12. april 2019. godine

Mladi smatraju da su ’veze’ ključne za

zapošljavanje

Danas 74 odsto mladih kaže da su veze i poznanstva ključne za zapošljavanje, rekao je sociolog Srećko

Mihailović, koautor publikacije „Mladi u Srbiji 2018/2019".

Ova publikacija je danas predstavljena

na konferenciji "Za dostojanstvenu

budućnost! Izazovi mladih u Srbiji i

Jugoistočnoj Evropi" u organizaciji

Fridrih Ebert Fondacije.

Poredeći ovo sa sličnim istraživanjem o

mladima koje je rađeno 1960. godine,

Mihailović napominje da je 32 odsto

tadašnjih studenata reklo da je

korišćenje prijatelja i poznanstva jedan

od dva glavna načina da se napreduje u tadašnjem jugoslovenskom društvu.

„Iako se u istraživanju iz 1960. govorilo o napredovanju, a u ovom (2018) o zapošljavanju, to nam govori da

su veze i poznanstva, odnosno ta vrsta političkog kapitala bila na delu i pre šest decenija, a i danas u velikoj

meri", zaključuje Mihailović.

Poredeći ta dva istraživanja, on se osvrnuo i na pitanje „Da li mislite da ćete posle studija lako naći mesto u

svojoj profesiji?" gde je čak 75 odsto ispitanika iz 1960. godine odgovorilo potvrdno, dok su podaci iz

današnjih istraživanja sasvim suprotna tim nalazima.

„Danas se o poslu više sanja, nego što se mladi ljudi zapošljavaju. Danas posla nema za mlade, jer nemaju

iskustva, ali i za najstarije, valjda zato što imaju i previše iskustva i godina", navodi on.

„Rad u ovoj zemlji i regionu, pa čak i u zapadnoj Evropi u nešto manjem obimu, je prekaran. Ljudi žive sa

dosta neizvesnosti i nesigurnosti. Rad je sve manje stabilan i sve manje formalizovan i izvestan", ocenjuje

Mihailović i dodaje da je upravo strah od gubitnka posla jedan od najvećih kod mladih generacija.

Propao protest vaspitača

Protest zaposlenih u predškolskim ustanovama otkazan je nekoliko minuta pre najavljenog početka, i to tako

što je vaspitačima preko Vibera prosleđena poruka predsednice jednog od sindikata predškolaca Bosiljke

Jovanović, koja ih je obavestila da je Odbor Samostalnog sindikata predškolskog vaspitanja i obrazovanja

Srbije doneo odluku da prihvati ponudu Vlade.

Međutim, deo okupljenih na Trgu Nikole

Pašića tvrdi da su danas u ranim jutaršnjim

satima dobili poruku da ne dolaze na

protest dok su drugi rekli da su obavešteni

o otkazivanju protestne šetnje, ali ne i

okupljanja u centru Beograda.

Nekoliko desetina vaspitačica čekalo je

više od pola sata od najavljenog početka

šetnje da im se obrati neko od predstavnika

reprezentativnih sindikata predškolaca.

Valentina Ilić, predsednica Sindikata obrazovanja Srbije, rekla je u obraćanju vaspitačicama da je Vlada

prihvatila da se koeficijenti zaposlenima u predškolstvu povećaju za dodatnih dva odsto od 1. maja i time se

izjednače sa zaposlenima u osnovnim i srednjim školama.

Ona je dodala da je zaključkom Vlade formirana radna grupa, u kojoj će biti i predstavnici sva tri sindikata

predškolaca. Zadatak radne grupe je da izvrši analizu celokupnog sistema predškolskog vaspitanja,

uključujuči uslove za obavljanje delatnosti, kao i da razmotri efikasnost finansiranja ove oblasti, isplatu

zarada i da, ako se pokaže potreba, izradi predloga izmena sistema finansiranja.

Ilić je rekla da je ovo prvi put da je pri Vladi formirana radna grupa koja će se baviti problemima u

predškolstvu i da ona ima rok da posao završi za šest meseci.

Salva nezadovoljstva sručila se na predsednicu Samostalnog sindikata predškolskog vaspitanja i obrazovanja

Bosiljku Jovanović, koji su okupljeni pitali u čije ime je otkazala protest i šetnju do Vlade.

Okupljeni su komentarisali da se protest obustavlja kada se ispune zahtevi, a ne kad se dobiju obećanja i

tražili da se Jovanović obaveže da će podneti ostavku ukoliko Vlada ne ispuni ono što je obećala. Naveli su i

da tri godine unazad ukazuju na probleme u ovoj delatnosti, od prebukiranih grupa, loših uslova rada do toga

da jedan broj zaposlenih od 2015. čeka da im se poveća koeficijent za obračun plata na osnovu stepena

obrazovanja.

Jovanović im je poručila da je protest otkazao Republički odbor tog sindikata i da su “dobili više nego što su

očekivali”, čime su se stekli uslovi za takvu odluku odbora.

Kamatica: Opštinski budžet – koliko se građani

pitaju?

„Ulaganja po meri građana“, „Da se radi i gradi po tvom“, „Naš novac naše mesto“ – ovo su prethodne

godine bile samo neke od parola kojima su predstavnici gradova i opština u Srbiji pozivali sugrađane da

učestvuju u odlučivanju gde će se trošiti novac iz investicionog dela budžeta.

Intenzivna kampanja pozivanja građana da

učestvuju u procesu odlučivanja poklopila se sa

izmenama i dopunama Zakona o lokalnoj

samoupravi kada je, po prvi put, to postala i

zakonska obaveza svih gradova i opština u našoj

zemlji.

Skoro godinu dana posle donošenja ovog zakona

portal Kamatica je istraživala koliko se on

poštuje u praksi, kao i koliko građani stvarno

odlučuju gde će se potrošiti novac iz opštinskog budžeta.

Sitaucija među lokalnim samoupravama u Srbiji je „šarolika“, i nije moguće utvrditi da li baš svaka poštuje

ovaj zakon niti koliko uvažava „glas“ svojih sugrađana. Pirot je jedan od onih gradova koji se „dogovorio“

sa građanima o zajedničkom infrastrukturnom projektu.

Naime, u ovom gradu su kroz popis imovine ujedno deljeni i anketni listići da se građani izjasne o pet

ponuđenih predloga. Imali su više od 300 popunjenih listića, i kao najpotrebnije izabrano je rekonstrukcija

dečijeg vrtića. Pirot je za to izdvojio 4 miliona dinara koje su prikupili od poreza na imovinu, a ostatak su

dobili iz državnog budžeta.

Mala opština Bojnik se prilagodila svom pretežno ruralnom stanovništvu, pa su građane za mišljenje pitali

tako što su postavili opštinski štand na ulicu kada je bio pijačni dan.

Rezultat je bio da je veliki broj građana koji su dali različite predloge šta misle da im je potrebno u opštini,

nakon toga dolazili da se interesuju u kojoj fazi je realizacija. Sombor je napravio sajt i građani su rekli da bi

želeli da im se izgradi i osvetli šetalište, ali i rekonstruiše biblioteka.

„Naše iskustvo pokazuje da su lokalne samouprave svesne da je neophodno uključivanje građana, ali im fale

jasnija uputstva koje sve metode mogu i treba da koriste. Posle skoro godinu dana od kada im je

uključivanje građana i zakonska obaveza mi smo sa 44 opštine po celoj Srbiji, sa kojima radimo, uspeli da

oni po prvi put naprave dvogodišnji akcioni plan, u kome je sam proces odlučivanja jasno strukturisan i

sprovodi se u timovima“, objasnio je Branislav Milić, sa švajcarskog programa „Reforma poreza na

imovinu“.

Prema istraživanju ovog programa, koje je napravljeno u više od 40 opština po celoj Srbiji, čak 44 procenta

građana smatra da ih lokalne samouprave uopšte ne podstiču da učestvuju u planiranju i upravljanju

budžetom opštine.

Efektiva traži raskide ugovora o kreditama u

„švajcarcima“

Predsednik udruženja bankarskih korisnika „Efektiva“ Dejan Gavrilović rekao je danas da je njihov zahtev

da se, bez ikakvih ustupaka, od banaka traži da raskinu ugovore sa građanima koji imaju kredite indeksirane

u švajcarskim francima.

On je za agenciju Beta rekao da će protestom, koji

će početi u ponedeljak, 15. aprila, ispred Vlade

Srbije tražiti da se poštuje stav Vrhovnog

kasacionog suda da je „odredba o valutnoj klauzuli

u švajcarskim francima nezakonita“.

Protest će, kako je rekao, možda biti i celodnevni i

pod šatorima, zavisno od reakcije banaka i države,

ali je „zakupljen termin do Nove godine“.

Efektiva je osnovana pre osam godina i njeni zahtevi se, kako navode, „dijametralno“ razlikuju od onoga što

traži drugo udruženje – CHF Srbija.

Članovi „Efektive“, kako je rekao, traže da se ugovori sa valutnom klauzulom u „švajcarcima“ raskinu jer je

„većina korisnika pretplatila dug“.

„Država nas nije pozvala da učestvujemo u razgovorima iako smo pokrenuli 5.000 tužbi od čega smo dobili

nekoliko stotina pravosnažnih rešenja za nezakonitu kamatu, visinu kursa, troškove obrade kredita i visinu

zatezne kamate“, rekao je Gavrilović.

Po računici profesorke Ekonomskog fakulteta u Beogradu Danice Popović, krediti u „švajcarcima“ su i

danas isplativiji od hipotekarnih kredita u evrima. Ona je za NIN navela da su zaduženi u „švajcarcima“ od

2008. godine do danas na kredit od 70.000 franaka platili 3.678 evra manje od onih koji su se za isti iznos

zadužili u evrima.

Tvrdnje Aleksandra Vučića da je naša zemlja po većini pokazatelja najbolja u regionu teško podnose test

činjenica

Predsednička bajka o uspešnoj Srbiji

„Srbija je po većini ekonomskih pokazatelja najuspešnija zemlja u regionu“.

Ovako je prokomentarisao predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavu Danice Popović, profesorke na

Ekonomskom fakultetu u Beogradu, da je Srbija na začelju regiona po ekonomskim rezultatima. On je

ocenio da „nije lako boriti se sa činjenicama“.

Vučić je naveo da u regionu samo Crna Gora ima veće prosečne zarade, ali da je u toj državi veća

nezaposlenost i iznosi 20 odsto, „kao i javni dug koji je 74 odsto BDP-a i u porastu je dok je u Srbiji u

opadanju i sada iznosi 50 odsto BDP-a“. On je rekao i da je u Srbiji najveća stopa privrednog rasta.

Kada se dobro izaberu parametri i konkurenti, svašta je moguće pokriti podacima, ali pitanje je koliko to ima

smisla. Za početak, šta znači za Srbiju poređenje sa regionom Zapadnog Balkana, sintagme koja čak ni ne

obuhvata sve zemlje ovog geografskog regiona već najsiromašnije zemlje Evrope, Albaniju, BiH,

Makedoniju, Crnu Goru i Srbiju, uz dodatak teritorije Kosova i Metohije. Srbija kao ubedljivo najveća

zemlja svakako predvodi ovaj mikroregion u mnogim pokazateljima, ali mnogi ekonomisti smatraju da bi

Srbija trebalo da se poredi sa Centralnom i Istočnom Evropom, regionom koji obuhvata petnaestak zemalja

od Baltika do Rumunije i Bugarske.

Milojko Arsić, profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu, podseća da smo u odnosu na ovaj region

imali tek prosečan rast (4,2 odsto, što je najveći privredni rast Srbije od 2008. godine).

„Ako pogledamo duži niz godina unazad, Srbija je imala privredni rast ispod proseka ovog regiona i jednu

od najnižih stopa rasta u Evropi. U drugoj polovini prošle godine imali smo znatno veće usporavanje

privrede nego druge zemlje CIE. U četvrtom tromesečju zemlje CIE su usporile na prosečno četiri odsto, a

mi na 3,4 odsto i to zbog unutrašnjih problema kao što je poslovanje EPS-a, smanjenje proizvodnje Fijata,

carine Kosova. I ove godine imamo male šanse za neki veći rast, posebno zato što poljoprivreda neće

doprineti kao prošle godine“, objašnjava Arsić dodajući da je i prošle godine bez poljoprivrede rast bio oko

3,2 odsto.

Ekonomista Milan Kovačević napominje da treba upoređivati duže vremenske serije. „Rumunija je znatno

napredovala, a sad je Srbija na 60 odsto njihovog BDP-a po stanovniku. Gledajući poslednjih pet godina

Srbija raste sporije od sveta, Evrope i regiona, a šta se desi u jednom mesecu nije nikakav pokazatelj stanja

stvari“, napominje Kovačević dodajući da sa našim nivoom ekonomske razvijenosti ni rast od četiri odsto

nije ništa posebno.

Kada se radi o zaradama, Srbija stvarno nema čime da se pohvali. U regionu (gledajući decembarske

prosečne plate s obzirom da nisu sve zemlje objavile januarske) samo Makedonci i Albanci su imali manju

platu od građana Srbije i to u evrima. Ovo je važno zato što kurs dinara u odnosu na evro jača, pa i plate

iskazane u evrima rastu delom i zbog kursa.

Arsić kaže da smo od početka ove godine imali skok plata u odnosu na 2018. ali to je povećanje samo u

javnom sektoru.

„Trebalo bi da rast plata dolazi iz rasta produktivnosti, a ne veštačkim putem, povećanjem u plata u javnom

sektoru i jačanjem kursa“, smatra Arsić.

Sa ovim se slaže i Kovačević ukazujući da su plate u javnom sektoru porasle za više od devet odsto dok su u

privatnom sektoru plate povećane za manje od dva odsto, što je manje od inflacije.

„Kvalitet života ne meri se samo BDP-om već zavisi od školstva, zdravstva, infrastrukture. Mi tu imamo

neki napredak, ali treba videti zašto on nije veći, jer mi imamo smanjenje privatnih investicija, a treba nam

njihov rast“, zaključuje on.

Na kraju malo statistike. U 2017. godini privredni rast Srbije od 1,9 odsto bio je veći samo od Makedonije.

Prosečan rast i u Centralnoj i u Jugoistočnoj Evropi iznosio je 4,4 odsto. U 2018. Srbija je ostvarila rast od

4,2 odsto, isto kao Crna Gora, Rumunija i Mađarska i taj rast je bio na proseku Centralne Evrope, a veći od

proseka Jugoistočne Evrope koji je iznosio 3,5 odsto. Već ove godine prema prognozama međunarodnih

finansijskih institucija sa rastom od 3,5 odsto (koji je prema mišljenju nekih ekonomista upitan) vraćamo se

na prosek regiona.

У прерађивачкој индустрији 76.885 нових

радних места

Статистички билтен Републичког завода за статистику доноси податаке да је у протеклих пет година,

од 2014. до 2018, у Србији број запослених – а рачунају се они који раде у правним лицима,

самостално обављају делатност, предузетници и радници код њих – повећан за 207.052 радника.

Највећи раст запослености у протеклих пет година

бележи прерађивачка индустрија – 76.885. Наиме, лане је,

по истом извору, у прерађивачкој индустрији било

запослено 444.888 људи, а у 2014. години њих 369.003.

Друга делатност у којој је дошло до већег повећања

радника је трговина на велико и мало са 43.857

новозапослених радника. У 2014. години у тој делатности

било је 295.293 радника, а лане 339.725. На трећем месту

по повећању броја запослених у протеклих пет година су

административне и помоћне службе са 42.342

новозапослена. Лане је у тој делатности било 105.046 радника, а пре пет година 62.704.

За пет година 6.951 запослених мање у здравству и социјалној заштити.У трговини 43.857

новозапослених.

Раст броја запослених лане у односу на 2014. години бележе и услуге смештаја и исхране, и то од

23.715 радника. Наиме, лане је у тој делатности било 78.487 запослених, а у 2014. години 54.772. У

информисању и комуникацијама за пет година број запослених повећао се 12.307 радника, јер је у

2014. години у тој области радило 51.628 радника, а лане 63.935. Знатан раст запослених у

последњих пет година бележе и стручне, научне, иновационе и техничке делатности – 12.708. У тим

делатностима лане је било 101.825 радника, а пре пет година 89.117.

Лане 14.787 регистрованих пољопривредника мање

Републички завод за статистику у Статистичком билтену објављује и број регистрованих

индивидуалних пољопривредника. Пошто података за 2014. годину нема, упоредив је број

запослених лане и у 2015. години и било их је 14.787 мање. Наиме, лане је било 78.533 регистрованих

индивидуалних пољопривредника, а у 2015. години 93.320.

И делатност уметности, забаве и рекреација бележи раст броја запослених од 8.169 јер је лане у њима

радило 35.340 радника, а у 2014. години 27.171. У осталим услужним делатностима број запослених

у протеклих пет година порастао је за 7.250, у грађевинарству за 6.640, у пословању некретнинама за

1.318, у финансијским делатностима за 1.712, а у саобраћају и складиштењу за само 17.

У исто време, у неколико делатности које обрађује статистика дошло је до пада броја запослених.

Највећи пад у протеклих пет година бележи се у снабдевању водом и управљању отпадним водама –

7.825 радника мање. Наиме, лане је у тој делатности било 34.123 радника, а у 2014. години 41.948.

Значајан пад броја запослених бележи се и у здравственој и социјалној заштити – 6.951 мање јер их је

прошле године било 160.595, а у 2014. – 167.546. Лане је у пољопривреди, шумарству и рибарству

било запослено 32.697 радника, што је 5.281 мање него пре пет година. Мање запослених лане је

било и у образовању – 2.931 у односу на 2014. годину, у државној управи и обавезном социјалном

осигурању – 1.442, у рударству – 233 радника.

Tanjug/Alo.rs

Država donela konačnu odluku: Finalno rešenje za

zadužene u švajcarcima na snazi!

Zaduženi u švajcarskim francima dobiće otpis od oko 40 odsto glavnice.

List navodi da će se danas na stolu naći prečišćen predlog leks specijalisa, oko kojeg su se usaglasili država,

bankari i dužnici.

Na papiru je ponuda u kojoj će država učestvovati u trošku sa 15 odsto pokrivene glavnice, banke

"opraštaju" između 22 i 23 odsto, a dodatno olakšanje kroz poreze bankama iznosiće između dva i tri

procenta. Kada se saberu sve ove brojke, moguće je minimalno odstupanje od 40 odsto za plus/minus 0,5

procenata, navodi list.

Procenat otpisa trenutne glavnice, oko koga su se danima

nadgornjavali bankari i zaduženi je, praktično, kompromis koji je

država ponudila između bankarski izračunatih 30 odsto otpisa i

50 odsto koliko su tražili dužnici.

Država je "presekla" u još jednoj stvari: leks specijalis mora da

se odnosi na sve dužnike koji otplaćuju zajmove vezane za

franak, a ne samo one sa glavnicom od oko 50.000 evra, što je

bio zahtev banaka.

Posle otpisa 40 odsto preostalog duga (bez kamate), iznos nove glavnice se konvertuje u evre, po zvaničnom

srednjem kursu i na tako formiran ostatak duga primenjuje se kamatna stopa od 3,5 odsto godišnje. Rate će

biti vezane za kurs.

Država će svakako da učestvuje u nadomeštanju dela troškova bankama. Sigurno je da će veći teret otpisa da

podnesu banke, a tačan udeo državnog troška se kreće od 30 do 40 odsto u ukupnom otpisu. Zaduženi u

švajcarskim francima bankama duguju, prema poslednjim podacima, još 540 miliona evra.

Nove, alternativne mere u Zakonu o izvršenju

krivičnih sankcija

Vlada Srbije usvojila je na današnjoj sednici izmene Zakona o izvršenju krivičnih sankcija, kojima se

proširuju nadležnosti sudija za izvršenje krivičnih sankcija i propisuju nove, alternativne mere kojima se

menja način izvršenja kazne zatvora.

Kako je saopšteno posle sednice Vlade, novim merama propisano je da se kazna zatvora do jedne godine

izvršava u prostorijama u kojima osuđeni stanuje (kućni zatvor), a da se osuđeni koji kaznu izdržavaju u

poluotvorenom ili otvorenom odeljenju zavoda mogu uputiti na rad izvan tih ustanova.

Vlada je ocenila da će njihovo radno angažovanje doprineti lakšem i efikasnijem uključenju u društvo nakon

izdržane zatvorske kazne. Izmenom Zakona predviđen je i prevremeni otpust kada se dalje izvršenje kazne

smatra nehumanim – u slučaju teške bolesti, invaliditeta ili starosti.

U saopštenju se dodaje da je pravni okvir izvršenja krivičnih sankcija u velikoj meri usaglašen sa evropskim

standardima, ali da je u međuvremenu došlo do potrebe da se usaglase aktivnosti koje su propisane

Akcionim planom za Poglavlje 23. Vlada je dala saglasnost da se Republici Srpskoj upute finansijska

sredstva u iznosu od 9,3 miliona evra radi realizacije započetih projekata u okviru mehanizma saradnje

Sporazuma o uspostavljanju specijalnih paralelnih odnosa između Srbije i Republike Srpske.

Članovi Vlade dali su saglasnost da Republička direkcija za robne rezerve izvrši otpis duga fizičkim licima –

nosiocima porodičnog poljoprivrednog gazdinstva, nastalog nakon realizacije Uredbe o prodaji mineralnog

đubriva.

Imajući u vidu da je usled teških ekonomskih uslova prouzrokovanih sušom samo mali broj poljoprivrednika

uspeo da izmiri svoju obavezu plaćanja preuzetog mineralnog đubriva, Vlada je donela odluku da otpiše

njihov dug u iznosu od 90.894.655 dinara.

Inicijativa mladih traži odgovor od MUP-a o

Huavej kamerama u Beogradu

Nevladina organizacija Inicijativa mladih ukazala je danas da Ministarstvo unutrašnjih poslova i dalje ne

daje jasan odgovor oko postavljanja Huavej kamera za video nadzor u Beogradu i upozorila da može doći do

zloupotrebe tog sistema.

„Pitanje koje postavljamo u ime svih građana Srbije glasi:

‘Da li kamere predstavljaju opasnost po privatnost građana

Srbije?’. Vrlo je zabrinjavajuće da sa više različitih strana

možemo čuti potpuno različite informacije o pitanjima koja

se tiču ustavnih prava i sloboda građana Srbije“, navodi se

u saopštenju te organizacije.

Inicijativa je navela da bi, da nije tako, javnost dobila jasan odgovor da li na taj način može doći do ozbiljnih

zloupotreba podataka o ličnosti u procesu čuvanja podataka dobijenih video nadzorom.

„Ćutanje koje dolazi iz Ministarstva unutrašnjih poslova nas dodatno plaši, a čitava situacija nas podseća na

Orvelov roman 1984, u kojem Veliki brat sve prati i sve drži na oku“, navodi se.

Ta organizacija je podsetila da je kompanija Huavej iznela u javnost informaciju da se za čuvanje podataka

na period od godinu dana koristi uređaj pod nazivom OceanStore, ali javnosti i dalje nije jasno ko podacima

tačno može pristupiti i u kojim slučajevima, jer, u suprotnom, ogromne količine podataka o ličnosti građana

Srbije mogu biti meta različitih zloupotreba.

Nije isto biti MILIONER u Srbiji i u zemljama

EU. Domaći bogataši zbog jedne stvari PROLAZE

MNOGO BOLJE

Poreska stopa za bogate u Srbiji ide do najviše 15 odsto i to za građane koji primaju iznad 4.700.000 dinara

godišnje ili oko 3.300 evra mesečno. Iako to možda deluje mnogo, dobro smo prošli, jer u pojedinim

zemljama Evrope i sveta poreske stope na dohodak

bogatih idu i do 75 odsto. Takav je bio slučaj sa

Francuskom, dok u regionu po visokim stopama

prednjače Hrvatska i Slovenija koje bogataše

oporezuju sa 50 odsto.

Austrija, još jedna zemlja u kojoj živi dosta Srba

ima različite stope dohotka, pa tako oni sa

godišnjim zaradama od 11.000 do 25.000 evra imaju poresku stopu od 36,5 odsto, za zarade od 25.000 do

60.000 evra porez je 43 odsto, dok su plate građana veće od 60.000 evra godišnje oporezovane sa stopom od

50 procenata.

U Hrvatskoj i Sloveniji porez na najveće plate i do 50 odsto

Građani koji su u 2018. godini ostvarili dohodak veći od trostrukog iznosa prosečne godišnje zarade u Srbiji,

odnosno više od 2.470.644 dinara, obavezni su da do 15. maja podnesu prijavu za plaćanje godišneg poreza

na dohodak, podsetila je Poreska uprava. Sudeći po iskustvu iz prethodne dve godine ovu obavezu imaće

najmanje 20.000 ljudi širom Srbije, najviše iz Beograda, Novog Sada, Kragujevca i Niša. Prema podacima

Ministarstva finansija, za poreskog obveznika koji je ostvario oporezivi dohodak u iznosu do 4.941.288

dinara primenjuje se poreska stopa od 10 odsto, dok je sa one koji su ostvarili preko tog iznosa, poreska

stopa 15 odsto.

Poreska uprava: Rok za podnošenje prijave 15. maj

- Srbija u svim oblastima koje se oporezuju ima takozvanu proporcionalnu stopu, osim kada je reč o porezu

na godišnji dohodak i on ide do tih 15 odsto. Naša poreska stopa je među srednjima u odnosu na ostale

zemlje, ali je progresivna stopa u savremenom svetu značajno izraženija nego kod nas - objašnjava za "Blic"

pravnik i poreski savetnik Đerđ Pap koji dodaje i da je problematično i pitanje ko je bogataš u Srbiji, te da su

cifre u Evropi mnogo veće, dok se kod nas oporezuje neko ko ima 20.000 evra godišnje, što je manje od

2.000 evra mesečno.

Da bi se dohodna nejednakost između bogatih i siromašnih mogla umanjiti višim stopama poreza za bogate i

u Srbiji koja je na vrhu po tom parametru, svedoče primeri iz sveta koji imaju značajno više poreske stope.

U Nemačkoj je tako za građane koji primaju preko 54.000 evra godišnje bruto poreska stopa išla i do 42

odsto.

Sa druge strane, u Francuskoj je 2013. godine uvedena čak poreska stopa od 75 odsto za dohotke iznad

milion evra koja je 2015. značajno smanjena, ali je ostala na visokom nivou u odnosu na Srbiju.

RODITELJI PRESTANITE DA RADITE OVE

STVARI Uvodi se radikalna promena zakona, ako

budete prekršili ovo pravilo na vrata će vam

zakucati SOCIJALNI RADNICI!

Uvodi se potpuna zabrana fizičkog kažnjavanja dece

Šamar, povlačenje za zuluf ili udarac po guzi- roditeljima bi bilo bolje odmah da zaborave na ovakive

navike, zato što novi zakonski propisi predviđaju potpunu zabranu fizičkog kažnjavanja i upotrebe fizičke

sile prilikom vaspitanja deteta.

Ako neko i pored ove zabrane udari dete, neće ići

u zatvor, niti će mu dete biti oduzeto, ali će svoje

ponašanje moći da koriguje, na primer, u školi za

roditelje. Međutim, onaj ko se bude držao devize

da je batina iz raja izašla može imati problema sa

socijalnim radnicima.

To sve predviđaju najnovije izmene i dopune

Porodičnog zakona.

Dragan Vulević, posebni savetnik ministra za rad,

zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja kaže za

medije da nije suština da se roditelji kažnjavaju,

već edukuju o nenasilnim metodama vaspitanja

dece.

- Zbog čvrge, ćuške ili udarca po guzi, roditelji sigurno neće završiti iza rešetaka, niti će im biti oduzeto

dete. Njima će biti ponuđeno da uče o nenasilnim metodama vaspitanja dece, recimo, u školi za roditelje, u

koju će ići ne prisilno, već dobrovoljno, i to kada oni osete potrebu da nešto novo nauče. I to je taj prvi nivo.

Međutim, ukoliko se utvrdi da roditelj češće upotrebljava fizičku silu kao vaspitno sredstvo, a i dalje nije reč

o zlostavljanju, onda centar za socijalni rad može izreći upozorenje, ali i kolektivni nadzor, što

podrazumeva, na primer, upućivanje u savetovališta za brak i porodicu, školu za roditelje, u razvojna

savetovališta i drugo - pojašnjava Vulević.

On ističe da u slučaju kontinuiranog fizičkog kažnjavanja, a koje se možei zjednačiti sa zlostavljanjem

deteta, postojećim zakonom previđeno je lišavanje roditeljskog prava.

Rezultate, navodi, ne očekuje za godinu dana, jer se stavovi i ponašanje ne menjaju preko noći, već je to

dugotrajan proces za koji je potrebno vreme.

- Za vaspitanje nisu potrebne ni batine ni prut- navodi on.

Vulević ističe da su i do sada komšije, prijatelji, rodbina, medicinski radnici i drugi, prijavljivali roditelje

koji primenjuju fizičku silu nad detetom.

-Takođe, i škole su nam prijavljivale kada primete masnice na detetu i procene da je ono bilo zlostavljano.

Onda centri za socijalni rad ulaze u porodicu, vrše procenu i po potrebi izriču mere. U centar za socijalni rad

su dolazila i deca starija od 14 ili 15 godina da prijave zlostavljanje i onda socijalni radnici utvrđuju tačno o

čemu se radi i postupaju u skladu sa svojim ovlašćenjima - navodi Vulević.

Beograd časti komunalce sa 41.800 dinara

Zamenik gradonačelnika Goran Vesić najavio je da će svim zaposlenim u komunalnom sistemu grada do 30.

juna biti isplaćena solidarna pomoć od 41.800 dinara.

On je, posle sastanka sa predstavnicima četiri reprezentativna sindikata komunalnog sistema grada, istakao

da će se na sledećoj sednici Skupštine grada ustanoviti Dan komunalne delatnosti grada Beograda, navodi se

u saopštenju gradske uprave.

Jedna od tema razgovora bila je i obaveza koju je grad naložio komunalnim preduzećima sa više od 1.000

zaposlenih da do kraja godine otvore po vrtić.

„Neka preduzeća su već počela da funkcionišu na taj način“, rekao je Vesić i ocenio da to predstavlja

dodatnu pogodnost za ljude koji rade u ovom sistemu.

Nacrt Zakona o popisu na javnoj raspravi, a

uvedene su i NOVINE

Republički zavod za statistiku pozvao je na javnu raspravu o Nacrtu zakona o popisu stanovništva,

domaćinstava i stanova koji bi trebalo da bude izvršen tokom aprila 2021. godine.

Kako je navedno u nacrtu, državljani Srbije sa

prebivalištem ili boravištem, kao i na

privremenom radu u instranstvu, stalno

nastanjene i stranci sa privremenim

boravkom, tražioce azila, one kojima je azil

odobren ili imaju privremenu zaštitu, kao i

izbeglice, te domaćinstva, stanove i druge

nastanjenje prostorije - popisivaće se putem

intervjua, a popisivači će popunjavati

popisnicu i upitnik za domaćinstvo i stan.

Popisivaće se i lica koja žive u kasarnama

vojske, koja su u zatvorima, diplomatskim

predstavništvima, ustanovama socijalne zaštite, odnosno beskućnici u prihvatilištima.

Prema nacrtu zakona, Komesarijat za izbeglice i migracije obezbediće popisivanje izbeglica, interno

raseljenih lica, povratnika po Sporazumu o readmisiji, tražilaca azila i migranata smeštenih u kolektivnim

centrima.

Popis će obavljati Republički zavod za statistiku a biće formirane popisne komisije za svaku opštinu, grad i

gradsku opštinu Beograda.

Za odbijanje da se daju podaci, što se smatra prekršajem, kazne su od 20 do 50 hiljada dinara, dok je za lice

obavlja poslove u vezi sa popisom ali ne radi po propisima, ili ne vodi računa o tačnosti podataka, ne čuva

tajnost podataka, odnosno protivno volji gradjanina od njega traži da se izjasni o nacionalnoj pripadnosti i

veroispovesti predvidjena kazna od 30 do 50 hiljada dinara.

Lica koja budu obavljala poslove u vezi sa popisom imaju pravo na naknadu, navodi se u Nacrtu zakona koji

je na javnoj raspravi do 17. maja.

Gradjanin i stručna javnost sa tekstom se mogu upoznati na sajtu Republičkog zavoda za statistiku gde se

nalazi i formular preko koga se mogu uputiti primedbe i sugestije.

Više novca za penzionere

Predviđeno je da se fond para za društveni standard penzionera poveća tri puta kako bi se socijalno

ugroženima obezbedila kupovina ogreva, lekova i hrane

Za više od 80.000 socijalno ugroženih penzionera širom Srbije, kojima se i do sada pomagalo pri kupovini

hrane, lekova i ogreva, ove godine obezbeđeno je tri puta više novca nego prethodnih godina, kaže Đuro

Perić, predsednik Saveza penzionera Srbije.

Reč je o novcu predviđenom za društveni standard

penzionera kojim se pokrivaju troškovi socijalno

ugroženih, ali i besplatni odlazak penzionera u banje.

Inače, novac se obezbeđuje od uplata doprinosa za

penzijsko i invalidsko osiguranje, kaže on.

Zbog činjenice da je sve više onih koji nisu u

mogućnosti da sami od svoje penzije kupe ogrev i

lekove, zatraženo je da dođe od izmene uredbe koja

reguliše pitanje društvenog standarda penzionera s

namerom da se ubuduće više sredstava obezbeđuje za

socijalno-ugrožene.

– To što je odlučeno da se fond para za socijalno ugrožene poveća tri puta neće ni na koji način ugroziti one

koji će besplatno na rehabilitaciju u banje i ove godine – kaže Perić i podseća da je i lane više od 13.000

penzionera o trošku Fonda PIO bilo na oporavku.

Razlika je jedino što ove godine konkurs za rehabilitaciju malo kasni, pa će biti raspisan za 20 dana, a liste s

imenima onih koji će na besplatno lečenje biće objavljene sredinom maja.

Ko će imati pravo na besplatno lečenje zavisiće od visine penzije, dužine staža osiguranja, dužine korišćenja

penzije, dok su korisnici prava na tuđu negu i pomoć dobijali dodatnih 10 bodova, a deca s porodičnom

penzijom još pet.

Od pre nekoliko godina zainteresovani mogu i da na listu želja stave banju u koju bi najradije otišli.

Prema prošlogodišnjem konkursu, pravo na besplatnu rehabilitaciju u stacionarnim zdravstvenim

ustanovama i banjsko-klimatskim lečilištima u trajanju od 10 dana imali su korisnici starosnih, invalidskih i

porodičnih penzija. Uslov je bio i da imaju prebivalište na teritoriji Srbije i da im je penzija niža od

prosečne, pod uslovom da nemaju druga primanja i da nisu koristili to pravo u prethodnih pet godina.

Boravak u banji regulisan je pojedinačnim ugovorima sa svakom banjom i njima se precizira obim terapija

za svakog korisnika. To podrazumeva lekarski pregled, EKG, laboratorijske analize, sve specijalističke

preglede i vizite odeljenskih lekara, kao i najmanje tri vrste terapija u zavisnosti od ocene lekara i oblasti za

koju je određena banja specijalizovana.