MIT i stvarnost u jugoistonoj Srbiji, teko je razdvojiti. Vekovima ive skladno kao jedno bie. S kolena na koleno ovde se prenose prie i tajne o skrivenom blagu koje su hajduci zakopavali po planinskim vrletima i peinama. U krajevima gde su vojevali hajduci, ba uz carski i stambolski put, svi znaju za blago popa Martina. Ovdanji narod veruje da se negde u vrletima ba blizu njihovog mesta, bilo u Sokobanji, Niu, Pirotu, Knjaevcu, agubici... krije riznica popa Martina ili koja druga - hajduka, pre svih, a onda i neka druga, antika.Na isto verovanje nailazi se i s one strane granice, gde nai susedi, noeni verom, tragaju za zlatom popa hajduka.Pop Martin Himovi, kae legenda, odmetnuo se u hajduke zbog nepravde turske vlasti. U Bugarskoj enciklopediji navodi se da je bio vojvoda, koji je iveo u prvoj polovini 19. veka. Pojavljivao se ili, to bi danas rekli, operisao je u mestima, kako se navodi u enciklopediji suseda, Slivensko, Elensko, Vracansko, Trnovsko, Plovdivsko, Smolensko, Stranansko i drugde. U srpskim legendama, opet, njegovi krajevi bili su pirotski, niki, leskovaki, sokobanjski.U Srbiji, narod pripoveda da je pop Martin iz Sevlijeva imao lepu enu na koju je bio bacio oko Manuka-beg. Taj beg stalno je navaljivao da mu u goste dou pop i popadija, a kada je pop Martin pristao, dogodila se nesrea. Posle gozbe suprunici su hteli da pou kui, ali Manuka-beg stao je ispred vrata enskih odaja - u to vreme ene su sedele odvojeno od mukaraca - izvadio no i rekao: - Ova ena vie nije tvoja, nego moja.U vreme turske vladavine, kada se sili nije smelo suprotstavljati, popu nije ostalo nita drugo nego da ode kui sam. Danima je smiljao kako da se osveti begu. Na kraju je odluio da ode u planinu i da se tamo pridrui hajducima vojvode Volana.Hajduija mu je dobro ila. Toliko dobro da je brzo napredovao. Izjednaio se sa samim vojvodom. U meuvremenu, poslali su svog oveka da radi kao koija kod Manuka bega. Jednoga dana hajducima je javljeno da se beg sprema da putuje sa svojom porodicom u Jedrene, preko Gabrova (po jednoj verziji). Napad isplaniran do detalja, zavren je uspeno. Zarobljenog Manuka- bega odveli su popu Martinu, a ene i decu sklonili na sigurno. Meutim, dok se Martin bavio Manuka-begom, javili su mu da je jedan straar pobegao sa enama i decom. Pop Martin se razljutio, naredio poteru i ubistvo straara. Ali, i drugi straar je odluio da uzme ene, a sa njima i decu, za sebe. Konano, pop Martin donosi oduku i nareuje masakr: Pobijte sve, ene, decu i samog Manuka-bega.Tako je po ovoj srpskoj legendi, pop Martin postao hajduk i tako je ozlojeen nestankom svoje ene otimao od Turaka sve to mu je dolo pod ruku. I naravno, blago i dragocenosti sakrivao negde po planinama.U Junoj Srbiji, meutim, moe se uti i ova pria. Pop Martin je iveo u selu Poganovo, izmeu Dimitrovgrada i Pirota, blizu bugarske granice.

1

Budui da su pored sela stalno prolazili turski karavani koji su ili za Carigrad natovareni blagom i dragocenostima koje su sakupili od haraa, pop Martin je okupio hajduku druinu koja je presretala karavane i uzimala natrag oteto od raje. Zarobljenika nije bilo, sve pratioce karavana su ubijali, da se ne bi saznalo gde se karavanima gubi poslednji trag. Zlato i dragocenosti krili su po peinama u planini.Prialo se i da riznicu od nepoeljnih uva neobian mehanizam: zlatna zmija koja bi se prilikom ulaska nenajavljenog gosta aktivirala i nepozvane udarala iljkom u glavu. Pop Martin je i konstruktore ovog mehanizma ubio da niko ne bi mogao da oda tajnu.Godinama, druba popa Martina sakupila je tako mnogo blaga, pa i troja kola prepuna zlatnika. Rutinski, pobili su sve pratioce, ali ne i velikog, upavog psa, koji se, budui je bio istreniran, vratio sam u Carigrad. Turci videvi da nema karavana, krenu za psom, koji ih odvede u Poganovo. Tamo, da zlo bude vee, celo selo otilo u crkvu na Veliki petak. Turci opkole crkvu i zatrae od metana da odaju sklonita hajduke druine. Niko nita nije rekao, jer verovatno nita nije ni znao, i Turci tako sve pobie. Pop Martin je, naravno, ostao iv, nastavio je da harai Turke, a na samrti je, kau, rekao da njegovo zlato moe nai samo onaj ko je spreman da jednu treinu zadri za sebe, a ostale dve pokloni (poganovskom) ili kojem drugom manastiru.

BRANIO ASTU BUGARSKOJ enciklopediji navodi se da je pop Martin postao hajduk da bi zatitio pogaenu ast poto mu je ena bila oteta i odvedena u grad Ruse. Zajedno sa vojvodom Volanom, navodi se dalje, pop Martin je organizovao ubistvo rusenskog pae. Napadao je i pljakao osmanske osvajae i nekoliko puta je poharao carsku riznicu. Njegovi podvizi izjednaavani su sa podvizima vojvode Volana.

Zahvaljujui irokoj teritoriji kojom je operisao pop Martin,a koja je kasnije podeljena na dve drave, svetenik - hajduk i njegovo blago ive u verovanju oba naroda, srpskog i bugarskog. Uporedo sa legendama, godinama ovim podrujima krue mape koje opisuju mesta gde se nalazi blago popa Martina. I s ove i s one strane granice one se kopiraju, prepisuju, dopisuju, tampaju i smiljaju. Na jednima su crteima prikazana mesta gde je pop Martin navodno zakopavao blago. Druge reima opisuju mesta gde treba traiti, tree su prave zagonetke jer je potrebno reiti ifru da bi se blago pronalo, a ko je ne rei ispravno dogodie se neko zlo. Zapravo, onoga ko pogrei u reenju zagonetke zadesie smrt. Sve su razliite, od naina prikaza do materijala. - Svi mi godinama tragamo za blagom, reavamo enigme i pratimo znakove koje je pop Martin ostavljao najee urezane u kamenu - pria Zoran Mirkovi, traga iz Sokobanje, koji nam je dozvolio da fotokopiramo jednu od mnogobrojnih mapa popa Martina na osnovu koje on pokuava da pronae blago. Ta mapa, zapravo, je velika skripta u kojoj su navedena potencijalna mesta sa raznim blagom: dukatima, zlatnicima, srebrnjacima, nakitom, orujem... Na prvoj strani su

2

poznata mesta, poput Prokuplja, Vranja, Sokobanje, Toponice... ali dalje nailazi se na toponime koji mogu biti bilo gde u Srbiji i Bugarskoj: Jelenova magaza, jezero Potajno, Grozdin grob, Jovina magaza, Sveta Petka... Ovi drugi toponimi predstavljaju najvei problem za tragae. - Nazivi mesta gde treba traiti zakopano blago popa Martina su za Srbiju uobiajeni i mogu se nalaziti na bilo kojoj planini, kao recimo magaza Otra uka, Tri uke, Koprivnica, Kurijaka planina - ale se tragai. - U kraju oko Sokobanje, Aleksinca i Leskovca, na primer, veli Mirkovi, ima mesta koja se nazivaju kao u mapi, ali opisi ne odgovaraju onome to vidi. Tri uke, na primer, u mapi su stene, a u stvarnosti je sve puno ume. Teko je uklopiti sve: i naziv i opis mesta. A moda se i teritorija promenila. Umesto ume, moda je tu livada, ako je nekad bila reka moda je presuila, ako je bunar - moda je zatrpan, ako je drvo - iseeno je ili ga je grom unitio... Osim toga, u veini mesta u Srbiji postoje ovi toponimi i dan-danas, ili su se nekada tako nazivali. Veina tragaa za hajdukim, ali i drugim blagom, poseduje jednu od silnih replika mapa popa Martina. Ipak, svi sanjaju da se doepaju kone mape, jer ona je, po njihovom miljenju, garant da potie iz perioda kada su Turci vladali naim prostorima. - Koliko ja znam, niko takvu mapu nema, nisam bar uo, a ako je ima, taj sigurno zna gde je zlato. I sigurno ga je ve naao - kae jedan od naih sagovornika, koji, za razliku od Mirkovia, nije eleo da ga javno pominjemo. Ni sam nije mogao da nam objasni zato, budui da u okolini Jagodine svi znaju da se on bavi poslom tragaa i da ima detektor za metal, koji obilato koristi. Jedna od mapa popa Martina, koju je, inae, teko itati, jer je neitka i izmeana sa bugarskim jezikom, i bez odgovarajuih znakova interpunkcije koji onemoguavaju ispravno itanje i razumevanje smisla, navodi popis mesta gde je blago. Uz sve to daje i zapis proroka Ljube i Smaje: "Ovaj popis sluaj, sve je pisano tano, ako veruje - to je, ako ne veruje - nemoj. Kad doe vreme svako e se uveriti, ali mnogo e vremena proi i doi e dvadeseti vek kada e Srbija da propadne od neviene sile i mnogi e narod kroz Srbiju da proe i svi e veru da menjaju. A to e od nenadne strane sila da udari i tu e pola sveta da strada, a od golema bolest e deca da pomru, a posle toga e da nestane carstvo pravog sveta i zemlja e da se oisti od neasnu veru i Turin e celi svet da oslobodi, jer on samo vernu vojsku ima, a i on e svoje carstvo da izgubi i Turska ima za tri dana da propadne i to kad sila na pogolemu udari, tada broj 73 dana i ta sila mora da propadne. A ko bude iv neka gleda po ovo pismo, ne bude li tano, nemoj da veruje vie, jer znaj prorok Ljuba to kae to sve bi... Blago onom ko tada Srbin bude, jer najveu slobodu e imati, a sud nee za njega da postoji, Srbija e golema da bude i pet zemlje u jednu e da bude.... U potpisu ovog proroanstva stoji Martin Himovi. Jo je napisano: Ovo je tano i ekaj vreme i uvaj pismo. Kraj." Nacrtane su strelice na krstu koje oznaavaju "pravo mesto".

UTANjE

3

Svi tragai sa kojima smo razgovarali u sokobanjskom, jagodinskom i nikom kraju slau se u jednom: zlato sigurno postoji i ako ga je neko naao, taj nee progovoriti. Dodatan razlog da veruju u postojanje blaga svakako jeste injenica da je pop Martin Himovi bio istorijska linost. Ako je on postojao, onda je imao i hajduke, veruje se etrdeset. Moda ih ba nije bilo 40, ali bilo ih je dosta, presretali su karavane otimali od Turaka, ali i bogatih trgovaca svake rase i veroispovesti. A ako su otimali, logino je - imali su. Zlato postoji, ali gde je?

U MAPI popa Martina, koji je sa svojih 40, po jednima, po drugima, sa 70 hajduka presretao turske karavane koji su puni ili za Carigrad, a blago negde po vrletima june i istone Srbije sakrivao, navodi se 65 mesta gde je ono zakopano. Ljudi iz ovih krajeva veruju da su mape tane i mnogi od njih, povedeni snom o nenadanom bogatstvu, neumorno partaju planinama traei znakove. esto je u mapama napisana zagonetka koju treba odgonetnuti, tako da od njenog reavanja zavisi ishod. Naveemo najzanimljivije opise, kakav je za selo Masuricu,(na internetu smo pronali da se selo nalazi u blizini Vladiinog Hana) kojom, inae poinje popis, a za koje je zapisano: "Trai Malekovo vodenie. Nad vodenicom u leta grob vodeniarski i pare u grob. Buka sa usta vezana sa lanac za kamen. Vidi dobro, ima sa obe strane po jedan krst ukovan na kamen. Od buku poi navie, nai ustav ili savak, stani na savak i preskoi preko vode, tu kopaj, ima jedno kae sa parama, na pare ima sablja sa tri draga kamena, ima tefter sa zlatne korice od sedam oka, i dva krsta i jedne terazije zlatne. To je samo deo puta koji treba da se prevali da bi se dolo do nesluene nagrade... Slede dalja uputstva: "Poi vie uz vodu, tu ima jedan modar, stojei kamen spakovan i jedna mala, kovana vodenica puna sa dukati i dragi kamen. Izai na mala vrata od vodenice gde ima tri stepenika, tu ima boruga i velika ploa kao za meanje hleba. Pod njom je jedno kae a u njemu pare". Za selo Masurica navedeno je nekoliko potencijalnih mesta gde je blago, a meu njima i ovo: "Poi niz reku, tu ima streli, kamen, a protiv njega drugi kamen veliki kao zid. U njemu ima jedna rupa, kao prozor, i tu ima para. A rupa je zatvorena sa ploom." Teko da neko moe da se snae sa ovakvim navodima, jer ne zna se o kojoj reci je re, ili o kojem potoku, a vodenica je bilo svuda gde i potoka. Pitanje je da li potok jo postoji. Mada ima tragaa za skrivenim blagom koji ne misle u potpunosti tako. U pop Martinovoj mapi upuuje se dalje "poteni Srbin koji veruje" da ne odustaje od traganja: "Ajde u Malu planinu i trai Gargovu vodenicu ona je zakaena za ...oganj. Vidi se dok je veka i sveta na poljani, na njoj tri kamena, jedan drugog ne udara. Na jednom je kua, na drugom plovka, a na treem sedam prutova. Na vodenicu erep proseni, nad njim ima i dva golema, pred vodenicom ima sedam stepenika a na srednjem jedan crven..." Ali, zaplet tek predstoji: "Ispod vodenice ima poljana, na poljani tri bresta sa ilama spletenim, a preko puta ima tri groba turska. Ima tu i kamen veliki kao polovina plasta. Da se popne na njega. Odozgo ima iskovana sofra, sa sedam hlebova, sedam kaika i jedna velika kaika, jedno some, dve ribe, jedna cela, jedna pola, pastrmka i jedan no i

4

na dole visi mleko i jedna srna, i jedan grob, do njega ploa, a na ploi ruka, ispod nje bakra sa bele pare. Tamo ima i maka opava u stenu.. Sedam dolina se sabiraju, do make ima ploa i sedam stepenika, to je po vlakom planu, znak da su tu pare." Kako reiti ovu zagonetku u kojoj je, po navodima pop Martinovim, na kamenoj sofri iskovano pola ivotinjskog sveta plus kompletan escajg... I ta oni uopte znae. Da li su zaista iskovani ili se u prenesenom znaenju navode... Ali ni tu se ne zavrava opis gde su pare. Pop Martin navodi dalje: "I ne samo tu, pogledaj gore, pa e videti rupu kao aa. U toj rupi ima kvoka i dvanaest pileta, jedno pile ujeda (ili gleda) dve zmije iji su repovi zakaeni, a tu ima podsek za sedam konja da se veu pod zadnje noge, zazidano ima kamen kao rogoka spleteno, svrati u potok, ima dva kamena kao dva direka, i dve stolice. Pogledaj gore. Ima dva sedla i dve kubure..."

SVE SE MENjA JEDAN lovac na blago rekao nam je da opisi mesta moda i jesu tani, ali teko je nai isto stanje kao onda kada je pop Martin iveo. - Na primer, kae on, nae potok, ali kako da nae vodenicu, jo ako je manja i ako je bila trona u njegovo vreme, onda je jasno da joj danas nema traga. Pa, i da nije bila trona, da je bila nova novcijata, propala bi do sada sto puta.

SOLIDARNOST "KOLEGA" U PRAKSI, na terenu, esto se deavalo da tragai koji prvi nau "ajduk pismo" i pop Martinove znakove, jednostavno svaki trag izbriu, da drugome ne bi posluio kao putokaz. Meu njima, ipak, bilo je i onih savesnih i solidarnih koji su u mape popa Martina unosili svoja otkria. Na terenu nali su znak, zatim su ga izbrisali, ali su to "prijavili" drugim kolegama ili eventualno uneli u mapu. Drugi su, navodno, priznali da su nali blago i taj podatak, takoe, obnarodovali kroz mapu. U jednom poglavlju pop Martinove mape navedeno je da je u "Jovinoj padini u propast palo osam tovara. Kasnije, pie u mapi, mesto je udareno crnim mastilom, to znai da je neko odneo pare". Kod Toponice "mesto Oranica popova, tamo ima vrelo, a u glavi vrela zazidane pare", zatim od sela Jablanica ima mesto Kravlje, tu ima vrtop kamen kao sanduk, a pod njim tovar zlata. Kod sela Miljkovac ima Bojin breg, tamo ima jedan klen kriv, a pod njim veliki zid, a ispod kamen upalj moe ovek da se provue, u rupi je kotao pun zlata." U istom selu, u manastiru Sveti Ilija ispred crkve je zlato, to zlato daj crkvi".

URSKO vladanje i njihovo postupanje sa rajom, najvei je uzrok to u Srbiji, kao i u Bosni i Hercegovini i u svoj Turskoj, ima mlogo hajduka - pisao je Vuk Karadi (ivot i obiaji naroda srpskog).Nema tanog podatka koliko je u to vreme moglo biti hajduka, ali, sudei po nepravdi i zulumu turske vojske prema srpskoj raji, koja se potom odmetala u hajduke jer praktino drugog izbora nije imala, reklo bi se - dosta. Vuk Karadi je to ovako opisivao:Kad ovek zna da ga sud i zakon ne uvaju od sile i nepravde, on mora sam da se uva i sebi pravicu trai. Kazato je da svaki po koga kadija poalje muraselu mora ii u varo, ako li koji ne smjedne otii, onda mu nema drugog spasenija nego sa ivotom bjeati u

5

umu; na ekoga uzmu Turci togo zub, pak mora da bjei u umu da ga ne ubiju; mlogome Turci otmu togo, ili mu uine kakavu drugu nepravdu, pa otide u hajduke da se osveti, a mlogi otide u hajduke samo da se nanosi lijepih haljina i oruja po svojoj volji.U Vukove opise ljudi koji su postali hajduci spada i Martin Himovi, pop koji se odmetnuo u hajduke posle nepravde koju su mu Turci naneli. Iako su hajduci otimali od Turaka, kako je zabeleio Vuk, najvea uvreda za njega, ipak, je bila kada bi mu kogod rekao da je lopov i pribaba.Hajduci su otimali od Turaka sve to su mogli, a najradije su napadali carske karavane. Pravi hajduk, veli Vuk, nikada nee ubiti ovjeka koji mu nita ne ini. Hajduku se ini sramota oteti od siromaha ta drugo osim lijepa oruja, ali trgovce na putu doekivati i udarati na kue bogatih ljudi, vele da nije sramota. Stari su hajduci najradije doekivali kad se kud alju carski novci, ali to sad slabo ine, budui da narod za to opet mora da strada i da plaa, i poslije njih da goni.Legenda o popu Martinu Himoviu i njegovih 40 ili 70 hajduka (u zavisnosti od kraja do kraja) koji su presretali turske karavane i blago sakrivali po peinama jugozapadne Srbije i istone Bugarske, navela je mnoge da krenu u potragu za mapama koje, navodno, sto posto daju taan opis mesta gde je blago.U mapi popa Martina tako se navodi selo Rebrovo, gde pored manastira Sveti... Ima jedna peina, kad ue ima dole, malo zazidano, u njoj je jevrejska ruka balzamovana i u muemu uvijena, tu je prstenje i drago kamenje, a to mesto ima Radovanov kladenac, a pod plou tri kilograma para vie kladenca u peinu devojaka kosa, a na steni se vidi manastir Svete trojice.Vie njega u peini ralo i volovi i kue unutra i devojka dri kitku, u peini su dva pitolja arnautska, a ispod devojke su pare.Pokuali smo da od tragaa za hajdukim blagom saznamo kako oni tumae ovaj zapis.- U naoj okolini, rekao nam traga koji nije eleo da oda svoje ime iz okoline Jagodine, nema takvog mesta Rebrovo. Mada, nikad se ne zna da li je moda postojalo, pa mu je nestalo traga, ili mu se ime vremenom promenilo u neko drugo. Ali, najgore je to se ne vidi jasno puno ime manastira. Pie samo Sveti... Imena manastira i crkava nisu se menjala, pa bi moda ta odrednica bila odluujua. Jer se dalje navodi manastir Sveta trojica koji se vidi. Dotle razumem, ovo ostalo je zagonetka. Treba je reavati.Mapa dalje daje prikaz mesta Rgote, pojas Knjaevac, ispod sela ima kod reke kamen nalik na maju glavu obrnut na zapad, a pod njim nadole ima trn.(?!) Ispod trna, pravo dole, pod zemlju, jedan metar ima up od oko 20 litara, a suprot ... kud glava gleda na zapad u steni bila je peina ali zazidana, ali na zazidu ima krst sa strelom, razidaj zid, a ispod njega u rupi ima tovar zlata i to je na istoj streli ima mala sekira, a pod njom druge pare... Uzmi prut i guraj u rupu dok ne ispadnu sve druge pare. Ovo je tano i stvarno kune ti se Martin Himovi.Ovaj navod, ve je razumljiviji. Jasno je gde su pare i kako do njih doi. Samo je problem gde je mesto Rgote. Nema ga na karti Srbije i okoline Knjaevca.- Osim toga, dodaje traga sagovornik, moe biti da je mapa stvarno tana, ali ako je glavna odrednica bio trn, teko da je on ostao na istom mestu.

6

POI DO IZVORAU okolini mesta koje se naziva Kesenija - Taa pop Martin upuuje tragae: Poi do izvora. Kad se nagne da pije vodu, gde se oslanja kolenima, tu ima tri medenika, jedan preko drugog. Tu izmeu renog kamenja i izvora ima pet tovara.

UPUTSTVA PO BUGARSKINEKI delovi mape popa Martina pisani su bugarskim jezikom, druge je, opet, neko dopisivao ili pisao po vlastitom tumaenju i shvatanju, tree je neko objanjavao svojim reima. Da bi tragaima bilo shvatljivije i lake neko je sublimovao opise i dodao jedan stubac u kome pie: Pitolji se nalaze u mestu koje se naziva kesenija taa (napisano malim slovom i prevedeno sa seen kamen) ali i u sledeim mestima: Gabrovnica, Banja Kara, Obreta, Sara-Gjola, Vatro-pole, Suha banja... Onaj ko je pisao ili dopisivao ovu mapu, navodi dalje, da ima pitolja arnautskih i osmanlijskih kod izvora koliko da baci rukom, a kada krene vodom ide 15 koraka razdvaja se voda i dole se opet skuplja i ini izmeu ostrvo, a nasred potoka ima pobijen kamen i na njemu krst. Gde se sakuplja voda pod otrim kamenom nalazi se jevrejski grob.(Nastavie se)

TRAGAI za zlatom spremni su na sva iskuenja koja im je u svojim nebrojenim mapama "zadao" pop Martin Himovi. to je nejasnija formulacija i opis nekog mesta, to oni smatraju da je vea ansa da je blago stvarno tu negde.Mnogi godinama mozgaju nad jednom te istom zagonetkom, drugi su digli ruke od nje, smatrajui je besmislicom, koju je neko izmislio da bi se zabavio.Primer za zagonetku je u opisu mesta koje se naziva "Kurt-kaja odakle se vidi Kua-kaja. Na Kua-kaja se nalazi orlovo gnezdo".- Orlovi rano odlete a sigurno je da se dvesta godina zaredom ne vraaju na isto mesto da sviju gnezdo. Tako je moda nekada bilo, ali vie nije. Znai, prvi deo zagonetke je nereiv, a kada je start nereiv, ne vredi ni da ide dalje i reava te enigme. Mada, mi mislimo da autor ne misli na stvarno orlovo gnezdo, nego na neto u prenesenom znaenju - kae traga za zlatom koji radi u okolini Nia, Nikola Peji.Dalje, zagonetka upuuje uporne tragae:"Kada izae na kopanje, ima tri stopala, donja strana je kao zazidana a druga je od kamena iskovana. Sa prave strane stopala ima pukotina a sa leve izma i na njoj... Na donjem stopalu je orezanlija ima 700 liri i kad izae na kamen on je malo ravan, tri peda irok i tri peda dug. Na sredini kopanja je pravljena ukom kao korito i na sve etiri strane ima rupa. Od kopanja uzmi jedno sindire i na kraj manaf erkez boaka".Kako protumaiti ovaj zapis, koji nije original, ve je dopisivan i ko zna kako pisan.- Ja mislim da je jednostavan, nae to mesto koje su Turci tako zvali, a ne mi, nae vrh sa koga se dobro vidi drugo mesto koje su Turci nazivali Kua-kaja i na njemu moda nema orlovog gnezda ali ima vrha i mesta gde moe da zakljui da bi orlovi svili gnezdo i tu kopa. Odnosno, pre kopanja proveri detektorom za metal. Ako ima novaca, zlatnika, srebrnjaka ili pitolja, aparat e ti to pokazati. A ako pokae, ti zasue rukave i kopa.Drugi tragai, opet, smatraju da je u pitanju zagonetka.

7

Tragai za hajdukim, ali i antikim blagom, raunajui tu i kulturno-istorijske predmete koje sluajno pronau prekopavajui uzdu i popreko terene irom Srbije, bave se u proseku ovim poslom nekoliko godina.U poetku, vera u uspeh je stoprocentna. Svako veruje u sebe i svoje sposobnosti, svoju "privlanu unutranju mo" ili jednostavno u svoj aparat. Da li je to detektor ili ralje ili je to sistem sa dve ice koje, recimo, koristi jedan traga "pa kada se ice spoje, tu je metal". Posle nekoliko godina, ako im se ba nita ne posrei, veina klone duhom i odbaci mogunost da e jednom nai riznicu, a samim tim i verovatnou da su mape popa Martina istinite.- Pa, kad se neko razoara, normalno je da prestane da veruje, sve im je onda nemogue i lano - kae Zoran Mirkovi. - Ja nita znaajno nisam naao godinama, dobro, moda neto sitno, malo, ali verujem sto posto da je blago negde gore. Ali gde?Za one koji veruju u zakopano blago, najvei problem nisu naizgled nereive zagonetke, nego dopisivanje razliitih tumaenja tragaa koji su eleli da pomognu (ili moda odmognu) ostalima. Na primer, neko je uspeo da pronae odreeno mesto, ak je naiao i na znak, ali je taj znak u prirodi izbrisao da ga drugi ne bi naao a u mapi opisao mesto i znak (koji je na terenu precrtao). Ukoliko bi se dogodilo da neki traga i uspe da doe do opisanog mesta, ne bi naiao na znak i njegova potraga bi se tu i zavrila.- Osim toga, saglasan je traga Nikola Peji, tekst je nerazumljiv ne zato to je u osnovi takav nego zato to su ga razni dobronamernici ili zlonamernici ispravljali. Mnogo se nabraja u opisima pa tekst postaje nelogian, ali poto nije original, mi ne moemo da reimo zagonetku.Za uspenost otkrivanja blaga tu je jo jedan problem. Pored vlastitog tumaenja teksta, tragai su prepisujui grekom zamenjivali slova. Ako je tekst kucan na maini, kakav je sluaj sa mapama koje smo videli, zbog loeg otiska niko ne moe biti siguran da li je u nekoj rei trebalo da stoji slovo "a", "o" ili "e".- Kad jednom neko napravi greku u jednom jedinom slovu, onda dalje svi gree - kae na sagovornik. - I tu je najvea teta za nas. Traimo na jednom, a blago je na drugom mestu.

SKRIVALICE U ZAGONETKAMA- Do sada smo obilazili i najjednostavnije opisana mesta u mapama popa Martina, pa nismo nali nita. On je sto posto blago dobro sakrio zagonetkama - kae Zoran Mirkovi, traga iz Sokobanje i pita se: Zato bi nam na tacni davao reenja gde je sakrio ogromno blago, koje, normalno, nije mogao ni da troi, ni da potroi. Suvie je jednostavno, ne znam, a do blaga nije lako doi.

NITA BEZ DETEKTORAPORED toga to su mesta gde je, navodno, blago jeziva, tragai zaziru i od navoda da se po peinama nalaze smrtonosne zamke. to zbog zlata, to zbog metalnih zamki, tek, nijedan "iskusan" lovac na skriveno blago nee se upustiti u tu avanturu bez detektora za metal.Ovu spravu u centralnoj i junoj Srbiji, gde ivi legenda o hajdukom blagu, kau, ima svaka trea kua. Zato ne udi podatak da su proteklih deset godina detektori za metal ili kao alva. Oni koji su ih prodavali, napravili su, vele, dobar biznis. Detektor je tako zakon

8

za veinu tragaa. Oni ga nose sa sobom u "istraivanje" i kada pokae reakciju, uzima se pijuk i motika i - kopa se dok se ne nae neto vredno ili obina stara kaika.

MAPA popa Martina ije se razne verzije mogu nai irom Srbije i Bugarske, i da jeste nastala na osnovu oruginalnog zapisa pretrpela je tolike izmene dopisivaa da je teko pratiti njene upute i smisao, uopte. Opise mesta gde je blago, dodatno komplikuju nacrtani znakovi, koji, kako se objanjava, predstavljaju odrednicu, kao "kad vidi te znake sigurno si na vrh plana". To su :polumesec, sunce,onda jabuka sa irilinim slovom V, krst sa etiri strelice. U mapi se on naziva "ajduk plan". Ovih znakova ima u svim kombinacijama pop Martinovih mapa, koje se mogu kupiti, u zavisnosti od "kvaliteta", za 50 do 200 evra, neke i za vie. - Ma kad bih naao pravu, konu mapu, dao bih za nju i hiljadu evra. Pa i vie. Jer, znam, blago nacrtano na njoj je sto posto tamo - kae traga Mirkovi iz sokobanjskog kraja, koji je bio ljubazan da nam ustupu svoju mapu. Ne moe se utvrditi da li je iko na osnovu plana popa Martina naao bilo ta to potpada pod pojam "hajdukog" ili bilo kojeg drugog blaga. I da jeste iskopao riznicu nijedan traga to nee priznati imenom i prezimenom. Jedni su nam zagonetno na ovo pitanje odgovarali, ostavljajui mogunost da su neto ipak nali, reima "pa nae se poneto". Drugi su, opet, bili iskreni: ta je vama, pa ko e to da vam kae, da vam je rod najroeniji, nije lud da prizna. Istovremeno, niko to "neto" ne eli da vam pokae, ako ga uopte ima, bojei se javnosti, a samim tim policije i drugih lovaca na blago ili - kriminalaca. U jugoistonoj Srbiji narod pria da ba neke javne, poznate ili bogate linosti otkupljuju naene riznice, ne pitajui koliko kota. Pria se da ak te javne linosti i biznismeni organizuju tragae, plaajui da za njih trae blago. Ni to vam niko nee priznati, ali e vam potvrditi da je i to "garantovano tako". - Ako je neko i naao blago, vele nai sagovornici tragai, onda budite uvereni da ono ne stoji kod njega u kui, sakriveno u podrumu. Odmah ga je utopio, preprodao nekom, a ovaj dalje.. Jer, za njega lino opasnost je velika da uva blago. U praksi, to se odmah prodaje. Tragai veruju da ima onih kojima se posreilo. Kada u nekom malom mestu jugoistone Srbije neko pone da gradi kuu, narod kae: "Vidi, naao blago, pa sad zida". Ili ako kupi nova kola kae se "iskopao upe", ili ako poalje dete da studira u Beograd ili dalje u inostranstvo... Svaka situacija u kojoj neko napreduje smatra se plodom iskopanog zlata... Pozitivan ishod lei ili u pukoj sluajnosti, kao to nam je rekao jedan Nilija koji poznaje jednog koji je sluajno polomio granu hrasta, a ono iz rupe u drvetu poeli da sipaju dukati. Ili jedan drugi koji je orao neku davno zaputenu livadu, pa raonik udario u up, a u upu zlato. - Sve je mogue, veli traga Nikola Peji. - Podjednaka je mogunost da sluajno iskopa blago kao i da ga nae po mapama. Da bi ga nali po mapama, tragai moraju da ree zagonetke i nau znakove iz "ajduk pisma": zvezdu, polumesec, jabuku ili slova... U mapi popa Martina tako je opisano blago, koje se nalazi u selu Lajkovac Vranjsko: "Trai u to selo ajduk znake i seoski svinjarnik, tamo ima voda danju drvo sova sa kavak pod drvo tovar zlata u zemlji i metar od istok". U ovom navodu nema znakova

9

interpunkcije, posebno zapete, to podsea na Pitijina proroanstva koja se mogu tumaiti dvostruko. U pomenutom selu, dakle, treba traiti svinjarnik. Ako zanemarimo mogunost postojanja svinjarnika i sledimo uputstva, pored svinjarnika trebalo bi dakle da bude voda i drvo i, moe biti danju u tom drvetu sova spava, to moda i nije bitno, ako se u planu navodi da je zlato pod drvetom u zemlji i metar od istoka. A moda je i bitno. Ali kako ustanoviti meru "metar od istoka". Za isti kraj vranjski navodi se selo Jaolija (ili kako je tuma dopisao Jaoleca, Jaoio, Jaolio?): "Od Vranja 15 minuta pred selo... ima mala uprija i tu levo ima rupa. I kamen grobarski a pod njim 30 oka zlata". Planinske znake i "ajduk pismo" treba traiti u okrugu vranjskom i oko mesta koje se zove umica. "Tu ima vrelo i nad njim kamen, a na njemu tri pruta. Pod kamenom su pare". Takoe, u jednoj od verzija mape popa Martina navodi se da "isti znaci isti ajduk verni plan", kraj vranjanski, na Jovinoj poljani. "Uz put, pie dalje, ima golem brest. I jedan mali meu njima. Pet tovara zlata dva metra u zemlju. Meri sredinu." Plan isti, isti znaci, "ajduk pismo", mogu se nai, po ovoj verziji,i u selu Daskalovu( ili Deskalaovu) kod Vranja. Tu postoji Daskalov most a selo je "iznad Vranja, na visoko mesto, tamo ima obrok Sveta Trojica do njega dub (odseeno drvo) a pod njim sa desne strane kazan para. Do pola metra u zemlji."

KOD UPLjEG DUDA U VLASOTINAKOM kraju u pop Martinovim mapama navodi se nekoliko lokacija: manastir Sveti Ilija, "pred manastirom je crkva a pred crkvom drvo dud, ono je uplje, u njega je nasipano oko 80 oka". Kod Vlasotinca, pie dalje u mapi popa Martina, ima mesto Gubersko parost ili Parosilj. Tu trai bunar santra od kamena bigorljiv, u taj bunar spustismo bure zlata". U kraju oko Prokuplja takoe su crtani znakovi i "ajduk pismo". U selu Konjari ima... "ajduka esma u glavi 20 oka zlata".

RALjE SA "OSEAJEM" IMA tragaa za blagom koji su angaovali ak i raljare,ubeeni da predstavnici ove nepriznate vetine ako mogu da nau vodu mogu i zlato. Zoran Mirkovi, lovac na staro zlato iz Sokobanje, rekao nam je da on koristi svoj izum: dve bakarne ice koje se spoje kad "osete" metal. - Moj mehanizam radi besprekorno, uveravao nas je, ali, na alost, do sada sam samo iskopavao zarale srpove i odbaene sekire. Ali usluge raljara lovci na blago koriste i iz drugih razloga. Da im nau vodu, jer mnogo je opisa u mapi popa Martina koji upuuju na vodu, zdenac, bunar...

DA nije bilo mape popa Martina, koju je, navodno, on ostavio pokolenjima da im bude putokaz za otkrivanje skrivenog blaga, mit nekog drugog zlata grejao bi srce tragaa. Ali pop Martin Himovi ili neko drugi, po predanju, ostavio je iza sebe obilje zapisa o tome

10

gde je tano sakriveno blago koje su hajduci otimali od Turaka. Zakopano je po skrovitim mestima, peinama, rupama, bunarima, u vodenicama irom Srbije i Bugarske.Da sam ne bi zaboravio gde je ta od silnog tovara blaga sakrio, Martin Himovi obeleavao je znakovima skrovita mesta ili neposrednu blizinu. Istovremeno, ta mesta zapisivao je u svojim mapama. Za svako mesto crtao bi jednu mapu.- Moda je neko nekada naao bar jednu pravu mapu, moda je naao vie mapa, na osnovu kojih je iskopao blago, a onda se vest proula, pa se neko drugi, opet, dosetio da pravi mape. Ko zna, moda su tako nastale. Moda su izmiljene, a moda su stvarne. Ili, moda su jedne izmiljene, a jedne stvarne. Ali koje - razmiljaju neumorni tragai sa hajdukim blagom.Moda je od svega pomalo istina. Na mapama je vidljivo da su dopisivane. Pretpostavlja se da su vremenom umnoavane i da su im dodavane lokacije, pa se od jednog podruja, na kome je pop Martin ordinirao, podruje proirilo. Po jednim mapama, ispada da je pola Srbije zatrpano skrivenim magazama.U zapisima popa Martina Himovia, iji prepis koristimo, pominju se nebrojene tajne riznice. Najpoznatije su Gargova vodenica, vodenica Korab, Gradite, Miljkovac, manastir Sv. Jovan Pust, Jelenova peina, Smokova rupa, Srebrenica, arev dol, Gogin vrh, Otra uka, Suva planina, peina Zvecara, peina Zmijovnica, peina Kapavica, Petera, Jagliko, Karlov kamen, Kurjaka peina...Sve one kriju blago, obeleene su ajduk znakovima i za svaku navodno postoji mapa. Ali u pojedinim zapisima pie da je to samo jedan mali deo blaga koje se krije na prostoru Srbije i dela Bugarske. U zapisima se tvrdi da samo od apljinaca do Leskovca postoje 64 tajne magaze, a u nikom i pirotskom okrugu 70 manjih ostava sa blagom.Postoji, navodno, jo jedna knjiga koja zna za 889 mesta na kojima je sakriveno, ni manje ni vie, nego 12.000 tovara zlata.- To je ve manje mogue, i ja u to lino ne verujem - veli Zoran Mirkovi. - Ako je imao zlato, a imao ga je, nije mogao ba na toliko razliitih mesta da ga sakriva i jo da peai ili jae na konju, svejedno, po sto-dvesta kilometara.Poznavaoci ove problematike veruju da je neki zlonamernik, kako bi proirio nadu irom Srbije, dopisao knjigu od 889 mesta koja kriju riznice. Uz tu knjigu u mapama je zapisano i da svo to zlato izai e na videlo, kako su predviali proroci Ljuba i Smajo, tokom 20. i 21. veka.- Nema sumnje da je tokom 20. i 21. veka nastalo najvie prepisa mapa popa Martina - kae traga iz Nia Nikola Peji.- Da bi se to vie ljudi podstaklo da krene u potragu, ili moda da bi Srbija time izala na zanimljiv glas, ili da bi se dovukli turisti ili da bi se ljudi zabavljali mitovima i legendama. Neto je od tih mapa lano, ali neto nije.U mapi popa Martina, osim otrih uka i peina, koje su nepristupane i sakrivene, esto se navodi kao lokacija sakrivenih para - crkva.- To je i mene udilo jedno vreme, jer ako je ta crkva bila stara, pretpostavlja se da je bilo i popa - veli Miljkovi. - Kako je onda neko mogao da sakrije blago u crkvi. Morao je nou da se prikrada i da kopa, ali bi sutradan pop video tragove kopanja! Jo vie me udi da je blago u crkvi, poto Turci ba nisu ostavljali hrianske bogomolje netaknute. Doli bi i jednostavno zapalili crkvu.

11

- A moda ba u tom grmu lei zec - dodao je na sagovornik potpuno zamiljen - Moda je na mestu gde su nekad bile crkve stvarno blago. Crkva je izgorela, ali ono je pod crkvom. Moda treba traiti crkve koje su nestale...U mapi popa Martina Himovia ima nekoliko primera za blago sakriveno u crkvi. Primera radi, ovaj: U sokobanjskom kraju trai mesto sveta Paraskeva, kad ue u crkvu, od vrata od istoka, idi dosred crkve, stani, ima kamen ut. Pod njega tovar zlata. Za pet minuta nosi.

ZLATO U BUNARUDESETINE bunara santraa lociranih u raznim krajevima Srbije, navode se kao riznice. Izvori nemaju dubinu, pa ni skrovitost, za razliku od bunara gde se retko zalazi, osim kada se isti.- Bunari u kojima je moda sakriveno blago imaju nepovoljnost - kae na sagovornik - jer vremenom bivaju zatrpani, ili propadnu, osue se, obrue, i jednostavno nestanu.U pop Martinovoj mapi esto se kao riznica navodi bunar. Kao, recimo, selo Male, kod Babinog dola, tu ima bunar sa kamenom santraom, u bunaru pet tovara zlata.Ili kod sela Unsa ima dolina od sela krst jak ima dub golem gromada pare jedno grne puno konstatinke.

UP I SABLJADOMAIN Blagoje Miljkovi iz Knjaevca, koga smo posetili poto smo uli da se nekada bavio ovim poslom, ubeivao nas jeda mu je svojevremeno jedan poznanik pokazao pravu i jedinu mapu. Ta mapa, tvrdi on, nije imala toliko opisa kao mape koje se mogu danas nai. Bila je crtana rukom, zapravo precrtana, i na njoj su bile obeleena i zapisana samo mesta gde je blago.- Na osnovu nje i ja sam pre dvadeset godina reio da krenem u potragu za blagom. Ali, umorio sam se poto dve godine intenzivnog traganja nisam naao nita. Iskopao sam, dodue, neke stare predmete, imam up, naao sam delove oruja, kuburu i polomljenu sablju... Ali, blago, dijamante, zlato, rubine i slino - nisam naao.

SAKRIVENO blago popa Martina Himovia, kae legenda, a pie i u mapama popa Martina, ne moe svako da nae ni da odnese. Mora da bude predodreen za to. Osim toga, mora da bude pametan, oprezan i spretan, jer u mnogim riznicama, veruje se, postavljene su - smrtonosne zamke.Glavna peina u kojoj su se krili pop Martin i njegovi hajduci, ije postojanje greje nadu mnogim tragaima da neumorno vrljaju planinskim masivima, nadajui se da e je jednom otkriti i u njoj nai neslueno bogatstvo, navodno je obezbeena smrtonosnim mehanizmom. Ulaz u peinu, pie u mapama popa hajduka, uva zlatna zmija. To je zapravo mehanizam koji se, ako se prethodno ne otkoi, aktivira kada se zakorai u predvorje peine i zlatna zmija udara neeljenog gosta u glavu ili predeo vrata. Navodno, pop Martin je i same konstruktore mehanizma morao da ubije, da ne bi odali tajnu.Tragai irom jugoistone Srbije strahuju od ovog mehanizma i mnogih drugih slinih za koje se pripoveda da ih ima svuda gde je pop Martin sakrivao blago.- Ima logike da je pop obezbedio nekako svoje blago. Moda je neto narod uveliao, dodao, ali veina nas veruje da moda nije ba zlatna zmija, ali sigurno po skrivenim

12

magazama gde je zlato postoji neka zamka za vukove, ili lisice. Ili strahujemo da moe neto da nam padne na glavu. Jedan traga je, uli smo, ispred neke peine u koju je hteo da se zavue propao u rupu. Nije je video, bila je zamaskirana. Sreom, imao je mobilni, bio je dostupan pa je pozvao prijatelje koji su ga izvukli. On je polomio nogu. Posle se vratio na isto mesto, uspeo nekim merdevinama da premosti rupu i ue u tu peinu, ali nije naao nita konkretno. Stalno se vraao tamo, poto je bio siguran da to mesto krije neku tajnu - pria etrdesetogodinji traga iz Knjaevca.U okolini Zajeara, veruje se u tim krajevima, nalazi se negde po vrletima glavna zazidana peina hajduka. U njoj se nalazi krevet sa etiri zlatne jabuke, postavljene na sve etiri strane kreveta. Te jabuke mogu da se uzmu, ali mora da se zna kojim redom.- Ako ste pogreili redosled - kae traga Marinko Anti sa kojim smo razgovarali, a kome su mape popa Martina hobi, ne strast, aktiviraju se zamke i, kako ree, ode ivot pusti.San svakog tragaa jeste da pronae veliku peinu u kojoj su boravili svi hajduci. Divna je legenda o toj peini u zajearskom i knjaevakom kraju.U peini, navodno, ima 40 kreveta, 40 stolova, 40 stolica, najmanje toliko puaka, pitolja i, naravno, gomila zlata. U njoj se krila kompletna hajduka druina. Spavala, ivela, delila plen, odatle kretala na pohode, u nju se vraala, ali ne direktno, ve oprezno, sa jednog mesta na drugo, da bi na kraju, kada su bili potpuno sigurni da ih niko ne moe videti ili pratiti - dolazili u tu peinu.- Hajduci su imali nekoliko peina u koje su najpre dolazili, da bi zametali trag - veli Anti. - Kada bi bili sigurni da su umakli poteri, iz jedne su prelazili u drugu, i konano u tu najskrovitiju. arobnu, tajnu peinu, koja je bila njihov dom i ogromna riznica.Za tu peinu, mogli su znati samo hajduci. Ma koliko ih bilo. I niko drugi. Ni jataci ni ene, ni prijatelji. Poznato je da hajduci nisu dovodili ene. O tome je Vuk Karadi pisao: Hajduci poste i mole bogu kao i ostali ljudi, a osobito se uvaju od enskinja. Da se dozna za kakvoga da se mijea sa enskinjem, onoga bi drutvo njegovo ubilo, jer kau da bi s takvoga svi morali biti nesreni.Ipak, mukarac i ena hajduci, nije bila retkost u naim krajevima. Poznati su hajduk Petar i hajduica Milja Kobiljac koji su iveli u Vlakoj, a u Srbiju prelazili samo da pljakaju.Takoe, vernost i pouzdanost bili su na prvom mestu kod hajduka. Jataci su bili neophodni, ali nisu ih dovodili u skrovita mesta, jer poznato je, u sluaju muenja mogli su odati hajduke. Hajduka pravila zabranjivala su velike koliine alkohola. Svaki se hajduk mogao napiti, ali se znalo dokle. Ako bi preterao, opominjali bi ga da to vie u tolikoj meri ne ini, a ako bi se on ogluio o upozorenja - ubili bi ga. Tako su hajduci Vlajko i Milan Brki u dragaevskom srezu ubili svog druga Mitra Trifunovia, zbog pijanstva.Za peinu popa Martina Himovia i njegovih hajduka mogli su znati samo hajduci, a poto se zna da su oni uvali dobro tajne, mala je verovatnoa da su ikada ikome odali ili zapisali gde je velika peina. Na nju moe da nabasa samo srenik. Ili, kako kae legenda, predoreeni srenik.Velika peina popa Martina i njegovih hajduka pronalazi se irom Srbije. Po jednima ona je u pirotskom, po drugima u sokobanjskom kraju, po treima u agubici ili Zajearu... Jedan traga tvrdio nam je da se peina - skrovite hajduka, zapravo nalazi

13

pored Hladne peine, jer su u toj hladnoj peini hajduci drali hranu. Dovoljno je blizu peine gde su spavali.- Nije svakom sueno da uzme zlato - rekao nam je zagonetno jedan Indijana Dons, dok mu je pogled zamiljeno lutao vrhovima Rtnja i Ozrena. - Zlato popa Martina?! To je sudbina! Pojedine riznice imaju i kombinovane ifre, koje trae reavanje problema u nizu. Kome krene ispravno da reava te ifre, koje su na poetku tee a kasnije jednostavnije, otvaraju mu se sva vrata redom. I dolazi do blaga.

PRETNjA PROKLETSTVOMNEKE sakrivene riznice sadre i deo crkvenog blaga koje je namenjeno za zidanje bogomolja i samo se za to sme koristiti. U protivnom, onoga ko tako ne uini zadesie prokletstvo i nesrea. Tragai su, zbog ovih pria, sujeverni.- Sujeverni su jer se boje - kae traga Nikola Peji. - Ima mnogo opasnih mesta u koja, recimo, ja ne bih uao ni za ivu glavu. Znam da su neki ulazili i znam kako su proli. Treba se uvati, bogami, opasnosti i zmija leti, a u kletve ne verujem.

LEGENDA kae je jednom prilikom beei od Turaka, pop Martin celu koiju blaga, koju je prethodno oteo od svojih progonitelja, morao da baci u vrelo jedne reke. Koje? Niko pouzdano ne moe da kae. U Sokobanji e vam rei da je koija sa blagom potonula u duboki vir Moravice. A u agubici, na primer, da je blago progutao izvor Mlave. Traili su ronioci i u Moravici, na mestu gde je teren toliko nepristupaan da je bilo potrebno veliko umee samo da se sa litica spuste do kanjona. Ronili su u Mlavi i do 30 metara dubine. Ni koije, ni blago - nisu nali. U sokobanjskom kraju duboki vir koji krije tajne blaga nalazi se ba ispod Soko-grada, rimske tvrave koja je uzdu i popreko prekopavana, a prastare zidine unitavane, zbog verovanja da je "neko blago" tu negde. Ispod te litice, moda itavih sto metara u dubinu, kovitla se veliki vir. - Mogue da je pop Martin bacio koiju ba sa litice dole u vir - kae Zoran Mirkovi, lovac na hajduko blago koji deset godina traga ba po ovoj oblasti. - Iako je predeo strm i krevit, ovde je bio put, jo su ga Rimljani napravili, a posle ga koristili Turci dok nisu u meusobnom obraunu, kako kae istorija, sruili tvravu Soko-grad. Verovatno je tim putem pop Martin beao u planinu, a kada je video da e ga Turci sustii, ta je drugo mogao nego da plen baci u vodu. Na sigurno, u duboki vir. U KRAJU oko agubice, koji smo takoe obili pratei priu o blagu popa Martina, tragai "znaju" da je koija u izvoru Mlave. Sagovornici koji nisu eleli da im pominjemo imena rekli su nam da su tu lino traili. - Ja sam ronio, sa opremom, ali voda je tu duboka i do 50 metara. Donekle sam doao, moda do tridesetak metara, dublje sam video peine i nisam smeo. Zbog pritiska i virova. Predeo oko vrela Mlave priroda je naikala mnogobrojnim peinama. Ima ih stotine, kau nai sagovornici, i veina je neistraena. - Najee dolaze speleolozi, ali sa njima provuku se i lovci na staro blago - kau tragai iz agubice, u mnoge od tih peina niko nikada nije ni uao. Ispred nekoliko relativno vidljivih peina, ije ulaze sve vie prikrivaju uma i rastinje, rekli su nam lovci na blago, nailazili su na tragove kopanja. Tu su duboke, nezatrpane

14

rupe, ili do pola zatrpane. Nisu se trudili da sakriju da su tu kopali. esto se na stenama ispred peina mogu videti tragovi pijuka ili nekog tvrdog predmeta. To moe da znai da su oni koji su traili blago, moda naili na znak koji pop Martin opisuje u svojim mapama, i da su ga namerno izbrisali, da drugi tragai ne bi ili njihovim putem. - To znai da je sigurno, na tom mestu, bio znak koji je pop Martin ostavio kao putokaz u enigmi gde je zakopao blago, ali ga je onaj ko ga je prvi video unitio, kako drugi tragai ne bi reili zagonetku i pre njega nali blago - veli Mirkovi. A MOE li to da znai da su nali blago? - Moe - uglas odgovorie Mirkovi i njegov kolega koji je eleo da ostane anoniman, jer se tim poslom vie ne bavi a i nee, kako je objasnio, jer se umorio od lutanja. Onda su, svako zasebno, dodali: A moda i nisu... Dok se u Srbiji veruje da je koija zavrila u Moravici, Mlavi, Peku.. u Bugarskoj smatraju da se to dogodilo u trnovskom okrugu. Ista je pria, isti su progonitelji popa Martina, koija je puna zlata, jer je Martin Himovi presreo karavan koji je nosio zlatnike u Carigrad, samo je drugo mesto. Na bugarskim mapama popa Martina navodi se da je koija baena u neku reku kod sela Balvan, Top Korija, Kotlenica, Koseliev dol, Kata alasta, urkovec, Studenija, Kladenac, selo Kajadik, Kamenarevo... Lovci na blago iz Srbije, koji su imali kontakte sa "kolegama" iz Bugarske ili su se interesovali za problematiku, rekli su nam da niko ne moe biti siguran gde je potonula koija: Srbi veruju da je u Srbiji, Bugari da je u Bugarskoj. Deavalo se, ipak, da lovci na blago iz Bugarske dou u Srbiju. Kao to se deavalo da su neki nai ili tamo. - To znai da su tragali i jedni i drugi sigurno dugi niz godina, da nita nisu nali i da su se razoarali. Zato je Bugarin pomislio da je zlato ipak u Srbiji, a Srbin da je zlato u Bugarskoj. Ali, ja ne bih iao u Bugarsku. Ja znam, zlato je ovde, u Srbiji, samo gde - pita se Zoran Mirkovi iz Sokobanje i dodaje, bodrei sebe: Jednom u ga nai.

STRAH OD BEZDANA SAMI lovci na blago, ranijih godina usmenim putem, jer Internet nije rasprostranjen bio u jugoistonim krajevima Srbije, prenosili su iskustva i upozorenja jedni drugima navodei koja su mesta izuzetno opasna po ivot. Postoje neke peine i rupe u koje, kako sami kau, ni za ivu glavu ne bi uli. - Pria se da su mnogi nastradali zavlaei se neoprezno i upadajui u bezdane - pria jedan traga za skrivenim blagom. - Najopasnija je, recimo, Smokova rupa, ali to se ne iri u javnost - kae traga... Ima peina gde ima mnogo zmija, pa kad se zavuete ako vam se ne odroni zemlja i zatrpa vas, postoji opasnost da vas zmije na mrtvo izujedaju. I ne samo zmije, u sokobanjskom kraju na primer, oko tvrave koju su igradili jo Rimljani, zna se da ima korpija. Smatra se, kako su nam rekli tragai, da su ih doneli trgovci sa tovarima, a poznato je da one ive pod kamenjem. korpija, meutim, ima u Srbiji, po kamenitim predelima, starim, naputenim kuama.

LOVCI na hajduko blago, za koje se veruje da je zakopano "negde" po jugoistonoj Srbiji, priali su nam da u mapama popa Martina, koje oni koriste, postoje mesta gde moe odgonetnuti zagonetku samo u odreenim danima i u odnosu na sunce. Recimo, kada zraci sunca tano u podne (ili kad se raa) padnu kroz neki otvor na skriveni ulaz u

15

skrivenu riznicu. Samo u tom trenutku moe se, navodno, videti otvor ili put kojim treba ii da bi se dolo do skrivenog blaga. U mapi popa Martina navodi se tako jedna lokacija: "Mesto Mala Jelenova peina nema mapu nego skriveno jezero i peina koja je zatvorena, malo se vidi, a kad sunce je, kad stane pred nju, vidi se toplo vrelo i otra uka, to je u leskovakom kraju". Pojedina mesta gde se krije blago, meutim, locirana su u podrujima za koja ondanji stanovnici veruju da su ukleta ili da u njima ive sandabe, aveti, i ivi mrtvaci. Za vreme hajduije bila su to mesta gde opstaje samo onaj "ko moe stii i utei i na stranom mestu postojati." Austrijski putopisac Feliks Kanic, koji je poetkom i sredinom 19. veka u vie navrata boravio u Srbiji, prolazei je uzdu i popreko, ostavio je neprocenjiva istorijska svadoanstva o kneevini, a potom i o kraljevini. O hajdukim regionima zapisao je sledee: "Idui kroz kanjon Lunjevake reke, ozloglaene klisure blizu Lunjevice, sela sa dvadesetak kua u bezljudnoj divljini, oveka spopadne jeza". "u jednom otrom useenom mestimino obraslom useku prikljuila su nam se jo etiri policajca i kada su kapetanu podneli izvetaj, odvaili smo se da uemo u klanac. Povod za ovu neobinu meru predostronosti bilo je razbojnitvo izvreno nekoliko dana ranije u Juevikoj mehani, u koju smo malo kasnije svratili da predahnemo. Dva do zuba naoruana odmetnika, kau, banula su pred mehanu i pozvala dvojicu seoskih trgovaca da im predaju svu svoju trgovinu, a kada je jedan od ove dvojice pretei rekao: "Znam ja tebe dobro,vratie ti meni taj novac", razbojnik mu je odsekao glavu, na uas prisutnih". Naravno, opis ovog dogaaja potie iz perioda kada "hajduci vie nisu bili kao nekad" ili, kako je rekao Pera Todorovi, "stari hajduci su bili u slubi vere i slobode, branioci srpske sirotinje od islamskog nasilja, a dananji otimaju Srpkinjama tane i zlatne lanie". Pop Martin Himovi iveo je u prvoj polovini 19. veka, a novi hajduci o kojima sa prezirom govori Pera Todorovi - krajem istog veka. Pop hajduk otimao je mahom od Turaka, mada nije opratao ni bogatim trgovcima, pa ni svetinjama. Ako je suditi po opisu "enterijera" velike peine u kojoj su se krili i, navodno, ostavili ogromno blago, stradale su i neke crkve.Mapa popa Martina opisuje kako do peine i ta u njoj ima. "Tu ima ispisan znak, na kamenu konj i jedna ljudska glava, ima rupa u zemlji koja kada se otvori, mora da se stavi merdevine sa pet stepenika i kad sie videe sa leve strane halate, sindire i ukove. Kada krene jo napred videe dve-tri rupe koje su natopljene voskom. Ako krene desno, odatle e otii u propast (provaliju), ako ide levo, naii e na sedam tela. U peini ima raznih stvari, krzna od medveda, kofa, puaka, pitolja, torbica, sablji, ak i jedna ljudska glava. Ima jo 44 ikone, od kojih su etire velike kao vrata. Na jednu je prikaeno sedam kandila. Ima knjiga koliko za ceo jedan tovar..." Iskljueno je da su hajduci pomenute ikone oteli od Turaka (koji su ih prethodno oteli iz pravoslavnih bogomolja), jer je poznato da islam zabranjuje dranje slika, statua i kipova ("njihovo prisustvo u kui je dovoljno da otera meleke, koji predstavljaju milost Alaha"). Ikonu Turin ne bi uzeo, a hajduci ih sigurno nisu "naruili", nego su ih, ako je predanje

16

tano, uzeli iz crkve. Iz kasnijeg hajdukog perioda ima jedna pria o hajduku koji krade zlatan krst iz crkve. Da bi to uradio, morao je da se popne na asnu trpezu. "Ne, kaljavim opancima na asnu trpezu, munja te ubila" - veli mu kolega. Onaj dok krade odgovara: "Ne gleda Bog na kaljave noge, nego na isto srce". Blago popa Martina, koje je decenijama ovaj "gorski car" sakupljao i krio po nepristupanim predelima gde je hajdukovao sa svojih 40 ili 70 hajduka, kako kae legenda, prilino je raznoliko. Na osnovu mape koja locira tajna mesta, zakljuuje se da ima tu zlatnika, "belih para", konstatinki, puaka, sindira,sablji, pitolja, dragulja, ogrlica, prstenja, zlatnih jabuka, viljuaka i drugih predmeta... Ima kandila, ikona, ikona kao vrata... Skriveno je na stotine razliitih mesta za kojima tragaju lovci na hajduko blago. Glavni plen, veliki i nedostian, skriven je u velikoj peini o kojoj svi sanjaju... - Eh, da mi je da naem peinu, ali teko, teko... - razmilja naglas Zoran Mirkovi iz Sokobanje, koji za blagom traga jednu deceniju. - Ne verujem da je iko pronaao. A moda i jeste, ali uti. A, opet, ta ako nije... I ba ta misao golica matu i greje nadu. Moda je pronaeno, a moda i nije blago popa Martina. Ko e to znati.

I KVOKA I PETAO POJEDINA mesta sa skrivenim blagom lagan su posao. I to se, ak, u mapi navodi: "Od Jelanice nike trai stopu vrh na sam vrh stena povijena na njoj znak kvoke i petla, rupa zatvorena sa kamenom, u njemu zlato od osam oka, za pet minuta posao." Ili sledei navod koji kae da se traga nee preterano oznojiti ako pronae: "`ajduk pismo i verno pismo od Jelanice, uka i jedno krivo drvo, kamen sa znakom glave vola, ispred nje crni crep, to je znak za pare u rupi... Ima oko pet oka zlata i za pet minuta nosi." Za jedno drugo mesto gde ima oko 20 oka zlata valja se potruditi. To je atar Matejevca gde ima "Ivkov kladenac, tu trai znak, kamen pobijen, voda tee razvuena iznad kladenca u breg, mala kao tunel tu ima ipak, ima up crni, 20 oka, a to je za 30 minuta posla". Hajduci su, moe biti, znali i za neke rimske riznice, koje su naknadno koristili kao svoje. U pomenutom Matejevcu ima "latinski grad i zid u njemu od istoka bigorljiv, otvori, tu je ulaz u grad za rimsku magazu i to je za oko tri dana posla".

LEGENDE O ZAKOPANOM BLAGU U MILJKOVCU

Nema tragaa za blagom na prostorima bive Jugoslavije koji na neki nain ne tvrdi da je za sve kriv pop Martin Himovi.Legenda o njemu kae da se u hajduke odmetnuo nakon to su mu Turci pobili porodicu. Presretao je i robio karavane i trgovce, a blago sakrivao na prostoru nekadanjeg vidinskog sandaka, ostavljajui znakove na mestima gde je sakriveno.

17

Ostavio je, navodno i gomilu zapisa u kojima je potanko objasnio gde je blago sakriveno i kako se do njega moe doi. Ne znamo da li je zaista postojao i da li je neko njegove zapise video u originalu, ali znamo da se bulumenta prepisa moenai i da se u tim prepisima pominje da je dobar deo Srbije bukvalno naikan skrivenim magazama. Znamo da se na tritu koje nikada nije bilo javno ni legalno i danas mogu nai mnoge karte koje je navodno nacrtao pop Martin Himovi.

Tragai za blagom kupuju ih za velike pare, a nije nikakva tajna da se od njih mnogi nisu ovajdili, nego su posle dugotrajnog i skupog traganja, koje podrazumeva i mnoge opasnosti, na kraju sa gorinom zakljuili da su debelo prevareni. U zapisima popa Martina Himovia, iji smo prepis zahvaljujui Filipu Dragoviu imali u rukama pominju se nebrojene tajne riznice. Najpoznatije su Gargova vodenica, vodenica Korab, (Gradite, Miljkovac), manastir sv. Jovan Pust, Jelenova peina, Smokova rupa, Srebrenica, arev dol,Gogin vrh, Otra uka, Suva planina, peina Zveara, peina Zmijovnica, peina Kapavica, Petera, Jagliko, Karlov kamen, Kurvin grad, Kurjaka peina itd. Sve su obeleene tajnim znacima i za svaku navodno postoji mapa. To je, pie u zapisima, samo mali deo blaga koje se krije na prostoru Srbije i dela Bugarske. U zapisima se tvrdi da samo od apljinaca do Leskovca postoje 64 tajne magaze, a u nikom i pirotskom okrugu 70 manjih ostava sa blagom. Postoji, pie jo, nevelika knjiga koja zna za 889 mesta na kojima je sakriveno, ni manje ni vie, nego 12 hiljada tovara zlata.

U zapisima koje smo itali pie da e svo to blago izai na svetlost dana u 20. i 21. veku. To su predvideli proroci Ljuba i Smaja i evo ta o tome pie:

- Doi e vreme kada e nau zakletvu pogaziti i iskazati sva pisma. Mnogo e pisama po narodu proi, ali ona su manje vana. Doi e dan kada e i ovo pismo na beli dan izai. Blago onome ko doeka vreme i sauva ovo pismo, taj e srean da bude, a ako ovo rasturi po svetu pre vremena, neka proklet bude. Onaj ko prevari brata i uzme mu, nikada paru nee videti. Bolje potuj brata ili druga, nego pare, jer je srea svako nae pismo. Doi e vreme kada e zlato biti mnogo skupo i nee ga biti. Kroz Srbiju e mnogo para proi i sila sa Istoka e Srbiju da pregazi. Srbi e veru izgubiti. Blago onome koji Srbin ostane i blago onome koji pismo sauva. Taj e posle mnogo da vredi, jer te stvari e se mnogo traiti...

Kada doe vreme znaj da nastupa carstvo zemaljsko i po svetu e samo zlato da igra. U Srbiju ima mlad kralj da vlada, pa e svaki Srbin slobodan biti i sud nee za njega da postoji. Srbija e golema biti: pet zemalja u jednoj e biti. Sakriveno blago, pie u zapisima popa Martina Himovia, ne moe svako ni da nae ni da odnese. U mnogim riznicama postavljene su smrtonosne zamke, a ima i blaga koje moe odneti samo onaj kome je nareeno. Onaj ko ga odnese, a njemu nije namenjeno to e platiti glavom. Najvee anse imaju oni koji veruju u Boga i koji su delom pokazali da su pravedni i poteni.

18

Ima riznica u koje se moe ui samo na odreeni nain i u odreeno doba dana. Ili onih u kojima se moraju tano po redu izvesti predviene radnje, a svaki pogrean korak moe da izazove tragediju. Pojedine riznice sadre i deo crkvenog blaga, koje je namenjeno za zidanje bogomolja i samo za to se sme koristiti.

U Zajearu smo, pre par godina razgovarali sa jednim ovekom koji je traio blago na starom crkvitu, u Miljkovcu kod Nia, o emu su novine svojevremeno opirno pisale. Priao nam je da je jedan vidovnjak koji je bio u ekipi tano video ta se sve nalazi ispod zemlje i da su bili nadomak ulaza, kada je jedan od njih neoprezno postupio i sve je palo u vodu. Pomokrio se u jami u kojoj su kopali i bili nadomak ulaza i posle toga nije im dozvoljeno da uu u podzemlje u kome se, po njegovom kazivanju, nalazila i cela jedna crkva.

- Nije to nimalo bezazlen posao - rekao nam je Filip Dragovi. - Kod Smokove rupe mnogi su platili glavom, ali o tome se ne govori. Ima magaza u koje ne bih uao ni za ivu glavu. Mnoge pare su proklete i onome ko ih nae donesu samo nesreu...

Ljudi su vekovima pokuavali da pronadju staru podzemnu vizantijsku crkvu ispunjenu blagom (zlato, krune, odore, dijamanti...) ali niko jo nije uspeo do sada. Svi znaju tanu lokaciju (selo Miljkovac pored Nia) ali misterija je tano mesto gde treba kopati? Mi takodje na alost ne znamo gde je to mesto ispod koga je crkva ali znamo tanu lokaciju i svaki detalj vezan za ovu neverovatnu vekovnu priu, ukljuujui istorijske injenice lokaliteta i i gotovo svaku verziju ove prie. Ovo je dobro poznata i veoma popularna teorija o zakopanom blagu i to irom Balkanskog poluostrva. Vodee dnevne novine iz Srbije(Blic, Politika, Veernje Novosti...) na iroko su pisali o poslednjem pokuaju da se blago pronadje 1993. godine. Celu akciju je vodio izvesni Salvatore ovek sa Sicilije a u celu priu se umeala i drava ukljuujui vojsku i policiju gde se upotrebila i teka mainerija i dinamit. Na samom mestu gde se kopalo bio je vidjen i eljko Ranatovi Arkan sa svojim ljudima, ali nisu uspeli kao ni mnogi drugi pre njih.

U Niu i u Srbiji postoje ljudi koji tvrde da imaju detaljne mape gde se ta crkva sa blagom nalazi, ali niko jo do sada nije uspeo da odgonetne misteriju o zakopanom vizantijskom blagu kod Miljkovca. Na lokaciji od nekoliko kvadratnih kilometara gde se pretpostavlja da bi mogla da se nalazi podzemna crkva postoje nekoliko zanimljivih istorijskih i turistikih atrakcija i to rano vizantijsko utvrdjenje Gradite koje je bilo deo odbrambenog sistema rimskog cara Justinijana Prvog (527 - 565) unutar utvrdjenja je ostatak crkve iz tog perioda.Nekoliko stotina metara dalje se nalaze ostaci srednjevekovnog zamka eleznik iz 14. veka (jedan zid kule). Nedaleko od ove lokacije 8km od sela Miljkovac, na auto putu Ni-Beograd nalazi se hotel visoke kategorije (Nais) koji moe posluiti kao baza za one koji su zainteresovani za ovu avanturu.

19

Legende i injenice o Miljkovakom blagu (poslednja potraga iz 1993. godine)

U poslednjih nekoliko stotina godina je veoma popularna pria o Miljkovakom blagu i razne teorije su sklapane na tu temu, po nekima je u pitanju staro vizantijsko blago jo iz 6. veka, po nekima je to blago Nemanjia, jedna od verzija je da je to blago koje su hajduci pljakali od Turaka pa i da tu ima i crkvenog blaga. Po Niu i okolini postoje ljudi koji tvrde da imaju detaljne mape kako doi do mesta gde se to blago nalazi. Po nekim tvrdnjama u mnogim riznicama postoje smrtonosne zamke kako bi se riznice zatitile od pljakaa.

Svaka od ovih teorija bi mogla da bude tana jer se u okolini sela Miljkovac kod Nia nalaze staro vizantijsko utvrdjenje Gradite iz 6. veka, nalazi se i srednjevekovna tvrdjava eleznik iz 14. veka to moe samo da ide u prilog ovim tezama o skrivenom blagu u Miljkovcu. Ako uporedimo sve ove teorije moemo zakljuiti da one imaju jednu zajedniku injenicu koja se sve vreme provlai kroz priu, a to je lokacija, MILJKOVAC.

Miljkovac je pored zakopanog blaga kod istoriara poznat i po istorijskom nasledju jer se na tom podruju "gde se nalazi blago", nalazi i nekoliko vanih i zanimljivih sakralnih ostataka koji su zanimljivi istoriarima i arheolozima. Selo Miljkovac je postalo poznato iroj javnosti 1993. godine kada su sve dnevne i nedeljne novine iz Beograda nairoko pisale o poslednjoj izvedenoj potrazi za blagom koju je vodio misteriozni italijan sa Sicilije Salvatore Fiangiaco sa timom speleologa. Za kopanje su koristili teke inenjerijske maine i dinamit, dok se u sve to nije umeala drava gde je vojska i policija obezbedjivala kopae.Mesto na kome je kopano nazvano je "Jovina jama" po Jovi Brankoviu na ijem imanjuse kopalo. Sama jama se nalazi ispod stene i duboka je 50ak metara. U to vreme je u Miljkovcu vidjen i eljko Ranatovi Arkan lino sa svojim ljudima to je dodatno popularizovalo celu priu u javnosti. Iskopavanje se vrilo na imanju porodice Brankovi, kako pie nedeljnik VREME iz Beograda, praena je stara mapa koja ima tekstualni deo na kome pie: " nadji kamenu tablu na kojoj su ispisana sedam slova i tri krsta" ispod te kamene ploe se nalazi podzemna magaza od 12 prostorija puna zlatnih dukata, zlatnog nakita, etiri krune sa dijamantima i puni kazani raznog blaga, ujedno se tu nalazi i podzemna crkva optoena zlatom.http://www.scc.rutgers.edu/serbian_digest/129/t129-1.htm (link za lanak na engleskom koji je napisao Dejan Anastasijevi za nedeljnik VREME)

U to vreme "Veernje Novosti" su pisale da je dolo vreme da se skine vekovno blato i zemlja sa skrivenog blaga dinastije Nemanji i da bi to moglo da popuni devizne rezerve zemlje i izvue Srbiju iz tekog stanja u kome se tada nalazila.

List "Politika" je tada objavila rukom nacrtanu mapu sa instrukcijama, na kome

20

su bile dve prostorije koje se nalaze iza kamenih vrata (najverovatnije skladite gde se uvala vuna i vino). Tu se moglo ui samo kroz tajna vrata koja su bila na mapi i te dve prostorije su bile pune zlatnih i srebrnih predmeta.

Neki listovi su pisali i o strahu koji vlada u selu Miljkovac zbog naoruanih bandi koje se motaju po selu i zbog vojske i policije koja je u oblinjoj umi, a mnogi metani kau da se i Arkan pojavljivao sa svojim ljudima. Na kraju se pojavila i pria da neka zver uva blago i da mu niko ne moe prii. Treba istai podatak da je kopanje i potraga za blagom kotala vie stotina hiljada maraka u ono vreme, ali nije nita pronadjeno. Pria se da su kopai promaili mesto za nekoliko stotina metara. Za ovu temu je simptomatina izjava za Politiku Mitropolita Jovana koji je ispred Srpske Pravoslavne Crkve izjavio da "Crkva zna ta joj nedostaje, ali nema objanjenja kako se to desilo". Na istu temu za Politiku se izjasnio i zamenik direktora Narodnog Muzeja u Beogradu rekavi da je sasvim mogue da se na toj lokaciji pronadje blago jer je ona bila deo i Rimskog carstva i deo carstva dinastije Nemanjia. Sve ovo se deavalo 1993. i 1994. godine i predstavlja najveu potragu za blagom na ovim prostorima u 20. veku. Svi kau da blago nisu nali, a da su bili jako blizu da ga nadju. Po metanima to blago se nalazi na potezu istono od sela u delu koje se zove Gradite.

Misterija ostaje da ivi i podzemna crkva koja se nalazi kod Miljkovca navodno postoji,samo jo uvek niko ne zna tano gde je to mesto.

VEKOVNA pria o zakopanom blagu u Miljkovcu, udaljenog dvadesetak kilometra od Nia, i dalje mami mnoge lovce na zlato, koji gotovo danonono prekopavaju brda oko ovog sela. Svi oni, neumorni i pohlepni, tragaju za starimvizantijskim blagom iz6. veka.

Po drugim priama, Miljkovac krije blago Nemanjia, a ima i onih koji tvrde da se tu nalaze dragocenosti koje su hajduci pljakali od Turaka. Metani Miljkovca priaju da su mnogi tragai dolazili sa namerom da pronau staru podzemnu vizantijsku crkvu ispunjenu zlatom, krunama, odorama i dijamantima, ali niko jo nije uspeo do sada.

21

- Navodno, u ovom ataru je sakriveno ak 17 tona blaga - kae Vladan Jovanovi iz Miljkovca.

U Srbiji postoje ljudi koji tvrde da imaju detaljne mape gde se ta vizantijska crkva nalazi, ali niko jo do sada nije uspeo da odgonetne misteriju o zakopanom blagu kod Miljkovca. Na lokaciji od nekoliko kvadratnih kilometara, gde se pretpostavlja da bi mogla dase nalazi podzemna crkva, postoje nekoliko zanimljivihistorijskih i turistikih atrakcija.

Tu je locirano rano vizantijsko utvrenje Gradite, koje je bilo deo odbrambenog sistema rimskog cara Justinijana Prvog (527-565), u ijoj unutranjosti se nalazi i ostatak crkve iz tog perioda. Nekoliko stotina metara dalje se nalaze ostaci srednjovekovnog zamka eleznik iz 14. veka.

A koliko je legenda o zakopanom blagu u selu Miljkovac, kod Nia, veliki mamac za lovce na zlato, pokazalo se pre vie od 15 godina, kada je na ovim prostorima organizovana najvea potraga za zlatom na prostorima bive Jugoslavije u 20. veku!

Miljkovani ovih dana izbegavaju da detaljnije priaju o ovoj velikoj akciji, ali je izvesno da je velika potraga organizovana pod amanetom drave. Tada se, navodno, konstatovalo da je dolo vreme da se skine vekovnoblato i zemlja sa skrivenog blaga dinastije Nemanji i da bi to moglo da popunidevizne rezerve i izvue Srbiju iz tekog stanja u kome se tada nalazila.

U samom selu i na okolnim brdima tada je bilo naoruanih grupa, a potragu za blagom je predvodio misteriozni Italijan sa Sicilije Salvatore Antoni Fiandak sa timom speleologa. Miljkovani kau da je on bio i vidovit. Za kopanje su se koristile teke inenjerijske maine i dinamit,a mesto na kome je kopano nazvano je Jovinajama, po Jovi Brankoviu, iz Miljkovca, na ijem imanju se kopalo.

- Kada sam tih godina video da na mom posedu neto rade nepoznati ljudi prijavio sam ih policiji, gde mi je reeno da se nita ne brinem i da e svaka eventualna teta da mi bude nadoknaena - pria Jova Brankovi. - Sigurno su traili magaze i zlato, ali niko ne zna da li su neto i pronali.

Sama Jovina jama se nalazi ispod stene i duboka je pedesetak metara, a bila je prokopana jo toliko. Tragai su navodno imali staru mapu sa tekstom nai kamenutablu na kojoj su ispisana sedam slova i tri krsta, ispod koje se nalazi podzemna magaza od 12 prostorija puna zlatnih dukata, zlatnog nakita,etiri krune sa dijamantima i puni kazani raznog blaga. Tu se nalazi ipodzemna crkva optoena zlatom.

U to vreme, tvrde Miljkovani, u selu je vien i eljko Ranatovi Arkan sa svojimljudima. Metani priaju i da se posle dve godine iskopavanja i traganja jednog dana iznad sela pojavio helikopter, koji je dugo lebdeo iznad brda gde se nalazi Jovina jama.

22

Da li je i ta helikopter podigao ostalo je nepoznato. U Miljkovcu vele da blago nije pronaeno, a da su tragai bili jakoblizu da ga nau.

Panju, matu i snove metana Lukovske Banje i okoline zaokupljaju legende o zakopanom "blagu kralja Milutina," blagu zaostalom jos iz rimskog doba. Zlatna groznica u ovom pasivnom kraju naroito se razmahnula kada je zvanino potvreno da u okolini Lukovske banje zlata ima. Osim metana, tragai sa strane u potrazi za blagom ostavljaju pravu pusto.

Nije poznato da li je neko ita pronaao, ali se zna da je zlatna groznica doprinela da u ovom kraju danas ima preko 150 neoenjenih momaka.

Lukovska banja, na jugu Srbije nedaleko od Kursumlije, puna je naputenih rudnika iz kojih se u rimskom i vizantijskom periodu vadilo olovo, srebro i zlato.

Rudarstvo u ovom kraju je najvei procvat doivelo krajem 13. i 14. veka za vlade kralja Milutina. Prema zvaninim podacima instituta za rudarstvo u Lukovskoj banji, u preniku od samo 19 kilometara, nalazi se preko 20 naputenih rudarskih jama iz rimskog i srednjovekovnog doba.

Pored rudarskih jama, tu su i temelji srednjovekovnih objekata koji su veoma privlani za tragae. Legenda i pojedini istorijski podaci govore da u zaseoku Stava postoje i temelji letnjikovca kralja Milutina kao i mogue livnice zlata.

Legenda bi to i ostala da lukovski gortaci nisu uli za stazu koja je navodno vodila od dvora do livnice zlata, a kojom se, kae predanje, etala vizantijska princeza Simonida, ena kralja Milutina.

I ovo bi se zavrilo samo na prii da Lukovani nisu pronali stazu, izvadili kamene ploe i prekopali je uzdu i popreko.

Preci dananjih stanovnika ostavili su pricu o livnici gde se topilo zlato. Navodno je posle obilnih kia Lukovska reka livnicu poruila, a zlato se rasulo niz reku u potezu od Stave pa do Lukovske banje u duini od oko 8 kilometara.

Najvei deo zlata, kaze predanje, koji je bujica nosila zaustavio se na samom ulazu u banju u takozvanom `"Zlatnom buku." Nije retkost da ova hladna planinska reka preko leta bude puna "sluajnih kupaca." Tako je, kau metani, i ovog leta svaki kamen renog dna podignut i prevrnut.

Ono to najvie privlaci tragae su rimski i staroslovenski natpisi, kojih ima na skoro svakom koraku, na stenama, ruevinama i nadgrobnim spomenicima. Retko da neko od metana otvoreno pria o pohodima na blago. Ali, pojedini opsednuti tragai tvrde da su se uverili da ga zaista ima.

23

Dragoljub Miletic - Coza (63), iz sela Stava, kae da je potragu za zlatom poeo od malih nogu, kao deak koji je uvajuci stoku po okolnim brdima kopao i rovario, krampom i budakom gde god je stigao.

Meutim, kae, drugome se posreilo. "Ba na mestu za koje sam oduvek sumnjao da ima zakopanog blaga, pre neki dan, samo je ostala rupa pravilno ozidana pecenom ciglom. Plakao sam kada sam to video. Nije mi se dalo da udarim budakom, drugi su ga iskopali. Bila je to itava ostava blaga," uveren je Coza.

Tragai sa strane dolaze nou i prekopavu okolna brda. "Za jednu no iskopaju vise nego neka graevinska maina, iskopaju na desetine kubika zemlje," kau metani Stave. Doljaci kopaju uglavnom u grupama, pod okriljem noi i u tiini.

Koliko je jaka opsesija zlatom najbolje govori podatak da su potkopavani i temelji crkve Svete Mine u Stavi, selu gde su sujeverje i strah od nebeske kazne jai od zakona.

"Dolaze kopai iz drugih krajeva, nismo mi jedini. Oduvek se ovde kopalo, a mesto se ne bira. Tako je u crkvi Svete Mine u Stavi prekopan itav pod. Niko ne zna da li je neto naeno. Nai stari su priali da je u crkvi zakopano blago. To celo selo zna, ali se niko od metana nije usudio da kopa po crkvi," kaze Coza.

Pomamu za zlatom iskoristili su lukaviji, pa novac zarauju bez fizikog rada. Promuurnim crtaima mapa i trgovcima, lakoverni plaaju dajui i poslednji dinar. Lane mape o skrivenom blagu se prodaju po neverovatnim cenama.

Metanin Dragoljub Miletic je, kaze, imao priliku da vidi mapu, tuem nacrtanu, na obinoj stavljenoj svinjskoj koi. "Cuo sam da su po selu nudili mape na kojima je obeleeno mesto gde je zakopano blago iz turskog doba," kae metanin Stave Goran Radisavljevi.

Skoro sva mesta u okolini Lukovske banje nose imena po zlatu: "Zlatna uka," "Zlatna ravan," "Zlatni potok," "Zlatni buk." U poslednje vreme i kafane u banji i okolini imaju "zlatna" imena.

Dok Lukovska banja obiluje burnom istorijskom prolosu, legendama i narodnim predanjima, njeni stanovnici opsednuti zlatnom groznicom jedva sastavljaju kraj s krajem.

Ipak, nedavno je zvanino potvreno da u ovom kraju zaista ima zlata. Rudarski inenjer Nikodin Gili kae da su uzorci sa nekoliko lokacija ukazali na zlato. "Analiza zemlje sa vrha `Zlatne uke` je pokazala da ovde ima tragova zlata. Ali, zbog nedostatka novca dalja istraivanja su obustavljena."

24

Dok lukovski mladii trae blago i ono malo devojaka su se udale i otile u druga mesta. U Lukovskoj banji danas ima oko 160 neoenjenih momaka, a u celom kraju nema ni jedne devojke za udaju.

Potraga za zlatom u ovom kursumlijskom kraju i dalje traje, ali i potraga za devojkama. Gortaci iz Lukovske banje kau da nee prestati da tragaju za skrivenim blagom kralja Milutina i da nikada nee napustiti rodni kraj.

Nema noi a da neko u Novom Pazaru i okolini tajno ne traga za skrivenim blagom ili dragocenostima ovdanjih Jevreja koji su stradali u faistikom pogromu tokom Drugog svetskog rata. U potrazi za "lakim bogatstvom" koriste se najnoviji detektori.

Poseban izazov za "tragae" su: okolina Petrove crkve, Deevska dolina, Stari Ras, arheoloki lokaliteti na Rogozni i Peteru i stare kue u kojima su iveli Jevreji ili su u njima bila sedita njihovih banaka, preduzea i radnji.

Sarkofag ilirskog kneza

Dragica Premovi- Aleksi ne zna da li su Nemci neto nali, niti da li je bilo nekih drugih tajnih "istraivanja" unutar i okolo Petrove crkve:- Pedesetih godina je pronaen sarkofag nepoznatog ilirskog kneza sa zlatom, ilibarom, srebrenim posuem i nakitom izuzetne vrednosti. Sve to, koliko znam, jo tada je pohranjeno u Narodnom muzeju u Beogradu gde se i danas nalazi.

U selu Miii, rodnom mestu svetog Save, svojevremeno je, pod okriljem noi, iskopan veliki up u kome se, kako se sumnja, nalazilo skriveno blago. Ne zna se ko je kopao, ko je up odneo i ta je u njemu bilo. Intervenisala je tada i policija, ali ni do danas nije utvreno ko je kopao i ta je iskopao.

Pod okriljem noi pijuci su "radili" i na gotovo svim arheolokim lokalitetima, ali i u Starom Rasu i oko Petrove crkve.

Dolaze razni avanturisti, ali i ljudi koji tano znaju ta trae. Primera radi, Nemci su 1942. prekopali unutranjost Petrove crkve i deo porte, odneli su pun sanduk dragocenosti kojima se gubi svaki trag.

25

Sumnja se da je deo Nemanjinog blaga zavrio u Nemakoj, ali i da potomci tadanjih pljakaa sada, naoruani najsavremenijom tehnikom, trae jo zlata.

"Bio sam mladi kada su Nemci 1942. ovamo doneli nekakve detektore i doveli zarobljenike da tragaju za tunelom i Nemanjinim zlatom. Kopali su dva-tri dana, a da nita nisu pronali. Po jednoj drugoj verziji nali su dragocenosti koje su odmah prebacili u Nemaku", istie Dragoslav Miloevi (88) koji je decenijama bio kljuar Petrove crkve.

U narodu Rake oblasti krui pria da je tajanstveni Nemac blago prebacio u sef jedne vajcarske vanke, da se potom vratio u Srbiju odakle je prebaen na istoni front, gde je poginuo. Ne zna se da li je potomcima i rodbini rekao gde je zavrio sanduk iz Petrove crkve i ta je u njemu bilo.

Pedesetih godina prolog veka za Nemanjinim blagom tragali su i komunisti, pod okriljem Udbe (rukovodio lino Krcun) ponovo je prekopavana unutranjost Petrove crkve iz koje je odnet sanduk pun dragocenosti.

Zalaze i u rudnike

Na meti nonih kopaa su i ostaci srednjovekovnih rudnika na Rogozni u kojima se kopalo i topilo zlato. Interesovanje je poveano posle otkria strunjaka da praktino cela Rogozna lei na rudi bakra, srebra i zlata. Postoje i karte po kojima se traga za dragocenostima.Neki su u jevrejskim kuama, u duplim zidovima, nalazili pravo bogatstvo. Nedavno je neko eprkao po jednom zidu u centru grada i najverovatnije odneo neto to lii na up ili slinu posudu. Policija nije intervenisala, pa e i ovaj "pronalazak" ostati tajna.

Deo tog blaga zavrio je u Narodnom muzeju u Beogradu, a deo, sumnja se, u privatnim kolekcijama tadanjih monika.

"I operacija komunista bila je pod velom tajne, deda mi je priao da danima niko nije smeo da priviri iz kue niti da proe pored crkve. Ispod noseeg zida iskopali su nekoliko sanduka sa dragocenostima koji su odneti u nepoznatom pravcu. Crkva je ostala u ambisima, ni do danas jo nije popatoena", kae Vukain Kao Rogli, koji ivi blizu Petrove crkve i oko svetinje esto via razne "sumnjive tipove".

26

Za mnoge avanturiste i kriminalce izazov je i "tajni tunel" koji je navodno postojao izmeu Petrove crkve i manastira urevi stupovi. Narod ovoga kraja veruje da je u tunelu je ostalo zakopano Nemanjino blago do koga jo niko nije doao.

"Stariji su mi priali o legendi po kojoj je u tunel kod Petrove crkve ulo devet mazgi natovarenih suvim zlatom koje nikada nisu stigle do urevih stupova", kae starica Jovanka Pokimica koja stanuje u blizini Petrove crkve.

"Mi o tunelu i navodno zakopanom zlatu nemamo nikakvih naunih niti drugih saznanja. Najverovatnije je re o legendi koja se vekovima prenosi sa kolena na koleno. Svuda po terenu nailazimo na nedela tragaa za zlatom koji kopaju, rue, lome, rovare, upropaavaju nam arheoloke lokalitete i nanose veliku tetu. Veina ne nae nita, a neki "detektuju" eksere ili neku slinu starudiju, ne verujem da se neko obogatio", kae Dragica Premovi-Aleksi, arheolog i direktor Muzeja "Ras" u Novom Pazaru.

O zakopanom blagu

Traganje za sakrivenim blagom postoji od kada je ovek spoznao vrednost zlata, jedino su se menjale metode i instrumenti. Zlatna groznica je tresla skoro sve regione planete, pa ni Srbiju nije mimoila. Za zlatom se nije tragalo samo po koritima reka nego i po peinama, otvarani su grobovi, kopalo se po starim crkvitima, sputalo u zaputene bunare, verujui da upravo u njih ekaju tovari blaga. Koliko je stvarno zlata iskopano i pronaeno teko e se ikada saznati, ali su ostale brojne legende. Ova skromna prezentacija se ne publikuje sa namerom da daje publicitet jednom starom zanatu koji datira jo iz najranijeg ljudskog perioda ve ima za cilj da pokae da je dolo vreme da se jedna oblast iz naeg interesovanja javno prezentira. Potraga za zakopanim blagom bilo je jo u starom Egiptu to je imalo za posledicu mnogo raskopanih i unitenih grobnica ondanjih vladara i velikodostojnika. U naoj zemlji zlatna groznica je nastala na legendama i predanjima uglavnom o zakopanom hajdukom blagu ili "sigurnoj informaciji" o zakopanom novcu nekog vrlo imunog pojedinca , a sve po onoj narodnoj zbog vremena u kome se ivelo da treba sauvati "bele pare za crne dane". Vratimo se sada na poetak prie i postavimo sebi jedno pitanje.Ima li u Srbiji zakopanog blaga?

Naa zemlja se nalazi na mestu gde je oduvek bila raskrsnica puteva i gde su postojala velika carstva poput rimskog, vizantijskog, srpske srednjovekovne drave, turske carevine. Sve ove carevine imale su u upotrbi novac kao plateno sredstvo. U tom periodu iskovano je i bilo u prometu mnogo bakarnog, srebrnog i zlatnog novca. Gde je nestao sav taj novac? Jedan od odgovora je da je negde sklonjen tj. sakriven u nekom tekom istorijskom trenutku . Kako kod nas tako i u brojnim dravama sveta kod mnogo

27

ljudi postoji interesantan hobi koji se sastoji u tome da se za vreme vikenda ili u vreme praznika najsavremenijim metalodetektorima pretrauju stari zamkovi, ruevine iz davnina, morske obale i ostalo a sve u nadi da e se otkriti zakopano ili izgubljeno zlato. Ma koliko da je teko, a ponekad i vrlo opasno, generacije, kako one starije tako i tek pristigle ne odustaju.O zakopanom blagu

Ni najei protivnici ove teze ne mogu da poreknu da su nekad uli, neki rei da su videli poneki dokumenat koji govori da postoji ili postoje neka mesta gde je zaista sakriveno odredeno bogatstvo. Nema tragaa za blagom na ovim prostorima koji na neki nain ne tvrdi da je za sve kriv pop Martin Himovi. Legenda o njemu kae da se u hajduke odmetnuo nakon to su mu Turci pobili porodicu. Presretao je i robio karavane i trgovce, a blago sakrivao , ostavljajui znakove na mestima gde je sakriveno. Ostavio je i gomilu zapisa u kojima je potanko objasnio gde je blago sakriveno i kako se do njega moe doi. Da li je zaista postojao i da li je neko njegove zapise video u orginalu ne znamo, ali znamo da se prepisi mogu nai i da se u tim prepisima pominje da je dobar deo Srbije bukvalno naikan skrivenim magazama. U zapisima popa Martina Himovia, pominju se nebrojene tajne riznice. Najpoznatije su Gargova vodenica, vodenica Korab, Gradite, Miljkovac, manastir sv. Jovan Pust, Jelenova peina, Smokova rupa, Srebrenica, arev dol, Gogin vrh, Otra uka, Suva planina, peina Zveara, peina Zmijovnica, peina Kapavica, Petera, Jagliko, Karlov kamen, Kurvin grad, Kurjaka peina itd. Sve su obeleene tajnim znacima i za svaku postoji mapa. To je, pie u zapisima, samo mali deo blaga koje se krije na prostoru Srbije. U zapisima se tvrdi da samo od apljinaca do Leskovca postoje 64 tajne magaze a u nikom i pirotskom okrugu 70 manjih ostava sa blagom. Postoji, pie jo, nevelika knjiga koja zna za 889 mesta na kojima je sakriveno, ni manje ni vie, nego 12 hiljada tovara zlata.ta bi bilo neophodno za pronalazak nekog skrovita?

Meu tragaima za velikim blagom idu od ruke na ruku karte i knjige ispisane na ovije ili jaree koe, na pergamentu i slinim materjalima. Uz nau viziju da podelimo sa vama iskustva i znanje do koga smo i sami doli kao i da otvorimo mogunost da neko doe do nekih novih saznanja koja bi kasnije bila svima od koristi. Na cilj je brzo i lako dobijanje korisne i tane informacije i da se jednostavno doe do potrebnog reenja, pa samim tim blagovremena informacija je od velikog znaaja. Komunikacija putem e-maila predstavlja mogunost lakog i brzog prenosa informacija velikom broju ljudi radi realizacije raznih poslovnih aktivnosti. Prednost ovakvog naina komunikacije je taj to ostaje dokument koji poslui za informaciju i onda kada mislite da to nije bilo tako vano, i moe dovesti do uspenog reenja.O prezentaciji

Prezentacija je nastala kao proizvod pozitivnih ideja i elja zastupljenih kod velikog broja ljudi, kao i istih razmiljanja koja se sreu i u susednim dravama: Bugarskoj, Rumuniji, Makedoniji pa ak i u Albaniji, Grkoj i Turskoj. Zamisao nam je da veliki broj prikupljenih informacija auriramo na naem sajtu i da ih kao takve predstavimo. Ovaj sajt u svom sadraju ima:

28

Legenda o blagu cara Duana interesovala i vladare pre Miloevia (2)I kralj Aleksandar traio zlatoTridesetih godina prolog veka kralj Aleksandar Karaorevi pod udnim okolnostima posetio je Pandiralo

Prie o zakopanom blagu postaju interesantne u periodima kad narod ostane bez para, odnosno, kad su mu pare potrebnije nego obino. A poslednje godine su pogodne za "zlatne groznice".

Novine ovih dana belee i prie o nagaanju ljudi da je zlatna groznica, pre nekoliko godina zahvatila i sam vrh Vojske Jugoslavije, a naravno, "po nareenju tadanjeg vrhovnog komandanta". Pria se da je sam, tadanji predsednik, Miloevi krenuo u potragu za blagom cara Duana, koji je rasporeeno u vie desetina, naravno, tajnih ostava irom Srbije.

Porodica vrednija od blaga

U Periu, selu u blizini Pandirala, ima puno i tragaa za zlatom i pria. Jedna je o nekom metaninu Lozana, koji je pronaao dva upa puna zlatnika kod Peria. To je svojoj familiji priznao tek na samrti, rekavi im da je upove odmah vratio, "jer, da sam doneo zlato u kuu, niko od vas sada ne bi bio uz mene, niti biste imali sree u ivotu. Zlato je velika prokletija".

Pria je potkrepljena i aktivnostima jedne inenjerijske jedinice kod uplje stene, u belopalanakoj optini, gde je itavo brdo uklonjeno, navodno, u potrazi za zlatom. Naravno, desilo se da tu jedinicu poseti i sam general Pavkovi, pa ko sad da razuveri tragaa za zlatom "da je vojska gradila puteve, da ih gradi irom zemlje" i "da vojska ima ozbiljnije zadatke".

A da stvar sa vojskom bude mistinija, poslednjih godina se desilo da su vrili "neke radove na iskopu kamena", pored uplje stene u belopalanakom kraju, u svrljikom ispod nekadanjeg utvrenja "Gradac", mete "zlatara" bile su i u nikom Miljkovcu, gde je nekoliko njih u ponore peine "Cerjanka" ugradilo i svoje ivote i kosti.

Zlatna groznica nije potresala vladare novije dobi, ve i one ranije. Kau da je kralj Aleksandar Karaorevi, tridesetih godina minulog veka, pohodio Svrljig i svrljike planine, odnosno konkretnije, Pandiralo, mesto gde Svrljiki Timok ponire, nedaleko od sela Peria, a opet blizu sada aktuelne uplje stene, inae, mete mnogobrojnih, i dan danas, tragaa za blagom.

29

Priu o poseti krlja Aleksandra uli smo pre tri godine od tada devedesetogodinjeg Dragoslava Jovanovia iz Perie (proverili smo ovih dana, vie nije u ivotu) kad su ovo mesto pohodili polaznici Meunarodnog etno-simpozijuma svrljike Etno radionice.

- Dojavljeno nam je da dolazi kralj, pa smo gradili veliku binu odakle bi se on obratio narodu. I, u zakazano vreme okupilo se mnogo naroda iz svrljikog i belopalanakog kraja, a kralj proe nedaleko od bine, sa mnogobrojnom svitom, i ode dalje.

Prialo se da ga je ovde interesovalo nekakvo blago i zlato, navodno, koje nosi reka koja tu ponire. Kralj je tu proao, pa otiao u neku svoju fabriku za preradu zlata na Peku - kazivao je etnolozima tada dvadesetogodinji Dragoslav Jovanovi.

latna groznica trese Doljanicu kod Velikog Gradita U grobnici zlato nevienoZlato niko nije video, ali kau da je bakra pun dukata ve u Rumuniji

- Ovaj narod je, sinko moj, stvarno poludeo, opinjen je zlatom kao da mu ono donosi sreu. A tue zlato je, koliko ja znam, prokleto ako se nae, jer je tuim znojem zaraeno. Niko nita ne radi, svi u selu samo o dukatima priaju, a ni ja ne znam ta je istina. Moe da bude, ali i ne mora. Mi smo hvalisav svet, ko bi ga znao. Moda se nekome trenutno i posreilo zlato, to samo bog zna.

Sedamdesetogodinjeg Ljubomira Petrovia, obanina, sreli smo na ulazu u Doljanicu, lepo i pitomo selo sa iskljuivo vlakim ivljem, udaljeno kilometar od magistrale Makce - Veliko Gradite. Ovde ve desetak dana ljudi nemaju miran san jer se proulo da selo lei na zakopanom turskom zlatu.

Dukati za neveste

Neveste se i danas na svadbama i okolini Poarevca daruju niskom dukata. Obiaj je ostao od starina. Nisku neveste nose oko vrata tokom seoske igranke i na taj nain se dokazuje bogatstvo porodice iz koje potie.

Sve je poelo onog trenutka kad su rumunski nadniari, radei na izgradnji porodine grobnice familije Jankovi, navodno pronali u temelju, na seoskom groblju, bakra sa deset kila zlatnih dukata.

Glas o tome kao munja se proirio selom pa je narednih dana primeena na jo pet razliitih mesta raskopana zemlja na mestu Izvor, u ataru prema eljevoj Bari vien je i jasan otisak dna bakraa u razrovanoj zemlji to je jo vie povealo znatielju metana.

30

Starina Ljubomir nam potvruje da je na njivi familije Simi, kraj koje esto uva ovce, iznenada izbila voda iz zemlje, napravio se izvor, a posle dva-tri dana na tom mestu su ostali tragovi stopala navodnih tragaa za zlatom, a zaboravili su i metalni aov.

Neobino glasan agor ljudi dopire iz seoske kafane "Kod Paneta". Nekoliko gostiju ispija svoje pie, a rumunska konobarica ih nevoljno slui. O svojim zemljacima koji su navodno na groblju pronali dukate i brzo nestali iz sela nita ne zna, kae nam lokalni prevodilac sa rumunskog na srpski jezik.- Ja mislim da su dukati ve u Rumuniji - kae nam on uz napomenu da mu ime ne pominjemo. - Verovatno je amcem prebaeno sa njegovim nalazaima, da bi izbegli carinsku kontrolu.

Kreemo putem prema groblju na kome su dukati bili zakopani. Svee izrovano zemljite. Tik uz novu betoniranu grobnicu. Zaliven joj je temelj betonom, a u tim temeljima su, kako se pria u selu, naeni davno zakopani dukati.

Na groblju desetak novih grobnica i spomenika koji su ovdanji gastarbajteri podigli sebi za ivota.- Na njivi Simia neko je kopao etvrtast bunar traei sigurno zlato - kae nam Brana Simi (65). - Da li je i ta ovde naeno ne znam, znam da je u Kaoni zlato zaista naeno dvadesetak metara daleko od kue mojih roaka Demia. Oni i danas ne mogu da preale to im je bogatstvo bilo na dohvat ruke, a nisu ga videli i nali.

Mlai Doljanianin Zoran Jankovi nekoliko puta bezuspeno je prekopavao svoje dvorite jer mu je pokojni deda ostavio u amanet obavezu da na svom imanju nae zakopano blago njegovog ukundede. Brojni pasionirani tragai za zlatom odmah su pohrlili u Doljanicu i sa najsavremenijim detektorima pretrauju teren. Ove aparate, kau nam metani, u Beu kotaju oko 70 hiljada maraka, ali su stopostotno pouzdani. U okolini Kueva i agubice devizni penzioneri povratnici iz inostranstva, kupili su detektore jer mistino Homolje, Stig i Zvid predstavljaju pravu zlatnu Meku. Ovde su Turci, kad su izgubili poslednji rat sa Srbima krajem 19. veka, sakrivali zlatnike pod vrletnim drveem, ispod kunih pragova, stoletnih hrastova i kraj lekovitih izvora. Mislili su da e se po zlato vratiti jednog dana, kad opet osvoje Srbiju. Sreom, to se nikada vie nije dogodilo.

A njihovo zakopano blago ostalo je i danas da golica znatielju Srba kao prokletstvo i elja da budu ono to nisu.

unu prugu i ovih dana trese zlatna groznica, a pohlepni i pasionirani noni tragai unitavaju sve pred sobom. Pojedina mesta, koja navodno kriju upove pune dukata, su bukvalno prekopana u poslednje tri decenije

Srodne vestiGas za ceo jug

31

Aovom lee besparicu Ceo jug besan na Vojvodinu Siromatvo gui jug NI - Bilo ih je i bie ih. Dok je neostvarenih snova o zlatu i sladunjavih matanja o bogatstvu preko noi, bie i neumornih tragaa za plemenitim metalom, ali i onih koji depove pune parama prodajui mape navodno zakopanog blaga.A tragai, onako pasionirani i pohlepni, u svojim nonim potragama za zlatom pored june pruge, unitavaju sve pred sobom. Zato su pojedina mesta podno Stare planine, u ataru Gadinog Hana, u babunikoj optini, pored puta Ni - Pirot, pa u selu Miljkovac, kod Nia, koja navodno kriju upove pune dukata, bukvalno prekopana u poslednje tri decenije.Za plemenitim metalom ne tragaju samo dobro organizovane i pripremljene grupe, ve i mnogobrojni slobodni strelci iz Nia, Leskovca, Zajeara ili Beograda. Koriste se razni detektori plemenitog metala, ali i karte kupljene u inostranstvu, na kojima su navodno ucrtana mesta koja kriju bogatstva.Metani kraja pored cariinog druma, nedaleko od Bele Palanke, priaju da su pre nekoliko godina dvojica staraca, profesionalnih tragaa za zakopanim upovima, nanjuili blago na upljem kamenu, pored puta Ni - Pirot, i to na osnovu nekakvih mapa.Dolazili su ovde tragai za zlatom iz Srbije, Bosne i ko zna otkud. Donosili su builice, burgijali uplji kamen, nekakvim instrumentima neto merili i buili i kopali gde su stigli. Naroito zimi kada su mratinske noi najdue u godini. Na meti tragaa u okolini Babunice posebno je kanjon Jerme, ali i mnogobrojne bogomolje smetene u