MKP 8 UPUTSTVO - zis.gov.rs · PDF file4 MKP8 (2007), Uputstvo za korišćenje Paragraf Strana VII OPSEG KLASIFIKACIONIH MESTA Potklase 69 – 70 21 Glavne grupe 71 22 ... Sedmo izdanje

MKP8 (2007), Uputstvo za korišćenje 3

S a d r ž a j

Paragraf StranaI U V O D 1 – 18 6

Ciljevi MKP 6 – 7 6 Istorija MKP 8 – 10 6 Reforma MKP 11 – 14 7 Pomoć u korišćenju klasifikacije 15 – 18 7

II PRIKAZ KLASIFIKACIONIH SIMBOLA 19 – 23 9

Sekcija 19 9 Klasa 20 9 Potklasa 21 9 Grupa 22 10 Potpun klasifikacioni simbol 23 11

III HIJERARHIJSKA STRUKTURA MKP 24 – 33 12

Načela hijerarhije 25 – 28 12 Dva nivoa MKP 29 – 33 12 Osnovni nivo 30 – 31 13 Napredni nivo 32 - 33 13

IV PREDSTAVLJANJE KLASIFIKACIONIH ŠEMA 34 – 41 14

Raspored glavnih grupa 35 14 Podnaslovi 36 14 Predstavljanje naslova 37 14 Uputi 38 – 40 14 Funkcije uputa 39 14 Korišćenje i tumačenje uputa 40 15 Napomene 41 16

V KORISNIČKE INFORMACIJE 42 – 52 17

Označavanje promena u odnosu na prethodna izdanja 42 – 43 17 Elektronska verzija MKP 44 – 52 17 Klasifikacione definicije 45 – 47 17 Informativna uputstva 48 18 Hemijske formule i grafičke ilustracije 49 – 51 18 Predstavljanje glavnih grupa u standardizovanom redosledu 52 18

VI TERMINOLOGIJA 53 – 66 19

Standardni izrazi 53 – 65 19 Izrazi: “obuhvaćeno” ili “predviđeno” 54 19 Izrazi koji se koriste za označavanje “ostalog” ili “nepredviđenog”

predmeta pronalaska 55 – 57

19

Izrazi koji se koriste da označe kombinovani predmet pronalaska 58 19 Izrazi: “tj.” (to jest), “npr.” (na primer) 59 – 60 19 Izrazi “A i B”, “A ili B”, “ili A ili B, ali ne oba” 61 20 Izrazi: “uopšte”, “per se”, “posebno namenjen za”, “posebno podešen za” 62 – 64 20 Izraz: “ili slično” 65 20 Rečnik 66 20

67 – 74 21

4 MKP8 (2007), Uputstvo za korišćenje

Paragraf StranaVII OPSEG KLASIFIKACIONIH MESTA

Potklase 69 – 70 21 Glavne grupe 71 22 Podgrupe 72 – 74 22

VIII PRAVILA KLASIFIKOVANJA 75 – 101 24

Informacije o pronalasku 77 – 78 24 Dodatne informacije 79 – 80 24 Tehnički predmet pronalaska 81 – 82 24 Mesta u MKP za klasifikovanje tehničkog predmeta pronalaska 83 – 84 25 Mesta koja se odnose na funkciju i ona koja se odnose na primenu 85 – 87 25 Klasifikovanje tehničkog predmeta pronalaska 88 – 101 26 Opšte napomene 88 – 91 26 Kategorije predmeta pronalaska koje nisu eksplicitno date u naslovu 92 27 Hemijska jedinjenja 93 27 Smeše hemijskih materija ili sastavi 94 27 Dobijanje ili obrada hemijskih jedinjenja 95 27 Uređaj ili postupak 96 28 Proizvodi 97 28 Višefazni postupci, industrijska postrojenja 98 28 Konstrukcijski ili funkcionalni elementi 99 28 Opšta hemijska formula 100 29 Kombinatorne biblioteke 101 29

IX VIŠESTRUKO KLASIFIKOVANJE; HIBRIDNI SISTEMI 102 – 114 30

Višestrani pristup klasifikaciji predmeta pronalaska 105 – 106 30 Šema za sekundarnu klasifikaciju 107 30 Hibridni sistem; Indeksna šema 108 – 112 30 Primena indeksnih kodova 113 – 114 32

X OBAVEZNO KLASIFIKOVANJE; NEOBAVEZNO KLASIFIKOVANJE I INDEKSIRANJE

115 – 134

33

Opšti pristup 115 – 119 33 Obavezno klasifikovanje 118 33 Neobavezno klasifikovanje; Neobavezno indeksiranje 119 33 Klasifikovanje patentnih dokumenata u različitim fazama postupka 120 – 123 33 Klasifikacija odobrenih patenata nakon postupka pretraživanja i ispitivanja 121 – 123 33 Klasifikovanje pretraženih ali neispitanih dokumenata npr. patentnih

prijava 124 – 126

34

Klasifikovanje nepretraženih patentnih dokumenata 127 – 130 34 Opšte odredbe 131 – 134 34

XI PRAVILA ZA IZBOR KLASIFIKACIONIH MESTA U MKP 135 - 155 35

Izbor potklasa 136 – 138 35 Izbor grupa 139 – 140 35 Opšte pravilo 141 – 145 36 Pravila prvenstva 146 - 154 37 Pravilo prvog odgovarajućeg mesta 147 – 150 37 Pravilo zadnjeg odgovarajućeg mesta 151 – 154 37 Posebna pravila 155 38


Paragraf Strana XII

PREZENTACIJA KLASIFIKACIONIH SIMBOLA I INDEKSNIH KODOVA NA PATENTNIM DOKUMENTIMA

156 - 161

39

XIII POSEBNA KLASIFIKACIONA MESTA ZA PREDMET PRONALASKA KOJI NIJE ADEKVATNO OBUHVAĆEN U MKP

162 – 165

41

XIV KORIŠĆENJE MKP PRI PRETRAŽIVANJU 166 – 178 42

Različiti tipovi pretraživanja 166 42 Priprema za pretraživanje 167 42 Definisanje oblasti pretraživanja 168 – 178 42

XV GLAVNA BAZA ZA KLASIFIKOVANJE PATENTNIH DOKUMENATA (MASTER CLASSIFICATION DATABASE)

179 – 182

44

XVI REČNIK 183 - 187 45

Termini i izrazi korišćeni pri klasifikovanju 183 45 Tehnički termini i izrazi korišćeni u MKP 184 - 187 48


I U V O D Ciljevi MKP; Istorija MKP; Reforma MKP; Pomoć u korišćenju klasifikacije

1. Strazburški sporazum (iz 1971. godine) o Međunarodnoj klasifikaciji patenata, koji je stupio na snagu 7. oktobra 1975. godine, predviđa zajednički sistem klasifikacije patenata i malih patenata za pronalaske, uključujući objavljene prijave patenata, autorska svedočanstva za patente i male patente (u daljem tekstu označeni opštim izrazom “patentni dokumenti”). Prema članu 1 Sporazuma uspostavljena je posebna MKP Unija. Međunarodna klasifikacija patenata se u daljem tekstu označva skraćenicom kao “klasifikacija” ili "MKP".

2. Međunarodna klasifikacija patenata je pripremljena na engleskom i francuskom jeziku. Oba teksta su podjednako verodostojna.

3. Prema članu 3(2) Strazburškog sporazuma, zvanični tekstovi MKP mogu biti pripremljeni i na drugim jezicima. Tako, na primer, celokupni tekstovi sedmog izdanja MKP objavljeni su na kineskom, hrvatskom, češkom, holandskom, nemačkom, mađarskom, japanskom, koreanskom, poljskom, portugalskom, rumunskom, ruskom, srpskom, slovačkom i španskom jeziku.

4. Članom 4(5) Sporazuma predviđeno je da se na objavljene patentne dokumente klasifikovane prema MKP, ispred klasifikacionih simbola, umesto reči “International Patent Classification”; stavi skraćenica “Int. Cl.” (kod nas se koristi skraćenica MKP).

5. Počevši od 2006. objavljeni patentni dokumenti, klasifikovani prema određenom izdanju MKP, nose oznaku godine tog izdanja u zagradi, odštampanog uz skraćenicu (videti dole naveden paragraf 161). U prethodnim izdanjima, sve do sedmog, izdanje klasifikacije je bilo naznačeno pomoću izložioca u vidu arapske brojke odštampanog uz skraćenicu. Tako, na primer, za dokumente koji su klasifikovani prema petom izdanju MKP, stoji oznaka: “Int. Cl.5” itd. Međutim, kada se koriste indeksi prvog izdanja MKP, arapska brojka “1” se ne koristi, nego samo skraćenica “Int. Cl.” (kod nas se koristi i skraćenica MKP).

CILJEVI MKP

6. MKP, kao sredstvo za jednoobraznu klasifikaciju patentnih dokumenata u međunarodnim razmerama, služi kao efektivni instrument za patentne zavode i druge korisnike koji vrše pretraživanje patentnih dokumenata s ciljem utvrđivanja novosti i ocene inventivne zamisli u prijavljenom tehničkom rešenju (uključujući procenu tehničkog napretka i korisne rezultate ili korisnost).

7. Pored toga, važna svrha MKP je da služi kao: (a) instrument za uredno čuvanje patentnih dokumenata, što olakšava pristup tehničkim i pravnim

informacijama sadržanim u njima; (b) osnova za selektivno širenje (diseminaciju) informacija svim korisnicima patentnih informacija, (c) osnova za utvrđivanje stanja tehnike u pojedinačnim oblastima tehnike; (d) osnova za izradu statistike u oblasti industrijske svojine, što sa svoje strane omogućava

određivanje nivoa razvoja različitih grana tehnike.

ISTORIJA MKP

8. Tekst prvog izdanja MKP bio je sastavljen prema odredbama Evropske konvencije o međunarodnoj klasifikaciji patenta za pronalaske iz 1954. godine. Nakon potpisivanja Strazburburškog sporazuma, Međunarodna (Evropska) Klasifikacija Patenata za pronalaske, koja je bila objavljena 1. septembra 1968. god., je od 24. marta 1971. god. smatrana i nazivana prvim izdanjem klasifikacije.

9. MKP se periodično revidira sa ciljem poboljšanja sistema klasifikacije i njenog usaglašavanja sa razvojem tehnike.


10. Prvo izdanje MKP bilo je na snazi od 1. septembra 1968. do 30. juna 1974. godine, drugo izdanje od 1. jula 1974. do 31. decembra 1979. godine, treće od 1. januara 1980. do 31. decembra 1984. godine, četvrto od 1. januara 1985. do 31. decembra 1989. godine, peto od 1. januara 1990. godine do 31. decembra 1994. godine, a šesto od 1. januara 1995. do 31. decembra 1999. godine. Sedmo izdanje je na snazi od 1. januara 2000. god. Do 31. decembra 2005. god. Ovo osmo izdanje (2006) stupilo je na snagu 1. januara 2006. godine.

REFORMA MKP

11. Klasifikacija se stvarala i razvijala dugi niz godina, uglavnom kao sredstvo za pretraživanje u papirnoj formi. Promene structure klasifikacije i metoda njene revizije i primene su bile neophodne kako bi se obezbedila njena efikasna i efektivna upotreba u elektronskom okruženju.

12. Iz tih razloga, zemlje članice MKP Unije su odlučile, 1999 godine, da reformišu klasifikaciju i uvedu prelazni period revizije u toku koga bi, paralelno sa revizijom klasifikacije, bile razrađene zahtevane promene prouzrokovane tom reformom. Prelazni revizioni period je počeo u 1999 god. i u 2005 godini je završen osnovni period reformi.

13. Sledeće glavne promene uvedene su u klasifikaciju kao rezultat tih reformi: (a) klasifikacija je podeljena na osnovni i napredni nivo, u nameri boljeg izvršenja potreba različitih

kategorija korisnika; (b) različite revizione metode su predstavljene, odnosno, za osnovni i napredni nivo, naime

trogodišnji revizioni period za osnovni nivo i neprekidna revizija naprednog nivoa; (c) kada je klasifikacija revidirana, patentni dokumenti su reklasifikovani saglasno izmenama kod

osnovng i naprednog nivoa; (d) dodatni podaci razjašnjavaju klasifikaciono unošenje ili izlaganje u više detalja kao što su

klasifikacione definicije, strukturne hemijske formule, i grafički prikazi, informativne reference, uvedeni su u elektronskoj formi klasifikacije;

(e) opšti principi i pravila klasifikacije su preispitana i prepravljena kako bi bila podesna;

14. Osmo izdanje (2006) klasifikacije predstavlja njeno prvo izdanje posle osnovnog perioda reformi. Na putu daljeg razvoja klasifikacije, novi elementi koji su rezultat te reforme će biti poboljšavani i kompletirani.

POMOĆ U KORIŠĆENJU KLASIFIKACIJE

15. U "Uputstvu za korišćenje MKP" pokušano je da se razumljivim jezikom i korišćenjem primera objasni kako treba koristiti MKP za klasifikovanje i pretraživanje patentnih dokumenata. Dopunsku pomoć u korišćenju MKP može pružiti: (a) Catchword Index (Registar ključnih reči) koji je objavljen na engleskom i francuskom jeziku, a

takođe i na drugim jezicima. (b) posebno izdanje “Tablice saglasnosti” (“Revision Concordance List”), pružaju informaciju o

tome kako je određena materija prebacivana na različita mesta u klasifikaciji kao rezultat revizije; prve tablice (objavljene 1980) odnose se na reviziju drugog izdanja, a druge tablice (objavljene 1984) odnose se na reviziju trećeg izdanja, a treće tablice (objavljene 1989) odnose se na reviziju četvrtog izdanja, a četvrte tablice (objavljene 1994) odnose se na reviziju petog izdanja, a pete tablice (objavljene 1999) odnose se na reviziju šestog izdanja, i na kraju, šeste tablice (objavljene 2005) odnose se na reviziju sedmog izdanja koje upućuju i propisuju kako preraspodeliti tehnički sadržaj među različitim izdanjima MKP. Te publikcije su namenjene kao pomoćno sredstvo korisnicima klasifikacije koji koriste drugo, treće, četvrto, peto, šesto, sedmo i osmo (2006) izdanje MKP.


16. Pomoć u korišćenju MKP i informacija kako preraspodeliti predmetnu materiju kao rezultat revizije za različita izdanja, je takođe dostupno na kompakt disku kao IPC: CLASS CD-ROM, koju je izdao Međunarodni biro WIPO (Svetska organizacija za intelektualnu svojinu) u tesnoj saradnji sa Nemačkim zavodom za patente i žigove, Ruskom agencijom za patente i žigove, i Španskim zavodom za patente i žigove. IPC: CLASS CD-ROM koja se odnosi na sedmo izdanje klasifikacije, koje se može dobiti od Svetske organizacije (verzija 4.1), sadrži svih sedam izdanja MKP na engleskom i francuskom jeziku, nekoliko izdanja na nemačkom, ruskom i španskom jeziku, registar ključnih reči, tablice saglasnosti i podatke o svim simbolima koji su bili upotrebljeni u MKP. IPC: CLASS CD-ROM koja se odnosi na osmo izdanje klasifikacije (verzija 5.0), sadrži kompletan tekst osmog izdanja MKP na engleskom i francuskom jeziku, uključujući elektronsku verziju MKP.

17. Internet verzija MKP, koja je dostupna preko sajta WIPO-a (www.wipo.int/classifications/ipc), predstavlja zvaničnu verziju osmog izdanja MKP (2006). U poređenju sa stampanom verzijom (videti dole naveden paragraf 30), internet verzija sadrži komletan tekst na engleskom i francuskom jeziku. Elektronski oblik MKP uključuje dodatne informacije koje olakšavaju upotrebu MKP, kao što su klasifikacione definicije, informativna uputstva, hemijske formule i grafičke ilustracije (videti dole navedene paragrafe od 44 do 51). Zvanični indeks ključnih reči MKP na engleskom i francuskom jeziku i elektronska verzija uputstva se takođe nalaze na WIPO-vom sajtu. Prethodna izdanja MKP su takođe dostupna putem sajta, kao i različit materijal koji pruža dodatna objašnjenja i služi kao koristan dodatak Uputstvu za korišćenje, na primer, opšte informacije o MKP i uputstva za određivanje predmeta pronalaska koji je pogodan za obaveznu i neobaveznu klasifikaciju.

18. Predlozi u vezi sa izmenama i dopunama Međunarodne klasifikacije patenata mogu se uputiti na adresu:

World Intellectual Property Organization (WIPO) 34, chemin des Colombettes

CH-1211 Geneva 20 (Switzerland) E-mail: [email protected]


II PRIKAZ KLASIFIKACIONIH SIMBOLA Sekcija; Klasa; Potklasa; Grupa; Potpun klasifikacioni simbol

SEKCIJA

19. Klasifikacija obuhvata sve oblasti znanja koje se mogu smatrati pogodnim za dobijanje patentne zaštite za pronalazak i podeljena je na osam sekcija. Sekcije predstavljaju najviši nivo u klasifikaciji. (a) Simbol sekcije - Svaka sekcija označena je jednim od velikih slova latinske azbuke od A do H. (b) Naslov sekcije - Naslov sekcije samo približno odražava njen sadržaj. Osam sekcija imaju

sledeće naslove:

A TEKUĆE ŽIVOTNE POTREBE B OBRADA I PRERADA; SAOBRAĆAJ I TRANSPORT C HEMIJA; METALURGIJA D TEKSTIL; PAPIR E GRAĐEVINARSTVO; RUDARSTVO F MAŠINSTVO; OSVETLJENJE; GREJANJE; NAORUŽANJE; MINIRANJE G FIZIKA H ELEKTROTEHNIKA

(c) Sadržaj sekcije - Iza svakog naslova sekcije dolazi pregled naslova njenih klasa i potklasa. (d) Podsekcija - Informativni naslovi u sekcijama predstavljaju podsekcije koje su naslovi bez

klasifikacionih simbola.

Primer: Sekcija A (TEKUĆE ŽIVOTNE POTREBE) sadrži sledeće podsekcije: POLJOPRIVREDA NAMIRNICE; DUVAN PREDMETI ZA LIČNU ILI KUĆNU UPOTREBU ZDRAVLJE; RAZONODA

KLASA

20. Svaka sekcija se deli na klase koje predstavljaju drugi nivo u klasifikaciji. (a) Simbol klase - Svaki simbol klase sastoji se od simbola sekcije i dvocifrenog broja.

Primer: H01 (b) Naslov klase - Naslov klase odražava sadržinu klase.

Primer: H01 OSNOVNI ELEKTRIČNI ELEMENTI (c) Sadržaj klase - Neke klase imaju kratak sadržaj koji predstavlja samo informativni sažetak koji

daje širok pregled sadržaja te klase.

POTKLASA

21. Svaka klasa se sastoji od jedne ili više potklasa koje predstavljaju treći nivo klasifikacije. (a) Simbol potklase - Svaki simbol potklase sastoji se od simbola klase iza kojeg stoji veliko slovo.

Primer: H01S (b) Naslov potklase - Naslov potklase s maksimalnom tačnošću određuje sadržinu potklase.

Primer: H01S NAPRAVE SA PRIMENOM STIMULISANIH EMISIJA (c) Sadržaj potklase - Većina potklasa imaju sadržaj koji predstavlja samo informativni sažetak

koji daje širok pregled sadržaja te potklase. Elektronska verzija MKP pruža korisnicima pregled saržaja potklasa koji je takođe uređen prema složenosti predmetne materije (videti dole naveden paragraf 52).

(d) Podnaslovi – Kada se veliki deo potklase odnosi na sličnu materiju, na početku tog dela mogu se naći podnaslovi koji upućuju da određeni predmet materije.


GRUPA

22. Svaka potklasa se deli na podrazdele koji se u daljem tekstu označavaju kao “grupe”, koje su ili glavne grupe (tj., četvrti hijerarhijski nivo klasifikacije) ili podgrupe (tj. niži hijerarhijski nivo koji zavisi od nivoa glavne grupe u MKP). (a) Simbol grupe - Svaki simbol grupe sastoji se od simbola potklase iza koga slede dva broja

razdvojena kosom crtom. (b) Simbol glavne grupe - Simbol svake glavne grupe sastoji se od simbola potklase iza koga sledi

jednocifreni do trocifreni broj, kosa crta i broj 00. Primer: H01S 3/00

(c) Naslov glavne grupe - Naslov glavne grupe precizno definiše oblast predmetne materije u okviru opsega date potklase koja se smatra korisnom za pretraživanje. Simboli i naslovi glavnih grupa u MKP su odštampani masnim slovima.

Primer: H01S 3/00 Laseri (d) Simbol podgrupe - Podgrupe čine podrazdele podređene glavnim grupama. Simbol svake

podgrupe sastoji se od simbola potklase iza koga sledi jednocifren, dvocifren ili trocifren broj glavne grupe, kojoj je podređena data podgrupa, kose crte i bar dve cifre koje se razlikuju od 00.

Primer: H01S 3/02 Svaku treću ili sledeću po redu cifru posle kose crte treba shvatiti kao dalje decimalno deljenje prethodne cifre, npr. podgrupa sa simbolom 3/036 treba da stoji iza podgrupe 3/03, a ispred podgrupe 3/04, a podgrupa sa simobolom 3/0971 treba da stoji iza podgrupe 3/097, a ispred podgrupe 3/098.

(e) Naslov podgrupe - Naslov podgrupe tačno definiše oblast predmetne materije u granicama opsega njene glavne grupe, koja se smatra korisnom za pretraživanje pronalaska. Ispred naslova podgrupa stavlja se jedna ili više tačaka koje pokazuju hijerarhijski položaj te podgrupe, tj. pokazuje da svaka podgrupa obrazuje podrazdel najbliže grupe iznad nje, a koja ima jednu tačku manje (videti paragrafe od 25 do 28). Naslov podgrupe najčešće je potpun izraz i tada počinje velikim slovom. Naslov podgrupe počinje malim slovom ako se čita kao nastavak naslova sledeće više grupe, tj. one koja ima tačku manje. U svim slučajevima, naslov podgrupe mora se shvatiti kao zavisan od naslova grupe i ograničen naslovom grupe pod kojom je određen.

Primeri: H01S 3/00 Laseri H01S 3/14 · karakteristični po materijalu koji se koristi kao aktivna sredina

Naslov podgrupe 3/14 treba čitati kao: Laseri karakteristični po materijalu koji se koristi kao aktivna sredina.

H01S 3/05 · konstrukcija ili oblik optičkih rezonatora Naslov podgrupe 3/05 predstavlja potpun izraz, ali usled svoje hijerarhijske pozicije ova grupa je ograničena na konstrukciju ili oblik optičkih rezonatora za lasere.


POTPUN KLASIFIKACIONI SIMBOL

23. Kompletan klasifikacioni simbol se sastoji od kombinacije simbola koji predstavljaju sekciju, klasu, potklasu i glavnu grupu ili podgrupu.

Primer:

A 01 B 33/00 Glavna grupa – četvrti nivo Sekcija – prvi nivo ili Klasa – drugi nivo 33/08 Podgrupa – niži nivo Potklasa – treći nivo Grupa Primedba prevodioca:

U engleskom izdanju “Uputstva za korišćenje MKP” je usvojeno da se početak naslova podgrupa, koji predstavlja samostalan, potpun izraz, piše velikim slovom. Početak naslova podgrupa, u slučaju kada on predstavlja nastavak naslova prethodne podgrupe koja je po hijerarhiji starija, piše se malim slovom. Ovakav način izražavanja ne odgovara lingvističkim karakteristikama srpskog jezika, te su u ovom izdanju MKP učinjene izmene u vezi upotrebe velikih slova. Podgrupe, čiji naslovi u engleskom originalu počinju velikim slovom, u srpskom izdanju se navode u prvom padežu. Podgrupe, čiji naslovi počinju malim slovom, se navode u odgovarajućem zavisnom padežu (sa predlogom ili bez njega).


III HIJERARHIJSKA STRUKTURA MKP Načela hijerarhije; Dva nivoa MKP – osnovni nivo, napredni nivo

24. MKP predstavlja hijerarhijski klasifikacioni sistem. Sadržaj nižih hijerarhijskih nivoa predstavljaju podrazdele sadržaja viših hijerarhijskih nivoa kojima su niži nivoi podređeni.

NAČELA HIJERARHIJE

25. Pomoću MKP napravljena je podela kompletnog tehničkog znanja na hijerarhijske nivoe, tj., sekcije, klase, potklase, glavne grupe i podgrupe u opadajućoj hijerarhiji.

26. Hijerarhija među podgrupama određena je samo brojem tačaka koje stoje ispred naslova, a ne označavanjem podgrupa brojevima.

Primer: G01N 33/483 · · fizička analiza biološkog materijala 33/487 · · · tečnog biološkog materijala 33/49 · · · · krvi 33/50 · · hemijska analiza biološkog materijala, npr. krv

Ovaj primer pokazuje da trocifrena podgrupa 33/487 sa tri tačkice je hijerarhijski nadređena od dvocifrene podgrupe 33/49 sa četiri tačkice, a da je trocifrena podgrupa 33/483 sa dve tačkice istog hijerarhijskog nivoa kao dvocifrena podgrupa 33/50 sa dve tačkice.

27. Tačke se takođe koriste umesto naslova hijerarhijski neposredno nadređenih grupa kako bi se izbeglo ponavljanje.

Primer: H01S 3/00 Laseri 3/09 · postupci ili uređaji za pobuđivanje, npr. pumpanje 3/091 · · optičkim pumpanjem 3/094 · · · koherentnim svetlom

Bez korišćenja hijerarhijskih nivoa, tekst podgrupe H01S 3/094 trebalo bi da bude: “postupci ili uređaji za pobuđivanje laserima pomoću optičkog pumpanja, koherentnim svetlom”.

28. Hijerarhijska klasifikacija koja se odnosi na podgrupu H01F 1/053 je prikazana u sledećem primeru:

Sekcija H ELEKTROTEHNIKA Klasa H01 OSNOVNI ELEKTRIČNI ELEMENTI Potklasa H01F MAGNETI Glavna grupa H01F 1/00 Magneti ili tela magneta karakteristična po upotrebljenom materijalu Podgrupa s jednom tačkom 1/01 · od neorganskih materijala Podgrupa s dve tačke 1/03 · · karakterističnih po njihovoj koercitivnosti Podgrupa s tri tačke 1/032 · · · · od tvrdih magnetnih materijala Podgrupe s četiri tačke 1/04 · · · · metala ili legura Podgrupa s pet tačaka 1/047 · · · · · legura karakterističnih po njihovom sastavu Podgrupa s šest tačaka 1/053 · · · · · · koje sadrže retke zemne metale

Grupa H01F 1/053 praktično se čita kao: “magneti od neorganskih materijala karakterističnih po njihovoj koercitivnosti, koji se sastoje od tvrdih magnetnih legura, naročito koji sadrže retke zemne metale”.

DVA NIVOA MKP

29. Kako bi se zadovoljile potrebe različitih vrsta korisnika, počevši od ovog izdanja, MKP predstavlja sistem koji se sastoji od osnovnog i naprednog nivoa. Principi i pravila MKP opisani u dole navedenim paragrafima, se jednako mogu primeniti na oba nivoa, međutim, različite revizione procedure su primenjene na osnovni i na napredni nivo, dok je obezbeđena saglasnosti između ta dva nivoa


Osnovni nivo

30. Od nacionalnih Zavoda za intelektualnu svojinu se zahteva da klasifikuju objavljene patentne dokumente bar prema osnovnom nivou. Osnovni nivo je namenjen za opšte informativne svrhe, na primer, diseminaciju informacija i za pretraživanje manjih nacionalnih zbirki patentnih dokumenata. Osnovni nivo uključuje samo visoke hijerarhijske nivoe klasifikacionog sistema: sekcije, klase, potklase, glavne grupe i u nekim poljima tehnike, podgrupe sa malim brojem tačaka. Štampana verzija MKP uključuje samo osnovni nivo klasifikacije.

31. Revizione dopune osnovnog nivoa se ne uključuju sve do sledećeg izdanja osnovnog nivoa MKP.

Napredni nivo

32. Napredni nivo je namenjen za pretraživanje velikih međunarodnih zbirki patentnih dokumenata. Klasifikovanje patentnih dokumenata prema naprednom nivou nije obavezno, ali svaki patentni zavod može izabrati da li će koristiti napredni nivo za klasifikovanje svojih objavljenih patentnih dokumenata. Detaljnija podela naprednog nivoa je u saglasnosti sa osnovnim nivoom i predstavlja njeno prošireno izdanje (tj. sadrži dodatne podgrupe MKP). Napredni nivo može na nivou potklasa i glavnih grupa da sadrži nove unose koji će tek u narednom izdanju postati deo osnovnog nivoa MKP.

33. Revizione dopune kod naprednog nivoa se pripremaju ubrzanim postupkom i neprekidno se uvode u napredni nivo MKP.


IV PREDSTAVLJANJE KLASIFIKACIONIH ŠEMA Podnaslovi; Predstavljenje naslova; Uputi; Napomene

34. Sa ciljem da se omogući lakše korišćenje Klasifikacije, u tekstu se mogu naći različiti elementi i naznake koji služe kao dodaci hijerarhijski povezanim klasifikacionim unosima.

RASPORED GLAVNIH GRUPA

35. Glavne grupe u svakoj potklasi su raspoređene po redosledu koji ima za cilj da bude od pomoći korisniku. Za novije potklase, glavne grupe su generalno raspoređene od najkompleksnije, ili visoko specijalizovane, do najmanje kompleksne predmetne materije. Ostale glavne grupe tj. “residual main group” (npr., “nije predviđeno na drugom mestu”) su smeštene na kraju šeme (videti takođe dole naveden paragraf 52).

PODNASLOVI

36. Kada više uzastopnih glavnih grupa u okviru klasifikacione šeme obrađuju srodnu materiju, obično ispred prve od glavnih grupa se može naći “podnaslov”. “Podnaslov” predstavlja kratak podvučen iskaz koji označava predmet pronalaska koji se nalazi u svim glavnim grupama za koje je relevantan (videti, na primer, podnaslov “Plugovi” ispred grupe A01B 3/00). Podnaslov se odnosi na sve grupe koje slede posle njega sve do narednog podnaslova ili horizontalne linije koja se koristi u slučajevima kada grupe, koje iza nje slede, obuhvataju drugu materiju za koju podnaslov nije predviđen (videti, na primer, liniju posle grupe A01B 75/00). U izuzetnim slučajevima podnaslov se može uvesti za samo jednu glavnu grupu.

PREDSTAVLJANJE NASLOVA

37. Naslovi klasifikacionih mesta mogu da ukažu na dati sadržaj pomoću jedne rečenice ili više međusobno povezanih rečenica (videti dole naveden paragraf 61). Međutim, naslovi mogu da ukažu na dati sadržaj pomoću dva ili više različitih delova rečenica, odvojenih tačkom i zarezom. Ove delove rečenice treba shvatiti kao nezavisne, odvojene naslove. Ovaj tip naslova se koristi kada se smatra poželjnim da se odvojeni i različiti tehnički predmeti zajednički obrade, a koji se ne mogu u prihvatljivom obliku obuhvatiti samo jednom rečenicom.

Primeri: A42C 5/00 Pribori ili opreme za šešire A41D 10/00 Pidžame; Spavaćice

UPUTI

38. Naslov klase, potklase ili grupe, podnaslova ili napomene (videti dole naveden paragraf 41) može da sadrži rečenicu u zagradi koja upućuje na drugo mesto u MKP. Takva rečenica, koja se naziva uput, pokazuje da je određena predmetna materija obuhvaćena i na drugom mestu ili mestima u MKP.

Primer: A01F7/00 Vršalice (sa gruvačima A01F 9/00)

Funkcije uputa

39. Uput može imati jednu od sledećih funkcija: (a) Ograničenje obima - Ovaj tip uputa se naziva ograničavajući uput i on posebno ukazuje na to

da se predmetna materija određena uputom, bez obzira na to što je obuhvaćena tekstom tog mesta, takođe odnosi i na drugo mesto u sistemu MKP, na koje upravo taj uput ukazuje. Ovakav tip uputa je izuzetno važan za pravilno razumevanje i korišćenje mesta na kome se takav uput javlja (vidi, npr. grupu A01F 7/00 i uput za nju). Ograničavajući uput: (i) isključuje naznačeni predmet pronalaska iz obima datog mesta u MKP u slučaju kada bi taj

predmet pronalaska inače ispunio sve zahteve predviđene datim mestom ili definicijom, tj. kada bi bio obuhvaćen tim mestom; i

(ii) ukazuje na mesto ili mesta gde je predmet pronalaska klasifikovan.


(b) Ukazivanje na prednost - Uput koji ukazuje na to da neko drugo mesto “ima prednost” se koristi kada se predmetna materija može klasifikovati na dva mesta, ili kada su različiti aspekti predmetne materije obuhvaćeni različitim mestima a poželjno je da se takav predmetna materija klasifikuje na jednom mestu (videti, npr. grupu A01B 35/0). Takvo ukazivanje na prednost najčešće se javlja na nivou podgrupe; u nekim slučajevima, ako se to podjednako odnosi na nekoliko podgrupa, ukazivanje na prednost može se zameniti napomenom na višem nivou (videti, na primer, Napomenu (2) posle naslova potklase A61M). Uputi koji ukazuju na prednost su, u stvari, vrsta ograničavajućeg uputa.

(c) Informativno uputstvo - U nekim slučajevima, uput ukazuje, u informativne svrhe, gde se može naći srodna predmetna materija (videti, na primer, grupu A61H 33/14). Informativni uput ukazuje na lokaciju date materije koja može da bude od značaja za pretraživanje, ali čija predmetna materija nije u okviru datog mesta u MKP gde se taj uput javlja.

Ograničavajući uputi (kao što je definisano u gore navedenom tekstu pod (a) i (b)) su uključeni kako u klasifikacionu šemu tako i u njenu elektronsku verziju, u različitim formatima. Kako bi se održala čitljivost klasifikacione šeme dok se sa druge strane uvećava količina informacija korisnih za pretraživanje, informativni uputi se u sve većoj meri uklanjaju iz klasifikacione šeme i prebacuju u elektronsku verziju MKP-a (takođe videti dole naveden paragraf 48).

Korišćenje i tumačenje uputa

40. Pri korišćenju i tumačenju uputa treba voditi računa o sledećem: (a) Uput obično stoji na kraju teksta rubrike, upotpunjuje ga i odnosi se na čitav taj tekst. Ako se

tekst rubrike sastoji iz dva ili više delova rečenice, uput se stavlja iza poslednjeg dela rečenice na koji se odnosi. Izuzetno u nekim slučajevima, uput se ne odnosi na sve delove, iako se iz samog sadržaja uputa vidi kome delu pripada.

Primer: A47C STOLICE (sedišta specijalno prilagođena za vozila B60N 2/00); SOFE; POSTELJE (tapetarski radovi uopšte B68G)

(b) Uput koji sledi iza naslova klase, potklase ili iza teksta grupe odnosi se na sve hijerarhijski potčinjene rubrike, odnosno mesta.

(c) Uput koji se nalazi u podnaslovu ili napomeni odnosi se na sve grupe koje su obuhvaćene tim podnaslovom ili napomenom.

(d) Pri upućivanju sa jedne grupe na drugu grupu u istoj potklasi, navodi se samo broj te grupe bez pominjanja oznake potklase.

Primer: B62L 3/00 Uređaji za aktiviranje kočnica (uređaj za aktiviranje kočnica suprotnim kretanjem 5/00; gipka vratila sa gipkim omotačem tipa “Bowden” F16C 1/10); Njihov raspored

(e) Kada se jedna grupa navodi, to obično može biti samo grupa koja najviše odgovara, ali ne mora biti i jedina u kojoj obrađena tematika treba ili može biti klasifikovana. Takođe treba imati na umu i sve druge grupe hijerarhijski podređene grupi prikazanoj u uputu.

(f) Kada se u jednom uputu spominju dve ili više različitih materija koje se odnose na isto mesto, one se razdvajaju zarezom, a klasifikacioni simboli za to mesto se stavljaju na kraj tog uputa.

Primer: A01M 21/00 Uređaji za uništavanje nepoželjnog bilja, npr. korova (biocidi, regulatori rasta biljaka A01N 25/00)

(g) Uputi koji ukazuju na različite predmete koji se odnose na različita mesta u MKP razdvajaju se tačkom i zarezom i treba ih smatrati nezavisnim jedan od drugog.

Primer: A01K 1/00 Smeštaj životinja; Oprema za to (građevinske konstrukcije, karakteristike zgrada E04; provetravanje zgrada F24F)


Izuzetak je u slučajevima kada je glavni deo teksta takvih uputa isti; u tom slučaju opšti deo teksta dva uputa navodi se samo jedanput, a različiti klasifikacioni simboli razdvajaju se zarezom.

Primer: A01H 3/00 Postupci za modifikaciju fenotipova (4/00 ima prednost; uticanje na rašćenje biljaka bez stvaranja novih biljnih vrsta, nehemijski A 01 G 7/00, hemijski A01N 25/00 do 65/00).

NAPOMENE

41. Napomene služe da definišu ili objasne određene reči, rečenice, da odrede obim mesta, ili da ukažu na način na koji treba klasifikovati predmet pronalaska. Napomene se mogu odnositi na sekciju, podsekciju, klasu, potklasu, podnaslov ili grupu.

Primer: F42 Iako su simulatori načelno u G09, F42 obuhvata sredstva za obuku ili vežbu koja mogu imati karakter simulacija.

B22F Izraz “metalni prahovi“ obuhvata prahove koji sadrže znatne količine nemetalnih materija.

B01J 31/00 Pri klasifikovanju u ovu grupu prisustvo vode se zanemaruje. Ove napomene se primenjuju samo na mestima u MKP na kojima su sadržane, a u slučaju nesklada sa opštim pravilima njima se daje prednost.

Bilo koje informacije koje se nalaze u napomenama koje su u vezi sa nivoom sekcije, podsekcije ili klase u MKP se takođe nalaze i u okviru definicija potklase na čiji opseg ta informacija ima uticaj (videti dole navedene paragrafe od 45 do 47).


V KORISNIČKE INFORMACIJE Označavanje promena; Elektronska verzija MKP – klasifikacione definicije, informativna uputstva,

hemijske formule i grafičke ilustracije, glavne grupe u standardizovanom redosledu

OZNAČAVANJE PROMENA U ODNOSU NA PRETHODNA IZDANJA

42. Da bi se pomoglo korisniku, tekst MKP je predstavljen tako da su označene vrste promena koje su uvedene u odnosu na prethodna izdanja.

U ovom izdanju MKP su upotrebljene sledeće oznake: (a) Tekst koji je napisan kosim slovima je u odnosu na sedmo izdanje MKP, ili

(i) nov, ili (ii) izmenjen (u tekstu ili u hijerarhijskom položaju) tako da ta izmena utiče na opseg jedne ili

više grupa, ili (iii) izbrisan (videti dole navedenu napomenu pod (d)).

(b) Arapski broj u uglastim zagradama (npr. [4] ili [7] ) na kraju zapisa, označava izdanje MKP u kome je zapis bio u odnosu na prethodno izdanje ili je (i) nov, ili (ii) izmenjen (u tekstu ili u hijerarhijskom položaju) tako da ta izmena utiče na opseg jedne ili

više grupa. (c) Iza jednog te istog zapisa mogu da slede dva ili više arapska broja u uglastim zagradama (npr.

[4,7] ili [2,4,6]). (d) Simboli grupa koje su izbrisane, tj. grupa, koje su postojale u sedmom izdanju MKP ali ne

postoje u osmom izdanju, naznačeni su kosim štampanim slovima gde je predmetna materija prebačena ili obuhvaćena u osmom izdanju MKP.

Simboli grupa koje su izbrisane u sedmom ili prethodnim izdanjima (tj. koji nisu postojali u sedmom izdanju) se ne pojavljuje u osmom izdanju.

43. Kao dodatak gore navedenim naznakama, napredni nivo MKP, koji je dostupan samo u elektronskom obliku MKP, sadrži sledeće naznake koje su vezane za dopune i izmene naprednog nivoa (videti gore naveden paragraf 33): (a) Tekst, koji je nakon izdavanja osmog (2006) izdanja unet ili izmenjen (u tekstu ili u

hijerarhijskom položaju) tako da je ta izmena uticala na opseg jedne ili više grupa, naznačen je kosim slovima.

(b) Simboli grupa, koje su nakon izdavanja osmog (2006) izdanja izbrisane, naznačene su kosim slovima i javljaju se tamo gde je predmetna materija prebačena ili gde je obuhvaćena.

(c) Šestocifreni broj u uglastim zagradama (na primer 2006.3) na kraju unosa, označavaju godinu i mesec kada su izvršene izmene i dopune u naprednom nivou kao što je rečeno u gore navedenim napomenama (a) i (b).

ELEKTRONSKA VERZIJA MKP

44. Određene informacije su dostupne samo u elektronskoj verziji MKP i ne nalaze se u štampanom izdanju. One su dostupne putem hiperlinkova koji se nalaze u tekstu MKP. Elektronska verzija sadrži različite podatke koji ilustruju tekst MKP ili daju detaljnija objašnjenja i imaju nameru da omoguće bolje razumevanje i lakše korišćenje MKP.

Klasifikacione definicije

45. Iako se opseg klasifikacionih mesta može utvrditi iz naslova sa pratećim uputima i napomenama koje su predstavljene u klasifikacionoj šemi, preporučuje se korišćenje klasifikacionih definicija kako bi se tačno razgraničila materija kojom se bavi dato klasifikaciono mesto. Klasifikacione definicije pružaju dodatne infomacije u odnosu na tekst u MKP i služe kako bi se on razjasnio ali ne menjaju opseg datog klasifikacionog mesta.


46. Klasifikacione definicije su predstavljene tako da prate određenu strukturnu formu čiji je najznačajniji deo sama definicija koja daje detaljnija objašnjenja opsega klasifikacionog mesta. U iskazu definicije, korišćene su relevantne reči i rečenice koje mogu da budu alternativne u odnosu na one korišćene u naslovima i patentnim dokumentima klasifikovanim na datom klasifikacionom mestu. Klasifikacione definicije takođe sadrže i druge delove kao što su objašnjenja ograničavajućih i informativnih uputa vezanih za naslove u MKP, tumačenje specijalnih klasifikacionih pravila koja se tiču klasifikacionog mesta i definicija korišćenih na tom klasifikacionom mestu.

47. U ovom izdanju MKP, klasifikacione definicije su date samo za ograničeni broj potklasa. U daljem razvoju MKP, klasifikacione definicije će biti razrađene za sve odgovarajuće potklase i za glavne grupe i podgrupe.

Informativna uputstva

48. Informativna uputstva koja označavaju položaj predmetne materije, koja može biti od značaja za pretraživanje, se progresivno uvode u elektronski oblik MKP. Ona ne ograničavaju opseg klasifikacionih mesta za koja su vezana već imaju namenu da pomognu pri patentnom pretraživanju.

Hemijske formule i grafičke ilustracije

49. U oblastima MKP vezanim za opštu i primenjenu hemiju od velikog značaja su hemijske strukturne formule koje omogućavaju vizuelno predstavljanje sadržaja klasifikacionog mesta. One su uvedene u klasifikacionu šemu u ograničenom broju u odnosu na klasifikacione unose u slučajevima kada je njihovo postojanje neophodno za definisanje ili tumačenje opsega njihovih podređenih unosa (videti, npr., glavnu grupu C07D 499/00).

50. U elektronsku verziju MKP su uvedene mnoge dodatne hemijske strukturne formule. One služe kao ilustracije, putem primera, i kao pomoć pri razumevanju sadržaja oblasti u MKP vezanih za hemiju. Hemijske formule su dostupne za razgledanje putem hiperlinkova koji se nalaze u relevantnim klasifikacionim unosima.

51. Druge grafičke ilustracije, koje služe kao dodatna pojašnjenja, su takođe uvedene u elektronsku verziju MKP (videti, npr., grafičke ilustracije u glavnoj grupi F23B 50/00).

Predstavljanje glavnih grupa u standardizovanom redosledu

52. Redosled glavnih grupa u MKP nije standardizovan u generalnom smislu. Kako bi se omogućila dodatna pomoć pri klasifikovanju, u elektronskoj verziji MKP je uvedeno alternativno predstavljanje koje prati standardizovani redosled glavnih grupa u MKP potklasama. Ovaj standardizovani redosled se drži principa polaženja od složenije do manje složene materije i od specijalizovanog do nespecijalizovanog predmeta pronalaska u potklasama i dostupan je putem hiperlinkova koji se nalaze u datim potklasama. Na ovaj način je moguć prikaz, u elektronskoj verziji MKP, glavnih grupa u numeričkom redosledu koje su trenutno prisutne u MKP ili u standardizovanom redosledu, prema izboru samog korisnika.


VI TERMINOLOGIJA Standardni izrazi; Rečnik

STANDARDNI IZRAZI

53. Svođenje različitih formulacija i izraza u MKP na jednobrazan oblik pokazalo se mogućim samo u ograničenom broju formulacija. Objašnjenja tih standarizovanih izraza koji su korišćeni u MKP je dato u daljem tekstu. Kad god se standardni izraz pojavi u tekstu elektronske verzije MKP moguće je putem hiperlinka doći do objašnjenja vezanog za taj izraz.

Izrazi: “obuhvaćeno” ili “predviđeno”

54. Izraz “predviđen u” određenom klasifikacionom mestu, znači da dati predmet pronalaska ima takve karaktristike koje omogućavaju njegovo klasifikovanje na tom mestu (videti, npr. A41F 18/00). Izraz “predviđeno” ima isto značenje kao i izraz “obuhvaćeno” (videti, npr., grupu B60Q 11/00).

Izrazi koji se koriste za označavanje “ostalog” ili “nepredviđenog” predmeta pronalaska

55. Izraz “nije predviđen na drugom mestu”, ili slični izrazi koji se javljaju u naslovu grupa, znači da predmet u pitanju “nije predviđen ni u jednoj drugoj grupi u istoj potklasi, kao ni u jednoj drugoj potklasi” (videti, na primer B65D 51/00). Taj izraz ima slično značenje kada se javlja u naslovu klase ili potklase. Međutim, upotreba ovog izraza u naslovu glavne grupe se ne odnosi na opseg potklase kao što je dalje naznačeno u paragrafu 69.

56. Grupe u čijem tekstu stoji izraz “... nije predviđen u grupama ...” obuhvata predmet pronalaska koji nije obuhvaćen datom grupom. Grupe u čijem tekstu stoji izraz “ostalo“ obuhvataju samo predmet pronalaska koji nije predviđen u drugim srodnim grupama, npr. na istom hijerarhijskom nivou u okviru potklasa ili grupa (videti, na primer A41 F13/00, B05C 21/00, respektivno).

57. Postoji veliki broj potklasa u kojima su sadržane ostale glavne grupe koje predviđaju predmet pronalaska u okviru opsega potklase a koji nije obuhvaćen nijednom drugom glavnom grupom te potklase. Takve ostale glavne grupe su obično smeštene na kraju potklase.

Izrazi koji se koriste da naznače kombinovani predmet pronalaska

58. Izvestan broj potklasa sadrži glavne grupe čiji je predmet pronalaska određen kao “obuhvaćeno sa više od jedne glavne grupe” ili sličnom formulacijom. Takve grupe sadrže samo predmet pronalaska koji se sastoji od kombinacije karakteristika koje nisu obuhvaćene u celosti jednom određenom grupom, npr., C05B 21/00. Dodatno, u velikom broju potklasa, nalaze se glavne grupe u kojima je predmet pronalaska određen kao “… nije obuvaćen sa ni jednom od glavnih grupa…” ili sličnom formulacijom. Ovaj tip grupa obuhvata: − predmet pronalaska koji se sastoji od kombinacije karakteristika koje nisu obuhvaćene u celosti

jednom određenom grupom, i − predmet pronalaska koji nije obuhvaćen ni jednom od grupa u određenom opsegu.

Izrazi: “tj.” (to jest), “npr.” (na primer)

59. Izraz “tj.” koristi se u smislu “naime”, a dve fraze spojene tim izrazom treba smatrati ekvivalentnima, tj. jedna fraza bi predstavljala definiciju pojma u drugoj frazi.

Primer: A01D 41/00 Kombajni, tj. žetelice ili kosačice kombinovane sa uređajima za vršidbu

60. Izraz “npr.” ne ograničava smisao prethodne fraze, nego je samo objašnjava pružajući jedan ili više primera. Ovaj izraz se koriste u sledeće svrhe: (a) Kako bi se dala tipična ilustracija predmeta pronalaska obuhvaćenog prethodnom formulacijom.

Primer: A42C 5/00 Pribori ili opreme za šešire, npr. trake


(b) Kako bi se skrenula pažnja na činjenicu da ono što sledi posle “npr.” je definitivno uključeno i obuhvaćeno prethodnom formulacijom iako to možda nije očigledno.

Primer: B62B 7/00 Dečja kolica; Kolica sa jednom osovinom, npr. kolica za lutke (c) Kako bi se naznačila tematika koja ukazuje na oblast obuhvaćenu grupom, ali za koju ne

postoji posebna podgrupa sa većim brojem tačaka. Primer: G02B 6/122 · · · osnovni optički elementi, npr. putanje (linije) svetlovoda

6/124 · · · · geodetska sočiva ili integrisane mreže 6/125 · · · · kolena, grananja ili ukrštanja

Izrazi “A i B”, “A ili B”, “ili A ili B, ali ne oba”

61. Izraz: − “A i B” podrazumeva prisustvo oba, A i B u datom primeru ili izrazu; − “A ili B” podrazumeva prisustvo A ili prisustvo B, ili prisustvo A i B u datom primeru ili

izrazu; − “ili A ili B, ali ne oba” podrazumeva prisustvo A ili prisustvo B, ali ne i prisustvo A i B u datom

primeru ili izrazu.

Izrazi: “uopšte”, “per se”, “posebno namenjen za”, “posebno podešen za”

62. Izraz “uopšte” se koristi kako bi se naznačilo da se predmet posmatra u odnosu na opšte karakteristike zanemarujući njegovu posebnu primenu, specijalnu prilagođenost ili posebne namene, kao što je definisano u dole navedenom paragrafu 85(a).

63. Izraz “per se” ili “kao takav”označava da se razmatra samo predmet kao takav, a ne kombinacija u kojoj je on njen deo.

Primer: U grupi G01T 3/08 koja obuhvata merenje zračenja fluksa neutrona, sa poluprovodnim detektorima osetljivim na zračenje, uput (poluprovodni detektori H01L 31/00) znači da se predmet tehničkog sadržaja jedino odnosi na poluprovodne detektore obuhvaćene grupom H01L 31/00 a klasifikovan je u grupi G01T 3/08 kada se tehnički sadržaj odnosi na kombinaciju drugih elemenata uređaja za merenje zračenja fluksa neutrona.

64. Izraz “posebno namenjen za” odn. “posebno prilagođen za” se koristi da se naznači da je razmatrani predmet modifikovan ili posebno konstruisan u određenu svrhu ili za određenu namenu, kao što je definisano u dole navedenom u paragrafu 85(b).

Primer: A47D NAMEŠTAJ, POSEBNO NAMENJEN ZA DECU A01K 63/02 · prihvatane posude za prenos žive ribe

Izraz “ili slično”

65. Izraz “ili slično” ponekad se koristi kako bi se naglasilo da razmatrano mesto klasifikacije nije ograničeno samo tematikom koja je formulisana na određen način, već da takođe obuhvata sličnu tematiku koja u suštini ima iste karakteristike.

Primer: A01D 3/00 Neabrazivni uređaji za oštrenje ručnih kosa, srpova ili slično

REČNIK

66. Na kraju Uputstva za korišćenje MKP nalazi se Rečnik koji se sastoji iz dva dela. Prvi deo obuhvata termine koji se odnose na klasifikaciju i izraze koji se odnose na principe i pravila klasifikacije koji su često korišćeni u ovom Uputstvu. Drugi seo Rečnika obuhvata tehničke izraze i termine koji su korišćeni u samoj MKP.


VII OPSEG KLASIFIKACIONIH MESTA Potklase; Glavne grupe; Podgrupe

67. Opseg bilo kog klasifikacionog mesta uvek treba tumačiti u okviru njegovih hijerarhijski superiornih mesta.

68. Naslovi sekcija, podsekcija i klasa samo približno prikazuju njihov sadržaj i obično ne pružaju tačnu predstavu o tematici obuhvaćenoj u tim sekcijama i klasama. Uopšte, naslovi sekcija ili podsekcija vrlo slobodno određuju suštinu tematike, odnosno predmeta smeštenih u datu sekciju MKP, a naslov klase sadrži samo opšte upute za predmete obuhvaćene u potklasama te klase. Suprotno naslovima sekcija i klasa, naslovi potklasa, uzimajući u obzir sve upute ili napomene, maksimalnom tačnošću određuju suštinu tematike obuhvaćene u potklasama. Naslovi glavnih grupa i podgrupa uzimajući u obzir sve upute ili napomene koji se na njih odnose, maksimalno tačno određuju tematiku obuhvaćenu u tim glavnim grupama i podgrupama (videti primer koji se nalazi u gore navedenom paragrafu 28).

POTKLASE

69. Stvarna oblast obuhvaćena jednom potklasom određena je skupom sledećih elemenata: (a) Naslovima potklasa, koji sa malim brojem reči i što tačnije opisuje suštinu razmatranih

predmeta tehnike izdvajajući ih iz celine predmeta obuhvaćenih u MKP. Ti tehnički predmeti određuju tematiku date potklase i svih grupa i podgrupa koje u nju spadaju.

(b) Raznim ograničavajućim uputima koji sledi posle naslova potklase ili klase. Ovi uputi ukazuju na to da su određeni delovi tematike, opisani u naslovu, u nadležnosti neke druge potklase i, prema tome, isključeni iz date klase ili potklase. Ovi delovi mogu da čine značajan deo tematike opisane u naslovu pa su, prema tome, ograničavajući uputi na neki način podjednako važni kao i sami naslovi. Tako, na primer, u potklasi A47D -NAMEŠTAJ POSEBNO NAMENJEN ZA DECU - znatan deo tematike, uglavnom školske klupe ili stolovi, je isključen iz ove potklase prema uputu koji nas upućuje na posebne grupe u okviru potklase A47B, tako da se ovim uputom znatno menja opseg oblasti koju obuhvata potklasa A47D.

(c) Raznim ograničavajućim uputima koji se javljaju u grupama ili podnaslovima u okviru potklasa i koji upućuju na predmet druge klase ili potklase, takođe se ograničava opseg date potklase. Tako, na primer, u potklasi B43K - MATERIJAL ZA PISANJE ILI CRTANJE - uput u grupi 1/00 pokazuje da se uređaji za pokazivanje ili zapisivanje ne svrstavaju u ovu grupu već u grupu 15/16 potklase G01D, na taj način ovaj uput sužava opseg oblasti potklase B43K.

(d) Raznim napomenama ili definicijama koje stoje ispod naslova potklase ili njene klase, naslova podsekcije ili sekcije. Takve napomene ili definicije mogu objasniti termine ili izraze korišćene u naslovu ili na drugim mestima klasifikacione šeme, ili razjasniti međusobnu vezu između potklase i drugih mesta u sistemu MKP.

Primeri: (i) Napomene posle naslova podsekcije “MOTORI I PUMPE”, koja obuhvata potklase

od F01 do F04, koje definišu termine ili izraze korišćene kroz celu podsekciju. (ii) Napomena (1) posle naslova potklase F01B koja definiše njenu oblast u odnosu na

potklase od F01C do F01P. (iii) Napomena posle naslova sekcije C koja definiše grupe elemenata.

Naslovi potklasa ponekada ne obuhvataju naslove glavnih grupa koje spadaju u tu potklasu. Međutim, opseg oblasti koju obuhvata potklasa uvek treba shvatati tako da uključuje sve predmete koji su nedvosmisleno naznačeni u naslovima njenih glavnih grupa.

70. Detaljnija objašnjenja opsega oblasti koje obuhvataju potklase su predviđena u okviru klasifikacionih definicija gde one postoje. Precizno određene granice bilo kog predmeta pronalaska, kada se dodaju opsegu koji obuhvataju potklase, su posebno specificirane naslovima njenih glavnih grupa.


GLAVNE GRUPE

71. Opseg oblasti koju obuhvata glavna grupa treba razmatrati samo u stvarnim granicama oblasti njene potklase (kao što je gore navedeno). Prema tome, stvarna oblast jedne glavne grupe je određena njenim naslovom, koji može biti izmenjen uputima ili napomenama koje stoje u toj glavnoj grupi ili podnaslovom kojim je ta grupa obuhvaćena. Tako, na primer, grupa za “Ležišta” u potklasi čiji je naslov ograničen na poseban uređaj, mora se tumačiti tako da obuhvata samo karakteristike ležišta tipičnih za taj uređaj, npr. raspored ležišta u uređaju.

Skreće se pažnja na činjenicu da podnaslovi obično imaju čisto informativan karakter i po pravilu ne menjaju stvarni opseg oblasti grupa obuhvaćenih tim podnaslovom, osim u slučajevima kada je takva izmena očigledno jasna iz konteksta. Videti, na primer, podnaslove u potklasi F04D, gde je očigledno iz konteksta da grupa 3/00 obuhvata “Pumpe s aksijalnim tokom za pumpanje tečnosti i stišljivih fluida” a grupa 19/00 obuhvata “Pumpe s aksijalnim tokom za pumpanje stišljivih fluida” iako su naslovi ove dve grupe, pojedinačno gledano, identične. Nasuprot tome, ograničavajući uputi, sadržani u podnaslovima, menjaju opseg oblasti grupa na koje se odnose. Detaljnija objašnjenja opsega glavnih grupa su predviđena u okviru klasifikacionoh definicija gde one postoje.

PODGRUPE

72. Opseg oblasti podgrupa treba tumačiti na sličan način, uvek samo u granicama stvarne oblasti njene potklase, glavne grupe ili bilo koje podgrupe kojoj je ona hijerarhijski podređena. Uzimajući u obzir iskazano pravilo, opseg oblasti podgrupe je određen njenim tekstom uzimajući u obzir sve upute ili napomene koje se na nju odnose.

Primer: B64C AVIONI; HELIKOPTERI (vozila na vazdušnom jastuku B60V) 5/00 Stabilizacione površine (pričvršćivanje stabilizacionih

površina na trup 1/26) 5/06 · vertikalni (na krilima 5/08) 5/08 ·. na krilima 5/10 ·. koji se mogu podešavati 5/12 · · sklapanjem uz trup ili uvlačenjem u trup ili gondolu

(a) Glavnu grupu 5/00 treba shvatiti u granicama opsega oblasti obuhvaćene naslovom potklase, tj. kao “Stabilizacione površine aviona ili helikoptera”. Nadalje, uput koji sledi iza naslova potklase B64C (vozila na vazdušnom jastuku B60V) ukazuje na to, da se svi predmeti pronalaska, koji se odnose na vozila na vazdušnom jastuku, klasifikuje u potklasi B60V, tako da, u odnosu na glavnu grupu 5/00 i sve njene podgrupe, stabilizacione površine vozila na vazdušnom jastuku treba klasifikovati u potklasi B60V. Pored toga, uput u glavnoj grupi 5/00 (pričvršćivanje stabilizacionih površina na trup 1/26) ukazuje na to, da se sva tematika koja se odnosi na pričvršćivanje stabilizacionih površina na trup, klasifikuje u podgrupi 1/26.

(b) Tekst podgrupe 5/06, potčinjene glavnoj grupi 5/00, treba čitati kao “stabilizacione površine aviona ili helikoptera u obliku vertikalnih stabilizatora”. Pored toga, uput posle naslova podgrupe 5/06 (posebno na krilima 5/08) ukazuje na to, da se vertikalni stabilizatori posebno namenjeni za krila, klasifikuju u podgrupu 5/08.

(c) Slično tome, tekst podgrupe 5/08 označene sa jednom tačkom, koja je potčinjena glavnoj grupi 5/00, kao i podgrupe 5/06 treba čitati kao “stabilizacione površine aviona ili helikoptera postavljene na krilima ili nošene krilima”, a tekst podgrupe 5/10 kao “stabilizacione površine aviona ili helikoptera koje se mogu podešavati”.

(d) Tekst podgrupe 5/12, koja je potčinjena podgrupi 5/10 treba tumačiti u okviru te podgrupe na sledeći način “stabilizacione površine aviona ili helikoptera koje se mogu podešavati, sklapati uz trup ili uvlačiti u trup ili gondolu”.


73. Pri deljenju grupe na podgrupe, svaka od njenih zavisnih podgrupa obuhvata samo određeni deo oblasti obuhvaćene tom grupom. Prema tome, grupa može imati samo jednu njoj potčinjenu podgrupu ili ih može biti i više. Osnovna namena svake podgrupe je da izdvoji dobro definisan deo oblasti koji se često koristi kao dovoljno sadržajna oblast pretraživanja. Prema tome, svaka grupa se koristi za klasifikovanje predmeta pronalaska koji nije posebno specificiran ni u jednoj njenoj podgrupi ali potpada pod njen opseg.

74. Opseg oblasti ma koje podgrupe u poređenju sa njenom hijerarhijski višom grupom određuje se prisustvom jedne ili više bitnih karakteristika naznačenih u naslovu podgrupe. Ovde se mogu izdvojiti dva slučaja: (a) Bitne karakteristike nisu izražene u naslovu hijerarhijski više grupe.

Primer: H01F 5/00 Kalemovi H01F 5/02 · namotani na nemagnetne nosače

(b) Bitne karakteristike su već izražene u naslovu hijerarhijski više grupe. Primer: B01D 35/00 Drugi filtarni uređaji; Pomoćni uređaji za filtriranje;

Konstrukcije filtarnih kućišta B01D 35/30 · konstrukcija filtarnih kućišta


VIII PRAVILA KLASIFIKOVANЈA Informacije o pronalasku;Dodatne informacije; Tehnički predmet pronalaska; Mesta u MKP za

klasifikovanje tehničkog predmeta pronalaska; Mesta koja se odnose na funkciju i ona koja se odnose na primenu; Klasifikovanje tehničkog predmeta pronalaska

75. Osnovna svrha MKP, kako je navedeno u paragrafu 6, je da olakša pronalaženje tehničkih rešenja u patentnim dokumentima. S tim u vezi, MKP je pripremljena i treba je koristiti na način da se ista tehnička rešenja klasifikuju podjednako i da se, prema tome, mogu naći na istom mestu u sistemu klasifikacije; to mesto treba da bude najrelevantnije za pretraživanje takvih tehničkih rešenja.

76. U patentnim dokumentima se mogu naći dve vrste informacija. To su “informacije o pronalasku” i “dodatne informacije”. Značenje ovih izraza je objašnjeno u dole navedenim paragrafima od 77 do 80. Pravila prema kojima se odabira klasifikacioni simbol su ista za oba tipa informacija (videti, takođe dole navedeno poglavlje XI). Iako se u Uputstvu za korišćenje MKP uputi često odnose na pronalazak ili tehnički predmet pronalaska, treba shvatiti da se primedbe koje se nalaze u MKP jednako primenjuju i na tehničke predmete pronalaska koji su obuhvaćeni dodatnim informacijama.

INFORMACIJE O PRONALASKU

77. Informacije o pronalasku su tehničke informacije koje se mogu naći u tekstu patentnih dokumenata gde se u potpunosti otkriva suština pronalaska (na primer, u opisu pronalaska, crtežima, zahtevima) koji predstavljaju dodatak stanju tehnike. Informacije o pronalasku su određene u kontekstu stanja tehnike, rukovodeći se zahtevima patentnih dokumenata uz uvažavanje crteža i opisa pronalaska.

78. “Doprinos stanju tehnike” predstavljaju svi novi i neočigledni predmeti pronalazaka koji su posebno otkriveni u patentnim dokumentima koji ne predstavljaju deo stanja tehnike, tj., razliku između predmeta pronalaska u patentnom dokumentu i skupa svih tehničkih predmeta pronalazaka koji su već smešteni u domen opšte poznatog znanja.

DODATNE INFORMACIJE

79. Dodatne informacije nisu beznačajne tehničke informacije koje same po sebi ne predstavljaju dodatak stanju tehnike ali mogu da predstavljaju važne informacije za osobe koje se bave pretraživanjem patentnih dokumenata.

80. Dodatne informacije upotpunjuju informacije koje se odnose na pronalazak tako što pomažu pri pronalaženju, na primer, određenog sastojka u smeši, ili elemenata odn. delova postupka ili neke strukture, ili korišćenja odn. primene tehničkog predmeta pronalaska.

TEHNIČKI PREDMET PRONALASKA

81. Tehnički predmet pronalaska može biti postupak, uređaj ili materijal (ili način na koji se oni koriste ili primenjuju). Ovaj termin, koji se često koristi i kao predmet pronalaska, treba tumačiti u najširem smislu, kao što je pokazano na sledećim primerima: (a) Primeri postupaka: polimerizacija, fermentacija, odvajanje, oblikovanje, prenošenje,

transportovanje, obrada tekstila, prenos i pretvaranje energije, izgradnja, pripremanje prehrambenih proizvoda, ispitivanje, metodi rada na mašinama i postupci njihovog rada, obrada i prenos informacija.

(b) Primeri proizvoda: hemijska jedinjenja, smeše, tkanine, industrijski proizvodi. (c) Primeri uređaja: postrojenja za izvođenje hemijskih i fizičkih procesa, alati, oruđa, mašine,

uređaji za izvođenje različitih tehnoloških operacija. (d) Primeri materijala: sastojci smeša


82. Treba napomenuti da se jedan uređaj takođe može smatrati kao proizvod, u tom smislu, što je svaki uređaj proizveden kao rezultat obavljanja određenog procesa. Izraz ”proizvod” se međutim, češće koristi za označavanje krajnjeg rezultata nekog procesa bez obzira na kasniju funkciju proizvoda, na primer, krajnji proizvod hemijskog ili proizvodnog procesa, dok izraz “uređaj” obično pretpostavlja njegovo korišćenje za određenu namenu ili u određenu svrhu, na primer, uređaj za stvaranje gasa, uređaj za rezanje. Materijali sami po sebi mogu da ulaze u sastav proizvoda.

MESTA U MKP ZA KLASIFIKOVANJE TEHNIČKOG PREDMETA PRONALASKA

83. MKP je koncipirana tako da osigura da se tehnička suština, kojom se bavi određeni pronalazak, može klasifikovati na najbolji mogući način kao celina a ne da se posebno klasifikuju delovi koji ulaze u njegov sastav.

84. Sastavni delovi tehničkog predmeta pronalaska mogu takođe sadržati informacije koje se tiču pronalaska ako same po sebi predstavljaju doprinos stanju tehnike, tj. predstavljaju novu i neočiglednu materiju.

MESTA KOJA SE ODNOSE NA FUNKCIJU I ONA KOJA SE ODNOSE NA PRIMENU

85. Tehnička suština pronalaska, opisana u patentnim dokumentima, tiče se ili same prirode ili funkcije predmeta ili načina odnosno postupka za primenu ili korišćenje predmeta. S tim u vezi, izraz “predmet” koristi se za označavanje kako materijalnih, tako i nematerijalnih tehničkih predmeta, na primer, postupaka, proizvoda, uređaja. Gore pomenuto nalazi svoj odraz u strukturi sistema MKP. MKP sadrži mesta za klasifikovanje: (a) predmeta “uopšte”, tj. karakterističnog po svojoj prirodi ili funkciji, a koji ili ne zavisi od

konkretne oblasti njegovog korišćenja ili ostaje tehnički neizmenjen, ako se zanemari njegova oblast primene, tj. nije specijalno prilagođen za upotrebu u okviru date oblasti.

Primeri: (1) Potklasa F16K sadrži mesta za ventile, karakteristične po konstrukcionim ili funkcionalnim osobinama koje ne zavise od prirode fluida (npr., ulja) koji kroz njega prolaze, ili od sistema čiji je on deo.

(2) Klasa C07 sadrži mesta za organska jedinjenja, karakteristična po njihovoj hemijskoj strukturi, a ne po njihovoj primeni.

(3) Potklasa B01D sadrži mesta za filtere uopšte. (b) predmeta “posebno namenjen za” specijalno korišćenje ili svrhu, tj. modifikovanog ili posebno

konstruisanog za određeno korišćenje ili određenu svrhu. Primer: Podgrupa A61F 2/24 predstavlja mesto za mehaničke zaliske, specijalno

namenjene za implantiranje u čovečje srce. (c) naročitog korišćenja ili primene predmeta.

Primer: Filtri koji su specijalno namenjeni za određene svrhe, ili u kombinaciji sa drugim uređajima, su klasifikovani na mestima vezanim za primenu, npr., A24D 3/00, A47J 31/06.

(d) ugradnju određenog predmeta u veći sistem Primer: Potklasa B60G sadrži mesta za ugradnju lisnatih opruga u elastično vešanje

točkova vozila.

86. Mesta u kategoriji (a) gore, nazivaju se “mesta orijentisana po funkciji”. Mesta gore navedenih kategorija od (b) do (d) nazivaju se “mesta orijentisana po primeni”.


87. Mesta u MKP, npr. potklase, ne treba uvek smatrati isključivo kao mesta orijentisana po funkciji ili mesta orijentisana po primeni u odnosu na druga mesta u MKP.

Primer: Iako su potklase F16K (ventili, itd.) i F16N (podmazivanje) orijentisane po funkciji, ipak potklasa F16N obuhvata mesta orijentisana po primeni za određene vrste ventila, specijalno namenjenih za uređaje ili sisteme podmazivanja (na primer, F16N 23/00 - povratni ventili), dok obratno, potklasa F16K sadrži mesta orijentisana po primeni za uređaje za podmazivanje u slavinama-zasunima ili kliznim zasunima (na primer, F16K 3/36 - konstrukcijske osobine u vezi sa podmazivanjem).

Nadalje, izrazi “mesto orijentisano po funkciji” i “mesto orijentisano po primeni” ne mogu se uvek smatrati u apsolutnom smislu te reči. Prema tome, dato mesto može biti više orijentisano po funkciji nego drugo razmatrano mesto, ali manje orijentisano po funkciji u odnosu na neko sledeće mesto.

Primer: Podgrupa F02F 3/00 se odnosi na klipove za motore sa unutrašnjim sagorevanjem uopšte i prema tome je više funkcionalno orijentisano mesto od podgrupe F02B 55/00, koja je posebno namenjena za rotacione klipove u motorima sa unutrašnjim sagorevanjem, ali je manje orijentisana po funkciji nego potklasa F16J, koja je namenjena za klipove uopšte.

KLASIFIKOVANJE TEHNIČKOG PREDMETA PRONALASKA

Opšte napomene

88. Veoma je važno da se precizno odredi tehnička suština koja se bitno odnosi na pronalazak. Pri tome treba imati u vidu da, za određivanje odgovarajućeg mesta u MKP, predmet treba razmatrati u odnosu na svaku kategoriju izloženu u paragrafima od 81 do 85.

Primer: Ako se u patentnom dokumentu razmatraju klipovi, neophodno je razmotriti pitanje da li se data tehnička suština odnosi na sam klip kao takav, ili je tehnička suština, npr. u specijalnoj adaptaciji klipa za korišćenje u posebnim uređajima ili u rasporedu klipova u većem sistemu, npr. u motoru sa unutrašnjim sagorevanjem.

89. Često se informacija koja se tiče pronalaska odnosi na tačno određenu oblast upotrebe, a upotrebno orijentisana mesta imaju namenu da potpuno pokriju klasifikaciju takvih pronalazaka. Mesta orijentisana po funkciji obuhvataju predmet u širem konceptu u kojem se konstruktivne ili funkcionalne karakteristike predmeta mogu primeniti u više od jedne oblasti korišćenja ili u kojem se primena predmeta pronalaska u određenoj oblasti korišćenja ne smatra informacijom koja se tiče pronalaska.

Primer: Glavna grupa C09D 5/00 obuhvata razne upotrebno orijentisane smeše za prevlačenje (npr. C09D 5/16 obuhvata boje otporne na prljanje), dok grupe od C09D 101/00 do 201/00 obuhvataju funkcionalno orijentisane aspekte smeša za prevlačenje, uglavnom polimere koji predstavljaju osnovu za te smeše.

90. Kada se pri klasifikovanju tehničke suštine pojavi sumnja na izbor mesta orijentisanog po funkciji i/ili mesta orijentisanog po primeni, neophodno je pridržavati se sledećeg: (a) Ako je određena oblast primene spomenuta, ali nije izričito otkrivena ili u potpunosti

naznačena, takav pronalazak treba klasifikovati na mesto orijentisano po funkciji, ako ga ima. To se najčešće odnosi na slučaj kada se je u širem smislu nazančeno nekoliko načina primene predmeta.

(b) Ako se tehnički bitne karakteristike predmeta odnose na samu prirodu ili funkciju predmeta, na oblast njegove primene ili na njegovu specijalnu adaptaciju ili ugradnju u veći sistem, takav pronalazak se klasifikuje na mestima orijentisanim po funkciji kao i na mestima orijentisanim po primeni, ako takvih mesta ima.

(c) Ako se uputstva koja su gore navedena pod (a) i (b), ne mogu primeniti, pronalazak se klasifikuje na oba mesta, funkcionalno orijentisano i upotrebno orijentisano mesto.


91. Pri klasifikovanju većeg sistema (kombinacije) u celini treba obratiti pažnju na njegove delove ili elemente bez obzira na to da li su oni novi i neočigledni. U tom slučaju je neophodno klasifikovati kako sistem u celini, tako i njegove konstruktivne ili funkcionalne detalje.

Primer: U slučaju da se patentni dokument odnosi na ugradnju ma kakvog predmeta, npr. lisnate opruge u veći sistem, npr., u sistem vešanja točkova vozila, to znači da se predmet odnosi na čitav sistem, pa ga treba klasifikovati na mestu za taj sistem (B60G). Ako se patentni dokument odnosi takođe i na predmet kao takav, tj. na lisnatu oprugu kao takvu, a koja je nova i neočigledna, patentni dokument je takođe potrebno klasifikovati na mesto za predmet kao takav (F16F).

Kategorije predmeta pronalaska koje nisu eksplicitno date u naslovu

92. Iz gore navedenih paragrafa 81 i 82, može se zaključiti da tehnički predmet pronalaska može biti određen različitim kategorijama. Ako za neku od ovih kategorija ne postoji jasno definisano mesto u naslovima MKP u određenoj oblasti tehnike, za klasifikovanje se koristi najpogodnije mesto koje odgovara drugim kategorijama predmeta pronalaska (za specifične slučajeve, videti dole navedene paragrafe od 93 do 99). U specifičnim slučajevima, iako u naslovima datih mesta nije direktno naznačeno da je neku kategoriju predmeta pronalaska pogodno klasifikovati na tom mestu, to može biti naznačeno uputima, napomenama, definicijama ili mestima u drugim grupama u MKP koja se bave sličnom tematikom. Definicije, ako postoje, trebalo bi da pruže određene informacije o najpogodnijem klasifikacionom mestu za srodne kategorije predmeta pronalaska koje nisu posebno naznačene u naslovima.

Hemijska jedinjenja

93. Kada se predmet pronalaska odnosi na hemijsko jedinjenje samo po sebi (organsko, neorgansko ili makromolekulsko) ono se klasifikuje u sekciji C prema svojoj hemijskoj strukturi. Ako suština pronalaska predstavlja takođe određenu oblast njegove primene, tada se hemijsko jedinjenje takođe klasifikuje i na mestu predviđenom za tu oblast primene odnosno korišćenja. Međutim, kada je hemijsko jedinjenje poznato i kada se predmet pronalaska isključivo odnosi samo na primenu hemijskog jedinjenja, pronalazak se klasifikuje samo na mesto koje odgovara oblasti primene.

Smeše hemijskih materija ili sastavi

94. Kada se predmet pronalaska odnosi na hemijsku smešu ili sastav sam po sebi, klasifikuje se na mestu u MKP prema hemijskoj prirodi smeše ili sastava, ako takvo mesto postoji, npr. C03C (staklo), C04B (cementi, keramika), C08L (smeše koje sadrže organska makromolekulska jedinjenja), C22C (legure). Ako takvo mesto ne postoji, smeše i sastavi se klasifikuju u skladu sa oblašću njihove primene odnosno korišćenja. Ako način upotrebe ili primena takođe čini bitnu tehničku karakteristiku predmeta pronalaska, smeša ili sastav se klasifikuju kako po svojoj strukturi, tj. hemijskom sastavu, tako i po oblasti primene ili korišćenja. Međutim, kada su hemijska smeša ili sastav poznati i kada se predmet pronalaska odnosi samo na na njihovu upotrebu, pronalazak se klasifikuje samo na onom mestu koje obuhvata oblast njegove uptrebe.

Dobijanje ili obrada hemijskih jedinjenja

95. Kada se predmet pronalaska odnosi na postupak za dobijanje ili obradu hemijskog jedinjenja, klasifikuje se na mestu u MKP predviđenom za postupak dobijanja ili obradu datog jedinjenja. Ako takvo mesto ne postoji, klasifikovanje se vrši na mestu predviđenom za dato jedinjenje. Kada je dato jedinjenje, koje je proizvod postupka dobijanja, takođe novo, to jedinjenje se takođe klasifikuje prema svojoj hemijskoj strukturi. Predmet pronalaska koji se odnosi na opšte postupke za dobijanje ili obradu raznih vrsta jedinjenja, klasifkuje se u grupama za sve postupke koji su uključeni, kada takve grupe postoje.


Uređaj ili postupak

96. Kada se predmet pronalaska odnosi na uređaj, klasifikuje se na mestu koje je predviđeno za uređaje ako takvo mesto postoji. Ako takvo mesto ne postoji, uređaj se klasifikuje na mestu predviđenom za procese odn. postupke koji se izvode pomoću tog uređaja. Kada se predmet pronalaska odnosi na postupke za dobijanje ili obradu proizvoda, klasifikuje se na mestu koje je predviđeno za postupke koji su u tom procesu izvršeni. Kada takvo mesto ne postoji, postupak za dobijanje ili obradu se klasifikuje na mestu za uređaje koji se koriste u tom postupku. Ako za takve uređaje ne postoji posebno mesto, pronalazak se klasifikuje na mestu koje odgovara postupku u kome se takav uređaj koristi. Ako ne postoje mesta za proces dobijanja proizvoda, procesni uređaj ili postupak se klasifikuje na mestu koje obuhvata dati proizvod.

Proizvodi

97. Kada se predmet pronalaska odnosi na određeni proizvod, klasifikuje se na mesto koje odgovara tom proizvodu. Ako za proizvod kao takav ne postoji odgovarajuće mesto, pronalazak se klasifikuje na odgovarjuće mesto orijentisano po funkciji (tj., prema funkciji koju ima taj proizvod) ili, ako takvog mesta nema, prema oblasti primene tog proizvoda.

Primer: Ako je proizvod koji treba klasifikovati na primer sredstvo za nanošenje lepka posebno namenjeno za povezivanje knjiga, klasifikuje se u grupu B42C 9/00, koja obuhvata “Upotrebu tutkala ili lepljivog materijala za povezivanje knjiga”. Kako ne postoji posebno predviđeno mesto za sredstva za nanošenje lepka za povezivanje knjiga, oni se klasifikuju na mestu predviđenom za njihovu funkciju, tj., “nanošenje lepka”.

Višefazni postupci, industrijska postrojenja

98. Kada se predmet pronalaska odnosi na višefazni postupak ili na industrijsko postrojenje koje se sastoji, respektivno, od kombinacije procesnih faza ili uređaja, klasifikuje se kao celina, tj. na mestu predviđenom za takvu kombinaciju, npr. u potklasu B09B. Ako takvo mesto ne postoji, pronalazak se klasifikuje na mestu koje odgovara proizvodu dobijenom u takvom višefaznom postupku. Ako se predmet pronalaska odnosi na pojedinačnan element te kombinacije, npr., na pojedinačnu fazu postupka ili na pojedini uređaj u postrojenju, taj element se takođe zasebno klasifikuje na odgovarajućem mestu.

Konstrukcijski ili funkcionalni elementi

99. Kada se predmet pronalaska odnosi na konstrukcijske ili funkcionalne elemente ili delove, npr., od uređaja, primenjuju se sledeća pravila: (a) Elementi ili delovi koji se mogu primeniti samo na jedan određeni tip uređaja ili su posebno

prilagođeni za taj tip uređaja, klasifikuju se na mestima koja su predviđena za elemente ili delove tog tipa predmeta pronalaska, ako takva mesta postoje.

(b) Ako takva mesta ne postoje, ovi elementi ili delovi se klasifikuju na mestu predviđenom za dati predmet pronalaska.

(c) Elementi ili delovi koji se mogu primeniti na više od jednog različitih predmeta se klasifikuju na mestima predviđenim za elemente ili delove opštijeg tipa, ako takvo mesto postoji.

(d) Ako takva mesta opštijeg tipa ne postoje, ovi delovi ili elementi se klasifikuju prema svim postojećim predmetima na kojima se mogu primeniti.

Primer: U potklasi A45B, grupe od 11/00 do 23/00 obuhvataju različite tipove kišobrana i suncobrana, dok grupa 25/00 obuhvata sastavne delove kišobrana i suncobrana koji se mogu koristiti ili primeniti na različite tipove kišobrana i suncobrana.


Opšta hemijska formula

100. Veliki broj srodnih hemijskih jedinjenja se često izražava ili se predstavlja u patentnim zahtevima korišćenjem opštih formula. Opšte formule se predstavljaju u obliku vrste hemijskog jedinjenja sa najmanje jednom komponentom formule koja predstavlja promenljivu i koja se odabira iz ponuđenih alternativnih mogućnosti (npr., patentni zahtevi tipa “Markuš” formule). Upotreba opštih formula dovodi do problema u klasifikovanju kada je obuhvaćen veoma veliki broj jedinjenja koja se mogu zasebno klasifikovati na velikom broju klasifikacionih mesta. U ovakvim slučajevima, klasifikuju se samo pojedinačna hemijska jedinjenja koja su najkorisnija za pretraživanje. Ako su hemijska jedinjenja predstavljena korišćenjem opštih hemijskih formula, primenjuju se sledeće procedure klasifikovanja:

Prvi korak: Sva “potpuno određena” jedinjenja koja su nova i neočigledna klasifikuju se ako su:

(i) naročito naznačena u zahtevima kao takva ili u smeši, (ii) proizvodi procesa koji je naznačen u patentnim zahtevima, ili (iii) derivati ma kojeg od ova dva.

Jedinjenje je “potpuno određeno” ako je: (a) struktura naznačena tačnim hemijskim nazivom ili formulom, ili ako

može biti izvedeno iz postupka dobijanja polazeći od precizno naznačenih polaznih reaktanata, od kojih je najviše jedan izabran iz liste ponuđenih alternativa, i

(b) okarakterisamo fizičkim svojstvima (na primer, tačkom topljenja), ili ako je njegovo dobijanje opisano u radnom primeru u kome su dati praktični detalji postupka. Jedinjenja koja su predstavljena samo pomoću empirijske formule se ne smatraju “potpuno određenim”.

Drugi kork: Ako nema jedinjenja koja su “potpuno određena”, opšta formula se klasifikuje u grupi odn. grupama koje na najprecizniji način obuhvataju sve potencijalna jedinjenja. klasifikacija treba da bude ograničena na jednu ili na veoma mali broj grupa.

Treći korak: Kao dodatak gore navedenoj obaveznoj klasifikaciji, može se izvršiti i neobavezna klasifikacija kada su od značaja i druga jedinjenja u okviru opšte formule.

Kada klasifikovanje svih “potpuno određenih” jedinjenja, na mestima koja im najviše odgovaraju, dovodi do velikog broja klasifikacionih simbola (npr., više od dvadeset), osoba koja vrši klasifikovanje može da ograniči taj broj. Ovaj broj se može ograničiti samo ako je pri klasifikovanju “potpuno određenih” jedinjenja potrebno dodeliti veliki broj podgrupa koje podpadaju pod istu grupu na sledećem hijerarhijskom nivou. Klasifikovanje ovih jedinjenja se tada može izvršiti samo u grupi višeg nivoa. U drugom slučaju, klasifikacija jedinjenja se vrši u svim specifičnim podgrupama.

Kombinatorne biblioteke

101. Kolekcije koje su sastavljene od velikog broja hemijskih jedinjenja, biološkog materijala ili drugih supstanci mogu biti predstavljeni pomoću tzv. “biblioteka”. Biblioteka obično sadrži veliki broj članova koji bi nepotrebno opteretili sistem za pretraživanje ako bi se zasebno klasifikovali na velikom broju klasifikacionih mesta. Iz tog razloga, samo individualni članovi koji se smatraju “potpuno određeni”, na isti način kao i jedinjenja predstavljena opštom formulom, se obavezno klasifikuju u grupama koje ih na najbolji način opisuju, npr., jedinjenja u sekciji C. Biblioteka kao celina se klasifikuje u odgovarajuću potklasu C40B. Kao dodatak gore navedenoj obaveznoj klasifikaciji, neobavezna klasifikacija se vrši kada su značajni i drugi članovi biblioteke.


IX VIŠESTRUKO KLASIFIKOVANJE; HIBRIDNI SISTEMI Višestrani pristup klasifikaciji predmeta pronalaska; Šema za sekundarnu klasifikaciju; Hibridni sistemi; Indeksna šema; Primena indeksnih kodova

102. Primarna svrha klasifikacije je da olakša pretraživanje. Zavisno od sadržaja patentnog dokumenta, informacija koja je otkrivena u njemu može zahtevati da se primeni više od jednog klasifikacionog simbola.

103. Višestruka klasifikacija patentnih dokumenata je potrebna, na primer, kada različite kategorije predmeta pronalaska kao što su postupci, proizvodi, uređaji ili materijali, za koje su predviđena posebna mesta u Klasifikaciji, predstavljaju informaciju o predmetu pronalaska. Drugi primer višestrukog klasifikovanja može predstavljati klasifikovanje prema funkcionalnosti i prema primeni kada se suštinske tehničke karakteristike predmeta pronalaska odnose na obe kategorije klasifikacionih oznaka.

104. Višestruka klasifikacija ili klasifikovanje u kombinaciji sa indeksnim kodovima (videti paragrafe koji slede od 108 do 112) je takođe preporučljivo ali ne i obavezno za označavanje dodatnih informacija u patentnom dokumentu koje su od značaja za pretraživanje.

VIŠESTRANI PRISTUP KLASIFIKACIJI PREDMETA PRONALASKA

105. Višestrani pristup klasifikaciji predstavlja poseban vid višestruke klasifikacije. Višestrani pristup klasifikaciji se primenjuje na predmet pronalaska koji je po svojoj prirodi okarakterisan sa nekoliko stanovišta, na primer, po svojoj unutrašnjoj strukturi i po njegovoj posebnoj upotrebi ili osobinama. Klasifikacija takvog predmeta pronalaska primenjujući jednostrani pristup, vodila bi ka nekompletnoj informaciji za pretraživanje. Dodeljeni klasifikacioni simboli ne bi trebali da budu ograničeni samo na mesta u Klasifikaciji koja pokrivaju samo jedan aspekt prilikom identifikovanja predmeta pronalaska, već predmet pronalaska treba klasifikovati i prema drugim mestima u Klasifikaciji gde bi drugi aspekti predmeta pronalaska to zahtevali.

106. Mesta u MKP gde je višestrana klasifikacija poželjna, označena su napomenom. Zavisno od prirode predmeta pronalaska takva napomena propisuje obaveznu klasifikaciju prema indikovanim aspektima ili sadrži preporuku za višestranu klasifikaciju ukoliko je to poželjno za povećanje efikasnosti pretraživanja.

ŠEMA ZA SEKUNDARNU KLASIFIKACIJU

107. Za ograničen broj predmeta pronalaska, šeme za sekundarnu klasifikaciju su obezbeđene u samoj Klasifikaciji. Ove šeme se koriste za obavezno dodatno klasifikovanje prema drugim aspektima predmeta pronalaska koji je već obavezno klasifkovan na druga klasifikaciona mesta. Primeri za ovakvu šemu za sekundarnu klasifikaciju su potklasa A01P (Aktivnost jedinjenja ili preparata biocida, repelenata, atraktanata ili regulatora rasta biljaka) i potklasa A61P (Terapeutska aktivnost hemijskih jedinjenja ili medicinskih preparata).

HIBRIDNI SISTEMI; INDEKSNA ŠEMA

108. Za povećanje efektivnosti MKP na nekim mestima je uvedena koncepcija hibridnih sistema. Hibridni sistemi postoje samo u Naprednom nivou MKP (vidi paragrafe od 29 do33).

109. Svaki hibridni sistem sastoji se od klasifikacione šeme (npr. potklase ili grupe) i komplementarne indeksne šeme tj. šeme kodiranja povezane sa njom. Indeksne šeme dopunski karakterišu elemente koji nisu eksplicitno pokriveni opisom klasifikacione oznake pronalaska koji je već u celini klasifikovan. Kada se vrši klasifikovanje hibridnim sistemom, svi klasifikacioni simboli koji definišu tehničku suštinu predmeta pronalaska kao takav se prvo označavaju. U nastavku se može dodati i indeksni kod vezan za neku od navedenih klasifikacionih oznaka kada on identifikuje informaciju o predmetnom pronalasku koja je korisna za potrebe pretraživanja.


110. Indeksni kodovi imaju format sličan klasifikacionim simbolima ali obično koriste jedinstven sistem brojčanog obeležavanja. U okviru potklase koja koja ima klasifikacionu šemu, indeksne šeme se nalaze odmah iza klasifikacione i njihovo brojčano obeležavanje počinje, po pravilu, sa brojem 101/00. Pojedine potklase MKP se koriste isključivo za potrebe indeksiranja, vezano za klasifikacione simbole iz jedne ili više klasifikacionih potklasa, što se označava u njihovim nazivima. Indeksne potklase obično koriste jedinstven sistem brojčanog obeležavanja korišćen u indeksnim šemama klasifikacionih potklasa (vidi potklase F21W i F21Y), ali ponekad njihovo brojčano obeležavanje može da uključi brojeve (npr. 1/00) slične onima koji se normalno koriste u standardnim klasifikacionim simbolima (vidi potklase C10N, C12R, B29K, B29L).

111. Indeksni kodovi se mogu primeniti samo u međusobnoj vezi sa klasifikacionim simbolima. Svako mesto u MKP, gde se mogu primeniti indeksni kodovi, sadrži odgovarajuću napomenu. Napomena, naslov ili podnaslov ispred svake indeksne šeme, ukazuje na koje se klasifikacione šeme indeksni kodovi odnose.

112. Kada god je to moguće prikaz indeksnih šema je hijerarhijski, što olakšava njihovo prezentovanje. Označavanje nekih indeksnih šema je takvo da je izvodljivo sažimanje indeksnih kodova pri pretraživanju.

Primer (deo indeksne šeme u potklasi C04B): 103/00 Funkcija ili svojstvo aktivnih sastojaka 103/10 · akceleratori (ubrzavači) 103/12 · · niz akceleratora (ubrzavača) 103/14 · · akceleratori (ubrzavači) otvrdnjavanja 103/20 · usporavači 103/22 · · niz usporavača 103/24 · · usporavači otvrdnjavanja 103/30 · vodeni reduktori


PRIMENA INDEKSNIH KODOVA

113. Indeksni kodovi se mogu primeniti kada je poželjno za potrebe pretraživanja da se identifikuju informacije o predmetu pronalaska koji je već klasifikovan kao takav.

114. U indeksnoj šemi, hijerarhijski viša grupa se koristi za klasifikovanje samo u slučaju kada specifično svojstvo predmeta pronalaska obuhvaćeno njenim podređenim unosima. Kada se indeksiraju dva ili više elementa informacije o tehničkoj suštini pronalaska koji su korisni za potrebe pretraživanja, za svaki element se primenjuje hijerarhijski nanjniža indeksna grupa koja ga određuje. Ideksiranje ostale predmetne materije u glavne grupe indeksnih šema trebalo bi ograničiti na slučajeve kada je to od koristi za pretraživanje. Dodela indeksnih kodova ne bi trebala da se vrši u glavnim grupama koje su opšteg karaktera i koje imaju ulogu informativnog naziva.

Primer: U opisu procesa zavarivanja spojnica stoji da se može primeniti u proizvodnji železničkih šina, nosećih greda i točkova za železnicu. U ovom slučaju, B 23 K 101/26 i 101/28 treba primeniti na šine i grede respektivno. Iako su železnički točkovi obuhvaćeni u širem smislu sa B 23 K 101/00, ovaj indeksni kod ne bi trebalo primenjivati u najopštijem smislu koji ne daje informaciju od koristi za pretraživanje. Pogledaj deo indeksne šeme:

101/00 Proizvodi izrađeni lemljenjem, zavarivanjem ili sečenjem 101/02 · ćelijaste strukture 101/04 · cevni ili šuplji proizvodi 101/06 · · cevi 101/08 · · · rebraste ili orebrene 101/10 · · cevovodi 101/12 · · rezervoari 101/14 · · izmenjivači toplote 101/16 · trake ili limovi neodređene dužine 101/18 · limeni paneli 101/20 · alati 101/22 · mreže, žičane tkanine, ili slično 101/24 · rešetke 101/26 · železničke ili slične šine 101/28 · grede


X OBAVEZNO KLASIFIKOVANJE; NEOBAVEZNO KLASIFIKOVANJE I INDEKSIRANJE

Opšti pristup: obavezno klasifikovanje, neobavezno klasifikovanje, neobavezno indeksiranje; Klasifikovanje patentnih dokumenata u različitim fazama postupka

OPŠTI PRISTUP

115. Kao što je navedeno u paragrafima 77 do 80, patentni dokument može sadržati pored inventivnih informacija i dopunske informacije odnosno tehničke informacije koje same po sebi ne predstavljaju doprinos stanju tehnike ali mogu biti od koristi za pretraživanje.

116. Inventivne informacije u patentnom dokumentu su predstavljene samo klasifikacionim simbolima.

117. Dopunske informacije o predmetu pronalaska mogu se predstaviti klasifikacionim simbolima, indeksnim kodovima ili na oba načina. Klasifikacioni simboli ma kojeg mesta MKP mogu se koristiti, zajedno sa ma kojim indeksnim kodovima koji se odnose na te klasifikacione simbole, za označavanje dopunske informacije.

Obavezno klasifikovanje

118. Prema članu 4, paragrafa 3, Strazburškog sporazuma o Međunarodnoj klasifikaciji patenata, kompetentni ograni zemalja članica Unije za MKP, pri klasifikovanju patentnih dokumenata, dužni su pokazati potpune klasifikacione simbole MKP dodeljene pronalasku opisanom u patentnom dokumentu.To znači da su pomenuti kompetentni organi obavezni da klasifikujeu inventivnu informaciju o predmetu pronalaska.

Neobavezno klasifikovanje; Neobavezno indeksiranje

119. Poželjno je da se svaka dopunska informacija klasifikuje ili indeksira, pošto, nakon objavljivanja datog patentnog dokumenta, takva informacija o tehničkom rešenju može imati određenu vezu, na primer, sa budućim patentnim prijavama. Na specifičnim klasifikacionim mestima, preporuke mogu biti prisutne s ciljem da se pomogne pri korišćenju neobaveznog klasifikovanja i neobaveznog indeksiranja. Ipak, ovakve preporuke ne utiču na diskrecionu prirodu ovakvog klasifikovanja ili indeksiranja.

KLASIFIKOVANJE PATENTNIH DOKUMENATA U RAZLIČITIM FAZAMA POSTUPKA

120. Prema paragrafu 77, sve informacije o pronalasku sadržane u patentnom dokumentu treba da budu klasifikovane. Zavisno od faze u postupku ispitivanja u kojoj je dokument klasifikovan, može se desiti da informacija o predmetu pronalaska nije u potpunosti određena. U paragrafima koji slede od 121 do 130, dat je okvir za najbolje određivanje inventivnih informacija o predmetu pronalaska za potrebe klasifikovanja glavnih kategorija patentnih dokumenata (odobreni patenti, pretražene objavljene prijave, nepretražene objavljene prijave prijave).

Klasifikacija odobrenih patenata nakon postupka pretraživanja i ispitivanja

121. Sve tehničke informacije koje su obuhvaćene patentnim zahtevima u patentnom dokumentu klasifikuju sa kao informacije o pronalasku zajedno sa novim i neočiglednim konstituentima ili komponentama (podkombinacijama) predmeta pronalaska za koji se traži zaštita. Klasifikovanje treba da se bazira na tehničkoj informaciji sadržahoj u svakom zahtevu u celini i na osnovu svake nove primene u okviru zahteva.

122. Predmetna materija za koju nije tražena zaštita u patentnim zahtevima a koja je nova i neočigledna treba takođe da se klasifikuju kao informacije o pronalasku.

123. Poželjno je da se sve tehničke informacije koje daju dopunske informacije o predmetu pronalaska bilo da je za njih tražena zaštita u patentnim zahtevima ili su otkrivene u patentnom dokumentu u celini, klasifikuju ili indeksiraju ukoliko je to od koristi za pretraživanje.


Klasifikovanje pretraženih ali neispitanih patentnih dokumenata npr. patentnih prijava

124. Sva predmetna materija koja se sa aspekta rezultata pretrage pojavljuje kao nova i neočigledna, treba biti klasifikovana kao informacija o predmetu pronalaska zajedno sa bilo kojim novim i neočiglednim konstituentima ili komponentama (podkombinacijama), a za koju je tražena zaštita kroz patentne zahteve.

125. Sva predmetna materija za koje nije tražena zaštita u patentnim zahtevima a koje se pominju u patentnom dokumentu, a sa aspekta rezultata pretrage pojavljuju se kao nove i neočigledne treba klasifikovati kao informaciju o predmetu pronalaska.

126. Poželjno je da se sve tehničke informacije koje daju dopunske informacije o predmetu pronalaska bilo da je za njih tražena zaštita u zahtevima ili su otkrivene u patentnom dokumentu u celini, klasifikuju ili indeksiraju ukoliko je to od koristi za pretraživanje.

Klasifikovanje nepretraženih patentnih dokumenata

127. Sve tehničke informacije za koje se traži zaštita kroz patentne zahteve a koje su potencijalno nove i neočigledne prema mišljenju eksperta za tu oblast, mora se klasifikovati kao informacija o predmetu pronalaska zajedno sa novim i neočiglednim konstituentima ili komponentama (podkombinacijama) predmetne materije u patentnim zahtevima.

128. Sve tehničke informacije za koje nije tražena zaštita u patentnim zahtevima a koje se pominju u patentnom dokumentu, a koje su potencijalno nove i neočigledne prema mišljenju eksperta za tu oblast, treba klasifikovati kao informaciju o predmetu pronalaska.

129. Osobe koje vrše klasifikovanje patentnog dokumenta a koje nisu eksperti za datu oblast, moraju uzeti u obzir sve patentne zahteve prilikom određenja mesta klasifikovanja predmeta pronalaska.

130. Poželjno je da se sve tehničke informacije koje daju dopunske informacije o predmetu pronalaska bilo da je za njih tražena zaštita u zahtevima ili su otkrivene u patentnom dokumentu u celini, klasifikuju ili indeksiraju ukoliko je to od koristi za pretraživanje.

Opšte odredbe

131. Patentni dokumenti ne bi trebalo da se klasifikuju kao jedinstvena celina, već sve različite inventivne informacije, za koje je tražena zaštita kroz patentne zahteve ili su otkriveni u dokumentu trebalo bi identifikovati i zasebno klasifikovati. Takve različite inventivne informacije su reprezentovane, na primer, različitim patentnim zahtevima, varijantnim rešenjima ili različitim kategorijama predmeta pronalaska (npr. proizvod i postupak za njegovu proizvodnju odnosno dobijanje).

132. Tehničke informacije za koje nije tražena zaštita kroz patentne zahteve ne treba klasifikovati kada su iste potpuno klasifikovane u vezanoj objavljenoj patentnoj prijavi istog patentnog zavoda, na primer, u osnovnoj prijavi objavljene izdvojene prijave.

133. Ukoliko se pronađe da u patentnom dokumentu ne postoji ni jedna inventivna informacija, i dalje se dokumentu mora dodeliti najmanje jedna klasifikaciona oznaka kao oznaka koja daje inventivnu informaciju tj. informaciju o predmetu pronalaska. Pod ovim okolnostima, klasifikovanje treba da se bazira prema onom delu opisa za koji osoba koja klasifikuje odredi kao najkorisniji za pretraživanje.

134. Da bi se izbegli potencijalno nekorisni klasifikacioni simboli koje nose patentni dokumenti, klasifikaciju dodeljenu na bilo kom ranijem nivou objave trebalo bi revidirati bilo kada se prijavi odobri zaštita patentom, kada je ispitana ili kada je postupak prekinut iz drugih razloga, s ciljem da se potvrdi ili izmeni njihova klasifikaciona oznaka. Međutim, treba imati u vidu da mnogi zavodi za intelektualnu svojinu klasifikuju samo jedan od uzastopno objavljenih patentnih dokumenata u različitim fazama postupka, te često klasifikacija koja je dodeljena prijavi obično nije ponovo revidirana kada je odobren patent.


XI PRAVILA ZA IZBOR KLASIFIKACIONIH MESTA U MKP Opšta pravila; Pravila prioriteta; Posebna pravila

135. Pre nego što se donese odluka na koje mesto klasifikovati patentni dokument, neophodno je tačno odrediti koje su to informacije o pronalasku – inventivne informacije i dopunske informacije koje su sadržane u dokumentu, kao što je to opisano u paragrafima od 77 do 101. Kada su jednom određene, ove informacije moraju biti klasifikovane što je moguće kompletnije u MKP. Postojanje ili nepostojanje određenih klasifikacionih mesta za određene osobine, ne bi trebalo da vodi ka modifikaciji koncepta klasifikovanja informacija o pronalasku (pogledati poglavlje X).

IZBOR POTKLASA

136. Za određivanje najpogodnije potklase za klasifikaciju predmeta pronalaska, treba koristiti korak po korak pristup koristeći hijerarhijsku strukturu MKP. Najpre se identifikuje relevantna sekcija a zatim podsekcija u okviru nje i klasa, a zatim u okviru određene klase određuje se potklasa koja najbolje pokriva predmetnu materiju. Kada se primenjuje ovaj pristup, treba imati u vidu da nazivi sekcija, podsekcija i klasa daju opis oblasti koju pokrivaju u širem smislu.

137. Alternativne metode određivanja relevantne potklase u MKP često može biti efikasnije. Ove alternativne metode se sastoje od: (a) korišćenja abecednog „Indeksa ključnih reči“ u MKP, tzv. „Catchword Index“; (b) mašinske pretraga samog teksta MKP ili Catchword Index-a; (c) pregleda klasifikacionih oznaka patentnih dokumenata koji su usko povezani sa predmetnom

materijom tj. predmetom pronalaska, npr. statističkom analizom dokumenata koji su rezultat pretrage teksta uz pomoć relevantnih tehničkih termina.

Iako ove alternativne metode mogu dovesti do određivanja specifičnijeg mesta u MKP nego što je to potklasa, neophodno je uvek proveriti oblast pokrivenosti tog klasifikacionog mesta u svetlu hijerarhijski pogodnijih mesta i pravila za klasifikovanje u određenim oblastima MKP.

138. Posle određivanja potklase koristeći opisane metode, neophodno je proveriti da li je njihov opseg (pogledaj poglavlje VII OPSEG KLASIFIKACIONIH MESTA) dovoljno širok da obuhvata tehničke informacije koje se klasifikuju. U ovu svrhu treba koristiti upute i napomene koje se pojavljuju odmah posle naziva potklasa i njihovih definicija ukoliko su prisutne na tim mestima.

IZBOR GRUPA

139. Posle izbora odgovarajuće potklase, za određivanje relevantne glavne grupe i podgrupe treba dalje koristiti hijerarhijsku strukturu MKP. Pre primene ove procedure, neophodno je proveriti koje od tri pravila klasifikovanja (opšte pravilo, pravilo prvog odgovarajućeg mesta ili pravilo zadnjeg odgovarajućeg mesta) je korišćeno u izboru potklase i da li je neko posebno pravilo klasifikovanja primenjeno u nekim delovima.

140. Iako sledeći paragrafi opisuju razlike pri primeni različitih pravila klasifikovanja, treba imati u vidu da sva pravila imaju sledeće zajedničke smernice: (a) mnoge tehničke informacije su u potpunosti obuhvaćene samo sa jednom grupom u okviru šeme

potklase. U ovom slučaju tehnička informacija se klasifikuje u tu grupu bez obzira koje pravilo pri klasifikovanju se koristilo;

(b) ukoliko su dva ili više predmeta pronalaska opisani u patentnom dokumentu, opšte pravilo prilikom izbora potklase se primenjuje zasebno za klasifikovanje svakog predmeta pronalaska.;

(c) ukoliko je podkombinacija predmeta pronalaska nova i neočigledna sama po sebi, ona se zasebno klasifikuje rukovodeći sa opštim pravilom za izbor potklase.

Važno je imati na umu da u situacijama kada je tehničko rešenje obuhvaćeno sa dve ili više grupa u potklasi (npr. neke grupe imaju potencijalno preklapajući opseg ili su grupe dostupne samo za podkombinacije određenih predmetnih materija ali ne i za samu predmetnu materiju po sebi) tada je opšte pravilo klasifikovanja unutar potklase značajno za određivanje relevantne grupe ili grupa.


OPŠTE PRAVILO

141. Osnovno pravilo za klasifikovanje se uvek primenjuje ukoliko klasifikovanje prema prioritetu ili druga posebna pravila nisu specificirana. Ono se bazira na principu dodele klasifikacione oznake na takav način da jedno i ista takva tehnička rešenja mogu biti klasifikovana na jedno i isto mesto u klasifikaciji (pogledati paragraf 75). Po ovom principu klasifikaciona mesta u MKP su obostrano isključiva. Kada to nije slučaj, treba primeniti princip iz paragrafa 144(b).

142. Suprotno klasifikacionim pravilma prvog i poslednjeg odgovarajućeg mesta opisanim u paragrafima od 146 do 154, nema posebnih pravila za klasifikovanje prilikom primene opšteg pravila u MKP. Međutim, sledeće principe treba slediti da bi se izbeglo nepotrebno višestruko klasifikovanje i omogućio izbor grupe koja na najadekvatniji način predstavlja tehničko rešenje koje se klasifikuje: (a) Grupe koje više određuju kompleksniju materiju imaju prioritet nad grupama koje određuju

manje kompleksnu materiju. Na primer, grupe koje obuhvataju kombinacije imaju prednost nad grupama koje obuhvataju podkombinacije i grupe koje obuhvataju „predmetnu materiju u celosti“ imaju prednost nad grupama koje određuju „pojedinosti predmetne materije“.

(b) Grupe koje detaljnije opisuju predmet pronalaska imaju prednost nad grupama koje su manje specijalizovane. Na primer, grupe koje obuhvataju jedinstven tip predmeta pronalaska ili grupe kojima se obuhvataju načini za rešavanje tehničkog problema na poseban način imaju prednost nad opštijim grupama.

Ovi principi takođe čine i osnovu standardizovanog niza glavnih grupa opisanog u paragrafu 52. Standardizovan niz može da se koristi u mnogim situacijama i kao uputstvo za primenu gore navedenih principa (a) i (b). Međutim, treba imati na umu da standardizovan niz određuje prednost među glavnim grupama jedne potklase, na primer, među grupama koje obuhvataju funkcionalnost i aspekte primene, grupama slične kompleksnosti ili grupama koje imaju sličan stepen specijalizacije. U oblastima MKP gde se primenjuju opšta pravila pri klasifikovanju, prednost ne bi trebala da se primenjuje među takvim grupama, ali klasifikovanje treba izvršiti na sva odgovarajuća mesta (vidi paragrafe 88 do 91). Ukoliko se primenjuju pravila na koja ukazuju upute, ona imaju prednost nad principima prilkom primene opšteg pravila klasifikovanja.

143. Kada se klasifikuje predmetna materija koju karakterišu različiti aspekti ili kada se dodeljuju dopunski klasifikacioni simboli informacijama korisnim za pretraživanje, primenjuju se principi višestranog klasifikovanja (vidi paragrafe 102 do 107).

144. Posle izbora odgovarajuće potklase, sledeći postupak se primenjuje za identifikovanje detaljnijeg klasifikacionog mesta na svakom hijerarhijskom nivou počev od nivoa glavne grupe: (a) Određivanje grupe, pregledom svih grupa, ukoliko samo jedna od njih omogućava da se

klasifikuje tehničko rešenje. Ukoliko je ovo slučaj trebalo bi na ovu grupu primeniti i korak (c). (b) Ukoliko dve ili više grupa omogućuju da se tehničko rešenje njima klasifikuje, tada treba

primeniti principe opisane u paragrafu 142. (i) Ukoliko navedeni principi daju prvenstvo nekoj od grupa, tada treba izabrati grupu koja

ima prednost. Druge grupe sa nižim nivoom prvenstva treba izabrati ukoliko se smatra da su od značaja za pretraživanje, na primer pri kombinovanju parametara za pretraživanje pomoću tzv. Boolean operatora. Tada bi korak (c) trebalo primeniti odvojeno za svaku od selektovanih grupa.

(ii) Ukoliko se prednost određenih grupa ne može odrediti pomoću navedenih principa, tada bi korak (c) trebalo primeniti odvojeno za svaku od selektovanih grupa.

(c) ponoviti korak (a) i ukoliko je neophodno korak (b) na svakom sledećem hijerarhijskom nivou sve dok nijedna od podgrupa na sledećem hijerarhijskom nivou ne obuhvata predmetnu tehničku materiju.


145. Prilikom klasifikovanja kombinacija, ukoliko ni jedno specifično mesto ne obuhvata predmetnu materiju primenom opšteg pravila prilikom klasifikovanja, tada se ona klasifikuje prema svojim podkombinacijama koristeći principe opisane u paragrafu 142. Podkombinacije koje nisu izabrane kao klasifikaciona mesta korišćenjem ovih principa, trebalo bi razmotriti da li su pogodne kao dopunske informacije prilikom klasifikovanja.

PRAVILA PRVENSTVA

146. U određenim oblastima MKP primenjuju se pravila prvenstva. Svrha ovih pravila jeste da se poboljša konzistentnost klasifikovanja. Suprotno opštim pravilima, pravila prvenstva daju opšta pravila prvenstva između svih grupa u određenoj oblasti. Klasifikacione šeme su posebno prilagođene za primenu ovih pravila. Čak i kada se opšta pravila prvenstva primenjuju, moguće je višestruko klasifikovanje u tim oblastima na primer kada je neophodno klasifikovati različite aspekte predmetne materije ili kada predmetna materija sadrži dopunske informacije koje je poželjno klasifikovati. Oblasti u kojima se primenjuju paravila prvenstva su jasno označena napomenom na najvišem hijerarhijskom mestu obuhvaćenom ovim pravilima.

Pravilo prvog odgovarajućeg mesta

147. U pojedinim delovima MKP primenjuje se pravilo prvog odgovarajućeg mesta. Mesta gde se primenjuje ovo pravilo označeno je napomenom tipa: „U ovoj potklasi/ glavnoj(glavnim) grupi / grupi (grupama), na svakom hijerarhijskom nivou a u odsustvu suprotnih naznačenja, klasifikacija se vrši prema prvom odgovarajućem mestu.“ Na primer, pogledati relevantne napomene u C40B ili F23B. Prema ovom pravilu, tehničko rešenje pronalaska se klasifikuje uzastopnim, na svakom „uvučenom“ nivou, određivanjem prve grupe koja obuhvata bilo koji deo tehničkog rešenja sve dok se ne izabere podgrupa koja ga obuhvata sa najvećim brojem tačaka tj. koja je najuvučenija. Kada je više tehničkih rešenja opisano u patentnoj prijavi, pravilo prvog odgovarajućeg mesta se primenjuje za svako od njih.

148. Klasifikacione šeme u kojima važi pravilo prvog odgovarajućeg mesta, sadrže standardizovan niz grupa. Pri klasifikovanju u standardizovanom nizu grupa, postupa se po principu od više kompleksnih i specijalizovanih predmetnih materija na vrhu šeme do manje kompleksnih i manje specijalizovanih predmetnih materija koje su locirane pri dnu šeme.

149. Posle izbora odgovarajuće potklase za predmet pronalaska, sledeća procedura se prati za određivanje detaljnijeg klasifikacionog mesta: (a) određivanje prve glavne grupe u potklasi koja određuje najmanje bar jedan deo predmeta

pronalaska; (b) određivanje unutar prve glavne grupe prvu podgrupu kojoj prethodi jedna tačka koja obuhvata

bar jedan deo predmeta pronalaska; (c) ponavljanje procedure prethodnog koraka kroz uzastopno određivanje podgrupa sa sledećim

većim brojem tačaka, dok se ne dođe do prvog najuvučenijeg nivoa podrgupe tj. prve podgrupe sa najvećim brojem tačaka koje joj prethode a koja obuhvata predmet pronalaska.

150. Ukoliko ni jedno specifično mesto u MKP gde se primenjuje pravilo prvog odgovarajućeg mesta ne određuje kombinaciju, tada se ona klasifikuje u prvu grupu koja obuhvata bar jednu od njenih podkombinacija. Sve druge podkombinacije koje su nove i neočigledne trebaju biti zasebno klasifikovane prateći proceduru postupanjem po pravilu prvog odgovarajućeg mesta. One podkombinacije koje mogu predstavljati informaciju korisnu pri pretraživanju, mogu se klasifikovati kao dopunska informacija.

Pravilo zadnjeg odgovarajućeg mesta

151. Pravilo poslednjeg odgovarajućeg mesta koristi se na nekim mestima u MKP. Mesta gde se primenjuje ovo pravilo označeno je napomenom tipa: „U ovoj potklasi / glavnoj(glavnim) grupi / grupi (grupama), na svakom hijerarhijskom nivou a u odsustvu suprotnih naznačenja, klasifikacija se


vrši na zadnjem odgovarajućem mestu.“ Na primer, pogledati relevantne napomene u A61K, C07, C08G, C10M. Prema ovom pravilu, tehničko rešenje pronalaska se klasifikuje uzastopnim određivanjem na svakom nivou uvučenosti tj. tačaka koje joj prethode, zadnje grupe koja obuhvata bilo koji deo tehničkog rešenja sve dok se ne izabere podgrupa koja ga obuhvata sa najvećim brojem tačaka koje joj prethode. Kada se za više različitih rešenja traži zaštita kroz jednu patentnu prijavu, pravilo zadnjeg odgovarajućeg mesta se primenjuje za svako od njih.

152. U klasifikacionoj šemi gde se primenjuje pravilo zadnjeg odgovarajućeg mesta niz grupa nije formalno standardizovan. Vrlo često niz grupa na ovim mestima je raspoređen po principu da se na vrhu šeme nalaze grupe koje obuhvataju manje kompleksnu odnosno više opštu predmetnu materiju dok se krećući se ka dnu klasifikacione šeme progresivno povećava kompleksnost i specijalizovanost predmetne materije koju grupe obuhvataju.

153. Posle izbora odgovarajuće potklase za predmet pronalaska, sledeća procedura se prati za određivanje detaljnijeg klasifikacionog mesta: (a) određivanje zadnje glavne grupe u potklasi koja obuhvata bar jedan deo predmeta pronalaska; (b) određivanje unutar zadnje glavne grupe zadnju podgrupu kojoj prethodi jedna tačka a koja

obuhvata bar jedan deo predmeta pronalaska; (c) ponavljanje procedure prethodnog koraka kroz uzastopno određivanje podgrupa sa sledećim

većim brojem tačaka, dok se ne dođe do zadnjeg najuvučenijeg nivoa podrgupe tj. zadnje podgrupe sa najvećim brojem tačaka koje joj prethode a koja obuhvata predmet pronalaska.

154. Ukoliko ni jedno specifično mesto u MKP gde se primenjuje pravilo zadnjeg odgovarajućeg mesta ne određuje kombinaciju, tada se ona klasifikuje u zadnju grupu koja obuhvata bar jednu od njenih podkombinacija. Sve druge podkombinacije koje su nove i neočigledne trebaju biti zasebno klasifikovane prateći proceduru postupanjem po pravilu zadnjeg odgovarajućeg mesta. One podkombinacije koje mogu predstavljati informaciju korisnu pri pretraživanju, mogu se klasifikovati kao dopunska informacija.

POSEBNA PRAVILA

155. Na određenom broju mesta u MKP primenjuju se posebna pravila klasifikovanja. Na ovim mestima primenjuju se posebna a ne opšta klasifikaciona pravila, što je jasno naznačeno u napomenama na tim mestima, na primer C04B 38/00, C08L, G05D. Na primer, napomena 2(b) koja sledi iza naslova potklase C08L („Smeše koje sadrže makromolekulska jedinjenja”) označava da se prilikom klasifikovanja u ovoj potklasi “smeše svrstavaju prema makromolekulskom sastojku ili sastojcima prisutnim u najvećoj količini; ako su svi sastojci prisutni u istim količinama, smeša se svrstava prema svakom od ovih sastojaka.”


XII PREZENTACIJA KLASIFIKACIONIH SIMBOLA I INDEKSNIH KODOVA NA PATENTNIM DOKUMENTIMA

156. Redosled klasifikacionih simbola i indeksnih kodova na patentnom dokumentu je sledeći: 1. Najpre se navode klasifikacioni simboli koji predstavljaju inventivnu informaciju, a od njih prvo

se navodi onaj koji najpotpunije odražava suštinu pronalaska. 2. Klasifikacioni simboli koji predstavljaju dopunsku informaciju 3. Indeksni kodovi.

157. Klasifikacioni simboli se predstavljaju u formi jedne ili više kolona i to sa samo jednim simbolom ili indeksnim kodom u svakoj liniji kolone.

158. Oznaka verzije MKP osnovnog nivoa (godina) po kome je bar delimično dokument klasifikovan, treba da je smešten u male zagrade posle skraćenice „Int. Cl.“ Mnogi nacionalni zavodi klasifikuju patentni dokument koristeći samo jedan nivo npr. samo osnovni ili samo napredni nivo MKP (videti primere (a) i (b) u paragrafu 161). Kada se klasifikuje dokument koristeći napredni nivo MKP, oznaka verzije svakog MKP simbola označava kada je taj simbol dodeljen ili suštinski revidiran na naprednom nivou (godina, mesec), nalazi se u malim zagradama posle oznake svakog MKP simbola.

159. Kada se koristi osnovni nivo pri klasifikovanju, MKP simboli se prikazuju ili štampaju u regularnom fontu (koji nije u italici tj. iskošen), a kada se koristi napredni nivo klasifikacije, MKP simboli se prikazuju ili štampaju u italici tj. u iskošenom fontu.

160. MKP simboli koji predstavljaju informaciju o pronalasku se štampaju ili prikazuju u podebljanom fontu tj. „boldirani“ su, a dopunske informacije se štampaju i prikazuju regularnim fontom tj. neboldiranim (nisu zadebljani).

161. Primer prezentacije tj. pisanja MKP klasifikacionih simbola i oznaka verzija su dati u prikazu koji sledi za isti dokument kada se klasifikovao u naprednom nivou, u osnovnom nivou ili koristeći oba nivoa klasifikacije. (a) Kada je klasifikacija vršena u naprednom nivou MKP:

Int.Cl.: B28B 5/00 (2006.01) B28B 1/29 (2007.04) H05B 3/18 (2008.07)

Gde: B28B 5/00 označava informaciju o pronalasku (boldirani font) koja je klasifikovana u naprednom nivou MKP (prikaz u italici);

B28B 1/29 označava informaciju o pronalasku (boldirani font) koja je klasifikovana u prednom nivou MKP (prikaz u italici);

H05B 3/18 označava dopunsku informaciju (font nije boldiran) koja je klasifikovana u naprednom nivou MKP (prikaz u italici);

(b) Kada je klasifikacije vršena u onovnom nivou MKP: Int.Cl. (2006) B28B 5/00 B28B 1/00 H05B 3/10

Gde: B28B 5/00 označava informaciju o pronalasku (boldirani font) koja je klasifikovana u osnovnom nivou MKP (normalni font tj. nije u italici);

B28B 1/00 označava informaciju o pronalasku (boldirani font) koja je klasifikovana u osnovnom nivou MKP (normalni font tj. nije u italici);

H05B 3/10 označava dopunsku informaciju (font nije boldiran) koja je klasifikovana u osnovnom nivou (normalni font tj. nije u italici).


(c) Kada se informacija o pronalasku klasifikuje u naprednom nivou a dopunska informacija u osnovnom nivou MKP: Int.Cl. (2006) B28B 5/00 (2006.01) B28B 1/29 (2007.04) H05B 3/10

Gde: B28B 5/00 označava informaciju o pronalasku (boldirani font) koja je klasifikovana u naprednom nivou MKP (prikaz u italici);

B28B 1/29 označava informaciju o pronalasku (boldirani font) koja je klasifikovana u naprednom nivou MKP (prikaz u italici);

H05B 3/10 označava dopunsku informaciju (font nije boldiran) koja je klasifikovana u osnovnom nivou (normalni font tj. nije u italici).


XIII POSEBNA KLASIFIKACIONA MESTA ZA PREDMET PRONALASKA KOJI NIJE ADEKVATNO OBUHVAĆEN U MKP

162. Uobičajeno je da je informacija o pronalasku u patentnom dokumentu obuhvaćena sa jednim ili više klasifikacionih mesta. Uprkos tome, usled ubrzanog tehnološkog razvoja neminovno je da postojeća klasifikaciona mesta ne mogu obuhvatiti sve novootkrivene predmete pronalaska. Pošto je neophodno da se svaki predmet pronalaska klasifikuje, postoje posebna klasifikaciona mesta u čijim nazivima nema tehničkih ograničenja. Ova klasifikaciona mesta obuhvataju sve nove tipove premeta pronalaska sve dok se tehnički ne definišu nova klasifikaciona mesta koja bi obuhvatala te nove određene tipove predmetne materije.

163. Kada informacija o pronalasku nije adekvatno obuhvaćena ni jednom od potklasa najpogodnije sekcije za klasifikovanje, tada se informacija o pronalasku klasifikuje na posebna „ostala“ mesta glavnih grupa te sekcije. Svaka „ostala“ glavna grupa je označena sa oznakom „99Z 99/00“ kojoj prethodi simbol odgovarajuće sekcije. Sve posebne ostale klase, potklase i glavne grupe imaju isti naziv. Na primer (Sekcija A):

A99Z 99/00 Predmet pronalaska koji nije predviđen na drugom mestu ove sekcije Svaka od posebnih ostalih potklasa ima sledeću standardnu napomenu: „Ova potklasa obuhvata pronalaske koji (a) nisu predviđeni, ali su vezani za predmete pronalazaka koji su obuhvaćeni potklasama ove sekcije, i (b) nisu eksplicitno predviđeni bilo kojom potklasom neke druge sekcije.“

164. Kada je informacuja o pronalasku obuhvaćena potklasom ali nije obuhvaćena ni jednom od njenih grupa koje sadrže tehnička ograničenja, ta informacija se klasifikuje u ostale glavne grupe te potklase. Da bi se olakšalo pronalaženje takvih ostalih glavnih grupa, tamo gde je to neophodno one zauzimaju zadnje mesto u klasifikacionoj šemi potklase i označavaju se standardnim simbolom grupe 99/00 kad god je to moguće. Pre klasifikovanja u ostale glavne grupe određene potklase, klasifikovanje u druge glavne grupe iste potklase ili u druge potklase treba pažljivo razmotriti. Posebno treba obratiti pažnju na paragrafe od 92 do 99, koji opisuju situacije kada se predmetni pronalazak klasifikuje na mesta čiji nazivi ih ne predviđaju eksplicitno. Kombinacije predmeta pronalaska koji je obuhvaćen sa dve ili više glavnih grupa ne bi trebalo klasifikovati u ostale glavne grupe ukoliko nije drugačije označeno. Uobičajena procedura pri klasifikovanju kombinovanog tipa predmeta pronalaska je opisana u paragrafima 145, 150 i 154.

165. Ukoliko za specifičnu informaciju o predmetu pronalaska ne postoji „ostala“ glavna grupa u odgovarajućoj potklasi, klasifikovanje se vrši na mesta sa posebnim ostalim glavnim grupama odgovarajuće sekcije (vidi paragraf 163).


XIV KORIŠĆENJE MKP PRI PRETRAŽIVANJU Različiti tipovi pretraživanja; Priprema za pretraživanje; Definisanje oblasti pretraživanja

RAZLIČITI TIPOVI PRETRAŽIVANJA

166. Skoro svi objavljenoi patentni dokumenti su označeni simbolima MKP. MKP može biti korišćena za različite vrste pretraživanja patentne dokumentacije na papiru ili u elektronskim bazama kao što su: (a) Pretraživanje na novost – Predmet ove vrste pretraživanja jeste da se ustanovi novost

pronalaska ili nedostatak novosti pronalaska za koji je tražena zaštita u patentnom dokumentu. Cilj pretraživanja je da se ustanovi relevantno stanje tehnike na osnovu kojeg se utvrđuje da li je pronalazak sadržan ili nije sadržan u stanju tehnike do relevantnog datuma za pretraživanje.

(b) Pretraživanje na patentibilnost – Ovo pretraživanje se sprovodi da se identifikuju dokumenti relevantni za utvrđivanje ne samo novosti pronalaska već i drugih kriterijuma patentibilnosti, na primer prisustvo ili odsustvo inventivnog nivoa (npr. da li je navedeni pronalazak očigledan ili ne), tehničkog progresa ili ostvarenih korisnih rezultata. Ovaj vid pretraživanja bi trebalo da obuhvati sve oblasti tehnike koje bi mogle sadržati materiju koja se odnosi na pronalazak opisan u patentnom dokumentu. Pretraživanje na novost i patentibilnost se uglavnom sprovode u nacionalnim zavodima za industrijsku svojinu u sklopu postupka za priznanje patenta tj. ispitivanja patentne prijave.

(c) Pretraživanje na povredu prava – Ovim pretraživanjem se identifikuju patenti i objavljene patentne prijave čija bi prava mogla biti povređena određenom industrijskom aktivnošću. Cilj ove vrste pretraživanja jeste da se utvrdi da li postojeći patentni dokumenti daju ekskluzivna prava koja obuhvataju tu industrijsku aktivnost ili samo njen deo.

(d) Informativno pretraživanje – Informativno pretraživanje se sprovodi da bi se zainteresovana strana upoznala sa stanjem tehnike u određenoj oblasti tehnologije. Ovo pretraživanje se često naziva i pretraživanje na stanje tehnike i ono obezbeđuje informacije koje služe kao osnova za aktivnosti istraživanja i razvoja kao i informacije o već postojećim objavljenim patentnim dokumentima u određenoj oblasti. Dalji razlozi za ovaj vid pretraživanja jesu potreba da se identifikuju alternativne tehnologije koje mogu zameniti postojeće ili da se izvrši procena specifične tehnologije čija je licenca u ponudi ili čija nabavka se planira.

PRIPREMA ZA PRETRAŽIVANJE

167. Pre nego što se počne sa pretraživanjem potrebno je jasno definisati tehničko rešenje koje je predmet pretraživanja. Za određene vrste pretraživanja, na primer, za pretraživanje na patentibilnost, ponekad je neophodno vršiti pretraživanje za više od jednog tehničkog rešenja. Kada se jasno definiše tehničko rešenje koje je predmet pretraživanja, potrebno je pronaći pogodno mesto u MKP koje ga obuhvata. Imajući u vidu predmetno tehničko rešenje određuju se određeni tehnički termini, jedna ili više reči, koji obuhvataju u širem ili užem smislu oblast tehnike koja je relevantna za predmetno tehničko rešenje.

DEFINISANJE OBLASTI PRETRAŽIVANJA

168. Kada se definišu tehnički termini koji se odnose na tehničko rešenje uputno je pristupiti klasifikovanju koristeći Indeks ključnih reči MKP tzv. „Catchword Index“ ili CD ROM-u IPC koji omogućava pretraživanje pomenutih tehničkih termina u samom tekstu MKP ili Indeksu ključnih reči. Indeks ključnih reči može uputiti rešeršera na tačno određenu grupu MKP, ali češće je to samo naznačenje glavne grupe ili potklase u MKP. Mora se napomenuti da Indeks ključnih reči ni u jednom smislu ne zamenjuje bilo koji deo MKP ne sme se koristiti kao modifikovana varijanta kasnijih koraka pri identifikovanju klasifikacionog mesta.

169. Ukoliko se korišćenjem Indeksa ključnih reči ili pretraživanjem IPC:CLASS CD ROM ne dođe do prikladne oblasti za pretraživanje, tada treba pregledati celo osmo izdanje MKP i tom prilikom izabrati pogodne podsekcije i klase prema naslovu. Zatim se izabrane klase i potklase po naslovu pregledaju po sadržaju i tada se identifikuju one potklase za koje se smatra da obuhvataju predmetnu


materiju. Ona potklasa koja na najbolji način opisuje tj. obuhvata predmetnu materiju treba da bude izabrana.

170. Alternativni metod određivanja najpogodnije potklase bila bi pretraga prema određenim tehničkim terminima koji najbolje određuju predmetnu materiju u bazama patentnih dokumenata sa kompletnim tekstom ili samo sa apstraktima i koju prati statistička analiza klasifikacionih simbola koji su dodeljeni dokumentima koji predstavljaju rezultat pretrage. Potklasu koja se najčešće pojavljuje na patentnim dokumentima treba uključiti kao polje pretraživanja.

171. Posle odabira odgovarajuće potklase, neophodno je proveriti sve upute i napomene koje se pojavljuju u toj potklasi za preciznije određivanje sadržaja potklase kao i graničnih slučajeva između povezanih potklasa, što kao rezultat može imati i određivanje klasifikacione oznake na savim drugom mestu. Ukoliko postoji klasifikaciona definicija za izabranu potklasu, treba je detaljno analizirati zato što ona najpreciznije određuje opseg potklase.

172. U sledećem koraku se analiziraju sve glavne grupe izabrane potklase da bi se odredila najpogodnija u svetlu njenog naslova i postojećih napomena i uputa. Za brzi pregled glavnih grupa potklase treba koristiti indeks potklase koji se nalazi na njenom početku ispod njenog naslova kao i napomena i uputa ukoliko postoje.

173. Kada je određena najpogodnija glavna grupa, analiziraju se podgrupe uvučene sa jednom tačkom i identifikuje se ona najpogodnija za predmetnu materiju. Ukoliko izabrana podgrupa ima podređene podgrupe sa dve ili više tačaka, treba izabrati najpogodniju podgrupu koja je najviše uvučena tj. ima najviše tačaka koje joj prethode za pretraživanje.

174. Ukoliko izabrana grupa uključuje i prethodni uput na drugu grupu, na primer ikoliko je izabrana grupa u formi „7/16.....(7/12 ima prednost)“, treba izvršiti pretraživanje i u grupama kojima se daje prednost kao i u izabranim grupama. Na prethodnom primeru, treba pretražiti grupu 7/12 kao i 7/16. Opet, ukoliko je predmetna materija obuhvaćena u grupi 7/12 kao i u grupu 7/16 uopšteno govoreći nije neophodno pretražiti i 7/16.

Primer: C08F 2/04 Polimerizacija u rastvoru (C08F 2/32 ima prednost) C08F 2/32 Polimerizacija u emulzijama voda-ulje

Polimerizaccija karakterisana time da se odvija u određenom rastvoru može se pronaći u bilo kojoj od ove dve grupe i tada bi trebalo izvršiti pretraživanje u obe grupe, a ukoliko se predmetna polimerizacija ne može odvijati u emulzijama voda-ulje tada nije neophodno izvršiti pretraživanje grupe 2/32.

175. Ukoliko je izabrana grupa u potklasi ili njenom delu koje je podređeno nekom od pravila prednosti, na primer pravilu poslednjeg odgovarajućeg mesta, posebnu pažnju treba obratiti na oblasti grupa koje imaju prednost u cilju određivanja drugih grupa koje bi mogle obuhvatati tehničko rešenje koje je predmet pretraživanja.

176. Posle završetka pretraživanja u izabranim grupama, pretraživanje treba izvršiti i u hijerarhijski višim grupama (sa manjim brojem tačaka koje joj prethode) pod kojima su uvučene detealjnije, već izabrane grupe, pošto se šira materija koja obuhvata predmetno tehničko rešenje može klasifikovati na tim mestima.

177. Na mestima u MKP gde se primenjuje višestruka klasifikacija kao i hibridni sistemi, preporučuje da se pri pretraživanju koristi prvo kombinacija vezanih klasifikacionih simbola ili klasifikacionih simbola i indeksnih kodova da bi se bolje definisao upit za pretraživanje.

178. Nepostojanje odgovarajućih dokumenata u rezultatu pretrage može ukazivati na to da nije izabrano odgovarajuće mesto u MKP. U tom slučaju, tehničko rešenje koje je predmet pretrage treba izraziti na drugi način i postupak određivanja oblasti tehnike koje se pretražuje ponovo razmotriti.


XV GLAVNA BAZA ZA KLASIFIKOVANJE PATENTNIH DOKUMENATA (MASTER CLASSIFICATION DATABASE)

179. Glavna baza za klasifikovanje patentih dokumenata (Master Classification Database) MCD, je bibliogafska baza koja sadrži sve bibliografske podatke (uključujući MKP simbole) sa patentnih dokumenata i na svim njihovim nivoima objave (na svetskom nivou). Ova baza podataka u principu sadrži sve kolekcije patentnih dokumenata koje su učinjene raspoloživim za uključenje u ovu bazu podataka MCD. Ova baza takođe sadrži informacije o familijama patentnih dokumenata.

180. Prilikom stvaranja nove reformisane MKP, ova baza (MCD) je izabrana za skladištenje tj. smeštanje i memorisanje dodeljenih klasifikacionih simbola kao i njihovo ažuriranje posle revizije za oba nivoa klasifikacije, kako za osnovni tako i za napredni nivo. Patentni dokumenti sadržani u MCD klasifikovani su po važećoj verziji osnovnog nivoa MKP i stalno ažuriranom naprednom nivou. To znači da se pretraživanje može izvoditi koristeći u tom trenutku važeću verziju MKP i time se eliminiše potreba konsultovanja ranijih izdanja MKP i konkordanca između izdanja. Posao revizije i reklasifikacije relevantnih patentnih dokumenata koji su međusobno podelili nacionalni i regionalni zavodi koji su u tome učestvovali, urađen je uz pomoć ove baze bibliografskih podataka patentnih dokumenata.

181. MCD baza je operativna, ali pristup podacima sadržanim u njoj je moguć na različite načine. Kopijama ove baze se može obezbediti pristup za potrebe pretraživanja putem internet sajtova WIPO-a, nacionalnih zavoda za intelektualnu svojinu ili preko komercijalnih sajtova.

182. MCD omogućava pretraživanje koristeći različite elemente podataka kao što su MKP simboli, ime podnosioca, ime pronalazača, naslov, apstrakt i prioritete za određivanje familije patenata.


XVI REČNIK TERMINI I IZRAZI KORIŠĆENI PRI KLASIFIKOVANJU

183. Ovaj deo rečnika predstavlja listu termina i izraza vezanih za principe i pravila klasifikovanja, a koji iziskuju određena objašnjenja njihovog značenja i upotrebe:

addition to the state of art/ doprinos stanju tehnike

= različitost između predmetne materije tj. predmeta pronalaska i stanja tehnike

aspect/ aspekt, stanovište

= gledište, stanovište sa koga se tehnička informacija, tj. informacija o pronalasku razmatra i na osnovu kojega se ta informacija klasifikuje (npr. „Kategorije predmeta pronalaska“su mogući „aspekti“ pronalaska)

basic subject matter of classification place/ predmet pronalaska obuhvaćen klasifikacionim mestom

= predmetna materija eksplicitno definisana i obuhva ćena definicijom klasifikacionog mesta, npr. predmetni pronalazak po sebi nasuprot kombinaciji čiji je jedan deo određeni predmet pronalaska

borderline (line)/ granična linija

= jasno izražena granica između klasifikacionih mesta

categories of subject matter/ kategorije predmeta pronalaska

= glavna podela informacija o predmetu pronalaska: - način korišćenja tj. primene proizvoda ili izvođenje

neproizvodnih procesa ili aktivnosti; - proizvodi; - postupak za proizvodnju; - uređaji; i - materijal od koga se dobija proizvod.

Ove kategorije su detreminisane zavisno od konteksta. Na primer, (1) proizvod ili postupak dobijanja može sam po sebi biti materijal od koga je proizvod napravljen; (2) postupak dobijanja proizvoda može istovremeno biti i način korišćenja materijala da bi se dobio proizvod.

combination/ kombinacija

= predmet tehničke prirode u celini koji se satoji od dva ili više koraka ili komponenata koje su spojene za određene svrhe. Na primer:

- trostepeni postupak proizvodnje je kombinacija tri koraka postupka koji zajedno spojeni rezultiraju dobijanjem određenog proizvoda;

- petokomponentna hemijska kompozicija je kombinacija pet komponenata koja može imati osobine koje nijedna komponenta zasebno gledana ne poseduje; i

- pokretna stolica je kombinacija stolice i točkova spojenih na takav način da služe transportu osobe u sedećem položaju.

embodiment/ primena,otelotvorenje

= specifičan primer kako inventivni koncept, koji je više uopšteno izložen na nekom mestu u dokumentu, može da se sprovede u praksi. Vidi Genus


genus/ rodovi, vrste

= grupisanje određenih ostvarenja (embodiments) u okviru neke od kategorija predmeta pronalaska koja dele uobičajena ograničenja. A subgenus (npr., podvrste) je podrgrupa u okviru genus (rodova, vrsta). An ultimate species (konačna podvrsta) je najspecifičnija podela u okviru vrste, npr. takav oblik za koji ne postoje dalje eksplicitne varijable. Ovaj izraz se pvenstveno koristi u oblasti hemije.

Primer: Ukoliko „neorganska jedinjenja“ smatramo vrstom (genus), „neorganske soli“ ili „natrijumove soli“ podvrstom (subgenus) tada je „natrijum hlorid“ konačna podvrsta (ultimate species).

group branch (group array)/ ogranak grupe (niz grupa)

= deo potklase koji se sastoji od - određene glavne grupe ili podgrupe i - svih podgrupa koje su uvučene ispod nje.

indentation/ indent (uvučenost)

= grafička prezentacija hijerarhijskog odnosa između grupa u okviru klasifikacione šeme. Uvučenost označava podelu dela predmeta pronalaska obuhvaćenog grupom na njene podgrupe. Zavisna povezanost podgrupe sa svojom nadređenom grupom prikazana je u klasifikacionoj šemi pozicioniranjem naslova podgrupe ispod na desnu stranu sa jednom ili više tačaka koje prethode naslovu u odnosu na svoju nadređenu grupu.

Primer: H01S 3/00 Laseri H01S 3/09 • postupci ili uredjaji za pobuđivanje, npr. pumpanje H01S 3/091 • • optičkim pumpanjem H01S 3/094 • • • koherentnim svetlom U ovom primeru, podgrupa H01S 3/094 je sukcesivno zavisna od podgrupa H01S 3/91, H01S 3/09 i od glavne grupe H01S 3/00 u odnosu na koje je uvučena. Bez korišćenja hijerarhijskih nivoa i uvlačenja, podgrupa H01S 3/094 bi zahtevala sledeći naslov: „Postupak ili uređaj za pobuđivanje lasera pomoću optičkog pumpanja koherentnim svetlom.“

invention information (in patent document)/ informacija o pronalasku (u patentnom dokumentu)

= sva nova i neočigledna predmetna materija potpuno opisana u patentnom dokumentu (npr. u opisu, crtežima, zahtevima) koja predstavlja doprinos stanju tehnike (npr.rešenje određenog problema). Informacija o pronalasku ili inventivna informacija se obično determiniše pomoću patentnih zahteva.

inventive thing/ inventivna stvar (pojedinost)

= označava bilo koji deo informacije o pronalasku tj. inventivne informacije koji je nov i neočigledan sam po sebi

object/ objekat

= bilo kakva opipljiva tehnička materija, npr. proizvod, uređaj, parče materijala.

obligatory classification/ obavezna klasifikacija

= klasifikacija neophodna da potpuno prezentuje informaciju o pronalasku opisanom u patentnom dokumentu.

parallel groups (coordinate groups)/ paralelne grupe

= grupe koje zavise od istog neposrednog – direktnog klasifikacionog mesta (npr. nadređene potklase ili grupe) i koje su na istom hijerarhijskom (uvučenom) nivou.


residual main group/ „ostala“ glavna grupa

= glavna grupa, u okviru klasifikacione šeme, koja nije definisana bilo kakvim tehničkim karakteristikama i koja je predviđena za predmetnu materiju koja nije obuhvaćena bilo kojom drugom grupom iste potklase.

species/ vrste

= vidi Genus (Rodovi, vrste)

standardised sequence of groups/ standardizovana sekvenca (niz, redosled) grupa

= redosled grupa nastao postupanjem po principu od više ka manje kompleksnoj predmetnoj materiji i od više specijalizovane (distinktivnije) do nespecijalizovane predmetne materije u potklasi

subclass scheme/ šema potklasa

= uređen niz grupa u okviru potklase

subcombination/ potkombinacija

= podgrupa koraka ili komponenti koje sačinjavaju predmet pronalaska. Potkombinacija može obuhvatati jednu ili više komponenti ili koraka.

Primeri potkombinacija su: - dva uzastopna koraka (stepena) u trostepenom proizvodnom

procesu; - kompozicija koja se sastoji samo od nekoliko komponenti u

odnosu na više kompleksnu kompoziciju; - točkovi za pokretna kolica.

Potkombinacija može dalje da se sastoji od daljih potkombinacija.

subgenus/ podvrsta


the state of art/ stanje tehnike

= skup svih predmeta pronalaska koja su dostupna javnosti

thing/ predmet (predmetna materija)

= označava bilo koju predmetnu materiju, opipljivu ili ne, kao što su:

- način primene proizvoda ili izvođenje neproizvodnih operacija; - proizvodi; - postupak dobijanja proizvoda; - uređaj; i - materijal od koga je dobijen proizvod.

ultimate species/ konačna podvrsta



TEHNIČKI TERMINI I IZRAZI KORIŠĆENI U MKP

184. Ovaj deo rečnika predstavlja listu tehničkih termina ili izraza koji su korišćeni u klasifikaciji, a koji iziskuju određena objašnjenja njihovog značenja i upotrebe, na primer zbog potrebe za izborom između alternativnih značenja ili kada se neki termini koriste u mnogo preciznijem ili restriktivnijem značenju nego što je uobičajeno. Data objašnjenja ne treba shvatiti kao krute definicije. Značenje termina ili izraza treba uvek razmotriti u kontekstu tehničkog sadržaja na koji se odnosi.

185. Treba obratiti pažnju na definicije izvesnih reči i izraza koji si ranije izloženi u Uputstvu npr. u paragrafima od 31 do 42.

186. Definicije date u primedbama MKP, na mestima na koja se odnose, date su u objašnjenja u ovom Rečniku.

187. Korišćene su sledeće skraćenice: (A) Adjective - (P) Pridev (N) Noun - (I) Imenica (V) Verb - (G) Glagol

aspekt (aspect) = određeno stanovište sa koga tehnička informacija odnosno tehničko rešenje može biti sagledano i prema kom se ta informacija klasifikuje (npr. „Kategorije predmeta pronalaska“ su zapravo mogući „aspekti“ pronalaska)

bitan (essential) = karakteristika je bitna pri klasifikaciji u datu grupu ako bi njeno odsustvo dovelo do klasifikacije u drugoj grupi

važnost za (of interest) = posedovati odlike koje su od značaja za razmatrano stanje

vrednost (value) = veličina ili numerički izraz promenljive ili merne konstante

dobijanje; preparat (preparation) = 1. izrada bilo koje vrste supstance, materijala, jedinjenja ili smeše 2. prerada poluproizvoda ili proizvoda za dalje tretiranje, itd. 3. proizvod sa posebnom namenom npr. medicinski

zaliha (stock) = delovi (mogu biti neodređenih dimenzija) čvrstog materijala u određenom obliku kao rezultata prethodnog delovanja (poluproizvod) za korišćenje u operacijama u kojima se oni dele (pre ili posle operacija oblikovanja ili drugih operacija) pri izradi proizvoda.

izrada (working up) = obrada supstance da bi se dobila u željenom konačnom stanju ili obliku, npr. bojenje uključivanjem pigmenata, granulacija, formiranje ploča ili proizvoda

karakteristika (characteristic) = posebnost osobine

laminat (laminate) = materijal suštinski ujednačene debljine sačinjen od manje ili više neprekidno povezanih i vezanih zajedno, npr. šperploča. Slojevi mogu biti i diskontinualni ali neodlubljeni

merenje (measure) = nalaženje vrednosti, ili njenog odnosa u pokazateljima da bi se odredila (vidi i definiciju u klasi G 01)


monitor (monitor) = obezbeđenje neprekidnog ili periodičnog posmatranja (ljudskog ili instrumentalnog), da bi se određeno delovanje regulisaloili iniciralo, odnosno dao određeni signal pri neželjenim dešavanjima

motor, pogonski (engine) = mašina za dobijanje mehaničke energije, npr. za elemente sa obrtnim ili naizmeničnim kretanjem, pogonjenim energijom pritiska fluida

motor (motor) = uređaj za dobijanje mehaničkog kretanja iz drugih oblika energije: kretanje može biti neprekdino ili prekidno. Ovim izrazom obuhvaćen je i izraz "engine"

obrada, tretiranje (treatment) = primena nekog postupka ili niza postupaka za postizanje željenog efekta na materijalu ili predmetu. Postupak može izmeniti prirodu materijala ili predmeta u potpunosti. (napr. hemijski) a drugim načinom cilj je obično menjanje nekih osobina (napr. grejanjem, prevlačenjem, poliranjem, sterilizacijom, magnetisanjem) bez menjanja celokupnih karakteristika mada izraz obuhvata i izmenu oblika. Efekat može biti povremen ili trajan, i može se primeniti na ceo predmet ili samo na neki deo.

odlika, osobina (feature) = svojstvo predmeta, napr. njegov oblik, svrha, način primene ili kvalitet

plastičan (P) (plastic A) = teže ili lakše moguća deformisanost materijala, delimično ili u celini, delovanjem sile u bilo kom smeru, radi postizanja i zadržavanja željenog oblika

polimeri (I) (plastics N) = makromolekulska jedinjenja ili smeše tih jedinjenja napr. sintetičke smole

polimeran (P) (plastics A) = makromolekularan

pogodnost, podobnost (pertinent) = svojstvo važno za razmatranu tehničku oblast napr. u F 02 M 17/00 ("Karburatori koji imaju pogodne karakteristike...") karakteristike treba da su posebno za svrhu napajanja motora sa unutrašnjim sagorevanjem a saglasno sa nazivom potklase.

postrojenje (plant) = kombinacija mašina, uređaja, itd. da bi se dobio željeni rezultat u kojoj svaka mašina ostvaruje funkciju da može da se razmatra posebno i često se razmatra pojedinačno, kaosuprotnost "uređaju" gde je prirodno samo njegovo funkcionisanje od važnosti, mada i elementi, detalji, mogu biti konstrukcijski važni. Kao primer je postrojenje za obradu rude koga čine drobilica, transporter, sita i odvajač prašine, ili motor -postrojenje koga čine dva motora i to za napajanje parom i za pogon

prenosnici (gearing) = mehanička, hidraulična, električna ili druga sredstva prenosa kretanja ili sile

primena, upotreba, korišćenje (I) (use N)

= svrha ili oblast tehnike u kojoj se predmet (thing) postupak, proizvod ili uređaj koristi


promenljiva (I) (varible N) = merljiva veličina ili svojstvo - koje može ali ne mora, da semenja napr. dužina, brzina, napon, boja. Pošto takva veličina zadržati konstantnu vrednost, znači da merenje promenljive je uglavnom isto kao i merenje konstante iste prirode, i uput "promenljiva" treba da se shodno tome tumači (vidi primedbu u sekciji G)

raspored (arrangement of) = skup ili međusoban razmeštaj predmeta. Ovaj izraz može obuhvatiti izmenu jednog od predmeta na koji se odnosi, ali samo ukoliko ta izmena nije od važnosti bez obzira na raspored.

rukovanje (handling) = postupanje sa materijalom ili predmetima na bilo koji način bez hotimačnog i suštinskog menjanja nekog svojstva, čak i povremenog (npr. bez deformisanja, grejanja, naelektrisavanja), npr. transportovanje, skladištenje, postavljanje, ulivanje, namotavanje, punjenje.

ručno (manually) = rukama; bilo kojim delom čovečijeg tela ako se ograničavanje značenja jasno ne podrazumeva

slojevit proizvod (layered product) = materijal sačinjen od slojeva (neprekidnih, isprekidanih ili sa razmacima, međuprostorom) ma kog oblika (npr. saća, valovit) koji su zajedno učvršćeni na bilo koji način. Po pravilu suštinska debljina je ujednačena u celini (tj. zanemarujući) odstupanja na pojedinim mestima, kao što je proizvodnja valovitog sloja); može biti u obliku proizvoda npr. ambalaža. Ovaj izraz je šireg značenja nego što je "laminat" obuhvatajući materijal sa međuprostorom (praznim prostorom) između ili u sloju.

smeša (composition) = mešavina sastojaka, više ili manje određenog (hemijskog) svojstva ili udela

ugradnja, prilagođavanje, uređaj (adaptation)

= 1. modifikacija za postizanje određenih uslova stanja. 2. predmet (thing) koji uključuje takvu modifikaciju

upravljati (G) (control V) = delovati na promenljivu (npr. brzina motora) na bilo koji način, npr. sprečiti odstupanja (vidi i izraze u klasi G 05)

uređaj, aparat (apparatus) = kategorija predmeta pronalaska koji je mašina ili uredjaj opisan u svetlu svojih funkcionalnih mogućnosti ili konstrukcijskih karakteristika a koji se koristi - za dobijanje proizvoda - za izvođenje neproizvodnih procesa ili aktivnosti

uređaj, sklop (arrangements for) = sredstva za ispunjavanje posebnih funkcija, pre svega kombinacija predmeta (things) koji se mogu modifikovati, npr. F 16 D 23/02 uređaj za sinhronizaciju

fluid (I) (fluid N) = gas ili tečnost

fluidan (P) (fluid V) = sa svojstvima gasa ili tečnosti

hemijsko jedinjenje (chemical compound)

= hemijsko jedinjenje je supstanca u kojoj su atomi međusobno spojeni hemijskim vezama

Documents

MKP 8 UPUTSTVO - zis.gov.rs · PDF file4 MKP8 (2007), Uputstvo za korišćenje Paragraf Strana VII OPSEG KLASIFIKACIONIH MESTA Potklase 69 – 70 21 Glavne grupe 71 22 ... Sedmo izdanje