MOCNA DOBRA VEST - Robert Dz. Vilend

8/3/2019 MOCNA DOBRA VEST - Robert Dz. Vilend

1/154


2/154

MONA DOBRAVEST

Robert D. Vilend

www.najvaznijevesti.com


3/154

Robert. D. Vilend

MONA DOBRA VESNaslov originala:

Power ul Good News By Robert J. Wieland

Prevod sa engleskog:Mirjana eri

Pesme prepevao: Zvonimir Kosti Palanski

Izdava: Eden kua knjige, Novi Sad, 2015

tampa:Apollo Graphic Production, Beograd; tira 50 primeraka

Dizajn korice:Goran Vidas [email protected]

Elektronska verzija knjige Mona dobra vestbesplatno jedostupna na Internetu, za linu upotrebu. Ukoliko elite da

kupite ovu knjigu u tampanom obliku, moete je naruiti na:

www.eden.rs; (+381) 062/[email protected]; (+381) 064/40-29-428


4/154

S

Uvod . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

1. Bog je svojim rukama obgrlio svet . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

2. Zato Bog neto ne uini? . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

3. Mladalako traganje za smislom ivota . . . . . . . . . . . . . . . .2

4. Uskoro Hristov drugi dolazak: ta znai to uskoro? . . . .37

5. Ako nije zanimljiva, moda nije istinita . . . . . . . . . . . . . . .5

6. Ako to nije dobra vest, ne moe biti istinita . . . . . . . . . . . .67. Ako je ne razumete, onda nije jevanelje . . . . . . . . . . . . . .7

8. ta je Hristos ostvario na krstu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

9. Moe li dobra vest biti suvie dobra? . . . . . . . . . . . . . . . . . .

10. Dragocena blizina naeg Spasitelja . . . . . . . . . . . . . . . . .1

11. Slavna dobra vest o Novom zavetu . . . . . . . . . . . . . . . . .13

Dodatak Novozavetno opravdanje nasuprotrimokatolikom opravdanju . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .14

Renik . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .147


5/154

NAPOMENA: Ako nije drugaije naznaeno, navedeni teksto-

vi Novog zaveta preuzeti su iz prevoda Emilijana arnia, doksu starozavetni tekstovi preuzeti iz prevoda ure Daniia.


6/154

5

U

Mogu pouzdano rei da tokom svoje pedesetogodinjepastorske slube, prilikom savetovanja ljudi sa duhovnimproblemima, nikada nisam sreo nekog obeshrabrenog ili du-hovno poraenog a da njegov problem nije poticao od jednogod ova dva uzroka: ili on/ona nikada nije razumeo/razumelakoliko je dobra vest jevanelja zbilja dobra, ili nikad nije u nju verovao/verovala.

Ako itate jednostavni izvetaj o Isusovim reima u eti-ri Jevanelja, nai ete mnogo puta da On ima dobru vest zaiskrene ljude koji eznu za mirom. On je govorio: Gospod mepomaza da javljam dobre glase krotkima, posla me da zavijemranjene u srcu, da oglasim zarobljenima slobodu i sunjima da

e im se otvoriti tamnica (Isaija 61,1).Ova knjiga je zasnovana na premisi da takva dobra vestima snanu prodornu mo. Sila pak nije u linosti vesnika,nego u samoj vesti. To je posebno oigledno kad je re o novo-zavetnoj istini o opravdanju verom.

Za mnoge je ta doktrina suva i dosadna; moja je molitvada ovaj skromni pokuaj da se ona oivi uini da se u vaemsrcu rodi pesma za danas i za venost.

Robert D. Vilend


7/154


8/154

7

Prvo poglavlje

BOG JE SVOJIM RUKAMAOBGRLIO SVET

U ostacima ruevina drevnih carstava nalazimo bescenidragulj neopisive lepote novozavetnu dobru vest. Ona je ne-kada spasla ljudsku civilizaciju od samoubistva.

Veina problema koji mue ovaj svet potie od zla svoj-stvenog ljudskoj prirodi. Na neki nain to zlo manipulie dru-tvom i pojedincima da izaberu put sebinosti. Otuda i uasi skojima se suoavamo, kao to su droga, korupcija, kriminal,rat a koji prete globalnim unitenjem.

Dodue, svetlost je jaa od tame, ali da li je isto tako ta-no da je dobro jae od zla? Moe li ljubav eventualno trijum-ovati nad mrnjom? (Na primer, moe li Bliski istok ikada

nauiti da voli? Da li se milijarderi koji zarauju na kokainumogu obratiti?) Moe li dobra vest nadvladati lou?

Milioni uznemirenih mladih ljudi sumnjaju u to. Oni in-stinktivno oseaju da e strana sudbina zadesiti oveanstvo.Ako nas AIDS ne ubije, smanjenje ozonskog sloja svakakohoe. Sutra emo umreti, govore oni, i hedonistiki se pre-daju udovoljavanju svojih elja danas.

Njihov cinizam je bar racionalan. Oni znaju da svetskiizvori mogu doi glave gladi i nematini, a ipak nam se ogro-mno siromatvo i dalje ruga. Oni oseaju da e, ako su proble-

mi drugih ljudi neizleivi, i njihovi sopstveni jednog dana bitiisti. Don Dun iz 17. veka iskazuje svoja iskrena oseanja kojasu moda nesvesna ali ipak znaajna:

Ako more odnese grumen zemlje, Evrope jemanje... Smrt svakog oveka smanjuje i mene, zato


9/154

8

Mona dobra vest

to sam deo ljudskog roda; i stoga nikada ne pitaj zakim zvone zvona; za tobom zvone.1

Nisu samo mladi uznemireni. Bake i deke brinu kakave ivot zavetati svojim unucima. Sve dok glad i oseaj be-skorisnosti vladaju u treem svetu (koji sada ukljuuje i sta-re siromane delove amerikih gradova), sigurnost u naemsopstvenom svetu postajae sve krhkija. Moemo li mi zauvekostati tvrava mira i blagostanja u okeanu ogorenosti zbognematine? Moraju li nai unuci da se zabarikadiraju u svojimdomovima naoruani automatskim pukama?

U naoj Severnoj Americi suoavamo se sa zabrinjavaju-im propadanjem drutva. Godine 1964. predsednik LindonDonson obeao je da su dani primanja socijalne pomoiodbrojani. Posle tri decenije i utroenih stotina milijardi do-

lara, gde je to sjajno drutvo? Siromani su uglavnom svesiromaniji, a bogati sve bogatiji.Dok nai siromani postaju oajni, imuni takoe sma-

traju da je sve tee nositi se sa postojeim problemima, i daljudska psiha zbog toga plaa smrtonosni danak. Riard Rivs,piui zaUniversal Press Syndicate kae da su mnogi od naspukli poraeni zbog droge ili alkohola, zavisti ili bolesnogstanja uma, naih sopstvenih demona ili slabosti hoe liAmerika poludeti?

Ako Amerika sa svim svojim novcem i mozgovima nije ustanju da rei svoje probleme u vezi sa drogom, kriminalom,nepismenou, nasiljem i siromatvom, mladi se pitaju imali onda uopte nade za ostali svet. Ameriki primer slobode

bio je poslednja, najbolja nada ljudskog roda. Ako ova naci- ja uniti samu sebe, novi Hitleri i Idi Amini poee svuda dacvetaju.

Insajt veli da je nae kriminalom zaraeno siromatvopoprimilo uasne dimenzije u gradovima. Progresivno pro-1 Devotions,XVII.


10/154

9

Bog je svojim rukama obgrlio svet

padanje starih, osiromaenih delova grada zapanjuje one kojipamte, samo nekoliko godina unazad, eru utivog ophoenjai sigurnosti. Karavan-vozila u Harlemu sada se zaustavljaju nasamom trotoaru da bi prodavali krek ljudima kojih je i po 20u redu. Moji najgori snovi, najgori, nisu bili ni blizu ovome,kae akur Alduvani iz Obrazovnog programa Akcije mla-dih u oblasti graevinarstva. Nikada nisam pomiljao da etoliko biti loe.

Zato ljudska bia, irom otvorenih oiju, srljaju u zavi-snost od kokaina ili druge vrste zavisnosti? Neto je straho- vito pogreno, jer su sve te zavisnosti u sutini samoubistvo.Samo e vrlo bolesna vrsta unititi samu sebe. Ukoliko ubrzone doe do neke promene, lako shvatljiv scenario za 21. vekmoe biti jedno polarizovano drutvo grozni ogromni za-tvori i bolnice za kriminalce, rtve Aids-a i ive leeve usled

unoenja droge, i s druge strane normalni ljudi koji crnepuno radno vreme da bi izdravali one prve.Jedan zloslutni oblak na ne tako dalekom horizontu na-

govetava moguu pojavu nanovo roenog Hitlera koji epodlei neuvenom pritisku javnosti i smisliti jefinije ko-nano reenje, ovog puta za kriminalce, narkomane i raznenepoeljne. Nacizam je bio izbijanje na povrinu podzemnogtoka kolektivne demencije, koji samo eka na pojavu krizeljudske jarosti.

Neki trezveni nereligijski analitiari sada otvoreno okriv-ljuju predbrani seks i branu nevernost kao osnovni uzroknaeg naglo naraslog sindroma siromatvo-kriminal-zavi-snost. Dok solidni brakovi skoro uvek vode razumnoj srei

i redu, porodice sa jednim roditeljem, uz nekoliko izuzetaka,gravitiraju ka nesagledivim nedostacima.

D B Daniel Mojnihan kae da razbijene porodice trae haos

i dobijaju ga. Kriminal, nasilje, nespokojstvo, nered ... skoro


11/154

10

Mona dobra vest

da su neizbeni. TV i lm propagiraju neverstvo svake vrste.To je moralno previranje koje je Isus prorekao za nae vreme:Zbog mnogog bezakonja ohladnee ljubav mnogih. Ona sesve vie hladi zato to ljudi vie ne veruju u nju.

Nepravda je bezakonje, unutranja pobuna srca protivBojih moralnih naela. Ukoliko smatramo da je teko pojmitipostojanje pravednog Boga, sve to treba da uinimo jeste daponemo da promiljamo o stvarnosti zla. Zato je stremlje-nje tela neprijateljstvo prema Bogu; jer se ne pokorava Bojemzakonu, niti moe (Rimljanima 8,7). Tajna izopaene ljudskeprirode dovoljna je da dokae istinitost Svetog pisma2, zato tostvarnost zla pretpostavlja postojanje dobra, ba kao to senkapretpostavlja svetlost iza zaklona.

Bez obzira da li je osoba religiozna ili nije, on ili ona jedvada mogu porei da smo doli do vremena koje je Isus detaljno

opisao reima: Ljudi e izdisati od straha i oekivanja onoga toide na svet (Luka 21,26). to je ovek obaveteniji, to je i opsed-nutiji senkama sutranjice. Ali postoji nada. Dok svakodnevne vesti postaju sve gore, postoji dobra vest koja biva sve bolja.

N Biblija stupa na pozornicu sa velianstvenom porukom

nade. Ona nas uverava da postoji jedan lini Bog, nebeskiOtac, Stvoritelj-Spasitelj, koji stvarno voli ovaj suludi, svire-pi, sebini, nasilni, nemoralni, avolski svet.

Ta dobra vest odnosi prevagu nad svim loim vestimazato to je On izvor ljubavi koja je pozitivna, aktivna i po svojoj prirodi mora biti delotvorna.

Najpoznatiji tekst u mnogim jezicima glasi: Jer Bogutako omilje svet da je i Sina svojega jedinorodnoga dao, danijedan koji ga veruje ne pogine, nego da ima ivot veni(Jovan 3,16 Vukov prevod ). Mnogima od nas teko pada dazagrlimo prljavo, odbojno ljudsko bie. Bog grli ovu planetu2 Sveto pismo ili Biblija prim. izdavaa.


12/154

11


i privija je k srcu, ma koliko ona bila loa i prljava. On je kaootac koji grli svog izgubljenog sina, uzimajui zlo na sebe iistei ga. Ova ljubav je najudesnija istina koju ljudski rodmoe da sagleda.

Ta nova ideja zapanjila je mudri svet novozavetnog doba.Verovatno je veliki procenat ljudi tada kao i danas verovao uneko Vrhovno Bie, ali je i rimskim aristokratama i robovimabilo nepojmljivo da se Bog zaista stara za bezvredno ovean-stvo. Da On to ini, kako bi mogao da posmatra takve neprav-de kao to su ropstvo, politika izopaenost i prolivanje krvigladijatora u Koloseumu, a da nita ne uini?

Zamislite do kakvog je komeanja dolazilo kad su aposto-li isticali da Bog zaistavoli podle, sebine, svirepe, loe ljude.Ne da On voli zlo u njima, nego volinjih.Zar On voli robove,gladijatore, prostitutke, ubice, grabljive poreznike, svirepe im-

peratore? Da, govorili su apostoli. Bog naime, nije poslaoSina u svet da sudi svetu, nego da se svet spase njegovim po-sredstvom (Jovan 3,17). Bila je to radikalna, revolucionarnaideja za ljude koji su Boga posmatrali kao nekog ko sasvimravnoduno titi dobre, a mrzi zle.

Meutim, ljudi nikada ne bi mogli da poveruju u takavpreokret u redosledu starih vrednosti da nije postojao vrstdokaz koji je to potkrepljivao. Apostoli moraju dokazati danisu oni izmislili takvu ljubav, da ona nije plod njihove mate.Dokaz je bio tu i neosporan: Dok su svirepi rimski vojnici ubi- jali Sina Bojeg, On je uinio neto nezamislivo voleo je svo je neprijatelje i molio se za njih: Oe, oprosti im, jer ne znajuta ine (Luka 23,34). Niko nije mogao da se seti da je bilo ko

ikada ranije rekao neto tako. Na oigled celom svetu, Hristos je dokazao da je Bog... ljubav (1. Jovanova 4,8), ona istinskkoju ljudski rod ne bi mogao da alsikuje. I sada se svet naaou situaciji da bude preokrenut (Dela apostolska 17,6).

Ni neko stvorenje sa Marsa ne bi izazvalo veu zapanje-nost od te nove ideje. Ljubav koja ne zavisi ni od lepote svog


13/154

12

Mona dobra vest

objekta ni od njegove dobrote? Ljubav koja ne samo to volirune i zle ljude bez vrednosti nego zacelo stvara vrednost unjima? Kad su ljudi uli za to, hteli su da saznaju jo vie.

Najbolji mislioci toga doba veliali su ljubav Grkinje Al-ceste prema Admetusu kao vrhunsko otkrivenje boanske do-brote ona je bila voljna da umre zadobrogoveka. Apostoli sukazali: Ne, to nije ono pravo: Bog pokazuje svoju ljubav premanama time to je Hristos umro za nas... kad smo jo bili greni-ci (Rimljanima 5,8.10). Jevreji i Rimljani zagledali su se u udu.

ak i kad su verovali da postoji Bog, drevni narodi zami-ljali su Ga kako boravi u uzvienoj usamljenosti, oekujuida Ga ljudska bia sama potrae. Hristos Ga je otkrio u otrojsuprotnosti sa takvim gleditem, kao linog Spasitelja koji jedoao da potrai i spase ono to je propalo (izgubljeno Vu-kov prevod ) (Luka 19,10).

P Ljudi koji su uli tu vest postali su krajnje uzbueni i ra-

dosni. Sada njihovo jednolino postojanje poprima dragoce-no znaenje. Tuga, razoarenje, bol, ak i podnoenje robo- vanja i, da, muenitvo, bivaju poast i neto sveto u svetlostitakvog novog otkrivenja. Smrt je izgubila od svog uasa zatoto joj je Hristos oduzeo alac (1. Korinanima 15,55-57). SamBog nam je doao sasvim blizu, govorili su, uzeo na sebe nauprirodu, patio sa nama, postao jedno sa nama! Svaki rob koji je poverovao postajao je princ a svaki princ koji bi verovao bio je spreman da klekne kraj svog roba.

Nije bilo kraja grananju ove zapanjujue ideje. Dolazei

u linosti svoga Sina da potrai ono to je bilo izgubljeno, Bog je uinio neto neshvatljivo. Sputao se sve nie i nie do takomranih nivoa ponienosti da je dospeo do dubina iza kojihsamo ponienje nije vie postojalo.

Oni koji su sluali apostole videli su stepenike, ali ne onekoji vode od oveka ka Bogu, nego one kojima je On siao do


14/154


15/154

14

Mona dobra vest

Potom se pokazala Boja ljubav prema nama,to je Bog poslao u svet svog jedinorodnog Sina dami njime ivimo... Ljubav (

agape) je kod nas dola

do savrenstva u tome da mi imamo pouzdanje nasudnji dan; jer kakav je on, takvi smo i mi na ovomsvetu. U ljubavi nema straha, nego savrena ljubavizgoni strah (1. Jovanova 4,9-18).

H

I kao kruna te slavne dobre vesti, Sin Boji ustao je iz mr-tvih treeg dana posle sramne smrti na krstu. Trijum alno jeizjavio da poseduje kljueve smrti i groba, tako da e i svi oniija su srca cenila ogromnost Njegove revolucionarne ljubaviodneti sa Njim pobedu nad smru (Otkrivenje 1,17.18).

Dinamika ove ljubavi koja menja ivot sadrana je u bes-cenom dragulju iz pera apostola Pavla. On govori zato i kakosu oni koji su verovali u tu ljubav pronali silu u njenoj dobroj vesti:

Jer Hristova ljubav nas obuzima kad smo dolido ovog zakljuka: jedan je umro za sve, znai da susvi umrli. A on je umro za sve, da ivi vie ne ivesami za sebe, nego onome koji je za njih umro i va-skrsnut bio (2. Korinanima 5,14.15).

Najzad, boanska istina prodrla je do najdubljih odbram-benih poloaja naeg samoivog stava. Poput rakete sa glavom

za toplotno navoenje, ona je potraila izvor sebinosti kojamene stavlja na prvo mesto i unitila ga. Tako je koren iz kogasu se razvili svi gorki plodovi ljudskog zla bio iupan zahva-ljujui toj poniznoj rtvi i slavnom Hristovom vaskrsenju. Go-tovo prekono, ljudska bia koja su poela da veruju, a pret-hodno bila podla, runa, i svirepa preobrazila su se u ljubazne


16/154

15


ljude koji se daju voleti. A oni u samom vrhu te grupe koji sumislili da imaju sve to im srce eli otkrili su koliko je svetovniuspeh prazan bez Hrista. To je uinila dobra vest.

Novozavetni dokument koji je napisao Pavle prua namdeliminu listu raznih kategorija osloboenja od zavisnostiostvarenog tim jednostavnim jevaneljem. Vernici su neka-danji bludnici, idolopoklonici, preljuboinci, homo-seksualci, sodomiti, kradljivci, pohlepni (to bismo minazvali zavisnici od opinga), kae apostol skupu vernika uKorintu. Ali su oni doiveli osloboenje od tih zala koja su ihobuzimala iznutra i postali oprani i posveeni, novi ljudi(videti 1. Korinanima 6,9-11).

Ti ljudi nisu nita posebno uinili da biostvarilito ra-dosno i uzbudljivo osloboenje iz psiholokih lanaca; oni sunetovidelii poverovali u to u vesti pomirenja koje je obja-

vio Sin Boji. U jednom svetu gde je sebina svirepost bilatako uobiajena kao prljavtina, ovo otkrivenje predstavljalo je neku vrstu katarze. Tokom hiljada godina ljudske istorije,nijedan lozo , dramski pisac, pesnik ili svetenik nikada nijedoao do takve zapanjujue zamisli.

T Ta Boja ljubav za grenike jo uvek je najbolja vest koju

e iko ikada uti. Ona je pozitivna, aktivna, istrajna, traga zaizgubljenima te je, dakle, isto toliko mona danas kao to jeoduvek bila. Niko je ni na koji nain ne moe prenebregnuti.Bez obzira da li u nju verujete ili ne verujete. Niko ne moeostati neopredeljen poto uje njeno istinito objavljivanje.

Najuasnija zla naeg savremenog sveta potiu iz istogizvora ljudske sebinosti koja je predstavljala prokletstvo sve-ta u doba apostola. Da li bi ta ista vest mogla da preobrazitrgovce kokainom i njihove zavisnike, prostitutke, one koji suproneverili tu novac, rasiste, ubice, senzualne materijalistedananjeg vremena? Milioni ljudi kau: DA. I to je jo vani-


17/154

16

Mona dobra vest

je, Sveti Duh preko Biblije kae: DA. Ona isto tako preobraa- va imune i obrazovane, samozadovoljne, tajkune tvrdog srca,naunike i politiare.

Tri pretpostavke su zatoizgleda da je teko poverovatiu istinu o ovoj jedinstvenoj ljubavi: (a) Budui da ljudi kojipotuje sebe ne grle prljave, nezaslune loe ljude, zato bi Bogto inio? (b) Kako moe jedan beskonani Bog imati osea-nja kakva imamo mi ljudska bia? (c) Ako On zaista voli svet,zato to ne dokaeineineto da zaustavi srljanje dananjegsveta u propast?

Mnogi pretpostavljaju da je nemogue na to odgovori-ti. Konvencionalna mudrost zaista ne moe, ali upravo ovdeSveto pismo preuzima inicijativu i neposredno pobija sumnje.

Pomenuta pitanja razmotriemo u sledeem poglavlju.


18/154

17

Drugo poglavlje

ZATO BOG NETO NEUINI ?

Tano je da mi ljudska bia ne volimo prljave, nezaslune,loe ljude, ali Biblija kae za Boga da ih On stvarno voli. To jposledica jedinstvenog kvaliteta Njegove ljubavi (Jovan 3,16).

Dok ljudska ljubav zavisi od lepote i dobrote svog objek-ta, Njegova ljubav je suverena i nezavisna. Upravo je zbogtoga slobodna da voli i zle ljude. On ih je voleo u Hristu, i jo uvek svojim rukama vrsto grli ovaj svet (2. Korinanima5,19-21). On je jo uvek dobri pastir koji trai svoju izgublje-nu ovcu (Luka 15,3-7), tesno povezan sa oveanstvom tako

da naa patnja postaje Njegova patnja (videti 1. Korinanima12,12.26.27). Ljudski rod je jedno u Hristu, te je On sada deonae porodice. On ne moe da zaboravi svoju sopstvenu poro-dicu niti da je se odrekne!

Ovo je moga Oca svet,pa i kad mono izgleda zlo,

Bog je ipak Vladar svega.O, neka nikad ne zaboravim to!

Ovo je moga Oca svet,

Zato da mi srce tui tada?Gospod je car; nek nebo zvoni!

Zemlja nek klie, jer Bog vlada!Na problem lei u nedovoljnom razlikovanju izmeu

onoga to mi nazivamo ljubavlju i prirode ljubavi koju otkrivaSveto pismo. Kad ona kae da je Bog... ljubav, u grkom setu koristi reagape, strani pojam uvezen sa neba, neto potpu-


19/154

18

Mona dobra vest

no odsutno u uroenoj ovozemaljskoj svesti. Nijedna drevnareligija izvan Starog zaveta nije imala mogunosti ak ni danagovesti njeno postojanje.

Ma koliko nauan bio na um danas, ma koliko logiani racionalan u svojim pokuajima da dovede u sumnju linostBoga, stvarnost ljubaviagapeotvoreno se suoava sa nama.Moemo je negirati kao to slep ovek moe poricati sunevusvetlost, ali ako smo poteni, ona nam svedoi o linom Bogupunom ljubavi, koji je i Otac i Spasitelj svetu. Ta ljubav blokiraagnosticizam i ateizam sve do trenutaka kada je savest konanone prihvati, ili pak podlegne cininom neverovanju. Posle togodbacivanja, ak ni Boji aneli ne mogu vie nita da uine.

Nijedan istoriar, evolucionista, ili ateista ne mogu po-reklo ljubaviagape povezati sa nekim drugim izvorom osimsa krstom podignutim na malom brdu izvan Jerusalima. Da

su ribari-apostoli imali dovoljno plodan um da izmisle takvuideju, oni bi zasluili Pulicerovu nagradu svih vremena.

K B

Veliki putniki avion koji eksplodira u vazduhu, poludeliubica koji iz automata gaa nevinu decu u kolskom dvori-tu, zemljotres koji ubija hiljade usnulih ljudi kako jedansvemoni Bog posmatra takve stvari sa neba i doputa da sedogaaju, ako voli i ima oseanja? Milioni ljudi hteli bi da ve-ruju u Njega, ali se pitaju da li je On jedno pasivno Boanstvopoput Bude, odsutni Gospodar koji zanemaruju svoje zakupcena planeti Zemlji.

Ako je Sveto pismo u pravu kad kae da je Bog boan-ska osoba, lako je pretpostaviti da je On udobno smeten usavrenoj sigurnosti, besmrtan, da uiva u stalnom zadovolj-stvu s milionima anela koji Mu slue. S nae take gledita,stanovnici Beverli Hilsa ne moraju da brinu o beskunicima iprosjacima u Kalkuti.


20/154

19

Zato Bog neto ne uini?

Deizam je iroko rasprostranjena pretpostavka da je Bog,mada postoji, hladno odsutan, preputajui nas naem neve-tom ja. Kako takva ideja raa sebinost, ona je veoma loa vest. Ako je Broj Jedan ljubitelj broja jedan, zato se i mi nebismo isto tako ponaali? Pretpostavka da je Bog isto tako se-bian i ravnoduan kao mi predstavlja stvaran razlog zato jeja iznad svega postalo tako popularna lozoja. Sva sebi-nost ovog sveta proistie ili iz pogrenog pojma o Bogu ili odotvorenog odbacivanja istine.

Biblijska slika Bojeg pravog karaktera otkriva Ga kaoLinost, koja ima i ljudsku dimenziju. On zacelo brine, Onosea zemaljske bolove i nije ravnoduan. On je osetljiv i sa-oseajan, to znai da duboko osea patnju. U stvari, On nemoe da se smiri sve dok se na Zemlji nalazi ijedna nesrenaosoba. Bol Njegovog srca je neprestan zato to je On beskrajno

blizu ljudskog roda.Na primer, Njegova ukljuenost u najtananije nijanse e-nji naeg srca je izuzetno praktina: Ne prodaju li se dva vrapca za as? Pa nijedan od njih nee pasti na zemlju bez Oca vaega (Matej 10,29). On se kao deo nas do te mere unosi usva naa iskustva da svojim nervnim zavrecima osea na boltako potpuno kao i mi sami, ak daleko vie, jer mi nikadanismo u punoj meri svesni potencijala patnje. Tinejder kojise odaje drogi ili nemoralu ne moe da predvidi agoniju u svojoj budunosti; Bog vidi i osea sve to unapred. (O, kada bi itinejderi to mogli!)

Govorei o stradanju Bojih sledbenika na Zemlji, Isaijakae: U svakoj tuzi njihovoj on bee tuan... Podie ih i nosi

ih sve vreme (Isaija 63,9).Hristovo ime je Emanuilo to u prevodu znai s namaBog (Matej 1,23). Drugim reima, nema bola koji ljudskobie poznaje a da ga On ve nije osetio. Isaija dalje objanjavaboansku svesnost nae patnje: A on bolesti nae nosi i ne-moi nae uze na se... On bi ranjen za nae prestupe, izbijen za


21/154

20

Mona dobra vest

naa bezakonja; kazna bee na njemu naega mira radi (Isaija53,4.5). Nae inae nesnoljivo postojanje moe biti preobra-eno jednostavnim verovanjem koje se naalost esto odba-cuje da je Bog oseajna Osoba puna ljubavi.

ak i usred nevolja, mi kao ljudska bia jo uvek uivamou ogromnom miru, mada moda nismo svesni njegovog pravog izvora. Isaija zapravo kae sledee: Niko od nas ne moeosetiti dobrobit ijednog trenutka prolazne sree koja mu bivaodobrena, ukoliko raun boanskog Stradalnika nije vezaduen umesto naeg. To je istina koja lei u osnovi svakeljudske radosti, svakog prolenog dana, svake sone jagode.

On je bio odbaen na Zemlji i prognan, jer su ljudi izja- vili: Neemo da ovaj vlada nad nama (Luka 19,14). Umestogorkog odbacivanja koje je On osetio, mi doivljavamo da nasOn bezuslovno prihvata, ba kao i Otac. udno je to je On ne

samo oprostio svojim ubicama, nego to nas u velikoj ljutininije prepustio nezgodama nae ljudske sudbine. Mi uvelikozasluujemo da ostanemo bez Njega, ali u najveoj moguojmeri On nas uverava: Evo ja sam s vama u sve dane do svr-etka sveta (Matej 28,20).

Isusov posao bio je da otkrije injenice o karakteru svogOca. Ne samo da su Hristos i Otac jedno, nego je Hristos,budui da je uzeo nau ljudsku prirodu, u stanju da se uiviu nae enje i naa iskustva. Ovo deluje zapanjujue naemumu, jer smatramo da je teko poverovati da dobra vest moebiti toliko dobra.

A jeste.No, nae pitanje glasi: Ako je Bog toliko zainteresovan

za nas, i ako je svemoan, ako osea nae patnje, kako moedopustiti da se zlo i dalje nastavlja?

D O N Biblija otkriva kosmiki sukob koji se odvija iza scene.

Postoji veoma dobar razlog za ono to, povrno gledano, de-


22/154

21


luje kao Njegova nezainteresovanost. Istina je, pak, da je On vrlo zainteresovan. Ali, On ima neprijatelja koji ratuje s Njim.To objanjava ono to izgleda kao tajanstvena Boja nemo.

Nas ne iznenauju pobune i ratovi na Zemlji, ali ko bioekivao da se tako neto dogodi na nebu? A upravo se tamozaelo zlo:

I posta rat na nebu; Mihailo (drugo ime zaHrista videti Juda 9 i 1. Solunjanima 5,16) sa svojim anelima zarati na adaju. I adaja i njeni anelizaratie, ali ne odolee i ne nae im se vie mestana nebu. I bi zbaena velika adaja, stara zmija, zva-na avo i satana, koja zavodi sav svet, ona bi zbae-na na zemlju i njeni aneli behu zbaeni s njom...Teko zemlji i moru, jer avo sie k vama s velikim

gnevom znajui da ima malo vremena (Otkrivenje12,7-12).

Tokom Drugog svetskog rata, podanici britanske kruneprolazili su kroz teke muke. Na prestolu je u to vreme bio do-bar i oseajan kralj Dord VI sa svojom draesnom kraljicom.Kralj je svakodnevno sluao vesti o razaranjima, i srce mu sekidalo dok je sauestvovao u agoniji svojih podanika. On birado okonao rat u bilo kom trenutku, samo da je mogao. Alirat nije bio njegova zamisao. Adol Hitler izazvao je sukob, bezbednost Evrope iziskivala je da se rat vodi do gorkog kraja.

To je samo letimian pogled na problem koji Bog ima.Neprijatelj je otpoeo veliki rat protiv Njega i to je borba

koju Bog nije izabrao. Kosmika drama sukoba izmeu dobrai zla otpoela je u I inu ratu na nebu u kome je sotona bioporaen. Drugi in je nae delo, pobuna na ovoj planeti. Naiprvi roditelji, Adam i Eva, predali su ovaj svet vlasti Bojeg neprijatelja i sami postali zarobljenici. Ovde je pobunjenik uspeoda nadoknadi ono to je izgubio u I inu.


23/154

22

Mona dobra vest

Boja ljubav nije mogla da napusti svet. Sama priroda teljubavi zahtevala je od Njega da nas izbavi. I tako dolazimo doIII ina. Otac mora da podnese teinu saoseanja sa ljudima uagoniji na ovoj planeti, dok veliki sukob izmeu Hrista i soto-ne ne bude razreen.

Hristos je doao pre dve hiljade godina da od vladaraovog sveta zatrai mesto koje Mu po pravu pripada. Da je bioprihvaen, odavno bismo ostvarili svetski mir, bezbednost isreu za kojima eznemo. Ali poto je bio odbaen, razapet,izbaen iz sopstvenog sveta, sama planeta je jo uvek u pobuniprotiv Njega i ne priznaje Njegov autoritet, ba kao to naci-sti nisu priznavali autoritet Dorda VI ili Franklina Ruzvelta.Premda danas ima ljudi koji svim srcem prihvataju Hrista kaopunopravnog Vladara ove planete, oni su u manjini, borei sepodzemnim putevima, da tako kaemo.

Gospod silno eli da se vrati na ovu planetu kako bi uiniokraj komaru sebinosti i greha sa svom prateom svirepou.On nipoto ne sedi besposlen, niti uiva u nebeskoj raskoidok ovde besni rat. Njegova ljubav prema svetu je izuzetno jaka. Sam svemir jedva eka na kosmiki Dan pobede kada eokrutni neprijatelj zauvek biti poraen (Rimljanima 8,19-23).

Jedno od najdubljih otkrivenja Svetog pisma glasi da je jedan na dan pred Bogom kao hiljadu godina (2. Petrova 3,8).Nama je najmraniji dan uvek kratak, jer je bol koji moe-mo da osetimo ogranien, samo na sopstveni ili u najboljemsluaju saoseanje koje gajimo prema nekolicini nama bliskihosoba. Meutim, Bog u svojoj beskrajnoj osetljivosti moraoseati bol svakog oveka na Zemlji. Sigurno je da Mu zbog

toga jedan na kolektivni dan mora izgledati kao hiljadu go-dina. On je daleko svesniji patnje nagomilane u jednom danunego mi. Zamislite ta znai uestovati u agoniji miliona, da,milijardi ljudi! On nikada ne moe da ode na spavanje poputnas (Psalam 121,3). Otuda Njegova tolika enja da se patnjaokona.


24/154

23


Njegovo reenje za svetske probleme beskrajno je eka-sno: nisu to samo asteri koji privremeno reavaju problemu spektakularnim ili beskorisnim eksperimentima. On moradopreti do korena ljudskih problema do grene sebinostiuanene u ljudskom srcu. Sva patnja na ovom svetu je naneki nain njena posledica. Da bi se reio problem, taj izvorzla mora biti potpuno uklonjen. To ne znai da treba istrebitisebine ljude, ali sebinost mora biti iskorenjena. Ovo se pakostvaruje objavljivanjem i isticanjem dobre vesti o onome to je Hristos uinio na krstu i to nastavlja da ini kao Prvosve-tenik ovog sveta, kao Spasitelj koji izbavlja od tog greha.

Sotona se tome suproti. Njegov uporan stav je njegovatvrdnja da Hristova rtva i Njegova sluba koja je u toku pred-stavljaju beskoristan posao. Pogledajte, osmehuje se on po-drugljivo, svet je gori nego to je bio u trenutku kada je Sin

Boji umro da bi ga spasao!Da bi odgovorilo na tu optubu, jevanelje mora da pro-izvede divnu promenu u verovanju oveanstva, i tako dokaeda plan spasenja nije napravljen uzalud. Tako stiemo do IVina.

Postoji li takvo jevanelje? Da li je onozaista dobra vest?Ima li ono snage? Ako je to sluaj, kako deluje? Dragocenaporuka koju Gospod alje svetu nije gromoglasna i munjevitaosuda greha, nego okrepljujua vest o daleko izobilnijoj bla-godati1. Upravo to prodire do najveih dubina ljudskog zla imenja srca.

B

Kad se vi i ja molimo: Molimo Te, Gospode, zato neuinineto da pomogne ovom jadnom svetu?, On nam uz-

1 Blagodat Boijanezasluiva milost i naklonost (ne moe se zasluitibilo im. Nije pravilna upotreba reinezasluena jer ona u svom znaenjuostavlja mogunost da se milost zaslui, to nije mogue u sluaju blagoda-ti).


25/154

24

Mona dobra vest

vraa odgovor: Zatovineto ne uinite? Time to je odba-en i razapet, Hristos je pobeen na izborima na ovoj planeti.On ne moe da izvri dravni udar ili uzurpira vlast tamo gde je nepoeljan, ali On moe da radi u ljudima i preko ljudi kojiMu se predaju i odgovore na poziv Njegovog Svetog Duha.

On je istinita svetlost koja osvetljava svakog ovekakoji dolazi na svet [Vukov prevod ] (Jovan 1,9). Nisu svi spre-mni da poele dobrodolicu svetlosti i da je prime, ali hvalaBogu, neki ipak jesu. On je obavio svet atmos erom blagodatistvarnom poput vazduha koji udiemo. Oni koji odlue da jerado prihvate postaju Njegova deca i Njegovi saradnici.

On e imati saradnju nevidljivih snaga koje su Mu oda-ne u ovoj velikoj borbi, pruajui tu blagodat svetu na prakti-an nain. Jedine ruke koje On moe da upotrebi, jedini glaspreko kojeg moe da govori, pripadaju nama.

Pobunjenik, naalost, takoe ima svoje saradnike: hria-ne koji poriu jevanelje. Kao to istinsko jevanelje iri sve-tlost, tako njegovo poricanje iri tamu. Jevanelje zvano tamadeluje dobro u tom smislu to nas asti dobrim savetima, de-taljnim uputstvimatada inimo. Problem je u tome to mi neznamokakoda inimo ono to je pravo. Ono to je potrebnoda znamo jeste ta je Hristos inio i ta ini. Jedino to saznanjeomoguie nam da se preobrazimo.

No, ljudi skloni razmiljanju smatraju da Hristovo jevan-elje moe biti obuzeto podmuklim, zamaskiranim legaliz-mom. To je ideja da mi moramo da uinimo ovo, mora-mo da uinimo ono, moramo vie da radimo, moramo dabudemo verniji, moramo da zadobijemo pobedu, moramo

vie da prouavamo. Moramo vie da se molimo, moramo vie da svedoimo i takou beskraj. Uvek postoji neka misaoda treba da radimo ovo ili ono; nad nama visi dug, obavezakoja e nas smrviti. Sutinski otrov brige o samom sebi ostaje uprkos svim ljudskim naporima. Ros D. London, piui uNjuzviku, 24. aprila 1989. kae da ukoliko ovek bira dobro


26/154

25


da bi zadobio nebo a izbegao pakao, jednostavno postupa izsebinih interesa. To je sutina legalizma.

Mnogi se pridruuju Jevrejima Hristovog doba pitajui:ta da radimo da bismo inili dela Boja? Oni ne sluajuIsusov boanski odgovor, moda propraen uzdahom: Ovo jedelo Boje, daverujete (Jovan 6,28.29). Postoji skriveni strahod sile kakva je istinska vera, da na kraju neemo imati dovoljno dobrih dela. Vekovima se pretpostavljalo da je jedinadelotvorna motivacija strah od vene kazne ukoliko ovek nepostupa u svemu ispravno.

Meutim, iskrivljeno jevanelje zasnovano na strahumoe da proizvede samo rustraciju, obeshrabrenje i duhovnunemo. A opte rairena sklonost preputanju, u gotovo svakojreligiji, svedoi o toj preovlaujuoj iskrivljenosti. Problem jeu tome to vera nije shvaena kao prihvatanje svim srcem ne-

beske ljubavi koja izgoni strah (1. Jovanova 4,17-19).O

isto, istinito jevanelje otkrivaveru koja deluje. Otuda je ono sila Boja na spasenje (Rimljanima 1,16). Ono pro-izvodi prihvatanje svim srcem celokupne istine i poslunostprema istini. Nadahnuti apostol kae: Jer sam odluio dameu vama znam samo Isusa Hrista i to raspetoga... Mojgovor i moja propoved ne bee u nagovorljivim reima ljudskemudrosti, nego u dokazivanju Duha i sile (1. Korinanima2,2.4). U ovim poslednjim danima Gospod je obeao da etakva vest ponovo biti objavljivana po celom svetu, vest kojanadilazi strah i stvarno ga izgoni.

Razlog zato ona deluje ogleda se u tome to ona zame-njuje legalistike imperative mogunostima koje prua jevan-elje: I videh drugog anela kako leti posred neba, imajuiveito jevanelje da objavi ... svakoj narodnosti i svakom ple-menu i jeziku i narodu. Taj aneo nas poziva: Bojte se Bogato jest da cenimo Njegov karakter, i odajte mu slavu, jer doe


27/154

26

Mona dobra vest

as njegovoga suda (Otkrivenje 14,6.7 naglasio autor ). Ideja je da Ga proslavljamo, da cenimo slavnu stvarnost Njegovogkaraktera koji se otkriva u nesebinoj ljubavi.

Posle prvog dolazi drugi aneo nosei takoe dobru vest koja upozorava na veti alsikat: I jedan drugi aneodoe za njim govorei: pade, pade Vavilon veliki. Trei aneoupuuje opomenu povodom jo vetijeg budueg alsikata,najlukavijeg koji je svet ikada video: oboavanje zveri i njeneikone i primanje njenog iga (stihovi 8-11).

isto obnovljeno jevanelje spremno je za ovu ranu zorudvadeset prvog veka. Ono se naziva veno jevanelje zato to je koncentrisano u jednom blistavom zraku svetlosti, koji jenejasno svetleo tokom prolih vekova.

Knjiga Otkrivenje hrabri nas da se nadamo najboljem. Tairoka aktivnost na Zemlji nije uzaludna. Javlja se plod ustaje

narod irom sveta za koji Bog moe poteno da kae: Ovde jeistrajnost svetih koji dre Boje zapovesti i veru u Isusa (12.stih). Dajui svog Sina svetu, Bog je napravio beskrajnu investi-ciju. I sada e se videti da se to isplatilo. Hristos nije uzalud daosebe na rtvu. Pojavljuje se narod koji to duboko ceni. Nadei strahovi neiskazanih milijardi iz svih vremena sabrani su utom konanom obeanju o izvrenom, ostvarenom pomirenju.

Tekst nas uverava da e On irom sveta imati narod kojie odslikavati lepotu Njegovog karaktera. Sami po sebi onine poseduju nikakvu uroenu dobrotu, ali kao to komadiirazbijenog, dakle bezvrednog ogledala mogu da nas zaslepeusled odbijanja sunevih zraka, tako e svaki vernik u Hristuodraavati deli Njegovog savrenog karaktera.

Ako je Bog tako zavoleo svet da je svog jedinorodnogSina dao pre dve hiljade godina, moemo biti sigurni da On jo uvek tako voli svet danas da nee dozvoliti da ijedno ljud-sko bie propusti da uje koja je to dobra vest. Apostol Pavleto naziva od vere nada pravednosti ( prevod Glas Crkve), to je delotvorna motivacija za promenu srca (Galatima 5,5.6). To


28/154

27


konano otkrivenje istine simbolino je predstavljeno u vidudrugoga anela kako silazi sa neba, koji je imao veliku vlasti zemlja bi obasjana njegovom slavom (Otkrivenje 18,1). Lju-bav Boja, Hristov krst iziskuju blisko ispunjenje tog proro-anstva. To je sledea taka na dnevnom redu ovog sveta.

Dobra vest otkriva tri slavne istine: Boga koji je nebeskiOtac; Spasitelja koji kroz itavu venost ostaje lan ljudske po-rodice, jedno sa nama; i Svetog Duha koji je Duh Hristov po-slat da boravi u svakom ljudskom biu koje Mu poeli dobro-dolicu. Neka velika linost, kao to je predsednik nae drave,moe nam izgledati bliska zahvaljujui TV ekranu, ali ostajeprolazno ljudsko bie koje zapravo moe biti blisko samo ai-ci ljudi u malom krugu prisnih osoba. Hristos je svakome odnas pojedinano blii nego to to moe biti bilo koje ljudskobie, zato to On dolazi uz prisutnost Svetog Duha.

Moe li iko biti potiten ako poveruje u tako dobru vest?


29/154

28

Tree poglavlje

MLADALAKO TRAGANJEZA SMISLOM IVOTA

Misaoni mladi ljudi jedva da mogu biti neodluni kad jere o njihovim ubeenjima. Kad im religija izgleda smislena,njihova predanost biva bezrezervna. Ali ako ona to nije, sklonisu da sve odbace.

Neki odravaju religiju podstaknuti generacijama dugomporodinom tradicijom. Nominalni katoliki, protestantskiili jevrejski religijski koreni se uvaavaju. Ali tradicionalnahrianska omladina koja danas ivi u bezbonom drutvu

nailazi na sukob kad treba da izae na kraj sa jedinstvenimzahtevima biblijskog hrianstva. Pritisci sekularnog sveta vesu dovoljno ozbiljni, pa jo kad i prijatelji nipodatavaju nji-hova biblijska ubeenja, mnogi iskreni mladi ljudi poinju dase pitaju da li je biti hrianin vredno sveg tog truda i muka.

Jedan crkveni voa je jadikovao: Skoro svaki odrastaoovek sklon razmiljanju brine zbog sve gore situacije meunaim lanovima adolescentima. Zabrinutost i nervoza su op-ta pojava. Prazna sedita u naem omladinskom odeljenjui na bogosluenjima vrlo esto predstavljaju reito svedoan-stvo. Skoro svaki crkveni odbor moe zapaziti, iz prve ruke,koliko je ozbiljno opadanje vernosti kod mladih. Iako nekimoda i odravaju veze sa Crkvom zato to se njihov drutve-

ni ivot okree oko nje, samo ziko prisustvo u crkvi estomoe biti maska za duboku duhovnu prazninu.Evo nekih dokumentovanih opaski mladih, odgajenih u hri-

anskim domovima, o tome ta misle o religiji. Na neki nain oni je vide kao lou vest. Oni nikad ne bi mogli rei tako neto kada binovozavetno veno jevanelje shvatili kao istinsku dobru vest:


30/154

29

Mladalako traganje za smislom ivota

Dosadna i ometa oveka.Ona je samo skup pravila ini i ne ini.Nemam nikakvog miljenja u vezi sa religijom.Neto obrednog tipa. Emocionalni uzleti i padovi.1

Meu onima koji pokuavaju da se odre neretko se javljaduboka duhovna rustracija. Odvie je teko biti dobar, misleoni. Slediti Hrista u savremenom drutvu lii na munu bor-bu. Malo njih ima hrabrosti da izdri. Evo jo nekih tipinihprimedbi koje je zabeleio dr Roder Dadli:

Moram mnogo da radim ako elim da budem spasen.Kamo sree kad bih bio potpuno dobar, ali to nije uvek

lako.

Hou da sluim Bogu, ali smatram da je to veoma te-ko.Ne bih mogao da idem kroz ivot sa svim tim pravilima:

ovo ini a ono nemoj. Ali pretpostavljam da u ipak moratiukoliko elim da stignem u nebo.2

Stavovi mladih esto su samo demaskirani, otvoreno is-poljeni stavovi odraslih. Odrasli obino vide nivo sopstvenepobonosti preslikan u njihovoj deci. Eto kako se erozija mo-ralnih vrednosti stalno produuje. Neko zlo zatrovalo je ivotna ovoj planeti. Druge komparativne ankete o mladima u jav-nim kolama otkrivaju da alarmantno veliki broj nee da pod-nese bilo kakvu rtvu radi moralnih ili duhovnih vrednosti.

Da bismo pokazali bezrezervnu odanost Hristu o kojojgovori Novi zavet, potreban nam je hranljivi sastojak koji ne-dostaje u naoj standardnoj duhovnoj hrani. Problem nije u

1 Roger Dudley,Why eenagers Reject Religion,(Review and Herald, 1978),str. 20, 212 Isto, str. 9, 17


31/154

30

Mona dobra vest

tome to je dananja mlade po prirodi gora od prethodnihnarataja; oni jednostavno pate od duhovne neuhranjenosti.

Negde izmeu kolevke i koleda, hrianska omladinaupila je izvesnu ideju o jevanelju koja je motivisana strahom.A takav strah ne uspeva da ih sauva kad doe iskuenje. Onirezonuju da je sadanje zadovoljstvo dva puta vrednije od onogu nebeskoj budunosti, i strah da e izgubiti neto od uzbuenjaovog sveta baca u zasenak strah da e izgubiti budui svet. Strahod pakla i nada na nagradu na nebu predstavljaju spektakularnepromaaje kad je u pitanju uspena motivacija za mlade.

M Otkuda to da smo, to se drugi Hristov dolazak vie pri-

bliava, sve manje motivisani dobrom veu o tome? Zato ni-smo u stanju da sagledamo tu zvezdu koja je tako jasno blista-

la za apostole, re ormatore i misionare-pionire iz prethodnihnarataja?Jedan odgovor nalazimo u dva vida izvrtanja hrianstva

koji su nastajali tokom vekova crkvene istorije. Oba ubacujuotrov u duhovnu hranu:

(a) Jedan je krajnje krut, autoritativan kult biti na linijii u skladu sa pravilima i visokim spoljnim merilima. Taj vi-soki uinak se iziskuje da ovek ne bude odbaen na Bojemkonanom sudu. Osnovna ideja je da je teko slediti Hrista napravi nain, a da je istovremeno lako biti izgubljen. Mladi e-sto imaju utisak da uitelji ne pate ba od nesanice ako uenikpadne na zavrnom ispitu; i tu ideju prenose u svoje utiske oBogu. Izgleda da se i On nee mnogo brinuti ako oni padnu

na svom velikom zavrnom ispitu na kraju ivota. On je ura-dio svoj deo dosta davno, kao to je uitelj uinio sve sa svojestrane prenosei im sadraj asa, a sada je na njima da uradedomai zadatak i da dalje napreduju.

Za mnoge, ovo je tradicionalno jevanelje. Oni estooseaju da ne mogu napred, da je breme odve teko. Da li je


32/154

31


njihov utisak u redu ili ne, nije ono to hoemo da naglasimo,negoono to smo im omoguili da ostvare,a to je u stvari bitno.

(b) Suprotna krajnost postala je popularna, posebno uurbanim sredinama oputeni stav liberalizma gde je sve pri-hvatljivo. Time se umanjuje neophodnost pa ak i mogunostistinske pravednosti ili poslunost Bojem svetom zakonu.Nemogue je da ga bilo ko odri, istie ovakvo gledite. StogaOn to i ne oekuje od nas. Pokuaj da bude moralan ako mo-e, ali ako to nije lako, pouzdaj se u Njegovu popustljivost idedovsku blagost. On e vam oprostiti. Povremene omakemoralne prirode sasvim se normalno oekuju. Poto je Isusna Zamenik, Njegova savrena poslunost mora postati naepokrivalo umesto mitske poslunosti koja nam nikada nijebila mogua. Ozbiljni i misaoni hriani bili su naivni u svojojstriktnosti. Tako veli alternativno jevanelje.

Svaka od te dve krajnosti predstavlja protestnu reakcijuu odnosu na onu drugu. I svaka proizvodi pometnju u umui srcu mladih. Tradicionalna krajnje konzervativna lozojaraa ili ozlojeenost sa buntovnitvom, ili ponos ukoliko o- vek zamilja da je na visini zahteva. Liberalna lozoja raaravnodunost zato to izvrgava podsmehu osvetana visokamerila i podrazumeva da nema budueg suda za ljude kojipretpostavljaju da ne mogu iveti po njima.

M Patetino gledano, iskreni konzervativci naglaavaju ko-

liko je teka i gotovo nemogua staza prema nebu. Mladi sli-kaju Boga kako ukazuje na strmu stazu ka spasenju: elite

da idete na nebo? To je neravan, kamenit, trnovit put; Nadamse da ete uspeti. Mnogi ljudi nisu. Neu biti iznenaen ako i vi napravite promaaj. Ako ne uspete, imamo nekog drugogkoji eka da preuzme vau krunu. Mnogi misle da se njihovoodsustvo na nebu nee ni primetiti. Zato onda da pokuavajui da se trude? Zato da izgubeoba sveta?


33/154

32

Mona dobra vest

Suprotna jeres bezbrine oputenosti paradira svetovno-u i senzualnou uprkos boanskim opomenama. Meutim,isto tako sigurno kao to kruti tradicionalizam

odvlailjude

od Hrista, i teologija sve je dozvoljenomami ih da odu da-leko od Njega.

isto novozavetno jevanelje donosi osveavajuu dobru vest. Problem se moe ispraviti. Sa takvom armijom mladihkoji su dobro obaveteni i pred kojima se nalazi izazov jevan-elja istine, svet zaista moe biti osvetljen slavom te vesti.

Postoji uzrok za nau optu nelagodu mlakosti, na lega-lizam i duhovnu nemo. Ti problemi nisu svojstveni biblijskoj vesti.Oni su posledica njenog smrtonosnog izopaavanja.Nekagigantska sila u istoriji pomraila je prvobitnu jevaneosku vest i zamenila je iskrivljenom verzijom koja je pokvarila svet.Ta sila je mistini Vavilon iz Otkrivenja. (Videti Otkrivenje

14,8; 16,19; 17; 18; uporediti Danilo 7,19-26; 8,9-25).Ta duga kampanja u cilju iskrivljavanja i izopaavanjaiste poruke dobre vesti opteretila je svet nepotrebnom ago-nijom. I priroda i Crkva uasavaju se vakuuma. A Vavilon je stvorio vakuum u koji su pohrlile pomenute alternativne jeresi kruti tradicionalizam i labavi liberalizam. Obe pori-u sutinske elemente jevaneoske vesti. Obe umiru od gladiza njenim jedinstvenim hranljivim sastojcima. Obe krajnostibiju bitku ve decenijama i nijedna da pobedi. I dok se borbaotee u nedogled, neprestano tee reka iskrenih mladih ljudi zbunjenih i obeshrabrenih.

Novozavetna jevaneoska vest prikazala je izuzetno zani-mljivog Hrista kao istinskog Vou svih onih koji cene Njegovu

dobru vest. Apostoli i rani hriani potpuno su se uivljavali uNjegova oseanja i nain miljenja. To jedinstvo s Njim je onoto mnogi dananji mladi nisu osetili. No, nije njihova grekato su u velikoj meri bili lieni vizije koja je tako jasno blistalau apostolskoj vesti. Ne moemo kriviti bespomone ljude tosu gladni ili pothranjeni. Vreme je da ujemo istinsku dobru


34/154

33


vest koja nadoknauje nedostatak delotvorne motivacije. Obi-lje greha iziskuje jo vee obilje blagodati, a Bog je obeao d je blagodat spremna.

Z Novozavetna vest bila je krajnje uzbudljiva, jasna i po-

vezana sa ivotom. Ona je zapalila iskustvo prve ljubavi usrcima onih koji su je uli. Postoje odreeni razlozi zato jenjen duhovni rod ekasan i danas.

1) Ona govori istinu o Gospodu ija je ljubav aktivna, ane pasivna. Hristos je vien kao Dobri Pastir koji trai svojuizgubljenu ovcu, a ne da izgubljenu ovcu ostavlja da trai svogpastira. Spasenje ne zavisi od toga da mi drimo Boga za ruku, ve od naeg verovanja da On nas dri za ruku (Isaija 41,13).Na jedan veoma praktian nain koji prevazilazi teoloko ce-

pidlaenje, jevanelje je vest o spasenju samo verom veromkoja deluje, a ne verom i delima. (Galatima 5,6; grka re glaspokrenuti, osnaiti).

2) Hristos je predstavljen kao Spasitelj koji je blizu, ane daleko. Ova ideja je osveavajue razliita od onih kojihse ljudi obino dre u nae vreme. Gledite da je Hristos uzeona sebe samo nepalu, bezgrenu Adamovu prirodu pre padazaostavtina je srednjovekovnog hrianstva koje je propustiloda oceni koliko je potpuno Bog postao ovek u Hristu. Suprot-na istina o tome koliko nam je Hristos blizu uveliko nadilaziteoloke rasprave: to je divna praktina pobonost. Kao toemo videti u 10. poglavlju, koncept Hristove pravednosti je besmislen ako se odvoji od jedinstvene novozavetne istine

da je On uzeo nau palu, grenu prirodu, a ipak ostao bezgre-an i iveo bezgrenim ivotom. On ne moe istinski biti naaZamena ukoliko nije istinski zauzeo nae mesto, Emanuilo, snama Bog.

3) Opravdanje verom biva uzdignuto iznad doktrinarnihsitniavih prepirki i postaje vitalna, udarna vest o jedinstvu s


35/154

34

Mona dobra vest

Hristom. Tako ona motivie pokajnikog grenika koji verujeda se radosno pokorava Bojem zakonu. Pobonost vie nijeneto teko, a rtvovanje sebe za Hrista postaje pravo uivanje.Ako se ova istina shvati, predanost Hristu koju su ispoljavaliapostoli biva ne samo mogua nego i izvesna, ak i u ovim po-slednjim godinama dvadesetog veka sa njegovim svetlucavimnagradama koje nudi onima koji sebe stavljaju na prvo mestoi jure za zadovoljstvima.

4) Dva zaveta, doktrina koja se esto posmatra kaosuva i dosadna teologija, postaje uzbudljiva, zanimljiva i pri- vlana vest. Pavlov koncept nadilazi sebinu motivaciju i ak-tivira uspavanu sposobnost u otvrdnulom, naizgled neoset-ljivom srcu da voli. ini se da je duhovno ropstvo nepresta-nog poraza i depresije direktan plod iroko rasprostranjenogstarozavetnog uenja koje je pogreno shvaeno kao novi

zavet. Mnogi koji misle da su otili suvie daleko, da su imsrca suvie hladna da naue da veruju oseaju kako im suzenaviru na oi kad u novozavetnoj istini otkriju duhovnu silu.(O tome e biti rei u 11. poglavlju). I opet, doktrina nadila-zi teologiju i postaje praktino hriansko ivljenje.

5) Jevanelje preseca Gordijev vor sebine motivacijekoja se nalazi u osnovi blaziranog licemerja tako odvratnogmnogim mladima. ista novozavetna ideja motivie na po-tovanje svim srcem jedinstvene Hristove ljubavi koja Ga jeodvela na krst. Zahvaljujui potpunoj jednostavnosti te vestisa njenimizvodljivim zahtevima i imperativima, ukidaju se istrah koji obeshrabruje dananje mlade i dosada koja ih uma-ra. To takoe prua duhovnu energiju koja napaja doivotnu

predanost Hristu.6) Mnogi od nas shvataju da je nemogue proitati svehrianske knjige koje se danas izdaju. Ali ono to se ne moeostvariti putem doivotnog dubokog prouavanja moe se do-goditi u vrlo kratkom vremenskom razdoblju ako shvatimo tu vest o jo izobilnijoj blagodati. Ona izaziva glad i e za Reju


36/154

35


Bojom koja nagoni onoga ko veruje u Hrista da istrauje Bi-bliju da bi je razumeo. ovek vie ne mora sebe da primora- va da krene s programom molitvenog prouavanja i molitve,zdrava osoba ne mora vie da navija svoj budilnik kako bi sesetila da svakodnevno uzima svoje obroke. Zdrav apetit sadabrine o tom problemu!

U , Jedna duhovna pesma koja nadahnjuje nadom iskazuje

na neki nain uzbudljivost ove vesti:

Ja pevam o ljubavi Hrista Spasa,koji pod tekim krstom hoda,

da bi u tajni Njegovog prisustvamoje ropstvo bilo sloboda.

On je doao da zavije ranjene,u klonuloj dui On da caruje,ulje radosti umesto alosti

i nakit umesto pepela daruje. Ja pevam o lepoti jevanelja,

Koje ne seje trnje, ve cvee.Koje me poziva da samotnima

delim osmehe i zrake sree.Ono odelo za pohvalu svima

Umesto duha tunoga nudi;I nakit umesto pepela daje,

razgoni senke i radost budi.

J. G. Kreb Mladi danas koji imaju sree da uju vest oseaju istu

izvanrednu motivaciju koja snano obuzima njihova srca.Strah koji ih nagriza zbog neizvesne budunosti ili pak savremenog terorizma isezava zato to vest ponovo osvaja srce


37/154

36

Mona dobra vest

privlanou Novog zaveta i ini da se u nama ostvari Hristovidentitet. Sada moemo oiveti novozavetno jevanelje akpotpunije nego to je to uinila vest re ormatora u 16. veku,ma koliko da je bila udesna.

S druge strane, senzualnost, apetit, bogatstvo, ljubav pre-ma dokolici i zadovoljstvima, instinkt za zaraivanjem novca,stav da sam ja na prvom mestu, privlanosti naeg svetlucavogelektronskog doba, sve to gubi ar za onoga koje je shvatio vesto Hristovoj pravednosti. Ljubav prema svetu ne moe da pre-ivi pri njenoj prodornoj svetlosti, a ne moe ni konzervativnamlakost.

To nije zato to su oni koji veruju u dobru vest sainjeniod neeg ozbiljnijeg i boljeg nego to su to ostali. Oni su jed-nostavnovideli neto to ostali jo nisu.

Pogledajmo ta je to.


38/154

37

etvrto poglavlje

USKORO HRISTOV DRUGIDOLAZAK:TA ZNAI TO USKORO?

Veina hriana veruje da je Drugi Hristov dolazak blizu.To je dobro, zato to je veoma tano, ak vie nego to misli-mo. Ali kovolitu misao da je on blizu? Osim nekih starih ilibolesnih ljudi, ili zatvorenika, ko zaistaelida Hristos uskorodoe?

U prvoj polovini devetnaestog stolea mnogi smerni

hriani poeli su da gaje takvu jednu elju. Mada lanovi ra-znih denominacija, oni su otkrili u simbolizmu knjiga Daniloi Otkrivenje proroku mapu koja prethodno nije bila dobroshvaena.

Sve crkve su tokom mnogih vekova pretpostavljale da supomenute knjige zapeaene. Meutim, tim istraiocimaproroanstava, Danilo i Otkrivenje postali su neto stvarno,podstiui u njima uverenje da je muno putovanje ljudskogroda u ovom svetu greha na pragu da bude okonano.

Iako je vie pojedinaca tokom vekova uvek govorilo omoguoj blizini Hristovog dolaska, nije se nikada ranije javionijedan znaajniji pokret koji bi shvatao kako niz jasno pove-zanih biblijskih proroanstava dokazuje da je on zaista blizu.

Bilo je to kao da je Crkva spavala dubokim snom gotovoosamnaest vekova i iznenada se probudila za jedno novo isku-stvo nagovetavanje bliskog Isusovog povratka. Taj izvan-redno novi ivot usledio je po isteku prorokog perioda od1260 godina kada je 1798. godine otpoelo vreme posletka.1 1 Danilo 7,25; 11,33-35; 12,4; Otkrivenje 12,6.14; 13,5. Skoro bez izuze


39/154

38

Mona dobra vest

Bila je to velika dobra vest, i sada su ovi hriani poeli da jeobjavljuju drugima.

Moete zamisliti kako su ti ljubitelji Svetog pisma rado-sno pratili znake na prorokoj mapi. Misao o Njegovompovratku i uspostavljanju Njegovog carstva za njih su pred-stavljali veu radost nego to bi veliki dobitak na lutriji bio zaljude danas. O linom dolasku ljubljenog Spasitelja za njiho- vog ivota govorilo se kao o blaenoj nadi.

Vest da je putovanje grenog sveta skoro zavreno bila im je uzbudljiva ne zato to su oni eznuli za olakanjem od mukai liavanja devetnaestog veka, ma koliko da je sve to bilo teko, ve zato to su njihova srca bila u jedinstvu sa Hristom. Oni suGa uvaavali kao Linost. Duboko su cenili Njegov karakternesebine ljubavi. Odnos s Njim bio im je drai od bilo kogdrugog ljudskog odnosa. Bilo je to oboavanje.

Kod tih ljudi nije postojao sebini interes koji bi zamra-io blistavi plamen takve pobonosti. U brzom proticanju ve-kova koje slika knjiga Otkrivenje, oni se mogu prepoznati kaopokret simbolino prikazan prvom aneoskom veu iz 14.poglavlja stihovi 6 i 7. Taj irom sveta rasprostranjen pokretupuivao je poziv svim stanovnicima zemlje: Bojte se Bogai odajte mu slavu... i poklonite se Tvorcu neba i zemlje.

P Upravo je u tom pokretu 1840. godine Isus mogao prvi

put od vremena apostola da pronae na Zemljizajednicu ver-nika ija su srca bila povezana s Njegovim, u radosnom oeki- vanju Njegovog skorog povratka. Bilo je to neto tako posebno

ka, biblijski naunici iz svih protestantskih crkava u to vreme priznavali suprincip dan=godina u razumevanju vremenskih proroanstava (4. Moj-sijeva 14,34; Jezekilj 4,6). injenica da Otkrivenje ponavlja 1260 dana jestedokaz da se to nije moglo doslovno ispuniti u starozavetnim vremenima.Budui da su i Danilo i Otkrivenje zaokupljeni kosmikim sukobom izmeuHrista i sotone i to opisuju pomou simbola, oigledno je da su i vremenskiperiodi takoe simboliki.


40/154

39

Uskoro Hristov drugi dolazak: ta znai to uskoro?

ba kao i oseanja neveste prema eniku2 kad se uporede saoseanjima devojice koja na svadbi nosi cvee. Oni su bilimeu onima za koje je Isus rekao: Blaeni su koji ne videe a poverovae (Jovan 20,29).

Ove pionire obeleavala je pobonost nalik onoj koju surani hriani pokazali na dan Pedesetnice. Ona se naglo irilakroz vekove poput vatre koju raspiruje vetar. Jedan pomor-ski kapetan potroio je svoju ivotnu uteevinu na objav-ljivanje vesti tako da je starost doekao bez prebijene pare.3 Jedan mladi ovek koji je diplomirao na koledu napustio jekarijeru koja je mnogo obeavala a latio se, uz mnoge mukei liavanja, da izdaje literaturu i tako iri vest. Njegova sestraprerano je potroila snagu svoje mladosti.4 Ostali su prodavali

arme i davali novac za delo. Mladi ljudi svim srcem su radilna onome to je nazvano adventni pokret. Neki su putovali u

prekomorske zemlje podnosei tegobe kao pioniri misionari,nikad ne mislei na linu nagradu. Ukus blaene nade bio jeu njihovim ustima sladak kao med (videti Otkrivenje 10,9.Ovo poglavlje opisuje adventno iskustvo).

Poutele stranice njihovih pisama i asopisa svedoe oradosti koju su oni imali zbog blaene nade. Otkrivenje po-istoveuje nevestino oekivanje sjedinjenja sa svojim enikomsa uzbuenjem zbog vesti koja je iznedrila veliki Drugi adven-tni pokret. Ljudi koji su tada voleli tu vest esto su bili izvr-gnuti ruglu, dok sada mnogi tvrde da veruju u Drugi dolazak(Videti Otkrivenje 19,6.7).

Hladna teologija i prozaina matematika koje nastoje darazmrse Danilovih 2300 ili 1290 dana nikada ne bi mogle da

pokrenu ljudska srca i oseanja kao to je to uinila ta vest. Onisu se upravo spremali da dobrodolicom pozdrave svog Ljublje-

2 Mladoenji3 Joseph Bates. Videti Mervyn Maxwell,ell it to the World(Boise, Idaho,Pacic Press, 1976), str. 74-84.4 Isto, str. 95-105.


41/154

40

Mona dobra vest

nog koji je bio odsutan dugo, dugo vremena. Nije to bila po- vrna oseajnost, ve snano iskustvo koje su ljudi toga dobanazivali delo srca, ista istinska radost, preputanje spremnona rizik, to neki mladi uzalud trae u opijenosti izazvanoj dro-gom. Dananja mlade nikad ne postie takvo iskustvo jer nalazisamo njegov jadni alsikat. Sveti Duh ispoljio je svoje sveanoprisustvo u tom adventnom pokretu, a rezultat je bio trezveno,razumno, doivotno uzbuenje za one koji su u Rei videli vest.

Sva zanesenost nedozvoljene ljubavi, svaka idolatrija aki kad je u pitanju vredna ljudska ljubav, predstavljaju uzaludnotraganje za stvarnou koja postoji samo u Hristu. Tajanstve-ni arm koji blista na privlanom ljudskom licu samo je blediodblesak svetlosti Njegovog lica. Romeo i Julija umiru zato tonisu uspeli da Ga vide. Gilda peva svoju divnu ariju Caro Nor-me uRigoletuda bi izrazila ljubav prema svom Valteru, ne zna-

jui da je jedino ime koje donosi veno uzbuenje Isusovo ime.Mladima kojima se dopala misao o Hristovom povratkunije bila potrebna zavisnost od bilo kakve hemijske supstance,nikakvaljubavna afera da bi izleili duu od oseaja dosade.Oni su iz prve ruke znali za uzbuenje koje je arlsa Veslijanadahnulo da zapeva: Isus, Onaj koji ljubi moju duu. Onisu ponovo otkrili ono to je mladi Savle iz Tarsa naao nasvom putu za Damask, kada je slavna svetlost zaslepela nje-gove oi a zauvek obasjala njegovu duu. Pavle nikada nije bioneposluan u odnosu na nebesku viziju i tako se drao sve doonoga dana kada je ugledao sunevu svetlost poslednji put,dok se delatova sekira sputala prema njemu. On je zavetaosvoju radost svima koji su svu ljubav posvetili njegovom do-

lasku (2. Timotiju 4,8).O H

Vie nego uobiajena motivisanost strahom od suenja i

nada na linu nagradu na nebu predstavljaju patetino iskriv-


42/154

41


ljavanje jevanelja. Ovi mladi pioniri znali su unekoliko zaizvanrednu veru koja je obuzimala srca hriana apostolskogdoba. Mnogo pre njegovog vremena, muenici u Rimskoj im-periji mogli su da zapevaju himnu Ajzaka Votsa:

Kada gledam udesni krst Golgote,Na kojemu Gospod slave strada,

Tad sve je nita spram te lepote,I gordost moja u prah pada.

I kada bi sav svet pripao meni,Time bih vratio tek mali deo,

Jer Boja ljubav to me pleni,Zahteva duu i ivot ceo.

Ajzak Vots

Za ove iskrene vernike biti sa Isusom znailo je da su kaona nebu, zato to su u svom srcu cenili ljubav koja Ga je odvelana krst. Uprkos tekim ekonomskim uslovima, nikakva rtvanije im bila teka kad je u pitanju bila istina. Ni misionarskasluba, ni dobrovoljno izgnanstvo radi ostvarivanja misije uosami mranih stranih zemalja nisu predstavljali muno lia- vanje. Poziv u slubu nije bio propraen pitanjima o plati, olak-icama, klimi, smetaju ili uslovima rada. Benecije, zdravstvene ili u pogledu penzije, nisu im uopte padale na pamet. Isus je rekao: Idite! izajednica s Njim bila je dovoljna nagrada.

Pomisao na blaenu nadu podravala ih je kroz iskuenjakoja je, po naem shvatanju, tee podnositi danas kada svest oblizini Gospodnjeg dolaska kao da nestaje iz nae vizije na kraju

dvadesetog stolea. Nae najjednostavnije pogodnosti i luksuzza njih bi bili nezamislivi, a ipak, to vie imamo, to smo ini se manje radi da Gospodu posvetimo deo onoga to posedujemo.

Zato je nae ljudsko srce tako uvelo, kao pomorandakoju smo odavno ostavili na polici? Da li gubimo nadu na Isu-sov povratak? Ljudi svuda pitaju: Moemo li nastaviti vei-


43/154

42

Mona dobra vest

to da govorimo da e Hristos uskoro doi? Zato se vremeproduilo decenijama posle trenutka kada su ljudi shvatili da je blizu i da vremena malo ima? Da li je to zbog toga tomi zapravo ne elimo da On doe?

Z H Postoji iroko rasprostranjeno shvatanje da je Bog predo-

dredio vreme Hristovog dolaska i ksirao datum. Nebeski a-sovnik ima vrsto ugraen mehanizam, a sve to mi moemouiniti jeste da iskoristimo ovaj svet i ivot dok posmatramokako taj nebeski mehanizam pokree vreme i evo Hristosdolazi na oblacima nebeskim. To bi znailo da oni koji Ga sle-de verom ne mogu nita uiniti da ubrzaju ili odgode Njegovdolazak. Ta ideja je izdanak kalvinizma, doktrine koja nagla-ava suvereno predodreenje unutar Boje volje.

Postoje Isusove izjave koje kao da ukazuju da je vremeDrugog dolaska neto uslovljeno, to jest, njegovo ostvarenjezavisi od vernosti Bojeg naroda. Na primer, Isus je ispriaoovu parabolu:

I govorae: tako je carstvo Boje kao kad ovekbaci seme na zemlju, i spava i ustaje nou i danju, aseme nie i raste sam ne zna kako. Zemlja samaod sebe donosi rod, prvo stabljiku, zatim klas, ondapuno ita u klasu. A kad rod dopusti, odmah aljesrp, jer je etva nastala (Marko 4,26-29).

Iznosei tu parabolu, Isus je oigledno nameravao da go-

vori o vremenu svog povratka, zato to se isti simbol pojavljujeu slici Njegovog dolaska u Otkrivenju. Neto se znaajno do-gaa to Mu omoguuje da najzad doe:

I video sam, gle, beli oblak, a na oblaku je se-deo neko kao Sin oveiji, sa zlatnim vencem na gla-


44/154

43


vi i otrim srpom u ruci. I jedan drugi aneo izaeiz hrama viui snanim glasom onome to je sedeona oblaku: poalji svoj srp i poanji, jer doe vremeda se poanje, jer je zemaljska etva sazrela (Ot-krivenje 14,14.15 engleski prevod ).

Prema ovim odlomcima, stvarno vreme Hristovog dru-gog dolaska zavisi od sazrevanja etve, to e rei, od spre-mnosti Bojeg naroda za Njegov dolazak. Oigledno, On ihsuvie voli da bi doao pre nego to se oni pripreme! Kada bidoao i zatekao ih nespremne, oni bi bili uniteni svetlouNjegovog dolaska (2. Solunjanima 2,8). Ovo pitanje zavisi odnjihove spremnosti.

Ovo objanjava zato se Njegov dolazak toliko odlae po-sle vremena kada Ga je Njegov narod oekivao. To ima vrlo

mnogo smisla. Meutim, to takoe moe dalje proiriti jazproroke verovatnoe. Ako su proroanstva koja izjavljuju da je kraj blizu uslovljena vernou Bojeg naroda, ta e se desitako Boji narod zauvek ostane neveran? Pretpostavite da oninikada stvarno ne poele da budu spremni. Da li e to onemo-guiti Drugi dolazak?

Ovo objanjenje, ukoliko se ne shvati, moe preneti ua-sno lou vest. Da sada je Boji narod zbilja bio neveran. Istorijadrevnog Izrailja, u znaku neprestanog otpada, ponavlja se u sa- vremenoj hrianskoj istoriji. Zbog naeg neverstva, vreme seproduava mnogo vie nego to bi trebalo. Da li onda kraj zbogtoga nikada nee biti istinski blizu? Koliko je blizu to blizu?

Iako nam Isus kae da ni aneli na nebu ne znaju tano

vreme Njegovog drugog dolaska (Marko 13,32), Sveto pismonedvosmisleno izjavljuje da e se prilikom odvijanja scena-rija opisanog u Danilu i Otkrivenju, u dane glasa sedmogaanela, kad on bude zatrubio, svriti tajna Boja, kao to jeobjavio svojim sluiteljima, prorocima. Nee vie biti odla-ganja (Otkrivenje 10,7.6). Vreme se ne moe produavati do


45/154

44

Mona dobra vest

neodreenih granica, inae bi ast i kredibilitet samog Bogabili dovedeni u pitanje.

inilac koji moe proizvesti veliku razliku jeste ono oemu Sveto pismo govori kao o poznom dadu5, to jest, izli- vanju Svetog Duha.

Z

Ta slika o sazreloj etvi tako da Hristos moe baciti svojsrp da bi penica bila ponjevena, lep je i izraajan simbol.Onaj koji je za nas otiao na krst, koji je dao duu svoju nasmrt, koji je podneo neizrecivu agoniju radi naeg iskupljenja,gleda na to sazrelo zrno kao na teko steeni plod svoje r-tve. On zasluuje nagradu!

Sve te hiljade godina zemaljske istorije bile su period ra-

sta i sazrevanja sve do ovog momenta kad se On lino vraa.Od milijardi zemaljskih stanovnika u svim vekovima najzad seobrazuje ostatak dragocenih dua koje radosno primaju plju-skove izlivanja Svetog Duha. Jedino ako ta kia padne, moedoi do sazrevanja zrna. Zrela vera onih koji veruju u BojuRe napokon je proizvela zajednicu vernika koji odslikavajulepotu Hristovog karaktera. Upravo to odraavanje Njegovogkaraktera u njima predstavlja rod. Neizostavno, veliko i sjajnodelo treba da se ostvari izvesti jedan narod koji e biti u sta-nju da opstane na dan Gospodnji.

To je praktian aspekt pobonosti prilikom sazrevanjazrna. Nita to se danas deava u ovom svetu nije tako bit-no kao ovo! Od svih milijardi ljudi na Zemlji postojae jedan

ostatak vernih koji se nee postideti kad budu videli Hrista priNjegovom povratku, i koji e Mu iskreno poeleti dobrodoli-cu. A ni On se nee postideti njih. Tone rude konano su dalemalo najistijeg zlata. Nebo se raduje to je Hristova rtva u

5 Dad rani i pozni Danii ; Kia proletnja i jesenja Bakoti, Stvarnost ;Kia rana i pozna Glas Crkve; Kia rana i kasna KJV prim. izdava .


46/154

45


potpunosti nagraena u vidu naroda ija je zrelost u veri do-kazala da je Hristos doao da spase svoj narod od greha, a neu grehu. Najzad, isto jevanelje pravednosti kroz veru dobijapriznanje. rtva na krstu i Njegova prvosvetenika sluba ga-rantovali su taj rezultat.

Zapazite da niko ne priprema sebe za etvu. Nijednozrno ne moe nikada sazreti samo od sebe bez zalivanja. Naauloga je datoplo pozdravimotaj blagoslov, a ne da ga odbijamoi da mu se odupiremo.Pozna kia u vidu izlivanja Svetog Duha podstie sazrevanje zrna.

Rana kia pala je na dan Pedesetnice, i otada ju je tokomproteklih dve hiljade godina primilo neizrecivo mnogo ljud-skih dua dok su se pripremale za smrt. Slika je uzeta iz odga- janja jema u Palestini, jer su godinji periodi ranih i poznihkia predstavljali za zemljoradnike neto sasvim blisko. Rana

kia omoguuje zrnu da proklija i raste, ali ne i da sazri zaetvu. Sazrevanje je pak promena koju moe proizvesti jedinopozni dad (kia).

Isto tako, pre Hristovog drugog dolaska mora doi do jedne duhovne promene. Ljudi se moraju pripremiti, ne zasmrt, nego da budu preobraeni ne videvi smrti, jer Biblijapravi razliku izmeu mnotva koje je umrlo verujui u Hristai onih koji budu bili ivi kad On doe:

Ne elimo, brao, da ostanete u neznanju upogledu onih koji su usnuli, da ne budete oalo-eni kao ostali koji nemaju nade... Mi koji ivimoi ostajemo do dolaska Gospodnjeg neemo pretei

one koji su usnuli. Jer e sam Gospod na zapovest,na glas arhanela i na trubu Boju sii sa neba, tee mrtvi u Hristu vaskrsnuti prvo. Zatim emo miivi, mi koji preostajemo biti... odneti na oblacima u vazduh u susret Gospodu; i tako emo svagda biti saGospodom (1. Solunjanima 4,13-17).


47/154

46

Mona dobra vest

I videh, i vidi, jagnje stajae na Sionskoj gori, as njim njih sto etrdeset i etiri hiljade, koji su imalinjegovo ime i ime njegovoga Oca napisano na eli-ma svojim... I pevahu novu pesmu pred prestolom...i niko nije mogao da naui tu pesmu sem onih stoetrdeset i etiri hiljade koji su iskupljeni sa zemlje...I la se ne nae u njihovim ustima jer su bez manepred Bojim prestolom [engl. prevod ] (Otkrivenje14,1-6).

Gospod kae da je spreman da radi sa svakim onim naZemlji koji je za to voljan. Veliko izlivanje Svetoga Duha iz- vrie posao koji e pripremiti irom sveta rasprostranjenuzajednicu vernika za dolazak Gospodnji. Ono ih isto takoosposobljava da dovre veliki neostvareni nalog o objavljiva-

nju venog jevanelja celom svetu. Samo oni koji su poniznasrca, koji oseaju potrebu, koji su gladni i edni pravednostikroz veru, mogu uoiti i primiti taj posebni dar Svetoga Duha(uporediti Matej 5,6 i Otkrivenje 3,14-19). Svi koji u svojojoholosti oseaju da su bogati i da su se obogatili u svom po-sedovanju spasenja, propustie da ga dobiju. Ako moete dazamislite edne biljke kako ire kiobrane da bi se zatitile odkie, onda vidite pravi stav hriana koji ne ele da prime ne-beski pozni dad.

U meuvremenu, moemo biti sigurni da Hristos sa e-njom eka da se objavi svom istinskom narodu koji Ga ljubi.Kada se njegov karakter bude savreno ogledao u Njegovomnarodu, tada e On doi da ih zatrai kao svoje.

M

Drevni Izrailj je vrlo esto padao. Stari zavet nas izvetavakako su se alili na Boje vostvo i to ih je izveo iz Egipta,kako su odbijali da uu u Hanan kad su ih Isus Navin i Halev


48/154

47


na to podsticali, kako su kasnije prieljkivali cara po ugleduna okolne narode, kako su njihovi carevi uzastopno zapadaliu idolopoklonstvo i otpad, kako su vladari i narod na krajupostali tako izopaeni da su Jerusalim i Hram bili uniteni odstrane Vavilonjana a narod u okovima bio odveden u ropstvo.

Vrhunska tragedija usled neverovanja usledila je kasnijekada su njihovi potomci, koji su se dve hiljade godina moliliza dolazak svog Mesije, odbacili tog Mesiju kada se zaista po javio. Hristov jevaneoski nalog mogao je biti izvren mnogoranije da savremeni Izrailj nije odbijao dar pozne kie, to jest Svetog Duha, kao to su nai preci nekada odbacili MesijuTaj dar nije emocionalizam, nego jasnija istina.

Neki se danas oseaju obeshrabrenim zato to misle dataj sindrom odbacivanja nebeskog blagoslova mora i dalje dase nastavi u organizovanoj hrianskoj Crkvi. Ali, to nije, to ne

moe biti tano.S obzirom da su oba carstva, i Izrailj i Juda, bili neverni ustaro vreme, da su Jevreji odbacili Hrista a hrianska Crkvabila jedva neto bolja, ti obeshrabreni ljudi su alosno zaklju-ili da je dananja Crkva i sama osuena na konanu propast.

No, postoji jedna istina koju su ove obeshrabrene dueprevidele. Bog je zaloio sopstvenu venu ast dajui svojure: Doi u opet (Jovan 14,3). Budui da to obeanje nemoe da izneveri, ne moe da izostane ni priprema Njegovognaroda za Njegov dolazak. Ta priprema je proreena u ovomproroanstvu: Do dve hiljade i tri stotine dana i noi (tj. go-dina koje se zavravaju 1844. god.); onda e se svetinja oistiti(Danilo 8,14). Svetinja je sredite Boje spasonosne aktivnosti

u korist Njegovog naroda i ovog sveta. U velikoj kosmikojborbi izmeu Hrista i sotone, ukljuena je i ast Bojeg presto-la, a svetinja je mesto gde se moraju reavati pitanja pobede.

Danilovo proroanstvo daje ogromnu nadu hrianimasvuda u svetu. Hristova ast e najzad biti u potpunosti odbra-njena putem slube u nebeskoj svetinji. Pokazae se da je plan


49/154

48

Mona dobra vest

spasenja uspean, i sotona e zauvek biti poraen. Pred nama je blistava nada!

U starozavetnoj slubi izrailjske svetinje, simbol ili tipnagovetavali su pravu slubu Hrista kao Prvosvetenika u ne-beskoj svetinji. Deo tog drevnog simbolizma bila je sluba prvosvetenika na Dan pomirenja, u drugom odeljenju svetinje.6

Svaki verni Jevrejin gledao je u godinjem Danu pomi-renja u Svetinji nad svetinjama minijaturni dan suda. (Orto-doksni Jevreji jo uvek neguju takvo shvatanje). Danilovo pro-roanstvo izjavljuje da pravi Dan pomirenja treba da otponepo isteku 2300 godina.7 Neto treba da se dogodi prilikom togkosmikog ienja svetinje to se nikada ranije nije dogodilo.I tu dolazimo do tajanstvenog neslaganja izmeu vere i never-stva.Vera prihvata to Danilovo proroanstvo i sarauje sa veli-kim Prvosvetenikom u Njegovom zavrnom delu u kosmikom

Danu pomirenja.Neverstvo odbacuje tu istinu. Ono predstav-lja odbijanje da se Hristos sledi u potpunosti.Hristos je na Spasitelj; mi ne moemo spasti sebe ak

ni samo jedan posto. Ali moemosaraivati s Njim. Moemoprestati da Mu se odupiremo. Moemo Mudopustiti da radisvoj posao za nas i u nama. Takva vera prestae da se opire vostvu Svetog Duha. Ona e nas motivisati da se potinimokrstu gde se nae ja razapinje s Hristom. Takav jedan pre-6 Videti Jevrejima poslanicu 7-9. poglavlje kad je re o novozavetnoj prime-ni drevne simboline slube u Svetinji na stvarnu Hristovu slubu na nebu.Zapazite da postoji razlika izmeu slube u odeljenju svetinje i odeljenjuSvetinje nad svetinjama.7 Aneo je rekao Danilu da e se po isteku 2300 godina svetinja oisti-ti. Mojsije je znao da zemaljska svetinja predstavlja samo simbol ili jed-nostavan, deji prikaz prave skinije (atora) koju je podigao Gospod a neovek (Jevrejima 8,2). I Danilo je ovo shvatao. Nebeska svetinja je mestogde Hristos slui kao Prvosvetenik. Stare verzije Danila potkrepljuju idejuienja u KJV i NKJV u 8,14, dokazujui na taj nain da se tu misli nastvarni Dan pomirenja (uporediti 3. Mojsijeva 16,29.30). To je ta zavrna

aza Hristove prvosvetenike slube koja je otpoela 1844. i nastavie se svedok se narod ne pripremi za Njegov drugi dolazak.


50/154

49


obraaj je zaista udo, ali udo za koje se specijalizovao na veliki Prvosvetenik. Na taj nain biva savladana ljudska se-binost.

Bog je odluio da veruje da Ga Njegov narod nee izne- veriti (videti Galatima 2,20; Rimljanima 3,3.4). Prethodni be-skrajni sindrom neverstva i neverovanja koji je preovlaivaotokom mnogih milenijuma najzad e biti prekinut.

Pripremiti sedok smo jo ivida Sudiju cele Zemlje su-sretnemo licem u lice, kad se On lino bude vratio po drugiput to uliva uasan strah mnogim smelim srcima. Oni kojibezbrino odbacuju ovo iskustvo kao neto nimalo ozbiljno, jednostavno o tome nisu razmiljali. Ali veno jevanelje izOtkrivenja 14 je dobra vest poslata da odagna strah i da pri-premi narod za etvu.

Od vremena apostola, kroz vekove, i sve do naih dana

mnogi ljudi potenog, iskrenog srca radovali su se primanjudara Svetog Duha, ali to je uvek bilarana kia.Tokom tog vre-mena nije bilo pozne kie. Prvi Gospodnji apostoli toplo bipozdravili primanje pozne kie da su danas ivi. Postoji jasnarazgraniavajua linija izmeu rane i pozne kie, i ona je uo-ljiva i u ovim poslednjim danima.

Ove istine o svetinji uveliko nam pomau da razumemotajnu odlaganja Hristovog povratka. Vera iskrenih hriana uNjegov skori dolazak nije seoski naivna. Sveto pismo zaistapotkrepljuje njihova ubeenja. Nije Bog kriv za to odgaanje.Istinska vera u Hristovo zavrno delo pomirenja razreie pro-blem pometnje i uiniti da to skoro zaista postane skoro.

V H Apostol Petar nas podsea da nae razumevanje jevan-

elja ne sme nikada postati statino, ve mora da se razvija.Mi treba da budemo utvreni... u ovoj istini (2. Petrova1,12). Priprema za Drugi Hristov dolazak je pokret koji treba


51/154

50

Mona dobra vest

da krunie rodom proteklih dve hiljade godina hrianstva.On treba da dovri zaustavljenu protestantsku re ormaciju iz16. veka i vaspostavi istine koje ak ni Don i arls Vesli u18. veku nisu mogli sasvim da dokue, ma koliko da su bilirevnosni. Princip Bojeg vostva glasi da je je On rezervisaoneto bolje za nas koji ivimo u poslednjim danima (videti tajprincip izraen u Jevrejima 11,40).

Svetska pozornica u devetnaestom stoleu bila je po-stavljena za okonanje vladavine greha i patnje. Dogaaji upolitikom svetu, svrstavanja unutar islama, katolicizma, pro-testantizma i paganstva predstavljali su savrenu pozadinu zascenario iz Danila i Otkrivenja. Zapanjujue je ali tano da jepre pronalaska radija, TV-a, mlaznih aviona i kompjutera, bilolake i bre odneti veno jevanelje celom svetu toga dobanego to je na zadatak danas. Nae najekasnije elektronske

prezentacije danas bivaju brzo preplavljene beskrajnim tala-som veto smiljenih zabava esto nadahnutim od strane so-tone. Objavljivanje Hristovog jevanelja iziskuje delotvornukomunikaciju izmeu dva ljudska srca, a ne samo vizuelno iliauditivno izlaganje elektronskim impulsima.

Da bi problem bio jo vei, mnogi hriani izgubili suiz vida celokupnu proroku sliku Danila i Otkrivenja. Potre-be sveta u pogledu socijalnog poboljanja tako su ogromne isloene da mnogi sada vide jedino mnoge godine socijalno- jevaneoskog rada. Na primer, milionima koji robuju zavi-snosti od raznih droga i neodgovarajuim navikama u ishranipotrebno je ziko osloboenje pre nego to ponu da shvataju jevanelje. Stotine miliona, ak milijarde toliko su izmueni

borbom za ekonomsko preivljavanje u prenatrpanim gradovima i selima da su jedva u stanju da uju vest jevanelja.Meutim, Sveti Duh e obezbediti silu da se privue panjazemaljskih milijardi. To zahteva Boja ljubav.

Nijedan koji je spreman da dobrodolicom pozdraviGospoda kad se On bude vratio nee se postideti toga dana.


52/154

51


Dok bude gledao unazad na svoj ivot, bie srean zbog sazna-nja da je koristei sve svoje mogunosti posvetio svoje vremei snagu saradnji sa Hristom, kako bi pomogao i drugima da sepripreme za taj veliki dogaaj.

D Mnogima u ovom narataju, papstvo vie ne izgleda kao

zver iz Danila i Otkrivenja, kako su to shvatali protestantiranijih generacija. Sada oni misle da mora postojati neka dru-ga svetska sila. Proroke izvesnosti prihvatane od prethodnihgeneracija za njih su besmislene. Neskladni glasovi ponekadpokuavaju da ponovo tumae Danilo i Otkrivenje, ali su me-usobno protivreni i uspevaju jedino da prodube kon uziju.

Moemo li se mi ponovo usredsrediti na tu sliku?Da, tako to emo ozbiljno obratiti panju na ono to kae

Isus. On nas podstie, u ovim poslednjim danima, da proveri-mo da li razumemo ta Danilova proroanstva (Matej 24,15).U stvari, Hristos je klju za njihovo razumevanje. Dalje, Onsam podjednako istie da treba da obratimo posebnu panjuna Otkrivenje: Blaen je ko ita i blaeni su koji sluaju reiprorotva (Otkrivenje 1,3). To je sadanja istina koja vie vredi od svih nagrada na lutriji na ovom svetu shvatiti jevan-elje blagodati Hristove u kontekstu Njegovih proroanstava.

Razlog zato nam Isus nalae da treba da shvatimo Da-nila i Otkrivenje jeste taj to ova proroanstva otkrivaju isti-nu o velikoj duhovnoj borbi koja se odvija izmeu sotone iHrista. etvrta zver iz Danila 7 i mali rog iz 8. poglavljazgodno opisuju religijski pokret koji tvrdi da je hrianski, ali

je zapravo pokrteno paganstvo. Otkrivenje razvija istu temutog velikog kosmikog sukoba koji se zavrava ogromnom du-hovnom bitkom u poslednjim danima. Boji narod e podnetikonani test u vidu progonstva i stajati vrsto uz Hrista, uzJagnje, i pripremati se za Njegov drugi dolazak. Jedino akopravimo jasnu razliku izmeu istinskog Hrista i sotoninog ve-


53/154

52

Mona dobra vest

tog alsikata, lanog hrista, moemo biti sigurni da emoizbei najmonstruozniju i najkobniju obmanu u sveukupnojsvetskoj istoriji.

Da li bi ita moglo biti vanije od otkrivanja te dobre vestikoja obelodanjuje prevaru i upuuje na istinskog Hrista?


54/154

53

Peto poglavlje

AKO NIJE ZANIMLJIVA,MODA NIJE ISTINITA

Re jevanelje znai dobra vest, a dobra vest je uvekzanimljiva. Kad ju je Isus objavljivao, mnogi narod sluaega rado (Marko 12,37). Propovedi apostola bile su takoe dote mere snane i privlane da su njihovi neprijatelji priznalidu su apostoli ceo svet uzbunili [engl. prevod: preokrenulisvet] (Dela apostolska 17,6).

U svim vremenima, Boja dobra vest zadobijala je panju

ljudskog roda. Nikada Sveti Duh nije upuivao neku dosad-nu, beivotnu vest. Poslednju objavu jevanelja vre anelistanovnicima zemlje i svakoj narodnosti i svakom plemenu i jeziku i narodu. Zatim se vest mono iri obasjavajui Zemljusvojom slavom (Otkrivenje 14,6; 18,1-4). Aneli simboliumisiju Bojih slugu.

Ovakav scenario iziskuje najsnaniju i najzanimljivijukomunikaciju za koju je svet ikada uo. Neutralnost je nemo-gua reakcija u ovom sluaju. Kao u danima apostola, ljudi enapustiti neopredeljenost te e vest ili prihvatiti svim srcem, ili je isto tako odluno odbaciti.

Svako iznoenje jevanelja koje je nezanimljivo i do-sadno svakako je sumnjivo. Mladi koji se ale da hrianstvo

nije dovoljno uzbudljivo, ni jasno odreeno, ni privlano, naj- verovatnije nikada nisu uli tu istu jevaneosku vest koja jekatalizator oveanstva.

Puna istina novozavetne vesti jevanelja je najslaa me-lodija koja moe doi sa ljudskih usana opravdanje verom,Hristova pravednost. Zamislite jednu tako radosnu vest koja


55/154

54

Mona dobra vest

nadahnjuje nadom da su sluaoci u iskuenju da pomisle kako je ona suvie dobra da bi bila istinita. Upravo su to pomiljaliljudi uvi apostola Pavla kako objavljuje radosnu vest (Delaapostolska 13,32).

udesnost ove vesti ne ogleda se toliko u hranjenju glad-nih, ve daleko vie u razvijanju duhovnog apetita ljudi, kojisu tako pothranjeni da ak i ne oseaju glad za istinom BojeRei. Gospod eli da nauimo da cenimo blagoslov zdravogapetita. Bez njega, ivot bi jedva bio vredan ivljenja, a smrtusled izgladnjivanja usledila bi kao rezultat.

Gospod ne samo to je na Pastir nego je i na Domainkoji nas postavlja za svoju trpezu prepunu hranljivih duhov-nih elemenata. Ali, veina od nas nije duhovno ni gladna niedna, a mnogi doslovno umiru od gladi, bez hrane za duu.Dan za danom, sedmica za sedmicom odlaze u nepovrat a oni

ne uzimaju lino duhovni Hleb. Milioner koji umire od gladiusled nedostatka apetita moda je u gorem poloaju od izbe-glice koji osea glad.

oveanstvo umire u nedostatku uenja o predmetuopravdanja verom u Hrista, i srodnih istina.

N Poseban blagoslov pripada onima koji imaju pomenuti

duhovni apetit. Isus kae: Blaeni su gladni i edni praved-nosti, jer e se oni nasititi (Matej 5,6). Kakvu emo sreu spo-znati kad nauimo da osetimo tu glad?

Poznate biblijske istine prikazae se naem umu na novinain; tekstovi Svetog pisma koje smo moda nauili u detinj-

stvu zablistae novim znaenjem. Znaemo da nas sam Hri-stos vodi svojim Duhom; boanski Uitelj bie uz nas.tavie, neemo vie morati da prisiljavamo sebe da dru-

gima govorimo o svojoj veri. Biemo motivisani da drugimagovorimo o utenim stvarima koje su nama otkrivene. elee-mo da prenesemo neku sveu misao u pogledu Hristovog ka-


56/154

55

Ako nije zanimljiva, moda nije istinita?

raktera ili dela. Imaemo ideju kako da Njegovu ljubav saop-timo onima koji Ga vole a i onima koji Ga ne vole. Mudrostkoja je osposobila Isusa da dopre do svih vrsta ljudi moe bitidata i onome ko veruje u Njega, jer On kae: inie i vea odovih (dela), jer ja idem k Ocu (Jovan 14,12).

Kada Gospod kae da nam je blago kad smo gladni pravednosti, o kojoj vrsti pravednosti On govori? Samo o jednoj a to je ona koja se dobija verom. Nijedna ljudska dua ne po-seduje ak ni najmanju koliinu uroene, prirodne pravedno-sti. Biblija kae da svi su zgreili i postali krivi pred Bogom[engl. prevod ]. (Rimljanima 3,23).

Prvi korak u primanju dara stvarnog spasenja jeste shva-tanje i priznanje da nam je on potreban u potpunosti. Hri-stos nije majstor koji samo popravlja i pokuava da nas malozakrpi. Oni koji su obraeni bivaju nanovo stvoreni, dobijaju

novo srce (Jovan 3,3-8; Psalam 51,10; Jezekilj 36,26).Drugaije reeno, oni koji misle da ve razumeju pravednost kroz veru gube blagoslov, dok su oni koji se oseajupraznim jedini koji mogu biti ispunjeni. To je tragina stvar-nost, jer ima ak nekih propovednika i crkvenih voa koji neoseaju svoju potrebu i koji nemaju apetita. Oni se oseajupunim, dok u stvari umiru od gladi.

Prema Gospodu Isusu, mi i voe i narod imamo jedanosnovni opti problem. Obraajui se posebno voama svognaroda u poslednjim danima, On kae: Govori: bogat sam iobogatio sam se i nita mi ne treba (Otkrivenje 3,16.17). To je drugi nain da se kae: Govori: Ne oseam da sam gladanili edan. Gospod opisuje kako se Njegov narod uglavnom

osea bogatim u svom razumevanju jevanelja, a u stvari suoajno siromani. Mi posedujemo istinu, mi razumemodoktrinu opravdanja verom, hvaliu se oni. To oseanje za-dovoljstva izaziva zbunjenost kod ovog sveta, jer Isus kae dasmo bedni i kukavni i siromani. Ima malo ega u takvomhrianstvu to bi svet mogao da zapazi.


57/154

56

Mona dobra vest

I, kae Gospod, oni koji pre svegaispoljavaju taj nedosta-tak zdravog apetita jesu voe Njegovog naroda u poslednjimdanima.1 Aneo crkve nije isto to i sama Crkva. Crkve susedam zlatnih svenjaka, ali aneo laodikijske crkve jenjeno vostvo, ukljuujui administrativno osoblje, vaspita-e, pastore, stareine, akone, uitelje, voe mladih, itd. Kaogrupa, po Gospodnjim reima, mi svi patimo od opte bolesti oseamo da smo puni, a u stvari smo pothranjeni.

On nas ne kritikuje niti nam iznalazi greke; on je Lekarkoji pacijentu saoptava istinu, da ima kancer i da mu samohitna operacija moe spasti ivot. To je vest ljubavi, jer samoone koje voli bliskom porodinom ljubavlju ( phileo) On karai kanjava (Otkrivenje 3,19).

V C

U ranijim vremenima, verni propovednici vapili su Boguda ohola srca lanova Crkve shvate i duboko osete znaenjeiskupljenja, i da se potrude da s

Documents

MOCNA DOBRA VEST - Robert Dz. Vilend