Modul 4 - Tabelarne Kalkulacije

5/22/2018 Modul 4 - Tabelarne Kalkulacije

1/186

XX


2/186

X

Milan MilosavljeviMladen Veinovi

Goran imi

MODUL 4

TABELARNE

KALKULACIJE

Sadraj je napravljen na osnovu dokumenta:

EUROPEAN COMPUTER DRIVING LICENCESYLLABUS VERSION 4.0

(Module 4 Spreadsheets)

Beograd, 2008.


3/186

MODUL 4 - TABELARNE KALKULACIJE

Autori:

Prof. dr Milan MilosavljeviProf. dr Mladen Veinovi

Goran imi

Recenzenti:

Prof. dr Milovan Stanii

Doc. dr Ljubia Stanojevi

Izdava:

UNIVERZITET SINGIDUNUM

Beograd, Danijelova 32

Za izdavaa:

Prof. dr Milovan Stanii

Dizajn korica:

Aleksandar Mihajlovi

Godina izdanja:

2008.

Tira:

200 primeraka

tampa:

ugura print, Beograd

ISBN:


4/186

III


5/186

IV


6/186

SADRAJ:

NASTAVNI PLAN........................................................................................ 1

1. KORIENJE APLIKACIJE ZA TABELARNAIZRAUNAVANJA ................................................................................. 5

1.1. Poetni koraci ................................................................................ 51.1.1. Pokretanje i zaustavljanje aplikacije za tabelarna izraunavanja 5

1.1.2. Otvaranje postojee radne knjige (dokumenta) .......................... 91.1.3. Kreiranje nove radne knjige (dokumenta) ................................ 101.1.4. Pamenje radne knjige (dokumenta)......................................... 111.1.5. Pamenje radne knjige pod drugim nazivom............................ 111.1.6. Pamenje radne knjige pod drugim tipom fajla i drugom

aplikacionom verzijom............................................................. 111.1.7. Prelazak izmeu razliitih radnih listova u istoj radnoj knjizi.. 131.1.8. Korienje dostupnih funkcija za pomo.................................. 131.1.9. Zatvaranje radne knjige (dokumenta) ....................................... 15

1.2. Podeavanja................................................................................. 151.2.1. Korienje alata za uveliavanje (zumiranje) ........................... 151.2.2. Prikazivanje/skrivanje ugraenih paleta sa alatima.................. 171.2.3. Fiksiranje zaglavlja kolona i redova ......................................... 181.2.4. Promena osnovnih opcija aplikacije ......................................... 19

2. ELIJE U TABELI................................................................................ 23

2.1. Unoenje podataka...................................................................... 232.1.1. Unoenje brojeva, datuma i teksta u eliju ............................... 23

2.2. Selektovanje elija u tabeli......................................................... 262.2.1. Selektovanje jedne, vie elija ili celog radnog lista ................ 262.2.2. Selektovanje jednog, ili vie redova ......................................... 282.2.3. Selektovanje jedne, ili vie kolona ........................................... 29

V


7/186

2.3. Redovi i kolone ............................................................................ 302.3.1. Umetanje redova i kolona u radni list ....................................... 312.3.2. Uklanjanje redova i kolona iz radnog lista ............................... 32

2.3.3. Promena irine kolone i visine reda.......................................... 34

2.4. Editovanje podataka................................................................... 382.4.1. Unos dodatnog sadraja i zamena postojeeg sadraja elije... 382.4.2. Upotreba komande za vraanje predhodnog stanja, ili potvrdu

novog stanja podataka............................................................... 40

2.5. Kopiranje, premetanje i uklanjanje ........................................ 412.5.1. Kopiranje sadraja jedne ili vie elija, na isti radni list,

razliite radne listove, razliite (otvorene) radne knjige........... 422.5.2. Korienje autofilli copy handlefunkcije u kopiranju i

uveanju vrednosti podataka..................................................... 432.5.3. Premetanje sadraja jedne ili vie elija, na isti radni list,

razliite radne listove, razliite (otvorene) radne knjige........... 442.5.4. Uklanjanje sadraja elija ......................................................... 46

2.6. Pretraivanje i zamena ............................................................... 48

2.6.1. Pronalaenje specificiranog sadraja na radnom listu .............. 482.6.2. Zamena specificiranog sadraja na radnom listu...................... 51

2.7. Sortiranje podataka.................................................................... 522.7.1. Sortiranje opsega elija po rastuim i opadajuim nizovima

numerikih i alfabetskih karaktera ............................................ 52

3. RADNI LIST ........................................................................................... 57

3.1. Rukovanje radnim listovima...................................................... 573.1.1. Dodavanje novog radnog lista .................................................. 573.1.2. Menjanje naziva radnog lista .................................................... 583.1.3. Uklanjanje radnog lista ............................................................. 583.1.4. Kopiranje radnog lista u radnoj knjizi i izmeu otvorenih

radnih knjiga ............................................................................. 593.1.5. Premetanje radnog lista u radnoj knjizi i izmeu otvorenih

radnih knjiga ............................................................................. 60

VI


8/186

4. FORMULE I FUNKCIJE...................................................................... 61

4.1. Aritmetike formule ................................................................... 61

4.1.1. Generisanje formule korienjem reference na eliju iaritmetikog operatora .............................................................. 624.1.2. Prepoznavanje i shvatanje standardnih poruka o greci

vezanih za korienje formula.................................................. 63

4.2. Referenciranje elija................................................................... 644.2.1. Razumevanje i korienje relativnih, meovitih i apsolutnih

referenci elija u formulama ..................................................... 64

4.3. Rad sa funkcijama ...................................................................... 664.3.1. Generisanje formule korienjem SUM, AVG, MIN, MAXi

COUNTfunkcija ....................................................................... 684.3.2. Generisanje formule korienjem logike funkcijeIF............. 76

5. FORMATIRANJE.................................................................................. 79

5.1. Brojevi i datumi .......................................................................... 79

5.1.1. Formatiranje elija radi prikazivanja brojeva sa odgovarajuimbrojem decimalnih mesta, radi prikazivanja brojeva sa ili bezdecimalnih zareza prilikom prikazivanja hiljada ..................... 79

5.1.2. Formatiranje elija radi prikazivanja datuma ........................... 815.1.3. Formatiranje elija radi prikazivanja oznake valute................. 825.1.4. Formatiranje elija radi procenatulanog prikaza brojeva ......... 82

5.2. Izgled sadraja elija .................................................................. 835.2.1. Promena veliine i tipa karaktera.............................................. 84

5.2.2. Promena stila karaktera (bold, italic, podvlaenje teksta) ........ 855.2.3. Promena boje karaktera i pozadine elije ................................. 865.2.4. Kopiranje formatiranja jedne elije, ili opega elija................. 865.2.5. Primena razvlaenjasadraja elije do njenih granica............. 87

5.3. Poravnavanje i formatiranje ivica elije................................... 895.3.1. Poravnavanje sadraja elije, opsega elija .............................. 895.3.2. Centriranje naslova za opseg elija........................................... 90

5.3.3. Podeavanje orjentacije sadraja elije..................................... 92

VII


9/186

5.3.4. Podeavanje ivica elije, opsega elija ..................................... 93

6. DIJAGRAMI, GRAFIKONI ................................................................. 95

6.1. Upotreba dijagrama/grafikona.................................................. 956.1.1. Kreiranje razliitih tipova dijagrama/grafikona na osnovu

podataka iz radnog lista (kolonalni, redni,linijski i pitadijagrami) ................................................................................. 95

6.1.2. Dodavanje i uklanjanje naslova i oznaka nadijagramima/grafikonima........................................................ 107

6.1.3. Promena boje pozadine na grafikonu/dijagramu .................... 108

6.1.4. Promena boje kolone/reda/linije/krunog odseka na grafikonu idijagramu ................................................................................ 1116.1.5. Promena tipa dijagrama/grafikona.......................................... 1126.1.6. Kopiranje, premetanje dijagrama/grafikona na istom radnom

listu i izmeu otvorenih radnih knjiga .................................... 1136.1.7. Promena veliine i uklanjanje dijagrama/grafikona ............... 114

7. PRIPREMA IZVETAJA ................................................................... 116

7.1. Podeavanje radnog lista.......................................................... 1167.1.1. Promena margina na radnom listu .......................................... 1167.1.2. Promena orjentacije radnog lista i dimenzije papira za

tampu .................................................................................... 1187.1.3. Usklaivanje sadraja radnog lista za tampanje na jednoj, ili

specificiranom broju stranica papira ...................................... 1187.1.4. Dodavanje i promena zaglavlja i podnoja stranice ............... 1207.1.5. Unos dodatnih podataka u zaglavlje i fusnotu: numeracija

stranica, datum, vreme, naziv fajla i radnog lista................... 121

7.2. Priprema pred tampanje ........................................................ 1217.2.1. Razumevanje vanosti provere kalkulacija i tekstualnih

sadraja pre distribucije tampanog materijala ...................... 1227.2.2. Pregled radnog lista pre tampanja ......................................... 1277.2.3. Ukljuivanje/iskljuivanje prikaza formatiranja ivica,

zaglavlja redova i kolona radi potreba tampanja.................. 1297.2.4. Primena automatskog umetanja naslovnog reda na svaku

tampanu stranicu................................................................. 131

VIII


10/186

7.3. tampanje .................................................................................. 132

7.3.1. tampanje opsega elija, celog radnog lista, odreenog brojakopija, cele radne knjige, selektovanog dijagrama .............. 133

IX


11/186

X


12/186

Nastavni plan

Oznaka i ime poglavlja Ciljevi

1. KORIENJEAPLIKACIJE ZA TABELARNAIZRAUNAVANJA

1.1. Poetni koraci Obuiti korisnika u manipulaciji nanivou radne knjige:

pokretanju i zaustavljanju aplikacije;

da kreira novu i otvara postojeuradnu knjigu; pri zatvaranju radneknjige da se osposobi da zapamti

promene u istu, ili novu radnuknjigu, pod drugim tipom fajla idrugom aplikacionom verzijom.

Obuiti korisnika u manipulaciji nanivou radnih lisotva:

prelazak izmeu razliitih radnihlistova u istoj radnoj knjizi,kontekstualno korienje sistemske

pomoi

1.2. Menjanje parametarapodeavanja

Obuiti korisnika za podeavanjeizgleda aplikacije, sistemskih menijai paleta sa alatima, podeavanjeokvira radne povrine.

2. elije u tabeli

2.1. Unos podataka Obuiti korisnika za unos teksta,specijalnih karaktera i simbola

2.2. Selektovanje elija u tabeli Obuiti korisnika za selektovanjejedne, vie elija ili celog radnoglista, jednog, ili vie redova, jedne,ili vie kolona

1


13/186


2.3. Redovi i kolone Obuiti korisnika za umetanje i

uklanjanje redova i kolona u radnilist, promenu irine kolone i visinereda

2.4. Editovanje podataka Obuiti korisnika za unos novog izamena postojeeg sadraja elija,undo redoakcije

2.5. Kopiranje, premetanje iuklanjanje

Obuiti korisnika za kopiranje,premetanje i uklanjanje sadraja

jedne ili vie elija, na isti radni list,razliite radne listove, razliite(otvorene) radne knjige, korienjemautofilli copy handlefunkcije

2.6. Pretraivanje i zamena Obuiti korisnika u pronalaenju izameni sadraja na radnom listu

2.7. Sortiranje podataka Obuiti korisnika za sortiranje

opsega elija po rastuim iopadajuim nizovima numerikih ialfabetskih karaktera

3. RADNI LIST

3.1. Rukovanje radnim listovima Obuiti korisnika u dodavanju,menjanju naziva, uklanjanju,kopiranju i premetanju

4. FORMULE I FUNKCIJE

4.1. Aritmetike formule Obuiti korisnika u generisanjuformule korienjem reference naeliju i aritmetikog operatora, i

prepoznavanju greaka prilikompisanja aritmetikih izraza

2


14/186


4.2 Referenciranje elija Obuiti korisnika u razumevanju i

korienju relativnih, meovitih iapsolutnih referenci elija uformulama

4.3. Rad sa funkcijama Obuiti korisnika u korienju SUM,AVG, MIN, MAX, IF i COUNTfunkcija

5. FORMATIRANJE

5.1. Brojevi i datumi Obuiti korisnika za sve vrsteformatiranja elija

5.2. Izgled sadraja elija Obuiti korisnika za promenuizgleda elilja, kopiranjeformatiranja na nove elijie

5.3. Poravnavanje i formatiranjeivica elije

Obuiti korisnika u poravnavanjusadraja, centiranju naslova za ciljniopseg elijia, podeavanju orjentacije

sadraja i izgleda ivica elija6. DIJAGRAMI, GRAFIKONI

6. 1. Upotrebadijagrama/grafikona

Obuiti korisnika u kreiranju,formatiranju, izmeni sadraja,

promeni veliine i vrste razliitihtipova dijagrama/grafikon

7. PRIPREMA IZVETAJA

7.1. Podeavanje radnog lista Obuiti korisnika u podeavanju,margina, promeni orjentacije radnoglista, promeni veliine papira,

podeavanju zaglavlja i podnojastranice

3


15/186


7.2. Priprema pred tampanje Korisnik treba da shvati znaaj

provere kalkulacija i tekstualnihsadraja pre tampanja, i dodatnapodeavanja konanog izgledatampanog sadraja bez naruavanja

podataka i formatiranja na radnomlistu

7.3. tampanje Obuiti korisnika za tampanjeopsega elija, celog radnog lista,

odreenog broja kopija, cele radneknjige, selektovanog dijagrama

4


16/186

1. Korienje aplikacije za tabelarnaizraunavanja

U poslovnoj primeni raunara sve je vea potreba da korisnici, poredpripreme i tampanja tekstualnih dokumenata, vre kvalitetnu obradupodataka. Podaci su najee predstavljeni u tabelama i treba ihklasifikovati, izvriti kalkulacije korienjem matematikih i logikihformula, definisati njihove meuzavisnosti. Na kraju rezultate obrade treba

prikazati na to slikovitiji nain kroz razliite forme izvetaja, dijagrama igrafikona.

Upravo to je zadatak aplikacija za tabelarna izraunavanja. Narednimaterijal omoguava korisnicima razliitih profila da u potpunosti ovladajukorienjem Microsoft Excel-a1, kao raprezentativne aplikacije za tabelarnaizraunavanja, i uspeno savladaju ispit za ECDL modul 4.

1.1. Poetni koraci

Excel predstavlja sastavni deo paketa Microsoft Office, ije su se prve

verzije pojavilena trzistu prvom polovinom 90-ih, pojavom OS Windowsv.3.1 i 3.11. Danas aktuelne verzije su Microsoft Office 2000, MicrosoftOffice XP i Microsoft Office 2003, nastale uporedo sa razvojem Windowsoperativnih sistema. Iako nije pravilo, zbog zahtevnosti resursa potrebno jeda se izvri usklaivanje koriene verzije Microsoft Office-a sa verzijomWindows-a.

1.1.1. Pokretanje i zaustavljanje aplikacije za tabelarnaizraunavanja

Excel se pokree kao bilo koja druga Windows aplikacija.

1Radi jednostavnijeg praenja, u daljem tekstu koristie se samo reExcel

5


17/186

Slika 1: Tri naina pokretanja Excel-a

Postoje tri naina pokretanja Excel-a (Slika 1): korienjem Startmenija, pri emu se bira opcija

Programs/Microsoft Office/Microsoft Excel, pomou preice sa desktopa i pomou preice sa taskbara.

Startovanjem Excel-a otvara se prozor u kome se izvrava aplikacija (Slika2). Kao u drugim aplikacijama MS Office paketa, na vrhu prozora aplikacije

je naslovna linija (u kojij se nalazi naziv otvorenog dokumenta - radneknjige), ispod koje je standardni MS Office meni.

6


18/186

Slika 2: Glavni elementi radnog prostora Excel-a

Na liniji alata nalazi se vie paleta. Na prethodnoj slici (Slika 2) prikazane sustandardna paleta i paleta za formatiranje. Podeavanje/aktiviranje paleta vrise preko opcije menija View/Toolbars(Slika 3).

Slika 3: Podeavanje/aktiviranje paleta

7


19/186

U treoj liniji nalazi se polje za prikaz selekcije. U sluaju da je selektovanajedna elija prikazuje se njen naziv (proizvoa je zato dao naziv NameBox).

a) U toku selekcije b) Nakon selekcije

Slika 4: Polje za prikaz selekcije

U sluaju da je selektovana grupa elija prikazuje se naziv prve elije ugornjem desnom uglu. U toku selekcije prikazuje se broj selektovanih redovai kolona (Slika 4).

Desno od polja za prikaz selekcije nalazi se linija za formule koja se sastoji

iz dva dela (Slika 5): Dugme za aktiviranje unosa formule (oznaeno kaofx) i Linija za unos formule (Formula Bar).

Slika 5: Trea linija radnog prostora Excel-a

Kada je aktivna, linija za unos formule omoguava unos nove formule zaselektovanu eliju. Inae (kada nije aktivna) se u njoj prikazuje sadrajselektovane elije iz aktivnog radnog lista.

Radni list je osnovni prostor u kome se radi. Radni list (Slika 2) je podeljenhorizontalnim i vertikalnim linijama koje razdvajaju polja zvana elije(cells). elija je osnovni element Excel-ovog radnog lista. elije su

organizovane po kolonama (columns) i redovima (rows). Jedan radni list se

8


20/186

sastoji od 256 kolona i 65536 vrsta. Obzirom na ovakve limite, moe sezakljuiti da u jednom radnom listu ima 16.777.216 elija.

Svaka kolona i svaka vrsta ima svoju oznaku. Kolone su oznaene slovima(slova A-Z i AA-IV), dok su redovi numerisani (brojevi od 1 do 65536). Nataj nain svaka elija ima svoju adresu i ta adresa se dobija u preseku kolonei vrste. Tako npr. elija koja se nalazi u koloni O i u 4-tom redu ima adresuO4 (Slika 5). Oznake radnog lista su iznad njega i na levoj strani, tako dakorisnik u svakom trenutku moe da oita adresu selektovane elije/grupeelija.

Pri pokretanju Excel-a, automatski se otvara novi dokument (fajl).Dokument u Excel-u se naziva radna knjiga (Workbook1). Radna knjiga sesastoji od radnih listova (Sheets), koji se mogu uklanjati i dodavati u radnuknjigu. Radni list se bira pritiskom na jeziak sa nazivom radnog lista. Svakinovi dokument ima kao podrazumevanu vrednosti 3 radna lista oznaena kaoSheet1 doSheet3(Slika 2).

U dnu radnog prozora Excel-a nalazi se statusna linija (Status bar) kojaprikazuje trenutni status aplikacije, poruke za kontekstualnu pomokorisniku i trenutnu podeenost tastature (npr. tasteri Num Lock, Insert). Priotvaranju dodatnih paleta, iste se mogu nai neposredno iznad statusne linije(npr. paleta za crtanje).

1.1.2. Otvaranje postojee radne knjige (dokumenta)

Postoji nekoliko naina za otvaranje radne knjige (fajla): U Filemeniju, izborom opcije Open, nakon ega se otvara novi

prozor za izbor fajla (kao u ostalim MS Office aplikacijama)

U standardnoj paleti sa alatima klikom na dugme , i dalje izboromfajla u prozoru (File open dialog)

U sluaju da je fajl korien u skorije vreme, isti e se pojavitidirektno u Filemeniju (u grupi reasently files). Izborom njegovognaziva, fajl e biti otvoren

Excel omoguava otvaranje vie radnih knjiga istovremeno. Ovakvafunkcionalnosti se koristi u sluaju da treba koristiti u izraunavanjima

1

Poto Excel nije jedina aplikacija koja je namenjena tabelarnim izraunavanjime, esto semoe nai optiji termin koji se koristi i u ECDL standardu - Spreadsheet

9


21/186

podatke iz vie dokumenata. Postupak je identian kao u prva dva sluaja uprethodnom nabrajanju, s tim da u prozoru za izbor fajla selektuejmo viefajlova korienjem tastera Shift za opseg vezanih fajlova, ili korienjem

tastera Ctrlu sluaju da fajlovi nisu susedni u prikazu (oba tastera trba da supritisnuti tokom selekcije).

1.1.3. Kreiranje nove radne knjige (dokumenta)

Postoji nekoliko naina za kreiranje nove radne knjige (fajla): Kao to je ve reeno, pri pokretanju Excel-a, on automatski otvara

novu radnu knjigu U Filemeniju, izborom opcijeNew..., pojavljuje se prozor za izbor

naina kreiranja novog dokumenta (Slika 6)

Slika 6: Izbor naina kreiranja nove radne knjige

Pored kreiranja potpuno nove radne knjige (Blank workbook), Excelnudi mogunosti kreiranja kopije postojee radne knjige (Fromexisting workbook). Radna knjiga moe se otvoriti na osnovu nekog

postojeeg ablona (Templates1). Nakon izbora, otvara se nova radnaknjiga.

1

abloni su unapred formatirane radne knjige, zapamene u posebnom formatu, bezpodataka i pripremljene za korisniki unos

10


22/186

Poslednji nain je da se u standardnoj paleti sa alatima klikom nadugme , nakon ega se otvara nova radna knjiga. Postoji i preicana tastaturi za kreiranje novog dokumenta Ctrl+N.

1.1.4. Pamenje radne knjige (dokumenta)

Pamenje radne knjige vri se na uobiajen nain, u File meniju, izboromopcije Save. Postoji i preica za pamenje Ctrl+S. Ako se radi o novomdokumentu otvorie se prozor za unos naziva radne knjige i izbor lokacije nakojoj e dokument biti zapamen. Postojei dokument, koji je otvoren radieditovanja, bie automatski zapamen na njegovoj lokaciji.

1.1.5. Pamenje radne knjige pod drugim nazivom

Excel dozvoljava sluaj da se otvori postojea radna knjiga, izvri promenapodataka u njoj, a zatim izmene zapamte u novoj radnoj knjizi. Na taj nainotvorena radna knjiga zadrava prethodne podatke, dok su izmene sauvaneu novoj radnoj knjizi (fajl sa drugim nazivom). Ova akcija se ostvaruje u

File meniju, izborom opcije Save As. Pri tom se otvara prozor za unosnaziva radne knjige i izbor lokacije na kojoj e dokument biti zapamen.Nakon unosa traenih podataka, akcija se potvruje pritiskom na tasterSave.

1.1.6. Pamenje radne knjige pod drugim tipom fajla idrugom aplikacionom verzijom

Excel omoguava da se radne knjige pamte u razliitim verzijama i kaorazliiti tipovi dokumenata. Podeavanje tipa i verzije vri se u prozoru zapamenje izborom iz kombinovane liste (Slika 7).

11


23/186

Slika 7: Pamenje radne knjige pod drugim tipom fajla i drugom aplikacionom

verzijom

Pamenje u razliitim verzijama omoguava da se sa postojeim radnimknjigama moe raditi u starijim verizijama Excel-a (verzije od 2.1, 3.0, 4.0,

5.0, 95, 97). Nove verzije Excel-a su potpuno kompatibline (verzije XP,2000, 2003). Pamenje podataka u starijim verzijama treba koristiti samokada je neophodno jer se gube funkcionalnosti koje nude novije verzije

programa.

Radne knjige mogu se pamiti kao razliiti tipovi dokumenata, kako bi sepostigla to bolja interoperabilnost sa ostalim aplikacijama za obradu i prikazpodataka, pa ak i na drugim platformama OS (npr. podaci se mogu pamtitiu fomatima HTML, XML, CSV i TXT to ih ini itljivim za Linux i

Macintosh aplikacije). Pri tome treba napomenuti da, kao kod verziranja,promena tipa dovodi do gubitka funkcionalnosti dokumenta i Excel-ovihmogunosti za obradu podataka.

12


24/186

1.1.7. Prelazak izmeu razliitih radnih listova u istojradnoj knjizi

Na radnom prostoru prikazuje se sadraj samo jednog radnog lista. Da biostali radni listovi iste knjige bili dostupni, u dnu se nalaze jezici kojiomoguavaju promenu aktivnog radnog lista (Slika 8).

Slika 8: Jezici za izbor radnog lista

Prelazak izmeu razliitih radnih listova vri se klikom miem na nazivradnog lista, ili pomou tastature Ctrl+PageUp/PageDown.

1.1.8. Korienje dostupnih funkcija za pomo

Pristup funkcijama za pomo mogua je u svakoj fazi korienja programaza tabelarne kalkulacije. U liniji menija, na kraju se nalazi meniHelp(Slika8), koji nodi niz opcija za pomo korisniku.

Slika 9

Najvanije opcije su: Excel-ova pomo - instalirana je na raunaru, prilikom instalacije

aplikacije i kojoj se moe pristupiti tastaturom direktno pritiskom nataster F1, nakon ega sepojavljuje dodatni prozor koji omoguava

unos pitanja i pretraivanje sadraja dokumentacije predviene za

13


25/186

pomo. Drugi nain pristupanja je pritiskom na taster koji senalazi u liniji paleta sa alatima

Asistent (Office Assistant) - predstavlja poseban program koji se

instalira po zahtevu. Kada je instaliran, aktivira se na komandu izHelp menija - Show Office Assistant. Asistent (Slika 10) prati radkorisnika u toku korienja Excel-a i prua mu kontekstualnu pomou sluaju da registruje pogrene akcije miem i tastaturom. Levimklikom mia, asistent prikazuje prozor u kome korisnik moe daunese pitanje za pomo. Korisnik moe da podeava asistenta desnimklikom mia na njegov prikaz. Pri tom se pojavljuje meni (popupmenu) sa opcijama

o Hide uklanjane asistenta sa radne povrineo Options podeavanje naina podrke korisniku (korienje

arobnjaka, prikaz upozorenja za pogrene akcije, prikazsaveta za bolji nain izvrenja odabrane akcije, automatsko

pomeranje asistenta kako ne bi smetao pri radu i sl.)o Chose assistant ova opcija omoguava korisniku da podesi

izgled asistenta (ljudsko bie, kuni ljubimac, stvar, igraka,apstraktni objekt)

o Animate opcija za animaciju je dodata kako bi se asistentoiveo i poveao stepen interaktivnosti izmeu korisnika iasistenta.

Slika 10: OfficeAssistant

Pomo preko Interneta (MS Office Online) predstavlja najaurnijuopciju, za koju je potrebna uspostava Internet konekcije. Izborom oveopcije, otvara se Web stanica za pomo na sajtu proizvoaa, koja

14


26/186

nudi mnogo vie mogunosti nego instalirani sistem za pomo nalokalnom raunaru.

1.1.9. Zatvaranje radne knjige (dokumenta)

Radna knjiga se zatvara izborom opcije Close u Filemeniju. U sluaju dapromene koje su uneene u radnu knjigu nisu zapamene, aplikacijaprikazuje dodatnu poruku u kojoj pita korisnika da li da zapamti promene.

Slika 11: Zatvaranje radne knjige i aplikacije

Drugi nain zatvaranja radne knjige je korienjem dugmeta za zatvaranjeradne knjige (Slika 11), koje se jo naziva i dugme za zatvaranje radnog

prozora (Close Window).Treba voditi rauna da e dugme Close za zatvaranje aplikacije, u sluajuotvaranja vie radnih knjiga istovremeno, odvesti do zatvaranja svih radnihknjiga.

1.2. Podeavanja

Pri prvom korienju aplikacije za tabelarna izraunavanja, potrebno je dakorisnik prilagodi izgled i sadraj radnog prostora u skladu sa linim

potrebama i sklonostima, i u skladu sa poslovnim zahtevima i zadacima.

1.2.1. Korienje alata za uveliavanje (zumiranje)

U zavisnosti od udaljenosti, rezolucije i veliine ekrana monitora, korsinik

moe da prilagodi veliinu prikaza sadraja ne menjajui dimenziju fontova,

15


27/186

dijagrama i grafova. Ova akcija se postie izborom opcijeZoom..., u menijuView.

Slika 12: Alat za uveliavanje

Pri tome se otvara pomoni prozor (Slika 12), koji omoguava korisniku daizabere procentualno dimenziju prikaza (u odnosu na originalni prikazaplikacije) i na taj nain uvelia/smanji izgled sadraja radne knjige naekranu. Originalna veliina se podeava izborom 100% (Slika 13a).Uveliavanje se postie izborom veim od 100%, dok se prikaz smanjujeizborom manjim od 100%. Opcija Customomoguava da korisnik precizno

unese taan procenat uveanja/umanjenja prikaza.

a) Originalni (100%) prikaz b) PrikazFit selectionSlika 13: Podeavanje prikaza

16


28/186

OpcijaFit selection(Slika 13b) omoguava da se u radnom prozoru prikaekompletan sadraj aktivnog radnog lista.

1.2.2. Prikazivanje/skrivanje ugraenih paleta sa alatima

Palete sa alatima se mogu postavljati, premetati i uklanjati iz radnogprozora aplikacije. Akcije prikazivanja i skrivanja ugraenih paleta ostvarujuse preko menija Viewizborom opcije Toolbars.

Slika 14: Podeavanje paleta sa alatima

Pri tome se otvara podmeni kojiprikazuje sve ugraene palete. Paleta seprikazuje/sakriva klikom levim tasterom mia na njen naziv.

a) Plivajua paleta (Flowing toolbar) a) Vezana paleta (Docking toolbar)

Slika 15: Naini prikazivaja paleta sa alatima

17


29/186

Pored tog mogue je pomeranje palete bilo gde u prozoru (Slika 15). Kursormiem treba pomeriti na levi kraj palete, dok se njegov izgled ne promeni izstrelice u streliasti krst (Cross Arrow). Klikom levog tastera mia i

prevlaenjem palete, ona se pozicionira na eljeno mesto, na kome ostajenakon otputanja levog tastera mia. Ako paletu dovedemo do ivice prozoraona se automatski vezuje za nju (Docking toolbar). Ako se paleta nalazinegde u prozoru, pri emu se pojavljuje njena naslovna linija, tada se za njukae da jeplivajua (Flowing toolbar).

1.2.3. Fiksiranje zaglavlja kolona i redova

Ako na radnom listu postoji tabela(e) sa velikom koliinom podataka,standardnim prikazom se ne mogu obuhvatiti zaglavlja tabela i podacismeteni u udaljenim kolonama i redovima. To moe dovesti do greaka uunosu i obradi podataka. Navedeni problem moe se jednostavno reiti

postupkomfiksiranja(Slika 16).

a) Prikaz sadraja bez fiksiranja

18


30/186

b) Prikaz sadraja sa fiksiranjem

Slika 16: Fiksiranje zaglavlja kolona i redova

Zaglavlje kolona se fiksira tako to se kursor miem pozicionira na dugme zafiksiranje zaglavlja kolona (Slika 16a), koje se nalazi neopsredno iznadvertikalnog klizaa. Izgled kursora se menja iz strelice u dvostranu strelicu

za promenu visine reda. Tada se levim klikom mia prevlai kursor na doledok se ne podesi eljena visina zaglavlja kolone. Zaglavlje redova se fiksirana isti nain, s tim to se kursor pozicionira na dugme za fiksiranje zaglavljaredova koje je sa desne strane horizontalnog klizaa. Nakon podeavanja ifiksiranja, u radnom prostoru se dobija etiri nova prozora koji omoguavajuistovremeni uvid u zaglavlja tabele i odabrane podatke u tabeli (Slika 16b).

1.2.4. Promena osnovnih opcija aplikacijeOsnovne opcije aplikacije podeavaju se u meniju Tools, izborom opcijeOptions. Tada se otvara novi prozor koji u sebi sadri kartice za podeaanjenajrazliitijih parametara aplikacije.

19


31/186

Slika 17: Podeavanje osnovnih opcija aplikacije

Katica View omoguava korisniku da podesi izgled radne povrine

(prikaz/skrivanje graninih linija, formula, statusnih poruka, komentara,klizaa, jeziaka radnih listova, objekata, panoa sa zadacima, statusne linije,linije formula i sl.).

Kartica Calculations omoguava podeavanje naina izraunavanja(ukljuivanje/iskljuivanje automatskog izraunavanja uz pomoarobnjaka za funkcije, runog izraunavanja, podeavanje maksimalnog

broja iteracija u proraunima, podeavanje preciznosti rezultata, pamenjevezanih vrednosti iz drugih radnih listova ili radnih knjiga, izbor datumskog

sistema, auriranje referenciranih podataka rezultatima obrade i sl.).Kartica Edit omoguava korisniku da podesi nain editovanja podataka uradnoj knjizi (ukljuivanje/iskljuivanje editovanja direktno u eliji,automatskog dopunjavanja sadraja elije, nain promene pozicijekursoranakon pritiska naEnter taster, premetanje sadraja elija hvatanjemi prevlaenjem i sl.).

Kartica General omoguava podeavanje osnovnih parametara aplikacije(broj najskorije korienih fajlova prikazanih u File meniju, broj radnih

20


32/186

listova u novootvorenoj radnoj knjizi, standardni tip i veliina slova,podrazumevana lokacija fajlova, prikaz pomoi pri korienju formula i sl.).

Kartica Transition omoguava podeavanje podrazumevanog formata zapamenje radne knjige.

Kartica Custom lists omoguava unos lista koje se esto koriste zaautomatsku popunu sadraja elija (npr. dani u nedelji, meseci u godini,uobiajeno korieni spiskovi osoba i stvari).

Kartica Chart omoguava osnovno podeavanje izgleda dijagrama.

Kartica Color omoguava izbor standardnih boja koje se koriste u tabelama ina dijagramima.

Kartica Intenational omoguava podeavanje aplikacije u skladu sanacionalnim lokalitetima (pisanje s leva na desno ili obrnuto, decimalniseparatori i separatori hiljada, format papira za tampanje, prikaz/skrivanjekontrolnih sadraja).

Kartica Save omoguava podeavanje automatskog pamenja, kako bi seobezbedilo da sadraj bude sauvan (Auto Recover) bez obzira da li jeizvreno eksplicitno pamenje (vidi sekcije 4.1.1.4 do 4.1.1.6). Na istoj

kartici mogue je podesiti folder (direktorijum) na kome e se smetatifajlovi kreirani u akciji automatskog pamenja, kao i vremenski intervalautomatskog pamenja.

Kartica Error Checking omoguava ukljuivanje i podeavanje automatskeprovere i korekcije sadraja. Ova opcija je korisna naroito u kalkulacijama,jer obezbeuje upozorenje o greci jo u toku dizajna formule.

Kartica Spelling omoguava ukljuivanje/iskljuivanje i podeavanjegramatike kontrole sadraja. Da bi bila funkcionalna, potrebno je instalirati

renik za eljeni jezik.Kartica Security omoguava obezbeivanje radne knjige. Mogue jeuvoenje lozinke za razliite nivoe korienja: za otvaranje radne knjige, zaizmenu njenog sadraja. Takoe predviena je mogunost digitalnog potpisa(koji garantuje da je dokument originalan i da njegova sadrina nije

promenjena) i podeavanje korienja makroa (definisanje proizvoaa odpoverenja, definisanje nivoa zatite pri aktivaciji makroa)

21


33/186

Napomena je da osnovne opcije gotovo u potpunosti odgovaraju naemnacionalnom lokalitetu i njihova promena je namenjena iskusnijimkorisnicima aplikacije.

22


34/186

2. elije u tabeli

elija predstavlja najmanju adresabilnu jedinicu radne knjige u koju se moesmestiti podatak. To znai da se podatak moe referencirati (koristiti uizvetajima i kalkulacijama) uz poznavanje naziva radne knjige, radnog listai oznake (adrese) elije.

2.1. Unoenje podataka

Osnovni nain za unos podataka u eliju je putem tastature. Isto tako podacise mogu unositi u eliju kopiranjem, ili linkovanjem iz drugih elija iz iste ilidrugih radnih knjiga i uvozom podataka iz drugih tipova dokumenata. Ueliju se mogu unositi podaci:

brojevnog tipa, tekstualnog tipa, datumskog tipa i matematiki izrazi (formule).

2.1.1. Unoenje brojeva, datuma i teksta u eliju

U radnu eliju mogu se unositi celi i realni brojevi. Takoe mogue jeunositi pozitivne i negativne brojeve. Za unos negativnog broja, najpre seunosi znak oduzimanja (-). Isti efekat postie se upisom broja u zagradu, na

primer (34), to e nakon unosa proizvesti -34. Za unos relnih brojevavano je znati da li se kao separator izmeu celobrojne i decimalne vrednostikoristi taka, ili zarez.

23


35/186

Polje za proveru/promenu

decimalnog separatora

Slika 18: Provera decimalnog separatora

Ovaj podatak se proverava izborom opcije Optionsu meniju Tools. Tada seotvara prozor Options (Slika 18). Aplikacija podrazumevano koristisistemski decimalni separator koji je predstavljen na kartici Intenational.Separator se moe promeniti u predstavljenom dijalogu ukoliko se iskljuiopcija za korienje sistemskog separatora. Pri unoenju realnih brojeva nijeih potrebno zavravati nulom, jer se ona automatski uklanja iz zapisa (npr.ako se unese broj 3,40 isti e biti prikazan kao 3,4).

Ako broj koji se unosi ima cifara vie nego to se moe predstaviti u zadatoj

irini elije, aplikacija ga automatski konvertuje (Slika 19) u prikaz sapokretnim zarezom. Veliina eksponenta i broj cifara koje se prikazuju seautomatski podeava prema veliini elije. Iako se naizgled smanjuje tanostzapisa, ne sme se zaboraviti da je to samo prikaz, dok je sam broj u

potpunosti sauvan u dokumentu, tako da nema naruavanja tanosti ueventualnim izraunavanjima.

24


36/186

Slika 19: Prikaz uneenih velikih brojeva

Za unoenje datuma koriste se 2 vrste separatora za razdvajanje dana,meseca i godine. To su taka (.) i kosa crta (/). Godina se moe unositi u

skraenom obliku. Nije potrebno unositi 0 ispred dana i meseca koji majujednocifreni redni broj. Nakon unosa aplikacija e automatski formatiratiizgled uneenog datuma u skladu sa sistemskim podeavanjem (npr. unos12/5/5 rezultovae 12.5.2005., ili 27.9.67 rezultovae 27.9.1967).

Unoenje tekstualnih podataka nema bitnijih specifinosti. Izuzetak je da akoneku brojnu vrednost elimo da predstavimo kao tekstualni podatak, moramo

je eksplicitno obeleiti znacima navoenja. Na taj nai emo izbeiautomatsko formatiranje brojeva i datuma koje je opisano u prethodnim

pasusima. Unoenje teksta je olakano funkcijom za automatskopopunjavanje (Auto Complete). Excel vri praenje i poreenje korisnikogunosa sa prethodnim podacima unetim u istoj koloni.

a) Automatsko popunjavanje b) Popunjavanje iz padajue liste

Slika 20: Pomo Excela pri unosu tesktualnih podataka

Ako zaponemo unos nekog teksta koji poinje kao neki prethodno uneenitekst, aplikacija e ponuditi automatsko popunjavanje (Slika 20a). Ako

ponueni tekst odgovara, prihvatite ga jednostavnim pritiskom na tasterEnter.

25


37/186

Jedan od naina unosa teksta predstavlja i preuzimanje sadraja iz padajueliste (Pick from drop down list). Ako se kursorom pozicioniramo na elijuneposredno ispod unosa, desnim klikom mia otvara se meni u kome biramo

opciju Pick from drop down list, nakon ega se pojavljuje padajua lista.Unos se vri izborom jedne opcije (teksta) iz liste.

Ova opcija je dostupna i preko tastature, bez korienja mia i popupmenija.Nakon pozicioniranja neposredno ispod poslednjeg podatka u koloni,istovremenim pritiskanjem tastera Alt i tastera - strelice (kursor) na doleotvara se padajuca lista (Slika 20b). Zatim se otpusta taster Alt i tasterimastrelice gore/dole bira eljena opcija. Selekcija se potvruje tasterom Enter.

2.2. Selektovanje elija u tabeli

Selektovanje elije(a) predstavlja jednu od osnovnih primitiva Excel-a.elije se selektuju radi unosa podataka, radi premetanja, kopiranja iliuklanjanja njihovog sadraja, radi formatiranja njihovog izgleda i sadraja,radi ukljuivanja u formule, radi korienja podataka koje sadre pri izradidijagrama i grafova.

2.2.1. Selektovanje jedne, vie elija ili celog radnog lista

Pojedinana elija se selektuje jednostavnim pritiskom levog tastera miaiznad njene povrine. U sluaju otvaranja nove radne knjige automatski jeselektovana prva elija (oznaka A1), koja se nalazi u gornjem levom uglu

prvog radnog lista. Promena selekcije moe se vriti miem, ili korienjemtastature:

tasteri za navigaciju (strelice levo, desno, gore, dole) za selekcijujedne od susednih elija od tekue pozicije (elije),

taster Home za selektovanje prve elije u redu (horizontalnokretanje),

tasteri Ctrl+Home za selektovanje prve elije u radnom listu (A1),

tasteri Ctrl+End za selektovanje poslednje elije u redu u kojoj suuneeni podaci i

26


38/186

tasteriPage Upi Page Down kojima se vri preskakanje grupe odpo 12 elija u koloni (vertikalno kretanje).

Selektovanje opsega susednih elija vri se tako to se levi taster miapritisne i dri iznad prve elije u opsegu, a zatim prevlai preko celog opsegaelija. Poto se obuhvate sve elije iz opsega, taster se otputa.

Ista akcija izvodljiva je i korienjem samo tastature: pritisnuti i dratiShifttaster uz istovremeno markiranje opsega pomou tastera za navigaciju. Kada

je selekcija zavrena, otpusitiShifttaster.

Selektovanje opsega elija koje nisu susedne vri se tako to pritisne i dritaster Ctrl, a zatim se levim tasterom mia klikne na svaku eliju koju elimo

da ukljuimo u selekciju. Nakon zavretka akcije otpusiti taster Ctrl.Selektovanje svih elija na jednom radnom listu vri se izborom opcije

Select All iz menija Edit, ili preicom pomou tastature Ctrl+A. Ovakombinacija tastera manifestovae razliito ponaanje za razliit sadraj naradnom listu i razliitu trenutnu lokaciju kursora.

a) Selektovana su samo susedna polja sapodacima

b) Selektovan je ceo radni list

Slika 21: Razliiti efektiSelect Allakcije

Ako se na radnom listu nalaze podaci i ako je tekua pozicija kursora u elijikoja se granii sa elijama koje poseduju podatke selektovae se samo elijekoje poseduju podatke (Slika 21a). Ako postoji jo neka grupa podataka naistom radnom listu, ona nee biti obuhvaena selekcijom, ako se ne dodirujumakar uglovima sa tekuom elijom. Selekcija celog radnog lista koji sadri

podatke bie realizovana samo ako se tekua pozicija kursora nalazi van bilokoje grupe podatka (Slika 21b).

27


39/186

Selekcija vie radnih listova mogua je levim klikom mia na jezikeeljenih radnih listova uz istovremeno dranje tastera Ctrlpritisnutim.

2.2.2. Selektovanje jednog, ili vie redova

Selektovanje celog reda (row) vri se klikom levog tastera mia na oznakureda (numerke vrednsti uz levu ivicu reda).

Selekcija vie susednih redova se vri pomou tasteraShift. Poto seselektuje prvi red u opsegu, pritisne se tasterShifti tasterima strelicegore/dole ukljuuju susedni redovi u selekciju. Drugin nain je da se nakon

selekcije prvog reda, levi taster mia dalje dri pritisnut, miem se prevlai ueljenom smeru, dok se ne obuhvate svi potrebni redovi u selekciju. Nakontoga se otputa levi taster mia.

a) Selekcija susednih redova

28


40/186

b) Selekcija redova koji nisu susedniSlika 22: Selekcija redova na radnom listu

Selekcija redova koji nisu susedni vri se korienjem tastera Ctrl. Nakonselekcije prvog reda (pritiskom levim tasterom mia na oznaku reda s levestrane), pritiska se i dri taster Ctrl, pri emu se nastavlja sa selekcijom

preostalih redova na isti nain.

2.2.3. Selektovanje jedne, ili vie kolona

Selektovanje cele kolone (column) vri se klikom levog tastera mia naoznaku kolona (slovana vrednsti iznad kolone).

Selekcija vie susednih kolona se vri pomou tastera Shift. Poto seselektuje prva kolona u opsegu, pritisne se taster Shift i tasterima strelicelevo/desno se ukljuuju susedne kolone u selekciju. Drugin nain je da se

nakon selekcije prve kolone, levi taster mia dalje dri pritisnut, miem seprevlai u eljenom smeru. Kada se obuhvate sve eljene kolone u selekcijuotputa se levi taster mia i tasterShift.

29


41/186

a) Selekcija susednih kolona

b) Selekcija kolona koje nisu susedne

Slika 23: Selektovanje vie kolona

Selekcija kolona koji nisu susedne vri se korienjem tastera Ctrl. Nakon

selekcije prve kolone (pritiskom levim tasterom mia na oznaku kolone),pritiska se i dri taster Ctrl, pri emu se nastavlja sa selekcijom preostalihkolona na isti nain.

2.3. Redovi i kolone

Svaka elija pripada odreenom redu i koloni. Aplikacija za tabelarnaizraunavanja omoguava da se, u toku rada vri dodavanje, uklanjanjekolona i redova i njihova naknadna formatiranja.

30


42/186

2.3.1. Umetanje redova i kolona u radni list

Postoji tri naina za umetanje reda i kolone u radni list. Prvi nainje da se

selektuje ceo red/kolona, zatim u meniju Insert odabere opcija Rows zaumetanje reda, odnosno opcija Columns, za umetanje kolone.

Drugi je da se selektuje ceo red/kolona, pritisne desni taster mia, nakonega se pojavljujepopupmeni (Slika 24a i b) u kome se bira opcija Insert,nakon ega je novi red/kolona umentnut u randi list.

a) Umetanje reda

b) Umetanje kolone

Slika 24: Umetanje redova i kolona

Trei nain je da se selektuje jedna elija u redu/koloni, pritisne desni tastermia, nakon ega se pojavljujepopupmeni u kome se bira opcijaInsert.Tada se otvara novi prozor u kome su predstavljene opcije za dodavanje(Slika 25).

31


43/186

Slika 25: Pomoni prozor za izbor opcije za dodavanje

Za dodavanje reda izabrati opciju Enire row, a za dodavanje kolone opcijuEntire column. Nakon potvrde na dugme OKnovi red/kolona bie umetnutu radni list.

Akcija umetanja, bez obzira na nain na koji je izvrena, imae kao

posledicu dodavanje reda iznad trenutne selekcije (elije/reda), odnosnododavanje kolonepre(s leve strane) trenutne selekcije (elije/kolone).

2.3.2. Uklanjanje redova i kolona iz radnog lista

Postoji tri naina za brisanje reda/kolone u radnom listu. Prvi nainje da seselektuje ceo red/kolona, zatim u meniju Editodabere opcijaDeletekoja eizvriti brisanje reda/kolone u zavisnosti od selekcije.

Drugi nain je da se selektuje ceo red/kolona, pritisne desni taster mia,nakon ega se pojavljuje popupmeni (Slika 24a i b) u kome se bira opcija

Delete, nakon ega je novi red/kolona umentnut u randi list.

32


44/186

a) Brisanje reda

b) Brisanje kolone

Slika 26: Umetanje redova i kolona

Trei nain je da se selektuje jedna elija u redu/koloni, pritisne desni tastermia, nakon ega se pojavljujepopupmeni u kome se bira opcijaDelete.Tada se otvara novi prozor u kome su predstavljene opcije za dodavanje

(Slika 25).

33


45/186

Slika 27: Pomoni prozor za izbor opcije za dodavanje

Za brisanje reda izabrati opcijuEnire row, a za brisanje kolone opcijuEntirecolumn. Nakon potvrde na dugme OKnovi red/kolona bie umetnut u radnilist.

Akcija brisanja, bez obzira na nain na koji je izvrena, imae kao posledicuprivlaenjeredova ispod obrisanog reda), odnosno privlaenjekolonaposleobrisane kolone.

2.3.3. Promena irine kolone i visine reda

Najednostavniji nain za promenu visine reda (Row height) i irine kolone(Column width) je da se u prostoru oznaka redova/kolona, miem

pozicionira kursor, na donju ivicu reda/ desnu ivicu kolone dok se njegov

izgled ne promeni u krst sa dvostranom strelom . Tada se pritiskom idranjem levog tastera mia kretanjem gore/dole, odnosno levo/desno menjavisina reda/ irina kolone.

Gornji metod je efikasan kada elimo da podesimo visinu jednog reda/irinujedne kolone. Ako na radnom listu treba da bude 2 ili vie redova/kolonaistih dimenzija koje treba promeniti, prethodni nain je neefikasan.

34


46/186

a) Promena visine redova

b) Promena irine kolonaSlika 28: Promena irine kolone i visine reda

Za promenu dimenizija opsega redova/kolona, potrebno ih je najpreselektovati na ve objanjen nain, a zatim pritiskom na desni taster mia,otvoriti popup meni u kome se bira opcija Column Width ..., za promenuirine kolone, odnosno Row Height..., za promenu visine reda. Pri tome se

pojavljuje prozor u kome se unosi eljena dimenzija (Slike 28a i b). Istiprozor e se otvoriti kada nakon selekcije redova/kolona u meniju Formatizaberemo opcijuRowzatimHeight, za visinu reda, odnosno Column, zatim

Widthza irinu kolone.

35


47/186

Slika 29: Promena standardne irine kolona

Najbolji nain za promenu dimenzija svihkolona na radnom listu je da sepromeni njihovastandardnairina.

Za promenu standardne irine kolone (Slika 29), u meniju Formatizaberemoopciju Column, zatim u podmeniju opciju Standard Width. Pri tome seotvara prozor u kome se unosi stadardna irina izraena u broju karaktera1standardnog fonta (obino je to font Arial, veliina 10). Ovakav nainizraavanja irine koristi se kada unapred znamo koje su maksimalneveliine podataka koje unosimo u kolone (npr. imena i prezimena su obino

do 30 kraktera, ili broj poena na ispitu je dvocifren i sl.).

1Kao irina jednog karaktera uzima sa prosena irina cifara 0-9 u standardnom fontu.

36


48/186

a) irina kolone preAutofit akcije

b) irina kolone nakonAutofit akcije

Slika 30: Automatsko oderivanje irine kolone

U sluaju da su podaci ve uneeni u radnom listu, moemo da prepustimo

aplikaciji da automatski odredi irinu kolone (Slike 30a i b). U menijuFormat izaberemo opciju Column, zatim u podmeniju opciju AutofitSelection, nakon ega je promenjena irina kolone tako da svi podaci u njojbudu vidljivi.

Na isti nain mogue je izvrti i automatsko podeavanje visine redovaprema sadraju (u meniju Formatizborom opcijeRow, zatim, u podmenijuizborom opcijeAutofit).

37


49/186

2.4. Editovanje podataka

Najzahtevniji posao pri korienju aplikacija za tabelarna izraunavanja

predstavlja unos podataka u radne listove. Pri tome se najee javljajugreke koje treba ispraviti. U sledeem tekstu predstvljene su tehnike kojeomoguavaju lake editovanje sadraja u elijama.

2.4.1. Unos dodatnog sadraja i zamena postojeeg sadrajaelije

Unos dodatnog i zamena postojeeg sadraja elije vri se kao u bilo komprogramu za obradu teksta. Dozvoljeno je brisanje, dodavanje, zamenasadraja novim, a kao potvrda akcije editovanja je pritisak na tasterEnter.

Editovanje sadraja elije mogue je na dva naina. Jedan je da se selektujeelija, a zatim u liniji formule izvri editovanje sadraja elije (Slika 31).Ovo je bio prvobitni nain editovanja, korien u starijim verzijama

programa.

38


50/186

Selektovana elija

Editovanje sadraja u liniji

formula

Slika 31: Editovanje sadraja elije u liniji formula

Slika 32: Editovanje sadraja direktno u eliji

Drugi, mnogo intuitivniji nain je, da se duplim klikom levog tastera miaomogui editovanje sadraja direktno u eliji (Slika 32). Kursor se

39


51/186

pozicionira na mesto duplog klika i nakon toga je omogueno editovanje kaou bilo kom tekst editoru.

Zamena kompletnog sadraja elije vri se prostom selekcijom elije idirektnim unosom sa tastature. Program e automatski izbrisati sav prethodnisadraj i prihvatati novi kao da se unosi u praznu eliju.

2.4.2. Upotreba komande za vraanje predhodnog stanja, ilipotvrdu novog stanja podataka

Excel prati akcije korisnika i pamti ih u svojoj memoriji. Ovo omoguava da

se odreeni broj akcija (koje su zapamene, kao i promene koje su izazvale)ponite, sukcesivno korak po korak. Navedeno svojstvo je korisno kadausled sluajne greke doe do zamene postojeeg sadraja elije novim.

U meniju Edit nalazi se opcija Undo (ita se andu) koja omoguava da seizvri vraanje podataka na stanje pre editovanja. Drugi nain, je da na paletisa alatima kliknemo na Undodugme (Slika 33) i izaberemo eljeni niz akcijaza vraanje prethodnog stanja.

Slika 33: Vraanje prethodnog stanja

40


52/186

Vraanje stanja je potpuno kontrolisano jer Excel pamti i akcije vraanjastanja u takozvanu redo (ita se redu) listu. im se koristi opcija Undo, umeniju Edit se aktivira opcija Redo. Izborom ove opcije vraa se na stanje

pre undo akcija.

Slika 34:Redoakcija

Drugi nain, je da na paleti sa alatima kliknemo na Redodugme (Slika 34) iizaberemo eljeni niz akcija za vraanje undostanja.

2.5. Kopiranje, premetanje i uklanjanjeKopiranje, premetanje i uklanjanje, pored unosa i editovanja, predstavljajuosnovne operacije za manipulisanje podacima. Najnovije verzije aplikacijaza tabelarna izraunavanja su maksimalno prilagodile ove funkcionalnostikrajnjim korisnicima.

41


53/186

2.5.1. Kopiranje sadraja jedne ili vie elija, na isti radnilist, razliite radne listove, razliite (otvorene) radneknjige

Kopiranje sadraja jedne ili vie elija moe se izvesti na vie naina.Tradicionalno, nakon selekcije elije/opsega elija (objanjeno u sekciji4.2.2), uEditmeniju bira se opcija Copy. Zatim se vri selekcija elije u kojuse kopira. Ako se radi o kopiranju opsega elija, selektuje se elija koja e

biti prva u koloni (na vrhu), odnosno u redu (s leve strane). Tada se u Editmeniju bira se opcija Pastekoja predstavlja izvrnu komandu kopiranja nanovu lokaciju. Pored komandi Copy i Paste menija Edit mogue je i

korienje opcija sa standardne palete sa alatima: (Copy), (Paste).Pored navedenih naina, komande CopyiPastese mogu aktivirati i pomoupreica tastature: Ctrl+CzaCopyi Ctrl+VzaPaste.

Na opisan nain se moe izvriti kopiranje sadaja elije/opsega elija nadrugi radni list, ili u drugu radnu knjigu.

Drugi nain je bez korienja menija i palete sa alatima. Kopiranje zapoinjeselekcijom elije/opsega elija (objanjeno u sekciji 4.2.2). Potom se pritisnetaster Ctrl. Kursor se pomera na jednu od ivica elije/opsega elija, tako da

kursor dobije, pored strelice s desne strane, krsti - . Tada se, neputajuitaster Ctrl, pritiska levi taster mia. Pomerajem mia na radnom listu,

pomera se obris kopije. Obris kopije ustvari predstavlja njenu konturu kojatreba da pomogne korisniku da precizno odabere lokaciju na koju se kopira.Kada se obris kopijepozicionira na eljeno mesto, otputa se levi taster miai taster Ctrl.

Na slian nain vri se kopiranje sadraja elije/opsega elija sa jednog nadrugi radni list. Kopiranje zapoinje selekcijom elije/opsega elija. Potomse pritisnu i dre istovremeno tasteri CtrliAlt. Kursor se pomera na jednu odivica elije/opsega elija, tako da kursor dobije, pored strelice s desne strane,

krsti - . Tada se pritiska levi taster mia, a zatim, neputajui tastereCtrl, Alt i levi taster mia, kursor pozicionira na jeziak eljenog radnoglista. Automatski se prikazuje odabrani radni list. Kursor se pozicionira namesto gde treba izvriti kopiranje, putaju se tasteri i kopiranje je izvreno.

42


54/186

2.5.2. Korienje autofilli copy handlefunkcije u kopiranjui uveanju vrednosti podataka

Kopiranje sadraja u susedne elije, korienjem funkcije automatskogpopunjavanja (Autofill), predstavlja jo jednostavniju akciju. Kursorom sepozicionira na desni donji ugao elije iji sadraj treba da se kopira u elijekoje slede u istom redu, ili koloni. Kada kursor dobije izgled krsta, pritisnutii drati, levi taster mia i izvriti prevlaenje iznad elija u koje se trebaobaviti kopiranje, slino selekciji. Otputanjem levog tastera mia sadraj jekopiran u slektovane elije.

Mogue je rukovati kopiranjem sadraja elija (Copy handle postupak).

Excel prati tip podataka i prepoznaje pravila njihovog unoenja (Slika 34).

a) Jednostavno kopiranje sadraja elije b) Popunjavanje serije

c) Kopiranje formata elije d) Kopiranje sadraja bez formata

Slika 35: Razliiti naini kopiranja istog sadraja elije

43


55/186

U toku kopiranja program nudi opcije za automatsku popunu. Moe seodabrati jednostavno kopiranje sadraja (Slika 35a), popunjavanje serijom(Slika35b). Popunom serije se vri uveanje za jedan u svakoj sledeoj eliji

(ako se kopiraju brojevi). Trea opcija automatske popune je sluaj kada sesamo kopira format1 elije (Slika35c). Poslednja opcija automatskogpopunjavanja omoguava kopiranje bez formatiranja. U tom sluaju sekopira podatak u podrazumevanom tipu. Ako je izvor kopiranja, na primer,

podatak izraen u valuti (npr. jedan dinar), vrednost kopije bie ceo brojjedan (Slika 35d).

2.5.3. Premetanje sadraja jedne ili vie elija, na isti radnilist, razliite radne listove, razliite (otvorene) radneknjige

Za razliku od kopiranja, sadraj na izvorinom mestu se gubi kodpremetanja. Osnovni nain premetanja sadraja je korienjem opcija CutiPaste. Nakon selekcije elije/opsega elija (objanjeno u sekciji 4.2.2), uEditmeniju bira se opcija Cut. Zatim se vri selekcija elije u koju se kopira.Ako se radi o kopiranju opsega elija, selektuje se elija koja e biti prva u

koloni (na vrhu), odnosno u redu (s leve strane). Tada se uEditmeniju birase opcija Paste koja predstavlja izvrnu komandu kopiranja na novulokaciju. Pored komandi Cut i Paste menija Edit mogue je i korienje

opcija sa standardne palete sa alatima: (Cut), (Paste). Porednavedenih naina, komande CutiPastese mogu aktivirati i pomou preicatastature: Ctrl+XzaCuti Ctrl+VzaPaste.

Na opisan nain se moe izvriti premetanje sadaja elije/opsega elija na

drugi radni list, ili u drugu radnu knjigu.Kao kod kopiranja, drugi nain premetanja je bez korienja menija i paletesa alatima. Premetanje zapoinje selekcijom elije/opsega elija (objanjenou sekciji 4.2.2). Potom se kursor pomera na jednu od ivica elije/opsega

elija, tako da kursor dobije na vrhu strelice streliast krst - . Tada se,neputajui taster Ctrl, pritiska levi taster mia. Pomerajem mia na radnom

1

elija ima niz svojstava koja se jednim imenom naziva format elije (na primer: tippodatka koji sadri, dimenzije elije, izgled i sl.).

44


56/186

listu, pomera se obris sadraja koji se premeta. Obris ustvari predstavljakonturu koja treba da pomogne korisniku da precizno odabere lokaciju nakoju se premeta. Kada se obrispozicionira na eljeno mesto, otputa se levi

taster mia nakon ega je obavljeno premetanje.Na slian nain vri se premetanje sadraja elije/opsega elija sa jednog nadrugi radni list. Premetanje zapoinje selekcijom elije/opsega elija. Potomse pritisne i dri tasterAlt. Kursor se pomera na jednu od ivica elije/opsega

elija, tako da kursor dobije na vrhu strelice streliast krst - . Tada sepritiska levi taster mia, a zatim, neputajui taster Alt i levi taster mia,kursor pozicionira na jeziak eljenog radnog lista. Automatski se prikazujeodabrani radni list. Kursor se pozicionira na mesto gde treba izvriti

premetanje, putaju se tasteri i premetanje je izvreno.U sluaju da je izvreno premetanje brojeva, na odreditu se moe dobitizbunjuju prikaz (Slika 36).

Slika 36: Prmemeteni brojani podatak u nezadovoljavajuoj irini kolone

U tom sluaju treba primeniti na kolonu u kojoj se nalazi premetenipodatak, funkciju za automatskoodreivanje irine reda (objanjeno u sekciji4.2.3.3).

45


57/186

Slika 37: Prikaz istog podatka nakon primeneAutofitfunkcije

Nakon primene takozvane Autofit funkcije, premeteni podaci postajuvidljivi u originalnom izgledu (Slika 37).

2.5.4. Uklanjanje sadraja elija

Brisanje sadraja elija vri se selekcijom elije/opsega elija i pritiskom naDeletetaster na tastaturi. Drugi nain je da se nakon selekcije elije/opsegaelija pritisne desni taster mia, pri emu se otvarapopupmeni (Slika 38) nakome se bira opcijaDelete.

Slika 38: Brisanje selektovanog sadraja

46


58/186

Brisanjem na navedeni nain pojavljuje se prozor kao to je opisano u sekciji4.2.3.2 (Slika 27). U njemu se bira da li da se izvri popunjavanje upranjene

elije smicanjem podataka iz narednih elija u levo, ili na gore. Zakljuak jeda ovaj nain uklanjanja ne treba primenjivati, ako elimo da elija u kojoj jeobrisan sadraj ostane prazna.

Trei nain brisanja je da se nakon selekcije elije/opsega elija korienjemmenija Edit izabere jedna od opcija za brisanje u podmeniju Clear(Slika 39).

Slika 39: Specifikacija akcije brisanja

Postoji nekoliko opcija: All brie se i sadraj i formatiranje elije Formats brie se samo formatiranje Contents Del brie se samo sadraj, dok je format ouvan Comments- brie se opcioni komentar koji se moe dodati eliji

Zahvaljujui podmeniju Clear, specifikacijom ta se brie, ostvaruje seprecizno rukovanje brisajem.

47


59/186

2.6. Pretraivanje i zamena

U radnim knjigama koje sadre veliku koliinu podataka postoji problem

njihovog pronalaenja. Svi podaci radnih listova u tom sluaju obino nisuvidljivi u jednom prozoru to dodatno oteava situaciju. Excel poseduje alatekoji maksimalno pojednostavljuju i ubrzavaju procese pretraivanja i zamenesadraja.

2.6.1. Pronalaenje specificiranog sadraja na radnom listu

Komada Findje veoma korisna u takvim situacijama. Ova komanda predstavlja

opciju menijaEditPreica za njeno aktiviranje posredstvom tastature je Ctrl+F.Pri tome se otvara novi prozor za unos parametara za pretraivanje (Slika 40).

Poto se ovaj prozor koristi i za akciju zamene sadraja, postoje 2 razlitefunkcionalne karitice. Za pretraivanje teksta koristi se kartica Find. U poljeFind whatse unosikriterijum za pretraivanje. Nain pretraivanja se regulie

posebnim kontrolama u prozoru:

Within specificira se mesto pretrage: radni list (Sheet), ili cela radnaknjiga (Workbook),

Search - specificira se vrsta pretrage: po redovima (By Rows), ili pokolonama (By Columns) i

Look in - specificira se sadraj koji se pretrauje: formule (Formulas),vredosti (Values), komentari (Comments).

Slika 40: Dijalog prozor za unos parametara pretrage

48


60/186

Pored navedenih kriterijuma, moe se jo specificirati da li mora/ne mora da se

podudara veliina slova u smislu malih i velikih slova (Match case) i da li mora

da se podudara sadraj itave elije (Match entire cell contents).Obzirom da se sadraj elija moe formairati tako da reprezentacija (izgled)

podatka u prozoru ne odgovara u potpunosti njegovoj stavrnoj vrednosti (naprimer brojani podatak prikazan kao procentualna vrednost), postojimogunost da se zada specifian format za pretraivanje. Pritiskom na dugmeFormatotvara se novi prozor koji omoguava izbor formata elije (Slika 41).

Slika 41: Izbor formata elije u pretrazi

Radi poboljanja efikasnosti, dugmetu Format(Slika 40) dodat je i mali menikoji omoguava pored navedenog naina da sepokupiformat iz elija koje trebada se pretrae. Meni (Slika 42) se aktivira klikom na strelicu koja se nalazi uzdesnu ivicu dugmeta. Zatim se bira opcija Choose format from cell. Tada se

gubi prozor za unos parametara prtraivanja, a kursor menja izgled u . Miemzatim pomeramo kursor tako da vrh pipete bude u eliji iji format elimo daizaberemo. Pritiskom na levi taster mia ponovo se pojavljuje prozor za unos

parametara prtraivanja i format je izabran.

49


61/186

Slika 42: Opcija za izbor formata direktno iz elije

Nakon podeavanja opcija, izvrna komanda za pretraivanje zadaje sepritiskom na dugme Find All, ili Find Next. Dugme Find All pronalazi svapojavljivanja teksta prema zadatim kriterijumima. Prikaz svih pojavljivanjapojavljuje se u listi na dnu prozora za pretragu (Slika 43). Lista sadri estkolona. U prvoj je naziv radne knjige, u drugoj, naziv radnog lista, u treojkorisniki definisan naziv elije (koji se moe korisitit kao promenjiva zareferenciranje), sledea kolona predstavlja adresu elije (apsolutnimadresiranjem, kako bi se izbegla dvosmislenost isih adresa na razliitim radnimlistovima). Poslednje dve kolone su (pronaena) vrednost i formula (ako je

kriterijum pretraivanja bila formula).

Slika 43: Rezlutat pretrage pritiskom na dugme Find All

50


62/186

DugmeFind Nextpronalazi prvo pojavljivanje sadraja prema zadatimkriterijumima od tekue pozicijije kursora na radnom listu i pozicionira kursorna tu eliju.

2.6.2. Zamena specificiranog sadraja na radnom listu

Za razliku od pretraivanja, koje predstavlja pasivan proces, zamena sadrajaelije nekim novim predstavlja vrlo efikasan nain editovanja u radnimknjigama. U istom prozoru namenjenom za pretragu, nalazi se i kartica zazamenu (Replace), u koju se unosi jedan parametar vie u odnosu na sluaj

pretraivanja. Kod zamene treba specificirati sadraj kojim se menja (unosi se u

poljeReplaci with:) postojei sadraj.

Slika 44: Primer zamene sadraja

Da bi korisnik bio siguran u akciju koju vri program, ona se moe otpratitikliktanjem na dugme Replace. Tada e se vriti jedna po jedna zamena.Aplikacija najpre nalazi sadaj, zatim se pritiska dugme pri emu se on menja, ikursor se prebacuje na sledeu eliju sa sadrajem zadatim u kriterijumu

pretrage. Zamena sadraja u nekoj od elija moe se preskoiti jednostavnim

51


63/186

pritiskom na taster Find Next. Ako sigurno treba zamentiti sva pojavljivanjatraenog sadraja novim, bira se dugme Replace All.Tadaaplikacija prikazujekorisniku koliko je ukupno izvreno zamena.

2.7. Sortiranje podataka

Sortiranje omoguava bolji pregled podataka na radnom listu. Sortiranjem sene naruava stvarni redosled podataka u radnoj knjizi, i predstavlja

privremeni prikaz koji olakava rangiranje brojanh podataka prema rastuojili opadajuoj brojnoj vrednosti. Tekstualni sadraji se sortiraju premaalfabetskoj vrednosti. Takoe, sortiranje moe biti viekriterijumsko, ime jeomogueno viestruko gruposanje podataka u pregledima.

2.7.1. Sortiranje opsega elija po rastuim i opadajuimnizovima numerikih i alfabetskih karaktera

Sortiranje je akcija koja se vri nad kolonama, tako da zapoinje selekcijom

eljene kolone. Nakon toga moe se odabrati na paleti sa alatima taster

za sortiranje u rastuem redosledu i taster za sortiranje u opadajuemredosledu. Pri tome ne treba zaboraviti da u aplikacijama za tabelarnaizraunavanja podaci u redovima nisu vezani, tako da se u sluaju sortiranjamenja samo redosled podataka u selektovanoj koloni. Da bi povezali podatke

po redovima, neophodno je da se selektuju sve kolone koje treba da seureuju. Drugi nain izbora sortiranja je da se u meniju Dataizabere opcija

Sort...(Slika 45).

52


64/186

a) Priprema za sortiranje

b) Rezultat sortiranja

Slika 45: Viekriterijumsko sortiranje

53


65/186

Tada se otvara novi prozor koji omoguava unoenje kriterijuma zasortiranje. Mogue je grupisati podatke prema vrednostima u tri kolone. U

primeru na prethodnoj slici (Slika 45a), predstavljena je evidencija prodaje

pojedinih agenata prodaje u hronolokom redosledu rastuih datuma. Da bisagledali vremensku dinamiku prodaje, osnovni kriterijum sortiranja je iznosprodaje, dok se kao drugi kriterijum postavlja datum prodaje. Na sledeojslici (Slika 45b) prikazana je sortirana tabela, koja jasno ukazuje nazakljuak da su poslovni rezultati bili najbolji u julu, a najloiji u avgustu.Prethodni primer pokazuje da se nad istom grupom podataka moeistovremeno izvriti sortiranje i po rastuem i po opadajuem nizu razliitihkolona. Kolona Prodaja je ureena po opadajuem, a kolona datum porastuem redosledu vrednosti.

Kao to se moe primetiti, prozor za podeavanje viekriterijumskogsortiranja sadri jo i dugme Options...(Slika 45a). Nakon pritiska na todugme otvara se prozor zvan Sort Options za podeavanje posebnih opcijasortiranja.

Slika 46: Dodatne opcije za sortiranje

Pored standardnih opcija za sortiranje, Excel ima mogunost sortiranjaprema korisniki definisanim kriterijumima. To su zapravo korisniki

definisane liste, a redosled sortiranja je odreen mestom stavke u listi.

54


66/186

Oigledna primena ovakvog naprednog oblika sortiranja je u sluajevimatekstualnog zapisa dana u nedelji, ili meseca u godini.

55


67/186

56


68/186

3. Radni list

Radna knjiga (workbook) se sastoji iz radnih listova (worksheet). Radnimlistovima se moe manipulisati kao sa bilo kojom drugom grupom podatakau aplikacijama za tabelarna izraunavanja.

3.1. Rukovanje radnim listovima

Rukovanje radnim listom obuhvata akcije dodavanja, uklanjanja,preimenovanja, premetanja i kopiranja.

3.1.1. Dodavanje novog radnog lista

Postoji vie naian za dodavanje novog radnog lista. Uobiajen nain jepreko menija (Slika 47). Izborom opcije Worksheetu menijuInsert, dodajese novi radni list koji e se nai ispred (zapravo levo) trenutno selektovanogi njegova radna povrina je odmah spremna za korisniki unos.

Slika 47: Dodavanje ranog lista pomou menija

57


69/186

Drugin nain je da se kursor miem pozicionira iznad jeziaka radnog lista, azatim pritisne levi taster mia, pri emu se pojavljujepopupmeni. Izboromopcije Insert, otvara se novi prozor (Slika 48), u kome se za umetanje

radnog lista bira opcija Worksheet.

Slika 48: Prozor za dodavanje objekata

3.1.2. Menjanje naziva radnog lista

Promena naziva radnog lista vri se pozicioniranjem kursora iznad jezikaradnog lista, a zatim pritisne levi taster mia, pri emu se pojavljuje popupmeni. Izborom opcije Rename dozvoljava se promena imena na jezikuradnog lista. Jednostvniji nain je da se izvri dupli klik levim tasterom miana jeziak radnog lista, nakon ega naziv lista postaje dostupan za

editovanje.

3.1.3. Uklanjanje radnog lista

Uklanjanje radnog lista vri se izborom radnog lista za uklanjanje, zatimopcije Delete sheet umeniju Edit. Drugi nain je pozicioniranjem kursoraiznad jezika radnog lista, a zatim pritisne desni taster mia, pri emu se

pojavljujepopupmeni. Izborom opcijeDeleteuklanja se izabrani radni list.

58


70/186

3.1.4. Kopiranje radnog lista u radnoj knjizi i izmeuotvorenih radnih knjiga

Kopiranje radnog vri se izborom radnog lista, zatim se pritisne i dri levitaster mia i dugme Ctrl, pri emu se izgled kursora menaj u . Kada sekursorom doe na eljeno mesto kopiranja, otpusti se levi taster mia idugme Ctrl. Na tom mestu e se pojaviti jeziak sa nazivom kopiranogradnog lista i numerom kopije, npr: sheet 1 (2).

Da bi se izvrilo kopiranje radog lista u drugu radnu knjigu, potrebno je daista bude otvorena. Nakon toga se pritisne desni taster mia na jeziak listakoji elimo da kopiramo, pri emu se pojavljuje popupmeni. Na meniju se

bira opcija Move or Copy.

Slika 49: Kopiranje radnog lista u drugu radnu knjigu

Otvara se novi prozor za dijalog (Slika 49) koji omoguava izbror radneknjige u koju se kopira (padajua lista To book) i mesta u knjizi na koje seradni list kopira (lista Before sheet). Da bi se napravila kopija ne sme sezaboraviti potvrda opcije Create copy. U suporotnom, doi e do gubljenjaradnog lista iz izvorine radne knjige.

59


71/186

3.1.5. Premetanje radnog lista u radnoj knjizi i izmeuotvorenih radnih knjiga

Premetanje radnog lista u istoj radnoj knjizi praktino predtavlja promenuredosleda radnih listova. Najpre se selektuje radni list kome se eli promenitiredosled, iznad jezika lista, pritisne se i dri levi taster mia. Tada se izgledkursora menja u .Izvri se prevlaenje selektovanog radnog lista na novomesto, pri emu mala strelica iznad naziva radnog lista pokazuje njegovonovo mesto. Otpusti se levi taster mia i radni list e biti postavljen na novomesto.

Premetanje radnog lista izmeu otvorenih radnih knjiga je identino kao i

kopiranje s tim da se ne potvruje opcija Create copy(Slika 48).

60


72/186

4. Formule i funkcije

Najveu snagu aplikacija za tabelarna izraunavanja predstavljajednostavnost primene mnogobrojnih ugraenih i korisniki definisanihformula i funkcija na podatke u radnim knjigama. Pri korienju istih

potrebno je znati nekoliko pravila u njihovom pisanju i primeni: Pri runom unosu formula, obavezan je prefiks =, bilo da se unos vri

u liniju formula, ili direktno u eliju, u raunskim operacijama u formulama se koriste iskljuivo adrese

polja i/ili brojevi, Excel prepoznaje 6 osnovnih operatora: +(sabiranje), -(oduzimanje),

* (mnoenje), / (deljenje), ^ (stepenovanje) i % (izraunavanjeprocenta),

Excel izvodi matematike operacije uobiajenim matematikimredosledom: prvo izvrava operacije vieg reda, pa onda nieg reda(prvo mnoenje ili deljenje, pa onda sabiranje i oduzimanje),

dodavanjem zagrada moe se odrediti redosled izvravanja raunskihoperacija, pri emu treba voditi rauna da broj levih i desnih zagradauvek bude isti,

kada se unosi formula u eliju, njen matematiki zapis e se pojaviti iu liniji za formule i u aktivnom polju,

posle unoenja formule rezultat njene primene e se pojaviti uaktivnoj eliji, a matematiki zapis u liniji za formule,

korienjem adresa elija u matematikim operacijama, postie se daizmenom vrednosti Excel automatski izraunava po zadatoj formulivrednost u rezultantnom polju.

4.1. Aritmetike formule

Kao kod veine aplikacija za numerika izraunavanja, redosled izvravanjaraunskih operacija je sledei:

zagrade sve raunske operacije se izvravaju prvo u zagradama, negacija negativni predznak broja (npr. 7) prethodi svim ostalim

operacijama, negativni broj se koristi za dalje raunanje, procenat je sledei za izraunavanje (npr. 15%), tako da se

vrednost 0.15 koristi za dalje raunanje,

61


73/186

stepenovanje se izraunava kao sledea operacija (npr. 10^2 znaideset na kvadrat) i dalje koristi za raunanje,

mnoenje izvodi se posle raunskih operacija u zagradi i pre svih

ostalih operacija izvan zagrade, deljenje izvodi se posle mnoenja, a po vanosti je jednako

mnoenju, sabiranje izvrava se posle deljenja, oduzimanje izvrava se odmah posle sabiranja, a po vanosti je

jednako sabiranju.

4.1.1. Generisanje formule korienjem reference na eliju iaritmetikog operatora

Iako postoje velike mogunosti za tabelarna izraunavanja, ne sme sezaboraviti injenica da Excel nije namenjen za pisanje sloenih aritmetikihizraza. Preglednost koju nudi linija formua je ograniena, i za obimnijaizraunavanja, preporuuje se dekomponovanje sloenih izraza na manjeceline i razbijanje meurezultata na vie elija. Na taj nain je znatno lakekontrolisanje greke, a poto se formula testira, vrlo lako se same konaan

rezultat na reprezentativnom radnom listu (eliji).

a) Generisanje formule b) Rezultat formule

Slika 50: Rad sa formulama

62


74/186

Generisanje formule (Slika 50a) zapoinje selekcijom elije u kojoj treba dase prikae rezultat formule. Unos formule, kao to je ve reeno, obaveznozapoinje znakom =. Reference na elije mogu se unositi preko tastature

(oitane vrednosti iz okvira radnog lista), ili levim klikom mia na elijukada treba da se unese u izraz. Da bi se obezbedila bolja preglednost ikontrola tanosti unosa, Excel koristi bojenje uneenih referenci i ivica elijaistom bojom. Kako bi se izbegle greke, preporuka je da se koriste zagradeza definisanje redosleda raunskih operacija. Nakon unosa formule kao

potvrda pritiska se tasterEnter. Tada se u eliji moe videti rezultat obrade,a sadraj formule je prikazan u liniji formula (Slika 50b).

4.1.2. Prepoznavanje i shvatanje standardnih poruka ogreci vezanih za korienje formula

Karakterisine poruke o greci kod korienja formula su: Niz znakova ##.... irina kolone je nedovoljna za prikaz brojne

vrednosti (videti sekciju 4.2.5.3, slika 36); #REF pogrena referenca; u formuli je navedena elija koja ne

postoji (najee kada se referencira elija iz drugog radnog lista

(radne knjige) koji je u meuvremenu uklonjen; #VALUE! pogrean tip podatka u eliji; na primer u eliji je

tekstualni tip, a podatak se koristi u numerikim kalkulacijama; #NAME u formulu je uneen izraz koji ne moe da se protumai

(interprtira) od strane aplikacije; #NUM! u kalkulaciji se dobijaju brojevi van opsega raunanja

aplikacije; pogrene vrednosti podataka; #NULL! u kalkulacijama nad opsezima elija neke elije nemaju

deinisane vrednosti; #N/A u kalkulacijama nema poklapanja veliine nizova nad kojima

se vri obrada i broja iteracija; referenciranje na neku funkciju kojanije dostupna u posatranom momentu; referenciranje na vrednost

polja u toku izraunavanja u kome jo nema uneenog podatka; #DIV/0! greka deljenja nulom.

63


75/186

4.2. Referenciranje elija

Referenciranje elije u formulama i funkcijama ostvaruje se zapisom naziva

njene kolone i reda (slovo/a i broj). U starijim verzijama programa zatabelarna izraunavanja, bilo je moguno jedino runo unoenje referenci,meutim novije verzije omoguavaju da se referenca unosi jednostavnimlevim klikom mia na eliju.

4.2.1. Razumevanje i korienje relativnih, meovitih iapsolutnih referenci elija u formulama

Postoje rezliiti naini referneciranja elija. Podrazumevajui nainreferenciranja u Excel-u je relativno referenciranje. To znai da svaka elijama adresu u odnosu na radni list u kome se nalazi. Tako da u radnoj knjiziima isto relativno adresiranih elija koliko i radnih listova u njoj (npr. svakiradni list ima eliju sa referencom A1). Ovakva referenci omoguavaimplementaciju automatike pri kopiranju formula i funkcija (Slika 51).

Slika 51: Problem relativnih referenci

64


76/186

Postoje situacije kada elimo da izbegnemo korienje relativnih referenci. Udonjem primeru (Slika 52), relativno referenciranje odvodi do greke.

Kopiranje formule iz elije B7 u eliju C7, dovodi do pogrenog rezultata(prodajne cene za konektor J45) jer se u kalkulaciju ne ukljuuju ni rabat nimara. Relativno referneciranje je unelo reference na pogrene elije uformuli.

Slika 52: Problem relativnih referenci

Da bi se izbegle ovakve greke, koristi se apsolutno referenciranje.

Apsolutna referenca se prepoznaje dolarskim znakom ($) kao njenimprefiksom. Ako formulu u eliji B7 promenimo u =C5+(B7C5*$B$2)-($B$1*C5), a zatim kopiramo eliju B7 u C7, dobijamo ishod kao to je

predstavljen na sledeoj slici (Slika 53).

65


77/186

Slika 53: Primena apsolutnih adresa

Kao to se vidi, pri kopiranju su zadrane vrednosti apsolutnih referenci,promenile su se samo relativne adrese i rezultat formule je taan. Gornji

primer isto tako pokazuje da se relativne i apsolutne adrese mogukombinovati.

4.3. Rad sa funkcijama

U aplikacijama za tabelarna najee postoji veliki broj ugraenih funkcijakoje se mogu ugraivati korisniki definisane formule. Na taj nain se

poveava brzina (produktivnost) u izradi kalkulacija. Ugraenim funkcijama

se pristupa uz pomo dugmeta fx koja se nalazi u liniji formula (Slika 54).

Slika 54: Dugme za aktiviranje funkcija na liniji formula

66


78/186

Drugi nain za pristupanje ugraenim funkcijama je preko menija Insert,izborom opcije Functions, pri emu se otvara novi prozor za izbor funkcije(Slika 55). Generisana formula se odnosi na eliju koja je selektovana

neposredno pre generisanja formule.

Slika 55: Prozor za izbor funkcije

Kao to se moe videti na prethodnij slici, funkcije su klasifikovane pokategorijama. Jedna od kategorija su Najee koriene funkcije (Most

Recently Used).Pored podrazumevajuih, u ovu kategoriju dospevaju tokomvremena, i funkcije koje je individualni korisnik najee korisitio u radu

aplikacijom. Izborom eljene funkcije i potvrdom na OK dugme otvara senovi prozor za unos (izbor) argumenata (parametara, odnosno ulaznihpodataka) funkcije. U sluaju da ne moemo da pronaemo funkcijuizborom iz ponuenih opcija, ovaj prozor poseduje funkcionalnost

pretraivanja na osnovu slinosti naziva, ili opisa eljene funkcije.

67


79/186

4.3.1. Generisanje formule korienjemSUM, AVG, MIN,MAXi COUNTfunkcija

U narednim sekcijama bie objanjeno upotreba najee korienihfunkcija.

FunkcijaSUM

FunkcijaSUMsabira vrednosti u selektovanim elijama. Sintaksa ovefunkcije je sledea:

=SUM(skup vrednosti koje se sabiraju)

FunkcijaSUMsadi proizvoljan broj argumenata. Argumenti mogu bitirazliiti i to:

niz pojedinanih elija reference elija su nabrojene i odvojenezarezom, ili takom i zarzom npr::

=SUM(A1, D3, G6), ili =SUM(A1; D3; G6)

to je ekvivalentno izrazuA1+D3+G6;

opseg elija kao argumenti prosleuju se reference poetka i kraja

opsega elija, a meusobno su razdvojene dvotakom, npr.:=SUM(D3:D7)

to je ekvivalentno izrazuD3+D4+D5+ D6+D7;

kombinacija prethodna dva pojedinane elije, i/ili opsezi odvojenizarezima

=SUM(A1, D3:D75, G6)

to je ekvivalentno izrazuA1+ D3+D4+D5+D6+D7+G6.Da bi se izbegle sintaksne greke kod unosa argumenata funkcije, aplikacijanudi pogodnost selekcije vrednosti korienjem mia, bez korienjatastature.

Nakon izbora funkcije u prozoru funkcija (Slika 55), pojavljuje se prozor zaunos argumenata. Izgled ovog prozora je stadardan za sve ugraene funkcije(Slika 56).

68


80/186

Slika 56: Prozor za unos argumenata funkcija

Prozor za unos argumenata nije modalan, to znai da, iako je otvoren, moese vriti selekcija miem na radnim listovima. Odabrane elije, opsezi elija,ili njihove kombinacije pojavljivae automatski nakon selekcije u poljima

zvanimNuber x(pri emu je x = 1, 2, ...). Postupak zapoinje levim klikommiem na prvo polje za unos argumenta u prozoru za unos argumenata.Zatim se na radnom listu izvri selekcija elije/opsega elija. Referenceselekcije se odmah pojavljuju u selektovanom polju za unos argumenta.Potom se levim klikom mia postupak ponavlja u sledeem polju za unosargumenta. Maksimalno se moe uneti 30 argumenata na ovaj nain. Jo utoku unosa u prozoru se pojavljuju meurezultati, koji olakavaju kontroluargumenata. Na kraju se vri potvrda dugmetom OK. Rezultat formule se

pojavljuje u eliji odabranoj za unos formule.

69


81/186

Slika 57: Primer korienja funkcijeSUM

Na prethodnij slici (Slika 57) prikazan je primer korienja funkcije SUM.Kao argumenti, prosleeni su prihodi od razliitih vrsta osiguranja(Imovinsko, ivotno,...) po regionima (Vojvodina, umadija,...). Najpre jeselektovano polje u koji se unosi prvi argument (Number1). Zatim se miemselektuju vrednosti zarade od pojedinih vrsta osiguranja u regionu Vojvodina(D4:D8). Za polje Number2, na isti nain se selektuju zarade u regionuumadija (E4:E8). Postupak se ponavlja i za sve ostale regione. Poto seunesu svi argumenti, unos se potvruje na dugme OK i u eliji H10, se

pojavljuje rezultat formule. Potpuni generisan izraz moe se vodeti u linijiformula.

70


82/186

FunkcijaAVG

Funkcija AVG rauna aritmetiku sredinu vrednosti koje su date kao

argument funkcije. Sintaksa ove funkcije je sledea:=AVG(skup vrednosti iji se prosek trai)

Kao kod prethodne funkcije, broj argumenata je proizvoljan i mogu bitipojedinane vrednosti, opsezi vrednosti ili kombinacija prethodna dva.

Slika 58: Primer korienja funkcijeAVG

Na prethodnij slici (Slika 58) prikazan je primer korienja funkcije AVG.Kao argument, prosleen je opseg elija koje sadre prihode od imovinskogosiguranjapo regionima (C4:H4). Najpre je selektovano polje u koji se unosi

prvi argument (Number1). Zatim se miem selektuju elije C4:H4. Poto suuneti argumenti, unos se potvruje na dugme OKi u eliji I4, se pojavljujerezultat formule. Potpuni generisan izraz moe se vodeti u liniji formula.

71


83/186

Funkcija MIN

Funkcija MIN pronalazi minimalnu vrednost u selektovanim elijama.

Sintaksa ove funkcije je sledea:=MIN(skup vrednosti koje se ispituju)

Kao kod prethodnih funkcija, broj argumenata je proizvoljan i mogu bitipojedinane vrednosti, opsezi vrednosti ili kombinacija prethodna dva.

Slika 59: Primer korienja funkcijeMIN

Na prethodnij slici (Slika 59) prikazan je primer korienja funkcije MIN.Kao argument, prosleen je opseg elija koji se koristi u kalkulaciji. Najpre

je selektovano polje u koji se unosi prvi argument (Number1). Zatim semiem selektuju elije C4:H8. Poto su uneti argumenti, unos se potvrujena dugme OK i u eliji C11, se pojavljuje rezultat formule. Potpunigenerisan izraz moe se vodeti u liniji formula.

72


84/186

Funkcija MAX

Funkcija MAX pronalazi maksimalnu vrednost u selektovanim elijama.Sintaksa ove funkcije je sledea:

=MAX(skup vrednosti koje se ispituju)

Kao kod prethodnih funkcija, broj argumenata je proizvoljan i mogu bitipojedinane vrednosti, opsezi vrednosti ili kombinacija prethodna dva.

Na narednoj slici (Slika 60) prikazan je primer korienja funkcije MAX.Kao argument, prosleen je opseg elija koji se koristi u kalkulaciji. Najpre

je selektovano polje u koji se unosi prvi argument (Number1). Zatim semiem selektuju elije C4:H8. Poto su uneti argumenti, unos se potvruje

na dugme OK i u eliji C12, se pojavljuje rezultat formule. Potpunigenerisan izraz moe se vodeti u liniji formula.

Slika 60: Primer korienja funkcijeMAX

73


85/186

Funkcija COUNT

Funkcija COUNT broji sve podatke u selektovanim elijama. Sintaksa ove

funkcije je sledea:=COUNT(skup vrednosti koje se broje)

Kao kod p

Documents

Modul 4 - Tabelarne Kalkulacije