MOGUĆNOSTI PRIMENE MULTIMEDIJA I HIPERMEDIJA U NASTAVI MATERNJEG JEZIKA

magister, Daniela Andonovska – Trajkovska, asistent Pedagoški fakultet u Bitolju (R. Makedonija)

1. UVOD Savremena nastava stalno akcentira ulogu i značaj učenika kao subjekat koji nosi odgovornost

za svoje ponašanje u odnosu na procese sticanja znanja. Konstuktivizam u pedagogiji, isticanje važnosti kritičkog i kreativnog mišljenja kao i razvoj informatičke tehnologije govore nam o neophodnost redizajniranja kurikuluma u odnosu na vaspitno-obrazovne ciljeve i zadatke. Sve to ističe potrebu o menjanja načina rada, načina organiziranja nastave, načine pogleda na svet. Informatička tehnologija nudi različite mogućnosti koji se odnose na sticanje znanja, vežbanje, vežbanje sposobnosti kritičkog i kreativnog mišljenja kao i socijalnu interakciju faktora u nastavi. Multimedija i hipermedija kao forma organizacije informacija, način prezentacije, način organizacije programirane nastave, sredstvo za učenje ili podsticanje mislovne aktivnosti, sredstvo koje postavlja učenika u aktivnu poziciju može se vrlo uspešno integrirati u nastavi maternjeg jezika u osnovnoj školi. Nastava maternjeg jezika uključuje u sebe književnost, jezik, izražavanje i tvorenje, medijumska kultura i početno čitanje i pisanje. Tako mogu se postaviti sledeća pitanja: Koje su mogućnosti a koje ograničenja kada je reč o primenu multimedija i hipermedija u nastavi jezika? Kroz koje oblike rada mogu da se integriraju? Koja e uloga učenika, a koja – nastavnika kada učenje ili doživljavanje, mišljenje se organizira uz pomoć multimedija i hipermedija?

2. ŠTA JE TO MULTIMEDIJA, A ŠTA HIPERMEDIJA? Multimedija predstavlja zbir t. j upotreba više medija u načinu predstavljanja informacije ili

poruke. To znači da informacija može biti predstavljena tekstom, ali istovremeno i audio komponentama, slikom, animacijom, video materijalom i tako dalje. S upotrebom više nosilaca informacije ili više načina saopštavanja dolazimo do situaciji u kojoj neživu materiju pretvorimo u živu, tako da objekti govore, kreču se, demonstriraju, obogaćuju tekst koji je predstavljen pisanim rečima. Multimedija prestavlja jednu organizaciju informacija u kojoj se opaža jedna linearna struktura, linearno kretanje s jedne do druge informacije, svakako predstavljene uz pomoć više medija.

Ako imamo razgranatu strukturu, tj. s jedne informacije idemo do drugu i opet se vraćamo nazad; ili skrenemo s puta samo da bi ostvarili kontakt s nekom drugom organizaciju podataka i informacije koje se međusobno uslovljavaju i opet se vraćamo na onaj put s kojem smo počeli našu potragu po znanje onda je reč o hipermediju. U hipermedija imamo linkove, t. j informacije povezujemo na takav način da bi ostvarili komunikaciju s nekim drugim tekstom i opet da se vratimo na stari ili da produžimo naš put nadalje, ali ne kreči se linearno jednim putem nego više puteva.

3. ZNAČAJ MULTIMEDIJA I HIPERMEDIJA U NASTAVI MATERNJEG JEZIKA Multimedija i hipermedija u nastavi imaju šire značenje. Generalno, hipermedija omogućuje

samostalno sticanje znanja zato što učenik ima kontrolu nad informacije ili događaje. 1 Hipermedija pomaže u organizaciju kooperativnog učenja. 2 Uz pomoć hipermedija može se organizirati takvu edukativnu sredinu u kojoj učenik je u centru aktivnosti, on je subjekat u nastavi. Tako se daje podršku konstruktivističkom pristupu. 3 Isto tako, hipermedija uz pomoć vizuelne i auditivne komponente omogućuje svaki učenik da se nađe u procesu sticanja znanja, tj. materijal koji se prezentira ili se uči odgovara različitim stilovima učenja. 4

Ako multimedija i hipermedija su kreirani na način na koji se ostvaruju ciljevi i zadaci savremenog koncepta nastave, tj. poštuju konstruktivistički pristup u organizaciju nastave tako da od učenika se traži da bude aktivan subjekat koji deluje, preduzima inicijativu kao rezultat kritičkog mišljenja onda oni se mogu vrlo brzo, efektivno i efikasno uklopiti u tog savremenog koncepta vaspitanja i obrazovanja. Znači sve zavisi od načina kreiranja tog softvera, načina povezivanja tehnologije i ciljevi obrazovanja. Ali isto tako nam je vrlo dobro poznato da sve što izlazi u prodaju ne

1 Milheim W. (1988) Learner control options as an effective strategy. Instructional Delivery Systems, September/October. 2 Johnson, R. & Johnson, D. (1986) Computer assisted cooperative learning, Educational Technology, 26, (1) 12 18 3 Papert, S. (1993) The Children's Machine. New York: Basic Books 4 Spoehr, K. T. (1992) Using hypermedia to clarify conceptual structures: illustrations from history and literature. Paper presented at the annual meeting of the American Educational Research Association, San Francisco, CA.

može se bezuslovno primenjivati u nastavi bez postavljanja pitanja koji se odnose na stepen njihove primenljivosti u odnosu načina organizacije nastavnog rada uz pomoć multimedija i hipermedija kao i sadržaje koje oni obuhvataju. Tako ako se podvrgnu kritičkoj analizi, multimedijski i hipermedijski softver koji se može naći u tržištima, posebno na neki strani jezik ne stalno zadovoljava kriterijume koji se postavljaju kada je reč o primenu određenog nastavnog ili edukativnog sredstva ili alatku uz kojoj se uči.

Kada govorimo o značaj multimedija i hipermedija u nastavi maternjeg jezika nužno je spomenuti jedno istraživanje koje su preduzeli Carla Meskill i Karen Swan5. Oni su hteli saznati ulogu multimedija ili multimedijski softver koji se upotrebljava u nastavi ili koji je namenjen tome svrhu u nastavu književnosti koja traži od učenika da bude aktivan subjekat u nastavi kroz različite forme izražavanja doživljenog ili kroz procesa konstruiranje značenja iz teksta koji je predmet diskusije. Oni su ustanovili da multimedijski ili hipermedijski softver koji odgovara ovoj nameni treba da ima:

• transparentna navigacija, t. j i učitelj i učenik znaju koji je put kojim mogu da se kreću; • intertekstualnost, tj. da obezbeđuju mogućnosti za učenike da mogu da prave povezivanja

teksta sa drugim tekstovima kada je momenat da se konstruira značenje iz onoga što se doživljava;

• mogućnost diskusije ili razmene iskustava između učenika ili učitelja (uključujući i pismenu komunikaciju);

• mogućnost za izražavanje doživljenog kroz softversku podršku za kreiranje tekst, slike, animacije itd. ;

• mogućnosti povezivanja pročitanog i sopstvenog iskustva; • mogućnost korišćenja vizuelnog jezika; • pristup multiple perspektive, tj. informacija ili tekst da se može razmatrati sa različitim

perspektivama; • da stimulira dijalog; • da promoviše kreiranje produkata učenika; • da aktivira predznanje učenika; • da nudi pristup do kritičke analize tvorevine autora teksta ili linkovi koji povezuju tekst sa

drugim radom istog autora. Zaključili su da softver koji im je na raspolaganju ne zadovoljava sve kriterijume, ali ipak da

može uz pomoć veštine i sposobnosti kreativnog učitelja vrlo uspešno da se integriše u nastavu književnosti.

Znači odgovori na pitanja povezani sa tom dali jedan softver se može primenjivati u nastavi maternjeg jezika mogu se naći kao rezultat kritičke analize tog softvera. Izbor multimedijskog i hipermedijskog softvera koji se može integrirati u književnosti, jezika, početnog čitanja i pisanja itd. zavisi iz vaspitno - obrazovnih ciljeva i zadatke koje se postavljaju u okviru svakog programskog područja.

4. KREIRANJE MULTIMEDIJA I HIPERMEDIJA Multimedija i hipermedija kao nastavna sredstva mogu se naći u tržištima, ali u glavno na neki

strani jezik, engleski na primer. Tako, često postoje multi i hipermedijski softver za sticanje znanja početnog čitanja i pisanja, tako da uz njihova pomoć učenici uče alfabet, auditivno i vizuelno identificiraju slova., čitaju, pišu, kroz neke igrovne aktivnosti koji obično imaju natprevarujući karakter oni vežbaju svoje jezičke sposobnosti, crtaju, boje, pjevaju pjesme povezane sa jezičkim terminima itd. Ovo znači da kroz integrirane aktivnosti koji obuhvataju vizuelnu, ali i auditivnu komponentu učenici stupaju u interakcijski odnos sa kompjuterom, tj. sa softverom. Podstiču se na akciju ili reakciju, oni imaju kontrolu nad redosled kontaktiranja informacija (između više opcija biraju jednu) ili način primene (onda kada tvore tekst ili daju odgovor na neko pitanje: biraju odgovor iz više ponuđenih opcija ili zapisuju). 6

Iz prethodne kritičke analize može se reči da svaki softver ne zadovoljava uvek postavljene ciljeve i zadatke nastave ili jednu konkretnu nastavnu jedinicu. Tako, javlja se potrebu za aktivno 5 Meskill, Carla & Swan, Karen (1995). Roles for Multimedia in the Response-Based Literature Classroom, National Research Center on Literature Teaching and Learning, Albany, NY, office of educational Research and Improvement, Washington, DC; 6 Primeri za takvog softvera: Garfield; it's all about vocabulary and spelling, second grade, ages 6-7, M2K KIDS, MULTIMEDIA 2000, INC, ESP International Ltd, PAWS, 2004; Mike Teaches English, Smarty Pants Publishing, Transparent Language Inc., Australian Multimedia Enterprise ltd., UniVbe SciTech Software Inc., Sound Operating System HMI Inc., 1997;

uključenje nastavnika u procesu izrade multimedijskog i hipermedijskog softvera. U skoro vreme nastavnici se uključuju u najrazličitije obuke koje se odnose na primenu kompjutera u nastavi. Među ostale aktivnosti ili sadržaje koje se obrađuju na takvim obukama govori se i o načini izrade prezentacije koje se mogu upotrebiti za nastavne svrhe. Tako možemo da pretpostavimo da naš nastavnički kadar uz stručnu pomoć može aktivno da se uključi u procesu izrade multimedijskog i hipermedijskog softvera namenjenog učenicima s kojim rade.

Postoje najrazličitiji tipovi softvera koji omogućuju kreiranje multimedija i hipermedija kao način pretstavljanja podataka, ali najeksploatisaniji softver koji se kod nas koristi je Power Point na Microsoft Office. Ovaj softver ima mogućnosti za stavljanje najrazličitije linkove: jedan slajd se može povezivati s drugim udaljenijim slajdovima (primer slajd broj 3 sa slajdom broj 53), s tekstom izrađen u Word, s neki Excel dokument, HTML tekst, s neku fotografiju, kreacija učenika u nekom grafičkom programu itd. Na slajdove se može pisati, unositi tabele, grafikone, stavljati (ne) animirane objekte, dodavati zvuk ili neku audio komponentu, podsticati učenika na interakciju uz pomoć alatke za pisanje ili buttons za navigaciju kroz prezentaciju. Jednim rečju, Power Point ima višekratne mogućnosti za izradu multimedijskog i hipermedijskog softvera za potrebe nastave maternjeg jezika.

Učenici, isto tako se mogu uključiti u procesu izrade multimedija i hipermedija. To se može organizirati ako kod učenika prethodno razvijamo osnovnu informatičku pismenost. Oni mogu da projektiraju svoje misli, ideje kroz izradu multimedija ili hipermedija. Mogu da prezentiraju svoj pogled sveta ili svoj način shvatanja o određenom književnom tekstu koji je predmet diskusije. Na ovaj način oni postaju tvorci, kreatori. Smatramo da na ovaj način dolazi do podizanje stepena motivacije za rad kod učenika. Oni na taj način preuzimaju odgovornost za svoj proces učenja kroz odgovornost za način prezentacije.

5. MULTIMEDIJA I HIPERMEDIJA U NASTAVI MATERNJEG JEZIKA (OBLICI RADA) Multimedija i hipermedija u nastavu maternjeg jezika se mogu upotrebiti na najrazličitije

načine u zavisnosti vaspitnih i obrazovnih ciljeva. Bertram C. Bruce i James A. Levin7 ističe važnost principa koji još Dewey je potencirao. Sada Bruce i Levin ih kombiniraju i prikazuju kao mogućnost primene tehnologija u nastavi maternjeg jezika. Ti principi govore da se medija može koristiti za:

1. Komunikaciju. Ova komunikacija se odnosi na komunikaciju koja se odvija u razredu između faktora nastave (u ovom slučaju: učenik, nastavnik, didaktički materijal ili medija).

2. Izražavanje preko upotrebe hipermedija i na taj način kombinirati tekst, video, sliku, animaciju, muziku...

3. Ispitivanje. Opet upotrebom multimedija i hipermedija može se istraživati, dolaziti u dodir s novim informacijama značajni o našem predmetu ili problemu ispitivanja.

4. Konstrukciju tako što učenicima se omogućuje stvaranje tekstova, animacije, grafikone, slike itd. Primena multimedija i hipermedija ili način izrade isto tako zavise iz organizaciju nastave,

konkretnije iz oblika nastavnog rada koji se primenjuju. Tako multimedijski i hipermedijski softver se može izraditi i koristiti uz primenu frontalnog oblika nastavnog rada kada nastavnik komunicira sa celi razred istovremeno, t. j učenici komuniciraju s nastavnikom ili jedni s drugima na nivou celog razreda. U ovome slučaju prezentacija ili način navigacije vodi sam nastavnik. On uz pomoć svoje učenike kreće se niz prezentaciju i trasira put koji omogućuje ostvarivanje prethodno postavljenih ciljeva. Nastavnik može da bira ponuđene opcije mesto svojih učenika (učenik savetuje nastavnika pri tome), ako prezentacija dozvoljava ili nastavnik sam (umesto da traži savet učenika) ide s jedno na drugo mesto u okviru prezentacije.

Ako se primenjuje grupni rad, onda prezentacija se mora prilagoditi takvom pristupu, tako što dozvoljava da se organizira grupni rad i zatim toga (može da se organizira diskusija na nivou grupe ili kreacija produkata) predstavnik grupe da upiše tačne odgovore ili da izabere jedna iz više ponuđenih opcija. Ako se radi grupno mora prethodno da se organizira sam prostor tako da se odgovori na osnovnim zahtevima grupnog rada.

• Tandemski oblik rada zahteva multimedijski ili hipermedijski softver koji motivira dijalog između učenike koje rade u paru. Taj dijalog može da bude onda kad se pravi sadržinska

7 Bruce, Bertram C.; Levin, James A.. Roles for New Technologies in Language Arts: Inquiry, Communication, Construction, and Expression, in J. Flood, D. Lapp, J. R. Squire,& J. R. Jensen (Eds.) (2003), Handbook of research on teaching the English language arts, 2nd edition (pp. 649-657). Mahwah, NJ: Lawrence Erlbaum Associates.

analiza teksta, kada se podstiče kritičko mišljenje, kada se traži odgovor na pitanje koji zahteva prethodno zajedničko istraživanje ili razmena iskustava, mišljenja itd.

• Individualni oblik rada podrazumeva multimedija ili hipermedija koji učenika Podstiču na individualni rad, samostalno mišljenje, samostalno kretanje kroz prezentaciju, samostalnost u procesu izbiranja između ponuđenih opcija itd.

Sve ovo ne znači da se oblici rada ne mogu kombinirati. I to ne samo što može nego i se preporučuje da se primeni multimedija ili hipermedija koja zahteva kombiniranje oblike nastavnog rada. Sve sa ciljem da motiviramo samostalni rad učenika, diskusija na nivo celog razreda tako što će se obezbediti visok stepen interakcije između faktora nastave, kooperativno/kolaborativno učenje kroz korišćenje grupni/tandemski oblik nastavnog rada. Kroz ovih aktivnosti učenik postavljamo u poziciji da bude aktivan kroz procese sticanja znanja i sposobnosti.

5.1 MULTIMEDIJA I HIPERMEDIJA U NASTAVU KNJIŽEVNOSTI

Nastava književnosti obuhvata niza aktivnosti koji se odnose na doživljavanje i izražavanje doživljenog u interakciju s nekog književnog teksta. Tako u nastavi maternjeg jezika u osnovnoj školi reč je o analiziranje neki roman, pripovetka, lirska ili epska pesma, dramski tekst itd. Zahtevi konstruktivističkog pristupa nalaganju da takva analiza dobije atribut kritička, tako da učenici budu aktivno uključeni u procesu kreiranja značenja nekog teksta ili razmatranja različite perspektive događaja. To znači da softver koji bi se mogao koristiti u nastavu treba da poštuje ove zahteve. Kako možemo multimediju i hipermediju uključiti u procesu analize književnog dela?

Idemo korak za korak. Pokazaćemo samo jedan model integracije takvog softvera. Metodički pristup književnog teksta uz pomoć multimedija i hipermedija može da izgleda ovako:

1. Motivacija. Na prvome slajdu prezentacije se nalaze slike, animirane objekte ili tekst (ključne reči ili kraći tekst), muziku, glas/ove itd. Povezuje se razgovor o onome što se čuje, vidi. Učenici se pozivaju na svoje prethodno iskustvo ili znanje u vezi pojmovima s kojima dolaze u dodir.

2. Doživljavanje. Sledi prezentacija teksta (vizuelno i auditivno). Učenici slušaju i vide tekst. Po nekoliko sekundi psihološke pauze:

3. Izražavanje doživljenog. Nastavnik može da postavlja pitanja povezane sa sadržajem teksta (ako prezentacija ide uz korišćenje frontalni oblik nastavnog rada) ili pitanja se mogu postaviti uz pomoć prezentacije, tako da se motivira dijalog između učenika (ako se primenjuje tandemski oblik rada) ili da se motivira proces mišljenja (ako imamo individualni oblik rada). Kao naredna aktivnost mogu se prezentirati neki grafički organizatori misli, ideje učenika, doživljaja povezane sa tekstom, tako što učenik/ učenici se Podstiču na organiziranje svojih misli i doživljaja tako što ih zapisuju na prezentaciju ili u notesima (u zavisnosti od oblika nastavnog rada). Mogu se motivirati na aktivnosti vezane s stvaralaštvom na temu ili motivu vezene za pročitani tekst.

4. Kritičku analizu. U ovome deo mogu se organizirati najrazličitije aktivnosti koji daju osnovu za razvoja kritičkog mišljenja. Mogu se postavljati pitanja ili da se kreira obrazovna situacija u kojoj iz učenika se traži da razmišlja iz neke druge perspektive, da traži druge opcije, da traži odgovor na neka neodgovorena pitanja, a pri tom da postavlja hipoteze, da traži i ispituje dijalektičke odnose između pojavama, da govori iz usta likove koji se javljaju u književnom tekstu.

Na veselbata do[lesamo dvanaeset samovilikoi ja daruvale princezataso vol[ebni podaroci. Po nekoe vremetrinaesettata samovilaiako nepokaneta do[la naveselbata. Luta poraditoa, taa ja daruvalaprincezata so:

~uden darsmrtonosen dar

Samo [to ja baknalprincezata, taa se razbudila, gi otvorilao~ite i:

po~nala da pla~e se nasmevnala

U fazu doživljavanja imamo prezentaciju teksta koji može među ostalo da bude neka skazna ili

priča. Izrada multimedija/hipermedija skazna ili priča u ovoj fazi može da bude sa strane učitelja ili u fazu izražavanja doživljenog – sa strane učenika. Multimedija skazna ili priča predstavlja pripovedanje uz pomoć pisanog i/ili izgovorenog teksta (ako je snimljen neki pripovedač koji čita tekst), slike, animacije itd. Ovako učenicima se prezentiraju više aspekata jednog teksta i na taj način se odgovara na zahtevima savremene pedagogije za individualizaciju nastave u odnosu stilovima učenja učenika.

Hipermedija skazna može se koristiti u fazu kada se traži od učenike kritički da misle. Skazna ili priča se pripoveda na način na koji od učenika traži suradnju u pogledu izbora alternative koji se nude kao deo sižea. Tako sa jedne strane imamo originalnu skaznu ili priču, primer Uspavanu lepoticu za kojoj svi znamo, a s druge strane nudimo više sažetih linija, alternative i na taj način svesno unosimo promene u sižeu, svesno menjamo funkcije ili jadra priče. Tako mogu da se ponude alternativi koji daju odgovor na pitanja kao ovih: Šta ako umesto Lepotica da padne u dubok san, padne po stepenice? Šta ako princ se boji preskočiti trnje koje opkoljuje zamak, pa se okrene i ide dalje od zamka? Šta ako se Lepotica nije ubola vretenom? Šta ako Lepotica nije bila lepotica nego neka grda devojka? Šta ako? Učenicima dajemo naznake za razmišljanje, da daju pretpostavke za to šta će se zatim desiti, mogućnost da biraju alternative i zatim mogućnost da provere dali su bili u pravo ili ne. Ovime dajemo podršku kritičkog mišljenja u nastavi.

5.2 MULTIMEDIJA I HIPERMEDIJA U NASTAVU IZRAŽAVANJA I STVARANJA

Multimedija i hipermedija mogu naći primenu i u podsticanju stvaralačkih potencijala učenika. Kao što je gore spomenuto, učenici isto tako mogu biti kreatori multimedija. Može se od njih tražiti da umesto da prepričavaju priču verbalnim putem govorno, to da urade uz pomoć izrade multimedija priča na 5-6 slajdove. Na taj način oni postaju svesni za postojanje osnovnih jadra ili funkcije oko koje se organiziraju nastani u okviru jedne priče. Isto se razvija sposobnost za korišćenje jadrovitijeg izraza kada želimo saopštiti nešto. Preko izrada multimedija učenici se uče da koriste i vizuelni jezik kroz dizajn same prezentacije, zatim izbora ili traženje odgovarajuću sliku ili animaciju koja daje informaciju ili na neki način podržava pisani tekst.

Može se izraditi multimedija ili hipermedija koja preko nizu aktivnosti od učenika tražiće da stvara tekst ili jednostavno da izrazi svoje doživljaje posle pročitani tekst. Tako se omogućuju interakcijsko-komunikacijske relacije između učenika i multimedijskog ili hipermedijskog teksta. Tako opet se naglašava aktivna pozicija učenika u nastavi maternjeg jezika.

5.3 MULTIMEDIJA I HIPERMEDIJA U NASTAVU JEZIKA

Nastava jezika obuhvaća niza sadržaje i aktivnosti koje se odnose na pravilno konstruiranje rečenica, pravilna upotreba reči, interpunkcijskih znakova, sticaju se znanja o vidovima reči, vidovima rečenice itd. Znači imamo neka pravila koja se uče i primeri koji ih potkrepljuju. Tako može se birati deduktivan ili induktivan način ili metod u nastavi jezika. Kada se radi o učenike mlađeg uzrasta preporučuje se induktivni metod, a za ostale može i deduktivni. Ovi principi se moraju poštovati kada se izrađuje multimedija i hipermedija koja se može koristiti uz ovu nastavu. Programirano učenje koje pretpostavlja izradu linearne ili razgranate strukture koje konstituišu celu nastavu uz pomoću programiranog materijala može da nađe svoje mesto ovde. A multimedija i hipermedija mogu da pomognu tome što i one same na neki način, ako se organiziraju tako, predstavljaju oblik programiranog učenja. Multimedija ima linearnu, a hipermedija – razgranatu strukturu. Nastavnik može da iskoristi moći Power Point-a za tu svrhu, zato što u nastavi jezika najviše odgovara organizacija nastave po principu programiranog učenja. Znači daju se nekoliko primera, zatim sledi pravilo (induktivni pristup) ili prvo se daje pravilo, pa onda primere (deduktivni pristup), pa onda vežbe ili zadatak koji zahteva primenu tog pravila, za na kraju da se omogući učeniku da proveri svoj odgovor na isto ili na neko drugo mesto.

Tako multimedija i hipermedija se mogu koristiti kao pomoć u fazi vežbanja, ali i za provera znanja.

5.4 MULTIMEDIJA I HIPERMEDIJA U NASTAVI POČETNOG ČITANJA I PISANJA

Nastava početnog čitanja i pisanja uključuje aktivnosti koji se odnose na izučavanje slova, čitanje, pisanje slova, reči, rečenice...I ovde multimedija i hipermedija nude niza modela koje se mogu primeniti. Može da se izradi multimedija ili hipermedija priča, rečenice, reči, slova koji su pridruženi animacijama, slike, razni zvuci, muzika, video materijal...Mogu se primeniti i vežbe ili igre natprevarujućeg karaktera. Sadržaj takve igre mogu da budu aktivnosti kao: identifikaciju slova u datoj reči (izgovorena ili napisana ili i jedno i drugo), identifikaciju reči u nekoliko rečenice, provera ili vežbe za shvatanje sadržaj teksta, vežbe ili natprevare za brzo čitanje. Mogu da se organiziraju i aktivnosti koji od učenika zahtevaju da piše slova, reči ili rečenice, a ne samo da ih identifikuje u dati tekst.

5.5 MULTIMEDIJA I HIPERMEDIJA U NASTAVI MEDIUMSKE KULTURE

Upotreba multimedija i hipermedija sami po sebi pretstavljaju deo medijumske kulture. isto tako oni mogu da budu način prezentacije nekog filma (dokumentarnog, crtanog, neki kraći amaterski

snimak ili film itd.), teatarske predstave, slike, muzike itd. Znači oni mogu da budu sredstvo ili način prezentacije medijumske kulture. Osim toga multimedija i hipermedija mogu se koristiti i kao sredstvo izražavanja doživljenog posle gledanje nekog filma ili slušanje muziku, na primer. Oni se mogu koristiti i kao sredstvo provera znanja o medijumsku kulturu. Njihova primena je veoma široka. Sve zavisi od kreativnosti nastavnika, od njegovu sposobnost organiziranja nastave, sposobnost procene date situacije, sposobnost kreiranja ili izbor softvera, sposobnost vođenja učenika tokom primene multimedija i hipermedija.

6. ZAKLJUČAK Multimedija i hipermedija predstavljaju moćan način za organiziranje nastava meternjeg jezika

uz poštovanja zahteve konstruktivistički pristup u pedagogiji. Na ovaj način učenici postaju aktivni, oni su centar oko koje se organiziraju aktivnosti, učenici su motivirani, podsticani akciju i reakciju, obezbeđena je interakcija između faktora nastave.

Multimedija i hipermedija se mogu naći kao gotovo izrađen softver, ali nema izbora ako tražimo softvera na maternjem jeziku. Tako se ističe potreba da nastavnici sami kreiraju okolinu za učenje za svojih učenika preko integriranje multimedija i hipermedija u nastavi. U procesu kreiranja aktivno može da sudjeluje ili sam da kreira i učenik. Ciljevi ovakvih aktivnosti su motiviranje učenika, podsticanje na stvaralaštvo, razvoj mašte, kreativne sposobnosti, kritičko mišljenje.

Nastava maternjeg jezika može se organizirati uz pomoć multimedija i hipermedija. Pisani tekst, audio komponente, slike, video zapisi, animacije itd. kao sastavne elemente multimedija i hipermedija aktiviraju učenike u zavisnost od njihov stil učenja, tako da svaki učenik može da se nađe u ovoj edukativnoj okolini i da doprinese razvoj uslova za podizanje nivoa kvaliteta nastave.

Različita programska područja koje obuhvata nastava maternjeg jezika ostavljaju prostor za organizaciju proces učenja uz pomoć multimedija i hipermedija. Tako se razvijaju sposobnosti za slušanje, govorenje, pisanje i čitanje kod učenika kao osnovne jezičke kompetencije.

7. LITERATURA 1. Milheim W.:“Learner control options as an effective strategy“. Instructional Delivery Systems,

September/October, 1988; 2. Johnson, R. & Johnson, D.“Computer assisted cooperative learning“, Educational Technology,

26, (1) 12 18 1986; 3. Papert, S.“The Children's Machine“. New York: Basic Books, 1993; 4. Spoehr, K. T.“Using hypermedia to clarify conceptual structures: illustrations from history and

literature“. Paper presented at the annual meeting of the American Educational Research Association, San Francisco, CA, 1992;

5. Meskill, Carla & Swan, Karen.“Roles for Multimedia in the Response-Based Literature Classroom“, National Research Center on Literature Teaching and Learning, Albany, NY, Office of Educational Research and Improvement, Washington, DC, 1995;

6. Garfield; it's all about vocabulary and spelling, second grade, ages 6-7“, M2K KIDS, MULTIMEDIA 2000, INC, ESP International Ltd, PAWS, 2004;

7. Mike Teaches English“, Smarty Pants Publishing, Transparent Language Inc., Australian Multimedia Enterprise ltd., UniVbe SciTech Software Inc., Sound Operating System HMI Inc., 1997;

8. Bruce, Bertram C. ; Levin, James A..“Roles for New Technologies in Language Arts: Inquiry, Communication, Construction, and Expression“, in J. Flood, D. Lapp, J. R. Squire, & J. R. Jensen (Eds.), Handbook of research on teaching the English language arts, 2nd edition. Mahwah, NJ: Lawrence Erlbaum Associates, 2003, pp. 649-657.

9. Stefanovska, Aleksandra.“Uspavanu lepoticu“, hipermedija priča, Pedagoški fakultet, Bitolj, R. Makedonija, 2005;

10. Andonovska-Trajkovska, Daniela.“Podmet i prirok“, hipermedija namenjena za treći razred osnovne škole, Pedagoški fakultet, Bitolj, R. Makedonija, 2005;

11. Christi, Alice A. & al.“Language Arts Comes Alive as Middle School Learners Become Information Producers“, Meridian: A Middle School Computer Technologies Journal a service of NC State University, Raleigh, NC Volume 8, Issue 1, Winter 2005ISSN 1097 9778 retrieved from http://www.ncsu.edu/meridian/win2004/laalive/index.html;

12. Chen, Minchu & al..“Understanding technology-enhanced storybooks and their roles in teaching and learning: An investigation of electronic storybooks in education“, The journal of literacy and technology, Volume 3, issue 1, spring, 2003;

13. Ripley, Abida.“Teaching Language Arts with New Technologies: The role of Multimedia and the Responsibilities of Teachers“, ED 459 433, 2000.