MINISTARKA VOLI KNEDLE (KNEDLA U BAWI) - … · LICA MIROSLAV @GAWAC, doktor. Izgovara pogre{no slova: Y umesto \, @ umesto Z, [ umesto S. KNEDLA, lopov, neverovatno li~i na doktora

$Page 1: MINISTARKA VOLI KNEDLE (KNEDLA U BAWI) - … · LICA MIROSLAV @GAWAC, doktor. Izgovara pogre{no slova: Y umesto \, @ umesto Z, [ umesto S. KNEDLA, lopov, neverovatno li~i na doktora$
Leon Kovke

MINISTARKA VOLIKNEDLE

(KNEDLA U BAWI)Komedija u ~etiri ~ina

8 Leon Kovke

LEON KOVKE je ro|en 1949. godine u Beogradu. Kr{ten u Sabornojcrkvi svetovnim imenom Mom~ilo.

Dramski pisac i scenarista. Diplomirao je dramaturgiju na Fakul-tetu dramskih umetnosti u Beogradu.

Autorska dela:

Drame – Viktimolo{ka pri~a, Ritual zgusnutog vazduha, Klepsidra.Drama Viktimolo{ka pri~a, pod nazivom Intimno izvedena prvi put u“Teatru moderna garaà” 2001, kasnije igrana na scenama Narodnog po-zori{ta i Beogradskog dramskog pozori{ta; zajedno sa gostovawima dosada izvedena 22. puta.

Drame za decu – Podzemaqci, Super kliwa, Kockica i Crvenkapa(zajedni~ko autorstvo sa Brankom Mili}evi}em) . Sve ~etiri izvedene upozori{tu “Pu`”. Crvenkapa i Kockica se se igraju ve} {est sezona.

Scenariji – (Dugometra`ni igrani filmovi) : Pozori{na veza, [e-}erna vodica, [meker, Debeli i mr{avi, Majstor i [ampita...

Desetak kratkometra`nih igranih filmova, od kojih je onaj, Slu~ajBogoquba Savkovi}a – livca nagra|en sa najvi{e doma}ih i svetskihnagrada.

O ostalim radovima, oko dve stotine, konsultovati biografiju arhi-viranu u Udruèwu dramskih pisaca Srbije.

Drama Ministarka voli knedle (Knedla u bawi) prvi put se {tampa uovoj ediciji.

Autor ‘ivi i radi u Beogradu. Tel. 765-199

LICA

MIROSLAV @GAWAC, doktor. Izgovara pogre{no slova:Y umesto \, @ umesto Z, [ umesto S.

KNEDLA, lopov, neverovatno li~i na doktora @gawca.(Knedlu i @gawca igra isti glumac)

ACA POPARA, na~elnik, kasnije ministar.Preru{en: A. Topuzi} – pesnik.

RU@A POPARA – ROUZ, èna, kasnije ministarka.

ALIS POPARA, }erka.

OQA BABICKI, modistkiwa.

JOVAN KUPUSI], predsednik op{tine.

MITAR MIRI], komandir policije, lokalni {erif.

PETAR URO[A JOVANOVI] – PUJ, na~elnikov voza~,student i aforisti~ar.

[UMADINAC, la`ni debeqko i Arapin, pravi doktor.

LEPOJKA, bolni~arka i kuvarica po potrebi.

BRACO, majstor i bolni~ar po potrebi.

MOCA, policajac.

BOCA, policajac.

RAKA, kafeyija.

VASILIJE, iz Jagodine. (Vasilija i Raku igra isti glumac)

BEBA, novinarka lokalne televizije.

Mesto zbivawa: SRPSKA BAWA; Institut za mr{avqewe.

Doga|a se na prelasku iz jednog milenijuma u drugi.

Ministarka voli knedle (Knedla u bawi) 9

Leon KOVKE

MINISTARKA VOLI KNEDLE(KNEDLA U BAWI)

Komedija u ~etiri ~ina

PRVI ÎN

Letwa trpezarija u ba{ti iza zgrade INSTITUTA. Sa leve i desnestrane scene po dve velike saksije sa palmama. U sredini prostor sastolovima, leàqkama i spravama za ve`bawe. Iza ba{te je zgrada savratima po sredini. Vrata su rotaciona. Iznad vrata metalna tablasa natpisom: INSTITUT ZA MR[AVQEWE – SRPSKA BAWA. Maloiznad je razapeto ogromno platno sa natpisom na iskvarenom latinskomjeziku NON MAN\ARE, ERGO SUM. Sa leve i desne strane od vrata podva velika prozora. Iznad prozora, na metar i po od gorwe ivice scene,krov sa olukom; tako da, ko god se kre}e po ivici krova mora da udaraglavom u okvir scene iznad sebe. Sumrak je, svetla jo{ nisu upaqena.

Scena 1.

Alis i Ruà.

Alis, zagledana u nebo, ~upka cveti}. Iza we se {uwa Ruà; debela,sisata, ~etvrtasta.; ona kao pas kidi{e za }erkom; vu~e je za kosu, ruku,haqinu; kad god misli da je ova ne slu{a. Dundasta Alis je potpunosvesna svoje fizi~ke neprivla~nosti.

RU@A: [ta si se zamislila?

ALIS: Gledam zvezde.

RU@A: Nije no}, a ti gleda{ nebo. Boè, dete?

ALIS: No}as }e biti pun mesec.

RU@A: Devojko, priberi se! Vidi na {ta li~i{, mese~arkojedna.

ALIS: Mama, molim te...

RU@A: Nisam ja za tebe mama! Ja sam za tebe prijateqica. Ili,jo{ boqe, sestra. Samo me bruka{. Kako da te udam zadoktora Miroslava?

ALIS: Mama, mene doktor uop{te ne prime}uje.

RU@A: Zabrawujem ti da me zove{ mama. Ako ne}e{ da me zove{keva, zovi me kratko Rouz.

ALIS: Ti se zove{ Ruà.

10 Leon Kovke

RU@A: Pa {ta? Ako se moja }erka zove Alis, mogu i ja da sezovem Rouz.

ALIS: Stidim se kad ~ujem da te zovu Rouuuz.

RU@A: Lepo bogami, }erka se stidi svoje ma...

ALIS: I sram me je {to sam ovde. Pla}a{ 200 maraka dnevno dabi smo gladovale. Ja sam gladna ma...

RU@A: (Dovikuje nekom u institutu)Kafa! Ima li nekoga da donese dve kafe? Dve stotinemaraka ja pla}am dnevno! Samo se nerviram.(Alis)Od @ivkice piqarice sam pozajmila 3870 maraka, a ti sigladna.

ALIS: Mama?! Zna{ da dugujemo trogodi{wu kiriju, struju, ipola zimovawa.

RU@A: Sve }e to inflacija da spali i pojede, sve.

ALIS: Kako si mogla od we?

RU@A: Kako!? Blam i sram, sedam puta me je pitala ho}u li mo}ida joj vratim; ja sam joj traìla 4000, a ona se cigan~ila,vadila iz raznih koverata i, kao, jedva skupila 3870maraka, i to sve prqave i pocepane; mewaju}i ih –izgubila sam 70 maraka. Zna{ {ta bi mi dala?(Pokazuje {ipak)Ovo, da joj Steva nije u prdari, pa o~ekuje od tvog ocapomo}? Ovo!... ’O}u, bre, da te udam za doktora!

ALIS: Ubi}e nas tata kad sazna!

RU@A: Tvoj otac je potpuni nesposobwakovi}. Dok dràvapropada, on i wegova dva kuma osnivaju stranku Starademokratija. Mo` misliti?(Razvla~i po beogradski)Beogra|ani, grabe demokratiju umesto para...(Vi~e ka publici)Kafu! Ima li neko ovde kafu da posluì!...(Odse~no, s uverewem)Pametni qudi rade druga~ije. Zna se, kad dràvapropada, onda se krade da bi se sa~uvalo. [to narodsa~uva u svojim slamaricama to je sa~uvano. Jeste, to jetako.

ALIS: Mama, ja sam gladna.


RU@A: (Iznervirano)Ista si kao tvoj otac! Samo misli{ {ta }e{ da `dere{.Mene `dere{. Gledaj te sisura~e! I ti si mi devojka?Kako da te udam za dok...

ALIS: Ne treba meni nikakav doktor! Ja volim Petra!

RU@A: Ne}u da ~ujem za wega! On je goqa, pomo}nik tvoga oca,buya od buyice! [ta on moè da ti ponudi?

ALIS: Qubav.

RU@A: Pi{am se ja na takvu qubav. Ne dam, da kojekakva repabez korena pu{ta svoj koren u... ba{ u moju }erku.Urazumi se. Doktor je za tebe.

ALIS: (Udara noìcama o tlo)Ja volim Petra! Ne}u doktora!

RU@A: Samo preko mene mrtve! Moè i preko wega...

ALIS: (Raspla~e se)Mama, ja sam gladna i nesretna. Ja volim Petra.

RU@A: (Hvataju}i je za skut haqine)Ju! [ta je ovo? Kakva je ovo rupa? Crna devojko, otac tije na~elnik policije za ceo Beograd, a ti {eta{ sapocepanom haqinom po Srpskoj bawi. Priznaj, ko te jepocepao?

ALIS: ([mrca)Ja, volim, Petra.

RU@A: Sa kim si bila?

ALIS: Na sa kime... Igrala sam se sa jednom malom kericom...

RU@A: Kakva sad kerica?

ALIS: Mala, tako mala –(Pokazuje rukama)Izgrizla mi haqinu i pocepala hula hopke.

Zadiè haqinu i pokazuje poderane ~arape na butini.

RU@A: (Osvr}e se)Idiote! Spu{taj tu haqinu! Zamisli samo {ta bi reklaOqa da te vidi. Pukla bi bruka sve do Beograda. Bilo bi:“Poparica {eta po bawi dok joj }erka ide pocepana.Boè, onaj Vasilije iz Jagodine, ~ovek prodo bubreg da

12 Leon Kovke

bi }erki kupio kola, a Poparica pu{ta da joj }erka {etagola”. Jao Ruò, nisi ti Rouz... Mar{ u sobu!

ALIS: (Raskewkano)Ja sam samo gladna i nesretna...

RU@A: ]ut! Kao da ja nisam? Sawam dve ovolike(Pokazuje pesnice)knedle sa {qivama... al’ }utim i trpim, jer za ovu gladpla}am 200 maraka dnevno...

Ruà progura Alis kroz rotaciona vrata. Istovremeno vrata izbacujuLepojku; ona svaki ~as navla~i mini sukwu pokrivaju}i gole butine;imitira Ruù kako pokazuje stisnute pesnice, poku{ava da razume tajgest.

Scena 2.

[umadinac, Lepojka, zatim Braco i dr @gawac.

LEPOJKA: Ko je vikao kafa?

Iza palmi {uwa se [umadinac. Lepojka ga ne vidi, ide unatra{ke.Sudaraju se le|ima. Lepojka cikne.

[UMADINAC:Opa!

LEPOJKA: Vraè jedan! Uvek se upla{im kad vidim to tvoje crnolice.

[UMADINAC:(Raskop~ava mantil)A ovo, a?

LEPOJKA: Ih... Ti zna{ da se ja samo pla{im da Braca ne{to ne...(Osvr}e se oko sebe)Jedva sam uspela da mu pobegnem. Sami smo?

[UMADINAC:(Osvr}e se brzo, a zatim strasno)Lepojka!

LEPOJKA: (Jo{ strasnije)Kasume!

[UMADINAC:(Naglo odgurnuv{i Lepojku od sebe)Lepojka?... Ne mogu da verujem da onaj tvoj kreten odmuà jo{ uvek misli da sam ja Arapin?


LEPOJKA: Veruje maco, veruje. On sve veruje {to mu ja kaèm...(Brzo udara nogama o tlo)Brzo! Brzo me qubi! Tu me qubi, tu me qubi!

[UMADINAC:(strasno)Lepojka!


Padaju u zagrqaj, strasno se qube. [umadinac presami}uje Lepojku prekojedne od sprava za ve`bawe... Iznenada, se za~uje sna`no {i{tawe ipi{tawe. Nervira se, ustaje, ispod razdrqenog mantila vidimo da[umadinac ima na sebi vaton napravqen od gume – koji se naduvava.Vaton zapravo predstavqa ogromnu stoma~inu. [umadinac petqa okoventila za ispu{tawe vazduha...

Ventil zvi`di.

[UMADINAC:Ne mogu vi{e ovako! Em izigravam la`nog arapina, emizigravam la`nog debeqaka, em se ovaj ventil stalnokvari! Pa kako, majku mu, da te volim? Pokida}u ga!Zubima }u ga!

LEPOJKA: Maco, maco, nemoj molim te da se nervira{. Ja }u to dasredim. Pusti, nemoj da ga tegli{ k’o `vaku. Pu}i }e,maco.

[UMADINAC:Neka pukne, ba{ me briga!

LEPOJKA: Ovde, stavi ovde prst... Jel vidi{, sad ne {i{ti.

[UMADINAC:Jeste, al je izdu{io, sasvim je izdu{io!

LEPOJKA: Stvarno me nervira{ kad se nervira{! Ne pu{taj prst,ja }u da ga naduvam...(Lepojka naduvava vaton. Stomak raste)Ha, pogledaj ga, kako je sad lep, ~vrst, pa veliki.(Gladi ga po stomaku, osvr}e se)Sami smo? A, maco, sami smo?

[UMADINAC:(Strasno)Lepojka!


Padaju u zagrqaj iza palme, strasno se qube... te{ki uzdasi...

LEPOJKA: Ugasi me! Ugasi me!... Jooooj! Spasi me, ugasi me!

14 Leon Kovke

Iza rotacionih vrata ~uje se Bracin gromki glas.

BRACO: (Jo{ iza vrata)Samo posle vas gospodine doktore!

LEPOJKA I[UMADINAC:

(Prikriveni palmom, zajedno)Oh!

BRACO: (Ma{u}i francuskim kqu~em, Lepojki)[ta }e{ ti ovde, a?

@GAWAC: (Istovremeno, [umadincu, ma{u}i lulom)[umadinac, {ta }e{ ti ovde?

LEPOJKA: (Zbuweno)Ja, ovaj... Ja? Tu sam zbog kafe... jeste, neko je traìokafu.

[UMADINAC:Kontroli{em.

@GAWAC: Boqe bi vam bilo da kontroli{ete pacijente u baènu, ane tu...(Pokazuje lulom na Lepojku)

BRACO: [ta on ima wu da kontroli{e? Arapine!

[UMADINAC:Ne dozvoqavam da se posprdno izgovara re~ Arapin!

BRACO: Muyahedine!

[UMADINAC:(Uzbu|en, mucaju}i)Ja, ja, ja nisam muyahedin, ja, ja... ja sam doktor Kasum,Ismail, Fa, Fa, Fa,...(Pokazuje gestom @gawcu da mu pomogne)

@GAWAC: Faud!

LEPOJKA: (Istovremeno kad i @gawac)Faud Ben Sa...

BRACO: Ti da }uti{!(@gawac gest negodovawa)... Ne ti, ona, ona, da }uti{!

[UMADINAC:Ja, ja ne }utim! Ja sam Kasum, Ismail, Faud Ben Sakara,zvani [umadinac,(Ko~operno se isprsi)Srbin!

BRACO: Krk Srbine!

[UMADINAC:Krk tebi!


@GAWAC: (Prvi put razgovetno ~ujemo @gaw~evu govornu manu)Maj{tore! Ka{ume! Ti{ina!(Ova dvojica nastavqaju i daqe jedan drugome da “kr-kaju”)Ti{ina kad ja govorim!

Nastaje mukla ti{ina. Lepojka, primetiv{i da je [umadinac deo man-tila, u brzini zavukao u yep pantalona, izvla~i ga. Braco trenutnoreaguje.

BRACO: Lepojka, mar{ u kuhiwu!

LEPOJKA: (Lepojka izlazi gun|aju}i)Jeste, nikad se ne zna jesam li ja kuvarica, kafe kuva-rica, ili medicinska sestra. Pa da, luda Lepojka moè ijedno i drugo i tre}e...

@GAWAC: (Izdiru}i se, pun autoriteta)Boga mu obqubim! Ko je ovde upravnik? Maj{tore, mar{u kuhiwu!

BRACO: (Staje u stav mirno)Razumem dru`, gospodine upravni~e!(Ostaje da stoji nepokretan)

@GAWAC: Doktore Ka{um, u baèn!

[UMADINAC:Ali?

@GAWAC: Nema ali!

[UMADINAC:(Samo da ga @gawac ~uje)Ne mogu u bazen... opra}e mi se ovo na licu. Sa lica!

@GAWAC: Doyavola, ja {am to àboravio.

[UMADINAC:(O~ajan)Upravni~e, neka neko drugi izigrava crnog arapina.Ne}u vi{e da budem muyahedin!

@GAWAC: Nemoj, molim te. Ja {am à tebe garantovao.

[UMADINAC:Ali, uprav...

@GAWAC: I pare {u nam dali àto {to {am te àpo{lio kao{tudenta medicine iz Emirata.

[UMADINAC:Upravni~e, svi vide ko sam. Molim vas!

16 Leon Kovke

@GAWAC: Ne. Ti {i ovde da privu~e{ debele ma~ore iz petro-lej{kih èmaqa. Oni }e da mr{ave, a na{e ke{e }e dadebqaju. [lobodan {i... ~ekaj, {tani! Da i`merimo{tepen {labqewa...

@ganac vadi i yepa kroja~ki santimetar. Poku{ava sam da ga omota oko[umadin~evog stomaka... Traì pomo} od Brace.

@GAWAC: [tavi pr{t ovde.

Braco stavwa prst na jedan kraj santimetra koji je priqubqen uz[umadi~ev stomak. @gawac sa drugim krajem santimetra obilazi oko[umadinca, obmotava ga zateù}i preko Bracinog prsta.

@GAWAC: [to dvade{et {antimetara. Mnogo! Ko ti je naduvao{tomak?

[UMADINAC:Sam se, od toplote, i trewa...

BRACO: Znam ja ko ga je duvo i naduvo.

@GAWAC: Ne pri~ajte koje{ta, toplota i trewe {u {a{vimdovoqni... Ka{ume. molim va{, i{pu{tite malo va`du-ha... Dana{ je petnae{ti dan dijete i vi {te i`gubilibar {edam kilograma. Vi {te primer u{pe{no{ti mojemetode mr{avqewa. “Non manyare, ergo {um! [lobodni{te!

[umadinac izlazi ispu{taju}i vazduh iz la`nog stomaka, gun|a opona-{aju}i upravnikovo {i{tawe i {u{kawe – ponavqa wegove posledwetri re~enice. Majstor Braco se uporno iska{qava, ho}e ne{to da kaè.

@GAWAC: Maj{tore Braco, {ta je to izmeyu va{e ène i, mi-{lim...

BRACO: (Kao iz pu{ke)I muyahedina!

@GAWAC: I va{! I va{, maj{tore.

BRACO: Naravno, i mene. Znate, Lepojka je jedna verna èna.Verna kao pas. Ali je qubomorna. Qubomorna kao ku~e.Po ceo dan me {pijunira i prati. Misli da ima ne{to,znate, izme|u mene i arapina. Ne! Mislim, ona misli,izme|u mene i Oqe Babicki, znate?

@GAWAC: A, mi{li!

BRACO: (Ne prime}uju}i upravnikovu ironiju)Pa gde bi ja? Pa gde bi ja to vama, upravni~e?...


@GAWAC: Doyavola, àboravite, {ta {am rekao... I, molim va{,poja~ajte to grejawe po {obama.

BRACO: Upravni~e, pocrka}e vam pacijenti od vru}ine.

@GAWAC: Neka, to je dobro à wihovo {alo. [amo nek {e topi.

BRACO: Kad vi kaète.

@GAWAC: Maj{tor Braco, na{a parola je...(Pokazuje rukom)“Non manyare ergo {um”! [to `na~i, ne jedem – `na~ije{am.

Braco izlazi beè}i od velikih re~i.

Scena 3.

@gawac, Moca i Boca, zatim Lepojka kao medicinska sestra, a za womRuà, Alis i Oqa.

Pod pritiskom Bracinog tela rotaciona vrata izbacuju na scenu pre-ru{ene policajce Mocu i Bocu. Obojica ispod karakteristi~nih tam-nih odela, kratkih sakoa koji se jedva zakop~avaju preko stomaka (takoda svaki ~as pukne dugme i odleti, te ga oni traè i ka~e zihernadlom)imaju vatone – stomake da se ne bi razlikovali od pacijenata; kao,nikome nisu sumwivi. Pored ove maskarade, oni neprekidno govore ili}ute naduvenih obraza da bi izgledali kao debequce.

@GAWAC: (Neprijatno iznena|en)Go{n Moco, go{n Boco, {ta }e te vi ovde?

MOCAI BOCA:

(U glas)Gospodine upravni~e, traìmo jednu protuvu,(Poverqivo){ifra je, Knedla u bawi... se}ate se?

@GAWAC: Doyavola, ja {am to zaboravio! To je neki, neki kojili~i... Kako da kaèm?

MOCAI BOCA:

Protuva ko protuva, sa lopovskim nadimkom Knedla...Ali, stra{no podse}a na vas! Ne bi smo èleli, znate da,ne daj Boè, o~erupa na{e, va{e goste... Stra{nopodse}a na vas!

@GAWAC: (Qutito)Vi in{inuirate?

18 Leon Kovke

MOCAI BOCA:

Ni{ta mi ne insiiiiii...(Ovde se toliko naduju od qutine da im polete dugmetasa sakoa)mi nismo pederi!

@GAWAC: Naravno da ni{te. Vi {amo ho}ete?

Moca i Boca diù sa poda otkinuta dugmeta i ka~e ih zihernadlama.Brzo se osvr}u pla{e}i se da ih neko nije video. Publika vidi wihoveve{ta~ke stomake i pi{toqe koji im ispadaju. Simbol su nespret-nosti.

MOCAI BOCA:

... Knedlu! Da li je vi|en ovde?

@GAWAC: Ne. nije viyen!

MOCAI BOCA:

Zahvaqujemo. Do vi|ewa!(Odlaze)

@GAWAC: [amo napred.(Gledaju}i za wima)“Mi ni{mo pederi”? Ha!

Moca i Boca zaglave na vratima. Posle nekoliko bezuspe{nih poku{ajaobojci uspeva da se uguraju u jednu od pregrada. Zaglavquju se, ne mogu dadi{u, pani~no se upiru i najzad prole}u ko ~epovi na drugu stranu.Rotaciona vrata izbacuju izbezumqenu sestru Lepojku. Ona, ispaqenakao iz topa, pada pravo u naru~je @gawcu.

LEPOJKA: Ah, upravni~e!(Uspija se uz upravnika)

@GAWAC: (Brane}i se)[e{tro Lepojka! Kakve {u ovo intimarije na javnomme{tu?

LEPOJKA: Miroslave, ja sam samo èna...

@GAWAC: Kontroli{ite {e malo! [e{tro Lepojka.

Lepojka se uozbiqi; popravqa mantl i kosu.

LEPOJKA: (Izigravaju}i ledenicu)Dozvolite da podelim terapiju.

@GAWAC: ... Ve~era{, {e{tro Lepojka, {vi o{taju bez terapije.[amo mineralna voda. Po jedna ~a{a mineralne!

LEPOJKA: [ta da radimo sa pripremqenom hranom?


@GAWAC: Rutin{ki po{tupak, molim va{. Neka Braco odveze te{pla~ine u obore na{eg dragog pret{ednika JovanaKupu{i}a.

LEPOJKA: Re}i }u, Braci...(Sa omalovaàvawem je izgovorila Bracino ime)

@GAWAC: [e{tro Lepojka, vi kao da {te otpi{ali svoga muà?...Nemojte da fantaìrate, izmeyu mene i wega po{toji{amo polna privla~no{t. Mene i va{, zaboga!

Lepojka stisnula usne i mu~i... Ti{inu istovremeno presecaju dva vesela,izve{ta~ena cika. Kroz rotiraju}a vrata ulazi Oqa. Sa leve straneba{te pojavquju se Ruà i Alis. Oqa i Ruà padaju jedna drugoj uzagrqaj, ovla{ se qube. Iako se vi|aju stotinak puta u toku dana, svakiput, kada se sretnu, qube se. Ruà je debela, sisata, ~etvrtasta. Oqa –elegantna – mr{ava.

Lepojka koristi ovaj trenutak i nestaje kroz vrata.

RU@A: Oqa!

OQA: Rouz, draga!

RU@A: Prekrasno izgleda{!

OQA: Savr{eno ti stoji taj kompleti}... ista si Kristl.

RU@A: Dinastija pa mi.

OQA: Nije va`no “biti ili ne biti”, va`no je izgledati.

Ruà se ko~operi.

RU@A: (Doktoru @gawcu)Doktore, {ta kaète?

@GAWAC: Be{prekorno. Nemam àmerku.(Prema publici ~ini gest da je se grozi)

RU@A: Da nije Oqe, moje slatke prijateqice, ne znam {ta bihobukla. Oqica je prva modistkiwa Beograda. Kroja~ica“pareselans”.

OQA: (Otrovno)Ruò? Pardon,(u{e}ereno)Rouz! Ti si genijalnija od mene. Nema ni ~etvrt vekakako si do{la iz...(imitiraju}i pirotski naglasak)Dowi Zuni}i, a postala si prva dama Beograda.

20 Leon Kovke

@gawac suzdràva smeh, ~isti lulu.

RU@A: (@gawcu)Ja sam ro|ena Beogra|anka. Znate? Ali, situacija uSrbiji je bila takva, de je moj mu`, zbog va`nih dràv-nih poslova, uvek bio u àri{tu zbivawa po celojSrbiji, pa i u te...

@GAWAC: (Zna~ajno)Da. Je{te. îtao {am o tome.

RU@A: Da, mogli ste ~itati o tome.

@GAWAC: Vidite, mene, kao ~oveka koji je tek pre dvade{etakgodina prvi put {tupio na tlo Beograda, oduvek jemu~ila jedna {tvar... @a{to {e Baba Vi{wina ulicatako òve? Ko je ta Baba Vi{wa?

OQA: Ha!

RU@A: (Zamuckuje)To, to, – to svi znaju. To je, ovaj, zbog “Vi{we naTa{majdanu”. Pa kad je, ovaj, Vi{wa, znate, Neda Arne-ri} ostarila, onda je i Vi{wa ostarila, pa je takonazvana Baba Vi{wa...(Povla~i Alis za ruku i gura je prema doktoru)Doktore Miroslave, evo, Moja Alis je sada kao mladaVi{wa na Ta{majdanu...(]erki)[ta si se uko~ila?(Doktoru)Ha, znate, ona je jako stidqiva i prosto ne zna kako davam se zahvali...

@GAWAC: Da. Da..

RU@A: Vi ste, vi ste wen spasiteq, Sveti Sava; za samo desetdana, weno masno tkivo ste smawili za ~itava tri, petkilograma!

@GAWAC: Go{poyo, formacije veìkula i organele {e primetno{mawuju. Ja {am àdovoqan.

Ruà gura i {tipa Alis, sik}e joj na uvo.

RU@A: Kaì i ti ne{to, }urko boì}na. Cveti}u moj!

ALIS: (Stidno gleda u pod)Ja, eto, ovaj...(Detiwasto se osmehuje)Ja sam gladna...


@GAWAC: Ap{olutno {ekundarno, mlada go{poyice. Ho}u re}i,lepota i `dravqe {u primarni, a glad je {ekundarna.Eto, ve~era{ nemamo ve~eru.

RU@AI OQA:

(Zajedno)Nemamo ve~eru!?

@GAWAC: [amo mineralnu vodu. I, upamtite, glad je {poredna{tvar dok {e nalaìte u mojim rukama.

OQA: (Poku{ava da pomogne)Dozvolite, Alis je takore}i moja ro|aka.

@GAWAC: Va{a royaka? Iznenayen sam..

OQA: Ona je stidqiva i, prirodno, kao sve mlade devojke,nevine devojke, ona i ne pomi{qa na nekakve drugenagone, osim na onaj najprirodniji...

RU@A: (Brzopleto ule}e)Na materinski nagon, doktore. Na materinski...

OQA: Ja sam mislila na glad.

@GAWAC: Naravno. Glad! Dapa~e, ~ak {ta vi{e...

RU@A: (Uvre|eno)Moja Alis nije nikakvo ru`no “pa~e”!

Alis brizne u histeri~an pla~ i istr~ava kroz rotaciona vrata.

RU@A: Ovo vam ne}u oprostiti, Oqa!... Alis, ~ekaj svoju ma-micu! Alis!

Ruà nestaje u rotacionim vratima. Doktor @gawac vadi yepni sat iklati ga na lancu.

OQA: Tik – tak. Pa, doktore @gawac, tako vam je to kod nas, uSrbiji.

@GAWAC: @nate, ja ap{olutno verujem u...(Pogleda u sat, a zatim oko sebe, pa kao da ga nekoslu{a, po~iwe da nagla{ava)Do{lo je vreme à jednu drugoja~iju [rbiju! @a [rbijuiznad koje svetli “Non manyare, ergo {um”! Ne jedem,zna~i je{am! Ne, nemojte pogre{no da me {vatite,ni{am to mi{lio u bukvalnom {mi{lu. To je vi{e kaomatrica, i vertikala, obraàc za civiliàcij{keodno{e.

22 Leon Kovke

OQA: (Pripijaju}i se uz doktora)Ja sam za te civilizacijske odnose... Jao, al ste vi sna`nii tako tvrdi... Doktore, {ta mi to radimo? Ah! Svi }e danas vide, neka nas vide, to je tako civilizacijski. Jao,kako vi civilizacijski qubite, boè, onesvesti}u se...

Iza scene se ~uje Bracino urlawe: “Doktore, doktore”!

@GAWAC: Nemojte {ad, ide onaj pijani divqak...

OQA: Sad, sad doktore! Tik – tak! Tik – tak...

@GAWAC: Brò, {tanite tu, na klupu, proòr moje {obe je otvo-ren...(Guraju}i je preko prozora)... Kako vam je tvrdooo!

Oboje nestaju kroz ram prozora. Na scenu stupa prijani Braco. Gleda okosebe, nateè iz pqoske, vra}a je u yep.

BRACO: E, moj doktore. Nije Braco tako lud da ne vidi {ta semuti i krade. Samo Braco }uti jer i on pomalo kraduckai bogami jebucka... Naravno, svetlo nema ko da ugasi.Srbija grca u dugovima a ovde se ar~i svetlo. Sad }eBraco to da sredi...

Braco vadi iz podruma merdevine, rasklapa i pewe se na wih. Pijanoklatare}i se od{rafquje sijalice. Iz pravca @gaw~evog prozora dopiruqubavni uzdasi i poneka otegnuta re~ “civilizacijaaaa”.

BRACO: Civilizacija, necivilizacija, sad }e tama da padne naSrbiju...(Peva)“Sunce za|e, pade tama, a ja osta saaamaaa!”


Scena 4.

Braco, Knedla, Moca i Boca.

Iznenada, ispod merdevina protr~ava “Prilika” u mantilu, saki{obranom u ruci. Nogare merdevina se razilaze i one se zajedno saBracom sloè na “Priliku”. Braco pada kidaju}i neke ìce. Nastupaprava tama. Scenu osvetqava samo svetlost osvetqenih prozora. Bracouzjahanu “Priliku” ~vrsto steè.

BRACO: Stani, ne mrdaj! Ko si?(Ovaj mumla)Ma ~ekaj da ti ja vidim lice...

Braco izvla~i ovoga na svetlost, zagleda se u wega. Potpuno je zblanut.

Osoba pred wim je nalik na Doktora @gawca, samo {to nema brkove ilulu. To je Knedla.

BRACO: (Drè}i ga za kragnu)Auuu! Jeb, te, pa to si ti doktore?... Je li bre, ko tipo~u’po te tvoje jeba~ke brke? Gde su brci, tu su Turci!Turci i buquci.

Udara dobro}udno {aketinom Knedlu po ple}ima. Knedla se razmahaoki{obranom poku{avaju}i da se oslobodi Bracinog zagrqaja.

BRACO: [ta ti je, {ta si se uskur~io, kao da me prvi put vidi{u{ikanog?(Vadi pqosku i nudi ga pi}em)

KNEDLA: ôve~e, nemam pojma ko si!

BRACO: Zna~i tako? Doktor me {pijunira. Trt! I trt i trt itrt!(Nateè demonstrativno iz pqoske)

KNEDLA: Jebo te doktor.

BRACO: Psuje, ne {u{ka kad govori. Nije doktor... Neverovatno,pa ti pojma nema{ koliko li~i{ na doktora Miroslava@gawca... Ma da ti mene ne, zajebava{, doktore?

KNEDLA: Ti si pijan.

BRACO: Ja jesam pijan, i mogu da se otreznim. A ti li~i{, i nemoè{ da se otrezni{, od – li~i{.

KNEDLA: I, {ta kaè{? Taj doktor, isti ja?

24 Leon Kovke

BRACO: (Jo{ uvek sa nevericom, zagleda ga)Pqunuti. Jedan fin gospodin... On je do{ao ovde izkantonalne bolnice, iz kantonalne [vajcarske, kao {to}e i Srbija da bude kantonalna: a naro~ito kanton – Kur.kur, Kur{umlija! [ta sam ono? A, da, i on je ovde, tu,otvorio svoj institut – Non mun|are ergo sam. Takonekako, na latinski.

KNEDLA: Otkud je, bre, smun|o pare za institut Mun|are?

BRACO: Moj tetak! Moj tetak je predsednik op{tine i on moèsve. On je pametno uloìo nekih, 88 miliona u tajinstitut. Ne svojih para! To je bio novac za stanovesolidarnosti... Zna{ ti to dobro, doktore.

KNEDLA: Kewa{, nemogu}e.

BRACO: Ovde je, bre, sve mogu}e. U ovoj op{tini, Srpska Bawa,svi, ali apsolutno svi, imaju ku}e. A po{to je novacpropadao, moj tetak, Jovan Kupusi~, pametno ga jeuloìo. Jeste. On to moè jer je predsednik op{tine, jerje Bog!

Tog trenutka sevne muwa, pukne grom. U odsevu muwa vidimo kako Knedlanestaje u otvoru podruma – onaj isti iz kojeg je Braco izvukaomerdevina. Istovremeno rotaciona vrata uzbacuju na scenu JovanaKupusi~a. Jovan je zastra{uju}a pojava (uvek se pojavquje uz pucaw gromai sevawe): Ogromna glava, ~upave obrve, mlade` na obrazu, gromak glas;stoma~ina velika, i jo{ ve}a zadwica; na nogama lova~ke ~izme, naple}ima lova~ki prsluk sa bezbroj yepova punih patrona i ~okoladica(poneki put zagrize patron umesto ~okoladice). Braco, urlaju}i odstraha, kao da je video boga, pada na tlo.

BRACO: (Vaqaju}i se po sceni)Gde si bre, pizdo doktorska? Proverava{, proverava{me! Pa {ta? Pijem! Pijem jer mi {kodi!

Sa razli~itih strana scene utr~avaju Moca i Boca, bacaju se na pijanogBracu.

MOCA: Dr` ga! On je!

BOCA: Za vrat! Za vrat!

BRACO: (Gu{e}i se)Pu{taj me, udavi}u se!

MOCAI BOCA:

(U glas)Zajebali smo se!


JOVAN: Kakav je ovo mrak?

MOCAI BOCA:

(Brzopleto)Zajebali smo se, predsedni~e, Jovane Kupusi~u.

JOVAN: Pitam! Kakav je ovo mrak pao na Srbiju?

BRACO: (Trezne}i se u trenutku)Ja sam ih ugasio.(Pokazuje na svetiqke)

JOVAN: Pali svetlost Braco! Na{a Srpska Bawa se od danaskupa u svetlosti! Pali!

Braco uz pomo} Moce i Boce diè merdevine, pewe se na wih... Hvatagolim rukama neke ìce, varnice pr{te... Bqesne svetlost. Muklati{ina i dugo hodawe Jovanovo po sceni.

JOVAN: (Prigu{eno, kao da saop{tava najve}u tajnu)Znate li vi,. mi{evi jedni, da je upravo zavr{enamaratonska sednica Vlade Srbije? Tri dana!... Posleduge sva|e i natezawa, ho}e biti, ne}e biti, Baya seupi{ao, Buya se prejeo zelenih {qiva... potpuno neo~e-kivano, za ministra “Ministarstva za kapitalneinvesticije, turizam i ugostiteqstvo” izabran je: Ko?...Aleksandar, Aca Popara – istaknuti ~lan stranke“Stara Demokratija”. [ta to zna~i?...

BRACO: To zna~i da je i posledwi ~lan stranke “Tri kuma”postao neko mudo. Ko }e, ako kum – kumu, ne}e!

JOVAN: Uhapsite provokatora!

Moca i Boca ska~u na Bracu.

JOVAN: Ovo je posledwi put kako se u na{oj Srpskoj Bawikleve}e istaknuta srpska stranka, “Stara demokratija”,da ima samo tri ~lana, tri ro|ena kuma!

BRACO: Tetak, pa to svi znaju.

JOVAN: (Razgnevqeno)Ja ne znam! I ne}u da znam!... Ja znam samo jedno, gospododrugovi... od ve~eras...(Zapi{ti kao lud mobilni u Jovanovom yepu. Ovaj gahitro vadi, okre}e se publici i siktavim glasom raz-govara)Nisam rek’o! Sad }u da kaèm. Nisam je jo{ kontaktir’o.Kontaktira}u je. Pita}u je. @eno boìja, prekidaj vezu,

26 Leon Kovke

([apatom)prislu{kuju. Gotovo...(Braci, Moci i Boci)Gde sam ono stao?

BRACO: U gov...

MOCAI BOCA:

(Brzo, da zaba{ure Bracu)Od ve~eras!

JOVAN: [ta, od ve~eras?

MOCAI BOCA: Ne znamo! Po~eli ste re~enicu, od ve~eras.

JOVAN: Znam!(Pipa se ispod ko{uqe)Vru} znoj... Slu{ajte pa`qivo, ovo }u re}i samo jednom:Od ve~eras, u na{em institutu za mr{avqewe, imamojednu ministarku. Da, MINISTARKU i wenu }erku! Taministarka se zove Ruà Popara.

BRACO: ... Ona vre}a gov...?

MOCAI BOCA: Ona vre}a!?

JOVAN: E pa ja }u tebe, tetkovo tetkin~e, da zatvorim u buvaru!Ima da te tri puta zakqu~am i da progutam kqu~. Jesi linormalan, ministarku naziva{ vre}om govana!?

BRACO: Ja sam rekao samo “gov”!

MOCAI BOCA: Mi smo rekli “vre}a”!

JOVAN: Jao Jovane! Jao, sa kakvim ja budalama radim! Mene ovdeobliva, ~as vreo, ~as ’ladan znoj. Idioti! Ministarkanam je u ku}i!

SVA TROJICA:Idioti.

JOVAN: Moco, Boco! Od ovog ~asa vi mi odgovarate za ìvotministarke Ruè Popare.

MOCAI BOCA: Razumemo druè Jovane!

JOVAN: Braco, odmah zovi doktora Miroslava da saop{ti gos-po|i Ruì da je postala ministarka. Ne! Ja }u li~no dajoj saop{tim. Ba{ ja. Zovi doktora, da zove Ruù. Da,


ovde... êkaj! Sklonite ove merdevine, dajte cve}e,zastavu, dve zastave, da to bude mala sve~anost kad se jaministarki obratim... Moè i muzika. Ne, ne moèmuzika! Ja }u to woj li~no da saop{tim, kao poverqivuinformaciju koja ima svoju cenu. A, {ta kaète?

Jovan prime}uje da ovi gledaju u ne{to iza wegovih le|a i da ga uop{tene slu{aju. Polako se okre}e i, na svoj uàs, ugleda Ruù.

Scena 5.

Pre|a{wi, Ruà.

Jovan se izbe~io, hvata dah, a zatim sve~ano {iri ruke i kre}e ka Ruì snamerom da je, po dobrom srpskom obi~aju, izqubi tri puta. Svi {ireruke i lica u osmehe. Ruà se povla~i, upla{ena je...

RU@A: [ta ste se izbe~ili, kao da vam je knedla upala u grlo?

JOVAN: Knedla je upala u bawu, nije u grlo. Ovaj...(Setio se, {iri osmeh; sve~ani glas)Pa ~estitam, gospo|o Popara, ministarsko naimeno-vawe, va{ega muà, Aleksandra prvog...

BRACO, MOCAI BOCA: Pa ~estitamo...

RU@A: Stoj! Nema qubqewa, ja sam po{tena èna!

JOVAN: Naravno da ste po{tena èna, i ministarka! êstitamod sveg srca u svoje ime, u ime svoje ène i svih gra|anaSrpske Bawe.(Navaquje da je qubi)

RU@A: (Otiru}i poqupce sa obraza i brane}i se od ~estitkiostalih)Ni{ta ja vas ne razumem! Ko je ministar, a ko mini-starka? I kakve ja veze imam sa tim?

JOVAN: Vi ne znate?

Jovan joj sa{aptava vest kao najve}u tajnu: Najpre joj stavqa ruku prekoramena; Ruà ga udara po ruci. Zatim sklawa ruke iza le|a, sagiwe se,[i{ti i pquje Ruì u uvo. Ruà ispu{ta glasove, ~u|ewa, ushi}ewa,neverice, odu{evqewa; ~a~ka uvo prstom... Istovremeno, ostatak skupa,klimawem glava potvr|uje ono {to ne ~uje...

28 Leon Kovke

RU@A: Moj Aca?! Aca zver?

JOVAN: Da. [to zna~i da ste vi postali ministarka.

RU@A: I ju! Pa kako ja to ne znam?

JOVAN: Ne znam kako ne znate. Zar vam nisu javili na mobilni?

RU@A: Nisu. Doktor Miroslav je zabranio upotrebu mobilnihtelefona dok traje terapija. Eno ih u wegovom stolu...

Tog trenutka zapi{ti mobilni u Jovanovom yepu. Jovan ga brzo vadi.

JOVAN: (Qutito)Jesam! Jesam i jesam! @eno boìja, nemoj da me zove{svaki ~as! Imam va`na dràvni~ka posla! Prekidam!(S lica mu nestaje gr~ besa pretvaraju}i se u {irokiosmeh poltronstva)Puno vas pozdravqa moja èna @ivka.

RU@A: A kako me to pozdravqa?

JOVAN: (S uàsnom ozbiqno{}u)Kao ministarku.

RU@A: (Puna sebe)Hvala, ne}u joj to zaboraviti.

MOCAI BOCA:

(Podani~ki)I mi smo, I mi smo...

RU@A: (Velikodu{no)Naravno, ne}u ni vas zaboraviti, i vi ste moj narod.

JOVAN: Molim vas, mi vama treba da ~inimo. Evo, ako ja mogune{to, samo kaìte?

RU@A: (S oklevawem i podozrewem)A, da nije ovo neka predstava, zajebancija?...(Ledena ti{ina)Jao Ruò kako si ti naivna! Upecala sam se, a? Upecala?

Tog trenutka ponovo zapi{ti Jovanov mobilni. Jovan se za wega hvatakao za slamku.

JOVAN: Evo, ako meni ne verujete, pitajte moju ènu @ivku, onasve zna.

RU@A: (Prihvataju}i mobilni)Alo, ko je tamo? Da, ovde je Rouuuz Popara, ministarka...Hvala. Ne smetate @ivka, milo mi je. Do slu{awa...(Vra}a mobilni Jovanu)

JOVAN: Samo ga vi zadrìte. Vama je sad najpotrebniji.


RU@A: Hvala. Imate pravo. Moram odmah da stupim u vezu saBeogradom.(Najpre besno pritiska broj, a zatim se dere)Alo! Alo! @ivkice, jesi li to ti? Ovde Ruà! ûla si?Jeste, sad sam ministarka! Slu{aj @ivkice, prvo tebezovem! Nikako da se oslobodim te tvoje sumwe! Kakokoje? Pa to, {to si sumwala da }u ja mo}i da ti vratim3870 maraka!... Nemoj! Znam ja koliko ti voli{ dapozajmquje{, ali znam i da voli{ svoje pare... Tamanposla, nikako, vrati}u ti i ako ne}e{!... Qubim i ja tebe,slatka moja @ivkice...(Sklapaju}i mobilni, kao za sebe)Keqatorka(re~ je namerno sa “q”)matora. A {to da joj vratim, kad ne}e?... Oprostite, jabih jo{ koji broj da okrenem?

JOVAN: Zadrìte ga, imam ja drugi.(Servilno pokazuje drugi)

RU@A: E pa, Beograde, Ruà ministarka dolazi. Jedva ~ekam davidim Oqino lice ujutro... Alo! Ko je to tamo! Kako koje ovde! Zar me ne poznajete?...

Ruà, derwaju}i se u mobilni, odlazi ka zgradi i nestaje. Jovan pokazujegestovima da svi budu tihi i da se razilaze.

JOVAN: ([apatom)Moco, Boco, sigurnost drug... gospo|e ministarke je uva{im rukama; ni sekund bez za{tite, ni sekund! Pssst...(Pokazuje gestom – dva prsta iz o~iju: “Ne ispu{tajteje iz vida”)

Jedino Braco u odlasku dobacuje:

BRACO: Po~elo je {i{awe pacova...

Scena 6.

Ruà, dr @gawac i Oqa. Malo kasnije, Aca i Petar. Zatim, Moca iBoca.

Svetlost ispred zgrade instituta se polako gasi... Osvetqavaju se dvavelika prozora, u wima vidimo: Na prvom – Ruù kako neprekidno vi~e u

30 Leon Kovke

mobilni i gestikulira rukama; na drugom – povremeno uleti poneki deoobnaènog tela Oqe ili dr @gawca. Istovremeno, sa spoqne stranezgrade instituta, du` krova i oluka, iznad osvetqenih prozora, {uwajuse Petar (grmaq) i Aca (mr{avko)... Traè}i odgovaraju}i prozor ~estoudaraju glavama o gorwu ivicu scene. Zastaju iznad @gaw~evog prozora...Aca ~vrsto drì Petrove noge oko svoga vrata i polako ga spu{tanaglava~ke prema gorwem ramu prozora... Zapi{ti mobilni.

ACA: (Kroz zube)Iskqu~i ga! Mi smo u akciji “konspiracija”, budalojedna!

PETAR: (Stewu}i)Do sad je bio iskqu~en, sam se ukqu~io...

Petar brzo vadi Mobilni, ali mu ovaj ispadne na zemqu ispod wih;pi{tawe utihne.

ACA: Krebilu, razbio si centar komunikacije! Sad smo odse-~eni od Beograda!

PETAR: Da odem po wega?

ACA: Pusti mobilni. Gledaj! Vidi{ li ne{to?

PETAR: (Isteù}i vrat preko gorweg rama prozora)Samo wu vidim, gola je.

ACA: @muri, ako ti je ìvot mio!

PETAR: Wega ne vidim.

ACA: Wega?! Otvori o~i i gledaj samo wega.

PETAR: Da. Ne. Ne vidim wenu glavu... a, uuu, kako je va{a ènaomr{avila!

ACA: To je od kure.

PETAR: Jao! To je Alis.

ACA: Ho}e{, da te ispustim? Otkud ti zna{ kako izgleda moja}erka?!(Ispu{ta mu jednu nogu)

PETAR: (O~ajni~ki)Majke mi ne znam! Pretpostavqam.

ACA: Nema{ ti {ta da pretpostavqa{. [ta ta~no vidi{?


PETAR: Druè Aco, vidim golo ènsko telo i jedan par dlakavihmu{kih nogu.

ACA: (Umalo nije ispustio Petra)Znao sam! Petre, evo ti pi{toq, ubi ga!

Istovremeno, U qubavnom zanosu, Doktor i Oqa su se pomerili odprozora.

PETAR: Sad ni{ta ne vidim.

ACA: Istegni se Petre. Nare|ujem da se istegne{!

PETAR: Pa{}u!

ACA: êkaj!

Aca gr~evito drì jednom rukom Petrove noge oko svoga vrata, drugomskida kai{. Kai{ omotava oko Petrovih nogu i polako ga spu{ta...

PETAR: Jao, majko!

ACA: Ne vi~i, u sigurnim si rukama.

PETAR: Vi ste ludi! Poginu}u... Mogli smo lepo da gledamo sazemqe.

ACA: Nismo mogli. Samo odozgo, iz pti~ije perspektive moèda se vidi {ta ON to radi woj. Reci {ta vidi{.

PETAR: Vidim... iz pti~ije, ni{ta ne vidim.

ACA: Vidi{ li Ruù?

PETAR: Da. Ne. Samo pojedine delove wenog tela.

ACA: Petre, nemoj da me laè{, budi ~ovek i kaì {tamora{...

PETAR: Ona ga hvata za... ruku

ACA: (Ne ~uje re~ “ruku”)Aaaa! Evo ti pi{toq. Ubi ga!

Aca poku{ava da doturi Petru pi{toq. Ne moè. Izvla~i ga gore.Petar, sav sre}an, hvata se za oyak i ne ispu{ta ga. Aca mu gura pi{toqu ruke. Petar se trese gr~evito se drè}i oyaka.

ACA: Ako si ~ovek, uzmi pi{toq.

U taj mah, jure}i s obe strane krova, Moca i Boca se iz mraka bacaju naAcu i Petra.

MOCAI BOCA: E ne}e{ ti na na{u ministarku!!

32 Leon Kovke

Brzi udarci i {kqocawe lisica. Obojica su vezana za Mocu i Bocu.Petar gubi svest...

ACA: Mamlazi jed... !

MOCAI BOCA:

(Kroz zube)[apu}i! Ho}e{ da nam probudi{ na{u milu ministarku,to ho}e{?

Steù Acu oko vrata.

ACA: (Gu{e}i se)Mam, mam mamlazi jedni, znate li vi koga hapsite?

MOCAI BOCA:

([ega~e}i se)Znamo! Jednu va`nu li~nost!

ACA: Ja sam, policijo pozorni~ka, na~elnik! Na~elnik Mupajednog velikog grada.

MOCAI BOCA:

Odli~no! Takve mi volimo! Mar{ u stanicu! Bandojedna!!

Moca i Boca, karikiraju}i ti{inu, odvode uhap{enike u mrak...

Na prozoru se pojavquje Doktor, zapravo, samo zasen~eni profil salulom. Tek po luli znamo da je to doktor. Mirno pali lulu, gleda mesec,udi{e vazduh, slu{a cvrkut pti~ica... U toku cele scene ne}emo videtiosvetqeno doktorovo lice (Zamewuje ga statista).

Istovremeno: Kapak podruma se polako otvara, iz wega ispuzi Knedla...On se prikrada doktoru @gawcu; staje ispod prozora, ka~i ki{obranomdoktora za vrat i naglo ga prevu~e preko rama prozora na tlo. @gawcuispada lula iz ustiju. Udara ga jo{ koji put. Ovaj je nepomi~an. U odsevumese~ine, Knedla vu~e doktorovo telo ka podrumskom otvoru. I, kao daje to sasvim normalno, ~upa brkove sa doktora i lepi ih na svoje lice;~ujemo jauk. Gurne nogom telo u otvor podruma i zatvara kapak. Podièlulu sa zemqe, povla~i dim i, iako je ti{ina, sasvim nemotivisano serazdere:

KNEDLA: Ti{ina! Mojim pacijentima je potreban san!

Knedla, obasjan mese~inom – wegovo lice – sada se ne razlikuje od dr@gawca.

Ruà i daqe telefonira i gestikulira.

ZAVESA


DRUGI ÎN

Scena predstavqa prostorije bawske komande policije – tipi~na srpskapolicija: Ogromna prostorija sa stolovima i velikim ventilatoromkoji visi sa tavanice; sti~e se utisak da }e kraci ventilatora svaki~as nekom odse}i glavu; zbog toga, svi akteri, prolaze}i ispod, uvla~evrat duboko u kragnu, ili idu pognuti. U dnu scene duga~ak zid sacentralnim, rotiraju}im vratima. Desno od vrata, na zidu, oznake kojesugeri{u da se iza re{etaka krije buvara. Levo od rotacionih vratagrandiozne zidne novine sa poternicama, i gomilom koverata “sa belimprahom”; dominira poternica “Knedle”. Na proscenijumu, levo, odvojenavelikim ogledalom postavqenim ukoso, nalazi se prislu{na kabina sainstaliranim magnetofonom za snimawe razgovora. Ogledalo jeprozirno, tako da oni koji sede u kabini, (pa i gledaoci iz pozori{nesale) mogu da posmatraju {ta se de{ava sa druge strane. Naproscenijumu, desno, kabina tipi~nog srpskog klozeta; grafiti pozidovima, nakrivqeni kotli} i {oqa sa tu{em iznad. Klozet isto-vremeno predstavqa gluvu sobu zbog toga su vrata tapacirana iznutrai spoqa. (I prislu{na kabina i klozet se osvetqavaju samo kada seakcentuje ono {to se de{ava u wima).

Scena 1.

Mitar i Boca, potom Jovan i Moca.

U prislu{noj kabini drema Boca. Po prostoriji nervozno {eta Mitar– erski zajebant, nikad ne zna{ da li se zajebava ili je ozbiqan; svaki ~aspopravqa tupe na glavi zabijaju}i pikado u sliku Knedle. Iz zvu~nika se~uje muzika, a zatim, posle duèg pi{tawa i kr~ewa, hrapavi glasspikerke...

GLAS IZZVU^NIKA:

Jovan Kupusi~, predsednik, dolazi! Jovan Kupusi~,predsednik, dolazi!...

Prekida se emitovawe iz zvu~nika. Mitar se unezveri, ule}e u kabinu,trese Bocu.

MITAR: Ne spavaj! Predsednik dolazi!

BOCA: Zar i wega?

MITAR: I wega, nego {ta!

BOCA: Razumem!

34 Leon Kovke

Boca staje u stav mirno, sa prstom iznad tastera za ukqu~ivawemagnetofona. Iza rotacionih vrata se ~uje Jovanov gromak glas. Mitaristr~i iz kabine.

JOVAN: (Glas iza vrata)Gde je on!

Na ovaj povik Mitar se zale}e ka vratima... Kroz rotaciona vrataule}e Jovan sa dvocevkom o ramenu i cekerom punim zeleni{a u rukama.

MITAR: (Ushi}eno)Jovane Kupusi~u!

JOVAN: Mitre Miri}u, boga mu poqubim, {ta se to u mome gradude{ava? Za{to konspiracija i zabrana upotrebetelefona? Kaù da si naredio samo usmenu komuni-kaciju.

Boca ukqu~uje magnetofon. ûje se zujawe i pi{tawe, ali odmahprestaje. Ovo blokira Mitra u odgovoru; stoji otvorenih usta... azatim brza da bi zaba{urio ono {to se ~ulo.

MITAR: Vi znate da se sve i svako u ovoj dràvi prislu{kuje.Hvala Bogu.

JOVAN: (Zagleda poternicu Knedle)Hvala Bogu. Ovaj, bre, isti doktor Miroslav.

MITAR: Isti, da ga jebem.

JOVAN: (Skidaju}i dvocevku, ledenim glasom)Gde je?

MITAR: (Hvataju}i Jovanovu ruku sa pu{kom)Ne, Jovane! [ta }e vam to?

JOVAN: Kako {ta }e mi? Mitre, pa vi bar znate, i{li ste upozori{te.

MITAR: Sa {kolom.

JOVAN: Ha! Pu{ka koja se pojavi u drugom ~inu, mora da opali upetom.

MITAR: Bojim se da je ovo i prvi i posledwi ~in...

JOVAN: (Ustuknuv{i)Jel po~elo da nas hapsi?

MITAR: Najebasmo Jovane. On je stigao!

JOVAN: (S nevericom)Ne. To nije mogu}e. Pare smo poslali, tele zaklali...


Jovan se pridràva za srce; iz yepa vadi pqosku sa viskijem, nateè... IMitar nategne.

MITAR: Stigao je. Tu je. Inkognito je.

JOVAN: êkaj, bre... Ko je stigao?!

MITAR: On. Veeelikooo...

Pokazuje rukama “muda”. Jovan ponavqa taj gwest.

JOVAN: Ovako velika?

MITAR: Jo{ ve}a.(Ovoga puta sa obe ruke ~ini dva velika polukruga, kaoda nosi lubenice u naru~ju)

JOVAN: [ta je, tu je... Da kaèm èni da mi spremi }ebe iduga~ke ga}e?

MITAR: Ti misli{ da je stvar tako ozbiqna?

JOVAN: (Razqu}eno)[ta, ja mislim? Ti misli{!

MITAR: Ima jedna olakotna okolnost.

JOVAN: (Hvata se za slamku)Olakotna okolnost?

MITAR: Jeste. @ena Ace Popare je u...

Na pomiwawe tog imena Jovan se ukruti hvataju}i se za srce.

JOVAN: Aca Zver? Ministar. Uni{ti}e nas! Srce, jao...

MITAR: Ne daj se Jovane, druè moj.

JOVAN: Pri~aj Mitre.

MITAR: Ti zna{ da je Ruà ministarka u na{em...

JOVAN: Jebe{ Ruù. [ta je s wim?

MITAR: Aca Zver je u...(Pokazuje prstom na re{etke)

JOVAN: (S nevericom)U? U buvari?

MITAR: U buvari.

JOVAN: Pu{taj ga odmah, majku ti jebem blesavu!

36 Leon Kovke

MITAR: (Pun sebe)On jo{ ne zna da ja znam. Ali, ja znam, da on ne zna, da jeministar. Ti }e{ da odlu~i{ {ta }emo.

JOVAN: Jao, srce!

Jovan se sru~i na pod. Wegova ogromna telesina bupnu takvom snagom opod da budi iz dremeà Bocu prislu{kiva~a. Boca gubi ravnoteù naisko{enoj stolici i, zajedno sa wom, treska o pod. Buka je uzbudila Acuu buvari. Za~uje se udarawe pesnica o vrata buvare i rika Ace Zvera.

ACA: (Iz buvare)Otvaraj bando banditska! Otvaraj! Sve }u da vas uni-{tim!

Na ovu riku i pesni~ewe po vratima, Jovan ska~e kao oparen. Hvatapu{ku i ceker, za`di ka vratima.

JOVAN: Pu{taj ga, i vidi {ta ho}e.

MITAR: Kako }u sam? A ti?

JOVAN: Do}i }u posle... Zar ne vidi{ da ùrim? @ena me ve} dvasata ~eka da se vratim sa pijace.(Pokazuje ceker)

MITAR: Ali ja...

JOVAN: Sna|i se!

Jovan kao furija izle}e kroz rotaciona vrata.

Scena 2.

Mitar, Boca, Oqa. Kasnije, Moca.

Vrata ubacuju u prostoriju nafrakanu Oqu – pokretan butik. Mitar jegleda kao da je pala sa Marsa.

OQA: (Bez pozdrava, o{tro i beskompromisno)Gospodine na~elni~e, ja, kao svesna gra|anka, moram davam skrenem pa`wu. Onaj [umadinac, na ra~un na{edràve i demokratskog reìma pravi neumesne {ale.Prvo {ale, a posle, ko zna u {ta to moè da se izrodi?

MITAR: (S podsmehom)[ta je, odbio vas?


OQA: Mene da odbije?(Ogleda se u prozirnom ogledalu prislu{ne kabine)Sva{ta.

S droge strane ogledala: Boca pravi nedoli~ne gestove prema napu}enimOqinim usnama...

ACA: (Glas iz buvare)Otvaraj, bando banditska! Sve }u da vas uni{tim! Neznate vi ko je Aca Zver!

OQA: Evo, ve} je po~elo.(Na}uli uvo ka buvari)Neprijateqi ne miruju... A kad me ve} ne pitate zaministarku... Pih, ona voli knedle sa {qivama.

MITAR: Beìte, danas nisam u stawu ni da vas gledam, ni slu{am!

OQA: Molim vas, on – muyahedin jedan, rekao je da su poli-ti~ki vicevi na{a stvarnost. Da je to rekao neki Srbin,’ajde – de, znala bih da je zafrkancija. Ali, kad to kaèjedan nesvrstani... Tu ne~ega ima!

Aca urli~e iz }elije. Mitar gura Oqi u ruke list hartije i olovku;potiskuje je ka vratima klozeta.. Oqa eskivira, tako {to zagledaKnedlinu poternicu...

OQA: Ja vam kaèm! Tu ne~ega mora da ima!... Ovaj je pqunutidoktor, samo bez brkova.

MITAR: Evo vam papir i olovka. Evo vam gluve sobe, pa sve to vilepo napi{ite i potpi{ite.

OQA: Nego {ta }u, nego }u da napi{em i potpi{em!

Mitar zakqu~ava Oqu u klozet. Kako ko u|e u gluvu sobu, tako svi{umovi, vika, ili udarawe, postaju radwe bez tona. Sve {to se de{ava uklozetu gledamo kao nemi film. Vidimo: Oqa najpre gleda u klozet inahereni kotli}, a zatim besni... . Ne{to kasnije vadi papirne maramicei wima hvata dasku spu{taju}i je. Poklopac klozeta tapacirapapirnim maramicama, seda vrhom zadwica na wih... Poku{ava da pi{e,razmi{qa, zagleda se u grafite na zidovima; jedan izbri{e, druginapi{e...

38 Leon Kovke

MITAR: (Urli~e ne bi li nadglasao viku “Zveri” iz buvare)Moco! Moco! Gde si Moco! Daj kqu~eve, zakqu~am ti gamajci!

Rotaciona vrata izbacuju na scenu Mocu, koji zvecka kqu~evima.

MOCA: Razumem druè kapetane! Odmah!

MITAR: Otkqu~avaj prdaru! Pazi, Aca zver jo{ ne zna da jepostao Ministar. Neka to sazna od ène.

MOCA: Razumem!

Mitar i Moca energi~nim korakom umar{iraju u buvaru.

Scena 3.

Isti, Aca i Petar.

Iz buvare, kao furija, izle}e Aca. za wim Mitar, Petar i Moca...Iznenada, Aca stane i zagleda se u Mitra. Mitar zauzima stav mirno iispaquje nekoliko odse~nih re~enica.

MITAR: Gospodine na~elni~e! Komandir policije Srpske Bawe,Mitar Miri}! Stra{na gre{ka, stra{na... Gospodinena~elni~e, moji agenti nisu krivi. Oni su samo vr{ilisvoju du`nost... Ja sam kriv. Ako je neko kriv, ja sam kriv.[ta ima oni da traè na krovu le~ili{ta?

Aca poku{ava tap{awem i blagonaklono{}u da odvu~e Mitra od temekrova.

ACA: Ne mari druè komandire. Najva`nija stvar je bez-bednost. Na svojoj koì sam osetio efikasnost va{eslu`be. Narod Srpske Bawe moè mirno da spava.

MITAR: Trudimo se gospodine na~elni~e!

ACA: (Izvode}i Mitra napred, u poverewu)Mitre, znate, ja nisam slu`beno ovde. Pa vas molim,ostavimo se formalnosti.

MITAR: A, ne! Vi ste moj gost danas. Moco! Trkni do “Tri srpskapapka” i vidi jel’ sve spremno.

MOCA: Razumem gospodine kapetane!


MITAR: (Zadràva pokretom ruke Mocu da sa~eka)Malo meze, gospodine Popara. Dve, tri kile krme-nadlice, ve{alice, brizlice, na{ specijalitet – zape-~ena paprika i jaretina u kajmaku, odli~an crwak. Nigdese, kao u Srbiji, ne krka.

ACA: Druè Mitre, ja sam ovde u, takore}i, konspiraciji. I,ne bih voleo, znate?

MITAR: Nemam problema. Moco, kaì gazda Raki da }emo ovde.

MOCA: Razumem! Ovde, komandire!

U toku cele ove scene Petar ne}e progovoriti ni re~. Prati}e sazanimawem zbivawa i pita}e se {ta ga je sna{lo. Moca izle}e krozrotaciona vrata.

Scena 4.

Mitar, Aca, Pera, Braco.

Rotaciona vrata ubacuju na scenu Bracu. Istog momenta Aca i Peraokre}u lica ka zidu – to rade kad god se neko nepoznati bane. Bracoblentavo gleda u Acina i Perina le|a... Dugo }uti razjapqenih vilica.

MITAR: Ako nema{ {ta da kaè{, slobodan si!

BRACO: Imam. Onaj Arapin, [umadinac, onaj muyahedin tali-banski, onaj...

MITAR: Jel to zbog ène?

BRACO: Neee. Moj tetak mi je rekao da prijavim, kad treba daprijavim. Otkako je ona vre}a go... postala ministarka.

MITAR: (@ustro ga prekida)Evo ti hartija i olovka. [ta ima{ napi{i i potpi{i.Izvoli, gluva soba te ~eka!

BRACO: [ta se dere{? Nisam ja gluv. A onom muyahedinu }uzubima... on na moju Lepojku...(Na uvo)Samo za vas, ministarkina slaba ta~ka... voli knedle sa{qivama...

Mitar hitro ubacuje Bracu u klozet, zakqu~ava za wime vrata. Nemifilm u klozetu, samo ovoga puta sa Bracom i Oqom; po~etni sukob }e sezavr{iti poku{ajem koitusa, koji }e osujetiti dolazak novog do-u{nika...

40 Leon Kovke

MITAR: Eto, sve ste videli. [ta sam ono hteo? A, da: Na{ ~ovektaj Raka! Dugo je u penziji. Ubio, nehotice, u lovu, nekogrukovodioca – pisale su novine. Sad drì kafanu “Trisrpska papaka”, da ne zar|a, i svakome ho}e da pomogne.Ga}e bi prodao za druga, kupio nam blindirani Audi 100,ma {ta da vam kaèm, sve bi dao, kao onaj VasilijeOstoji} iz Jagodine, {to je prodao bubreg da kupi }erkikola. Pisale novine!

ACA: Molim vas, bez publiciteta.

MITAR: Nemam problema. Boco!

U kabini za prislu{kivawe: Iz dremeà, kao oparen, ska~e Boca.

BOCA: (Iz kabine)Ja! Druè komandire!

Aca se seca na glas koji dolazi iz neo~ekivanog pravca. Mitar, shva-tiv{i {ta je uradio, po~iwe da urli~e i rukom odmahuje u pravcuogledala; gest – “ne izlazi”.

MITAR: Moco! Maocooo! Ne Boco, nego Mocooo!

Scena 5.

Isti, Moca.

Podstaknut uàsnom drekom svoga komandira, Moca ule}e kroz rota-ciona vrata.

MOCA: Gospodine komandante! Ro{tiq stiè!

Boca, videv{i kroz prozirno ogledalo {ta se zbiva, ~ini gest oma-lovaàvawa prema Mitru, seda, stavqa noge na sto, pokriva lice no-vinama.

MITAR: Moco, sve novinare, i onu televizijsku mastiqaru Bebu –grebu, u prdaru! Ionako su se rasprdeli: Nova vlast ono,nova vlast ovo... sve sama banda dru`, gospodine Popara.

ACA: Nije neophodno, demokratija je.

MITAR: Moco, nije neophodno, demokratija. [{{!(Gest otpu{tawa)

Moca ne~ujno klizne kroz rotaciona vrata...


Scena 6.

Mitar, Aca, Petar. Ne{to kasnije, Moca.

ACA: (Odvodi Mitra u stranu, tik uz pano sa kovertima)Znate, druè Mitre? Ja i moj pomo}nik Petar Jova-novi}...(Petar se nakloni }utke)ovde smo po sasvim privatnoj stvari...(Gledaju}i ga dugo u o~i)Imao bih za vas...(Upire mu prstom u grudi)jednu molbu...

U oklevawu da izrekne molbu, Aca prime}uje koverte; skre}e prst saMitra na koverte.

ACA: Kakvi su vam ovo koverti, dostave?

MITAR: (S olak{awem, kona~no wegova tema)Pogledajte gospodine Aco...

ACA: Druè, sve za vas, druè.

MITAR: (S osmehom liè prst, uma~e ga u koverat, i pokazuje gaAci)Pogledajte druè Aco: Ma{ta srpskog talibana je neis-crpna kad je u pitawu zajebavawe kom{ija. Evo, imamo ikoverat i beli prah. Koverat, kao biolo{ku bombuprimila u~iteqica Coca Babeji} od u~enika koji jedobio jedinicu. Odokativnom metodom, mirisom iukusom, utvr|eno je...(Demonstrativno lizne svoj prst)– p{eni~no bra{no, tip 400. Drugi koverat...(Lizne prst i umo~i ga)bebi puder! Tre}i – bra{no, tip 500! Pa talk za smrd-qive noge; opet bra{no, tip – 800; zatim: Gips, tucaniandol, gustin, ~ukana paprika, mleko u prahu, jaja u prahu,puding i ovo. . . Crveni koverat upu}en na{empredsedniku Jovanu Kupusi~u, a unutra – pogodite sami{ta?

Mitar lizne prst, zama~e ga u koverat; nudi Aci. Aca s oklevawem lièprst i uma~e ga u koverat. Obojica stoje sa isturenim prstima.

MITAR: Da probamo. Svaka roba mora da se proba.

42 Leon Kovke

Gotovo istovremeno stavqaju prst u usta probaju}i ukus pra{ka...

MITAR: (Mqackaju}i slasno)[ta kaète?

ACA: Ne znam. Prili~no je gadno.

MITAR: Ne}ete verovati... tucano, suvo pasije govno...(Aca ostaje bez re~i, pqucka u maramicu)A, jeste li videli? Provincijski srpski talibani nemiruju. Pismo, pismo stiè. Svako, ko drì do sebe,primio je bar jedan, dva ili vi{e koverata...

ACA: (Ozbiqno, gotovo strogo, upiru}i, do bola, prst u gru-di Mitra)Dosta! Ovde sam sasvim privatno, i imam jednu molbu...

MITAR: Nemam problema.

ACA: Moj pomo}nik Petar, i ja, morali bi jo{ danas da sena|emo u institutu doktora @gawca... kao wegovi paci-jenti.

MITAR: (Hvataju}i se brzo za telefon)Odmah!

ACA: êkajte. Bitno je da nas dvojca, tamo, budemo potpunonepoznati... Moja èna i }erka ne smeju da nas prepoznaju.Apsolutna zakonspirisanost.

MITAR: (Udara se rukom po ~elu, sle}e tupe)Skidaj ga}e Mitre! Skidaj! Aooo, koja sam ja budala! Id-iot. Zar meni, pred nosom, da nekakav na{, srpskidoktor, iz kantonalne [vajcarske, sprovodi {pijunaù,antidràvnu delatnost i zagovara podelu Srbije nakantone. Na~elni~e, pustite mene, da mu se ja najebemmajke!

ACA: Mitre, nije to u pitawu...

Aca se nagiwe ka Mitru i u uvo mu sa{aptava tajnu. ûje se samo Acinonerazgovetno {i{tawe i Mitar koji ispu{ta animalne glasove.

MITAR: Aaaa! Haaa! E? Oooo! Jah! Jah! Jah... Nemam problemdruè popara. Iako, ako mene pitate, ja sam za usranumotku, pa raspali. Moco! Moco! Moco!

Moca, zarotiran nekoliko puta, izle}e gotovo o{amu}en iz rotacionihvrata.


MITAR: Moco, donesi iz magacina sve {to imamo za maskirawe,preru{avawe.

Moca salutira rotiraju}i se oko svoje ose, izle}e kroz rotaciju...

Scena 7.

Pre|a{wi, Raka.

Istovremeno rotacija izbacuje Raku natovarenog pladwem pu{e}egro{tiqa i bocama vina, kobasicama oko vrata, hlebovima ispod mi-{ica.. Aca i Petar po inerciji okre}u le|a.

MITAR: Na{ je!

ACA I PETAR:Na{ je?

RAKA: Va{ sam, Miri}u druè Mitre! Jo{ se pu{i!

MITAR: To Rako, to rode!

ACA: O – ho – ho!

U prislu{nom boksu levo, Boca se mu~i pri pogledu na toliko mesoje|e.U Klozetu, desno, upravo po~iwe “vata~ina”.

MITAR: (Pridaju}i slede}em pitawu naro~itu va`nost)Rako, kakva je situacija na terenu?

RAKA: (Zate~en, spu{taju}i provijant na sto)Izve{taj?

MITAR: Nego {ta nego izve{taj... i to drugu NAÊLNIKU.(Aci)Dozvoqavate?

ACA: Dozvoqavam.

RAKA: (Sa~ekav{i Mitrov znak glavom)Bezbednosna situacija u na{oj op{tini, a i {ire,sagledana kroz prometnicu, to jest kroz javni ugo-stiteqski objekat “Kod tri srpska papaka”, moè sedefinisati kao bezbedna... Kao apsolutno, potpuno ikrajwe bezbedna.(Naglo se okrene ka panou pokazuju}i prstom na poter-nicu Knedle)

44 Leon Kovke

Ovaj, isti na{ doktor Miroslav. Ko da su bra}a, u dupeih jebem ùto.

Aca zadovoqno klimne glavom. Mitar pokretom ruke otpu{ta Raku.

MITAR: Zadovoqan sam. Moè{ biti slobodan.

RAKA: Razumem!...(Za`di kroz vrata)

Sve do kraja drugog ~ina, svaki od aktera }e u prolazu, kri{om ilinamerno, uzimati sa stola komade ro{tiqa. @vaka}e, mqacka}e,govori}e preko zalogaja...

Scena 8.

Pre|a{wi, Moca i Lepojka.

Rotaciona vrata najpre izbace Mocu sa gomilom maskirnih rekvizita urukama, a zatim i Lepojku... Na pojavu Lepojke Aca i Pera okre}u le|a;Moca baca sako preko maskirne rekvizite. Lepojka je vi{e zapawenapu{e}im ro{tiqem nego prisutnim osobama.

MITAR: (Hvataju}i Lepojku za zadwicu)Do|i posle.

LEPOJKA: (O{amariv{i ga reda radi)îbe! Nisam zbog toga do{la. Do{la sam jer me mu`zlostavqa. Ne samo da me zlostavqa,(Pravi se da pla~e, i neverovatno brzo govori)nego me optuùje da imam ne{to sa onim talibanom[umadincem. A on, moj mu`, Braco Derowa, ne samo dakrade pasuq iz bolni~kog magacina nego i bri{e cipeledràvnom zastavom...(Staje ispred ogledala, name{ta mini})A, kako mi stoji ovo sukwi~e?

MITAR: Izvoli u kancelariju.

Mitar joj gura papir i olovku u ruke potiskuju}i je ka gluvoj sobi.

LEPOJKA: (Pre nego {to se vrata gluve sobe zatvore za wom)I jo{ ne{to, ministarka...

MITAR: Znam. Voli knedle.


U gluvoj sobi: Lepojka zati~e Oqu i Bracu u nedoli~nom odnosu. NemiFilm: Po~iwe op{te {amarawe i bekstvo kroz mali prozor. Braci se natrenutak zaglavi zadwica, ali, kada ga Lepojka ubode olovkom, on poput~epa izle}e; Lepojka grabi za wim... Klozet ostaje prazan... Pre nego {toiza|u, uredno ostavqaju ispisane dostave na spu{tenu dasku klozeta.Paralelno sa gluvom radwom, gledamo druge aktere... neprijatnati{ina. Prekida je Aca.

ACA: Kakva slu~ajnost, i moja èna Ruà voli knedle sa{qivama.

MITAR: (Poùriv{i da povla|uje)Znam!

ACA: Otkud znate?

MITAR: (Gu{e}i se kobasicom)Pretpostavqam...

ACA: (Udaraju}i ga po le|ima)Jako su zgodna ova va{a rotaciona vrata.

MITAR: (Iskaqav{i komad kobasice iz du{nika)Jeste. Mi, u na{oj op{tini, rotaciju smatramo zatekovinu oktobarske revolucije. Ugradili smo je u svakuku}u. Sve op{tinske zgrade imaju rotaciona vrata. Nekase vidi da je i kod nas do{la demokratija.

ACA: Interesantan prilaz stvari.

MITAR: Druè Aco, izvol’te pred ogledalo!

Ovo je viknuo tako jako da je iznenadio Acu, ali je razbudio i Bocu uprislu{noj sobi.

ACA: Va{ prilaz stvarima i problemima je zaista intere-santan.

MITAR: Hvala. Moco, daj rekvizitu... pomozi.

ACA: Petre, pomozi i ti.

Svi `va}u mezeluke. Mitar i Petar opasuju Aci oko struka ve{ta~kutrbu{inu na ~ijem dowem kraju visi velika “krpewa~a” – golema kita ivelika muda. Moca pripomaè. Mitar name{ta Acu ispred ogledala... Utoku celog maskirawa, Boca }e fotoaparatom slikati kroz prozirnoogledalo...

ACA: Pobogu Mitre, {ta je ovo?

46 Leon Kovke

MITAR: Mu{kost... He, he, he, {to je li~nost – ve}a, to su i“ve}a”.

ACA: Da nismo malo preterali?

MITAR: [to rekla ona Bosanka, “taman”. Kad navu~etepantalone, ispod }e da se klati k’o svetosavsko zvono...

ACA: A lice? [ta }emo sa licem?

MITAR: Dodaj mi Moco tu kutiju sa brkovima.

Moca dodaje Mitru par brkova. Ovaj ih lepi na Acino lice. Brkovi sumodel – a, la Staqin.

MITAR: Tako. A u o~i, obojena so~iva.(Gura mu so~iva u o~i)... Pogledajte se sad u ogledalo...

ACA: ... Odnekud mi je poznat ovaj lik?

MITAR: Moco, daj mantil i ka~ket!

Moca dodaje duga~ki ko`ni mantil i ko`ni ka~ket. Mitar ih stavqana Acu.

ACA: (Kao za sebe)Pqunuti Staqin...(Rikne kao lav)Mene ovde neko zajebava!

Mitar, Moca i Petar stanu mirno i povi~u u jedan glas:

MITAR, MOCA,PETAR: Neee!!!

ACA: (Stra{no izvijaju}i obrvama)Otkud, OVO, ovde?

MITAR: (Sme{an u preteranoj ozbiqnosti)To su nam vi{kovi iz fiskalne 1949. godine, druèPopara!

ACA: Hu! Ba{ ste me naqutili!

MITAR: Druè Aco, molim vas, po|ite sa Mocom u magacin,izaberite {ta vam srce èli...(Moci)Moco, jebem ti mater.

ACA: Petre, polazimo!


MITAR: Moco, pokaì drugu na~elniku...

ACA: Mitre, zar vi to meni?

MITAR: Pa gde bi ja to vama, druè Popara?...(Klekne i savije glavu)Pucajte druè Aleksandre... pucajte, nisam kriv...

ACA: (Miluju}i ga po glavi)’Ajde, ’ajde... vidim da si iskren. Petre, kre}emo.

Moca, Aca i Petar protr~avaju kroz rotaciona vrata. Jovan mirnokle~i na podu, otire suze, mrmqa:

MITAR: Kako je on dobar...

Rotaciona vrata se kre}u oko desetak sekundi i tek onda izbace nascenu Jovana.

Scena 9.

Isti, Jovan. Kasnije, Moca.

Ule}e Jovan u lova~kom odelu, sa gomilom ordewa koja mu prekrivaju celaprsa; izdvaja se 12 istih ordena... Mitar podiè glavu i ushi}eno ustaje.

MITAR: Jovane, pa ja to nisam znao. Meni niko nije rekao, da stevi, predsedni~e moj, dvanaestostruki heroj sovjet, na{eop{tine – Srpske Bawe.

JOVAN: Manimo se formalnosti. Drìmo li mi svoju stvar usvojim rukama?

MITAR: Drìmo. Aca Zver se preru{io, eno ga u le~ili{tu.

JOVAN: Jesi li mu rekao da je ministar?

MITAR: Nisam. Kad onako preru{en, sazna od ène, ne}e smetiodmah da ujeda

JOVAN: Kako si ti pokvaren.

MITAR: (Poverqivo)U poverewu, rekao mi je da je ovde zbog svoje ène i}erke... Qubomora.

Jovan procewuje teìnu Mitrovih re~i, a onda, riknu kola~e}i o~i.

48 Leon Kovke

JOVAN: Mitre Miri}u, ti si idiot! Ko jo{ priznaje da ga ènavara? To On po nama ~a~ka, a i {ire!

MITAR: ’Ajde? Ne verujem. Idi!

JOVAN: Idi ti! Koliko ti je para dao doktor @gawac?

MITAR: Neobi~no malo, druè predsedni~e.

JOVAN: [ta je to malo?

MITAR: Malo. Znam da ste bili na operaciji {uqeva u kanto-nalnoj bolnici u [vajcarskoj. Mislio sam – on je va{~ovek.

JOVAN: Pusti ti sad moje {uqeve. Ovde se radi o glavi, a i {ire.

MITAR: I {ire?

JOVAN: Ja, svojim autoritetom i zaslugama, uspeo sam, da mu seodobri 88 miliona dinara, i to iz fonda za stambenusolidarnost, i kredita za nerazvijene.

MITAR: Ha, ja sam ~ist.

JOVAN: Sviwo {pijunska! I ti si glasao za to.(Hvata Mitra za gu{u)Obe su ti ruke, Mitre Miri}u, glasale za tih 88miliona, u znak kolektivnog se}awa na boqa vremena!

MITAR: Ja se,(Stavqa ruku na grudi)jo{ uvek druga Tita se}am, ali od tih 88 miliona nidinara nisam video.

JOVAN: Pa gde su onda? Jebe{ me tu`na.

MITAR: (Sigurniji u sebe)Ni{ta ja ne znam, to su bile partijske pare, a ti si biopresednik partijskog komiteta. Ha!

JOVAN: ... Mitre?(Hvata se za slamku)A {ta, ako je Aca Zver do{ao samo zbog ène? Da li jeto mogu}e?

MITAR: Mogu}e je. Ali, uvek ima jedno ali {to devojci sre}ukvari.


JOVAN: Ti si stvarno idiot. Dok me ne uhapse ja }u, bre, daverujem da je to sve ludilo socijalisti~ke, pretr-~iteqske, demokratske buròazije. Dok ceo svet gladujei umire, oni pla}aju devizama da ne jedu ni{ta. I jo{ susre}ni ako ih doktor @gawac primi u ovaj na{ institut.To je to, bre!

MITAR: Daj Boè – bre, da je tako kako kaè{.

JOVAN: (Polako diè cev dvocevke ka Mitrovim grudima)Mitre Miri}u, posledwi put te pitam:(Zaurla)Drìmo li mi svoju stvar u svojim rukama?!!

MITAR: Drìmo mili predsedni~e, drìmo.

JOVAN: Ubedi me u to.

MITAR: Pokaza}u ti ne{to {to mali broj smrtnika zna...

JOVAN: (Ironi~no)Nemoj da me upla{i{?

MITAR: Vidi{ ovo ogledalo, kao i ostala je. Otvorimo li tajnavrata...

JOVAN: Vidimo slu`benika koji spava.

Mitar nogom izbacuje Bocu iz prislu{ne kabine

MITAR: M’r{ iz prostorije, stoko jedna!

BOCA: (Trqaju}i o~i)Razumem!

JOVAN: Ve~ni Gwidu! Pa ti mene prislu{kuje...?

MITAR: [ta ti pada na pamet!

BOCA: [ta vam pada na pamet!

MITAR: (Boci)Ti se uzdràvaj od komentara. Izlazi. Slobodan si.

Boca izlazi sa scene kroz rotaciona vrata.

JOVAN: Za{to mene, Mitre – mililitreee(Udara se po ~elu kaìprstom i palcem pokazuju}imililitarsku veli~inu Mitrovog mozga){ta }e ti moj glas na ovim trakama?

50 Leon Kovke

MITAR: Jovane Kupusi~u?! Pa gde bi ja vama?!! Zar niste videlida sam slu`beniku naredio da spava dok ste vi ovde. Ja,vas? Ni, govora!

JOVAN: (Smek{an)’Ajde da ti verujem, ali to jo{ nije dovoqno da se stvardrì ~vrsto u rukama. Gde su dostave, prqavi ve{,deùrna uva? To mene interesuje.

MITAR: Ho}ete jedno, dva, tri? Pet uva!

Mitar brzo otkqu~ava vrata gluve sobe – klozeta, {irom ih otvara...

MITAR: Ovde, u srpskom klozetu, zakon o lustraciji je davnozaìveo. Otvoreni dosije.JOVAN.... Ja ni{ta ne vidim.

MITAR: Pu, majku im barapsku! Zbrisali su kroz prozor~e.(Brzim pokretom ruke skupqa dostave koje suostavqene na spu{tenoj dasci klozeta, trpa ih u yep)Jao, nov grafit, jo{ se nije ni osu{io... “Ruà, mini-starka za kitu”! Kad pre?. Ni smisla, ni duha. ’Ajde, {tamu zna~i to, “ministarka za kitu”?

JOVAN: (Po~iwe da se smeje)Ba{ je duhovito.

MITAR: Tebi je “kitu” duhovito?

JOVAN: Jeste. To je skra}enica za “Kapitalne investicije,turizam, ugostiteqstvo”

MITAR: Ministarstvo za KITU?

JOVAN: (Klima glavom i sve è{}e se smeje pokazuju}i vrhomdvocevke na musave zidove klozeta)... I ovo je, ta, ~uvena, gluva soba lustracije?(Trese se od smeha)

MITAR: Smej se ti. Samo ti smej. Sve ovo {to vidi{ po ovimzidovima – to je autenti~an glas srpskoga naroda. Ovdese na kraju sazna istina i o tebi i o meni i o svemu.Ho}e{ li da ti pro~itam {ta narod misli o tebi?

JOVAN: (Napre~ac se uozbiqi)Da ~ujem.


MITAR: (îta sa zidova)Jovane, o Kupusi}u, pro{eta{ mi po glavi}u!Predsedni~e, kurvin sine, moj te gleda iz blizine.

JOVAN: Dosta! Da ~ujem, {ta misli na{ narod o tebi?

MITAR: Pa nema ba{ ne{to tako, duhovito.

JOVAN: îtaj, kad kaèm!

MITAR: Evo... u Mitra pandura, malecka je kuu... Daqe se ne vidi.

JOVAN: îtaj daqe.

MITAR: Ma nije zgodno, nije ni u stihu.

JOVAN: îtaj. Nemoj da ti ga ja pro~itam?!

MITAR: (Nevoqno)Evo... Komandir milicije Mitar ima ènu kurvu... eto,nije ni duhovito, ni u stihu.

JOVAN: Ali je istina.

MITAR: Tako?! A ovo – “Ne glasaj za Jovana, vre}u od govana”! Ha!

JOVAN: Ono za tvoju ènu je ta~nije.

MITAR: Zna~i, pukla tikva! Ho}e{ sva|u?

JOVAN: Stani bre idiote! Jesi li mi sam ponudio da ~ujem glasnaroda?

MITAR: ... Boqe da ga obojica nismo ~uli.

JOVAN: Daj ruku.

MITAR: Obe Jovane. Obe ruke za tebe dajem.

Padaju jedan drugom u zagrqaj. Zasuze... U tom ~asu za~uje se glas izzvu~nika.

GLAS IZZVU^NIKA: Dolaze; objekat 55 i objekat 56!

MITAR: Jovane, sad }e{ da vidi{ kako moja slu`ba funkcio-ni{e. Upadaj u kabinu za prislu{kivawe i gledaj, samogledaj {ta se radi, {ta se radi na estradi.

Jovan ulazi u kabinu. Za wim se zatvaraju vrata. Jovan se name{ta napokretnoj stolici da bi {to boqe video kroz prozirno ogledalo.

52 Leon Kovke

Scena 10.

Isti, Ruà i Alis.

Kroz rotaciona vrata ule}u Ruà i Alis. Ruà, u jednoj ruci, izme|u dvaprsta – drì beli koverat, drugom vu~e Alis. Alis u toku cele scene neskida pogled sa preostalog ro{tiqa; povremeno, kri{om, strpa po koji}evap u usta...

RU@A: Pogledajte {ta mi je poslalo ono talibansko govno!Biolo{ku bombu!

ALIS: Mama!

RU@A: [ta, mama? Ni 24 sata nisam ministarka, a oni menibombu! E pa i mi bombu za bombu imamo! Ho}u da se onajarapski [umadinac odmah uhapsi!

ALIS: Mama, molim te.

RU@A: Nema {ta da me moli{! Ugrozio je ìvot ministarke iministarske }erke, i ima biti uhap{en!

MITAR: (Energi~no)Dajte mi to pismo!

Istrgne koverat iz Ruìne ruke, otvara ga, liè prst, zavla~i ga ukoverat i lizne.

MITAR: Gospo|o Popara, organolepti~kom metodom utvrdio samda se radi o puderu marke... “Mumio”.

RU@A: Kako ste vi hrabri.

MITAR: Uz svo uvaàvawe va{e sumwe, mi{qewa sam da po{i-qalac koverta sa belim prahom nije osoba mu{kog pola,osumwi~eni [umadinac.. Po~inilac je najverovatnijeèna koja koristi puder Mumio, sa dugim “O” na kraju –Mumiooo.

RU@A: Oqa!!!

ALIS: Mama, ona koristi “Laversmilk”.

RU@A: Lepojka!

MITAR: Ona koristi “Kingsajz”.

ALIS: (Sa punim ustima)Mama, ti koristi{ “Mumiooo”.


RU@A: I, ju! Nisam vaqda ja sama sebi poslala?... Boè, al sambuknula.

Ruà vadi iz torbice pudrijeru, staje pred ogledalo, puderi{e se... Sdruge strane ogledala, Jovan, pravi nedoli~ne gestove – tipi~ne zavoajera koji misli da ga niko ne vidi.

RU@A: Jao @ivkice, keqatorko matora, antraksu kowski, ti}e{ da mi plati{, od tebe sam kupila Mumiooo.

ALIS: Mama, sve tvoje najboqe prijateqice koriste isti puder.

RU@A: Pa da, ko }e, ako prijateqica ne}e. Sve }u ja to darazjurim, ko va{qivi koko{iwac.

MITAR: (Podilaze}i)Al }e perje da leti.

RU@A: (Naglo prilazi stolu, grabi najve}u kobasicu i, kao daotkida nekome glavu, ogrize joj vrh)Ne treba niko da ih ~erupa, samo im je pootpadalo kad su~ule da sam ministarka.

Zapi{te istovremeno dva mobilna, oba Ruìna. Jedan pi{ti iz torbe,drugi iz nedara. Jedan vadi iz torbe, drugi nikako ne moè da prona|eme|u sisama. Smeta joj kobasica u ruci;pridràva je zubima... I dokjednom rukom drì onaj kojim razgovara, druga ruka joj brkqa podekolteu traè}i zapali mobilac.

RU@A: (Govore}i preko kobasice)Doktor nam je, ne znam {ta mu bi, svima vratio mobilne;sad ceo institut pi{ti i piju~e... Alo! Alo!! Alo!!!(Ispqune kobasicu)Govorite glasnije, ni{ta vas ne ~ujem!(Mitru)Ko da govori, Boè me prosti, iz Kandahara... Ja sam! Da,Ruà Ministarka, ta~nije – Rouz!... Poganim se i ja natvoje ime, i prezime!(Iskqu~uje mobilni)Sramota, traì}u sednicu vlade da se ispita ovo...(Kao da }e da zasuzi)Od jutros, samo se javqaju oni {to govore kroz maramicu,ni{ta lepo, sve same kletve i uvrede...(Naglo se raspla~e)Boè, ~ime sam ja to zasluìla... Ni jedan ro|ak, ni jednaprijateqica da me zove, da mi ~estita, da me pita zasavet, da traì pomo}... sve same uvrede...

54 Leon Kovke

Kona~no je uspela da i{~eprka ispod sisa drugi mobilni (ili joj je utome pomogao Mitar).

MITAR: Kada vam se niko od prijateqa i poznanika ne javqa i nepose}uje vas, budite sigurni da ste uspeli. Na{ ~oveknajteè podnosi tu|i uspeh, proradi mu ~irevi zavisti ipakosti, pa potro{wa sode bikarbone naglo sko~i...

RU@A: (U mobilni telefon)Alo! Sram vas bilo! Stidite se!...(Hvata se za srce, kao te{ko joj; isprekidano govori)Evo, ovo je, trideseti{esti put, kako me, pitaju: “Jesteli vi, ministarka za... KITU”?...

MITAR: (Hlade}i je maramicom, nude}i je ~a{om vina)Gospo|o Rouz, ne daj te se. To, “kitu” je skra}enica za“kapitalne investicije, turizam, ugostiteqstvo. Va{mu` je postao ministar za... Jelte, mora da se zna ko kosi,a ko muda zanosi. Pardon, vodu nosi!

RU@A: (Naglo ìvnuv{i, obra}a se Alis)Jesi li ~ula, morko jedna?! Tvoj nesposobni otac, i kaddobije ministarstvo, dobije kitu! Daj ruku!

Ruà bez pozdrava izle}e kroz rotaciona vrata, vuku}i Alis za sobom.Alis poku{ava da popravi utisak tako {to se gestom izviwava, a maha-wem pozdravqa... Kako wih dve nestanu iza rotacije, tako Jovan iMitar po~iwu nezustavqivo da se smeju, a onda se pogledaju i naglouozbiqe...

ZAVESA


TRE]I ÎN

Scena je podeqena pregradnim zidom. Sa leve strane se nalazi ve}aprostorija koja predstavqa salon ispred doktorove radne sobe. Posalonu su razme{tene razne sprave za ve`bawe: karike, vratilo, kow sahvataqkama, {vedske lestvice i {vedski sto; kao i ukrasno biqe –palmice, i dve vage koje sluè za proveru teìne. Nigde stolice. U salonse ulazi kroz rotaciona vrata. Mawa prostorija je sa leve strane scenei prestavqa doktorov (Knedlin) kabinet. U kabinetu, poredneophodnih stolica, troseda i velikog pisa}eg stola, uo~avamo masivnu– metalnu kasu i koù glavatog medveda po podu. Izme|u salona iKabineta nalaze se tapacirana vrata.

Scena 1.

Alis i Petar.

U salonu, sami, Alis i Petar. Qube se... Dugo, sa povremenim tepawem.

ALIS: Petri}u, srci}u!

PETAR: Alisence, srculence!

ALIS: Perice, medence!

PETAR: Kola~i}u, medewa~i}u!

Alis se naglo odvaja od Petra; preko wene brade, ukoso, zalepili seve{ta~ki brkovi.

ALIS: Uf! Udavi}u se ovim ve{ta~kim brkovima.(Pqucka)Svo si mi lice izgrebao wima, mora da izgledam kao dasam dobila ospice.

PETAR: Ne mrdaj, jo{ sekund i bi}e odlepqeni.(Brkovi nikako da se odlepe)

ALIS: Poùri, moè Ruà ili Aca da nam banu! Ma daj da tequbim, pa makar i na pola usana...

Ponovo padaju u zagrqaj i dugi poqubac... Petar se uz veliki napor odvajaod Alis.

PETAR: Alis, percu moj mali, ja ne mogu vi{e ovako. Da pobeg-nemo zajedno?

56 Leon Kovke

ALIS: Srce moje malo, Aca Zver bi nas ispod kamena iskopao.

PETAR: Srca kuco, ja }u da te prosim, pa kud puklo da puklo!

ALIS: Joj, srce moje malo medeno, kako bi ja to volela!([mrca)

Nikada nam ne}e dozvoliti da budemo zajedno. Ona ho}eda me uda za onoga odvratnog doktora @gawca, pogotovootkada je tata postao ministar. Uf, kako je mrzim!

PETAR: Srculence, mo`da ima jedna {ansa.

ALIS: (Sa nadom, jo{ se mazi)

Kakva {ansa, scko moj?

PETAR: (Prekida sa maèwem)

Ti zna{ da je tvom ènskom roditequ najva`nijinovac?... E, tu ih ~ekam. Za tri dana, sve }e da se zna.Pogotovo kad i Aca sazna da je postao ministar.

ALIS: [ta }e da se zna?(Maze}i se)

Kaì mi sada.

PETAR: Za tri dana.

ALIS: Molim te, kaì mi.

PETAR: Ne}e{ da se smeje{?

ALIS: Kunem se! U na{u qubav se kunem, Petru{ka moj!

PETAR: (Vade}i listi} iz yepa na grudima)

Vidi{ li ovo? Loto! “2, 5, 7, 12, 15, 19, 23 i 32".

ALIS: Moji brojevi! 25. maj 1979. Moj ro|endan. Imam 23, a tiima{ 32 godine. Qubi me.

PETAR: U nedequ je izvla~ewe, ose}am – dobi}u...

ALIS: Ih, kako bi volela!... A, a, {ta ako ne?

Petar joj ne da da zavr{i re~enicu; poqupcem joj zatvara usta. Izawihovih le|a, iza rotacionih vrata ~uju se glasovi. Oboje se naglorazdvajaju. Alis lepi Peri brkove. Kriju se ispod {vedskog stola.


Scena 2.

Pre|a{wi, Knedla, zatim [umadinac.

Kroz rotaciju prole}e Doktor – Knedla, kao da ga neko goni. Sumwi~avose okre}e oko sebe, zagleda prostoriju, otkqu~ava vrata kabineta, azatim ih brzo zatvara za sobom i zakqu~ava. Svaki put kad prelazi sobu,saplete se o medve|u glavu prostirke i psuje. Prilazi kasi, vadi kqu~ izyepa, qubi ga, stavqa u bravu kase i polako otvara vrata...

KNEDLA: Jebote, kol’ke pare!!!(Obazrivo se okre}e, pritvara vrata kase)Nije Knedla sis’o }o{kove! Gde je jedna lopina, tu je idruga, i tre}a, iiiii – ko zna koliko lopina – klopina.

Otr~i do prozora da vidi da li neko ne viri. Ponovo prilazi kasi, vadiiz we sve`weve nov~anica, a onda, kao da je ne{to ~uo, brzo vra}a novac ukasu pritvaraju}i vrata... U salonu: Istovremeno vidimo Peru kako seprikrada kqu~aonici na vratima kabineta... U kabinetu: Knedla cepalist iz stonog kalendara, trpa ga u usta, brzo `va}e, vadi sa`vakanulopticu i gura je u kqu~aonicu.

KNEDLA: Ne}e{ bato, od govana pravim zlato!

U salonu: Razo~arani Pera i Alis odlaze... Rotacija ubacuje u salon[umadinca. [umadinac ne~ujno prelazi preko salona i lepi svoje uvo navrata kabineta; prilepqen je vakum – guma... U kabinetu: Knedla vadi izkase sve`weve nov~anica, re|a ih po trosedu, leè na wih vaqaju}i seveselo... Baca ih iznad sebe.

KNEDLA: Jaoo, oh, oh, oh, kako me monetarna energija drma, kako mise diè, kako mi raste...(Ko~i se u pokretu, zavla~i ruku pod zadwicu, izvla~ijedan sveàw, zagleda ga, opipava.)Barabe, ne mogu a da ne poture i la`wake.(Baca sveàw iza kase)Koji sam ja genije? Ja kad imam, i po dupetu se maèm!Ho}u bre da umrem sa vama!(Qubi sve`weve nov~anica)Sve }u da vas iskoristim; ove }u da, pojedem; ove slatkemale }u da, propijem! A ove lepotice – qubimce }u da,prokockam! A ove, {to tako mi {u{kaju na uvce, }u, nacve}e i ène da dam! Jeste, creva }e da se isprazne, al’ }esrce da ostane puno!

58 Leon Kovke

Scena 3.

Knedla, [umadinac

U tom trenutku zabubwa [umadinac pesnicom o vrata kabineta. Kned-la, poput qubavnika zate~enog u tu|em krevetu, ska~e pani~no traè}iizlaz. Obara stvari...

[UMADINAC:(ûv{i tresak)Kolega, da li je sve u redu?

Knedla najpre pokriva nov~anice na trosedu ~ar{avom koji skida sastola, a zatim trpa sve`weve u isti taj ~ar{av, pravi veliki zave`qajkoji gura pod sto...

[UMADINAC:(Udaraju}i energi~nije na vrata)Kolega @gawac! Kolega @gawac! Kaìte ne{to!

Mesto pod stolom se ~ini nesigurnim. Prebacuje bo{~u sa novcem nafotequ, seda preko we.

[UMADINAC:Kolega Miroslave, oglasite se ako vam je dobro!(Udara sa obe pesnice o vrata)

Knedla vidi da se nije dobro namestio; zave`qaj preme{ta u plakar,zatvara vrata, navaquje na wih veliku fotequ, seda u wu i foliraleèrno ~itawe novina.

[UMADINAC:Miroslave!!! Jeste li ìvi?!!

KNEDLA: U|ite!

[umadinac grune svom snagom na bravu. Pod wegovim naletom izvaquje sezakqu~ana brava; ulazi sa kvakom u ruci... Knedla je paralisan prizorom –Arapin koji drì kvaku u ruci.

KNEDLA: (Mucaju}i)Po, po, potpuno sam zaboravio da su vrata...

[UMADINAC:Ba{ su lo{e ove brave... Otkud sam mogao da znam da jezakqu~ano... ha, evo sad }u ja to da sredim...

Istovremeno: Knedla se odupire nogama o pod guraju}i fotequ naslonomu vrata plakara. Knedla nikako ne shvata otkud ovde Arapin. Mucapokazuju}i prstom na [umadinca.

KNEDLA: K,k, k, ko, ko...?

[UMADINAC:Doktore, vama nije dobro?


[umadinac kre}e ka Knedli. Knedla se posledwi put odupre nogama.Naslon foteqe provaquje vrata plakara. Ovo kao da prizove Knedlusvesti; on ska~e, popravqa razvaqena vrata plakara, {titi telom za-ve`qaj sa novcem.

KNEDLA: Kalafonac! Ko si bre ti?

[UMADINAC:(Zbuweno)Doktore, vi se {alite?

KNEDLA: (Hrabro)âmuga! Odgovori kad te pitam!

[UMADINAC:(Sa dosadom)Vidim ja da ste imali burnu no}. Brkovi vam krvavi odzavrtawa pile}ih vratova, a?

KNEDLA: (Opipavaju}i brkove)Brknem ti ga! Ko si?

[UMADINAC:Sreta Miri}, brati} Mitra Miri}a... Namazao sam sejodom i sada sam arapin – Kasum Ismail Faud BenSakara, zvani [umadinac.

KNEDLA: A {ta }e{ ti ovde?

[UMADINAC:(Osvr}e se iza sebe, kao da se pitawe odnosi na nekogdrugog)Ja? Ja sam va{ pomo}nik. Uzeli ste me kao mamac zadebele emiratske {eike... Mi se reklamiramo i u Abu –Dabu, i u Kataru, i u Kuvajtu, i u Avganistanu iKurdistanu... i u ôkalistanu.

KNEDLA: Ma nemoj?

[UMADINAC:Politi~ki, za va{ institut je jako dobro da imatepomo}nika sa arapskog potkontinenta... Ma jel vi tomene, malo u glavu, a?

KNEDLA: (Poku{avaju}i da se pona{a kao doktor koji slu~ajnopridràva vrata od plakara)Nikada. Naro~ito ne u glavu, pa i kad su nesvrstani.Prosto, ne znam {ta mi je? Kao da sam no}as neke stvaripozaboravqao, pa ih se sada prise}am... Sedite.(Pokazuje na trosed)

[UMADINAC:(Sedaju}i)Astralna katalepsija! Bio je pun mesec, a vi ste oset-qivi na mesec. Hu, ba{ ste me upla{ili; ~ak i govoritedruga~ije nego ju~e, ali – glas vam je isti.

60 Leon Kovke

KNEDLA: (Stewu}i, jer se upiwe da uglavi vrata od plakara)A, kako sam, ja, to, govorio?...(Vrata uz tresak legnu na svoje mesto. Knedla sa olak-{awem izgovara)– Ju~e!

[UMADINAC:(Kao na iglama, ne zna da li da pomogne ili ne)Slatko, {armantno. Umesto S izgovarali ste [, umestoZ – @, a umesto \ yakali ste Y, i blago ste vaqali R, kaokad se Srbin vrati iz Francuske – pardon, [vajcarske.

KNEDLA: ’Ajde!? Zna~i!(Popravqa se)@na~i, ja sam – {am, i`, [vaj – car – {ke?(Ovo je jedva izgovorio lome}i jezik)

[UMADINAC:Je{te. Ovaj, jeste. Do|avola, i mene ste zarazili...(Nagiwe se i zavla~i ruku pod zadwicu – vadi sveàwnov~anica)A, u! [ta je ovo?

KNEDLA: (Otimaju}i mu novac)Usrao se Jovo! Nije Jovo, nego Vasilije. Ustvari, nije niVasilije, nego je ogranak dru{tva...(Seti se da treba da ima govornu manu)“[vi [rbi {veta” i`... te, [vajcar{ke, kada {u ~ulià onog Va{ilija...

[UMADINAC:(Servilno)Vasilija Ostoji}a iz Jagodine. Prodo otac bubreg da}erki kupi kola – humanizam bez primera u svetu. Tosamo Srbi mogu.

KNEDLA: (Procewuje da li je ovo posledwe dovoqno ozbiqnoizre~eno)Je{te. Pa {u {vi [rbi {veta po{lali pare da {e kupi,tom divnom ~oveku novi bubreg. Ne! Nego ve{ta~kibubreg à obolelu decu, male [rp~i}e.

[UMADINAC:(Obuzdavaju}i smeh)Male [rp~i}e?

KNEDLA: (Energi~no)Je{te. Doviyewa doktore [umadinac. Ja moram da radim!


[UMADINAC:I ja!

KNEDLA: êkaj! Otkud ova ìvotiwa ovde?(Pokazuje na medve|u koù)[amo pla{i male [rp~i~e.

[UMADINAC:.Ubio ga predsednik Jovo u akciji 88 medveda za drugaTita.(Izlaze}i, publici)[rp~i~e...

KNEDLA: (Uve`bava govor)Srp~e |a~e, zove maj~e. [rp~e wa~e, òve maj~e! Ne![rp~e ya~e, òve maj~e, a [rp~i~i ya~i~i èvaju kopa~i~i... Ja {am bre genije i` Kenije!...

Ulazi u plakar, zatvara za sobom vrata. ûje se samo prigu{eno brojawe.

KNEDLA: [to, dve{ta, tri{ta, ~etir{to. pet{to... hiqada!

Scena 4.(U salonu)

Oqa i Ruà, zatim Aca i Petar.

Kroz rotaciona vrata upadaju najpre Ruà i Oqa drè}i se za ruke. Zawima ule}u Aca i Petar, kao prirepci. Oqa ne moè da skine pogled satitanske muèvnosti koja se ocrtava u naborima Acine ode}e. Oqa iRuà staju na dve vage koje su u prvom planu.

OQA: Rouz, jesi li primetila novo mu{kooo – o, ho – ho!

RU@A: (Uobraèno)Ni{ta naro~ito.

OQA: (Zausti da jo{ ne{to kaè, ali se predomisli ipromeni temu)Prijateqice moja draga...

RU@A: Kaì sre}ice.

OQA: Jo{ uvek ne mogu da poverujem da si ministarka.

RU@A: Poverova}e{.

OQA: (Otrovno)Ne}e{ verovati, ali ja i doktor Miroslav @gawac...

62 Leon Kovke

RU@A: [ta vi?

OQA: Nas dvoje smo imali nezaboravnu no}.

RU@A: Sramota! Tako ozbiqna èna. Ti si namerno to uradila.!Samo da pokvari{ wegovu vezu sa mojom Alis!

Aca i Petar se {trecaju pri pomiwawu Alis.

OQA: Ma neee. Ja sam to iskoristila da kaèm koju lepu re~ zatvoju Alis.

RU@A: Ti i ja od danas nismo prijateqice! Sram te bilo! Ti}e{ moju Alis? Iz ovih stopa idem da ra{~istimsituaciju! Ne moè to tako! Pqujem ja na wegove vezi-kule!

Ruà ule}e kod Knedle u kabinet. Ne zatekav{i ga u kabinetu (jer je ovaju plakaru), odmah izle}e i odlazi nekud na sprat.

RU@A: (Odlaze}i, dobacuje)Plati}e{ mi Oqo – cmoqo!

OQA: Pa ba{ da ti i ne platim.

Aca i Petar prilaze Oqi; tope se od qubaznosti. Oqa preuzimainicijativu; poput ma~ke, o~e{a se krajem haqine o Acu.

OQA: Ah, vi ste novi mu{karci.

ACA: Jesmo. A {ta je sa onom... gospo|om?

OQA: Na{la se }urka u podvarku carskog ru~ka.

ACA: A?... Ne razumem.

OQA: Na{la se vila u ~em nije bila.

ACA: A, to.

OQA: Jeste. To {to ste videli, TO je postalo ministarka.

ACA: Jesam li ja glup, ili vi imate specijalnu sposobnost dazbuwujete qude? Petre, {ta je gospo|a htela da kaè saonim."ministarka"?

PETAR: Ne znam, majke mi ne znam.

OQA: To vam je Ruà Popara. No}as je saznala da joj je mu`,nekakav bizgov, postao ministar za KITU.

ACA: (Besno)Ko je bizgov, mamicu ti... !!


Petar jedva uspeva da ga prekine u nastupu besa; {apu}e mu ne{to na uvo.Aca se mr{ti jo{ neko vreme, a zatim navla~i osmeh na lice.

ACA: Jeste, sigurno je bizgov, ~im je postao ministar za, tu,KITU...

OQA: Za kapitalne investicije, turizam i ugostiteqstvo.

ACA: Petre! Jesi li ti znao da sam ja, da je taj bizgov postaoministar?!

PETAR: Nisam znao.

ACA: Kako si smeo da ne zna{! Evo, ova dama sve zna. Molimvas...

OQA: Oqa Babicki, modiskiwa.

ACA: A. Topuzi}, pesnik.(Pokazuje na Petra)Puj, srpski aforisti~ar.

PETAR: Petar Uro{a Jovanovi}, skra}eno PUJ.

ACA: Drago mi je, drago mu je. Molim vas, kako sam ja, ustvari,kako je ON postao ministar?

OQA: Lako. Samo ovako...(Trese rukom)istresli su ga, plo}...

ACA: Plo}?

OQA: Plo}, ko masno govance...

ACA: (Zaurla)E pa za ovo mora da se... !

Vadi pi{toq~inu. Petar ska~e, hvata ga za ruku.

Istovremeno u kabinetu: Knedla, sa podignutim rukama izlazi izplakara; boja`qivo oslu{kuje {ta se de{ava u susednoj prostoriji...

ACA: Aco, Poparo! Sre}ne ti ministarske rane!(Puca u vazduh)Bravo majstore! Viski pio i sto godina ministar bio!

OQA: Gospodine Topozi}u, kako ste vi strastven ~ovek. Kakovi burno reagujete?(Opipava ga)

64 Leon Kovke

ACA: (Vrisne na opipavawe)Jeste!! Ja se svojoj, “tu|oj” sre}i, vi{e radujem negosvojoj. Ej, ~ovek – plo}! I postade ministar.

OQA: (Ledeno)Nije jo{... Dok ne iza|e u slu`benom listu, nije mini-star. A kakva je na{a vlada, pre }e da do|e do rekon-strukcije, nego {to }e slu`beni list da iza|e...

ACA: (Oqi, prete}i)A kakva je, to, na{a, vlada? Petre, je li to istina?

PETAR: ... Jeste. Ali i taj drugi nije Ministar dok slu`benilist ne iza|e. Pa je ovaj prvi, Popara Aleksandar,ministar izme|u dva izlaska slu`benog lista. To jenajmawe, dan – dva, pa i vi{e, ako se potrefe praznici.

ACA: (Zabrinuto)Kad pada prvi maj?

PETAR: Kao i uvek, prvog maja.

ACA: Mislio sam na dane. Ako pada u... u?

PETAR: Utorak. A pada. A danas je ~etvrtak. Slu`beni list nemoè da iza|e u petak, a ni u ponedeqak, jer se spajajudani, i niko ne radi do ~etvrtka...

ACA: To! Pa dok se odmore od praznika, pa u petak namesterotaciju, pa...

PETAR: Slu`beni list ne moè da iza|e pre ponedeqka, sedmogmaja.

ACA: (Broje}i na prste)[to zna~i da sam, da je ON ministar najmawe deset dana.Deset dana! Deset dana koji su potresli ceo svet.

Scena 5.

Pre|a{wi, Ruà.

Istovremeno, ule}e Ruà poput parne lokomotive.

RU@A: Ja }u wega da potresem! Ne treba mi ceo svet! Gde jedoktor Miroslav @gawac!?

Aca {iri ruke, zadivqeno gleda u Ruù, kre}e ka woj. Ruà uzmi~enapadno gledaju}i u nabreklinu ispod Acinih pantalona.


ACA: Gospo|o Rozita, dozvolite da vam ~estitam ministarskoname{tewe va{ega muà Aleksandra Popare!(Naglo hvata Ruù za ruku i qubi je u nadlanicu)Preporu~ujem se, srpski pesnik, A. Topuzi}, haiku – etnopoezija, ~lan Udruèwa kwièvnika Srbije.

RU@A: (Topi se od miline zbog poqupca u ruku; odmah je nudi iPetru i Oqi)Hiii, nemojte... Drago mi je. Boè, moram da vam upamtimimena. Oqa, sre}ice, molim te zapi{i mi imena ovedivne gospode.

PETAR: (Qubi je u ruku)Petar Uro{a Jovanovi} – PUJ, aforisti~ar, tako|eugledan ~lan udruèwa.

RU@A: [to ste mi poznati, naro~ito va{i glasovi... Mora daste neki veliki pisci?

Nastane muk. Oqa {u{ka papirom. Petar spasava stvar.

PETAR: Sigurno ste slu{ali RADIO – ve~eri poezije, kojeredovno prenosi prvi program.

RU@A: (Pomalo zbuwena)Sigurno jesam, veliki pisci...

ACA: (Ulaguju}i se)Gospo|o ministarka, ako je ve} re~ o veli~ini, onda jeona primerenija va{em muù Aleksandru Popari,ministru za...

RU@A: Kaìte slobodno... “kitu”, kapitalne investicije, turi-zam, ugostiteqstvo. A ono veliki, tek treba da zasluì.Da ga nisam ja gurala, ja savetovala, ja pomagalaro|a~kim vezama, nikada on, kako je nesposoban i glupav,ne bi postao ni buya od buyice, a kamo li ministar. Ja, jasam ta èna koja stoji iza svakog uspe{nog mu{karca!

Aca jedva suzdràva bes. U tome mu pomaè Petar povla~e}i ga za ruku.Naravno, Oqa koristi situaciju da dosoli stvar, kao, svedo~e}i uRuìnu korist.

OQA: (Otrovno)Sre}ice, pa da tebe nije bilo, to planinsko gove~e jo{uvek bi mukalo uz gusle.

66 Leon Kovke

ACA: (U stranu, samo za Petra i publiku)Majko moja Milice! Kako }u ovu ènu da oplavim, odglave do pete! Uf, {to sam qut!

RU@A: (Naglo)Izvin’te, ja moram da mislim na svoju }erku Alis. Ona jesad ministarska }erka i zasluùje da bude udata, najmaweza doktora...

U kabinetu: Knedla, povla~e}i se unazad, tresne preko medve|e glave –koè rasprostrte po podu.

RU@A: (Pokazuje rukama da se sti{aju... kre}e ka vratima ka-bineta)– Izvin’te.

ACA: Izvin’te vi, treba li vam nekakva pomo}?

RU@A: (Sa prezrewem)Nikakva.(Grune na vrata kabineta, uzdignuta nosa)

ACA: Petre, prilepak!

PETAR: Ali, koga?

ACA: (Odvodi Petra u stranu)Petre, jebivetre, nisi ti ovde zbog “ali”, nego da pazi{na Alis. Tvoja du`nost je da se prilepi{ uz wu, kaoprilepak. Ko zna gde sad ona {vrqa.

PETAR: Razumem, prilepi}u se uz wu.(Izlazi)

Kloparaju rotaciona vrata za Petrom. Oqa uko~eno gleda u Acinumuèvnost.

Intenzitet svetlosti se u salonu smawuje a u kabinetu poja~ava.

Scena 6.

Ruà, Knedla; ne{to kasnije, Aca i Oqa.

Knedla sedi na foteqi ~ijim naslonom su poduprta vrata od plakara. Uruci drì yepni sat oka~en o lanac – wime ma{e kao {etalicom sata;trudi se da izgleda kao hipnotizer.

RU@A: Doktore!...(A onda splasne kao da joj ne{to oduzima snagu)


KNEDLA: (Sugestivnim glasom)Gospoyo. [edite. Vi {edate...(Pokazuje joj trosed)Tu, tu, vi {edate... vi {te {eli...(Za sebe)Jebo te, pa ovo pali. Zatvor – moji univerziteti.

Ruà je potpuno obuzeta tim blagim glasom. Seda na ivicu troseda,potpuno je zaboravila zbog ~ega je do{la. Pona{a se kao zaqubqena èna.Hipnoza je samo delimi~no uspela.

RU@A: Hvala doktore. Ja, aaa, do{la sam da...

KNEDLA: Kaì buyava. Ovaj, {ta mogu da u~inim à va{,go{poyo?

RU@A: Rouz. Rouz, doktore.

KNEDLA: (U publiku)[rawe, i`gleda da hipnoà pali. Glupa je ko `latnaribica.

RU@A: (Vapaj)Doktore! Petnaesti je dan kako gladujem, a ~ini mi se dasam sve debqa.

KNEDLA: Zar? @ar?

RU@A: Jeste. Kao da sam u drugom stawu.

KNEDLA: Opa! A {a kim?

RU@A: Vi ste krivi za sve! Ja samo vas slu{am, u vas gledam, vaspo{tujem, verujem svakoj va{oj re~i, iako sam postala“ministarka”... Eto, svojoj }erki, Alis, neprekidnoponavqam sve va{e vrline. Ona, tako mlada, a vi takobogati i pametni...(Uzdahne)Znate, moj mu` je postao ministar za kapitalneinvesticije. Radi se o kapitalnom kapitalu. Mi bi smomogli, znate, da finansiramo va{a daqa nau~na is-traìvawa... Razumete? Samo kad bi ste vi, kad bi Alis...

Knedla iznenada postaje zainteresovan; seda pored Ruè, stavqa ruku naweno koleno.

KNEDLA: Rou`...

RU@A: (Pretvaraju}i se da je uàsnuta)[ta }e tu va{a ruka?

68 Leon Kovke

KNEDLA: Rou`, najpre ono o va{em “{tawu” – Pri`najte, vikri{om jedete.

Ruà se brani neubedqivo, poku{ava da otkloni doktorovu ruku sa svogakolena.

RU@A: Kreker. Samo kre, kre, kreker.

KNEDLA: (Opipavaju}i Ruìnu butinu)Moji pr{ti o{e}aju, vi jedete.

Ruà se izdiè u trosedu poku{avaju}i da pobegne neumoqivoj ruci iKnedlinom dahu na svom vratu.

RU@A: Kao pti~ica. Kao pti~ica jedem, doktore...(Te{ko di{e)

KNEDLA: @nam. Vi jedete...(Gura joj ruku dubqe pod sukwu)Me{o!(Za sebe)[ine, kakvo me{o.(Tiho, Ruì)Vi ipak jedete.

Ruà, te{ko di{u}i, stavqa svoju ruku preko Knedline; vi{e jezadràva nego {to je otklawa.

RU@A: Neee. Miroslaveee. Jao, uh, Jaooo...

KNEDLA: Rooo,uuu, ```...(Sa animalnom strasti)Meso!

RU@A: (Kao da se naglo probudila)Stanite!!! I ja sam samo od krvi i mesa!

Ruà je tako naglo povukla Knedlu za revere, da je ovaj preleteo preko wei zapeo za naslon troseda. Batrgaju}i se na naslonu, povukao je ka sebiRuù. Od wihovog batrgawa i teìne trosed se prevr}e ka zidu, i uztresak i jauk zavr{avaju na podu. Ruà se hvata za glavu i gubi svest.

Istoga momenta Aca i Oqa navaquju na vrata kabineta. Aca udarapesnicama. Oqa prislawa uvo. Svaki udarac joj zaglu{uje sluh.

OQA: ôve~e, prestanite da udarate, ni{ta ne ~ujem!

ACA: Otvaraj! Otvaraj ili provaqujem!

OQA: Mislite da se tamo, ne{to neobi~no de{ava?

ACA: Nego {ta! Otvaraj kurvin sine!


Knedla uspeva da stvari dovedu u red pre nego {to Aca provali ukabinet. Diè trosed. Stewu}i diè onesve{}enu Ruù sa poda istavqa je u sede}i poloàj na trosed; ule}e u fotequ... Aca sa krikomprovaquje vrata i zajedno sa wima pada na pod kabineta.

ACA: (Ugledav{i Ruù sa zavaqenom glavom na trosedu)Znao sam! @rtva je zadavqena!

KNEDLA: (Mirno)Od gladi.

ACA: (Hvataju}i Knedlu za gu{u)Ubico! Ubio si ministarku!

KNEDLA: (Krkqaju}i)Od glad... Go{podine, proverite di{awe... Da li di{e?

Aca, ne ispu{taju}i Knedlin vrat, prilazi Ruì (vu~e za sobom Kne-dlu), stavqa glavu na ruìne grudi i oslu{kuje ih...

ACA: Di{e. [ta da radim?

KNEDLA: Pu{tite moj vrat... Uf, al ima{ jake ruke. Nalupajte joj{amare.

ACA: ... [amare? Ministarki?

KNEDLA: I to brò.

Aca brzo lupa Ruì {amare. âk nam se ~ini da to radi suvi{e dugi irevnosno i da na{to mrmqa...

RU@A: (Dolaze}i k’ sebi)A, aaa, aaah!

ACA: Oìvela je...(Knedli)[ta je, {ta me gleda{?

KNEDLA: Prvi put te vidim. îji {i ti pacijent?

ACA: Ja sam drug... ovaj, ja sam... Gde si sad Petre jebivetre?(Traì pomo} od Oqe)

OQA: (Zacvrku}e)Topuzi}.

ACA: Jeste. Ja sam Aleksa Topuzi}, pesnik.

KNEDLA: Tih, {ta va{ je pe{nika. Pun mi va{ je in{titut

ACA: (Odse~no)[ta se desilo, doktore, mojoj, pardon – ovoj èni?

KNEDLA: Ovo, èna?

70 Leon Kovke

Ruà se budi iz nesvesti, uspravqa se...

ACA: Da doktore, to je èna.

KNEDLA: Pe{ni~e Popu{i}u, Topuì}u, go{poya Rou` je mojpacijent. Ona je i{crpqena od gladi. A i ti }e{ u{koroda mi puì{ od gladi!

ACA: Pesnik Topuzi} ne puzi!

KNEDLA: Ni{ta me {e ne ti~e! Ja diktiram pravila igre u ovomin{titutu! Ho}u, à petminuta, à minut, ho}u da {vibudete u àtvor{kom dvori{tu! Dana{ okre}em novili{t.

ACA: Rekli ste, “zatvorsko dvori{te”?

KNEDLA: Ko rekao? Ja rekao? Ko je rekao zatvor?!(U stranu)Topuì}u, Topuì}u, pro{eta{ mi po glavi}u.

OQA: Doktore, ba{ ste slatki kad ste zbuweni.

KNEDLA: @buwen, a? Kaè{ `buwen?...(Udahne punim plu}ima i zaurla)Bole{nici! Zbooor! Bole{nici! Za minut ho}u {ve dava{ vidim u {alonu! [me{ta!

Po~iwe op{ta trka.

Scena 7.

Isti, Petar, Alis, Braco, [umadinac. Kasnije, Beba.

U salonu: Svi se postrojavaju ispred Knedle. Petar udario prilepak uzAlis.

KNEDLA: Mirno!... Od dana{, ja }u koù da vam derem. Na novi,nau~ni na~in, ja {am, od dana{, {urov i neumoqiv.Govori}u vam jeìkom lopova i àtvorenika. Jer, ovajmetod, primewuje {e u Kantonalnom àtvoru u kanto-nalnoj [vajcar{koj. û~ni, {ad! U{tani, {ad! û~ni,{ad. U{tani, {ad!(Samo [umadincu)@na{ li ti ove àtvor{ke ve`be? û~ni, {ad!

[UMADINAC:Znam! Sad!


KNEDLA: Otkud `na{? U{tani, {ad!([umadincu)@abela, Mitrovica, Lepoglava, Kru{ka?

[UMADINAC:Sad vas ne razumem. Sad!

KNEDLA: û~ni, {ad! Ni{ta ti ne razume{. Trkom, idi, pronayi{ve koji {e izvla~e od ve`bawa... U{tani, {ad!

[UMADINAC:Razumem. [ad! Lepojka, {ad!

KNEDLA: û~ni, {ad!(Prime}uje Acu kako odvaja Petra od Alis, pripretiprstom)Topuì~u, Topuì~u, pro{eta{ mi po...

[umadinac za`di kroz rotaciona vrata. Istovremeno, vrata izbacujuBebu Grebu sa DVD kamerom u ruci... Ona pritr~ava, snima i dovikuje:

BEBA: Dolazi!(Unosi se Ruì kamerom u lice)

KNEDLA: Ko dolazi? û~ni, {ad!

BEBA: On!

KNEDLA: Ko, on?

SVI U GLAS: Pa ON!!! “û~ni {ad”!

KNEDLA: [top, {ad!(Svi stanu. Ti{ina. Knedla zaurla na Bebu)Ko je to, OOON?!!

BEBA: Predsednik op{tine, Jovan Kupusi~, samo {to nijestigao.

KNEDLA: Odli~no! Wega ~ekam!(Samo Bebi)Po ~emu }u da ga po`nam?

BEBA: Ima veliki mlade` na obrazu... He, he, |avole,proverava{ da li znam i za, “onaj”.(Gest ispod struka)

Kako beba po~ne da se do{aptava sa Knedlom, tako se svi isteùvratove okre}u}i u{i ka wima... Beba naglo okre}e kameru. Aca i Petarkriju lica. Ruà se name}e isturaju}i Alis ispred sebe...

BEBA: (Samo Ruì)Gospo|o ministarka, ja sam Beba Ost...

72 Leon Kovke

BRACO: (Dobacuje)Beba Greba! Lokalna!

RU@A: Jel’ to za televiziju?

BEBA: (Govori rafalno)Jeste. Gledajte ovde, iznad objektiva. Televizija SrpskaBawa, a sa wom i zdruèni sistem nezavisnih televizijaSrbije – ANEM! Kako je biti ministarka?

RU@A: I ju, ba{ ste me zatekli sa tim pitawem. Evo, uop{tenisam razmi{qala o sebi. Prvo mi je, prva misao mi jebila... moj srpski narod.

BEBA: Na primer?

RU@A: Na primer, @ivkica! Jeste, ona je deo naroda i ona jeSrpkiwa. Od tog naroda, ja, verujte, svakodnevno primambele koverte sa antraksivnim, pardon, sa atraktivnimporukama podr{ke i... {ta ono jo{? More }u da kaèm!Kakav narod, takve poruke! Jel smem da psujem?

Zatutwe rotaciona vrata. Uz grmqavinu i sevawe muwa, Ulazi najpreJovan, a zatim i Mitar... Prekidaju Ruù u izlagawu.

Scena 8.

Isti, Jovan i Mitar.

U salon ruknu Jovan i Mitar. Jovan sa ordewem. Mitar sa ko`nomtorbom ~ija je ru~ica lisicama povezana za zglavak Mitrove ruke..Posle dramske pauze; Knedla, jedva suzdràvaju}i smeh, teatralno po-zdravqa Jovana.

KNEDLA: (S oboàvawem)Jovane Kupu{i}u, ti?! Dobro nam do{ao Jovane! Jer,kako narod kaè: “Kome mlade` na obraù ra{te, tomedupe u puteru pliva!

JOVAN: (Trep}e, ne razume poruku)Kakva je ovo neslana {ala? Ja ne dopu{tam da se {ega-~ite!

KNEDLA: Mala {ala. Vama u prilog. Raùmete? [vi, vama, hop! ...Pa u, puter.


JOVAN: He,he. Nemojte, nisam ja tako velik.(Okre}e se ka Aci)Ima tu mnogo ve}ih...

Aca i Mitar gestikulacijom stavqaju do znawa Jovanu da prekine...

Jovan se postideo, stalno gleda Acine reakcije. Knedla ga prijateqskigrli oko struka.

KNEDLA: HE, HE. Koliko va{ nije bilo, pred{edni~e? Recite,koliko?

JOVAN: (Odgovara, ali stalno gleda u Acu)Tri meseca. Poslovi; tranzicija, demokratija,“investicije”!

KNEDLA: Lu{tracija, pomilovawe.

JOVAN: (Odsutno)Da, jeste... Izvinte..

Jovan se potpuno okre}e ka Aci, {iri ruke i kre}e mu u susret. Naravno,Aca je krenuo sa namerom da ga spre~i u nameri – pokazuje mu rukama “ne”.

JOVAN: Jeste li to vi?!...

MITAR: (Uska~e)A. Topuzi}, pesnik!

JOVAN: Jeste li to vi, dragi moj pesni~e, Topuzi}u!?(Grli ga i qubi u usta)Od kad se nismo videli!(Odvodi ga u stranu, {apu}e – samo za publiku)Gospodine ministre, kao sam ja sre}an, kako je narodSrpske Bawe sre}an {to ste vi sa nama. Pssst! Znam,apsolutna zakonspirisanost.(Ponovo progovara gromkim glasom)Boè, ne mogu da vas se nagledam! Moram jo{ jednom davas poqubim!(Qubi Acu u usta)

ACA: (Brane}i se od qubqewa)[ta vam je, ~ove~e? Obuzdajte svoje ìvotiwske stra-sti!!!

Beba krene sa kamerom ka Aci i Jovanu, ali je Ruà vu~e ka sebi...

KNEDLA: Do`volite da {e ume{am. Ja vam, kao doktor, garantujemda go{podin Jovan nije peder. On je {amo {rda~an i

74 Leon Kovke

go{toqubiv, kako {amo moè biti go{toqubiv {rp{kidoma}in... Uo{talom. {vi vi `nate da {e mu{karci uCrnoj Gori qube u u{ta; pa àr {u {vi oni pederi!?

Ovaj kra}i govor izaziva aplauz i odobravawe. Za}ute u gledaju u Acu.Knedla daje znak Aci da ima inicijativu. Aca se iska{qava... Beba Grebaneprekidno snima. Aca krije lice. Ruà se istura i potura Alis. Oqapravi rogove iza Ruìne glave...

ACA: (îne}i {iroke pokrete)Jovane, opro{teno vam je!

JOVAN: (Dirnut)Doktore, qudi!...(Zale}e se i sna`no qubi Acu u usta. Aca se prepustiosudbini)

KNEDLA: Kako je ovo dirqivo. Pogledajte, qubav, brat{tvo ijedin{tvo. @ai{ta {am ganut, u tu ~a{t, i u `nakpo{tovawa na{e Min{tarke, poìvam va{ {ve, ve-~era{ na malu àku{ku {a prigodnim programom.Ima}emo na trpeì, “knedle {a {qivama”! Knedlbal!Da ne àboravim, {vi }e biti u ko{timima –uniformno. Bi}e to ko{timi àtvor{kog tipa; ali, dane otkrivam, neka to bude i`nenayewe!

JOVAN: (Aplauz oko wega)Nema smisla, nisam ja to zasluìo.

KNEDLA: Od {rca pred{edni~e. Vi {te na{ najmiliji go{t, i java{ molim da pogledate na{u kuhiwu. To nije kuhiwa, toje {rce od kuhiwe. A kada {e {a {rcem kr~ka, kr~kaju{e knedle od doru~ka do ru~ka... I`volite. Braco,molim va{, povedite na{ do kuhiwe.

BEBA: (Pokazuje tajm – aut)Dozvolite, samo par kadrova sa gospo|om Popara usalonu, odmah dolazimo.

KNEDLA: Dobro, ali odmah.(Brzo zakqu~ava kabinet)

Svi izlaze. Ostaju Ruà – koja ne pu{ta Alis iz ruke i Beba.


Scena 9.

Ruà, Alis, Beba.

BEBA: (Govori brzo, kao svi novinari koji èle da zbrzajuintervjuisanog)– Ba{ su nas prekinuli na najinteresantnijem mestu.Rekli ste: “Smem li da psujem”? Smete. Stanite ovde,pored vage, kao simbola da }e svaka va{a re~ biti dobroodvagana i promi{qena. Na pitawe novinara: Za{to jepolicijski stru~wak izabran za resor, kapitalnihinvesticija? Odgovor je dao ministar za informacijeNemawa Kova~evi}, citiram: “Da bi se u ovom, za Srbijutako va`nom resoru, u jo{ va`nijim istorijskimokolnostima, prekinuo lanac kra|a i uspostavilakontrola nad tokovima novca, izabran je pravi ~ovek”.Ko je i kakav je novi ministar, najboqe kazuje wegovnadimak, Aca Zver...(Naglo gurne mikrofon Ruì pod nos)Da li je va` mu`, Aleksandar Popara – ministar, onakav– kakav mu je i nadimak?

RU@A: (Hvataju}i ~vrsto mikrofon)Nadimak, ko nadimak. Dobio ga je jo{ u prvom razredusredwe {kole kad se ozverio od rakije, jedva je preìveo.Sva sre}a, ina~e na{a devoj~ica Alis ne bi nikada bilani ro|ena. êdo moje. Stani ovde, da se i ti slika{...

Ruà je vu~e. Alis se opire. Beba ~u~ne da to snimi iz doweg ugla.

ALIS: Ne}u. Pogledaj mi lice, svo se osulo, bubuqice samo {tonisu iza{le.

BEBA: Kaù da se bubuqice loè na crveno. Stavi{ crveni{al i kapu na glavu, i one iza|u za dan – dva.

RU@A: (Rezignirano)Nikada one ne}e iza}i. ]erko, to su bubuqice – ne-qubice.

ALIS: (Brizne u pla~)Za{to mi to radi{? [ta sam ti skrivila?...

I, dok Alis jeca, Ruà, sasvim hladno nastavqa intervju.

RU@A: Gde smo ono stale?

76 Leon Kovke

BEBA: Boqe da po~nemo od po~etka.

RU@A: Boqe.

BEBA: Va{ mu` je ministar za kapitalne investicije. Kako vividite budu}nost ovakvih projekata kao {to su Institutdoktora [trukla i sli~ni. Treba li ulagati u wih? Nonman|are, ergo sum.

RU@A: (Te{ko se koncentri{e jer Alis jeca – poja~avaju}ikukwavu na svaku Ruìnu glupost)Mislim, da je budu}nost u... evo, ba{ ovakvim projektima.Srbija – bawa: Bawa za nerotkiwe, za kqakave, za trbuh,za ìv~ane, za debele i mr{ave – bar ovde ima {ta da sejede. Pre samo pola sata, imala sam ozbiqan razgovor saDoktorom, dogovorili smo se da ja poguram nekeinvestitore iz Beograda...(Razgovor prekida pisak mobilnog telefona u Ruìnojdrugoj ruci.)... Alo, @ivkice, ti si? Jeste. Nema {ta da brine{!(Dere se)Doktor je iz prve ruke... moj budu}i zet! Ko? Ti i Boà –derikoà! I Dragica – gagrica... da, i ona, i... I Mirasisa?! Bravo! Sav novac skupite na gomilu, do}i }epoverqivi ~ovek, javi }u... Prekidam, Alis mi je ne{tobolesna. Ne! Nije gravidna!...(Za sebe, iskqu~uju}i mobilac)Keqatorka matora, gde na|e samo izraz “gravidna”.(Alis)A ti si u mozak gravidna. ’Ajdemo!(Odlaze}i)Javite mi se drugi put za intervju, ova cmizqa mi pomeradupe...

Ruà i Alis grunu na vrata. Beba ispra}a kamerom wihov odlazak,spu{ta kameru na sto, staje ispred we sa mikrofonom i govori uobjektiv.

BEBA: Po{tovani gledaoci kanala “@iva istina”, dok vi jo{uvek gledate rotaciona vrata koja se okre}u i okre}u, javas podse}am, da se ne zna jesu li ona vi{e |ubretaizbacila ili ubacila u va{e ìvote: Setite se samokako su kroz wih prolazili i takvi likovi koji se danasnalaze na prvim stranicama novina... A, evo, neko dolazi.Pa`wa, postajemo skrivena kamera...


Beba se krije ispod gimnasti~kog stola...

Scena 10.

Beba, zatim Lepojka i [umadinac. Ne{to kasnije; Knedla, Aca, Jovan,Mitar, Braco, Ruà, Oqa.

U salon ulaze Lepojka i [umadinac. Tr~e, uspaqenih strasti, do {ved-skog stola. [umadinac baca zakikotanu Lepojku na ko`nu podlogu gim-nasti~kog stola. Ska~e na wu, zadiè joj noge, raskop~ava svoj mantil...Obuzeti strastima, od Lepojkinog je~awa ne ~uju i ne prime}uju kako seostali akteri okupqaju u salonu. Zabezeknuti svedoci polako prilazestolu. Okupqawe koristi Beba, koja je pod stolom, da se pridruìzabezeknutom skupu... Kona~no, neko se naka{qao. [umadinac, videv{ida je u govnima, poku{ava sve da isfolira. Lepojka naprasno gubi svest.Braco, razvaqenih vilica, prilazi...

[UMADINAC:(Obra}aju}i se Knedli)Doktore, sve sam poku{ao. Masaà, ve{ta~ko disawe,masaà srca. Ona je jo{ uvek u nesvesti, samo povremenoje~i.

LEPOJKA: (Kao, dolazi svesti)Aaaah, ah, ah!

[UMADINAC:Hvala bogu, budi se... Znate, u kuhiwi je jaka vru}ina.Jara! Woj je pozlilo, i ja sam je preneo ovamo. Bio je totoplotni udar.

KNEDLA: (Prihvataju}i igru)I mi {mo pobegli i` kuhiwe od tog, “toplotnog udara”,vru}ina. Vru}ina!

[UMADINAC:(Daje stetoskop Knedli)Molim vas, oslu{nite je vi...

I, dok se Knedla name{ta da dejstvuje kao doktor, Beba uspeva da izru~isvoj otrov – govori u poverewu Ruì.

BEBA: (Govori mitraqeskom brzinom)Kakava majka, takav sin. Prvi arapin koji je stupionogom u Srpsku Bawu, napravio je ovog [umadinca, i tonikom drugom, nego èni Jovana – predsednika. Za wihvaì da nemaju decu. Ona se kri{om porodila i rodilaovo arap~e. Posle su, ona i wen mu` Jovo, navodno, iz

78 Leon Kovke

politi~kih razloga i karijere, kao, bajagi usvojili jednodete iz nesvrstanih zemaqa. Samo gledajte.

KNEDLA: (Uzima samo mikrofon, ostavqaju}i slu{alice u[umadin~evim u{ima)Disawe je u granicama normale... puls poja~an... rad srcaintenzivan... saturnacija kiseonika 92. Bi}e dobro!

Majstor Braci se kona~no malo razbistrila glava. On se baca krajLepojke i zakuka:

BRACO: Lepojka! Ne daj se Lepojka! Nemoj da ostanem sam naovom’ svetu! Kuku mene, gde }u ja bez svoje ène!!

[UMADINAC:Majstore, najgore je pro{lo.

BRACO: Lepojka, daj mi ruku, kaì ne{to!

JOVAN: Majstore Braco, sve je dobro, bi}e dobro...

Svi su na ivici da zapla~u.

LEPOJKA: (Iznemoglim glasom, ustaju}i, navla~e}i srozane ga}e)Jao! [ta je to sa mnom? Boè! Braco! Braco, mili moj!

Braco, kroz suze govori tiho, ali ga svi ~uju.

BRACO: Tu je tvoj Braco... ne boj se., tu je tvoj mili Braco...

JOVAN: Kako ste vi, majstore, neàn mu`.

BRACO: (Kroz suze)Jesam mili predsedni~e, ova èna je dobra i verna. Neznam {ta bi bilo, da je kakva ve}e nesre}a pritisnulamoju Lepojkicu, od tog “toplotnog udara”... Ja to ne bihpreìveo... Moram da pla~em, od sre}e... Hvala doktore[umadinac...

Tek po tome {to Braco, samo za publiku u sali, kri{om ritne[umadinca nogom u tur, znamo da je sve to predstava potpunehipokrizije. Braco se raspla~e iz sve snage. Svi se raspla~u; liju suze koiz kabla.

Mitar, uplakanih o~iju, odvodi Knedlu na proscenijum; bri{e mara-micom suze, daje mu veliku ko`nu ta{nu.

MITAR: Ovde su pare, 88 miliona, ne, 28 miliona. Kako mini-starka kaè, tako nek budu uloène... Kapitalnainvesticija.(Jo{ uvek pla~e)


KNEDLA. ([mrcaju}i)Ovo je toliko dirqivo; ta dirqiva qubav muà i ène,pa ove dirqive pareee(Tu se potpuno raspla~e preuzimaju}i torbu)

MITAR: Dirqivo, dirqivo doktore. Od pedeset i tre}e nisamovako iskreno plakao.. . No, manimo se mra~nepro{losti, okrenimo se sada{wosti, koja je – jo{mra~nija!

Tu se Mitar potpuno raspekmezi. Knedla ga grli i glasno zapla~e,dovode}i pla~ do karikature... Svi pla~u...

ZAVESA

80 Leon Kovke

ÊTVRTI ÎN

Scena je ista kao i u prvom ~inu. Dan.

Scena 1.

Alis, Ruà, Aca.

Najpre, sa crvenim ka~ketom na glavi, na scenu grune Alis. Za wom tr~iRuà nose}i u jednoj ruci mobilni, u drugoj ènsko – robija{ko odelo; nasebi ima ode}u zatvorenice (popre~ne {trafte), prilago|enu trenutkui vremenu: Reveri gorweg dela su op{iveni srpskom trobojkom; sukwa jerazrezana sa strane i op{ivena nabranim produètkom – tako|e ubojama srpske trobojke. Istovremeno prime}ujemo Acu koji se skriva izapalme i sve slu{a; na sebi ima pantalone i mantil u robija{kom dezenu.

ALIS: Ne}u! Ne}u! I ne}u!

RU@A: (Hvataju}i dah)Stani! Stani devoj~uro, da te dobro izlupam!

ALIS: Nema {anse! Ne}u da obu~em to {to je smislio slinavidoktor!

RU@A: Ti si slinava. Doktor Miroslav je propisao terapiju...(Gura joj robija{ku uniformu u ruke)uzmi je.

ALIS: Majko, ti si potpuno sakata kod o~iju. Zar ne vidi{ da jedoktor @gawac najobi~niji varalica i prevarant? Ovekrpe mu je pozajmio Mitar, iz op{tinskog zatvora.

RU@A: [ta pri~a{, dete?

ALIS: Ko jo{ le~i pacijente metodom obla~ewa u robija{kaodela? Majmun jedan.

RU@A: ]uti! Terapija, “Robija placentis dijarejis”, je naj brìput za razgra|ivawe masnih vezikula. Morko jedna.


ALIS: (Karikiraju}i re~i terapije)“Rooobija placeeentis dijareeejis”, u prevodu – ro-bija{ka usrana posteqa.

RU@A: (Cikne)Ne! Ne diraj mi doktora! Ti, ti, ti wega ne shvata{!Ni{ta ti ne razume{!

ALIS: Svaka budala zna, da ako ne jede ni{ta, mora da oslabi!

RU@A: Ne!

ALIS: Opsenar. Krije se iza maske nekakvog specijaliste izkantonalne [vajcarske!

RU@A: Ne dozvoqavam! Trun~ica!

ALIS: Kakve vezikule, kakvi bakra~i, sve je to magla!! Kad samga videla, kako no}as izlazi iz tvoje sobe, sve mi sesmu~ilo.

Ovoga puta Ruà duè }uti i posmatra Alis, a zatim, kao kona~nupresudu saop{tava:

RU@A: Ti ne zna{ {ta govori{. Doktor je oli~ewe senzi-biliteta, pameti i, “po{tewa”. Namerno nagla{avam“po{tewa”.(Naglo spu{ta glas, saop{tavaju}i u poverewu)Zna{ li ti koliko je teàk doktor? Ne zna{. Prekodvadeset miliona {vajcarskih franaka; toliko vredewegove investicije i pamet. Zahvaquju}i wegovojpredusretqivosti i mom ministarskom kredibilitetuu{li smo u zajedni~ka ulagawa. Tu smo Ja...

ALIS: [ta, ti? Mi nemamo ni dinara, pas nema za {ta da nas...

RU@A: Ima, i da mu zastane u grlu!(Ruà se nesvesno udara po zadwici)Ne}u sad da ti detaqno obja{wavam. Ja sam kontaktiralasa ministrom finansija, naravno, po ministarskojliniji, “Mister 20%”; a onda su, @ivkica, Boà –derikoà i Rada – sisa pogurali stvar sa ke{om; Jova iMitar ule}u sa op{tinskim fondom; cirka pet milionaevra. Kapitalna investicija!

ALIS: Magla!

82 Leon Kovke

RU@A: Magla, ne magla, on je, }erko moja, imao nameru ve~erastebi da u~ini... da ti u~ini jednu sasvim neobi~nu posetu.Ma {ta ja zamotavam? ôvek ho}e da te prosi!

ALIS: Izmi{qa{.

RU@A: Ni{ta ja ne izmi{qam. Doktor Miroslav je, usledprevelikog, uzbu|ewa no}as, zabunom, upao u moju sobu...I, kad je video kakvu je gre{ku po~inio, on, on – wegovatanana i blago~estiva du{a, nije izdràla. On seizgubio. Ja mu opra{tam. On je u mojim o~ima ~ist; ~istkao samo Sunce i Mesec i Mars.

ALIS: Ti si majko bolesna.

RU@A: Stide}e{ se. Stide}e{ se ve~eras, kad doktor Miroslavdo|e sa buketom ruà i, i od mene zatraì tvoju ruku...Drì ovo!(Gura joj u ruke robija{ku ode}u)

Alis, potpuno dotu~ena Ruìnim re~ima i uporno{}u, rezigniranouzima ode}u.

ALIS: Tebi je, izgleda i masno mo`dano tkivo po~elo da setopi?... Pojedi ne{to, i baci taj telefon iz ruke.

Alis naglo odlazi. Ruà, zate~ena i povre|ena, prestaje da se nadvikujesa }erkom; govori za sebe.

RU@A: Nemojte da me pravite ludom. Nije Ruà jo{ skrenula.Ne}e mene niko da u~i ìvotu, pogotovo ne moja ro|ena}erka. Ja sam je rodila, ja }u i da joj...

Tog trenutka zapi{ti mobilni. Ruà ga ukqu~uje...

Scena 2.

Ruà, Aca.

U ovoj sceni Ruà i Aca razgovaraju preko mobilnih telefona, kao da sukilometrima daleko. Gledalac ih vidi zajedno na sceni. Ruà {eta posceni. Aca je prikriven iza palme...

RU@A: Alo. Aco! Acika! Ministru moj!! Dva dana ne mogu da tedobijem! êstitam ministarsko name{tewe! Kako nijesigurno?!


ACA: Ruò, molim te nemoj da vi~e{. Dok ukaz o name{tewu neiza|e u slu`benom listu, sve je “plo}”.

RU@A: Nema plo}! Ima samo bu}! Sko~io si u ministarsku rekui sad plivaj! Prava je {teta {to sad nisi ovde, daro|enim o~ima vidi{ kako narod voli svoga ministra.Evo, svi te pozdravqaju i {aqu ti poqupce(Ruà izmewenim glasom pozdravqa na vi{e na~ina, azatim qubi sebi ruku, mobilni, vi~e “cmok – cmok”)

ACA: (Na tren poveruje u ono {to ~uje preko mobilnog, izvi-ruje da vidi)@eno boìja, ti ni{ta ne razume{! Slu`beni list jevaàn!

RU@A: Ti ni{ta ne razume{! Novine, ko novine – iza|u, a ondau wih uvijamo |ubre! Ja sam ve} pre{la u akciju.Kapitalne investicije su pokrenute, ministarstvo za“KITU” radi!

ACA: (Vi~e qutito)ûo sam! Ja sve znam! Podvodi{ }erku! Nudi{ novacdoktoru [truklu! Organizuje{ iza mojih le|a finan-sijsku zaveru sa Boòm – derikoòm, @ivkicom, Radom –sisom, i ko zna jo{ sa kim! Oplavi}u te od batina!

RU@A: (Odma~e mobilni od sebe)Boè, kol’ko se taj ~ovek dere! ûje se ~ak ovde i beztelefona.(Oslu{kuje prostor)

ACA: Ne}u da te oplavim. Ocrni}u te! Glupa~o, ne radi ni{ta,ne govori ni{ta, ne sedaj sa mu{kima, jer svaki zdrav inezdrav Srbin vi{e voli da zasko~i ministarku, negoleba jede! Jesi li me ~ula?!!

RU@A: Jesam! Toliko vi~e{, da mi mobilni uop{te i ne treba.Gde si ti sada?!

ACA: (Po~iwe ti{e da govori)To, gde sam ja sada, je tajna. Zapravo, nije tajna, ali nijeza javnost.

RU@A: Zna~i, u klozetu si.

ACA: Ruò, ovo je sada slu`beni telefon, pazi malo {tapri~a{. Sve se snima.

84 Leon Kovke

RU@A: Dobro, i gde si sada? Opet ~u~i{ u salonu oneprostitutke!

ACA: Ne! Kod Sluzane nisam bio dve godine! Ako ba{ ho}e{da zna{, nalazim se 25 metara pod zemqom...

RU@A: Tamo ti je i mesto!

ACA: To su trezori Narodne banke Srbije. Evo slu{aj, upravoje u toku pretovar metalnog novca...(Aca brzo vadi iz yepa {aku nov~i}a, presipa ih iz jedneruke u drugu, drè}i mobilni u pregibu vrata)ûje{ kako zveke}u?

RU@A: (Uzdrhtalo)Zvu~i,. kao da su zlatnici. A, jesu li zlatnici? Veliki?

ACA: (Presipaju}i)To si ti rekla...

RU@A: Morala sam. Dukati}i i kumi}i ne idu jedni bez drugih.Evo, od jutros imam {esnaest molbi za kumovawe. Najpre@ivkica, ho}e da joj krstim sve tri }erke u crkvi SvetePetke...(Za sebe)Ajd {to se ~uje wegovo drawe, nego se ~uje i zveketdukata...

Ruà povremeno odma~e mobilni od ova i oslu{kuju {umove iz prostora.Sumwi~avo zagleda.

ACA: [ta su dosad ~ekale? Svaka od wih je stara bar po ~etvrtveka.

RU@A: Za to je kriv komunizam i drug Tito. I tvoja sestra me jezvala, da ti krstim sestri}e. Pa je zvala neka Radojla iztvog mesta, ho}e sve da ih krstim. A, da, da ne zaboravim,zvala me je i tvoja sekretarica Sluzana, ho}e i ona da sekrsti. Pa neka! Ako ho}e Ruù, dobi}e Ruù! Ve} samzvala popa \oku, sve }emo ih nabiti u crkvu i krstiti ojednom tro{ku. Ako treba, {kropi}em ih vatrogasnimcrevom. Sve }u ja to, cap – carap!

ACA: Ja }u tebe, cap – carap! Nikome ne sme{ da kumuje{! Sveje to iz interesa: Donela kuma – kumici, kilo masti uguzici!


Tog trenutka mu isklizne mobilni ispod brade i pada na pod. Acamahinalno po|e rukom da ga uhvati, ali raspe nov~i}e po tlu. Brzo sesagiwe okre}u}i zadwicu publici. Kle~i, skupqa nov~i}e i govori umobilni koji je na tlu...

RU@A: Aco, {ta se desilo?! Aco!?

ACA: Ni{ta se nije desilo!(Tihim glasom)I ako se desilo, to nije za javnost. Zdravo! Prekidamliniju!

RU@A: (Sva usplahirena juri po sceni)Ne prekidaj! Nisam ja “javnost”, ja sam tvoja èna i imampravo da znam {ta se de{ava sa mojim muèm ministrom,25 metara pod zemqom! Alo! Alo! Prekide. A nisam muni kazala, da me je li~no zvala gospo|a Dafina, da jojkumujem. Udaje se sedmi put! A neko, ni jedan put. E, tugomoja...

Ruà se saplete o Acine noge. Aca se brzo uspravqa uzimaju}i nov~i} satla.

RU@A: Boè, kako neki qudi imaju ruàn obi~aj da vam sevrzmaju ispred nogu.

ACA: [igumicu gimnastika! Ispusti nov~i}, podigni nov~i}.Ispusti nov~i}, podigni nov~i}. Vezikule se same tope,pet kilograma za sedam dana.

RU@A: [igumicu, a? Mene ste na{li? Cicu – micu, {igumicu.Sram vas bilo!(Za sebe)Lepo meni Acika kaè: “Svaki zdrav i nezdrav Srbinho}e ministarku da”...

Scena 3.

Pre|a{wi, Braco.

Ule}e Braco sa zastavama. Ma{e wima i peva. Na sebi ima radni~koodelo.

BRACO: Podrignimo u vis ~ela, mi heroji rada svog! Na{a bi}ezemqa cela! da nam ìvi, ìvi, raaaad!(Ugledav{i Acu i Ruù)

86 Leon Kovke

Lako je vama; krkaj, krkaj, pa gladuj! Za nas, radnike,proletere i sirotiwu, Prvi maj je najve}i praznik! Nemave}eg ni duèg. Ne radi se, brate, devet dana. Ajd,pomozite da oka~im dràvne zastave...

RU@A I ACA: (Istovremeno)[ta vam pada na pamet!

Odlaze na razli~ite strane.

BRACO: (Sam za sebe, ka~i zastave)Obrni je, okreni je, ta iz na{eg sela nije! Da ga jebem,ako znam kako idu boje. Srpska zastava je, crvena kao krvsrpskih junaka, plava – pod plavim srpskim nebom, ibela, bela, ko srpski sir, ko srpske nevine du{e... Ovonije srpska, mora da je crnogorska. E ba{ }u da stavimcrnogorsku! I onako su i Jovan i Mitar i oni pesnikAco, i {ta ti ga ja znam ko sve ne, Crnogorci poreklom.Jedino onaj jadni~ak [umadinac, ne moè da se kaè daga je pravila crnogorska ruka. Hvala, bogu.(Krsti se)

Scena 4.

Braco, Knedla.

Kroz rotaciona vrata ule}e Knedla.

KNEDLA: Maj{tore, {ta radite {a tim à{tavama?

BRACO: Sutra je Prvi maj.

KNEDLA: Ajde?! A à{to ni{i u ko{timu?

BRACO: Ja sam radnik, i ovo je moj kostim.

KNEDLA: [ta ho}e{ time da kaè{? Da robija{i ni{u radnici?I oni {u radni~ka kla{a, {amo u {pecijalnimu{lovima. Raùme{? Ni{ta ti ne raùme{. I odkud tarupa ba{ po {red {rede {rp{ke à{tave?

BRACO: [toje, stoje u podrumu.

KNEDLA: Pa {ta? I treba da {toje u podrumu.

BRACO: Da, ali u podrumu nisu samo srpske zastave nego su isrpski pacovi, ovoliki su...([iri ruke da pokaè)


ko ovce. Dok ovi gore gladuju, pacovi dole `deru, grizusrpske zastave, mumlaju i goje se. Ovoliki su! Ko ovnovi.Boqe da ih {i{amo nego ubivamo.

KNEDLA: Tebe }u ja da o{i{am.(Karikiraju}i)“Ovoliki su”! Mumlaju! Mene si na{ao?

BRACO: Mo`da sam ja popio, ali nisam blesav. Dobro vidim, ajo{ boqe ~ujem.

KNEDLA: Ap{olutni {luh?

BRACO: Apsolutni. Ne samo da mumlaju k’o qudi, nego i stewu izapomaù: “pomoìte, pomoìte”...

KNEDLA: [ta pri~a{?

BRACO: Ako ne verujete meni, verujte svojim u{ima. Prisloniteuvo uz podrumski kapak, kucnete i ~u}ete...

Knedla prilazi kapku i trupne nogom o wega... Iz podruma dopireiznemogao glas.

GLAS IZPODRUMA: Pomoìte, pomoìte...

BRACO: A,ha!

KNEDLA: (Ska~u}i nogama po kapku, trupkaju}i iz sve snage)[ta, a – ha! Ni{ta {e ne ~uje!

BRACO: ûlo se “pomoìte”.

KNEDLA: Nije {e ~ulo! Ja {am rekao pomoìte! Ja! [a “`”!

BRACA: Niste vi! On je rekao “pomoìte”! Pacov!

KNEDLA: Ja {am! Pacov je! Nema tu nikakvog “Poomoìte”, nitipomoì boè!(Prema publici)Ubi}u ga ako ìv!

Knedla udara iz sve snage cipelama po kapku. Trupkawe privla~i ostaleaktere. Na scenu izlaze: Oqa, Aca, Lepojka, Ruà i [umadinac. Svi su urobija{kim kostimima. Oqa je razrezala sukwu sa strane – sve do kuka;na glavi ima {e{ir i dugu mu{tiklu u rukama sa {traftastimrukavicama. [umadinac ima na glavi {traftastu {ajka~u, slu{aliceoko vrata. Lepojka je opasala {traftastu kecequ, sise samo {to jojnisu ispale iz bluze, na glavi kapu “Ze~ice”. Aca i Ruà imaju isto {toi na po~etku ~etvrtog ~ina.

88 Leon Kovke

Scena 5.

Knedla, Braco, Oqa, Aca, Ruà, Lepojka i [umadinac.

Svi gledaju u Knedlu. Knedla prestaje da ska~e, naglo otvara kapak odpodruma i uska~e u otvor... Iz otvora se ~uju te{ki udarci, krici, cijuk,treskawe... a onda sve utihne. Posle duèg i{~ekivawa, iz podrumanajpre izleti ogromno truplo pacova – po veli~ini vi{e nalik naosredweg vuka. Svi ustuknu pred prizorom mrtvog pacov~ine. Nedugozatim, izlazi Knedla leèrno otiru}i pra{inu sa sebe. Iska~e izotvora, sa treskom spu{ta kapak i staje na wega. Sa pobedni~kimizrazom saop{tava:

KNEDLA: [redio {am `ver. A i va{ }u i{to tako. Bi}ete mi k’omanekeni. Braco, odmah odne{i ovu ìvotiwu kod “Tri{p{ka papka”, ga`da Raka pravi odli~an gula{. I, nemojda bri{e{ ruke o {rp{ku à{tavu!

BRACA: Izvinte, znoje mi se od uzbu|ewa. Odmah }u.

KNEDLA: A, je{te li videli?

OQA: Grozno. Do smrti ne}u mo}i da jedem.

ACA: Dezinfekcija, dezinsekcija i deratizacija. êstitam!

RU@A: [ta tu ima da se ~estita? Videla sam ja i ve}e. Kod nas, uministarstvu, po podu salona ba{kari se koà bizonskogpacova. Ovoliki je... Ko bizon!

KNEDLA: Biòn?

Braco prebacuje truplo pacova preko ramena; odlaze}i, udara[umadin~evu ruku koja se zalepila za Lepojkinu zadwicu i dobacuje:

BRACO: Ja sam bizon. Lepojka, mar{ u kuhiwu!(Hvata je za ze~ije u{i)

[UMADINAC:Nisam imao nikakve namere, samo mi se oznojila ruka oduzbu|ewa.

KNEDLA: Molim malo o`biqno{ti. [ve va{ pohvaqujem {to {e{premate à ve~era{wi knedlbal. Po{ebno go{poyuRou`; detaqi {a {prp{kom trobojkom {u tako,{rp{ki. Naravno, go{poyica Oqa {e pokaàla u {vomnajboqem {vetlu.

RU@A: Ko iz kupleraja.


KNEDLA:I` àtvora, go{poyo! Do{ta peckawa, ho}u {ve da va{vidim ve~era{, lepe, mr{ave i na{mejane. Raìyimo{e!

RU@A: (Koristi razilazak da se diskretno obrati Knedli)Doktore, zabrinuta sam za novac koji treba da stigne izBeograda.

KNEDLA: Ni brige. Ni brige. Moj kurir, O{toja i` Jagodine, {vedrì u {vojim rukama... Ni brige.

Knedla naglo izlazi. Na sceni ostaju samo Oqa i Ruà. Zapravo, Oqa jerukom zadràla Ruù.

Scena 6.

Oqa i Ruà, zatim Beba.

OQA: Ti meni tako? Prostitutka.

RU@A: Htela sam da kaèm intelektualka, a izletela mi re~“prostitutka”.

OQA: Pa, da, to je za tebe isto.

Ule}e Beba – greba. Napada kamerom i bujicom re~i.

BEBA: Odli~an {lagvort – prostitutka! [ta mislite o lega-lizaciji prostitucije u Srbiji? Najpre vi gospo|oPopara. Ho}e li se va{ mu`, kao novi ministar u vladiSrbije, zaloìti za legalizaciju prostitucije istavqawe pod kontrolu mogu}eg {irewa side i ko`no –veneri~nih bolesti?

RU@A: [ta vam pada na pamet! Moj Aca i javne ku}e? Pa on, dokje bio na~elnik odeqewa za suzbijawe nemorala,prostitucije i trgovine belim robqem, li~no je zatvo-rio i poru{io 357. ilegalnih javnih ku}a. Ni{ta kaokupleraji ne poniàva srpsku ènu i srpsku majku. Da seja pitam, sve te, prostitutke bi poslala u na{emanastire, pa neka se tamo lepo mole Bogu da im oprosti,i neka tamo, da izvinete, ra|aju male Srp~i}e i maleSrpkiwice. Jeste, na{i popovi treba da se pobrinu zato. Kud }e im du{e?

90 Leon Kovke

OQA: (Krsti se)Kud’ }e im du{e?

BEBA: Ako mi dozvolite, jedno indiskretno pitawe?

RU@A: Ne dozvoqavam!

BEBA: Ali vi i ne znate {ta }u ja da vas pitam?

RU@A: Znam. îm se pomene ta re~. idisko – konkretno, ja znamda }e te da me pitate za godine, broj cipela, i, i kad samizgubila nevinost. Ne moè!

BEBA: Nisam htela to da vas pitam.

RU@A: Niste? E pa onda moè indisko – konkretno.

BEBA: Da li bi ste voleli da, kao @aklina Onazis, budetepredmet interesovawa paparaca?

RU@A: [ta? [ta za mene ima da se interesuje nekakav, taj Raca?

OQA: (Ubacuje se)Novinarka je mislila na svetske fotografe koji kri-{om slikaju slavne li~nosti.

RU@A: (Bebi)Je l’ to?... Svetske li~nosti? E pa onda moè.

BEBA: Kako èlite da vas snimim?

RU@A: Isto kao @aklinu Onazis.

OQA: Pa sad, nemamo francusku rivijeru, ali imamo Moravu.

RU@A: Jeste. [ta je francuska rivijera boqa od na{e srpskeMorave? Ni{ta.

BEBA: Zna~i, vi bi ste kao @aklina?

RU@A: Da, da i da.

BEBA: Pa to je fenomenalno! Vi ste tako otvoreni za medije. Ovama }e pri~ati celokupna javnost.

OQA: I svi tabloidi.

RU@A: Neka. Za dobrim kowem diè se pra{ina.

BEBA: Vi ste genije. Odmah iza zgrade instituta proti~e rekaZapirnica, sa divnim slapovima, napravi}emo snimak zaistoriju. Moèmo da krenemo?

RU@A: Je l’ treba ne{to da ponesem, obu~em?


BEBA: Ne. Sve {to nama treba dolazi na s neba. Priroda.

OQA: (Otrovno)Da, priroda u svom najogoqenijem vidu.

Razilaze se. Scena tone u mrak. Posle dvadesetak sekundi polako seuspostavqa ve~erwe osvetqewe...

Scena 7.

Alis i Petar, zatim [umadinac.

Scena dobija sve~arski {timung. Sve je spremno za “knedlbal”. ûje setiha muzika za igru. Sve~ano postavqen sto sa ~inijama punim knedliukra{enih listovima salate, cve}em. Alis i Petar leè na klupi,qubakaju se.

ALIS: êkaj... Ne{to sam ~ula...

PETAR: (Cmok)Ni{ta to nije.

ALIS: (Cmok)A {ta ako nas tata {pijunira?

PETAR: (Cmok)Nema {anse, eno ga, maskira se za knedlbal.

ALIS: (Cmok)Zna{, volela bi da i ti jednom bude{ qubomoran kao mojtata.(Cmok)To bi zna~ilo da me voli{.

Cmokaju se i nadaqe, dok ne budu prekinuti.

PETAR: Zna li Ruà za Acu?

ALIS: Nema pojma. âk joj se Topuzi} svi|a.

PETAR: Ba{ blesavo.

ALIS: Ruà nije boqe ni zasluìla. Otkako je tata postaoministar, ona sawa kako postavqa i smewuje ambasadore,otpu{ta i zapo{qava, potpisuje pomilovawa i sedi usve~anoj loì sa engleskim princem i ruskimpredsednikom.

92 Leon Kovke

PETAR: Samo da nam tiket izvu~e sedam pogodaka...(Petar i Alis zajedni~ki nabrajaju, posle svakog brojase qube)

PETARI ALIS:

Dva, pet, sedam, dvanaest, petnaest, devetnaest, dva-desettri, tridesetdva...

U ba{tu ule}e [umadinac sa zvonom u rukama. Zvoni dugo i jako.

[UMADINAC:(Veselo)Cin, cin, cin! Ko u travi leì, neka odmah beì!

Scena 8.

Predhodni, Oqa i Ruà.

Petar i Alis ska~u sa klupe. Kriju se od Ruè i Oqe koje ve} navaqujukroz vrata. Na trenutak protr~i Lepojka obu~ena kao ze~ica u robi-ja{kom dezenu, ~ak su joj i ze~ije u{i na glavi {traftaste. [umadinac{aqe poqupce Lepojki. Oqa i Ruà misle da su nameweni wima.Otpozdravqaju. [umadinac {mugne za Ze~icom.

RU@A: Pa {ta ako sam joj razbila nos!? Ona }e meni dapreporu~uje qubavnike i slikawe bez ga}a! Trebala samda je gurnem u tu Zapirnicu pa nek se udavi zapiraju}isvoja pogana usta!

OQA: Nije devojka kriva. Ti si sama rekla da ho}e{ kao@aklina Onazis.

RU@A: Nemoj da je brani{!

OQA: Branim tebe. Da ona nije predloìla to {ta jepredloìla, meni uop{te ne bi palo na pamet da moè{da ima{ qubavnika.

RU@A: Naravno da mogu...(Sumwi~avo)A za{to ja ne bi mogla da ga imam? Zato {to sam ru`na?

OQA: NE! Nikako. Sasvim suprotno. Htela sam da kaèm kakosam glupa, pa se sama nisam setila. âk i pisacBranislav Nu{i}, u svojoj Gospo|i Ministarki,preporu~uje da svaka ministarka mora da ima qubavnika.


RU@A:Pametan ~ovek. To }u i li~no da mu kaèm...(Oqa se ugrize za jezik.)... Uf, nije lako biti javna li~nost.

Oqa ne`no hvata Ruù za ruke, unosi joj se u lice.

OQA: Rouz, ja sam odlu~ila. Pesnik Topuzi} je no}as moj.

RU@A: (Nikako da prelomi)... No}as je doktor moj!

OQA: A Alis?

RU@A: Doktor ho}e mene.

OQA: (Pokazuje zube)O, istina?

RU@A: Ministarska istina. Vidi, napisala sam pismo.

OQA: (Kiko}e se)I ja!

Pokazuju jedna drugoj koverte.

RU@A: Ima{ poqubac.(Qubi je)A kako da im doturimo ova pisma?

OQA: Jednostavno, scko moj. [umadinac je moj du`nik... Samogledaj i u~i. [umadinac, ima{ malo vremena za mene?

[UMADINAC:Uvek. [ta kaète na knedle?

RU@A: Bogate, pune {ake.

OQA: (Izvla~e}i [umadinca u predwi deo scene)Bi}e{ nam qubavni glasnik. Zipa, nemoj neko...

[UMADINAC:Diskrecija zagarantovana.

Ruà, iza wihovih le|a, gura knedlu u usta od uzbu|ewa.

OQA: Evo ti dva pisma. Zipa: Levo pismo u levom yepu je zaTopuzi}a, a desno pismo u desnom yepu je za doktora.Zna~i, levo Topuzi}, desno doktor~i}.

[UMADINAC:Zipa: Levo pismo u levom yepu Topuzi}. Desno pismo udesnom yepu doktor~i}.

Stavqa pisma u yepove, nale}e na Petra, sudare se.

PETAR: Ops!

94 Leon Kovke

[UMADINAC:Puje, moè li ve~eras da padne koji “pujovski” aforizam.(Name{ta mikrofon)

PETAR: Pada, i to deset. “Boqe prase na stolu, nego sviwa udu{i”.

[UMADINAC:(Mrmqa)Levo Topuzi}, desno doktor~i}.

PETAR: To! Nije va`no {ta se kaè, va`no je da se rimuje. Desno– Topuzi}, levo – doktor~i}! Pa ovo ~ak ima smisla.

[UMADINAC:(Zbuwen)Rekao sam desno – Topuzi}?

PETAR: (Bespogovorno)Da. Desno – Topuzi}, levo – doktor~i}. To asocira na dvestvari. U desnici snaga – topuz. Na levici doktor,bolesna je. [ta zna levica {ta je desnica! Ha, ha, ha!(Tap{e zbuwenog [umadinca po ramenu)

[UMADINAC:(Odlazi mrmqaju}i)Desno, levo. Desno, levo. Topuz, doktor. Topuz, doktor...

Kroz rotaciona vrata grunu Aca, Knedla, Braco, Lepojka i Alis –ponovo. Lepojka name{ta Alis na glavu u{i “ze~ice”. U toku scene, iRuà i Aca i Petar poku{ava}e Alis da skinu ze~ije u{i sa glave.

Scena 9.

Prethodni, Aca, Knedla, Braco, Lepojka i Alis.

Oqa i Ruà {acuju Acu i Knedlu. Gledaju mu{kost. Obe trpaju knedle uusta.

RU@A: Stvarno se klati ko svetosavsko zvono. Eh, kad bi onajmoj.

Aca i Knedla odlaze na rampu.

ACA: (Samo Knedli)Doktore, u poverewu, hteo bi da ~ujem va{e mi{qewe ogospo|i Rouz. Moè li se tu raditi?

KNEDLA: (Publici)Mene je na{ao, kao da je ne `nam ko je?(Lukavo, Aci)Nikako pe{ni~e Topuì}u. Nikako.


ACA: Molim, a zbog ~ega?

KNEDLA: Kako da kaèm? @na{, Ruà je èna jednog primitivca.Te{ka {iriovina, [rbenda, balkanac. Qubomoran kao`ver. @ami{li, taj drkayija, pi{toq no{i. @ami{li?(Aca se jedva suzdràva)I to `bog koga? @bog nekakve i`drndane, buyave,nafrakane, nakqukane, {eqa~ke pa{uqare. Koja, àmi-{lite molim va{, gura {voju }erku meni u krevet.

ACA: (U trenu puca)Jebem ti mater!

KNEDLA: Kome?

ACA: Wemu, tom tipu. Oprostite, ja sam pesnik i nemam obi~ajda se izraàvam, uzbu|uju me takve stvari.

KNEDLA: (Nasla|uju}i se Acinim mukama)@na{, taj karayoka? On je, p{{{t...([u{ti mudugo na uvo, i to sve glasnije)

ACA: Idi?!!

KNEDLA: Daaa. Po àvi~ajnoj liniji. A ta {e linija proteè {vedo, do je`gra.

ACA: Hm, da. A gospo|a Oqa? [ta je sa wom?

KNEDLA: Jebe {e ko {tuka.

Aca posko~i. Knedla koristi Acino zevawe u Oqu da ga se re{i. Ali gapresre}e [umadinac.

[UMADINAC:(Mrmqa)Leva, desna...

[umadinac gura Knedli koverat u ruke. Ovaj ga pokretom iskusnogyeparo{a smota. Aca sam prilazi [umadincu.

ACA: Za kad je predvi|en moj recital?

[UMADINAC:Desno Topuzi}u, desno. Ovaj, vi ste prvi. Vi otvarate“Knedlbal”.

ACA: Odli~no! A odakle ste vi mladi}u?

[UMADINAC:(Guraju}i Aci koverat u ruke)Iz centralne Sakurije.

Aca ne prime}uje dodavawe, i koverat pada na tlo – ispred wegovih nogu.

96 Leon Kovke

ACA: Imamo li tamo ambasadora?

[UMADINAC:(Pokazuju}i diskretno i rukama i glavom na koverat)Koverat...

ACA: Znam ga. Jole Koverat. Na{ ~ovek. Ko bi rekao da }e dadogura do te Sakurije.

[UMADINAC:Pismo, pismo za vas...

Aca kona~no shvata da je nagazio pismo. Izvodi ~itavu vratolomiju:Najpre pu{ta maramicu da padne preko pisma, a zatim, zajedno samaramicom diè pismo. Usput mu ispada pi{toq~ina. Aca ga brzograbi, isprsi se ma{u}i wime; ispaquje jedan od svojih stihova.

ACA: Niko ne}e da me vrne u sred prkna Gore Crne!(Hvata dah)Niko ne}e i ne smije da nas djeli od Srbije!

Za~uje se aplauz sa ulaznih vrata. Na wima stoje Jovan, Mitar, Moca iBoca; svi u kostimima sa robija{kim dezenom. Jovan – sa lova~kimdetaqima, Mitar – sa pederu{om i prvomajskim beyevima, Moca i Boca –sa crnim nao~arima i torbicama oko struka.

Po{to Jova uporno pqeska, prate ga i svi ostali. Aplauz mu~no i dugotraje... Aca se klawa. Kona~no, aplauz prekida Knedla, koji se zale}e dapozdravi Jovana – qubi ga tri puta.

KNEDLA: Jovane Kupu{ovi}u, vi!! Najmiliji go{te!

JOVAN: Sa uìvawem sam slu{ao stihove. Druè Topuzi}u,impresioniran sam... .

Jovan se zale}e da qubi Acu. Aca brzo trpa knedlu u usta kako bispre~io qubqewe. Knedla dovodi stvar do groteske, zale}e se i qubiTopuzi}a u usta naduvena knedlom. Pri tom se obojici odlepe ve{ta~kibrkovi i zamene se na wihovim licima. Obojica ispravqaju stvar.

KNEDLA: Impre{ioniran {am.

JOVAN: Kakva je to vrsta poezije, Topuzi}u, druè?


ACA: To vam je haiku forma – primewena na revolucionarnokazivawe.

JOVAN: Molim vas, ho}emo li ~uti jo{ koji stih?

ACA: (Sve sna`nije i sna`nije)Ho}emo! Nema borbe, nema rata, bez Jasera Arafata!(Aplauz)Bin Ladena stego gu{u i Putinu pa i Bu{u!!(Aplauz)Od Balkana pa do Pakistana bi}e zemqa talibana!!!

Gromak aplauz... Knedla gura ze~ice; Lepojku i Alis da posluè knedle.

KNEDLA: Cenim karakterne o{obe.

U op{tem krkawu knedli na{i junaci prilaze rampi izmewuju}i replike.

JOVAN: Doktore, {ta sa mojih 88 miliona, gde su pare?

KNEDLA: (Zna~ajnim glasom)Pokriveno.

RU@A: Doktore, kapitalne investicije, “ono”?

KNEDLA: Pokriveno.

MITAR: Doco, kako na{a stvar?

KNEDLA: Pokrivena, {to – po{to.

Iznenada, najpre zapi{ti Knedlim mobilni, a zatim svi ostali. Svivade mobilne i gledaju da se odmaknu jedao od drugog, kako bi obavilirazgovor. U op{toj graji i derwavi ~ujemo:

GRAJA: @ivkice!... 300000 evra! Sigurno, sigurno! Sve jerpokriveno! Kapitalna investicija!! KITA! Tita? Ne,Kita!... ..

Svi se razilaze. Scena ostaje prazna. Pada mrak... .

98 Leon Kovke

Scena 10.

Isti kao u predhodnoj sceni. Kasnije Beba, zatim i Vasilije Ostoji}.

Prosceniju je u mraku. Svetla na ~etiri velika prozora se pale. Sve {tose zbiva iza wih je u prigu{enom svetlu. Sobe su u nizu; s leva na desno:Alisina soba, Ruìna soba, Oqina soba, Knedlin kabinet.

U mraku proscenijuma se muvaju ~etiri figure: Jovan, Mitar, Moca iBoca. Jovan ima lova~ku pu{ku, ostali koltove. Oslu{kuju, Iz otvo-renih prozora dopire samo tiha muzika i qubavni uzdasi...

MITAR: Predsedni~e, ne bih ja vas uznemiravao da mi nije Rakadojavio: “No}as pada vlada zbog finansiske afere”.Kakve? Ne zna. Samo zna da je nekako upleten i onaj“Knedla”.

JOVAN: Dobro je Mitre. Ko sam pare ~uva, i Bog ih ~uva. Za{tosmo u robija{kim kostimima?

Odgovor na ovo pitawe ne stiè jer se iznenada pali svetlo u Ruìnojsobi; ~uje se Acin urlik, vidimo ga kako ma{e... Rve se sa Ruòm.

Prizor gledan kroz okvir prozora:

ACA: Ruò, {ta }e{ ti ovde?!

RU@A: Aco!?

ACA: Bludnice!(Treska joj pismo u lice)

RU@A: Kurvaru! Otkud tebi moje pismo?

ACA: Mene si na{la da vara{!

RU@A: Ho}e{ Oqu – droqu!

ACA: Kurvo!

RU@A: Vara{ me!

ACA: S tobom, budalo!

RU@A: I ja sa tobom!

ACA: Ubi}u!

RU@A: Upomo}! Ubijaju ministarku!

ACA: Gde ti je }erka?! Kurvo!

RU@A: Upomo}!


ACA: Kurve! pobi}u vas sve!

Aca ispaquje svih {est metaka u vazduh.

Jovan, sa grupom, grune iz mraka proscenijuma. Oni guraju pregradu kojaizigrava zid sa prozorima (zid je na to~kovima); guraju je u dubinu scene ivi~u “juri{”. Sada je scena jedinstvena. Svi akteri i sve stvari iz sobaobjediweni su jednim prostorom i pod punim svetlom. Odmah seprime}uje da je na mestu kabineta sve prazno, pa i otvorena kasa. NemaKnedle.

MITAR: Ne daj se ministre, stièmo!

Petar, kad vidi da ga Aca gleda u krevetu sa Alis, baca se oko Acinihnogu i moli ga za opro{taj.

PETAR: Oprosti mi Aleksandre!

Jovan, misle}i da Pera napada Acu, udara kundakom pu{ke Peru u glavu.

JOVAN: Ne}e{ ti na moga ministra!

ALIS: Ubice! Vi ste ubili jednog oca!(Baca se preko Petrovog tela)Oca moga deteta!

ACA: (Najpre zgranut, a zatim razgoropa|en)Jovane Kupusi}u, ako si ubio oca moga unuka, uni{ti}ute!

RU@A: (Prislonila uvo uz Petrove grudi)Di{e!

SVI VIKNU: Di{e!!!

Tek sad vidimo da su u krevetima Oqa i Braco, [umadinac i Lepojka.Braco i Lepojka krenu u okr{aj; ~upawe, {utirawe, pquvawe.

JOVAN: (Zagrmi)Stoj! Mi smo pokradeni! Kasa je prazna, doktora nema!

RU@A: Kuku Ruò, odo{e tvoje kapitalne investicije!

JOVAN: Joj, mojih 88 miliona, joj! Mitre, ti }e{ da mi plati{!

Zapi{te mobilni... Svi govore u mobilne...

RU@A: Alo! Jeste, ovde Ruà ministarka. Pala vlada! Kako brepala, pa zar uo~i Prvog maja?

ACA: Javqaju, plo}. Slu`beni list je iza{ao...

100 Leon Kovke

JOVAN: @eno boìja, znam da nije vi{e ministar! Ni mi vi{enismo bogati!

PETAR: (Odvodi Alis u stranu, iskqu~uje mobilni)Izvla~ewe je zavr{eno. Nemamo sedmicu... ali imamo dve{estice, za po~etak – dosta.

Svi polako za}ute, gledaju se. Ne znaju da li da navla~e ili svla~erobija{ke kostime. Onako razdrqeni i raskop~ani pokazuju sva pomagalakoja su sluìla za zasmejavawe publike... Gotovo ritualno uzimaju sastola po jednu knedlu i trpaju ih u usta. dave se knedlama... Ti{inunaru{ava jedan otegnuti zvuk... [kripa kapka na podrumu. Sve o~i suuperene u taj kapak. Iz otvora se polako izvla~i izubijani DoktorMiroslav... Prva drekne Ruà...

RU@A: Evo ga! On je kriv za sve! Gde su bre na{e pare?

JOVAN: Moco, Boco, hapsite ga! To je Knedla! Odbegli lopov!

Svi se bacaju na jadnog doktora.

SVI: Pare, gde su pare?

Ti{ina.

Na scenu ule}e Beba sa flasterom preko nosa i kamerom u rukama. Nakameri bqe{ti reflektor...

DOKTOR: (Jedva govori)Go{podo, ni{am ja odbegli robija{. Vi {te. Vi {te sviu robija{kim odelima. [amo ja ni{am. Ja {am DoktorMiro{lav [trukl, i` kantonalne [vajca{ke... Ja {amva{ doktor...

JOVAN: Ne seri.(Moci i Boci)Vodite ga u buvaru!

DOKTOR: Ni{am, ni{am ja...

Oqa saàqivo hrani doktora knedlama i poji ga vodom.

JOVAN: Gospodo, sada imamo krivca, ali nemamo para.(Zasuzi stiskaju}i prstima o~i... krene ra{irenih rukui pognute glave ka [umadincu)Sine!

[UMADINAC:Tata!

Patetiku scene prekida ulazak skromnig ~oveka – Vasilije iz Jagodine...


VASILIJE: Dobro ve~e, dobri qudi. Ja sam Vasilije Ostoji} izJagodine. Traìm svoju }erku Slobodanku, Bobu, Bebu –oti{la je od ku}e pre tri meseca, pa je nema. Ho}u da jojkaèm, prodao sam i drugi bubreg, ima para, neka sevrati ku}i, kupi}emo sve...

JOVAN: E moj dobri Vasilije, nema ovde ni va{e }erke ni para.

RU@A: Ima! Ima para! Sve je sazdano iz vlasti i masti!Predlaèm da se ugledamo na ovog Ostoju iz Jagodine.Osniva}emo partiju Svi srpski bubrezi! Ako svakiSrbin proda samo po jedan bubreg na zapad, to je najmawepet miliona bubrega za transplataciju. Pomnoìmo tosa 20000 maraka i dobi}emo cifru od 100 milijardimaraka... Ne moè nam niko ni{ta dok imamo bubrega...Ja se ne predajem! Ja imam ~etiri bubrega! Ja se nepredajem!

JOVAN: Pa da osnujemo tu partiju Srpskih bubrega. Samo da nebude po dobrom starom srpskom obi~aju: “Prodavali mudaza bubrege”!

ZAVESA

102 Leon Kovke

Documents

MINISTARKA VOLI KNEDLE (KNEDLA U BAWI) - … · LICA MIROSLAV @GAWAC, doktor. Izgovara pogre{no slova: Y umesto \, @ umesto Z, [ umesto S. KNEDLA, lopov, neverovatno li~i na doktora