UDK = 929

Milorad Radoj~i}

Vaqevo

@IVOJIN P. SIMI] (1848-1926)

prosvetni, dru{tveni, politi~ki i nau~ni radnik

Apstrakt: U radu se govori o @ivojinu P. Simi}u, ro|enom 1848. godine utamnavskom selu Vrelo. Zavr{io je Filozofski odsek Velike {kole u Beogradu.Radio je kao gimnazijski profesor u Negotinu, Vaqevu, Kwa`evcu, Zaje~aru i Be-ogradu. Bio je i profesor U~iteqske {kole i Realke u Beogradu, ali i sekretar ina~elnik u Ministarstvu prosvete i crkvenih dela. Penzionisan je 1906. godine,kao direktor Gimnazije „Josif Pan~i}“ u Beogradu. Bio je utemeqiva~ Dru{tvaSveti Sava, dugogodi{wi predsednik Peva~kog dru{tva „Stankovi}“ u Beogra-du, sekretar Odbora ^upi}eve zadu`bine, dobrotvor Srpske kwi`evne zadruge,~lan Glavnog prosvetnog saveta, ~lan Op{tinskog odbora Grada Beograda, nad-zornik osnovnih {kola, itd. Preminuo je u Beogradu 18. jula 1926. godine.

Kqu~ne re~i: @ivojin P. Simi}, profesor, Negotin, Vaqevo, Kwa`evac,Zaje~ar, Beograd, Dru{tvo Sveti Sava, ^upi}eva zadu`bina, Srpska kwi-`evna zadruga, direktor, sekretar, dobrotvor.

@IVOJIN P. SIMI] (1848-1926) – EDUCATIONAL, SOCIAL,

AND POLITICAL SCIENTIST

Abstract: The article refers to @ivojin P. Simi}, who was born year 1848, in theTamnava village Vrelo. He finished Faculty of Philosophy at Great school of Bel-grade. He worked as gymnasium professor in Negotin, Valjevo, Knja`evac, Zaje~arand Belgrade. In addition, he was a professor of Teacher's education school and Bel-grade gymnasium "Realka" and was at position of secretary and head of Ministry ofEducation and religion. He retired in 1906, as the director of the gymnasium "JosifPan~i}" in Belgrade. He was the founder of St. Sava Society, for several years he wasa president of choir "Stankovi}" in Belgrade, was the secretary of ^upi} endowmentboard, benefactor of Serbian Literary Society, member of Main Educational Counciland of Municipal Board for City of Belgrade, supervisor of elementary schools andso on. He passed away in Belgrade on July 18th, year 1926.

Key words: @ivojin P. Simi}, Negotin, Valjevo, Knja`evac, Zaje~ar, Belgrade, St.Sava Society, ^upi} endowment, Serbian Literary Society, professor, director, secre-tary, benefactor.

5

^LANCI

ARTICLES

Milorad Radoj~i}

6

U ku}i na{eg poznatog zemqaka, profesora Velike {kole, kwi`ev-nika i politi~ara Svetomira Nikolajevi}a (Radu{a, Ub, 1844 – Beo-grad, 1922), maja 1886. godine sastala se grupa istomi{qenika, ugled-nih qudi tog vremena i dogovorila da osnuje Dru{tvo Svetog Save.Dva meseca kasnije to je i ozvani~eno na zboru prijateqa, kada su usvo-jena osnovna pravila, a posle samo nekoliko dana upisano je oko 300~lanova utemeqiva~a.

Dru{tvo se brzo pro{irilo, osnovalo vi{e zadu`bina i objavqi-valo razne publikacije, od kojih je najzna~ajniji ~asopis „Bratstvo“.Obezbe|ivalo je stipendije siroma{noj darovitoj deci i studentima,darivalo besplatne kwige {kolama i narodnim ~itaonicama, a u Beo-gradu je imalo osnovnu i produ`nu {kolu, kroz koju je pro{lo vi{eod 20.000 dece iz srpskih krajeva pod okupacijom.

Za vreme Prvog svetskog rata dru{tvo nije radilo, obnovqeno je1920. godine, a kao stalni moto na kwigama koje je izdavalo bile su re-~i „Brat je mio, ma koje vere bio“. Zabraweno je posle Drugog svetskograta, a novi ‘ivot otpo~elo je tek 1994. godine, na inicijativu grupesrpskih intelektualaca i ~lanova porodica biv{ih ~lanova uprave.Obnovqeno dru{tvo vrlo brzo je iza{lo na put {irewa prosvete, kul-ture i tradicije i od wega se dosta o~ekivalo.

Obele`avawe 125-godi{wice postojawa i rada ovog najstarijeg ak-tivnog srpskog gra|anskog udru`ewa, obele`eno je, 5. novembra 2011.godine, sve~anom akademijom u beogradskom Narodnom pozori{tu inizom prigodnih manifestacija. Zato ga koristimo kao jedan od povo-da da podsetimo na ‘ivot i delo @ivojina P. Simi}a, prosvetnog,dru{tvenog, politi~kog i nau~nog radnika, koji je bio ne samo jedanod utemeqiva~a tog dru{tva, ve} i ~ovek koji je ~etvrt veka bio u we-govom naju`em rukovodstvu, jednog od wegovih prvih sekretara dru-{tva i vi{egodi{weg urednika dru{tvenog organa „Bratstvo“.

Me|utim, @ivojin P. Simi} nije bio aktivista i funkcioner sa-mo tog dru{tva. Pojedini savremenici su za wega tvrdili da je bioprava radilica, izuzetno vredan i retko skroman ~ovek, svestran i ne-umoran u prosvetnim i dru{tvenim poslovima. Bio je ~lan mnogih do-brotvornih dru{tava, ustanova i zadu`bina, izuzetan prosvetni rad-nik, poznati filolog i pisac {kolskih uxbenika, saradnik i urednikmnogih glasila, kraqev i narodni poslanik. U enciklopediji1 pi{eda je bio, filolog i pisac ~lanaka iz oblasti jezika i kwi`evnosti,istaknuti prosvetni radnik, zna~ajan zbog nastojawa da se reformi-

1 Mala enciklopedija „Prosveta“, 1978, 196.

{u osnovne {kole. Za ‘ivota mnogo jeradio i uradio, pa je u svoje vreme bioveoma po{tovan i cewen ali je vremeu~inilo svoje, pa je sada skoro zabora-vqen.

Danas, vi{e ni{ta ne podse}a na we-ga, a i u rodnom kraju verovatno se naprste mogu nabrojati osobe koje ne{tovi{e znaju o wemu. Nema sumwe da biwegovi radni rezultati bili i znatnove}i da nije imao izuzetno te`ak i mu-kotrpan ‘ivot sa dosta li~nih i poro-di~nih tragedija.

Rano je ostao bez oba roditeqa te semorao sam probijati kroz ‘ivot. Vero-

vatno sli~na ‘ivotna sudbina zbli`ilaga je sa vr{wakom Qubomirom Qubom Kova~evi}em, potowim ~uve-nim istori~arom, profesorom Velike {kole i akademikom, ali i we-govim ne{to starijim ro|akom, a svojim {kolskim drugom iz gimna-zijskih klupa Milovanom \. Gli{i}em, potowim piscem i tvorcemrealisti~ke pripovetke o srpskom selu. Sva trojica rano ostav{i bezroditeqa, bili su primorani da se snalaze i uz velike napore probi-jaju kroz ‘ivot. U po~etku su se {kolovali ispoma`u}i se sa 10-20 di-nara „blagodejanija“ ili davawem ~asova („kondicija“) imu}nijim, aslabijim |acima. Jo{ kao gimnazijalci jasno su formirali svoj po-gled na ‘ivot i dru{tvo u kome ‘ive i po~eli da se interesuju za poli-tiku, ali i bave novinarstvom i kwi`evno{}u. U mladosti bili supoliti~ki istomi{qenici i sara|ivali na raznim poqima delova-wa. Vremenom je postao i intimni prijateq Stojana Novakovi}a, po-znatog nau~nika i dr`avnika.

Poreklo i {kolovawe

Prilikom prvog, potpunog a sa~uvanog, popisa stanovnika u Kne-`evini Srbiji, obavqenom 1862. i 1863. godine, u tamnavskom seluVrelo, kao naslednik mase po~. Petra Simi}a iz tog sela popisan jewegov sin @ivojin, koji je tada imao samo 14. godina. Sa wim u zajed-ni~kom doma}instvu tada je ‘ivela samo bratu~ed Stevanija, stara 9godina. Wihova celokupna imovina iznosila je deset plugova ili de-set dana orawa, a bila je procewena na 40 dukata, dok je wihov mese~ni

@ivojin P. Simi} (1848–1926)

7

@ivojin P. Simi}

prihod iznosio samo jedan talir, pa su bili razvrstani u prvu, naj-ni`u klasu gra|ana.2

Verovatno je malo onih koji znaju da se iza naslednika pomenutemase krije @ivojin Simi}. Po{to se u na{oj literaturi pojavqujevi{e poznatih li~nosti sa istim imenom i prezimenom, li~nost izove biografije ozna~ava}emo sa @ivojin P. Simi}, kako se povremenoi potpisivao.

Ro|en je 15. oktobra 1848. godine u Vrelu, Srez tamnavski, Okrug va-qevski, od oca Petra i majke Qubice.3 Na ‘alost o porodici iz kojepoti~e nismo uspeli ni{ta konkretniji saznati. ^ak ni antropogeo-graf Qubomir Pavlovi}, u poznatoj studiji „Antropogeografija Va-qevske Tamnave“ (Beograd, 1912), pri nabrajawu tamo{wih familija nepomiwe wegove Simi}, mada je evidentno da su tada ‘iveli u Vrelu i daih ima i sada. Iz te porodice poti~e dr Pribislav Simi}4, dugogodi-{wi dekan Bogoslovskog (Teolo{kog) fakulteta SPC u Beogradu.

Poznato je da je osnovnu {kolu u~io i zavr{io u mestu ro|ewa. Ia-ko je rano ostao bez roditeqa imao je ‘arku ‘equ da nastavi daqe{kolovawe. Prvu mu{ku beogradsku gimnaziju zavr{io je {kolske1869/70. godine. Ostalo je zabele`eno da se jo{ kao gimnazijalac isti-cao svojim literarnim radovima i prevodima na sastancima \a~keliterarne dru`ine „Nada“ pri Prvoj beogradskoj mu{koj gimnaziji.5

Zna se da je neko vreme bio i predsednik te dru`ine i da je bio organi-zator i realizator mnogih wenih aktivnosti.

Pri kraju {kolovawa, 29. aprila 1870. godine, @ivojin P. Simi},Milovan \. Gli{i}, pisar Josimovi} i sedam odbornika pomenutedru`ine tra`ili su od „Soveta gimnaziskog“ da im se odobri odr`ava-we sastanka i onda kad profesor nije prisutan. Tekst kojim su se obra-tili bio je o{tar protest usmeren ne samo protiv gimnazijskog saveta i

Milorad Radoj~i}

8

2 Arhiv Srbije, Beograd, Popisne kwige 1862/63, Okru`je vaqevsko Sreztamnavski, Op{tina vreqanska. Rezultati tog popisa za op{tinu Ubpre{tampani su kwizi „Na{i preci“, Ub, 2002, kw. II

3 Radoj~i}, 2001, 2944 Simi} (Bogoquba) Pribislav (Vrelo, Ub, 01. 09. 1935), zavr{io je Bogo-

slovski fakultet SPC u Beogradu i tri semestra postdiplomskih studi-ja na Starogr~kom teolo{kom fakultetu u Bernu i Ekumenskom insti-tutu u @enevi. Na Bogoslovskom fakultetu u Beogradu odbranio je dok-torsku disertaciju „Romanov tiptik“. Vi{e puta biran je za prodekana idekana Bogoslovskog fakulteta u Beogradu a sada ima zvawe proto-|akona. Govori nema~ki, engleski, gr~ki i ruski i ima vi{e objavqenihstru~nih i nau~nih radova. @ivi u Beogradu, ul. Mokrolu{ka 86.

5 Radoj~i}, 1996, 14

\or|a Maleti}a, direktora – konzervativca, ve} i u posrednoj linijii protiv Namesni{tva, koje je zaziralo od „politizirawa“ u {kolamai na ~iji se mig sve to radilo. Ali uzalud je dru`inska uprava prote-stovala, Savet je odlu~io „da ostane sve kao i do sada“ bilo.6

Mada je ‘iveo u veoma te{kim okolnostima i prakti~no bez najele-mentarnijih uslova za ‘ivot i {kolovawe, pa`qivo je pratio svadru{tvena zbivawa toga doba i umeo da ~esto i veoma o{tro komenta-ri{e negativne pojave u dru{tvu. I pored svega, skoro u redovnom ro-ku zavr{io je studije na Filozofskom odseku Velike {kole u Beogra-du. Da bi mogao da prati nastavu i nabavqa najnu`nija nastavna sred-stva najpre je davao kondicije slabijim |acima, a potom je po~eo pisa-ti i sara|ivati u vi{e listova i ~asopisa.

[kolski drug i bliski saradnik Milovana \. Gli{i}a

Tokom gimnazijskog {kolovawa i za vreme studija bio je {kolskidrug, bliski prijateq i saradnik Milovana \. Gli{i}a. Poredsli~nih ‘ivotnih sudbina oba su volela dru{tvo, a i dru{tvo je vole-lo wih. Velibor Berko Savi} je zabele`io da su u mladosti bili ne-razdvojni drugovi i da su zajedno radili u istoj redakciji. Po{to subili veoma muzikalni, ~esto su se nadmetali u svirawu. Dok za Gli-{i}a znamo da je odli~no svirao violinu i flautu7, za Simi}a nismouspeli saznati na kom je instrumentu muzicirao.

Za wihovo dru`ewe vezano je i zajedni~ko hap{ewe 1872. godine. Otome je Gli{i}eva sestra Stanka \. Gli{i}8 svojevremeno zapisala:„Sutradan sam od bratovog druga koji je do{ao da me obi|e, doznala za-{to je uhap{en. On, @ivojin Simi} i Ilija Kolovi} pre{li su u Ze-mun, nakupovali zabrawenih kwiga 'Srbija na Istoku' od SvetozaraMarkovi}a, kri{om ih doneli u @ivojinov stan, sakrili ispod slama-rice, pa zapalili cigarete i radovali se {to su tu stvar tako ve{to iz-veli. Odjednom, otvore se vrata, u|u policajci, sve pretresu, na|u kwi-ge, pokupe ih i ponesu, a wih svu trojicu odvedu u zatvor. Posle su onisumwali na jednog wihovog druga da ih je on odao.” Zbog ovoga su 23 danaproveli u zatvoru i bili optu`ivani kao „buntovnici po zanatu iagenti Internacionale“, mada je to bio wihov prvi ozbiqan sukob sazakonom. Na saslu{awu ih je upravnik varo{i Beograd ~ak pitao gde

@ivojin P. Simi} (1848–1926)

9

6 Savi}, 1997, 697 Isto, 139.8 Gli{i} S., 1933.

im je oru`je kojim su hteli da ubiju Kwaza.9 Pomilovani su kao poli-ti~ki krivci prilikom stupawa kneza Milana na srpski presto.

Tako|e, malo se zna da je @ivojin P. Simi} sa Milovanom \. Gli-{i}em pokrenuo i ure|ivao popularni {aqivi list „Vrzino kolo“.Saradnici tog lista nikog nisu ostavqali po strani a umeli su pra-viti krupne i masne {ale. Kao {to dolikuje mladim i slobodoumnimqudima uzimali su u podsmeh pojedine organe reakcionarnih vladaju-}ih struktura toga doba i ismevali naredbe vlasti kojima se i{lo nasuzbijawe rada novih politi~kih struja. Po{to je policija htela toda spre~i to se i ona povremeno nalazila na wihovom udaru, „pa ih jewihov podsmeh vi{e pekao nego i najo{trija kritika.“10

Dosta su pisali na razne, posebno aktuelne, teme i objavqivali porazli~itim listovima, ~asopisima i sli~nim publikacijama. ^ak supovremeno zajedno pisali i objavqivali kwi`evne oglase, kako se on-da govorilo i pisalo, odnosno kwi`evne prikaze kako se sada naziva-ju. Tako su u Srpskim novinama

11 zajedno objavili kwi`evni prikazkwige „Hiqadu i jedna no}. Arabqanske pripovetke“. S pozivom nasakupqa~e potencijalnih prenumeranata ili kupaca tih izdawa sli-~an, ako ne i isti, prikaz pomenute kwige, pod naslovom „Kwi`evnioglasi“ objavili su i u Vrzinom kolu, broj 18, od 29. juna 1873. godine,na 72. strani.

Po~etak radne karijere

Prvo zaposlewe @ivojin P. Simi} dobio je, 3. aprila 1874. godi-ne, kao praktikant Ministarstva prosvete i crkvenih dela. Sa nepu-nih 26 godina nije mu odgovarao kancelarijski rad pa je molio je dabude raspore|en na neki drugi posao u vezi sa profesijom za koju se{kolovao. Samo sedam dana kasnije postavqen je i za zastupnika na-stavnika u Drugoj beogradskoj ni`oj gimnaziji. A da podsetimo, tagimnazija osnovana je ukazom Kne`evskog namesni{tva u ime malolet-nog kneza Milana Obrenovi}a 11. avgusta 1870. godine pod nazivomPalilulska polugimnazija, pa se mo`e sresti i pod tim nazivom.

Kao {to se iz dostupnih podataka vidi ni ovde se nije du`e za-dr`ao jer je, ve} 20. avgusta iste godine, postavqen za predava~a Ni`egimnazije u Negotinu, koja je po~ela sa radom jo{ 10. septembra 1839.godine odlukom Dr`avnog saveta i potvrdom Namesni{tva kwaza

Milorad Radoj~i}

10

9 Savi}, 1997, 12310 Lazarevi}, 1933.11 Srpske novine, 1873, 428

Srpskog o preseqewu Zaje~arske polugimnazije (Glavne {kole) u Ne-gotin. Me|utim, 1860. godine do{lo je do ukidawa Negotinske gimna-zije, kada je ona vra}ena u Zaje~ar, da bi 1867. godine bila ponovo bilavra}ena u Negotin.

Me|utim, ukazom od 1. decembra 1875. godine postavqen je za su-plenta Ni`e gimnazije u Vaqevu. Posle privremenog prekida nastaveu toj {koli zbog srpsko-turskog rata, predavawa u woj su nastavqenatek 18. marta 1877. godine, ali u ne{to izmewenom sastavu. Umesto@ivojina Simi}a i Viqema Kapnera u ovda{woj gimnaziji su po~eliraditi suplent Miloje Gaji} i u~iteq Svetozar Luki}.12

Po li~noj molbi, a na osnovu ukaza od 10. januara 1876. godine @i-vojin P. Simi} je ponovo je postao suplent Ni`e gimnazije u Negoti-nu. Iz prethodnog se da zakqu~iti da se @ivojin P. Simi} po dva putavra}ao u neke {kole i ustanove. Dakle, jedna od tih {kola u kojoj je ra-dio u dva navrata bila je i Ni`a gimnazija u Negotinu. Svi na{i po-ku{aji da saznamo {ta je bio uzrok tako ~estih preme{taja Simi}aostali su bez rezultata. Poznato je da su oni opravdavani „potrebamaslu`be“. Sa ove vremenske distance te{ko je objektivno suditi o tome.

Ukazom od 15. avgusta 1878. godine @ivojin Simi} postaje je suplentGimnazijske realke u Kwa`evcu, gde po potrebi slu`be izvesno vreme ivr{i du`nost direktora, a potom i daqe radi kao wen profesor. Pre-ma na{im saznawima Ukazom Ministarstva prosvete od 1. decembra1870. godine, osnovana je kao dvorazredna realka u Kwa`evcu, ali je po-~ela sa radom tek slede}e {kolske godine, odnosno 2. septembra 1871.godine. Pravo da otvori i ima tre}i i ~etvrti razred stekla je tek 1888.godine. Me|utim to kao da joj nije smetalo da za 135 godina postojawakroz ovu gimnaziju pro|e vi{e od 8.000 u~enika. Me|u biv{im u~enici-ma te gimnazije bilo je preko osamdeset doktora nauka i tri akademika.

Jo{ kao mlad, ali ambiciozan prosvetni radnik dobro je ovladaoprosvetnom problematikom, pa je uporno i sistematski tragao za mo-gu}nostima i putevima wenog unapre|ewa. O tome je povremeno govo-rio na stru~nim skupovima, ali i pisao u pojedinim ~lancima. Kaodobar pedagog i demokratski nastrojen ~ovek sve otvorenije se supro-stavqa fizi~kom ka`wavawu u~enika ({amarawe, packe, kle~awe,stajawe u }o{ku i sli~no). Insistira da se nastavni program {topotpunije obra|uje na ~asu i da se slobodno |a~ko vreme, umesto na do-ma}e zadatke, koristi za igru, razonodu i rad u ku}i. S tim u vezi on~esto nagla{ava i opasnost od besposli~ewa i dokolice koji kvare

@ivojin P. Simi} (1848–1926)

11

12 Peri{i}, 1997, 212

kako ne samo decu ve} i odrasle qude. Svestan da pojedinac ne mo`emnogo da u~ini da promeni prilike u dru{tvu zala`e se za osnivawestrukovnih organizacija i aktivno u~estvuje u wihovom radu. Tako jetokom slu`bovawa u Kwa`evcu radio na osnivawu U~iteqskog udru-`ewa.13 Uporedo sa tim ~esto je kriti~ki analizirao proces opisme-wavawa potkrepquju}i svoje tvrdwe primerima iz prakse i insisti-rawem na aktivnom u~e{}u |aka u tom procesu.

Direktor Gimnazije u Zaje~aru

Ukazom od 16. avgusta 1879. godine odlazi za profesora i privreme-nog direktora Ni`e gimnazije u Zaje~aru, koja spada u red najstarijih{kola ove vrste u Srbiji. Kao direktor te gimnazije, koja je otvorilasvoja vrata |acima jo{ davne 1836. godine, @ivojin P. Simi} je radiood 11. septembra 1879. do 25. jula 1882. godine. Na ‘alost nema mnogopisanih dokumenata koji svedo~e o wegovom radu u toj {koli. U pi-smu14 koje je Petar Pavlovi} 14. jula 1929. godine iz Beograda poslaoMarinku Stanojevi}u, pomiwe ga me|u nekolicinom uglednih pro-svetnih radnika koji su radili u toj uglednoj vaspitno-obrazovnojustanovi.15

Poznato je, da je uz povremena seqakawa u Negotin i sa izvesnim pro-menama u organizaciji, strukturi i koncepciji nastavnog programa (uskladu sa dru{tvenim ure|ewem i ciqevima vaspitawa klase na vlasti)ova sredwa {kola nad`ivela je sva burna zbivawa, bune, ratove i revolu-cije i traje do dana{wih dana. Posle toga perioda u Zaje~aru 1869. godi-ne osnovana je Ni`a gimnazija (od 1. do 4. razreda). U wu su se upisivali|aci koji su zavr{ili ~etvororazrednu osnovnu {kolu. Po zavr{etkuni`eg te~aja (~etiri razreda) u~enici su polagali ni`i te~ajni ispitili malu maturu. U ovu {kolu pre svega upisivali su se deca iz porodicatrgovaca, ~inovnika, zanatlija i imu}nijih zemqoradnika.

Ova {kola imala je vrsne stare{ine i dobre nastavnike, a prviwen direktor bio je @ivojin P. Simi}, profesor, koji je na tom po-lo`aju ostao tri godine. Posle Simi}a, ovom {kolom u Zaje~aru ru-kovodio je Sima Bimbi}, raniji stare{ina zaje~arske „real~ice“. Za-tim se na du`nosti direktora, od godine Timo~ke bune i u nekolikonarednih, nalazio Jovan Mitrovi} za ~ije je vreme ni`a gimnazijaprerasla u vi{u sedmorazrednu gimnaziju.

Milorad Radoj~i}

12

13 Grupa autora, 1987, 4514 Istorijski arhiv Zaje~ar, B2-MS-25115 Pedovi}, 1998, 136

Za vreme Simi}evog slu`bovawa u Zaje~aru za potrebe tamo{wegimnazijske realke sagra|ena je nova {kolska zgrada za koju je projekaturadio Rihard Lang, deda poznatog glumca i ~uvenog Zaje~arca ZoranaRadmilovi}a. Godinu dve dana kasnije, 1884. ona dobija i peti razred,pa postaje potpuna gimnazija, ~ime je zna~ajno pro{iren broj nastav-nih predmeta i broj zaposlenih radnika.

@iteqi ovog grada imali su priliku da @ivojina P. Simi}a upo-znaju kao izuzetnog pedagoga, odli~nog organizatora i vrednog dru-{tvenog pregaoca u gra|anstvu. Tih godina posebno je bio anga`ovanu mesnoj peva~koj dru`ini. Wegovu „besprekorno ~istu, melodijskubesedu“ na kraju {kolske godine, u skromnoj zgradi ni`e gimnazije,dugo su pomiwali mnogi u~enici i wihovi roditeqi, a divio joj se iMilan \. Mili}evi} sekretar Ministarstva prosvete i crkvenih po-slova, za vreme svoje posete Zaje~aru 1881. godine.16

Direktor @ivojin P. Simi} i nastavnici Kosta Ivkovi}, Milo{Markovi} i Jovan Popli{an, kao i verou~iteq Dimitrije Petkovi}osnovali su Gimnazijsku ~itaonicu. Svi su se obavezali da ~itaoniciredovno ustupaju periodiku koju sami primaju, da prikupqaju kwige,posebno pedago{ke i kwi`evne sadr`ine i pretplate {kolu na listo-ve i ~asopise. Ulozi pomenutih nastavnika po sto dinara godi{weslu`ili su za odr`avawe ~itaonice.

Zahvaquju}i wihovom anga`ovawu i odricawu za kratko vreme na-stavni~ki kadar i u~enici mogli su da pored kwiga koriste i ve}i brojnaslova periodike: Srpske novine, Prosvetni glasnik, Vaspita~, Neven,Javor, Videlo, Samoupravu, Borbu, Rad, Narodno oslobo|ewe, Zastavu,Barjaktar, Golub, Otaxbina, Srpski list, Pobratimstvo, Srbadija, No-

vi zvuci, Starmali, Hri{}anski vesnik, Qubqanski zvon, Vjek, na ruskomjeziku, Padagogium, Deutsche Rundschau für die Literatur des Inund Auslan-

des, Deutsche Sculpraxis, Nouvelle Revie i Revue politigue et letteraire.17

Profesorski ispit polo`io je 2. maja 1883. godine sa odli~nimuspehom i dobio diplomu.18 Polagao je srpski i staroslovenski jezik,istoriju srpskog naroda i nema~ki jezik. Tema wegovog profesorskogispita bila je „Samoglasnici staroslovenskog i srpskog jezika“. Ka-ko je dosta radio na svom op{tem i stru~nom usavr{avawu, va`io je zajednog od najboqih poznavalaca srpskog i staroslovenskog jezika uSrbiji (dobrog filologa).

@ivojin P. Simi} (1848–1926)

13

16 Cveti~anin, 1936, 9517 Grupa autora, 1987, 4118 Xoni}, 1927, 281

Povratak u Beograd

Odlukom nadle`nih 25. jula 1882. godine preme{ten je za Beograd ipostavqen za profesora ovda{we U~iteqske {kole. Dolazak u glavnigrad shvatio je kao nagradu i priznawe za dotada{wi rad, po{to jeobrazovawe u Srbiji imalo ve} imalo tradiciju {kolovawu u~iteqai za to su birani najkvalitetniji kadrovi. Prva u~iteqska {kola uSrbiji, sa sedi{tem u Kragujevcu osnovana je, januara 1871, a 1878. go-dine preme{tena je u Beograd. Sa prekidima u ratnim godinama, delo-vala do septembra 1972. godine, kada je prerasla u Pedago{ku akade-miju, a od od 30. septembra 1993. godine nastavqa da radi kao U~iteq-ski fakultet Univerziteta u Beogradu.

Wegova profesionalna karijera i nakon toga nastavqa da ide uzla-znom linijom. Posle godinu dana, 4. jula 1883. postavqen je za sekreta-ra II klase Ministarstva prosvete i crkvenih poslova. O~igledno za-dovoqni wegovim radom, Ukazom od 16. februara 1885. godine unapre-|en je u sekretara Ministarstva prosvete i crkvenih poslova I klase.Dve godine kasnije, odnosno 10. juna 1887, ponovo je profesor U~iteq-ske {kole u Beogradu, da bi 1. septembra 1889. godine, navodno po po-trebi slu`be, bio postavqen za profesora Beogradske realke.

U Ministarstvo prosvete i crkvenih poslova vra}a se 18. jula1895. godine, ali ovog puta za na~elnika III klase. Me|utim uvidev{ida je to gre{ka ve} 1. januara 1896. godine unapre|en je za na~elnika II

klase Ministarstva prosvete i crkvenih poslova. Posle godinu dana,Ukazom od 1. januara 1897. godine ponovo je preme{ten za profesoraBeogradske realke sa redukovanom platom od 6.000 na 5.000 dinara go-di{we.

Od po~etka {kolske 1898/99. godine @ivojin P. Simi} opet radiu Drugoj beogradskoj gimnaziji, kojoj su 1898. godine pripojena svaodeqewa u me|uvremenu ukinute Realke. Posle toga ona je zvani~nonazvana Gimnazija „Vuk Stefanovi} Karaxi}“ u Beogradu. Ovde jepredavao je srpski jezik19 i ubrzo postao zapa`en i cewen prosvetniradnik, koji se pored rada u {koli dosta anga`ovao i u dru{tvenom‘ivotu svoje sredine.

Direktor Tre}e beogradske gimnazije

Privremeni direktor Tre}e beogradske gimnazije, 1902. godine,bio je profesor te {kole i vi{egodi{wi narodni poslanik RankoPetrovi} iz Brezovica kod Vaqeva. Ve}, 24. avgusta 1902. godine, di-

Milorad Radoj~i}

14

19 Grupa autora, 1970.

rektor I klase Tre}e beogradske gimnazije ili kako se tada zvalaGimnazije „Josif Pan~i}“ u Beogradu20 postao je @ivojin P. Si-mi}. Ukazom, od 10. aprila 1904. godine, odlu~eno je da se {kola zo-ve samo Tre}a beogradska gimnazija i pod tim nazivom radi sve do1956. godine.21

Na po~etku ova {kola je radila u staroj zgradi kod Vaznesewske cr-kve, podignutoj 1864. godine. Po{to je ona bila tesna i neuslovna od-lu~eno je da se pristupi izgradwi nove {kolske zgrade. Projekat suuradili poznate arhitekte Du{an @ivanovi} i Dragutin J. \or|e-vi}. Posle vi{e odlagawa wena izgradwa po~ela je juna 1905, a zavr-{ena je oktobra 1906. godine. Ubrzo potom izvr{eno je weno preseqe-we u novu {kolsku zgradu na Cvetnom trgu (ul. Wego{eva broj 15), paje nastava u woj po~ela 7. novembra 1906. godine.22

Nema sumwe da je velike zasluge za zidawe nove {kolske zgrade, kojaje identi~na sa gimnazijskom zgradom u Vaqevu, imao direktor Si-mi}, koji je jo{ u Zaje~aru pokazao da ume da organizuje i nadzire iz-gradwu {kolskih objekta. U prilog ovoj konstataciji ide i ~iwenicada je on jo{ za vreme zidawa {kolske zgrade obrazovao komisiju koja jeimala zadatak da za novu {kolu odabere odgovaraju}i name{taj i in-ventar. Zahvaquju}i i tome {kola je snabdevena |a~kim klupama i sto-lovima za crtawe koji su tada bili najmoderniji. Za svaku u~ionicubila je nabavqena po tabla izra|ena po nacrtu beogradskog profeso-ra matematike Nikole Vrsalovi}a, a na kojima se pisalo pisaqkama uboji na beloj hartiji. Gimnazija je i kasnije nabavqala savremenasredstva za nastavu pa je jo{ 1912. godine imala dva projekcijska apa-rata – za dijapozitive i filmove.23

Ina~e, zbog svoje arhitektonske i istorijske vrednosti {kolskazgrada je jo{ 1964. godine progla{ena spomenikom kulture. Iz obra-zlo`ewa Re{ewa, vidi se da je zgrada sagra|ena u stilu akademizmasa jasno nagla{enim klasicisti~kim elementima u bogatoj spoqnoj

@ivojin P. Simi} (1848–1926)

15

20 Ova {kola osnovana je za vreme druge vladavine kneza Milo{a, 1859. go-dine, kao popularno nazvana Terazijska polugimnazija. Tokom 1875. go-dine mewa naziv u Beogradska ni`a gimnazija, a 1891. godine ukazom Mi-nistarstva prosvete u crkvenih poslova Kraqevine Srbije dobija nazivTre}a beogradska gimnazija. Kasnije je poznata kao klasi~na gimnazija, aod 1963. godine je Osma beogradska gimnazija.

21 Izvesno vreme, izme|u dva svetska rata, zvala se Tre}a mu{ka realnagimnazija u Beogradu.

22 Grupa autora, 1992, 5223 Isto, 142.

i unutra{woj plasti~noj dekoraciji. Karakteri{u je rasko{ne fa-sade, bogata spoqa{wa i unutra{wa ornamentika, {iroka stepeni-{ta i holovi sa mermernim stubovima. Po tim ocenama zgrada pred-stavqa najboqi primerak prve najmodernije {kolske arhitekture sapo~etka 20. veka po svojim konstruktivnim, funkcionalnim i stil-skim odlikama.

Na polo`aju direktora Tre}e beogradske gimnazije @ivojin P.Simi} je ostao do 20. aprila 1906. godine, kada je sa navr{ene 32godine ukazne slu`be penzionisan, zbog bolesti i po sopstvenoj‘eqi.24 Neposredno pred penzionisawe odlikovan je ordenom Sve-tog Save II stepena sa zvezdom. Ispra}en je kako to zaslu`nimapripada.

Ako je suditi po rezultatima koje je ostvarivao u nastavi moglobi se re}i da je imao izuzetno bogatu i uspe{nu karijeru. Me|utim, uwoj je bilo dosta uspona i padova. ^ini nam se da je te{ko na}i sred-wo{kolskog profesora koji je imao toliko promena radnih mesta ipreme{taja iz jednog u drugo mesto. Imamo i podatak da je pre po-vratka u Beograd izvesno vreme radio i u Smederevu ali potvrdu zatu tvrdwu nismo uspeli na}i. Wemu to kao da nije smetalo ve} je na-stavqao da radi sa istim entuzijazmom i da ostvaruje jo{ boqe re-zultate. Ni nepravde koje su mu nano{ene nisu ga pokolebale i obes-hrabrile.

Neumoran na svakom poqu

I ako je bio dete sa sela, koje je tako re}i pobeglo iz rodnog krajada bi se {kolovalo pod vrlo te{kim okolnostima, @ivojin P. Simi}je imao ne samo solidnu stru~nu spremu ve} i visoku op{tu kulturu.Neumorno je radio na samoobrazovawu i imao smisla i voqe i intere-sovawa za sve grane kulturnog ‘ivota. Naro~ito je imao razvijen ose-}aj za umetnosti i u`ivao u wima. Muziku i pesmu je mnogo voleo iotuda wegov dugogodi{wi rad u pojedinim peva~kim dru{tvima.Imao je jo{ jednu lepu vrlinu. Bio je {tedqiv, ‘iveo skromno i nikadse ni~im nije razmetao.

U ranoj mladosti @ivojin P. Simi} se intenzivno bavio kwi`ev-nim i novinarskim radom. U vi{e navrata oprobao se i u prevo|ewu.Ne{to je radio zajedno sa Simom Pandurovi}em i Milovanom \. Gli-{i}em. U prikazu kwige Hiqadu i jednu no} on i Milovan \. Gli{i}

Milorad Radoj~i}

16

24 \uri}, Jovi}, 2004, 385-386

su napisali: „[to se ti~e na{eg vernog prevoda, laskamo sebi da sene}emo postideti pred na{im ~itaocima“.25

Kao dobar stru~wak i vredan profesor u`ivao je izuzetno po{to-vawe svojih kolega i pretpostavqenih, pa je na razli~ite na~ine u~e-stvovao u prosvetnom i politi~kom ‘ivotu starog Beograda. Godina-ma je bio nadzornik osnovnih {kola i izaslanik ministra prosvetena ispitima u Vi{oj ‘enskoj {koli. Istovremeno bio je ~lan Komi-sije za polagawe profesorskih ispita itd.

Kao svog redovnog ~lana Uprava Profesorskog dru{tva birala gaje i delegirala za izaslanika na Obodskoj proslavi u Crnoj Gori. Mi-nistarstvo prosvete odre|ivalo ga je da dr`i prakti~na predavawa zau~iteqe. Bio je ~lan Glavnog prosvetnog saveta Srbije. Ukazom od 23.novembra 1884. godine postavqen je za zamenika, a Ukazom od 5. decem-bra 1886. godine za ~lana Disciplinarnog suda26.

Ovaj svestrani Tamnavac aktivno je u~estvovao i u dru{tvenom ikulturnom ‘ivotu na{eg naroda i bio je anga`ovan u radu vi{e pro-svetnih i humanitarnih ustanova, pa su mu poveravane i razne odgo-vorne du`nosti. Bavio se i dobrotvornim radom, pa je bio utemeqi-va~ fondova za pomagawe siroma{nih u~enika zaje~arskih {kola;~lan i utemeqiva~ U~iteqskog udru`ewa; ~lan i dobrotvor Srpskekwi`evne zadruge; po~asni ~lan Zaje~arskog peva~kog dru{tva, ~lanuprave Vi{eg zavoda za vaspitawe devojaka, po~asni ~lan Zaje~arskogpeva~kog dru{tva itd. Neko vreme bio je i ~lan odbora Zavoda za vas-pitawe devojaka u Beogradu. Godinama bio je ~lan odbora Beogradskeop{tine i ~lan wenog Odbora za pomo} poplavqenim.

Vi{e od 16 godina @ivojin P. Simi} bio je predsednik Peva~kogdru{tva „Stankovi}“ u Beogradu, koje je osnovano, 2. avgusta 1881. go-dine, i nosi prezime prvog srpskog {kolovanog muzi~ara KornelijaStankovi}a. Ina~e, taj kompozitor, horovo|a i pijanista, prvi jeuveo osnovne harmonske zapise srpskih izvornih i duhovnih kompozi-cija. Do Drugog svetskog rata hor ovog dru{tva dostigao je presti`anugled i gostovao je u mnogim zemqama, od Francuske do Rusije.27

U vreme dok je bio predsednik, a pod pokroviteqstvom W. V. KraqaPetra I Kara|or|evi}a, pri ovom dru{tvu 1911. godine osnovana jeMuzi~ka {kola „Stankovi}“ u Beogradu. Kroz ovu {kolu su pro{li

@ivojin P. Simi} (1848–1926)

17

25 Srpske novine, 1873, 428.26 Xoni}, 1927, 282.27 Tokom 2003. godine reaktiviran je i reafirmisan hor, okrenut je o~uva-

wu tradicionalnih vrednosti, izvo|ewu svetovne i duhovne muzike, kaoi afirmisawu savremenih doma}ih autora.

mnogi, danas priznati muzi~ki umetnici i predavali vrsni pedagozii muzi~ki eksperti o ~emu svedo~e brojne nagrade i priznawa.

^lan i dobrotvor Srpske kwi`evne zadruge

Kao veliki qubiteq pisane re~i i dobre kwige @ivojin P. Simi}bio je ~lan i dobrotvor Srpske kwi`evne zadruge, na{e najstarije iz-dava~ke ustanove i jedne od malobrojnih kulturnih institucija srp-skog naroda osnovanih u XIX veku koje su uspele da se, i do danas,odr`e uprkos te{ko}ama i isku{ewima kroz koja je prolazila.

U wenim Pravilima pisalo je da se osniva „u nameri da pomognepravilnije {irewe odabranih dela iz lepe kwi`evnosti i iz op{tekorisne pouke i tako da stvara kwi`nicu za sve redove naroda“. Radiostvarewe tih ciqeva Zadruga je svake godine izdavala „po jedno kolokwiga prema svojim sredstvima“, koje „ne mo`e obuhvatiti mawe od{est kwiga ni mawe od {est {tampanih tabaka u kwizi“. Prvo redov-no Kolo, najzna~ajnije biblioteke Srpske kwi`evne zadruge i najzna-~ajnija biblioteka srpske kulture i kwi`evnosti u celini, objavqe-no je ve} u jesen 1892. godine. Kroz {est godina po~ela je da izdaje i no-vu biblioteku „Zabavnik“, a kasnije i biblioteke „Pou~nik“, „Savre-menik“, „Posebna izdawa“ i druge. Sa Maticom srpskom u Novom Sa-du, suizdava~ je biblioteke „Sto kwiga srpske kwi`evnosti“, a sa beo-gradskom „Prosvetom“ – „Umetni~ki spomenici Jugoslavije“.

Srpsku kwi`evnu zadrugu osnovala je grupa od 17 profesora Veli-ke {kole, nau~nih i javnih radnika, 29/16. aprila 1892. godine u Beo-gradu. U to vreme nastale su jo{ neke na{e veoma zna~ajne nau~ne ikulturne ustanove, poput Srpskog u~enog dru{tva iz koga se razvilaSrpska akademija nauka i umetnosti; Velika {kola koje je prerasla uBeogradski univerzitet; Narodno pozori{te, Narodna biblioteka idr. Za nas je posebno zna~ajno da su me|u wenim osniva~ima bili i Va-qevci: Qubomir Kova~evi} iz Petnice kod Vaqeva i Svetomir Niko-lajevi} iz Radu{e kod Uba, profesori Velike {kole; @ivan @ivano-vi}, dr`avni savetnik iz @ivkovaca kod Qiga i u~iteq Uro{ Blago-jevi} iz Rakara kod Mionice. Sa wima je bio i potowi akademik Mi-lan \. Mili}evi}, koji je prethodno neko vreme kao sudski ~inovnik‘iveo i radio u Vaqevu.

Za wenog prvog predsednika izabran je istori~ar i filolog StojanNovakovi}, za potpredsednika lekar i pesnik Jovan Jovanovi} Zmaj, asekretar (tajnik) bio je istori~ar Qubomir Kova~evi}, kwi`ni~arAndra Gavrilovi} i blagajnik u~iteq Uro{ Blagojevi}. Od 1895. do1898. godine predsednik zadruge bio je Qubomir Kova~evi}, a kasnije

Milorad Radoj~i}

18

potpredsednici su bili @ivan @ivanovi} i Milovan \. Gli{i},dok su wenom upravnom odboru du`e vreme radili Desanka Maksimo-vi} i jo{ neki. Prvo zave{tawe ovoj zadruzi od 1.000 dinara dao je drLaza Dimitrijevi}, okru`ni fizikus iz Vaqeva.

Pored @ivojina P. Simi}a me|u dobrotvorima ove ugledne usta-nove nalazimo: Vlad. Atanackovi}a, trgovca iz Vaqeva; BogosavaSpasojevi}a, trgovca iz Uba; Jovana Molnara, kwi`ara iz Vaqeva;Dragutina Go|evca, advokata u Beogradu iz Vaqeva; Dimitrija \uk-ni}a, sve{tenika iz Kalawevaca kod Qiga; Bo`idara Aleksi}a, tr-govca u Ubu; Dimitrija Mitu Blagojevi}a, sve{tenika u Vrelu kodUba; Milinka \or|evi}a, trgovca u Mionici; Zdravka Spasojevi}a,trgovca u Vaqevu; Vujanu Spasojevi}, trgovca u Ubu; Svetozara Go|ev-ca iz Vaqeva, trgovca i industrijalca u Beogradu; ^edomira Gagi}a iQubomira Deni}a, in`ewere u Vaqevu; Bogdana Jankovi}a, direkto-ra Gimnazije u Vaqevu; Svetozara Popovi}a, trgovca – izvoznika izVaqeva, Qubivoja Per{i}a, generala u penziji, rodom iz Vaqeva; Mi-lorada Iv. Proti}a, sve{tenika iz Kamenice; Anu Prikelmajer, u~i-teqicu iz Vaqeva; Borivoja To{i}a, majora iz Vaqeva; Radomira Po-povi}a, sve{tenika iz Rabrovice, Stanka Ivanovi}a, protu iz Vaqe-va i vi{e pravnih subjekata.

Velikih zasluga za uspe{an rad i razvoj Srpske kwi`evne zadrugeimali su i poverenici koji su rasturali kwige u narod i prikupqalipretplatu. Na tom poslu posebno se isticao Stevan Jovanovi}, u~i-teq u Jovawi, koji je zbog toga bio odlikovan srebrnom medaqom, a po-~etkom XX veka zapa`eni su i: Svetislav Gojkovi}, u~iteq u Bawani-ma kod Uba; Andra Grozdanovi}, kwigovo|a iz Vaqeva; Milo{ Ter-zi}, sve{tenik iz Vaqeva, Mihailo Miladinovi} i Petar Velimiro-vi}, profesori iz Vaqeva; Svetozar Stojkovi}. u~iteq u Zabre`ju kodObrenovca, Milorad Proti}, sve{tenik iz Kamenice, MilivojePaunovi}, u~iteq u Mionici; Kosta Zega, kwigovo|a u Obrenovcu,Nikola Dani~i}, u~iteq u Ose~ini, Bo`idar Aleksi}, trgovac u Ubuitd. Zahvaquju}i wima mnoga vredna izdawa Srpske kwi`evne zadru-ge iz Beograda na{la su ~itaoce u vaqevskom kraju.28

Napredwak – kraqev i narodni

Druga polovina XIX veka u Srbiji bila je ispuwena prodorom mo-dernih ideja i ‘estokim politi~kim sukobima koji su imali uticaji na razvoj ustavnosti. Okosnica tih vi{edecenijskih javnih borbi

@ivojin P. Simi} (1848–1926)

19

28 Radoj~i}, 1992, 4

bila je da se ograni~i vladala~ka samovoqa, s jedne, i partijskauskogrudost, s druge strane. To je bio period osetnog uspona srpskeustavnosti, mada ni u tom vremenu nikada nije dostignuta stabil-nost institucija.

Kao {to smo ve} zapisali jo{ u najranijoj mladosti @ivojin P.Simi} se interesovao za politi~ka zbivawa u dru{tvu. Najpre je biopod uticajem ideja Svetozara Markovi}a i naklowen socijalistima.Zbog toga je ~ak imao ozbiqnih neprijatnosti, pa je progawan ika`wavan. Dakle, veoma mlad se po~eo baviti politikom i postao jepoznat kao darovit govornik.

Posle dono{ewa Ustava 1869. godine Srbija do`ivqava prodornovih evropskih ideja, {to je politi~ki ‘ivot u~inilo jo{ dina-mi~nijim. Godine 1881. godine prvi put se osnivaju politi~ke strankeu modernom smislu re~i: Liberalna, Napredwa~ka i Radikalna. Onejasno artikuli{u svoje politi~ke programe {to je imalo veliki uti-caj na formirawe dr`avnih institucija u narednom periodu.

@ivojin P. Simi} me|u prvima pristupa Srpskoj naprednoj – Na-predwa~koj stranci, koja je nastala od mladokonzervativnih elemena-ta, na ~elu sa Milutinom Gara{aninom. I pored svojih konzervativ-nih korena, napredwaci su se tada zalagali za ubrzanu modernizacijuzemqe. Za razliku od liberala oni temeq srpske dr`avnosti nisutra`ili u tradiciji srpskog naroda, nego u modernim tekovinamaEvrope. Zato su i mogli biti tako o{tri kriti~ari Ustava 1869. inisu insistirali na svevlasti Skup{tine, nego na aktivnoj ulozikrune i posebnom politi~kom zna~aju vi{ih dru{tvenih slojeva.Otuda se sve ~e{}e moglo ~uti da je „razbla`en liberalizmom“ wi-hov konzervatizam usmeren na postepenu modernizaciju zemqe. Tvr-de}i da srpsko dru{tvo zbog slabe prosve}enosti i siroma{tva nijespremno za ubrzanu demokratizaciju predlagali su uvo|ewe dvodom-nog parlamentarizma.

Kao {to se zna, Napredwaci su bili na vlasti od 1880. do 1883, od1884. do 1887. i od 1895. i 1896. godine. U po~etku je Napredwa~kastranka dopu{tala politi~ke slobode i prava gra|ana da bi kasnijepostala strahovito omrznuta zbog ugwetavawa naroda. Zbog toga su,1887. godine, kad je si{la sa vlasti weni predstavnici lin~ovani, ku-}e im ru{ene, imawa spaqivana a pojedinci progawani i na druge na-~ine {ikanirani.

Jezgro organizacije Srpske napredne stranke iz osamdesetih godi-na XIX veka ~inili su: Milan Piro}anac, Milutin Gara{anin, Sto-jan Novakovi}, \oka Pavlovi}, Dimitrije Radovi}, ^edomiq Mija-

Milorad Radoj~i}

20

tovi}, Qubomir Kaqevi}, Dimitrije Marinkovi}, Marko Stojano-vi}, \or|e Stojanovi}, \or|e Panteli}, Milan Mili}evi}, MilanKujunxi}, Mita Raki} i Moja Gavrilovi}. Prema rasprostrawenomuverewu ona je predstavqala dvorsku stranku za koju je kraq Milan(Obrenovi}) ulagao autoritet vladaoca, re{en na odlu~nu borbu pro-tiv radikala. Raspu{tena je 1886. godine kad je kraq na{ao oslonac uRadikalnoj stranci. Po~etkom 1906. godine Srpska napredna strankaje obnovqena oko Stojana Novakovi}a, ali su weno jezgro ~inilipredstavnici novog politi~kog pokoqewa: Pavle Marinkovi}, Qu-bomir Kova~evi} i @ivojin Peri}.

Kao napredwak @ivojin Simi} je vi{e puta bio narodni i kraqevposlanik u Narodnoj skup{tini Kraqevine Srbije u periodu od 1882.do 1896. godine29. Poznato je da je bio sekretar Ustavotvornog odbora1888. godine koji je pripremao onaj ~uveni Ustav. Pored wega u tomodboru iz vaqevskog kraja bili su slede}i poslanici: Milo{ L. Gli-{i} iz Vaqeva, Milan Dragojevi} iz Robaja kod Mionice, QubomirQuba Molerovi} iz Vra~evi}a kod Lajkovca i Aksentije Kova~evi}iz Berkovca kod Mionice.

Kako u to vreme ni me|u poslanicima Narodne skup{tine Srbijenije bilo mnogo pismenih qudi, a on je bio istinski intelektualac,ne retko su mu poveravane du`nosti jednog od sekretara Narodne skup-{tine Srbije. Tu du`nost obavqao na: redovnom zasedawu odr`anomod 6. maja do 16. juna 1884. godine u Ni{u; vanrednom sazivu odr`anomod 19. do 23. septembra 1885. godine u Ni{u; vanrednom sazivu odr`a-nom od 30. juna do 13. jula 1886. godine u Ni{u; na redovnom sazivuodr`anom od 15. do 25. jula 1886. godine u Ni{u i na redovnom zasedawuodr`anom od 5. oktobra do 2. novembra 1886. godine, tako|e, u Ni{u.30

Borba za penzije umetnika

Podaci o delovawu @ivojina Simi}a u Narodnoj skup{tini, moguse na}i u Arhivu Srbije i Stenografskim bele{kama sa skup{tin-skih zasedawa. One su ‘ivopisan i veran zapis na osnovu kojeg se mo`este}i uvid, ne samo u istoriju parlamenta, ve} i u razvoj politi~kihstavova i ideja; posmatrati odnos narodnih poslanika i gra|ana pre-ma ovoj visokoj ustanovi, kao i wihov na~in opho|ewa i obrazlagawasopstvenih i strana~kih pogleda.

Kao ilustraciju toga navodimo predlog kraqevskog poslanika@ivojina P. Simi}a o penzijama za umetnike. U obra}awu Narodnoj

@ivojin P. Simi} (1848–1926)

21

29 Petrovi}, 1994, 204.30 Majdanac, 2004.

skup{tini iz Beograda, od 4. decembra 1895. godine, on ka`e: „U nas

kwi`evnim i umetni~kim radom ne teku se kapitali od kojih kwi`ev-

nici i umetnici mogu ‘iveti i onda, kada od iznemoglosti i staro-

sti, ne mogu vi{e zara|ivati svoj hleb. I ako nisu ~inovni~kom karije-

rom ili kakvim nasledstvom ili mirazom postavqeni u stawe da i u

tim danima mogu pristojno ‘iveti i deci svojoj za u`ivawe posle sebe

ostaviti, onda su udovice wihove osu|ene da rade i najgrubqe poslove da

othrane decu srpskoga kwi`evnika ili srpskoga umetnika. I ja sta-

vqam pitawe Srpskoj Narodnoj skup{tini: je li dostojno srpskoga na-

roda da udovica omiqenoga pesnika wegova Vojislava Ili}a kome on ho}e

spomenik da di`e, ide na vunaru ili u fabriku duvana da zaradi dnevno

dva dinara, da nahrani, odene i ogreje decu srpskoga pesnika Vojislava.

...Predla`em i molim Narodnu skup{tinu da bude majka i za{tit-

nica srpskih kwi`evnika i umetnika i dece wihove, i da usvoji ovo

{to ide:

Srpski kwi`evnici i umetnici, koji su svojim kwi`evnim radom

i umetni~kim stekli zasluga za srpstvo, a nisu mogli ~inovni~kom

karijerom ili drugim kojim na~inom obezbediti pristojan ‘ivoti u

onim danima, u kojima sa telesne i umne iznemoglosti ne bi vi{e mo-

gli zara|ivati svoja izdr`avawa, mogu dobiti stalnu penziju iz

dr`avne kase.

Pravo i koli~inu ovakve penzije i potvr|uje po prethodnoj oceni Srp-

ske kraqevske akademije, svojim ukazom Kraq Srbije. Udovica i deca ta-

kvoga kwi`evnika ili umetnika imaju pravo na polovinu wegove li~ne

penzije, koju je imao ili koju bi imao da je ovaj zakon ranije postojao"31

.

Ve} i ovo zalagawe pokazuje da su mu u svakoj situaciji nacionalnii op{ti interesi izvan li~nih. Skroman u svemu nije hteo da uz pomo}politike gradi li~nu karijeru. Kada mu je, 1896. godine, li~ni prija-teq Stojan Novakovi} nudio da bude ministar prosvete i crkvenihposlova, on se najsrda~nije zahvalio na visokoj po~asti i zamolio daga ostave u {koli da bi mogao da nastavi svoj stru~ni i nau~ni rad.Uro{ Xoni},32 pored ostalog, tim povodom pi{e: „Kao politi~ar ni-je bio sitni~ar, partizan i sebi~an, ve} je uvek imao pred o~ima vi{enacionalne ideale“. Svetla karaktera, do krajnosti pun ose}awa pre-ma du`nosti, ispravan na svakom poslu, on je sve radio sa qubavqu iuverewem da }e svojim radom doprineti op{tem narodnom dobru.

Milorad Radoj~i}

22

31 [kodri}, 2002, 1032 Xoni}, 1927, 285

Svestrani i predani delatnik Dru{tva Svetog Save

Kao {to na po~etku zabele`ismo posebnu aktivnost ispoqavao je uradu Dru{tva Svetog Save u Beogradu, koje je osnovano 1886. godine.Wegovo osnivawe bilo je u neposrednoj vezi sa otpo~iwawem nacio-nalne akcije Srbije u Staroj Srbiji i Makedoniji, kada je Srpska na-predwa~ka vlada na ~elu sa Milutinom Gara{aninom sa~inila planvo|ewa dobro osmi{qenog prosvetnog, kulturnog i verskog rada me|utamo{wim Srbima.

Ina~e, s tom akcijom je trebalo da se krene jo{ 1885. godine, po{tose na nekoliko velikih mitinga odr`anih u Beogradu, Vrawu i Ni{u,u prole}e 1885. godine, ~uo jednoglasan zahtev da se treba {to pre or-ganizovano suprostaviti sve sna`nijoj bugarskoj i gr~koj propagandiu Staroj Srbiji i Makedoniji. Pod wihovim pritiskom se u velikojopasnosti na{ao tada{wi srpski narod kome je ustvari pretilo od-ro|avawe i asimilacija. Srpsko-bugarski rat, vo|en novembra 1885.godine, zaustavio je i odlo`io po~etak planirane akcije. Gubitak tograta za Srbiju bio je novi podsticaj uverewu da se samo mirnim putemmo`e zaustaviti nadiru}a opasnost.

^lanom 1. Osnovnih pravila Dru{tvo Svetoga Save osnovano je sazadatkom da {iri prosvetu i neguje nacionalno ose}awe i vrline usrpskom narodu. Taj zadatak ostvarivalo je: a) izdavawem vaqanihkwiga, slika i pesama; b) podizawem i potpomagawem {kola, gde budepotrebno; i nov~anom pomo}i, gde ova zatrebala bude. Tako|e, predvi-|eno je da se materijalna sredstva za te namene obezbe|uju: a) od godi-{wih uloga redovnih ~lanova; b) od uloga ~lanova utemeqiva~a; v) oddobrovoqnih priloga i legata (zave{tawa); g) od prire|ivawa bese-da, predavawa i predstava; i d) od prodaje svojih kwiga.33

@ivojin P. Simi} ne samo da se u~lanio u Dru{tvo Svetog Save,ve} je bio i ~lan – utemeqiva~ po odluci dru{tvene uprave.34 Vi{e od~etvrt veka (od 2. februara 1890, do 23. marta 1924) biran je za ~lanauprave tog dru{tva ali bio je i jedan od wegovih prvih sekretara.Ostalo je zabele`eno da je kao sekretar Dru{tva Svetog Sava 1897. go-dine pozdravio Slovence koji su im bili u poseti.35 Za to vreme pred-sednici tog dru{tva su bili: Svetomir Nikolajevi}, Andra \or|e-vi} i Milutin J. Markovi}.

@ivojin P. Simi} (1848–1926)

23

33 Dru{tvo Svetog Save, 1886, 5-834 Xoni}, 1927, 28535 Bosanska vila, 1897, 12-15

Biran je na razne funkcije u Dru{tvu Svetog Save i izvr{avaobrojne i raznovrsne poslove. Tako je, na primer, kao ~lan Glavnog od-bora ovog dru{tva potpisao proglas Srbima, Hrvatima i Slovenci-ma 22. februara 1920. godine. Proglas je upu}en pod nazivom „Bra}oSrbi, Hrvati i Slovenci!“ ispod kojeg stoji pokli~ „Brat je mio, kojevere bio“.36 Pored tog Proglasa, koji je uputio bra}i Srbima, Hrva-tima i Slovencima, Glavni odbor je doneo odluku da se i li~no do|e uvezu sa upravama sli~nih dru{tava po programu u bra}e Hrvata iSlovenaca, sa Dru{tvom Svetog Mohora i Dru{tvom Svetog Kirilai Metodija

Tokom 1889. godine, kao sekretar (tajnik) dru{tva, preuzeo je i ure-|ivawe dru{tvenog organa „Bratstvo“ i uredio je tri kwige: IV, V iVI kwigu dru{tva, odnosno II (1888), III i IV „Bratstva“ (1889), koje subesplatno {tampane u Dr`avnoj {tampariji, u vi{e hiqada primera-ka. U po~etku su te kwige najpre godi{we {tampane pod naslovom„Dru{tvo Sv. Save“, a od tre}eg broja kao ~asopis – almanah „Brat-stvo“. Bila je to pou~na i sadr`inom korisna kwiga koja je, po tada-{wim ocenama, „odgovarala pravom srpskom duhu i ose}awima“.

Mada je bio u poodmaklim godinama, a uz to i bole{qiv ni posle1912. godine i po~etka balkanskih ratova, nije propustio nijednu dru-{tvenu sednicu Glavnog odbora, nijednu dru{tvenu skup{tinu i nijed-nu proslavu „Svetog Save“ a da ne do|e. Svojim dugogodi{wim upornimstvarala~kim i predanim radom u ovom Dru{tvu ostavio je dubokogtraga o sebi i tako postao jedan od wegovih temeqnih simbola.

Milorad Radoj~i}

24

Nova zgrada Dru{tva Svetog Save u Beogradu

36 Spomenica Dru{tva Svetog Save (1886-1936), 1936, 107-109

Poznato je da je ‘iveo u skromnim materijalnim prilikama, pa ipakje izmirivao sve dru{tvene obaveze i dao 14 dinara za izgradwu sveto-savskog doma u Beogradu. Po mnogim ocenama bio je veliki patriota ineumoran radenik. O tome mo`da najboqe svedo~e re~i Svetomira Ni-kolajevi}a, dugogodi{weg predsednika Dru{tva Svetog Save i tada-{weg predsednika srpske vlade, izgovorene na VI skup{tini dru{tva,odr`anoj 4. juna 1895. godine, kada je izme|u ostalog rekao:

„Ja poznajem dosta na{ih patriotskih i humanih dru{tava. U ve}i-ni od wih sam i sam ~lan, i mogu smelo tvrditi da nijedno drugo dru-{tvo nema u svojoj upravi ~lanova koji bi bili vredniji i vi{e odaniovom poslu od ~lanova uprave Dru{tva Sv. Save. Napu{tati godina-ma svoje poslove i interese svoje porodice, pa se posvetiti svom oda-no{}u i qubavqu radu u Dru{tvu Sv. Save i to bez ikakve plate i na-grade mogli su samo qudi kao g. g. Mijailo Jovanovi}, Tih. Markovi},@ivojin Simi}, Sreta Stojkovi}, Andra \or|evi}, \oka Milovano-vi}, Kosta [umenkovi}. Neka im je od mene i ovom i svakom drugomprilikom hvala“.37

Verovatno delom i zaslugom @ivojina P. Simi}a od 1886. godineovo dru{tvo je imalo svoje pododbore u Vaqevu (na ~elu sa dr Svetoza-rom Atanasijevi}em, lekarom, a od 1906. godine Dragutinom Sekuli-}em, trgovcem, potom Vladimirom Vojinovi}em, direktorom gimna-zije i Antonijem Delimirovi}em, profesorom); Ubu (na ~elu sa VasomJ. Jankovi}em, namesnikom) i Obrenovcu (Ivanom Guduri}em).

Ima dosta legatora, dobrotvora i utemeqiva~a, me|u poznatim ‘i-teqima ovog kraja, poput: Vujice Kova~evi}a, vi{egodi{weg u~iteqau Mionici i Vaqevu; Trifuna Bo{kovi}a, trgovca iz Obrenovca; akao dobrotvori pomiwu se @ivojin P. Simi}, profesor Beogradskerealke; wegova supruga Velika Simi}; Sofija, supruga Milo{a Gli-{i}a, biv{eg predsednika vaqevske op{tine; Vaqevska {tedionica;\ura Markovi} iz Obrenovca, Zora i Svetozar Go|evce, trgovci i in-dustrijalci u Beogradu iz Vaqeva.

I me|u utemeqiva~ima ovog dru{tva su bili: @ivojin P. Simi} iVelika Simi}, ali vaqevski „Beogra|ani“: Marko A. Lazarevi}, ka-sacioni sudija; \uro Kozarac, osniva~ i prvi direktor Vaqevskegimnazije; Milo{ Go|evac; ve} vi{e puta pomiwani Svetomir Niko-lajevi}, profesor Velike {kole; Mitar Raki}, ministra finansijaiz Mionice; Steva Dobrivojevi}, advokat u Beogradu iz Slovca; Pa-vle Radosavqevi}, stolar u Beogradu iz Markove Crkve; \or|e – \oka

@ivojin P. Simi} (1848–1926)

25

37 Isto, 86.

Milovanovi}, u~iteq crtawa na Velikoj {koli, poreklom iz Drago-dola kod Ose~ine, Miloje @. Tadi}, poznati trgovac; Kosta Andrija-{evi}, u~iteq; dr Milorad Go|evac, lekar; Svetozar Niketi}, profe-sor u Beogradu, koji je prethodno slu`bovao u Vaqevu; Ranko Petro-vi} gimnazijski profesor i poslanik iz Brezovica sa Povlena; @i-vojin Mi{i}, major, ro|en u Struganiku kod Mionice; Mihailo Bo-bi}, profesor gimnazije, poreklom iz Dragodola; Quba Kova~evi},akademik; Dragi} Soldatovi}, pravnik – sudija, ro|en u Bastavu kodOse~ine; \oka Nenadovi}, advokat, poreklom iz Brankovine; Dragu-tin Go|evac, advokat; Mihailo Radivojevi}, biv. sudija Okru`nog su-da u Vaqevu; dr Voja Kujunxi}, lekar i Milan Kujunxi}, profesor Ve-like {kole, poreklom iz Vaqeva; dr Dragutin Jankovi}, advokat, ro-dom iz Uba; dr Aleksa Stani{i}, savetnik, biv{i vaqevski gimnazija-lac; Du{an S. Nikolajevi}, kwi`evnik, poreklom iz Radu{e kod Uba;Radoslav Perovi}, profesor i istori~ar, rodom iz Vaqeva; generalQuba Mili}, biv{i vaqevski gimnazijalac; Milorad Karamarkovi},industrijalac iz Po`arevca, ro|en u vaqevskim Leskovicama i drugi.

Iz Vaqeva i okoline ~lanovi Dru{tva Svetog Save su bili: RadaF. Radosavqevi}, advokat, Nikola Radoji~i}, Radovan Bo{kovi},Ilija Jeleni}, Filip Pavlovi}, Nikola \eri}, Grujica V. Popovi},Stevan Popovi}, sve{tenik; Jovo \ukovi}, Mi}a Jan~i}, Zaharija V.Proti}, Marko Jan~i}, Jevrem \uri~i} Nikola Ristivojevi}, JankoI. Babi}, @ivko Tadi}, Kosta Andrija{evi}, Lazar \oki}, dr Sve-tozar Atanasijevi}, Radovan Jovanovi}, Quba Molerovi}, Draga Q.Molerovi}, Milan Mladenovi}, Mirko Radosavqevi}, Sava Niko-li}, Cajka I. Markovi}, Manojlo Pawevi}, Tasa Stojanovi}, Andri-ja Cvijanovi}, Bogosav M. Spasojevi}, Vasa J. Jankovi}, Petar Stefa-novi}, Dimitrije Petkovi}, Jevrem Jovanovi}, Jovan Todorovi},Mih. Nedi}, Radovan S. Kne`evi}, Kosta Popovi}, Blagoje C. Le{ta-ri}, Jovan ]irilovi}, Andreja Davidovi}, Toma Popovi}, MitarStaj~i}, Spasoje Balinovac, Marinko Radovanovi}, Sima Popovi},Spasoje @ivanovi}, Antonije Jovanovi}, Vasilije Jawi}, Mih. Gru-ji~i}, Mih. Viktorovi}, Jovan Spasi}, Jani}ije \eri}, Milisav Pe-ri}, Stepan R. Mi{i}, Stanko Mihailovi}, Milan Pajevi}, JevremAndonovi}, Vladimir Glumac, Milutin @ujovi}, Jovan Pavlovi},Svileuvska {kola, Dragutin Sekuli} i Trgova~ka omladina.38

Nema sumwe da su @ivojin P. Simi} i wegovi bliski saradnici utom dru{tvu iz vaqevskog kraja (Svetomir Nikolajevi}, Qubomir

Milorad Radoj~i}

26

38 Dru{tvo Svetog Save, I, 1886, 208.

Kova~evi}, @ivan @ivanovi}, @ivojin Rafailovi} i drugi) svojimdr`awem, ukupnim radom i nespornim autoritetima doprineli da seovoliki broj na{ih sugra|ana u~lani u ovu humanitarnu i patriotskuorganizaciju.

^etrdeset godina u ^upi}evoj zadu`bini

Izuzetno veliku aktivnost @ivojin P. Simi} ispoqavao je u raduZadu`bine Nikole ^upi}a,39 koja je 1874. godine zapo~ela svoj dugo-trajni plodonosni rad u Beogradu, u tada{woj Ulici Kraqa Aleksan-dra br 81. Na ~elu ove zadu`bine koja je imala plodnu i raznovrsnu ak-tivnost su bili na{i poznati velikani: Milan \. Mili}evi}, Sto-jan Novakovi}, Qubomir Kova~evi}, Dobrosav Ru`i} i Tihomir P.\or|evi}. Ona je imala izuzetno razvijenu izdava~ku i prosvetiteq-sku delatnost, a od 1880. godine svakog 31. januara – na dan smrti Ni-kole ^upi}a – u sve~anoj sali Velike {kole (Univerziteta) u Beogra-du, organizovana je sve~ana javna sednica i parastos osniva~u Za-du`bine.

Jo{ 31. januara 1883. godine, na sednici Odbora te zadu`bine, podpredsedni{tvom Milana \. Mili}evi}a, za ~lana wenog Odbora iza-bran je @ivojin P. Simi} i odmah se primio du`nosti delovo|e iblagajnika. Pre wega sekretari ove zna~ajne ustanove bili su Sveti-slav Vulovi}, Stojan Novakovi} i Mita Raki}, dok su du`nosti bla-gajnika obavqali Sava Sretenovi} i Kosta S. Proti}. Od tog trenut-ka, punih ~etrdeset godina, @ivojin P. Simi} bio je blagajnik i se-kretar Odbora ^upi}eve zadu`bine40. Tu du`nost vr{io je vrlo save-sno, predano i na op{te zadovoqstvo, bez dinara nadoknade. Treba sa-mo pogledati odborske kwige i veoma brzo }e se uo~iti sa koliko jequbavi, ta~nosti i vredno}e obavqao poverene poslove.

@ivojin P. Simi} (1848–1926)

27

39 Nikola ^upi}, ro|en je 1836. godine u [apcu u porodici Kurtovi}a, alije tokom {kolovawa uzeo prezime maj~ine porodice po{to mu je majkaVasilija bila k}i Stojana ^upi}a, ~uvenog Zmaja od No}aja, pa je pod de-dinim prezimenom ostao zapam}en. Zavr{io je Artiqerijsku {kolu iposvetio se oficirskom pozivu. Bio je o`ewen Herminom Obrenovi},k}erkom gospodar Jovana, a sinovicom kneza Milo{a, ali po{to nisuimali potomaka brzo su se razi{li. Bavio se pronalaza{tvom i rente-rijerstvom. Bio je veoma human ~ovek. Po{to je oboleo od tuberkulozenastanio se u Oranu, u Al`iru, gde je preminuo 31. januara 1870. godine.Svo svoje imawe ostavio je srpskom narodu sa izri~itom ‘eqom da se onokoristi iskqu~ivo za izdavawe kwiga i nagra|ivawe pisaca.

40 Sofronijevi}, 1995, 43

Kwi`evna dela koja je prvih godina svoga rada izdavala Zadu`bi-na Nikole ^upi}a bila su uglavnom patriotsko-pou~na i nau~no-po-pularna, dok se kasnije prete`no pa`wa posve}ivala kwi`evno-na-u~nom sadr`aju. Kroz ruke @ivojina P. Simi}a pro{lo je svih 48kwiga koje je do wegove smrti izdala ^upi}eva zadu`bina. Zaslu`an je{to je redovno izlazila „Godi{wica“ Zadu`bine Nikole ^upi}a, odkojih je neposredno pripremio uslove za izdavawe 31 kwige, i to odwenog V do XXXV broja. Ina~e, Godi{wica Nikole ^upi}a je nau~ni~asopis, prete`no istorijske i kwi`evno-istorijske tematike, koji jeizdavan sredstvima Zadu`bine Nikole ^upi}a. Prva kwiga Godi{wi-

ce {tampana je kao osma kwiga izdawa Zadu`bine.Vremenom Godi{wica je postala najva`nije zadu`binsko izdawe, a

izlazila je iz {tampe jednom godi{we. ^asopis je s povremenim pre-kidima i ne redovnostima izdavan izme|u 1877. i 1941. godine i obja-vqeno je svega pedeset kwiga. Prodavane su putem prenumeracije i po-sredstvom kwi`ara. Zanimqivo je, da je |acima i studentima prodava-na 50% jeftinije. Poru~ivana je iz mnogih svetskih centara, kao naprimer iz Petrovgrada, Pariza, Wujorka, ali i iz Zagreba, Splita,Skopqa i mnogih drugih gradova.

Vremenom Godi{wica Nikole ^upi}a postaje va`an kwi`evni al-manah. Recenzenti dela i ~lanaka koje je objavqivala birani su me|unajeminentnijim stru~wacima toga vremena (Laza K. Lazarevi}, Mi-lutin Gara{anin, dr Vladan \or|evi}, Milan Kujunxi} – Aberdar,dr Laza Doki} i mnogi drugi). ^asopis je posebno zna~ajan jer su u we-mu sara|ivali i priznati srpski istori~ari, istori~ari kwi`evno-sti, filololozi i drugi nau~ni radnici. Anga`ovan organizacio-nim, finansijskim i administrativnim poslovima @ivojin P. Si-mi} nije stizao da i sam pi{e za „Godi{wicu“. Koliko znamo, napi-sao je samo nekrolog o Stevanu D. Popovi}u u dvadeset drugom brojukoji je iz {tampe iza{ao 1903. godine.

Kao delovo|a ^upi}eve zadu`bine @ivojin P. Simi} je, 1901. go-dine, povodom trostrukog jubileja Milana \. Mili}evi}a41, predsed-nika te zadu`bine, prikupio gra|u i priredio jedno izdawe, kao Spo-menicu o Milanu \. Mili}evi}u. Kada je je posle ~etrdeset godinarada u Zadu`bini, a ve} satrven porodi~nim nesre}ama i iznuren sta-ro{}u, na sednici Odbora od 31. januara 1923. godine, ponovo pred-lo`en da bude izabran za delovo|u i blagajnika Zadu`bine Nikola^upi}, Simi} je skromno i sa suzama u o~ima izjavio:

Milorad Radoj~i}

28

41 Sedamdeset godina ‘ivota, 50 godina kwi`evnog rada i 100 izdatih pub-likacija.

„Gospodo, danas je ravno ~etrdeset godina od kada sam ja primio

du`nost delovo|e i blagajnika u ovome Odboru. Ja se ne bih branio da i

daqe otpravqam ove du`nosti u Odboru, koje su mi ~inile ~ast. Ali go-

spodo, u interesu rada, reda i ustala{tva ‘ivqeg i izda{nijeg nego

{to to ja u svojim godinama i u svojoj aktivnosti mogu i daqe davati

samo }e biti od koristi ovoj ustanovi da ove poslove primi mla|a i

sve`ija snaga. Zato molim Odbor da me od ovih du`nosti razre{i“.

Prema pisawu Uro{a Xoni}a, koji ga je zamenio na obe te du`nosti,bile su to proste, a plemenite re~i dugogodi{weg prosvetnog radnika,jednog od onih retkih qudi, koji su celog ‘ivota neumorno radili i sabolom napu{tali du`nosti tek u dubokoj starosti i iznureni od nepre-kidnog rada. Jer, Simi} je radio poslove u Odboru, ne iz materijalnihrazloga, ne radi slave, ne radi karijere, nego iz uverewa da slu`i vi-{em ciqu i sa verom da se tako slu`i prosveti, nauci i domovini.

Imaju}i sve to u vidu, Odbor je sa ‘aqewem prihvatio wegove argu-mente i oslobodio ga tih du`nosti. I nakon toga on je me|u prvima do-lazio na sednice. Nije do{ao samo na sednicu, 12. oktobra 1926. godi-ne, ali on je tada ve} le`ao na samrtni~koj posteqi. Samo tri dana ka-snije stigla je vest o wegovoj smrti pa je bolno primqena me|u svim~lanovima Odbora ali i drugim osobama okupqenim oko Zadu`bineNikole ^upi}a42.

Nau~na i spisateqska aktivnost

Kao {to je ve} konstatovano Simi}eva osnovna struka bila je srp-ski jezik sa kwi`evno{}u. Kao nastavnik predavao je taj predmet od15 do 24 ~asa nedeqno. Ka`u da je bio izuzetan poznavalac materije ko-ju predaje i izvanredan pedagog. Zbog toga su ga |aci sa zadovoqstvomslu{ali i svojski se trudili da {to vi{e nau~e.

Iz oblasti srpskog jezika i kwi`evnosti su i wegovi najva`nijinau~ni i stru~ni radovi. [tampao ih je u zasebnim kwigama: Preda-

vawa iz srpskog jezika (1883, 1884-1887), Srpske gramatike43, Srpska

gramatika za osnovne {kole44 i Lekcije iz srpske kwi`evnosti (1897).

Wegova kwiga Mala gramatika, (pouke o jeziku) za tre}i razred osnov-ne {kole, odlukom ministara prosvete ON 65763, od 8. septembra1883. godine, odobrena je za upotrebu i kao uxbenik osnovne {kole, ado`ivela je vi{e izdawa. Sli~no je bilo i sa kwigom Mala gramatika

@ivojin P. Simi} (1848–1926)

29

42 Xoni}, 1927, 287-288.43 Ra|ene metodski za II, III i IV razred osnovnih {kola.44 Drugo izdawe iz 1887. godine, po programu od 20. jula 1884. godine.

(pouke o jeziku) i pismeni sastavi za ~etvrti razred osnovnih {kola,(Beograd, 1931). Napisao je i objavio vi{e kwiga pod nazivom Pouke

iz srpskog jezika za drugi, tre}i i ~etvrti razred osnovne {kole. Oveuxbenike, uglavnom je {tampalo Izdava~ko i kwi`arsko preduze}eGeca Kon iz Beograda.

Neke od ovih Simi}evih kwiga bile su visoko ocewene i du`e vre-me kori{}ene u nastavi. To se pre svega odnosi na Pouke iz srpskog je-

zika, koje su kori{}ene u osnovnim {kolama i imale vi{e izdawa iLekcije iz kwi`evnosti srpske, koje su kori{}ene kao uxbenik zapredmet „Srpski jezik“ u gimnazijama i u periodu 1905-1914. godine.45

Iz prepiske Stojana Novakovi}a i Vladimira Kari}a46 proizila-zi da su bili jako zainteresovani za ponovno {tampawe dve kwi`ice@ivojina Simi}a pod naslovom Gramati~ica i da se rasturaju za srp-ske {kole u Staroj Srbiji i Makedoniji jer se verovalo da mogu kori-sno poslu`iti na prvom mestu nedovoqno osposobqenim tamo{wimsrpskim u~iteqima. Posle du`e prepiske i niza peripetija dogovore-no je da se one {tampaju i da im se doda dijalektolo{ki re~nik je-zi~kih osobina makedonskih krajeva sa zamenom re~i, „pogre{no“ iz-govorenim, odgovaraju}im srpskim re~ima. Time bi se otvorio putsrpskom jeziku u tim krajevima gde i nije bilo pismenosti, a istovre-meno bi se prepre~io put bugarskim asimilatorskim uticajima.47 Za-nimqivo je da su te „Gramati~ica za I i II razred u Otomanskoj carevi-ni”, sa uporednim naslovom na turskom jeziku, {tampane u Carigradu1890. godine. To delo ima samo Univerzitetska biblioteka u Beogra-du, a izdawe iz 1898. godine Biblioteka manastira Hilandara.48

Kao {to se vidi ve}ina wegovih dela bili su {kolski uxbenici.[tampawe uxbenika vr{ilo se po Pravilima o {tampawu uxbenikaza narodne i sredwe {kole izdatim od strane Glavnog prosvetnog sa-veta Kraqevine Srbije, avgusta 1903. godine. Uxbenici su bilidr`avna ili privatna izdawa (~lan 32). Dr`avni uxbenici bili su uupotrebi sve dok ih Ministarstvo prosvete i crkvenih dela ne bi po-vuklo, dok se privatni nisu mogli koristiti u nastavi umesto dr`av-nih (~lan 34). Od privatnih za jedan predmet su mogla biti kori{}enai dva uxbenika, a koji }e se od wih u konkretnoj {koli upotrebqavati

Milorad Radoj~i}

30

45 \urovi}, 2004, 444. i 56246 Vojvodi}, 2003, 74, 264, 277, 280, 310, 316. i 347 – Vojvodi} Mihailo,

Stojan Novakovi} i Vladimir Kari}, Beograd, 2003.47 Arhiv Srbije, Fond: Ministarstvo inostranih dela, Pismena prepiska,

1890, br. 119.48 Filipovi}, 2006, 266

na po~etku {kolske godine odlu~ivalo je Razredno ve}e po predlogunastavnika tog predmeta, i on se u toku te {kolske godine nije smeomewati (~lan 45).

Protiv ovako ustaqenog dr`avnog monopola za uxbenike sredwih{kola ustala je jedna grupa od 15 autora {kolskih uxbenika, me|u ko-jima su bili i direktor Tre}e beogradske gimnazije @ivojin P. Si-mi} i profesor Sava Antonovi}. Ta „borba“ autora me|u kojima subili i drugi ugledni pedagozi i nau~ni radnici dovela je do toga davrednost uxbenika koji su se pojavqivali neprestano raste. Neki odtih uxbenika bili su primer kako ih treba pisati i ostali su u upo-trebi dugi niz godina.49

Lekcije iz srpske kwi`ivnosti su wegovo posledwe ve}e i zna~ajnijedelo. Uro{ Xoni}50 pi{e da je u wemu prikazao srpsko-hrvatsku kwi-`evnost, od najstarijih vremena, do devedesetih godina XIX veka. Pre-ma istom autoru ra|ena je za sredwe {kole, sa dosta biografsko-bibli-ografskog materijala. Ta kwiga je dugo bila koristan uxbenik.

Kada je dobio penziju @ivojin P. Simi} nije prekinuo svojoj rad ustruci. Tada je naro~itu pa`wu usmerio na svoje Pouke iz srpskog jezi-

ka, koje je Ministarstvo prosvete i crkvenih poslova odobrilo zaupotrebu u osnovnim {kolama. U 66. godini ‘ivota po~eo je pisaticelokupnu Srpsku gramatiku, koju je zavr{io 1914. godine i predao za{tampu. Nakon devet od{tampanih tabaka te kwige data je mobiliza-cija srpske vojske, pa je rad u Dr`avnoj {tampariji u Beogradu, gde jekwiga {tampana, obustavqen. Po ulasku Austrougara u Beograd i[tampariju rad je nestao ili upropa{}en.

Posle zavr{etka Prvog svetskog rata Simi} ponovo po~iwe da pi-{e svoju celokupnu Srpsku gramatiku. Rad na novom rukopisu je zavr-{en 1922. godine. Bio je to wegov posledwi, ve}i rad, i nije mogaoostati ravnodu{an, vide}i da se toj kwizi ne poklawa dovoqnopa`we. Sa ove vremenske distance to je i razumqivo jer je ra|ena natradicijama \ure Dani~i}a i Stojana Novakovi}a. Po mi{qewu Xo-ni}a, s obzirima da je ra|ena „za {kolsku i prakti~nu upotrebu, naosnovu dugogodi{weg nastavni~kog rada, ta gramatika je po svojojpreglednosti, marqivo prikupqenoj gra|i i metodskoj strani, ne sa-mo potpuna i dobra, ve} i upotrebqiva i boqa od mnogih kwiga ove

@ivojin P. Simi} (1848–1926)

31

49 Grupa autora, 1992, 59 – Grupa autora, Sto godina Tre}e beogradske gimna-

zije – prilozi za istoriju tre}e, klasi~ne i osme beogradske gimnazije,Beograd, 1992, 59.

50 Xoni}, 1927, 283.

vrste, koje su posle rata napisane ne toliko radi potrebe i nauke, ko-liko iz spekulativnih razloga“.51

Uz to, @ivojin P. Simi}, napisao je vi{e filolo{kih, pedago-{kih i politi~kih rasprava u raznim listovima i ~asopisima. Bio jei autor vi{e ~lanaka o srpskom jeziku u Prosvetnom glasniku, ~iji jebio i glavni urednik neko vreme52. ^lanke kulturne i politi~ke sa-dr`ine, objavqivao je pre svega je listovima Videlo, Dositej, Domovi-

na i drugim. Posebno su bili zapa`eni wegovi prilozi o preure|ewuosnovnih {kola koje je objavqivao tokom 1885. godine u Videlu.

U dana{woj Srpskoj bibliografiji kwige 1868-1944, koju izdaje Na-rodna biblioteka Srbije u Beogradu, zastupqen je sa 76 jedinica. Po-red nekoliko objavqenih govora, u Bibliografiji se nalaze popisanawegova dela, prete`no gramatike i gramati~ke pouke koje su objavqi-vane i pre{tampavane od 1885. pa sve do 1940. godine53.

Porodi~na tragedija

Nakon duge i te{ke bolesti umro je u Beogradu 18. jula 1926. godine.Sahrawen je sutradan uz u~e{}e brojnih prijateqa i po{tovalaca.Tom prilikom od wega su se oprostili mnogi, me|u kojima je bio iUro{ Xoni}, biv{i sekretar Odbora Zadu`bine Nikola ^upi}a, aaktuelni upravnik Univerzitetske biblioteke u Beogradu.

Povodom smrti @ivojina P. Simi}a, Uro{ Xoni} je pisao je:„Bio je jedan od retko vrednih i korisnih ~lanova na{eg dru{tva.Svetla karaktera, do krajnosti pun ose}awa prema du`nosti, ispra-van na svakom poslu, on je sve radio s qubavqu i uverewem da }e svojimradom doprineti op{tem narodnom dobru“.54

Za svoj raznovrstan i veoma plodonosan anga`man @ivojin P. Si-mi} dobio je vi{e nagrada, odlikovawa i drugih javnih priznawa.Evo onih najzna~ajnijih: kao kraqev poslanik 22. februara 1889. go-dine odlikovan je ordenom Takovskog krsta V stepena. Kao profesorU~iteqske {kole u Beogradu dobio je orden Svetog Save IV stepena.Na predlog Ministra prosvete kao profesor Beogradske realke, 22.februara 1888. godine, dobio je orden Svetog Save III stepena. Kao {toje ve} napisano, pri kraju direktorisawa u Drugoj beogradskoj gimna-ziji dobio je i orden Svetog Save II sa zvezdom. Kako je i sam u vi{e

Milorad Radoj~i}

32

51 Isto, 284.52 Petrovi}, 1994, 204.53 Filipovi}, 2006, 266.54 Xoni}, 1927, 279-288.

prilika isticao, od svih odli~ja najdra`a mu je bila Svetosavska me-daqa kojom je, kao sekretar Dru{tva Svetog Save, odlikovan od Tre}eredovne skup{tine Dru{tva „Sveti Sava“.55 Tada je bio profesor Be-ogradske realke.

U blizini crkve Svetog Nikole na Novom grobqu u Beogradu, na-lazi se porodi~na grobnica @ivojina P. Simi}a biv{eg profesora ina~elnika Ministarstva prosvete56. Ona je na parceli broj 5, u dru-gom redu, na prvom grobnom mestu. Evidentirana je i vodi se u popisu„Grobovi znamenitih li~nosti“.57

Na velikom nadgrobnom spomeniku od crnog mermera nalazi se vi{efotografija i podu`i tekst o ~lanovima wegove naju`e porodice, kojiargumentovano svedo~e o tragediji koja je zadesila wegovu porodicu ipreranim gubitkom vi{e dragih osoba. Spomenik verodostojno svedo-~i i o wegovim porodi~nim prilika i jedan od dragocenih izvora zaizradu, ne samo wegove biografije, ve} i porodi~ne genealogije58.

Na pole|ini tog spomenika urezane su ove re~i: „Porodi~na grob-nica Velike i @ivojina P. Simi}a“. Sa strane stoji: „Julka @. Si-mi}, ro|. Kova~evi} umrla 1873.“ Na predwoj strani spomenika ispi-san je slede}i tekst: „Velika 1858 – 17. 07. 1922. @ivojin P. Simi}, 15.10. 1848.“

Na predwoj strani spomenika pi{e: „Izumrla porodica @. P. Si-mi}a“, pa slede dve fotografije. Na prvoj su on i supruga, a na drugojwih dvoje sa jo{ troje male dece. Potom sledi tekst: „Rano pomrla de-ca: Zagorka i Branivoj u Negotinu; Milutin u Smederevu, Kosara uKwa`evcu i Desanka u Beogradu.

Danica, {esta duboka rana na srcu roditeqskom (1886-1890)."

A malo ni`e pi{e i ovo: Vasilije, |ak Pariskog univerziteta, ro|.1880 – 1903, da rane roditeqa budu dubqe i te`e, svuda i u svemu odli-~an, primeren i mio. Predwa~io je sjajan meteor korzo zemqom svo-jom." Zatim sledi i ovaj tekst: Neka je vje~na pamjat mome ocu Petru imateri Qubici ‘iteqima sela Vrelo; Srez tamnavski i roditeqimamoje ‘ene Velike Savi i Koviqki Marceli}."

Obiqe ovih podataka i fotografija privla~e pa`wu prolaznika iizazivaju razli~ite komentare po{to retko koga ostavqaju ravnodu-{nim. Ukazujemo i na wih po{to ih do`ivqavamo kao krik oca koji

@ivojin P. Simi} (1848–1926)

33

55 Spomenica Dru{tva Svetog Save (1836-1936), 1936, 73.56 Politika, 1934, 10.57 Kosti}, 1999, 17058 Radoj~i}, 2000.

pla~e nad rano izumrlom decom. Istovremeno, ovo nam se ~ini i kaopoziv da pa`qivije pogledamo wegove porodi~ne prilike.

Porodi~ne prilike

Iz zapisa na nadgrobnom spomeniku i onog {to smo uspeli da sa-znamo @ivojin Simi} se ‘enio dva puta. Prva wegova supruga zvalase Julka – Jula Simi}, dev Kova~evi}, a umrla je veoma mlada, 1873. go-dine, samo posle nekoliko meseci bra~nog ‘ivota. Naknadnim prove-ravawem ustanovili smo da je bila k}i Vasilije, k}eri Jani}ija Sa-moukovi}a u~iteqa iz Petnice kod Vaqeva i Mihaila Kova~evi}a(1824-1852), sve{tenika iz poznate porodice Kova~evi}a iz GorwegLajkovca kod Mionice, koji je najpre u~iteqevao a potom i bogo-slu`bovao u Petnici kod Vaqeva. S obzirom da je rano napustilarodni kraj i kratko ‘ivela o woj nemamo konkretnijih podataka.

Mada su i weni roditeqi pomrli mladi znamo da su se wena bra}a{kolovala. Julin stariji brat Qubomir – Quba Kova~evi} (1848-1922)bio je poznati profesor, istaknuti istori~ar, aktivni politi~ar,ministar prosvete i crkvenih dela, ~lan i sekretar Srpske kraqevskeakademije. Po{to su @ivojin i Quba bili „klasi}i“ i kolege bi}e daje on posredovao u sklapawu wihovog poznanstva i braka. Mla|i imbrat, Vladimir – Vladeta Kova~evi} (1850-?) bio je u~iteq u vi{e me-sta Srbije: Nemeniku}ama na Kosmaju, Petnici kod Vaqeva, Ribnicikod Mionice, Ose~ini, i najzad u Kragujevcu, gde je i penzionisan po-~etkom XX veka.59 Wegovog sina Mihaila Kova~evi}a, oficira i u~e-snika oslobodila~kih ratova, od 1912. do 1918. godine, poznatog soko-la i viteza Kara|or|eve zvezde sa ma~evima, su kao brigadnog generalaubili bugarski nacionalisti 1927. godine u [tipu, pa su wegovo ubi-stvo mnogi {irom biv{e Jugoslavije oplakali.

Ostav{i rano udovac @ivojin P. Simi} je drugi brak sklopio saVelikom Marceli}, ro|enom 1858. godine u Martini}ima u Crnoj Go-ri, od oca Save i majke Koviqke. Po{to je sa wom u braku ‘iveo 48 go-dina, to zna~i da su se uzeli 1876. godine. Ona je bila ~lan dobrotvorDru{tva Sv. Sava, Kola Srpskih Sestara, Dru{tva Knegiwe Qubicei Beogradskog @enskog dru{tva. Umrla je 17. jula 1922. godine u Beo-gradu. Dva dana kasnije u dnevnom listu „Politika“ objavqena ~itu-qa o wenoj smrti u kojoj se ka`e da je umrla „jedna od retko plemenitihi ~estitih Srpkiwa“60.

Milorad Radoj~i}

34

59 Rankovi}, 2004, 135-13660 Politika, 1922, 5

Velika i @ivojin izrodili su osmoro dece, od kojih ih je nad`ive-la samo k}i Branislava koja je bila udata za Stevana Jakovqevi}a(1870-1945), na~elnika Ministarstva saobra}aja. Prema podacima saporodi~nog nadgrobnog spomenika Branislava je ro|ena 26. avgusta1889, a umrla 14. februara 1936. godine.61

U svojoj autobiografiji, pisanoj 1898. godine @ivojin P. Simi}pi{e da je imao troje dece. Na slici koja je sa~uvana u wegovoj zaostav-{tini, porodica Simi} je ovekove~ena sa troje dece, }erkom Brani-slavom, sinom Vasilijem i jo{ jednom k}erkom. Koja je to druga k}inismo mogli da ustanovimo. Pokojni Simi} do~ekao je lepu starost.

Plemenit ~ovek i dobar hri{}anin stoji~ki je podnosio sve te te-{ke udare. Samo duboka vera u Boga pomogla mu je da dostojanstvenopro|e kroz ‘ivot, da sa~eka starost u radu i da pribrano do~eka i sop-stvenu smrt. Zahvaquju}i svojim fizi~kim i mentalnim osobinama,neumornom radu i ‘eqi da iska`e svoje qudske i stvarala~ke poten-cijale uspeo je pro`ivi mnoge li~ne i porodi~ne traume i te{ke danesvog naroda, ali je bio sre}an {to je video ostvarewe sna mnogih gene-racija – osve}eno i slobodno Kosovo, pro{irenu i veliku domovinu,oslobo|en i ujediwen narod. @ivot mu je bio ispuwen raznovrsnim iuvek korisnim radom62.

Porodi~na biblioteka

Univerzitetska biblioteka „Svetozar Markovi}“ u Beogradu u svomokriqu ima dvadesetak posebnih biblioteka. One imaju najmawe dvo-struki ciq: a) da sa~uvaju trajnu uspomenu na darodavca i b) da obogatewen kwi`ni fond i doprinose daqem {irewu na{e kulture. Jedna odtih biblioteka je i porodi~na biblioteka @ivojina P. Simi}a.63

Wegov zet Stevan Jakovqevi}, na~elnik Ministarstva saobra}aja,1937. godine pismeno je ponudio tu biblioteku Univerzitetskoj bi-blioteci u Beogradu. Tim povodom u upu}enom dopisu je napisao: „Odmoje supruge pok. Branislave, ro|ene Simi}, a po izvr{nom re{ewusreskog suda Br. 794/936 od 30. maja o. godine, pored ostalog, naslediosam veliku i od vrednosti biblioteku wenog oca, a moga tasta, pok.@ivojina P. Simi}a, biv. profesora, na~elnika Min. prosvete i di-rektora Gimnazije u penziji, u kojoj se biblioteci nalazi i izvestan

@ivojin P. Simi} (1848–1926)

35

61 Radoj~i}, 2000.62 Xoni}, 1927, 283.63 Radoj~i}, 1999, 8

mawi broj kwiga wenog ro|enog brata pok. Vasilija @. Simi}a, |akaPariskog univerziteta.

Pa u ‘eqi da se sa~uva {to du`a i trajnija uspomena i se}awe naoca moje pok. supruge a moga tasta, pok. @ivojina i wegovu ve} izumr-lu porodicu, re{io sam, da celu ovu biblioteku, ste~enu wegovim tru-dom i {tedwom, poklonim Univerzitetskoj biblioteci i to zajedno saormanima u kojima je ona sme{tena i jo{ nekim drugim stvarima zakoje }e Univerzitetska biblioteka imati interesa".64

U slede}em pismu Jakovqevi} dodaje da je ube|en „da je i moj pok.tast @ivojin u svojoj du{i, sigurno gajio ‘equ, da se sa ovom wegovombibliotekom, na kraju krajeva postupi ovako, kako sam i ja kao nasled-nik iste u ovom slu~aju postupio“65.

Tim povodom Uro{ Xoni}, upravnik Univerzitetske biblioteke oovoj ponudi izvestio je Rektorat Beogradskog univerziteta i naglasioda je na~elno primio tu ponudu jer ima prostora za sme{taj, a ve} suprimqeni neki sli~ni pokloni i radi se o kvalitetnim predmetima.Tim povodom Univerzitetski senat, na svojoj sednici, od 12. oktobra1937. godine, doneo je odluku o prihvatawu dobijene ponude. Istovre-meno gospodinu Jakovqevi}u upu}eno je zahvalno pismo u ime Univer-zitetskog senata.

Zajedno sa wegovim kwigama, Stevan Jakovqevi} je poklonio i or-mane, slike, jednu bistu, sa~uvane rukopise i jo{ neke stvari koje su uvezi sa bibliotekom, kao celina i kao uspomena na porodicu po~. @i-vojina Simi}a, jer me|u poklowenim kwigama ima i kwiga wegovek}eri (Stevanove supruge) Branislave i sina Vasilija studenta Pari-skog univerziteta. Taj wegov poklon primqen je najsrda~nije i sa obe-}awem da }e se biblioteka zajedno sa „ostalim poklowenim stvarimau vezi sa bibliotekom ~uvati kao celina“ u posebnom odeqewu i sanajve}om pa`wom i pijetetom koji zaslu`uje.66

Docnije, maja 1938. godine, naslednik imovine i darodavac StevanJakovqevi} poklonio je radi odr`avawa i daqeg uve}awa biblioteketre}inu honorara od budu}ih izdawa {kolskih uxbenika @ivojinaSimi}a. Odgovaraju}i deo honorara imalo je da ispla}uje Univerzi-tetskoj biblioteci Dru{tvo za srpsko-hrvatski jezik i kwi`evnost,na koje je ve} bilo preneto autorsko pravo.67

Milorad Radoj~i}

36

64 Univerzitetska biblioteka Beograd, Arhiva, br. 1236, od 12. jula 193765 Isto, isto66 Markovi}, 1968, 60-6167 Isto

Biblioteka @ivojina P. Simi}a primqena je, 1. septembra 1937.godine, u Univerzitetsku biblioteku u Beogradu. Prenos kwiga i dru-gih stvari izvr{en je o tro{ku darodavca. Sadr`ala je 878 dela, sa2.318 svezaka, na na{em i stranim jezicima. Zajedno sa kwigama tada jeprimqeno jo{ 10 pisama, 20 diploma i poveqa, osam primeraka starognovca, kao i jedan primerak rukopisa govora @ivojina Simi}a upu}e-nog u nekoj prilici patrijarhu srpskom Dimitriju68.

Me|u primqenim kwigama na{la su se dela @ivojina P. Simi}a,Stojana Novakovi}a, Milana \. Mili}evi}a, Svetislava Vulovi}a,Dositeja Obradovi}a, Vuka Stefanovi}a Karaxi}a, Qubomira Stoja-novi}a, Qubomira Kova~evi}a, Pante Sre}kovi}a i drugih. Bilo jetu i re~nika, uxbenika i raznih stru~nih kwiga

Tada{wi upravnik Univerzitetske biblioteke u Beogradu, u jed-nom slu`benom aktu, zapisao je da je posle pregleda kwiga i stvari uovoj biblioteci na{ao da one „imaju vrednosti i kao kwi`evne, i kaonau~ne, i kao istorijske i kao umetni~ke stvari“. Porodi~na biblio-teka @ivojina P. Simi}a u Univerzitetskoj biblioteci u Beogradugodinama se vodi pod signaturom P.B.1.

U ovom poklonu na{ao se i portret – bista @ivojinove k}erke Bra-nislave Simi}, rad vajara Petra Ubavki}a, koji je izlagan na Prvoj ju-goslovenskoj izlo`bi u Beogradu 1904. godine. Tim povodom likovnikriti~ar Lazar Trifunovi} je napisao: „To je najsmelije Ubavki}evodelo, kojim se najvi{e pribli`io savremenom shvatawu skulpture, ose-}aju}i da, sem verno prikazane prirode vajarstvo ima mo} da progovorii svojim posebnim sredstvima i ~isto plasti~nim odnosima“.69

Pored toga poklowene su i uramqene litografije na kojima su \u-ra Dani~i}, \ura Jak{i}, Vuk Stefanovi} Karaxi}, Jovan SterijaPopovi}, Josif Pan~i}, Petar Petrovi} Wego{ i Mihailo Obreno-vi}. Bile su to litografije koje su krasile zidove wegovog stana u Be-ogradu, u ulici Molerovoj 5. Pored toga tu su se na{le neke fotogra-fije, ukazi o wegovom postavqewu i odlikovawu70.

@ivojin P. Simi} (1848–1926)

37

68 Isto69 Trifunovi}, 1973, 3970 Filipovi}, 2006, 271

Izvori i literatura

Izvori

– Arhiv Srbije, Beograd, Popisne kwige 1862/63, Okru`je vaqevsko, Sreztamnavski, Op{tina vreqanska. Rezultati tog popisa za op{tinu Ub pre-{tampani su kwizi „Na{i preci“, Ub, 2002, kw. II

– Arhiv Srbije, Beograd, Fond: Ministarstvo inostranih dela, Pismenaprepiska, 1890, br. 119.– Istorijski arhiv Zaje~ar, B2-MS-251– Univerzitetske biblioteke Beograd, Arhiva, br. 1236, od 12. jula 1937

Literatura

– Vojvodi}, 2003, 74, 264, 277, 280, 310, 316. i 347 – Vojvodi} Mihailo,Stojan Novakovi} i Vladimir Kari}, Beograd, 2003.– Gli{i} S., 1933 – Gli{i} Stanka \.: Moje uspomene, Beograd, 1933.– Grupa autora, 1970 – Grupa autora, Sto godina Druge beogradske gimnazi-

je (1870-1970), Beograd, 1970.– Grupa autora, 1987, 41, 45 – Grupa autora, Gimnazija i stru~ne {kole u

Zaje~aru 1836/37 – 1986/87, Zaje~ar, 1987, 41.– Grupa autora, 1992, 52, 59, 142 – Grupa autora, Sto godina Tre}e beograd-

ske gimnazije – prilozi za istoriju tre}e, klasi~ne i osme beogradske gimna-

zije, Beograd, 1992.– Dru{tvo Svetog Save, 1886, 5-8 – Dru{tvo Svetog Save, I, Beograd, 1886.– \uri}, Jovi}, 2004, 385-386 – \uri} Tomislav i Jovi} Branka: Leksikon

pisaca Vaqevskog kraja, Vaqevo, 2004, 385 i 386.– \urovi}, 2004, 444. i 562 – \urovi} Arsen, Modernizacija obrazovawa u

Kraqevini Srbiji 1905-1914, Beograd, 2004, 444. i 562.– Kosti}, 1999, 170 – Kosti} Bratislava, Novo grobqe u Beogradu, Beograd,1999.– Majdanac, 2004 – Majdanac Boro: Narodna skup{tina – od obi~ajne usta-

nove do savremenog parlamenta 1804-2004, Beograd, 2004.– Mala enciklopedija „Prosveta“, 1978, 196 – @ivojin P. Simi}, Mala en-ciklopedija „Prosveta“, Beograd, 1978, 3 tom– Markovi}, 1968, 60-61 – Markovi} Radoslav, Univerzitetska bibliote-

ka u Beogradu 1921-1945, Beograd, 1968.– Pedovi}, 1998, 136 – Pedovi} Nade`da: Prepiska Marinka Stanojevi}a

– odabrana pisma (1898-1948), Zaje~ar, 1998.– Peri{i}, 1997, 212 – Peri{i} Miroslav: Vaqevo grad u Srbiji krajem

19. veka, Vaqevo, 1997.– Petrovi}, 1994, 204 – Petrovi} Veqko: Srpski pisci i slikari, Sombor,2004.– Radoj~i}, 2001, 294 – Radoj~i} Milorad: „Znameniti Tamnavci XIX ve-ka” u Na{i preci, Ub, 2001, I tom

Milorad Radoj~i}

38

– Rankovi}, 2004, 135-136 – Rankovi} Zdravko, Mioni~ko {kolstvo 1864-2004,Vaqevo, 2004.– Savi}, 1997, 69, 123, 139 – Savi} Velibor Berko: Milovan \. Gli{i} –

Spomenica o 150-godi{wici ro|ewa, Vaqevo, 1997.– Sofronijevi}, 1995, 43 – Sofronijevi} Mira, Darivali su svome ote~e-

stvu, Beograd, 1995, 43– Trifunovi}, 1973, 39 – Trifunovi} Lazar, Petar Ubavki}, Beograd, 1973.– Spomenica Dru{tva Svetog Save (1886-1936), 1936, 73, 85, 107-109 – Spo-

menica Dru{tva Svetog Save (1886-1936), Beograd, 1936.– Filipovi}, 2006, 266 – Filipovi} Danica, @ivojin P. Simi} (1848-1926),Kalendar „Kolubara“ za 2006. godinu, Vaqevo, 2006, str. 266, 271.– Cveti~anin, 1936, 95 – Cveti~anin Milan: Zaje~arska gimnazija 1836-1936,Zaje~ar, 1936, 95.– Xoni}, 1927, 279-288 – Xoni} Uro{: @ivojin P. Simi}, Godi{wica Ni-

kole ^upi}a, Beograd, 1927, br. 36

[tampa

– Radoj~i}, 1996, 14 – Radoj~i} Milorad: „(Ne zaboravqeni Tamnavci – @i-vojin P. Simi}“, Tamnavske novine, Ub, br 361/2, od 23. aprila 1996, str. 14.– Radoj~i}, 2000 – Milorad Radoj~i}, „Podsetnica: Porodi~na tragedija@ivojina Simi}a“, Tamnavske novine, Ub, od 28. septembra 2000.– Radoj~i}, 1992, 4 – Radoj~i} Milorad: „Vaqevci u Srpskoj kwi`evnojzadruzi“, Napred, br. 2246, od 7. februara 1992, Vaqevo,.Radoj~i}, 1999, 8 – M.(ilorad) R.(adoj~i}): „Biblioteka @ivojina Simi-}a“, Napred, br. 2636, od 6. avgusta 1999, Vaqevo.– Lazarevi}, 1933 – Lazarevi} Luka: Vrzinovci, Glas Vaqeva, br. 32, Va-qevo, od 6. avgusta 1933. godine.– Bosanska vila, 1897, 12-15– Politika, 1934, 10 – Politika, Beograd, od 25. oktobra 1934.– Politika, 1922, 5 – Politika Beograd, br. 5112, od 19. jula 1922. godine– Srpske novine, 1873, 428 – Srpske novine, Beograd, br. 107, od 14. maja1873, str. 428.

Summary

@ivojin P. Simi} was born on September 15th, year 1848, in the Tamnava villageof Vrelo. After finishing elementary school and 1st gymnasium for boys in Bel-grade, he finished Faculty of Philosophy at Great school of Belgrade. He worked asgymnasium professor in Negotin, Valjevo, Knja`evac, Zaje~ar and Belgrade. In ad-dition, he was a professor of Teacher's education school and Belgrade gymnasium"Realka", and was at position of secretary and head of Ministry of Education and re-ligion. He retired in 1906, as the director of the gymnasium "Josif Pan~i}" in Bel-grade. He passed away in Belgrade on July 18th, year 1926.

@ivojin P. Simi} (1848–1926)

39

He actively participated in social and political life of Belgrade and Serbia. He isknown as one of the founders of St. Sava Society, for several years he was a presidentof choir "Stankovi}" in Belgrade, was the secretary of ^upi} endowment board,founded the money funds for aiding poor students, benefactor of Serbian Literary So-ciety, member of Main Educational Council and of Municipal Board for City of Bel-grade, supervisor of elementary schools and so on. He spent several mandates as rep-resentative in government in National Assembly of Serbia, in years 1882 and 1884.

He published several philological, pedagogical and political articles in variousnewspapers and magazines, and some of those newspapers and magazines were ed-ited by him, personally. He wrote several books and school books. He was a hardworking, diligent man, but modest, who was considered to be a good role model.

Although, eighty five years have passed since he is gone, it is not known if anystreet, institution or society bears his name. Moreover, it is not known if anybody inhis homeland Tamnava keeps the memory of him alive. Maybe, this anniversary ofhis death can be a motive for this injustice to be corrected.

Milorad Radoj~i}

40