Plava grobnica

Plava grobnicaMilutin BojiStojte, galije carske! Sputajte krmemone!Gazite tihim hodom!Opelo gordo drim u doba jezenoneNad ovom svetom vodom.

Tu na dnu, gde koljke san umoranhvataI na mrtve alge tresetnica pada,Lei groblje hrabrih, lei brat dobrata,Prometeji nade, apostoli jada.

Zar ne oseate kako more mili,Da ne rui veni pokoj palih eta?Iz dubokog jaza mirni dreme ili,A umornim letom zrak meseca eta.

To je hram tajanstva i grobnica tunaZa ogromnog mrca, k'o na um beskrajna.Tiha kao pono vrh ostrvlja juna,Mrana kao savest, hladna i oajna.

Zar ne oseate iz modrih dubinaDa pobonost raste vrh voda prosutaI vazduhom igra udna pitomina?To velika dua pokojnika luta

Stojte, galije carske! Na grobu braemojeZavite crnim trube.Straari u sveanom opelo nek otpojeTu, gde se vali ljube!

Jer proi e mnoga stolea, k'o penato prolazi morem i umre bez znaka,I doi ce nova i velika smena,Da dom sjaja stvara na gomili raka.

Ali ovo groblje, gde je pogrebenaogromna i strana tajna epopeje,Kolevka e biti bajke za vremena,Gde e duh da trai svoje korifeje.

Sahranjeni tu su nekadanji venciI prolazna radost celog jednog roda,Zato grob taj lei u talasa senciIzmedj' nedra zemlje i nebesnog svoda.

Stojte, galije carske! Buktinje nekutrnu,Veslanje umre hujno,A kad opelo svrim, klizite u nocrnupobono i neujno.

Jer hou da vlada beskrajna tiinaI da mrtvi uju huk borbene lave,Kako vruim kljuem krv penua njinaU deci to kliku pod okriljem slave.

Jer, tamo daleko, poprite se ariOvom istom krvlju to ovde poiva:Ovde iznad oca pokoj gospodari,Tamo iznad sina povesnica biva.

Zato hou mira, da opelo sluimbez rei, bez suza i uzdaha mekih,Da miris tamjana i dah praha zdruimUz tutnjavu muklu doboa dalekih.

Stojte, galije carske! U ime svesnepoteKlizite tihim hodom.Opelo drim, kakvo ne vide nebo joteNad ovom svetom vodom!