u da ga rodim, ne}u, molim te, u~ini mi najve}uuslugu u `ivotu: doktorka, molim te, uni{ti ga.

DR DUJKA: (Miluje je po licu i gazom bri{e ~elo)[ta se to s’ tobom de{ava, golubice moja?

MARA: Nije od mog Mi{e, nije majorovo.

DR DUJKA: Pa od koga je, pile moje?

Voz za zapad ili ra|awe Sin|eli}a 183

MARA: Ja sam Mara Veqovi} iz sela Blagaja kod Gora`da.

DR DUJKA: Pri~aj mi, zlato, pri~aj mi sre}o, ali se napni.

MARA: Pro{le godine u aprilu, rano ujutru banu u moju ku}uMustafa Delihasanovi}, zloglasni Mujo, naoru`an dozuba, pijan i izludeo od qudske krvi.

DR DUJKA: Lijepa si ti, draga moja, lijepa si ti. Napni se zlato, ipri~aj mi, i pri~aj mi...

MARA: Kao zver, kao zver... o~i su mu bile krave, iz usta mutekle bale, i u`asno je zaudarao... kao zver, dada Duj~e,kao zver... Ne}u da ga rodim, ne}u...

DR DUJKA: Kosa ti je kao stado koza, koje pasu na gori Golanu...

MARA: Toga jutra u{la sam u qudski pakao. Odveo me je u Livno,prokleto bilo, u javnu ku}u za Alijine i Tu|manovekrvnike.

DR DUJKA: O~i su ti kao u golubice izme|u vitica tvojih. Di{iduboko.(Bri{e joj ~elo gazom)Napni se, napni se...

MARA: Ne}u da ga rodim. Uni{ti ga doktorka, sre}e ti. Stidimse, stidim se svakog deli}a svoga tela.

DR DUJKA: Zubi su ti kao stado ovaca, koje se blizne, a nijedne nemajalove.

MARA: [ta mi sve nisu radili, zlotvori qudski. I meni iostalim `enama. Srpkiwice, jo{ devoj~ice, mlade kaorosa, razapiwali na ~engele, zlotvori qudski. [ta smoim to na`ao u~inili.

DR DUJKA: (Mu~i se da zaustavi suze)Zubi su ti kao konac skerleta.(Pla~e)Napni se du{o, napni se, zlato.

Voz klopara. [uger stoji pored jednog prozora. Suze mu teku niz obraze.Grize pesnicu.

MARA: Po pedeset zlikovaca smo primale dnevno. Doktorka,dada Duj~e, od otupelosti nema{ snage ni da jaukne{.

DR DUJKA: (Pla~e)Dojke su ti kao dva laneta blizanca, koja pasu me|uqiqanima. Sad se napni, jo{ malo zlato, jo{ malo...

184 Mile Petkovi}

MARA: Najgori su raweni i kqakavi...

DR DUJKA: Glava je tvoja kao karmil...

MARA: Oni grizu, ujedaju, kidaju...

DR DUJKA: A kosa tvoja kao carska porfira...

MARA: Ne}u da ga rodim, ne}u, nije po{teno prema Mi{i, on nezna ni{ta.

DR DUJKA: Mi{ino je, du{o, Mi{ino je...

MARA: Nije po{teno, nije qudski, Mi{a je divan ~ovek.

DR DUJKA: (Pla~e)Vrat ti je kao kula od slonove kosti. Napni se. Mi{inoje, majorovo je, shvati, zapamti, utuvi: otac tvoga detetaje major Mili} Stani{i} i niko drugi. Zapamti zasvagda: postoje la`i koje su neophodne, koje donose sre}ui blagostawe. Napni se jo{ malo, jo{ malo...

Mara grca u suzama.

[uger pla~e i grize pesnicu.

DR DUJKA: Kako su lepe noge tvoje, bedra kao grivne...

Mara se previja i jeca.

[uger grize pesnicu.

DR DUJKA: Utuvi: otac je Stani{i} mlad major, tvoj Mi{a, a mojdragi drug. Ne utuvi{ li to, zlo, zlo, zlato moje.

Mara jeca, [uger grize pesnicu.

DR DUJKA: Pupak ti je kao ~a{a okrugao, a trbuh kao stog p{eniceogra|en qiqanima, k}eri kne`evska, carice sveta,besmrtnice. Tako, tako, jo{ samo malo, i utuvi, ne igrajse, otac je major Mili} Stani{i}, jo{ malo, sad, sad,gotovo.

Dr Dujka, iz kle~e}eg stava se izdigne, u ruci dr`i dete, koje {qepka pozadwici. Dete pla~e, najpre tiho, pa sve glasnije. Dr Dujka trijumfalnodr`i dete u ruci.

DR DUJKA: Ala se ovaj mali drip~i} dere, jebo te.

[UGER: (Bri{e rukom suze, vikne)Mu{ko, mu{ko, Stevan Sin|eli}, Stevan Sin|eli} serodio.

DR DUJKA: [uger, nikog ne pu{taj unutra, dok ne ka`em.

Voz za zapad ili ra|awe Sin|eli}a 185

[uger iza|e iz vagona.

U hodniku se sudari sa SMM. Zagrle se i so~no qube.

[UGER: Sin, sin, Stani{i}u mlad majore, sin, ratnik, naslednik,osvetnik, Sin|eli}!

SMM do krajnosti uzbu|en poku{ava da zaustavi suze i pokazuje `equ dau|e u vagon.

[UGER: Ne sad, ne sad, dok je Dujka ne sredi. Ne sad, molim te.

U hodniku: Roki, Tapirov, Obrad, Unpri, Paganini, Stojiqko, Bo-gunovi}, vojnici i dr. Svi ska~u, grle se, galame. SMM se sa svima grli iqubi.

TAPIROV: Vojnici, mirno!

Vojnici zauzmu stav mirno.

TAPIROV: (Dere se)Oru`je na gotovs!

Vojnici podignu ma{inke...

[UGER: Ovo je qudi skroz izludeo ~ovek.

TAPIROV: Jedi govna matori. Pluton za Stevana Stani{i}a –Sin|eli}a. Pali!

Vojnici kroz prozore hodnika ispale plotun.

Na voz – paqba. U hodniku nastane panika. Svi tra`e zaklon. Vojnicikroz prozor odgovaraju na paqbu.

TAPIROV: (Peva iz sveg glasa)Oj, vojvodo Sin|eli}u, srpski sine od Resave ravne...

Pevaju u raznim polo`ajima, neko u ~u~e}em, a neko u le`e}em.

[UGER: Izginu}emo zbog ovog manijaka, mame mu ga blesave.

TAPIROV: Prpa, prpa matori.

[UGER: E, slatko }u da te odrobijam, mamu ti ludu.

Svi pevaju pesmu o Sin|eli}u.

TAPIROV: Mamu im tursku lojavu jebem, jo{ cvikaju od Sin|eli}a.

Pucwava jewava, opasnost prolazi. Iz raznih polo`aja se izdi`u unormalan stav.

DR DUJKA: (Iz vagona)[uger mo`e, [uger mo`e...

186 Mile Petkovi}

U vagon grune prvi SMM, za wim ostali. SMM pri|e Mari, klekne, uzimapovijenu bebu, grli i bebu i Maru.

SMM: Maro, Maro, zlato, za{to pla~e{, sre}o moja, pa sve je uredu.

DR DUJKA: (Opona{a SMM)Maro, zlato, za{to pla~e{. Pusti tu `enu da se odmori.

SMM zbuwen. Dr`i bebu u naru~ju.

DR DUJKA: [ta me gleda{, kowoslave majorski. @enu pred po-ro|ajem poveo u ovu nedo|iju.

SMM: Ona htela da se porodi u svojoj zemqi.

DR DUJKA: (Opona{a)Ona htela, ona htela...(Svima)[ta zevate u mene pizda vam materina mu{ka. Jebo vasonaj ko vas sakupi, ni{ta drugo i ne znate nego da sebijete. [ta vi mu{ki uop{te znate o `ivotu?

Svi je zapaweno gledaju, ona brizne u histeri~an pla~, hitro joj pri|e[uger, i ona ga ~vrsto zagrli. ^uje se samo kloparawe to~kova voza, izdaqine eksplozije i Dujkino jecawe.

TAPIROV: Jebo te, u ovom ratu svi }emo da odlepimo.

Dr Dujka s’ naporom zaustavqa pla~, iza|e iz [ugerovog zagrqaja, peva...

DR DUJKA: Maro resavkiwo, gujo prisojkiwo...

Svi prihvate pesmu. Mara pla~e. SMM grli bebu i tako|e pla~e.

Na voz po~iwe paqba spoqa. Ovi u vagonu pevaju, ne mewaju}i polo`aj.Kada zavr{e pesmu i paqba prestane.

DR DUJKA: [uger, suni svima pi}e, da nazdravimo Stevanu. Ja samtvrdo odlu~ila da se sa Marom i Stevanom vratim uBeograd. Nek’ pri~ekne malo moj ratni raspored.

SMM: Idem i ja, dada Duj~e.

DR DUJKA: [ta }e{ nam ti? Ajde ka`i {ta }e{ nam? Furaj ti gdemora{, radi taj va{ mu{ki krvavi poso, ako to takomora, a za Maru i Stevana ne brini.

SMM: Moram i ja.

DR DUJKA: Ne mora{ Stani{i}u mlad majore. Imam veliki stan,imam lekove koji su Mari potrebni.

Voz za zapad ili ra|awe Sin|eli}a 187

(Tiho)Mara mora da je pod lekarskim nadzorom izvesno vreme.

SMM upla{en.

DR DUJKA: (Qubi ga)Ma sve je u redu, ludo jedna majorska. Nema{ potrebu dase vra}a{. Mara i dete su ti na sigurnom.

Kucaju se, nazdravqaju, piju. Smeh, galama. SMM dr`i bebu u naru~ju. Svicok}u bebi. Mara pla~e.

Prvo [uger stavi veliku stranu nov~anicu preko bebe, zatim Roki, pasvi ostali.

DR DUJKA: To, to, tako vas volim mu{ki prevaranti, bitange,vaqatori, {ibicari.(Qubi ih sve redom)Ali vi znate da vas va{e Duj~e luj~e ne bi mewalo ni zakoje druge qude na svetu.

[UGER: Stani{i}u mlad majore, da se beba i Mara prenesu uslu`beni kupe kod Stojiqka i Bogunovi}a.

SMM upitno pogleda u Stojiqka i Bogunovi}a.

STOJIQKO: Mlad majore, jo{ pita{. Kako da ne mo`e, ~ove~e.

Stojiqko i Bogunovi} postavqaju Maru i bebu na nosila i iznose.

DR DUJKA: Ti Meri od Resavije da prestane{ da cmizdri{, a tiStive Si|oni {ta ka`e{, ne pro|osmo lo{e. Marke kopleva.

Stojiqko i Bogunovi} iznose Maru i bebu na nosilima iz vagona. Galama,smeh, svi cok}u bebi i ma{u joj. Iz vagona iza|e i Dr Dujka i SMM.

Siksa, koji se u pro{lim scenama nije video, pri|e Rokiju.

SIKSA: Jel’ }e{ ti da baca{ danas ili ne}e{?

Roki ga gleda mutno.

SIKSA: Ako ne}e{ da baca{, za{to si me onda poveo na put.Sine, zabole mene za sve. Ja sam profesionalac.

Siksa se udaqi. Roki tupo zuri ispred sebe.

ROKI: Moram da bacam, ja moram da radim svoj poso. Ili da nebacam, {ta mi savetuje{ [ule?

[UGER: Ne znam sinko. Sam odlu~i.

188 Mile Petkovi}

ROKI: Ja sam, moj [ugeru, niko i ni{ta i sa lovom, a {ta samtek bez love. Odgovori mi, molim te.

[UGER: Ne znam sinko moj, mnogo sad tra`i{ od mene.

Roki razmi{qa, lomi se. Iz yepa izvadi tri kutije od {ibica i kuglicui stavi na {ank. Tupo zuri u wih. U vagonu ti{ina. Svi uprli poglede uRokija.

ROKI: Ajde qudi da se malo zabavqamo, ima dosta do Bjeqine.

Tapirov, Siksa i Unpri diskretno pri|u, gledaju u kutije. Roki ve{tome{a kutije sa kuglicom.

ROKI: Dobro gledajte. Ko poga|a ispod koje je kutije kuglica?

Siksa krene rukom prema jednoj kutiji, Roki mu uhvati tuku.

ROKI: Ne vredi burazeru bez love.

SIKSA: Molim?

ROKI: Ova igra se igra u novac.

SIKSA: Pa u koliko?

ROKI: Recimo u deset maraka.

SIKSA: Mnogo je to.

ROKI: Ma ti nema{ lovu!

SIKSA: Ko nema lovu?

Siksa vadi novac iz yepa, odvoji 10 maraka i stavi ih na {ank.

Siksa podigne kutiju, ispod – kuglica. Roki nevoqno vadi novac iz yepa,daje mu.

Obrad radoznalo pri|e i stane pored Tapirova. Pomno prati Rokijeveprste koji me{aju kutije.

ROKI: Idemo daqe.

SIKSA: Va`i.

Roki me{a kutije, Siksa prati. Siksa podigne kutiju, ispod – kuglica.

ROKI: Nisi lo{, burazere.

Daje novac Siksi. Me{a kutije.

ROKI: Mo`e u duplo, u 20 maraka?

SIKSA: Ne}u vi{e. Meni dosta.

ROKI: Ho}e neko?

Voz za zapad ili ra|awe Sin|eli}a 189

UNPRI: (Lektor)U isto?

ROKI: Va`i.

Unpri podigne kutiju ispod prazno.

UNPRI: (Lektor)Mamu mu.

Pru`a nov~anicu Rokiju. Roki me{a kutije.

ROKI: Mo`e u 20?

UNPRI: (Lektor)Mo`e.

Unpri otkrije kutiju, ispod – prazno. Pru`i nov~anicu Rokiju.

TAPIROV: Slabo vidi{ Umproforac, pusti mene.

ROKI: U koliko?

TAPIROV: U 10.

ROKI: Va`i.

Tapirov otkrije kutiju, ispod –kuglica. Roki daje nov~anicu Tapirovu.Me{a kutije.

ROKI: Da pove}amo, {ta ti je 10 maraka.

TAPIROV: Koliko?

ROKI: Aj’ doma}inski, u 50, pa ya ili bu.

TAPIROV: Mnogo.

ROKI: Mnogo kad biju.

Tapirov se kao dvoumi...

TAPIROV: Al’ samo tri ruke.

ROKI: Va`i.

Roki me{a kutije, Tapirov pa`qivo prati. Obrad, bez daha prati radRokijevih prstiju. Tapirov podigne kutiju – ispod kuglica. Roki me{akutije.

ROKI: Mamu mu! Mo`e duplo, da se vadim.

TAPIROV: Rekli smo samo tri ruke.

ROKI: U redu, ova tre}a neka bude u stotku, pa kom opanci komobojci.

190 Mile Petkovi}

Tapirov se dvoumi.

TAPIROV: Pru`am ti {ansu.

Roki me{a kutije, Tapirov pa`qivo prati, dvoumi se, ~as krene rukomprema jednoj kutiji, ~as prema drugoj, podigne kutiju, ispod – kuglica.Tapirov uzbu|en, radostan.

TAPIROV: Jebo te, preznojih se.

Roki mu pru`a nov~anicu.

ROKI: Opeqe{i me, burazere. Ho}e{ jo{?

TAPIROV: Meni 200 maraka puna kapa. Ne}u vi{e.

Obrad ustreptao, ste`e novac u {aci.

OBRAD: Mogu ja burazere?

UNPRI: (Lektor)Izvini, ja sam na redu.

OBRAD: Ti si ve} igrao.

UNPRI: (Lektor)Jeste. I izgubio.

TAPIROV: Pusti ~oveka, ti }e{ posle.

Roki me{a kutije, Obrad upro pogled u Rokijeve prste.

ROKI: U koliko }emo, ro|a~e?

OBRAD: U 10, more u 20.

ROKI: Va`i.

Roki me{a kutije, Obrad prati. Podigne kutiju – ispod kuglica. Rokimu pru`a nov~anicu.

ROKI: Ba{ me danas ne}e.

OBRAD: (Zagleda nov~anicu)Da sam ju~e odapeo, ovo ne bih znao, da ima leba i bezmotike.

Roki stavqa kutije u yep, broji novac.

ROKI: (Vi{e sebi)Ba{ lepo. Lepu paricu izgubih.(Svima)Ako neko ho}e u 100 maraka, pa ili da se vadim, ilina~isto da propadnem.

Voz za zapad ili ra|awe Sin|eli}a 191

Tapirov, Unpri, Siksa dr`e nov~anice u rukama. Kao dvoume se, oklevaju.Obrad cepti, tako|e stegao novac u {ake.

OBRAD: Ja }u, ro|a~e, po~iwi.

Roki vadi iz yepa kutije, me{a ih.

ROKI: Ovajdi se bar ti, ro|a~e.

Obrad u gr~u prati rad Rokijevih prstiju. Obrad dugo zuri u kutije,podigne jednu, ispod – prazno. Roki mu uzme nov~anicu.

ROKI: Ne pogodi, ro|a~e.

OBRAD: Kako bre, ba{ sam dobro gledao.

Roki vra}a kutije u yep.

ROKI: Ja se malo izvadih. Imam ra~una i da viknem turu. [uger,sipaj, Paganini svirka!

OBRAD: Koja bre tura, koja svirka. Pa ja izgubih 100 maraka.

ROKI: [ta je to?

OBRAD: Kako {ta je to. Me{aj te kutije.

Roki sporo vadi kutije, stavqa ih na {ank, sporo me{a.

ROKI: U koliko sad?

OBRAD: U 100.

ROKI: Va`i.

Roki me{a kutije, Obrad bez daha zuri u wegove prste. Obrad se dvoumidugo, podigne kutiju, ispod – prazno.

OBRAD: Uh, bogovu mu majku, jel’ mogu}e?

Obrad sporo pru`a nov~anicu Rokiju.

ROKI: Nisi dobro gledao.

OBRAD: Mamu mu jebem, 200 maraka gubim. Nemam vi{e pri sebi.Idem po pare, da se niste mrdnuli odatle.

Obrad izjuri iz vagona. Ti{ina. Roki zuri ispred sebe. [uger kao ne{toposluje u {anku. Tappirov i Unpri zbuweni. Siksa blista.

SIKSA: Jesi dilea Tapirove, ali za ovce si akademik.

Roki ga mrko pogleda.

ROKI: [uger, ne{to krije{ o~i.

192 Mile Petkovi}

[UGER: Sinko, ovaj put me izuzmi.

OBRAD: U redu [ugo, stari moj.

Zajapuren, u vagon uleti Obrad sa hrpom nov~anica u {aci.

OBRAD: Me{aj te kutije, i to brzo.

ROKI: Polako ro|a~e.

OBRAD: Nema polako.

ROKI: U koliko?

OBRAD: U sve, u sve, u 200 maraka.

Roki me{a kutije.

ROKI: Da polo`imo pare.

OBRAD: Da polo`imo. I zapamti: Stoku}e nikada nisuprevarili.

ROKI: Ne sumwam, ali takva su pravila.

Stavqaju nov~anice ispod piksle. Roki me{a kutije. Obrad zuri uwegove prste.

ROKI: Dobro gledaj.

Obrad napregnut, kratko di{e, ~elo oro{eno znojem.

OBRAD: Oko sokolovo imam. Niko u Qubi~u nije imo boqi vid odmene. Ne mogu da proma{im.

Obrad podigne kutiju – ispod prazno. Obrad se zanese.

OBRAD: To je nemogu}e, dobro sam gledao, kuku {ta se ovo de{ava.

Obrad dâ Rokiju nov~anicu, ovaj stavqa kutije u yep, okre}e se prema[ugeru. Obrad ga povu~e za rame.

OBRAD: Gde }e{ more?

ROKI: Ne razumem te.

OBRAD: [ta me ne razume{, me{aj te kutije.

ROKI: Da nije mnogo?

OBRAD: Kako mnogo?

ROKI: Kako }emo sad?

OBRAD: U sve, u sve, u 400 maraka.

Voz za zapad ili ra|awe Sin|eli}a 193

Roki me{a kutije, Obradovo lice izobli~eno, blene u Rokijeve prste.Obrad dugo zuri u kutije, lice u znoju. Podigne kutiju – ispod prazno.

OBRAD: [ta je ovo qudi, {ta je ovo. Gubim pare. Ej, kukavacsiwi. Me{aj bre te kutije. Moram da povratim pare.

ROKI: U koliko?

OBRAD: U sve, u sve, u 800, u 800!

Roki me{a kutije.Obrad izmezumqen. Sav u znoju. Op~iwen gleda kutije.Dugo zuri. Podogne kutiju, ispod – prazno. Slomqen jedva govori...

OBRAD: Me{aj za 1600.

Roki me{a kutije, Obrad u znoju zuri u kutije. Op~iweno drekne...

OBRAD: Ova!

Ispod kutije prazno – prazno. Obrad slomqen, pogled mutan.

OBRAD: Me{aj za 3200.

ROKI: Siguran si da ho}e{?

OBRAD: Siguran. Ovaj put sigurno poga|am.

Roki tako|e uzbu|en, prsti mu drhture.

ROKI: Dobro gledaj.

Obrad drhti, znoj mu se sliva niz lice. Razroga~enih o~iju blene uRokijeve prste.

U vagon u|u Obradova `ena i unu~i}i. Obrad se instinktivno okrene iugleda ih. Izobli~enog lica im pri|e.

OBRAD: Ku{, crkotino! [ta }e{ ti ove?! Ko te zvao?!

@ena dostojanstveno pri|e {anku. S’ visine i s’ prezrewem zagledaRokija, Siksu, Tapirova, Unprija, pa sve ostale. Zadr`i pogled nakutijama i novcu ispod piksle. Obrad joj pri|e, uhvati je za pe{eve odode}e, i odnese je kod dece. Deca upla{ena povla~e se nazad.

OBRAD: A vi, {ta vi tra`ite ovde?

Ruka mu krene na udarac, ali se zaustavi u vazduhu. ^u~ne, zagrli ih, krozsuze {apu}e.

OBRAD: Deda mora da pogodi, deda mora da pogodi.

Krene prema {anku.

194 Mile Petkovi}

OBRADOVA@ENA: Kuda Obrade?

OBRAD: Ku{ crkotino.

OBRADOVA@ENA:

Obrade ~ove~e moj i hranitequ na{, nikad ti ne}e{ dapogodi{.

Obrad se besno okrene, udari `eni jak {amar. @ena se zanese.

OBRADOVA@ENA:

Udri ~ove~e, udri, ali ne poga|aj, ne sramoti se, ostavikrvnicima te pare, ti si ih zaradio.

Obrad je izbezumqeno drmusa za ramena.

OBRAD: Otkud ti zna{ da je na mogu da pogodim?

OBRADOVA@ENA:

Ne znam otkud, ali znam da te ovaj(Pokazuje na Tapirova)nije doveo ovde da te daruju, ve} da ti pokupe na{u muku iznoj.(Unese mu se u lice)Obrade, jel’ ti neko ne{to dao u `ivotu?(Miluje mu lice)Daj im te pare, neka su im bogom proste, daj im, nepoga|aj, da si ti nama `iv i zdrav, hranitequ na{.

Obrad stoji skamewen, `ena mu miluje lice. Prisutni bez daha prate ovuscenu. Roki upro pogled u pod. Obrad se prene, gleda prisutne, alistalo`eno, sigurno.

OBRAD: Ne}u da poga|am. Neka ti te pare. Hajdemo.

Obrad, `ena i deca krenu ka vratima.

ROKI: Stani ~ove~e, stani, gde }e{?

OBRAD: (Okrene se)[ta }u ti?

ROKI: Do|i, ~ove~e, do|i. Sve je ovo bila prevara. Dr`i pare.

SIKSA: [ta ti je dileo, mamicu ti krvavu jebem.

Voz za zapad ili ra|awe Sin|eli}a 195

Siksa udari glavom Rokija, ovaj posrne, ispusti nov~anice, koje seraspr{e po vagonu. Roki se izvije, sko~i na Siksu, i udari ga svom snagom.Gruba, mu{ka, nemilosrdna tu~a. Izme|u wihovih nogu, sapli}u}i ihbauqa Obradova `ena, skupqa nov~anice, i trpa ih u nedra. Roki nadja~aSiksu i tu~e ga, ovaj izvu~e no`-skakavac i zarije mu ga u stomak. Rokiispusti bolan, prodoran krik, i kao vre}a sru~i se na pod. Siksa ma{eno`em ispred sebe, prisutni zate~eni, pobegne iz vagona. Za wim prviistr~i Obrad, pa [uger, Tapirov i Unpri. [uger se vrati Rokiju. Sarukama preko stomaka, sav u krvi, oslowen o zid vagona na podu sediRoki. [uger mu pri|e, skine belu bluzu kojom prekrije Rokijev stomak.

[UGER: (Vi~e)Tr~ite po Dujku, hitno je dovedite.

ROKI: Proburazi me, [ugice, ko Mi{a Murata, od u~kura dobijela grla, mamu mu |ubretarsku jebem.

[UGER: (O~i suzne)]uti, ne govori, sad }e da do|e Duj~e.

ROKI: Ne foliraj se, koje Duj~e. Dolijao sam stari moj dru`e,skon~avam.

[UGER: Samo te recnuo, sinko moj. Nije to ni{ta. ^uje{ kakotamo pr{ti. Tamo se gine, sinko moj.

ROKI: Do ki~me, do ki~me me recnuo. [ule, ne bojim se jasmrti...

U vagon u`urbano u|u Dr Dujka, SMM, Tapirov. Dr Dujka hitro kleknepored Rokija, iz torbe vadi vatu, radi oko Rokijeve rane.

ROKI: Yabe se trudi{, dada Duj~e.

DR DUJKA: (Pla~e)Nije to ni{ta, dru`e moj.

ROKI: Ba{ rekoh [ugeru: ne pla{im se ja smrti, a bilo je lepo,kunem ti se, dada Duj~e da je bilo lepo.

Dr Dujka pla~e, poqubi tri puta Rokija, i istr~i iz vagona.

ROKI: Qudi, nisam ja va`an, znate {ta je va`no: ovaj voz ipakfura na zapad.

[UGER: (Pla~e)]uti, ne sme{ da se zamara{.

196 Mile Petkovi}

ROKI: Kad }u da pri~am, ako ne}u sada: qudi, da se pozdravimo,i oprostite mi ako sam vas nekad povredio.

Rokiju pri|e SMM, sa suzama u o~ima i tri puta ga poqubi.

ROKI: Opra{taj kuma{ine.

SMM: Sve ti je opro{teno, kume moj.

ROKI: Stani{i}u mlad majore, da mi ~uva{ kum~e Stevana koo~i u glavi.

SMM pla~u}i iza|e iz vagona.

Rokiju pri|e tako|e sa suzama u o~ima Tapirov, poqubi ga tri puta.

ROKI: Tapirko, nemirko, mame ti ga usvirko, ~uvaj mi [ugera.

Sa suzama u o~ima Tapirov iza|e iz vagona.

Rokiju pri|e Obrad. I wemu o~i pune suza.

ROKI: Oprosti mi, Obrade. Shvati ~ove~e, to je moj poso.

OBRAD: (Ganut)Sve ti je opro{teno. Vaqda tako bog hteo.

Obrad iza|e iz vagona.

ROKI: (Tiho)Paganini, zagudi mi malo ono moje.

Pla~u}i Paganini na uvo svira i peva Rokiju.

ROKI: Hvala ti Paganin{tino, najboqi violinisto Balkana.

Pla~u}i Paganini poqubi tri puta Rokija, jedanput u ruku, vra}aviolinu u futrolu i ganut iza|e iz vagona.

[uger zakqu~a vrata, spusti zavesice, sedne pored Rokija. Sami su.

ROKI: [ugo, nije smrt tako stra{na kao {to se smatra.

[UGER: Koja smrt, sinko moj?

ROKI: Dolijao sam, dru`e moj. Krivo mi je {to je moj otacta~no potrefio kako }u da riknem. Ina~e, on je jednaobi~na budala i lo{ ~ovek... [ugo, pomene da mi daje{ ucrkvi Ru`ici, oko te crkve sam se igrao kao dete... KodMece taksiste mi le`e tri hiqadarke, te{ko ~upalovu...

[UGER: I{~upa}e, ne brini.

ROKI: Moja majka Olga je najboqa `ena na svetu...

[UGER: Znam Roki.

Voz za zapad ili ra|awe Sin|eli}a 197

ROKI: Da ode{ na VMA, i da pita{ koju doktorku rawenicizovu Majka, molim te.

[UGER: Ho}u sinko.

ROKI: (Te{ko di{e)Moj otac Milovan Basari} je jedna obi~na pukovni~kazamlata. Zbog wega sam i isfurao na ulicu... Kod Pre`eu Hajatu imam deset hiqadarki, nema frke...

[UGER: Nema frke.

ROKI: Zna{ da moj budalasti otac onog hoh{taplera jo{ zovemoj mar{al... Kod istra`nog Radojka le`e pet hiqa-darke, ne bi smelo da omane.

[UGER: Ne bi smelo.

ROKI: Znam da je to ni{ta: ovu lovu prilo`i nekom fondu zadecu stradalu u ovom ratu...

[UGER: Ho}u Roki.

ROKI: (Te{ko di{e)Sd mi je jedino krivo {to ne odoh kod Arkana da riknemko ~ovek. A sad da ti ispri~am moju frku: ja sam prekratkog vremena saznao da je moja majka Hrvatica. Ja sam[ugi pola Hrvat, i to me vi{e pe~e nego ova rana.(Te{ko di{e, lice u znoju)Moja majka, moja majka je najne`nija i najplemenitija`ena na svetu. [ugo, ona sad u`asno pati. [ugo, [ugoobe}aj mi, molim te, obe}aj mi, idi ~esto kod moje majkeOlge, i uvek joj pri~aj, i uvek joj pri~aj, da svi Hrvatinisu zlikovci, molim te, molim te...

Roki ste`e [ugerovu ruku, u~ini nekoliko trzaja i umre. ^uju senekoliko pucweva, zatim jako lupawe po vratima. [uger pla~e, zaklopimu o~ne kapke {akom. Ustane, tetura se, ste`e pesnice, udari posto~i}u za stajawe i odvali gorwi deo. Raskrvavi pesnicu. Pri|evratima i otkqu~a ih. U vagon u|e usplahireni Unpri sa pi{toqem uruci, zatim Obrad, Tapirov, SMM, Paganini i ostali. Za wima sanosilima u|u Stojiqko i Bogunovi}, stavqaju Rokija na nosila i iznoseiz vagona. U vagonu `alosna ti{ina. Po~ne jaka pucwava. Meci fiju~u.Voz juri...

KRAJ

198 Mile Petkovi}