Miloš Kovačević - Lingvistička i stilistička normativnost silepsičkih koordiniranih sintagmi

8/17/2019 Miloš Kovačević - Lingvistička i stilistička normativnost silepsičkih koordiniranih sintagmi

1/16

МИЛОШ КОВАЧЕВИЋ (Сара јево)

Л И Н Г В И С Т И Ч К А И С Т И Л И С Т И Ч К А Н О РМ А Т И В Н О С Т

СИЛЕПСИ Ч К И Х К О ОРД ИН ИРА Н ИХ СИ Н ТА ГМ И

1. Општелингвистички закон језичке ек ономи је на ј очигледни ј е сеоствару је у елиптичним конструк ци ј ама. А елипса је изостављање неког

реченичног ди ј ела к о ј и ј е к омуникативно рсдундантан пошто га контек стподразуми ј ева. Елиптирањс јс и граматичка и стилистичка по ј ава, па се иелипса по правнлу ди ј ели на Грамат ичк у и ст илист ичк у. Иак о се уграматичко ј истилистичко ј литератури та два типа елипсе јасно не дифе-

ренцира̂у, ипак се- посебно наоснову прим јера ко ји се подводе под једани/или други тип - могу дати н.иховс опште к арак теристике, из ко ј их ондапроизлазе и дифсренци јалне особине граматичке и стилистичке елипсе.

1.1. Под Грамат ичк у елипсу потпадале би оне к онструк ци је у ко ј има

контекст ј еднозначно нодразуми јева лсксичк у и граматичк у ври ј едностелиптираног ди ј сла (т ј . и 11>егову форму и п>сгово значење). К од грама-

тичке елинсе,прсма томе, контскстуално је недвосмислено предодређенаи форма и значсње рсдук ипаног ди ј сла. Редук овање се у граматичко јелипси своди просто на суспензи ју нек их реченичних чланова, али тасуспензи ј а не изазива никак ва структурна ннти семантичка пом јерања упреостатк у рсчснице. У граматичко ј елипси, тако, суспензи ја нек ог еле-

мента представл>а само њсгово „ брисаи>е" и прсвођење из сфере формал-

не у сферу контек стуалнс експлицитности. Граматичка елипса ј е збогтогана ј банални ји тип елипсе, ј ер суспензи ја не доводи ни до каквих грама-тички

хили се

манти

чких изм јсна елиитиране у односу на неелиптирануреченичну структуру. Из тих сс разлога немали бро ј т инова елиптичних

реченица сматра граматички уобича јенн ј им (и нормативно преиоручљи-

ви јим) одконк урентних им неелинтираних рсченичних струк тура. Тако јенпр. у нашем језик у не само нормативно донуштена него и обавезнаелипса зам јеничког несмфатичк ог суб јек га првога идругога лица: Чит ам

(


2/16

пова суб ј еката и об ј ек ата,и посебно одређених лексичк их типова глагола

у предик ату2.1.2. Ст иЛистшчк а ем т са сложени ј а је од граматичке. Под стили-

стичк у елипсу, на ј општи ј е речено, потпадале би све к онструк ци је у к о-

ј има елиптирање изазива структурна и/или семантичк а пом јерања упреосталом реченичном контексту. Стилистичким елиптирањем, дакле,ну ж н о дол ази до ст р у к т у рн о

-с е м а н тичк их н еп одудар н о с ти к о н те к с та

елиптичне и неелиптичне к онструк ци ј е. Елиптирањем доби јена ј едини-

ца изнев ј ерава неко од граматичк их и/или семантичких правила заступ-

љених у оно ј неелиптирано ј . На та ј начин елиптирана конструк ци ја до-

би ј а властите струк турне карактеристике, ко ј е ј е диференцира ј у од по-

лазне, „уобича ј ене", т ј . неелиптичне конструк ци је. Те специфичне

структурне карактеристике представља ју запараво одст упање елип-

тичке у односу на неелиптичк у структуру. А општепознато ј е да је прин-

цип одступања основни принцип издва ј ања реторичких, односно стил-

ских фигура. Уочава јући да и елиптичке конструк ци је наста ј у на прин-

ципу одступања, ј ош су антички реторичари елиису уврстили међу ре-

торичк е, односно стилске фигуре. Тако је елипса као реторичк а фигура

на ј рани ј и издво ј ени тип стилистичке елипсе. У ствари, не тип него ти-

пови, јер се пок азало да елипгичке фигураци ј е не карактерише увек

исти тип одступања. Термин елипса зато ј е ј ош у античком перноду по-

стао „опћи термин за све фигуре pcr dctr actionem"3, т ј . фигуре настале

детрак ци ј ом, односно одузимањем.

1.2.1. А ко за идентифик аци ј у елипсе к ао фигуре прим ј енимо два

Тодоровљева к ритери ј ума: 1. могућност специфичног описа и 2. описк ао одступање однеког ек слицитног или имплицитног језичког правила

4- онда се стилистичким елипсама могу сматрати све оне на ко је су та

два к ритери ј ума прим ј ењива. Другачи је реЧено, за разлик у од грама-

тичке елипсе, ко ј а се своди на суспензи ју ко ј а не изазива било к аква

структурно-граматичк а гтом јерања у преосталом контексту, у стилис-

тичко ј елипси изостављање изазива структурну реорганизаци ју ко ј ом

се к рши неко правило инхерентно одређеном језичком систему. Зато

се за разлик у од граматичких, стилистичке елипсе мора ј у сматрати, по-

слу жимо се Тодоровљевим термином, синт аксичк им аномали јама?.

Так о се г отово само од себе намеће оиште правило: да су грама-

тичке елипсе нормативно допустиве, т ј . да потпада ј у под стандардно-

ј езичк у норму, док стилистичке елипсе оста ју изван оквира граматичке,

2 В. к одТ. Маретића, Грамашака хрвашск ога или срискога књижевног језика, Ма-

тица хрватска, Загреб,З1963, 423-429.

3 Д. Шкиљан, Ант ичке фиГуре и т ропи и сувремена линГвист ика (I), Latina et Grae-

са, бр. 26, Загреб, 1985, 25.4 Tz. Todorov, Lelteralur e ct signif i cation - Tropos et Figures, Larousse, Paris, 1967, 107.5 Ibidem, 108.

4 4


3/16

т ј . стандардно ј сзичкс нормс. То правило, мсђутим, често има малу прак -

тичну ври јендост јер подразуми јева посто јаље јасних к ритери јума за не-

дво јбено разврставаљс елиптичк их конструк ци ја на фаматичке и сти-

листичк е. Уопштени ј е речсно, то правило подразуми јева посто ј ање ј а-

сних к ритери јума за диференцирање граматичк е (стандардно језичке) истилистичке норме. А у сербок роатистичк о ј , посебно сербистичко ј , нор-

мативистици при је би се могло говорити о непосто ј ању него о „не ј а-

сности" диференци ј алних к ритери ј ума граматичк е и стилистичке норме.

2. А управо је о тим к ритери јумима ри ј еч у овоме раду. Норма-

тивно ј , стилистичко ј и граматичко ј , анализи биће подвргнут само ј едантип елиптичних конструк ци ја, тзв. силепсичке, и то само координиранесилепсичке конст рук ци ј е. Силсису су још античк и реторичари сматралиподврстом елипсе ко ј а наста је кад се у реченици од дви ј у лексички исто-

врсних а облички неистоврсних ри јечи једна редук ује. Преузима јући

улогу и лексички подударне а морфолошки неподударне елиптиранелек семе, нсредукована лексема долази у граматичк и „ конфликт

" с ди-

ј елом реченице чи ј и ј е синтаксички ослонац била елиптирана лексема.Тако у силепси долази до граматичке аномали је између ек сшшциранел ек сем е и к онт ек ст а гр ам атички сагласног с ел и п т ир аном л ек сем ом .

Елиптирањем хомолек сичк е али нехомоформне ј сдинице у елиптичко јконструк ци ји долази до нарушавања (к ршења) нских систематск их (гра-

матичких) правила јасно ислол>ених у неелиптичко ј структури. Разли-

чита су систематска правила чи јим нарушавањем наста ју силепсичкек онструк ци је. Чак и оне координнране ко је су предмет наше анализе.

2.1. Тако редук ци јом ј едне од лсксички подударних а облички не-

подударних именица у дв јема координираним к онгруентим синтагмамаобавезно долази до к рт ења правила о конгруенци ј и прид ј евско-зам ј е-

ничког атрибута с надређеном му именицом у елиптичко ј структури,к ао што је то случа ј у сл>едећим ирим јерима:6

6 Прим јере ко је у раду иаводимо ексцерпирали смо из сљедећих извора: ДанилоБаста, превод: Р. Фиверг, ТоГшк а ч јурчсПруденци ја, Нолит, Београд, 1987; Мати ја Бећко-

вић, Рене ми ј едан чоек (Белешк а уз ..Рече мч ј едан чоек "), СК З, БИГЗ, Београд, У ни-

верзитетска ри јеч, Н икшић, 1990; Борба, дневне новине из Београда; Радослав Братић,Ст ра.х од звона, СК З, Београд, 1992; Мирослав Јосић Вишњић, Одбрана ч пропаст Бо-

дроГа у седам бурнчх Годшињчх доба, СКЗ, Београд, 1991; А нтони је Исаковић, Миранзлоччн (Tpen 3), СКЗ, Београд, 1992; Данило Киш, Пешчанчк , БИГЗ, Изабрана дела,Београд, 1990; Новица Петк овић, Огледч чз срчске поет чке. Завод за уџбенике и на-

ставна средства, Београд, 1990; Поб ј еда, дпевие новине из Подгорице; Полчт ика, дневненовине из Београда; Милорад Радовановић, СоцчолчнГвчст ика, Књи жевна за ј едница Но-

вог Сада и Дневник , Нови Сад, 1986; Свенк а Савић, Дчск урс анлиза, Филозофски фа-

к ултет У ниверзитета у Новом Саду, Нови Сад, 1993; Радо је Симић, Српскохрват ски пра-

вопчс (Нормапшвист ччка испит чвања у орт оГрафи ј и ч орт опеди ј ч), Н аучна књига, Бе-

оград, 1991; Видосав Стевановић, Тест амент , БИГЗ, Београд, 1990; Милош Црњански,Роман о Лондону 1, Нолит, Београд, 197L; Добрица Ћосић, Време смрт и I V, Отокар К ер-

шовани, Ри јека, 1978.

45


4/16

(1) У хеми ј ск о-т е.хнолошко ј, а и у нек им дру7и.» ст рукамч (савезиа и рспубличке владе).Елиптираљем се, дакле, координирана веза преноси са надређних на по-

дређене чланове супстангивне конгруентне синтагме. Пошто елиптира-

на и ек сплицирана именица нису облички подударне, у елиптичк о ј к он-

струк ци ј и ну ж но долази до неподударности граматичких особина кон-

груентног атрибута елиитиране именице са граматичк им особинама ек -

слициране именице, к о ј а у елиптичко ј синтагми поста ј е надређени члан

том атрибуту (уп. савсзиа и републичке владе). Наиме, атрибут елип-

тиране именице из комуникативних разлога конгруенци ј ск и се не при-лагођава новом надрсђеном сунстантиву, него и у елиптично ј синтагми

задр ж ава особине редук оване именице. Тако у овом типу елиптичких

к онструк ци ј а долази до к ршења систематског граматичког правила ообавезно ј конгруенци ј и прид ј евског и/или зам јеничког атрибута са име-

ничком лексемом у супстантивно ј синтагми.

То правило се у оваквим силепсичк им синтагмама изнев ј ерава са-

мо између дист ант ноГ ат рибут а и именице, али ј е обавезно остварено

између контактног атрибута и именице. У силеисичко ј синтагми дистан-

тни атрибут сво ј им граматичким особинама подразуми јева елипт ирануименицу, тако да ј е он у то ј елинтичко ј синтагми комуникативни за-ступник ци ј еле дубинске супстантивне синтагмс. Дистантни атрибут ос

-

тварује конгруенци ју с елиптираном, а неконгруетан је с ек сплицираном

именицом. Заступа ј ући граматичке особине елиптиране именице дис-

тантни координирани атрибут изражен ирид јевом или прид јевском зам-

ј еницом заправо уви ј ек подразуми ј ева редук овану именицу па к омуни-

кативно (захваљуј ући првенствено лексичко ј подударности елиптиране

и ек сплициране именице) преузима и функ ци ју саме редуковане имени-

це. Тако он поста ј е контекстуални комуник ативни заступник и елипти-

ране именице, па је на комуникативном плану равноправан преосталом

4 6


5/16

атрибутско-суистантикном дн јслу у слнитнмно ј синтагми. Тсрминолош-

к и рсчсно, так ав морфолошкн конгруснтан а контекстуално некон-

груснтан атрибут има функ ци ју супст чпт чвчт п, ко ј а му и омогућава

да се не иовинује нравилима к онгруснци је с екслицираном надређеном

и м е н иц

о м .

У свим навсденим (1) и сличним прим јерима дистангни атрибут-

супстантиват ие слчже се сч ек сПлицчрачом имепчцом у бро ју: уколик о

је он у сингулару, имсница ј с у нлуралу, и обратно. За разлик у од љега,контак тни конфуентни атрибут обавезно се с надређеном именицом

слаже и у роду и у бро ју и у иадс жу. Тако су граматичка значења (род,бро ј и падсж) рслацн јских морфсма контактног атрибута и надређене

имснице подударна, док су граматичка значења релаци ј ских морфема

дистантног атрибута и надрсђеног супстантива ненодударна у бро ју, јердистантни атрибут, као супстантнват, бро ј доби ј а од елиптиране а не

од ек слициране именнце. Прсма томе, у силепсичк им синтагмама с ко-

ординаци јом два ју прид ј свскнх и/или зам ј еничких атрибута остваруј е се

сљедсће, спсцифично иравило конфуенци јс:У счлепсччк о ј коордчичрчио ј вези к оигруеит ичх чт рчбут ч кои-

Груеицч ј ч се ост вчруј е чзмеђу к оит чк т иоГ ат рибут ч ч пчдређеиеимеиице, док слчГчи>е у бро ју чзост ч ј е чзмеђу ичдређеис именчце

ч дчст аит иоГ чт рибут ч.

2.1.1. Наведене коордпннране силспсичке синтагме (1) има ју даклевластите структурне к арактеристике. Њнхова струк турна дистинк тивна

обиЛ)СЖЈа сводс сс на одстуиањс од иравила к онгруенци ј е прид јевско-

зам ј еничк ог атрибута с надрсђсном именицом. Оформл>ене су дакле непрема ф аматичким нсго нрсма стилематичним, фигуративним ирави-

лима струк турнсања. Самим тим онс чот пчдч ју чод ст илчст ччк у нор-

му српскога ј сзика. Пошто су, к ао и свс фнгуре, обичне у уиотреби усвим функ ционалннм стиловима, мада им је структура граматички онео-

бича јена, ове к онструк цн јс заираво улазе у иорму општ ест члчст ичк у.

Њихову припадност норми онштестилистичко ј подр жава и њихова оп-

шта стилогеност: јер су онс, ослобођене к омуникативно стопроцентно

редундантне имсннцс, у свим функ цноналним стиловима к омуникативно

вредни ј с од конк урснтних нселиптичних конструк ци ј а. Према к ритери-

јуму к омуникаци ј ск ог сфекта, односно псдагогичког учинка, к ако су та јк ритери ј ум звали антички рсторичари, к о ј и ј с диференци ј ални к рите-

ри ј ум стилске фигуре и стнлистичке ноф сшке, ове силепсичке кон-

струк ци ј е мора ју се сврстати у фигурс ј ер су комуникативно к удикамоефектни ј с од нсфигуратнвних конк урентних израза. Онс код слушалаца

(читалаца) сво јом сконимичношћу и структурном онеобича ј еношћу иза-

зива ј у всћи стилски ефскаг, „ у житак " а „ катк ада и дивл>ење

", к ако би

т о рекли антички рет оричарн .

Принадност стилистичк о ј норми по правилу не значи припадности но

рми г

раматичко

ј, т

ј. станда

рдно

језичко

ј. Пошто се

фиг

уративна сти-

47


6/16

лематичност темељи на к ршсњу нек ог нравила инхсрснтног ј езичком

систему, cne би стилематичне јединице (без обзира да ли припада ју оп-

штестилистичком или индивидуалностилнстичк ом нивоу ј езика) већ посамо ј дсфнници ј и стилсматичности требало да буду изван норме гра-

матик е. А ли то често ни ј

е случа

ј, нсго сс п

рнм

јеном к

рите

ри ј у

ма гр

а-

матичке исиравности, к о ј и јс „ неос ј стл.ив" на стилсматичност, стилема-

тична ј единица прогласи ф аматичк и исиравном. Наимс, од к ритери јума

књижевно ј езичке (граматичке) иснравности - а то су: ,,а) оно што од-

говара унутарњим зак онитостима језика, б) оно nrro је проширено у

употрсби, ц) што одговара језнчном ос ј ећап>у (нормативисте), д) оношто је уиотри јебљено код добрих писаца, е) оно што је сврсисходно

"7- наведене силепсичке к онструк цп ј е, к ао ни свс фигуре, не испуп>ава јусамо први, т ј . к ритерн ј ум снстсмностн, ј ср на н.сговом изнев јеравањуи наста ј у. Онс занраво усноставл»а ј у властнта снстсматска правила к ом-

племеитар

на оним ј

езичким (ф

амат нчк им). Ч есто се због тога та до-

пунска иравила усл>ед проширености у унотрсби, посебно у ј език у „до-

брих писаца", нроглашава ју граматичким, тако да одређена стилематич-

на ј единица доби ја и статус к њижевно ј езички иснравне, т ј . не само сти-

л и ст и ч к и н с г о и г р а м ат и ч к и н о р м а т и вн е .

2.2. Поигго навсдсна (1) силснсичка конструк ци ј а досад ни ј е по-

мињана у граматичко ј , а колик о ми ј е иознато, изузму ли се сродне кодМ . Стевановнћа (в. дал.е), ни у научно ј сербок роатистичко ј литератури,претходну ћемо тврдњу потк рн јспити анализом нормативног статуса ј ед-

не сличне силспсичке конструк ци ј е: суб ј ск ат ско-Предикат ске везе с к о-

ординац

и ј

ом више и

меиица у

позиц

и ј

и су

б ј

ек т а:

(2) Чула сс стара Песма срСп ј аиск а, и умилпе Га ј де (< — чула се ...Песма и чуле су

се... Га јде) /М. Jocnli Bnnni.iili , 148/; ...замирила га прчча, а и сеИање (*- замо-

рчла га прчча, а и cehaioe га ј е заморило) /Л. Исак овић, 93/; ...све га ј е вишезаш/мала храна, iiuhe (i — зашшала га ј е храна, запимало га ј е fnthe)

- а женемање8 /Л. HcaKoiuili . 78/ итд.

У наведеним (2) прим ј срима к онгруснци ј е суб ј скта и нредик ата оства-

рена ј е силепса и рода и бро ј а. Наимс, редуковани иредикат к оордини-

раног дистангног суб јекта нн у ј едном нрим ј сру ни ј с у граматичком родуподударан с ек сплицнраннм иредикатом (а у нрвоме прим ј еру ни у гра-

матичк ом бро ју). Тако ексилицирани (нсредук овани) иредик ат у роду (и

бро ју) к онгруира само с конт акт иим суб јек т ом, док се у роду (и бро ју)не слаже с координираним дистантннм суб ј сктом (ун.: чула се - Га ј де,занимала га ј е - пићс) .

7 Ј. Силић, Пеколик о мисла о норми, у зб. Језнк у савремено ј комуникаци ји, Цен-

тар за марксизам У ниверзитета у Београду. Београд, 1У83, 157.

8 У клаузи - а жене мање такође је изостављен предик ат (« — а жене су га мањезашшале) к о ј и је неподударап у роду с експлицнрфшм предик атом у претходно ј клаузи,али његов род предодређуј е екслицнрани суб јск аг жсне. Овак ав тип непотпуне реченице

Т . Маретић, а за н.им и остали граматичари, нс сврстава ј у у елиптичне него у к рње ре-

ченице. Вид јети Т. Маретић, наи. д ј ело, 428-429.

4 8


7/16

У навденим к онструк цн јама прек ршено је систсмск о правило оконгруенци ј и прсдик ата са вишс коордннираннх суб јеката. А то иравилог л а с и :

„ када фуик цч ју суб јекпш вршч вшие имеиа различит их по јмова (,)

предик ат ст о ј и у мио ж иии. Л када су имеиа т их по јмова разли-чит ог рода, luiu су сва средч>еГ рода, као и к ада су сва мушк ог рода,- њихов предикат се упот ребл>ава у облик у миожиие м.рода

".9

Ум јссто прсма том системсом граматичком правилу, конгруенци ј а пре-

диката са хстерородним и хетсробро ј ним суб јектима у наведеним прим-

ј ерима остварсна ј е по донунском, одстуна јућем правилу:

Предик ат у вези с хет ерородиим и хет еробро ј иим коордииира-

ним суб ј ек т има к от руира у роду и бро ју с к онт ак т иим (на ј -

бли ж им) суб ј ект ом, док к онГруеици ј а изост а ј е изме!)у предикат аи дист аит поГ / дчст аит иих суб ј ек (а)т а.

Конструк ци ј с оформл>ене ирема датом правилу има ју специфичнеструк турне к арактерист икс, на би сс дато правило могло сврст ати међуфигуративна, т ј . стилсматична правила. Самим тим и све струк туре ук о ј има је оно заступљено - структурама стилсматичним. Зато би таквек онструк ци је структурисане по допунск ом правилу ко је к рши системат-

ско нравило о плуралско ј к онгруенци ј и но дефиници ј и потпадале поднорму општ естшлист ичк у.

Међутим, иошто ј е конгруснци ја предик ата с на јближим од к оор-

динираних суб јек ата бнла обична у Вук овом језик у, Маретић је - узи-

ма јући за к ритери јум граматичке исправности Вук ов језик - и та ј типконфуенци је ирогласио граматички иснравним. Тако је допунско пра-

вило постало алтсрнативно ономс систсматск оме, па ј е дати тип кон-

груенци је постао нс само стилистички него и граматички нормативан.10

Сгилистичк а норма так о ј е иреобраћена у граматичк у из једначавањемстатуса систсмског језичког правила с иравилом допунским, стилистич-

к им. Другачи ј е речено, ук инута је, прим ј еном недиференци јалног к ри-

тери јума нормативности, граница измсђу стилистичке и граматичке нор-

ме, па је силепсичка к онструк ци ја (2) добила статус и к њижевно ј езичкии с п р а в н е .

2.3. Силепсичке к оординиранс конструк ци је не наста ју, међутим,само на к ршељу јсзичкнх нравила конгруснци ј е. У елиптичким к оорди-

нираним синтагмама чссто се остварује и силепса негаци је, као што топок азују и сл>едећи прим јери:

(3) ...савсзма др жапа cil opo члп пикак о нс реагујс (i — реаГује споро или не реагујеиик ак о) када су у питаљу и.ени стабиличациоии задаци (Борба, 148, 31. 5. 1994,13): ... обс страме су из јаииле да је пост иГнут мали или никакав напредак

9 М. СтеваиоииН, Саоремени српско.хриашски језик (гоамаишчки сисшеми и књи- ж евно језичка норма) II Синт ак са, Маучна књига, Београд, 1991, 128.

10 Уп. и код

М. Стевановића,

наа д ј

ело,

126.

49


8/16

(е споро или iiukukoне Оемит ују (t- споро Оемит ују или iiiikuko не деминт ују) нити разобличујуовакву политичк у нропаганду (Полнтика, 29030, 12. 8. 1994, 14) итд.

Н авсденс синтагме, како сс види из рек онструисаних структура, настале

су рсдук ци ј ом јсдног од унравних глагола дви ј у к оординираних глагол-

ск их синтагми. Глаголи к о ј и су у нсслиитимно ј конструк ци ј и били у ко-

ординирано ј всзи разлик овали су се само но нрисуству, односно одсуствунегаци ј е, ко ју јс захти јсвао п.ихов иодрсђени одрични члан. Редук ци ј ом

ј едног од тих к оординнраннх глагола у слинтнчно ј структурп у коорид-

нирану всзу долазс нодрсђснн чланови глаголских синтагми, од ко ј их

ј едан захти јсва одричан а други погирдан глагол за сво ј надређени члан.

Елинтира1Бсм ј едног од надрсђсннх глагола тако долази до одрично-

потврдног синтаксичко-ссмантичког конфликта измсђу иодрсђеног чла-на чи ј и ј е управнн глагол слиптнран п скслпцираиог (нсрсдукованог)глагола, ко ј и поста ј с 11>сгов надрсђсни сиитагматск и члан у елиитичко јсинтагми. На та ј начин у овак внм сннтагмама долази до к ршења систе-

матског нравила о обавезно ј одрнчно ј нли нотврдно ј усаглашсности за-

висног н надређеног члана спнтагме. Мсђутпм, то правило ни ј е апсо-

лутно изнев ј ерено. Оно ј е остварсно измсђу управног глагола и кон-

тактног завнсног члана, али ј с прск ршсно у вези уираиног глагола са

д и с т а н т н и м з ав и с н и м с л е м е н г о м .

Те су

синтагмс, д

акле,ст

рук т

урисанс н

рема поссбном п

равил

уко

је

бисмо могли ок арактерисати као одстунаи»с од оног језичког, систсмат-

ског. А то допунск о правило могли бнсмо изразити на сл,едећи начин:

Уколико у елиПт нчио ј коордшшраио ј сиит чгми к оордшшраии чла-

нови сво ј ом семапт ик ом захт и ј ева ју различит управии ГлаГол у по-

Гледу одричиост и и нот врдиост и, оида се одричио или пот врдно

слаГање надређеиоГ и подређеноГ члана синтипме ост вару ј е само

између управноГ и конт акт ноГ зависноГ члана, док т ог слаГања

нема између надређеног члана и дист ант ноГ зависноГ члана.

Све к онструк ци ј е рсалнзованс према овом правнлу ј есу конструк ци ј е

стилематичне, па самим тнм и конструк ци је (опште)стилистичке. Штосе пак т иче питања и.нхове граматичк е нормагивности, так ав би статус

оне могле добити само уколнко би сс, на основу п,иховс неснорне упо-

требне ври ј сдности и сврсисходности, нраиило љиховог структурисања- попут иравила о к онгруснци ји нредик ага с ближ им суб јектом - про

-

гласило и правилом ф аматичк им. Али то „ проглашавање", односно пре-

вођење стилистичких у граматнчк а иравила не би см ј ело бити суб ј ек -

тивно, нек ритери јално. Мсђуоднос стилнстичкс н граматичке норме (иправила на ко ј има онс ночнва ју) мора ночнвати на јасним и конзистен-

тним к ритери ј умима, ко ј и ће к онсек вентно бнти прим ј ењивани. У су-

50


9/16

протном, cnc hc, као и досад. бигн нрснуштсно пол.и (ос ј сћаљу) нор-

мат ивца, и нормативист ици ирибавити или, бол>с рсчсно, оставиги ста-

тус суб ј ск тнвнс и анаучнс, т ј . алннгвистичке дисциилинс.

2.4. Силсисичк ом слнитир

ан.у. осим с

уистантивних к онг

руснтних

синтагми (1), подло жна јс н дубинск а коордннирана всза супстантивнеконгруснтнс и сунстантивнс нсконгруснтнс сингагмс с истом, на ј чешће

хомоформном, имсницом у познцн ј и надрсђсног члана и конгруентнеи н с к о н г р ус н г н е с н н т а г м е:

(4) Ду ж ипа пссама int jc ii,uxoni, aeh мери онога Тооора (* — нк ј е њихова мера, oehмера оноГа Говора) /М. БсНк оиић. 149/: ...а л.уди 6сј иаде не могу паметно нио сво ј о ј, и још miii u

• о суОбини iiupoOu (


10/16

ме, прихватимо ли да прид ј свска катсгори ј а насгупа у катсгори ј ално ј ,атрибутско ј функ цн ј и, у син гагми сс к рши систсмск о правило о немо-

гућности координацп јс хетерофунк ционалних јединица - прид јева одно-

сно прид ј евске зам јснице и именнце. То правило, мсђутим, важи само

за к атегори ј алне функ ци јс синтаксема. Донунскнм, комплемснтарнимправилом омогућу ј с сс координацн ја свих хомофунк ционалних ј единицабез обзира да ли ј е у пнтап.у п.нхова прпмарна, к атегори ј ална функ ци ј а,или сек ундарна функ ци ј а доби ј ена функ ционалним преобразовањем. А

прид јев и прид јсвска зам јеница изваи навсдсних к оординираних (4) везаврло чссто наступа ју у функ ци ј н супстантивата, као нир.:

(4а) ...са сПорсОпог стижо се иа гланми колосек (Л . Исаконић, 563); Иосићу деснуу лево ј руци /В. OrenaiioHnh, 32/; ...умссто Помеиут е уцртаиа | ј о| бро ј ка 30 (Р.

Симић. 24); Судар Полицк ј ских са ук радеиим к олима (Политик а, 28595, 22. 5.1У93. 13) итд.

*

У елиптичкимсинтагмама с к оордпнацп јом сунстантивата и супстантива

(4) нормативци су вид ј ели само к ршен.с правила о немогућности коор-динаци је прид јсва и имсницс

11, т ј . немогућности координаци је катего-

ри ј ално хстерофунк ционалних јсдиница, заборавл,а ј ући прн том да осим

категори јалних синтакссме има ј у н сск ундарнс, функ ционалним прео-

бразовањсм добп ј сне функ ци ј с. А управо та функ цнонална транспози-

ци ја омогућу ј с ирид ј еву нли прпд јсвско ј зам ј еници функ ци ју супстан-

т и ват а а т име и ко орд п н пр ану вс зу са су нст ант ивом из нсконг руент н е

су п с т а н т и в н с с и н т аг м е.

Пошго смо у поссбном раду12 нсцрпно анализирали структурне,

семантичке и стнлист ич к е к ар

а к т ср

ист нке о во г т и па коор

д ин ир

аних

синтагми (4), овд је ћсмо само напомснути да оне задовољава ју све к ри-тери јуме општестилистичк с нормативности, а да се из к п.и жевно ј езичке

норме могу искл.учити ј едпно ако сс правило о координаци ј и хомофун-

к ционалних јсдиница (иначе системско), без обзира јесу или оне упо-

три ј сбл.сне у примарно ј или сск ундарно ј синтаксичк о ј функ ци ј и, специ-

фик у ј е па се граматичк и ненрихватљивим прогласе координиране везе

функ ционално прсобразоване синтаксеме са синтак ссмом чи ј им је елип-

тирањем и омогућено функ ционално прсобразовање. А ли би и тад, баш

због тог правила, дстс к онструк цп ј е као нзразито стилематичне улазиле

у н ор му с т и л н с т и ч к у .

2.5. У свим досада анализнраним тпповима слинтичк их координира-

них синтагми елиитиран је ј сдан од надређених чланова дубинских коор-

" Д. Ћупић, Једпа нсПот пу/ш ашт иГмат ска дет ерминацн ја, Паш језик , XXIV/3,Београд, 1980, 169-172; И. Кла ј п у: П. Huith и др., Језччкч чрчручичк , РТВ Београд, Бео

-

град, 1991, 143.

12 У студи ји Иеосношшч чроГон счнт аГмч с к оордчнацч јом суПст ант чва u суп-

ст ант чоат а у км.изи Сушт аст всно ч мнмоГрадно у лчнГвчст чцч. УПИРЕК С, Никшић,1995. (у штампи); к ао и у кн>изи Ст члчст чка ч Грамат чка ст члск их фчГура, У1Ш РЕКС,Н и кш и ћ, 1995, 196-2 16.

5 2


11/16

диниранмх сннгами. Изузцма јући суб јскатско-нрсднкатск с силспсе (2), усвим јс случа јсвима до граматнчк с нссагласности у новршинск о ј (елип-

тично ј) структури долазнло због морфолошког и/нли ссмантичког и/или

функ ционалног мсђуодноса порсђснс дубинскс синтакссмс и новоусио-

ставл>еног ј о ј надрсђсног члана у елннтично ј синтагми. То, међутим,не значи да сс силепса нс може остварити и редук ци јом нског суборди-

нираног члапа дубинск с к оординиране синтагме. Потврда томе су и сље-

дећи прим јсри:(5) Н ик о другн нз Биша до ои пи јс могао iiti yhu iiii unahu, а да r a детаљно не

претрссу (« — iiii yhu у l iiiiu iiii H3iihu ii3 Биша) (P. BpaTiih, 88); ...био je саграђенлучки пролаз к роч к о ј и су ншли л.уди ...а и к ола натонарсна џак овима пшенице,к ук уруза и брапша. зависио од тога да ли су улазила или излазила из млина

( с|ке

ј с да јс излазчк и улизак Дспоса у парламснт иоказао да су... (« — излазак изПарламепт а и улчзик у Пчрламепт ) (Политика. 28584, 11. 5. 1993, 10); Дакле,др жавна граннца за Улчзак нли излазчк нз CI

' ЈуГослчии ј е) ( смови" су у днлсми - ост чт и или напуст ит и рат но

подруч ј е ( « — ост ат н на ратшом поОруч ју или наОуст ит и рат но подру ч ј е)Поб јсда, 9892. 18. 6. 1993, 3 нтд.

Свим наведсннм нрим јернма за јсдничко ј е то да се један од двалексички нодударна а облички и ссмантички ненодударна зависна члана

(адверби јалнс одрсдбс плн об јеката) један редук уј е так о да она ј нере-

дук овани у елинтнчко ј структурн носта је синтаксички и семантички за-

висан од оба коорднннрана надређена члана, на ј чешће изражена глаго-

лима или глаголск им имснпцама. На ј ечешће сс ова ј тип координиранеелиптичкс синтагме остваруј е с к оординаци ј ом глагола yhu и изчћи илиглаголским именицама улалак и излчзак . Тн глаголи односно глаголск е

именпцс рек ци ј ски захтсва ју различитс при ј сдлошко-падсжне формеадверби ј алне одрсдбс, односно нск онгруентног прилошкоодредбеног

атрибуга, к о ј и се уз то међусобно разлик ују на ј мање у једноЈ семан-

тичко ј компонснтн. Так о yhu и/или улалак к ао додатак има ју ак узативнуадлативну конструк цн ју с при ј едлогом у, а tu iihu и/или излазак - гени-

тивну аблативну с ирп ј едлогом из. Редук ци ј ом аблативнс или адлативнезависне иадежнс конструк ци ј е она друга нсрсдук ована иоста је додатак обома надрсђснпм члановима и тако долази до граматичко-семантичкогнесклада ј сдног од надрсђсних координираних чланова (и то оног чи ји

ј е додатак елиптиран) и нсредукованог додатка. Наиме, координиранисинтагматск и чланови су ирефигирањем а зависни при једлозима оби-

л>еж ени к ао аблат ивни и/или адлат ивни. У к идањем аблат ивног или адла-

тивног зависног члана обавезно долази до семантичке и морфолошке

53


12/16

несагласности нселинтпраног додагка са надређеним чланом чи ј и ј е до-

датак редукоиан (ун. улчзилч или излазила из млииа; излазчк и улазак

у пчрлчмепт ) '-\ Подрсђени неелиптнрани члан у ногледу падс жногоблик а и семант ичк е к омионенте аблат ивног ил и адл ат ивност сл а ж е се

дакле у елиитичк о ј конструк ци ј и само с ј сдним од координираних на-дређених чланова. И то оним блимсим, коит чкт иим, ак о стилизаци ј а

реченице ни ј е таква да се скслициранн зависни члан одво ј и другим чла-

новима од к оординнраних чланова (какав ј с случа ј у с ја ј но ј Братићево јстилизаци ј и у првом од навсдсннх нрнм јсра (4)) .

Исти ј е случа ј и у осталим прим ј срима. само што су паде жне фор-

м е з а в и с н и х ч л а н о в а н п .и х о в е с с м а нт н ч к с к о м н о н е нт с и/ и л и с и н т а к -

сичке функ цм ј е другачм је. Тако се из прим ј ера види да су овом типусилепсе подлож не и дубмнске структуре с двама разноиадс ж ним и се

-

мантичк и ненодударнмм об јектнма или неконгруентним об јекатск им

атрибутима. Свмм мрнм ј ерпма је, дакле, за ј сдничко то да су екслицирании елиптирани додагак хомолексмчни, али не и хомоформни, хомосеман

-

тични и/или хомофунк ционалнм. Због тога дистантни надређени к оор-

диннрани члан долази у „ мадеж нм" и семантичк и конфликт са нереду-

кованмм додат ком. А у томе м ј есте смленсичност, т ј . фигуративност

односно стилематичност навсдснмх елмитмчк мх сннтагми. Оне су рас-

npocr paibeiiic у готово свмм стнловима стандардног ј сзика, па самимтим не само да нотнада ј у мод стмлистичк у већ пот падч ј у под општ е-

стшлист ичк у норму срнскога ј езика. Так о се оне ни но к ритери јуму ра-

спострањеност и, ни мо к рмтерм јуму уиогребе у језик у „добрих иисаца" ни

но к ритерм јуму сврсхмсходности не могу искл>учити из ст андардно језичкенорме. Укл,учсп»у у ту норму сумротст авља се, међутим, к ритери јум си-

стемност и. Уосталом, као м у мретходно аналмзираним типовима силеп-

сичких координираних синтагми. Оста је, дакле, да се та ј к ритсри јум при-

ми јени досл,едно: или hc он у свим аналогннм случа ј евима бити к ритери јум

граматичке (нс)норматнвности, или he нак биги прим је!виван у ври једно-

сти к ритери јума „ језичког ос јсћања", т ј . у ври јсдности суб јективног, лин-

гвистички нсрелевантног к ритери јума.

2.6. И на к ра ју, задр жаћсмо се само још, ук ратк о, на силепсичк имсинтагмама с к оо

рдина

ци ј

ом д

ва ју

пр

н ј

сдлога од ко

јих

јс ј

едан на

дежно

несагласан с обликом навсденс именице, к ао ннр.:

(6) Сад их зпа ј у у свако ј породици. по томе, к о к олико узима шоља ча ја. Са unuбез mchepa (


13/16

ног вслик ог ЗЛ ii П ГОТИ И сПорннх Побуда (


14/16

к ог значсња дистантног коодиннраног нрн једлога и суистантивне рн ј ечи.

Такве синтагматске везе нма ју дакле снецифичну структуру и у оквирукобрдинираних конструк цн ја у ко ј има лексеме нису јединице сиитаксич-

ке функ цн ј е. Beh ио томе оне су несиорно изразито стилематичне. „Гра-

матички чистунци не допушта ју такву конетрук цн ј у, али се реторика(односно стилистнка - М. К .) ње не може одреНи због снаге ко ју иматакав ск раћен израз

"15.

Све коорднн̂ ране везе нри једлога нема ју, међутим, под једнак уупотребну ври једност. Од тих веза на ј чешће су и са на ј већом употреб-

ном ври једношћу оне у ко ј има други (с именпцом конгак тни) при једлогпо фонолошко ј струк турп нрпблпжава пунозначним лек семама, на у да-

то ј координирано ј вези носта је тоничка рн јеч (губи статус проклигике).У супрогном, ук олико оба нрн ј едлога и уз то ј ош к оординирани везник

између н,нх оста ју атоннчк с рн ј ечи. долази до нагомилавања три иро-

к л и т ике испред су пст ант ива, чиме се ст вара неир ир одан г от оао неизг о -

ворљив ритмичко-мслоди јскн сно ј . Због тога ј е и унотребна ври једностнесилепсичкнх координираннх прн ј едлошких веза - поиут К њиге се на-

лазе у ii По ст олу / у и иа ст олу - мања од оних наведених (6) силен-

сичк их. С обзиром на то, могло би се ноставити сљедеће унот ребно

п р а вил о :

Прн ј сдлошко-Гшдсж иа копст рук ци ј а с к оордшшци ј ом два ју При-

ј сдлоГа паст ала елиПтшраи>см ј сдис од Подударпих суПст апт ив-

иих р и ј счи бсз об.зира да ли су Грамат еми елиПт ираиоГ и сксПли-

цираиоГ суПст аит иаа Подударии или ие са Грамат емима оба ј уПри ј едлоГа - има (всћу) уПот ребиу ври ј едиост уколик о ј е друГи

(копт акт ии) При ј едлоГ По свом фонолошком саст аву ближ и т о-

ничко ј р и ј ечи.

3. Н а к ра ју би, након нроведене аналпзе различитих типова си-

лепсичких координнраннх конструк цп ја, требало дати и одговор на пи-

т ање о од нос у н ор ме ст ил пст и чк е п норм е гр аматичке п р ема ели пт ич-

ким к онструк ци ј ама уоиште.

Пошто ј е елииса и грамагичк о-ст илистичк а и само стилистичка

по јава, нсонходно ј е на ј ири ј е одредити ј асне к ритери ј уме за диферен-ци ј ацн ју та два тнна елинсе. Као к рнтери јум може се узети „ ионашање

"

реченичног контекста ирн елпнтпрапу . Ук олико слпнтирање неког ре-

ченичког ди ј ела не изазива структурно-семант нчк у реорганизаци ју кон-

текста, так ва је елинса граматичка, односно граматичко-стилистичк а.

А ко пак елинтнрањсм долази до структурно-семангичк их изм јена у кон-

тексту к о ј е значе нсгирање неког од скслнциртних или имплицитних

15 И. Шк арић, У пот рч.ш за плГубљешш /овором, Школска к њига, Загреб, 1982,167. IIl Kapnh, међут им. у свом избору стилских фигура ие паводи силепсу, иего силепсичк е

конструк ци ј е, неопрандаио, подиоди иод зеуГму.

5 6


15/16

правила ј езичког систсма, такпа ј с елипса приоритетно стилистичк а. Упитању је, дакле, к ритери ј ум стилсматичности.

Елипса се, међутпм, може ди ј слнти и ирема к ритери јуму стило-

гености. Према том к ритсри јуму слинса се на јпри је мо же поди јелити

на постск у, т ј . п јссничк у, и баналну слипсу. П јесничка или поетск а елип-са била би она код ко је „елнитирањем рсчи одлази и ibCHO утврђено,

узуално значењс - њен лексички по јам" 16. Поетско „елиптирање не

значи просто слиминисање, нсго елиминисан.с к о је у дубинско ј струк -

тури подразумсва присуство. Разуме сс, не присуство уираво елимини-

сане рсчи или синтагме. Тада би елииса остала бсз свог песничког де ј -

ства. Била би банална. Подразумсва се заправо један ск ун могућих исто-

врсних рсчи или сннтагмн, односно ск уп могућих избора"17. Дакле, што

ј е к онтекстом елиптирани ио јам мање једнозначно предодредљив, то јеп ј есничко де јство елиисс већс, односно то ј е елиптирана конструк ци ја

стилогенн ја.Из перспективс так о схваћенс елипсе, и оиштест илистичк а и гра-

матичк а слинса јссу баналнс елинсс, јср и к од јсднс и код друге контекстнедво ј бсно указуј с на дубинско присуство управо елиптиране лек семеили синтагме. Разлик а између иоетске и баналне елипсе првенствено

ј е у томе што је код поетске елипсе у првомс плану изра жа ј ност, а кодбаналне - изража ј , т ј само израз. А , ирема Ги ј ому, „ изража ј ност [ je] посеби имнровизаци јск о, а изража ј институирано

"18. Однос између изра- жа ј ности и изража ја обрнуто је пропорционалан: „колико [ce] доби јана изража јности, толико [cc] губи на изража ју, прсма томе у синтакси

" 19.

Ако однос изр жа ј ности и изража ја прими ј снимо на елипсу, моглибисмо закључити да ј с на ј всћа изра жа ј ност код иостске елипсе, али ј еона изразно нсканоннзована, да је мања код стилематичке или опште-

стилистичке елинсе к о ј а јс одраз спецнфичних правила струк турисања,а иа јмања код граматичкс елипсе ко ј а зато има на ј канонизовани ј и израз.Све то показује „да и у институнрању посто ји више ступњева те да свише институираности силазимо у јсзик , а с мање се институираностипењемо у говор

"20. На јмаи>с институнрано свакако је оно на јвише им-провизовано, т ј . оно што нринада инднвидуално-стилскоме сло ју. А то

ј е и на ј мање функ ционалистички распрострањено. Оног тренутка кад

то импровизовано будс функ ционалистички проширсно и кад буде по-дложно онису нрсма спсцифичним правилима структурисања, оно по-

ста ј е општестилистичко, са сталном тежњом да, због раширености у

16 М. Пстковић. Haciiiacu jcntihcea Пссма у насши јању, Збориик Матице српске закњижевиост и језик , XL/I, Пови Сад, 1992, 47.

17 Ibidcin.

18 G. Guillaume, Pr i ncipi lcor i jskc lingvistikc, Globus, Zagreb, 1988, 92.19 Ibidcm.

20 Ibidem, 93.

57


16/16

употрсби, прсрастс и у стандардио ј сзичк о, т ј . граматичко. А к љижсв-

но јсзичк о поста јс кад сс стилистичк а правила структурисања усл е̂д не-

дифсрснцн јалности општсстнлистичкнх и фаматнчк нх правила, почну

у важ ават и к ао г рамат н ч ка .

Нска нам потврда за то будс ј сдан други ст илистичк и поступак ,о ко ј ем смо говорили прошле године на овоме ск уну, - поступак пар-

целаци јс рсчсницс.21 Вуков и језик инсаца 19. ви јска парцелаци ју не

позна ју. Она сс у нас ј авл>а тек 20-тих година овог вн јска, и то к ао

одлик а стила но јединих ппсаца. Дакле, к ао инднвидуалностилск а осо-

бина. Данас ј е, мсђутнм. иарцслацн ја одлика свих функ ционалних сти-

лова, па више ни ј с индпвидуалностнлак а всћ оиштсстилистичк а к ате-

гори ја српск ога ј езнк а, на нуту да доби ј с стагус и стилско-граматичке

по јаве. Н н је ли исти случа ј и са овд ј е анализираним силеисичким ко-

ординираним конструк цн јама? Тим нри јс iiit o су нскс од њих прешле

из општестилистичке у к њижевно ј езнчк у норму.

L ING UISTISC I IE U N D ST I L IST ISC IIE N O R M A T IV ITAT D ER SY L EPTI SC I I E N

K O O R1) IN I ERT E N S Y N TA C»M EN

Z u s a m mc n f as u n g

I n tlieser Arl>cit hat der A utor sieh ni i t «Jcn versehicdenen Konstr u kt ionen befasst, die unter dem Begriff der stilistisehen Elypsc einbegri lTcn sind. Л11 die Konstruktionen kann man mit dem

Termin us Sylcpsa bezeiehncn. Ihre allgemeine kar aktcristik licgt in dcm Fakt, dass manchmal bei

der Elision zu der Inkongrucnz zwisehcn dcr koordiniertcn Bestandtcilc kommt. Dic sylcptishen Kon-

struktionen sind also einc Art anomalcr Iirscheinungcn.

Einige dicscr Einheitcn sind in dcr scrbischen Litcr atur spr ache crlaubt, andcr e dagegen nicht,

aber ohne j cglichcr Klarhcit. Dcr Autor hat dcshalb vcrsucht, prcziscr die Kritericn zu definieren,

we1che von ihncr unter die stilistische Norm f all en, welche unter die syntaktische Norm.

M iloš Kovačević

21 Карак шерсшшгпш језпчк и шк шуПци у оформл>ењу сшшшксоашшлема. Међуна-

родни научни састанак сланиста у Вук оие даис. ХХШ/2, МСЦ, Београд, 1995, 19-33.

5 8

Documents

Miloš Kovačević - Lingvistička i stilistička normativnost silepsičkih koordiniranih sintagmi