MOBILNE MREZE ZASNOVANE NA IP PROTOKOLU

Protokoli u mobilnoj telefoniji Nikola Nojić 19/08

S A D R Ž A J:

MOBILNE MREŽE ZASNOVANE NA IP PROTOKOLU…………………………..……..1

1. UVOD………………………………………………………………………………………...1

2. MOBILNI IP PROTOKOL (MIP)…………………………………………………..2

2.1. PREGLED MIP STANDARDA………………………………………….…..3

2.2. NEKA OD ZNAČAJNIJIH OGRANIČENJA U PRIMENI MIP………...4

2.3. PERSPEKTIVE ZA PRIMENU MIP U BEŽIČNIM MREŽAMA…………….…5

2.4. CELULARNI IP………………………………………………………………………………..6

3. UTICAJ TEHNOLOGIJA MOBILNIH MREŽA NA PRIMENU MIP…………6

3.1.GSM TEHNOLOGIJA……………………….…………………………………………………6

3.2. UMTS………………………………………………………………………………………..……..7

4. MOBILNA IP ARHITEKTURA…………………………………………………………..8

5.TEHNOLOGIJA TDMoIP U MOBILNOJ TELEFONIJI……………………….....10

6.ZAKLJUČAK……………………………………………………………………………………16

LITERATURA………………………………………………………………...………..17


MOBILNE MREŽE ZASNOVANE NA IP PROTOKOLU

1.UVOD

Kao kod Interneta i mreža za prenos podataka IP (Internet Protocol) postaje de-facto standard jezgra mreže mobilnih telekomunikacionih sistema novijih generacija, 2+ i 3G (GPRS, EDGE, UMTS). Ovaj proces je zapčoeo uvođenjem paketske komutacije (GPRS, EDGE) i Internet servisa (WAP) u svet mobilnih komunikacija. Paralelno sa ovim procesima razvijaju se u okviru IETF asocijacije mobilni IP (MIP) standardi .Mobilni IP standard je predmet ekspertskih rasprava i istraživanja koje treba da stvore preduslove za njegovu primenu. U mrežama kod kojih se rutiranje obavlja primenom IP protokola jedinstvena terminalna adresa korisnika ima u osnovi dve funkcije: određivanje lokacije I obavljanje identifikacije. Mobilnost uvodi dodatno konflikt između ove dve funkcije. Međutim, mobilni IP standard nudi rešenje za ovaj problem. Mobilni IP održava istu IP adresu bez obzira na trenutnu lokaciju terminala, što obezbeđuje jedinstvenu identifikaciju. Istovremeno, ovaj novi protocol preuzima dve vrste odgovornosti: za isporuku svih paketa do mobilnog terminala koji je u pokretu i za indiciranje lokacije mobilnog terminala na osnovu geografskih koordinata. Internet mreža je tradicionalno fiksna mreža. Uvođenjem IP rešenja za obezbeđenje mobilnosti terminala u osnovi se realizuje uvođenjem mobilnog IP protokola u jezgro Internet mreže, tako da klijentski čvorovi mogu menjati svoju lokaciju I priključivati se na mrežu na svakom pogodnom mestu. Pri tom će automatski primiti sve podatke koji su bili poslati na njegovu domicilnu (home) IP adresu. Ako se primeni celularna analogija, ovakva IP mobilnost može se posmatrati kao roaming a terminal je portabilan sa stanovišta konekcije. Pristup na jezgro mreže zasnovane na mobilnom IP može biti realizovan ravnopravno preko fiksnih mreža (PSTN, xDSL, Ethernet LAN itd.) ili bežičnih mreža (GSM, GPRS, UMTS, WLAN itd.). Iz toga proizilazi


da se mobilni IP protokol može posmatrati kao integrativni protokol za različite metode pristupa.Na slici 1 prikazane su metode pristupa na jezgro mreže zasnovanom na mobilnom IP protokolu.

Slika 1. IP mobilnost sa MIP protokolom u jezgru mreže preko različitih metoda pristupa

Ovaj rad ima za cilj da pruži pregled mogućnosti primene i izloži inicijalni način za uvođenje novih mobilnih IP servisa u mobilnim mrežema treće generacije (3G). U okviru toga uključena je implementacija IP u jezgro mreže kao i migracioni put od sistema generacije 2+ (GPRS, EDGE) ka 3G (UMTS) sistemima. Pored toga u radu su analizirani različiti faktori u okviru mobilnih mreža 3G, kao što su zahtevi u pogledu servisa i pristupnih tehnologija, da bi se došlo do odgovora kako mobilni IP može da pruži podršku ovim faktorima

2.MOBILNI IP PROTOKOL (MIP)

Od početka uvođenja Interneta, IP rutiranje zasnivalo se na regionalnom adresiranju. Međutim ako se uvedu terminali sa mobilnim mogućnostima IP adresa će se menjati. Mehanizam dinamičkog adresiranja DHCP (Dynamic Host Configuration Protocol) predstavlja prvi korak u pravcu IP mobilnosti. Međutim, savremeni trendovi u paketski orjentisanoj jezgro mreži ukazuju


sve više da je potrebno ukloniti postojeća topološka ograničenja. MIP predstavlja prvi pokušaj istinskog mobilnog protokola za rutiranje koje ide u susret sledećim zahtevima:

IP adrese mobilnih čvorova treba da ostanu iste u cilju pružanja servisa na višim slojevimamobilni čvor treba da bude raspoloživ da komunicira i sa IP-mobilnim i IP-fiksnim korespodentimamobilni čvorovi moraju biti na istom nivou sigurnosti i pouzdanosti kao i fiksni čvorovi.

2.1. PREGLED MIP STANDARDA

Na podrućju standardizacije može se govoriti o dva standarda: MIPv4 i MIPv6. Upravljanje mobilnošću na osnovu MIPv4 standarda zasniva se na sledećim postavkama:primenjuje se hijerarhijsko adresiranje, odnosno koriste se istovremeno globalni i lokalni identifikatorimobilni čvor koji se nalazi van svog domicilnog odredišta ima dve adrese: domicilnu HA (Home Address) adresu i takozvanu CoA (Care of Address) adresu kad se nalazi van domicilnog područja.Uvode se dve nove mrežne funkcije: domicilni agent HA (Home Agent) i strani agent FA (Foreign Agent) . Upravljanje mobilnošću na bazi MIPv6 stanadrada zasniva se na sledećim postavkama:Uvodi se funkcija povezivanja, tako da u slučaju tripartitnog rutiranja svaki korespodentni čvor zna aktuelnu adresu mobilnog čvora.Funkciji povezivanja dodaju se nove mogućnosti kao što su: ažuriranje povezivanja, postavljanje zahteva za povezivanjem i potvrda povezivanja. MIPv6 standard omogućava i druge vrste funkcionalnosti kao što je dinamičko traženje HA, postojanje različitih opcija za zaglavlje domicilne adrese i automatsko konfigurisanje. U suštini satandardi MIPv4 i MIPv6 omogućavaju makro mobilnost. U terminološkom smislu svaki mobilni terminal koji poseduje karakteristiku mobilnosti naziva se mobilni čvor MN (Mobile Node), dok svaki terminal ili server koji komunicira sa MN nosi naziv korespodentni čvor CN. Mobilni IP podrazumeva da MN ima permanentnu adresu koja pripada podmreži u ovom slučaju


to je domicilna mreža HN (Home Network). Svaka druga podmreža u kojoj mobilni terminal može da se zatekne naziva se strana mreža FN (Foreign Network). Kad se nalazi u FN mobilni terminal privremeno dobija novu adresu sa geografskom oznakom koja se naziva Care of Address (CoA) ili FACoA ukoliko se koristi FA (Foreign Agent). Alternativno MN može doboti CoA dinamičkim putem mehanizma kao što je DHCP, ukoliko podmreža ne koristi usluge FA. Funkcija mobilnosti zahteva da MN bude administriran na mrežnom nivou od strane HA ako je u domicilnoj mreži, odnosno od strane FA ako je u stranoj mreži, pri čemu HA i FA obavljaju funkcije mrežnog prolaza (Gateway) za rutiranje u podmreži.

2.2. NEKA OD ZNAČAJNIJIH OGRANIČENJA U PRIMENI MIP

Slučaj tripartitnog rutiranja: Paketi koji dolaze iz CN prosleđuju se do HA odakle se isporučuju odgovarajućoj mreži u kojoj se MN nalazi kao posetilac. U najgorem slučaju, kad se MN kao posetilac kreće kroz drugu mrežu veoma udaljenu od domicilne mreže, može se desiti da se poveže direktno sa CN, što je prikazano na slici 2.


Slika 2. MIPv4 procedure

Preopterećenje: Procesi enkapsuliranja I tuneliranja kao i signalizacija kod MIP mogu u značajnoj meri opteretiti prenos podataka, što može da redukuje radio resurse ako se koriste radio mreže za pristup. Degradacija performansi i fenomen tripartitnog rutiranja mogu takođe dovesti do određenih ograničenja kad se radi sa aplikacijama u realnom vremenu. Sigurnost: Obezbeđuje se interakcijom sa ruterom za zaštitu (Firewall) i ulaznim ruterom za filtriranje. Provajderi Inernet servisa zbog sigurnosti filtriraju pakete na osnovu izvornih adresa. Ovo može da predstavlja veliki problem u primeni MIP pošto se paketi šalju do MN i eksternim linkovima. Zbog toga komercijalni proizvodi koji se razvijaju na osnovu MIPv4 standarda predviđaju dodatne module koji sadrže rutere za zaštitu i filtriranje na ulazu. Od MIPv6 se očekuje da reši navedene probleme. To se posebno odnosi na preoterećenje i garantovanje performansi primenom optimiziranog rutiranja. Optimizirano rutiranje se izvodi kad MN informiše svoje korespodente o svojoj CoA adresi I počne da prima direktno tunelirane pakete, zaobilazeći HA, što je prikazano na slici 3


Slika 3. Optimizovano rutiranje kod MIPv6

2.3. PERSPEKTIVE ZA PRIMENU MIP U BEŽIČNIM MREŽAMA

Mogućnosti primene MIP standarda u bežičnim mrežama kao protokola za makro mobilnost u jezgro mreži koja je u potpunosti zasnovana na IP protokolu, čini se izglednim u bliskoj budućnosti. Međutim ostaje kao otvoreno pitanje kad će biti definisana arhitektura za mikro mobilnost u mrežama za pristup AN (Access Network). Prednosti koje pruža primena MIP standard ogledaju se između ostalog i u podršci brzom handoveru, koja je neophodna jer stroga vremenska ograničenja zahtevaju brzi handover u okviru IP čvorova. Za servise koji se raelizuju u relanom vremenu, kao što su VoIP ili video konferencija ostaje otvoreno pitanje lokacije sistema za upravljanje mobilnošću terminala.

3.4. CELULARNI IP


Da bi se rešio problem nedostataka MIPv4 u pogledu mikro mobilnosti danas postoji više predloga. Neki od predloga zasnivaju se na celularnom IP protokolu .Rešenje se očekuje kroz proširenje MIPv6 standarda. Celularni IP se odnosi na lokalnu Internet mobilnost koja u suštini predstavlja mikro mobilnost. Sa druge strane, MIP standard podržava globalnu odnosno makro mobilnost. Rešavanje mikro mobilnosti pomoću celularnog IP podrazumeva da arhitektura mreža za pristup mora biti zasnovana na IP protokolu. Univerzalna komponenta celularnih IP mreža je bazna stanica koja služi kao pristupna tačka AP (Access Point) koja u isto vreme rutira IP pakete I integriše celularne kontrolne funkcije koje su sadržane u mobilnom komutacionom centru MSC (Mobile Switching Centre) i u baznom staničnom kontroleru BSC (Base Station Controller). Celularne IP mreže se povezuju na Internet preko mrežnog prolaza. Mobilnost između mrežnih prolaza se upravlja pomoću MIPv4 standarda, dok se mobilnost u okviru mreže za pristup obezbeđuje putem celularnog IP. Mobilni hostovi koji se pridodaju na mrežu koriste IP adresu mrežnog prolaza kao svoju IP CoA adresu.

3. UTICAJ TEHNOLOGIJA MOBILNIH MREŽA NA PRIMENU MIP

3.1.GSM TEHNOLOGIJA

Primena MIP u okviru GSM mreže je uporedivo sa primenom modema u javnim komutiranim telefonskim mrežama. Za povezivanje sa IP mrežnim prolazom koristi se protokol PPP (Point to Point Protocol) na drugom sloju. Maksimalni protok je 9,6Kbit/s i može se pove_ati korišćenjem više kanala u paraleli za jednu IP sesiju. Međutim zauzimanje više kanala umanjuje mogućnosti realizacije drugog saobraćaja. Pokretanje IP sesije preko GSM angažuje relativno veliko vreme. Ako se posmatra dalje, mobilne IP aplikacije treba da su uvek na raspolaganju, što podrazumeva da će veza između aplikacija koje koriste IP kao mrežni protokol biti aktivna u dužem vremenskom trajanju. Postojeći GSM standard nije koncipiran da ide u susret ovim zahtevima.


3.2. UMTS

Razvoj i uvođenje UMTS u svet Interneta prikazan je na slici 4.

Slika 4. Realizacija IP u sistemima 3G

Uticaj asimetričnih protoka na dolaznom i odlaznom linku uzeta je u obzir već pri planiranju CDMA UMTS mreža. Postoje dve opcije za UMTS jezgro mrež, jedna se zasniva na evoluciji GPRS mreže u kombinaciji sa GSM mrežom dok se druga zasniva na jezgro mreži realizovanoj u potpunoj IP tehnologiji.

4. MOBILNA IP ARHITEKTURA

Osnovna ideja pri izradi nove mrežne arhitekture sastoji se u odvajanju funkcije kontrole poziva od komutacione funkcije. Pored toga zahteva se da aplikacije budu nezevisne od prva dva sloja, odnosno da se realizuju na višim slojevima. Prednost ovakve arhitekture je mogućnost efikasnog korišćenja mreže pri prenosu, kako za servise na bazi komutacije kola tako i za servise na bazi komutacije paketa. Međutim, ovakav tip arhitekture zahteva primenu nekih novih mrežnih elemenata kao što su serveri i


mrežni prolazi za pojedine vrste medija. Navedeni serveri treba da omoguće pristup do aplikacija kao i da preuzmu upravljanje sa kontrolnom ravni, dok mrežni prolazi treba da pruže mogućnost priključivanja na različite vrste mreža, uključujući i mreže za pristup, i da preuzmu upravljanje sa korisničkom ravni. Struktura ove slojevite mrežne arhitekture prikazana je na slici 5.

Slika 5. Struktura MIP mrežne arhitekture Kao važna funkcija i elemenat operativne podrške radio mreže za pristup OSRAN (Operation Support for the Radio Access Network) treba istaći podsistem za upravljanje radio pristupom RAM (Radio Access Managenent). Navedeni sistemi, čvorovi i oprema moraju u potpunosti biti zasnovani na IP protokolu. Pored navedenog ove mrežne arhitekture zahtevaju razvoj i primenu IP rutera koji mogu da rade u realnom vremenu. Ako se vratimo slici


5, videćemo da su glavni slojevi nove arhitekture: aplikacioni, komutacioni, kontrolni i jezgro mreže (ATM, IP, STM), mrežni prolazi i ruteri i mreže za pristup. Dalji razvoj arhutekture treba da dovede do spajanja servisne I kontrolne ravni, odnosno ATM/IP okosnice kao ravni za konekciju sa pristupnom ravni. U kontrolnoj ravni nalaze se serveri za realizaciju servisa (govorni, Internet itd.). U okviru ravni za konekciju smešteni su oprema za prenos i linije, komutacioni centri okosnice i medijski mrežni prolazi. Na kraju, pristupna ravan sadrži fiksne I bežične mreže za pristup, mobilne telekomunikacione mreže i druge mreže kao što je Internet.

5.TEHNOLOGIJA TDMoIP U MOBILNOJ TELEFONIJI

5.1 KRATAK PRIKAZ TEHNOLOGIJE TDMoIP

Princip rada test sistema koji je realizovan u MTS zasniva se na konceptu i tehnologiji TDMoIP koja postojeći saobraćaj transparentno (za sve protokole i signalizacije) prenosi preko IP mreže.

Slika 6. TDMoIP segmentiranje .

Pogodnosti ovakve tehnologije su: • Omogućeni su svi tradicionalni servisi (prenos i govora i podataka) • Koristi se postojeća oprema krajnjih korisnika


• Povećavaju se prihodi od postojeće IP infrastrukture • Smanjuju se troškovi održavanja • Ekonomski povoljna primena uz brzu instalaciju

Sve ovo se postiže uz istovremeno zadržavanje visokih performansi. TDMoIP tehnologija radi na sledećem principu (Slika 6.):

1. Sinhroni niz bitova se deli u segmente 2. Svakom segmentu se dodaje IP zaglavlje i tako se formira paket 3. Paketi se šalju na odredište preko IP mreže

Na odredištu se vrši rekonstrukcija originalnog niza bitova. Budući da se ne vrše kompresija i potiskivanje govorne pauze (Silence Suppression) unosi se minimalno kašnjenje i ne utiče se na kvalitet govornog signala (za razliku od VoIP rešenja). Slika 7. prikazuje format rama za TDMoIP. Delovi rama su MAC (Medium Access Control) sloj koji predstavlja eternet frejm, u okviru koga se definiše VLAN označavanje-tagging (ID i prioritet VLAN-a) u skladu sa preporukom IEEE 802.1p&q, zatim IP sloj koji sadrži TOS (Type Of Service) bajt,


UDP (User Datagram Protocol) sloj koji se koristi za prenos broja odredišnog bandla, Payload koji predstavlja korisni sadržaj i CRC (Cyclic Redundancy Check) za proveru greške na prenosu. TOS se sastoji od 8 bita i definiše nivo IP prioriteta koji je isti za sve pakete. Potpuno je konfigurabilan.


Slika 7. Format rama

5.2 OPIS IPMUX-4 UREĐAJA KOJI JE KORIŠĆEN U TEST MREŽI

U probnoj mreži koja je realizovana korišćeni su TDMoIP multiplekseri (IPmux-4) proizvođača RAD Data Communications. Ovakav multiplekser omogućava prenos 4 E1 linije preko IP i eternet mreža. (Postoje i uređaji koji omogućavaju prenos 1, 8, 16 E1 linija.) IPmux-4 poseduje 4 E1 RJ-45 porta i jedan 10-100BaseT uplink ka IP mreži. Saobraćaj sa E1 portova pretvara se u pakete i šalje preko mreže, IP šemom adresiranja. Na drugoj strani IPmux-4 pretvara IP pakete u E1 saobraćaj. Podržani su sledeći tipovi E1 saobraćaja:

• Unframed E1 • Framed E1 • Framed E1 sa CAS (Channel Associated Signaling)

kao i prespajanje između E1 portova na nivou 64Kb kanala. Sa IP strane podržan je QoS (Quality of Service) preko potpuno konfigurabilnog ToS bajta (Slika 7.). Na ovaj način omogućen je prenos E1 saobraćaja za sve protokole signaliziranja preko mreže sa komutacijom paketa. [1, 4, 5] Podržani su (u smislu generisanja i beleženja) svi standardni alarmi (LOS (Loss Of Signal), LOF (Loss Of Frame)-AIS (Alarm Indication Signal)), SES (Severily Errored


Seconds)-UAS (Unavailable Seconds) statistika, i External/Internal loopback test (obavlja proveru kvaliteta realizovane veze).[4] TDMoIP multiplekseri podržavaju multibundling mehanizam koji omogućuje proizvoljno preusmeravanje saobraćaja na nivou 64Kb kanala. Mehanizam se sastoji u definisanju tzv. bandlova (svežnjeva 64Kb kanala) za svaki E1 kanal. Za jedan E1 kanal može se definisati do 31 bandl, što praktično znači da svaki 64Kb kanal može činiti jedan bandl, a jedan bandl može uključivati ukupno do 31 64Kb kanal. Zatim se konfiguriše veza između bandlova, tako što svaki bandl ima svoje odredište definisano IP adresom uređaja i brojem pridruženog bandla. Broj 64Kb kanala u dva povezana bandla mora biti isti. Na primer, za E1 kanal (31x64Kb kanal) na centralnoj lokaciji na uređaju se definišu dva bandla, svaki sa po 10 64Kb kanala (ostalih 11 64Kb kanala tada nije iskorišćeno). Na dve udaljene lokacije se za E1 kanal definiše jedan bandl sa 10 64Kb kanala. Zatim se izvrši pridruživanje bandlova između lokacija. Jedan bandl sa centralne lokacije se šalje na jednu udaljenu lokaciju, a drugi bandl na drugu udaljenu lokaciju. Na ovaj način se jedan E1 kanal može distribuirati na do 31 različitu lokaciju, s tim što bi svaka od 31 lokacije imala kapacitet od jednog 64Kb kanala. [1,4]

Slika 8. Sistem sa IPmux-16/IPmux-1 uređajima – ilustracija multibandlinga

Na Slici 8. dat je primer tehnike multibandlinga za sistem koji koristi IPmux-16 i IPmux-1 uređaje. Proizvođači opreme za treću generaciju mobilne telefonije (UMTS) već su u odmaklim fazama razvoja TDMoIP rešenja, gde su IP mreže magistralni sistemi mobilne telefonije, umesto iznajmljenih linija i mikrotalasnih veza. U budućnosti, postojeći i uređaji treće generacije


Slika 9. Primena IPmux uređaja u mobilnoj telefoniji

Na Slici 9. dat je primer primene IPmux uređaja u sistemima mobilne telefonije . Upotreba IP pristupne mreže omogućava jednostavno i jeftino povezivanje baznih stanica sa kontrolerom baznih stanica i centralom mobilne telefonije.

5.3 TEST SISTEM PRENOSA ZA MOBILNU TELEFONIJU

Sistem za prenos od BSC-a do baznih stanica se zasniva na E1 signalu. Na Slici 10. data je blok šema test sistema koji je bio u funkciji više od mesec dana u MTS. On je realizovan sa IPmux-4 uređajima, koji obavljaju funkciju TDMoIP multipleksera. Namena ovog sistema je bila da testira saobraćaj između baznih stanica i BSC-a, primenom tehnologije TDMoIP uz upotrebu intranet mreže Telekom-a. Za potrebe ovog test sistema su korišćene tri lokacije: zgrada Lola instituta, zgrada Rudnapa i Železnik. Veza je realizovana preko postojeće Telekomove intranet mreže. Za probnu realizaciju su korišćene dve mikro bazne stanice. Prva mikro stanica je u zgradi Lola instituta, a druga je u zgradi Rudnapa. Lokacije su odabrane jer je bilo relativno jednostavno da se ostvari povezivanje na Intranet mrežu. Stanice su malog kapaciteta pa njihov eventualni privremeni prekid rada ne bi doprineo većem narušavanju kvaliteta saobraćaja. Radnici Telekoma na


lokacijama gde su mikro bazne stanice mogli su da iznose eventualne primedbe koje se odnose na funkcionisanje stanica. Prilikom puštanja u rad baznih stanica primenom TDMoIP saobraćaj je bio najnižeg prioriteta u intranet mreži preduzeća Telekom Srbija, što je bio dodatni otežavajući element, ali koji nije uticao na kvalitet veza. Obezbeđivanjem najvišeg prioriteta postigla bi se stabilnost prenosnog puta kroz mrežu i garantovao visoki kvalitet saobraćaja.

Slika 10. Blok šema sistema


6.ZAKLJUČAK

Mobilni IP treba da doprinese pojednostavljenju i pojeftinjenju ovih sistema. Kako osnovnu infrastrukturu za IP prestavlja Internet koji na bazi MIP standarda treba da obezbedi realizaciju globalnih servisa, potrebno je ukloniti neka ograničenja koja današnji Internet ima u pogledu: sigurnost, upravljanje mobilnošću, mogućnost multikastinga itd. MIP standard nudi i druge pogodnosti tako što svaku aplikaciju može da učini mobilnom, bilo da se radi o govoru ili o podacima. Koristeći se osobinom nezavisnosti od medijuma primenjenog u mrežama za pristup (fiksne ili bežične) MIP je u stanju da obezbedi različite širine propusnih opsega prema potrebi. Rešenja za uvoženje mobilnosti terminala u IP mreže predstavlja MIP standarda primenjen u Internet jezgro mreži. Ako se koristi celularna analogija ova IP mobilnost može da se posmatra kao objedinjavajući protokol za različite pristupne metode za pružanje IP mobilnosti.


LITERATURA

[1] http://www.ietf.org/rfc/rfc2002.txt[2] Ovum: Mobile IP 99, 00 Studies[3] Montenegro G., Gupta V. : Sun's SKIP Firewall Traversal forMobile IP, IETF RFC, 2356, June 1998.[4] http://www.ietf.org/internet-drafts/draft-ietf-mobileip-cellularip-00.txt[5] Mahonen P. et al.: Hop-by Hop Toward Future MobileBroadband IP, IEEE Communications Magazine, Vol. 42, No.3, March 2004.

Documents

MOBILNE MREZE ZASNOVANE NA IP PROTOKOLU