SADRŽAJ

1.ISTORIJAT..........................................................................................................................

str. 2

2.OPŠTI DEO..........................................................................................................................

str. 4

2.1.RB KOLUBARA................................................................................................................... str. 4

2.2.DP „KOLUBARA PRERADA“............................................................................................ str. 5

3.OPIS TEHNOLOŠKOG PROCESA U „KOLUBARA-PRERADI“...................................

str. 7

3.1.POGON OPLEMENJIVANJA UGLJA................................................................................ str. 7

3.1.1. R.J. MOKRA SEPARACIJA................................................................................................................. str. 73.1.2. R.J. SUŠARA......................................................................................................................................... str. 103.1.3. R.J. TOPLANA...................................................................................................................................... str. 113.1.4. POGON SUVA SEPARACIJA............................................................................................................. str. 143.1.5. ŽELEZNIČKI TRANSPORT................................................................................................................ str. 16

4.STANICA SUŠARA............................................................................................................

str. 18

4.1.TEHNIČKI KAPACITET..................................................................................................... str. 18

4.2.KOLOSEČNA POSTROJENJA............................................................................................ str. 18

4.3.ORGANIZACIJA I NAČIN VRŠENJA SAOBRAĆAJA..................................................... str. 21

4.4.REGULISANJE SAOBRAĆAJA.......................................................................................... str. 22

4.4.1. POSTAVLJANJE VAGONA ŽS ZA UTOVAR NA KLASIRNICI..................................................... str. 234.4.2. POSTAVLJANJE I UTOVAR VAGONA ŽS NA UTOVARU SIROVE KOCKE.............................. str. 23

4.5.DUŽNOSTI RADNIKA NA RADNIM MESTIMA............................................................. str. 24

1. ISTORIJAT

Počevši od 1896. godine, kada je otvoren prvi podzemni otkop ”Zvizdar”, pa do 1974. godine, eksploatacija uglja na ovom prostoru se vršila jamskim putem u 12 jama ( jame Sokolovac, Šopić, Vreoci, Baroševac, Prkosava, Radljevo, Skobalj, Veliki Crljeni, Kosmaj, Kolubara, Junkovac).

Veliki proizvodni zamah u proizvodnji uglja započinje 1952. godine uključivanjem Polja "A", prvog površinskog otkopa (da se proizvodnja obavljala u jamama) Kolubarskog basena u redovnu proizvodnju. Iste rodine započinje otvaranje polja "B". Iako je udeo iskopanog uglja u "Kolubari" bio značajan, on je u ukupnoj jugoslovenskoj proizvodnji lignita iznosio svega 11%.

Kada je međunarodna situacija zemlje poboljšana posle 1953. rodine, a zainteresovanost radnih kolektiva raznim merama povećana, dolazi ponovo do oživljavanja privrede, naročito u periodu 1953-1960 godine. Od početka 1954. godine i prilike u proizvodnji uglja veoma se menjaju i Kolubarski basen zauzima sve značajnije mesto u proizvodnji lignita u Jugoslaviji. Tome je umnogome doprineo početak rada polja "B" 1956. godine i otvaranje jame "Kosmaj" 1957. godine.

Drobljenje uglja u Sušari u Vreocima započelo je 20. septembra 1956. godine. Toga datuma prve tone drobljenog uglja počele su da se isporučuju Termoelektrani "Kolubara" u Velikim Crljenima, koja je, takođe, počela sa radom septembra 1956. godine. U tom periodu su u Kolubarskom ugljenom basenu postojala tri preduzeća: "Površinski kopovi u izgradnji" - Vreoci, "Kolubarski rudnici lignita u proizvodnji" - Veliki Crljeni i "Jama Kosmaj u izgradnji" - Veliki Crljeni.

2

E P S

Privredni razvoj opštine u periodu 1956-1960. godine beleži do tada najveće procente rasta i značajno je povećan broj zaposlenih u privredi.Od kakvog je značaja za proizvodnju uglja bila izložena koncentracija i organizacija preduzeća u toj oblasti, najbolje se vidi po povećanoj proizvodnji koja je sledila narednih godina. Već 1958. rodine dostignuto je 1,5 miliona tona uglja. Ovolika proizvodnja je neznatno umanjena zatvaranjem jame "Prkosava", zbog nedovoljne proizvodnje i prisustva metana. Samo dve godine je trebalo da dostigne 2,1, a 1964. i sva 4 miliona tona lignita. Već tada stopa rasta proizvodnje uglja dostiže 18,3%. Istovremeno učešće kolubarskog uglja u ukupnoj proizvodnji uglja u Jugoslaviji porasla je na 23,4 posto. Period 1961-1970. godina bio je karakterističan po promenama u sistemu raspodele društvenog proizvoda između privrednih organizaiija i društva, i raspodela je postala isključivo pravo radnih kolektiva.

Godine 1955. uvodi se komunalni sistem i opštine postaju značajan činilac samoupravnog društveno-ekonomskog i političkog razvoja.

Posle 1965. godine, dominantnu privrednu aktivnost proizvodnju uglja u opštini i Kolubarski basen zahvatila je velika energetska kriza, koja je trajala do kraja 1969. godine. Proizvodnja je tada opala na svega 2,6 miliona tona uglja. To je uslovilo da se 1965. godine ugase nerentabilni jamski rudnici "Kolubara" i "Veliki Crljeni". Godinu dana posle toga prestaje rad na površinskom kopu polju "A". Već tada dolazi do izražaja opredeljenje za površinsku eksploataciju lignita i njegovu masovnu proizvodnju. Potpuna potvrda takvog opredeljenja i usvojene politike ostvarena je aprila 1966. godine, kada su iskopane prve tone uglja na polju "D", najvećem površinskom rudniku uglja Srbije, ondašnje Jugoslavije i sadašnje Srbije i Crne Gore.

Jama "Kosmaj" zatvorena je 1968. godine. U narednoj godini zaokružen je još jedan deo integracionog procesa spajanjem Rudarskog basena "Kolubara" i Termoelektrane "Kolubara" u Velikim Crljenima u SOUR "Kolubara" - Vreoci. Decembra 1974. godine ugašen je i poslednji jamski rudnik "Junkovac".

Početak proizvodnje uglja na Polju "D" najava je izlaska Rudarskog basena iz krize. Tih godina prosečna stopa rasta proizvodnje uglja dostiže 17%. To je omogućilo rapidno povećanje ukupnog prihoda i dohotka, a lični standard zaposlenih i građana u opštini znatno se poboljšao. Ojačala je i reproduktivna sposobnost Basena.

Početkom rada energetskih objekata u Termoelektrani "Nikola Tesla"-A u Obrenovcu, koja radi na bazi lignita iz Kolubare, potrebe za ugljem su sve veće. Nastavak masovnije proizvodnje uglja započete otvaranjem Polja "D", ostvaren je puštanjem u rad otkopa "Tamnava-Istočno polje" 1979. godine. Krajem 1984. godine počelo je otvaranje površinskor kopa "Tamnava-Zapadno polje", četvrtog rudnika Kombinata "Kolubare" koji je počeo eksploataciju uglja 1995. godine.

3

E P S

2. OPŠTI DEO

2.1. RB KOLUBARA

Rudarski Basen "Kolubara" je najveći proizvođač uglja i najmoćnija kompanija koja posluje u okviru "Elektroprivrede Srbije". Sedište preduzeća je u Lazarevcu.

Osnovna delatnost RB "Kolubara" je proizvodnja, prerada, transport i promet uglja i toplotne energije. Kompanija je tehnički i kadrovski osposobljena za projektovanje, održavanje, montažu i proizvodnju rudarske mehanizacije i opreme.

Rudarski Basen "Kolubara" svoju delatnost razvija na rezervama uglja u kolubarskom basenu, koji se nalazi na 60km jugo-zapadno od Beograda i prostire se na površini od 600km2. Preostale eksploatacione rezerve lignita u ovom basenu iznose 2,2 milijarde tona.

Rudarski Basen "Kolubara" godišnje proizvede oko 70% proizvodnje svih vrsta ugljeva u Srbiji. Najveći deo lignita (oko 90%) sagoreva u termoelektranama "Nikola Tesla" u Obrenovcu i u "Kolubari" u Velikim Crljenima. Iz kolubarskog uglja godišnje se proizvede oko 17kWh električne energije. Istovremeno u pogonima "Kolubara – Prerade" za potrebe industrije i široke potrošnje osuši se oko 855.000 tona sušenog uglja i preradi milion tona sirovog komadnog uglja.

4

E P S

2.2. DP ²KOLUBARA PRERADA²

DP ²Kolubara Prerada², organizovana je u okviru R.B. ²Kolubara² sa sedištem u Vreocima.

Osnovna delatnost ovog ogranka Rudarskog Basena je transport, drobljenje, klasiranje, pranje i sušenje kolubarskog lignita. Rovni ugalj u ogranku ²Kolubara- Prerada² dolazi preko dva sistema transportnih traka (BTS i BTU) sa površinskog otkopa polja ²D² i železničkim transportom sa površinskog otkopa polja ²B². Veći deo prispelog rovnog uglja se posle drobljenja i klasiranja tovari u vozove i šalje termoelektranama ²Nikola Tesla² u Obrenovcu i ²Kolubari² u Velikim Crljenima, a deo se kao ugalj za široku potrošnju šalje raznim potrošačima. Deo uglja sagoreva u kotlovima toplane, a deo se suši u autoklavama Sušare, pa se klasira na razne sortimane koji se tovare u JŽ vagone ili u kamione i tako šalju do potrošača.

Prateća delatnost je proizvidnja vodene pare namenjene za potrebe Prerade, i to za:- sušenje uglja u pogonu Sušare, i- zagrevanje objekata.

Pored ovoga, para se isporučuje u:

Gas-Beton za proizvodnju građevinskih blokovaStaklenik za zagrevanjegrad Lazarevac za grejanje

Organizovane celine koje čine "Kolubara- Preradu" su:

- Oplemenjivanje uglja, a sastoje se iz:

1. R.J. Mokra separacija2. R.J. Sušare3. R.J. Toplane4. R.J. Održavanje

5

E P S

- Suva separacija, a sastoji se iz:

1. R.J. I i II faza2. R.J. III faza

3. R.J. Održavanje

- Železnički transport

- Direkcija

6

E P S

3. OPIS TEHNOLOŠKOG PROCESA U "KOLUBARA- PRERADI"

3.1. POGON OPLEMENJIVANJA UGLJA

U okviru pogona ²Oplemenjivanja uglja² vrši se priprema kolubarskog lignita u postrojenju R.J. Mokre Separacije, gde se čišćenje uglja odvija u fluidu (teška sredina), zatim sušenje pranog uglja u R.J. Sušara, kao i klasiranje sušenog uglja i proizvodnja vodene pare u R.J. Toplana.

3.1.1. R.J. MOKRA SEPARACIJA

U R.J. Mokra separacija se nakon izvršenog primarnog i sekundarnog drobljenja, obavlja čišćenje uglja klase -150 + 30mm. Ova klasa krupnoće se dalje šalje u proces sušenja uglja. Klasa -30 + 0mm, odnosno -40 + 0mm isporučuje se i sagoreva u termoelektranama ²Nikola Tesla² i ²Kolubara².R.J. Mokra separacija se sastoji iz starog i novog dela.

Opis procesa novog postrojenja za prijem i drobljenje uglja

Prijem rovnog uglja u ovom delu (fazi) procesa čišćenja uglja, obavlja se isključivo sa Polja "D". Ugalj krupnoće -400+0mm se doprema elektro-vučom u vagonima samoistresačima sa sedlastim dnom.

Odeljenje za prijem i preradu uglja, a zavisno od potreba postrojenja za sušenje uglja sastoji se u izdvajanju klase -400+40 mm i otpremi klase -40+0 mm u vagone TE "Kolubara".

Ugalj se vagonima doprema u prihvatni bunker zapremine V=2x150 m3. Iz bunkera rovni ugalj krupnoće -400+0 mm se izvlači pomoću člankastih dodavača čd-1 i čd-2 i transportnom trakom T-3 kapaciteta Q=850 t/h.

Ovom transportnom trakom ugalj se doprema na prosejavanje koje se obavlja na rešetki sa rotirajućim valjcima. Prosejavanje se obavlja sa ciljem da se nadrešetni proizvod krupnoće -400+40 mm uputi prema fazi čišćenja, odnosno daljeg sušenja čistog uglja. Podrešetni proizvod krupnoće -40+0 mm, sa rešetke pada u razdelnu sipku sa koje se prosev prve polovine rešetke upućuje na transporter T-7, a prosev druge polovine rešetke se menjanjem polozaja klapne u sipki, može uputiti ili prema transporteru T-7, ili prema transporteru T-5, gde se spaja sa nadrešetnim proizvodom.

Sipka R5 je tako konstruisana da sav ugalj, ili samo deo može da uputi prema transporteru T-5 koji isti šalje na transporter T-301, a potom u postrojenje sekundarnog drobljenja (stari deo). Ako se samo jedan deo uglja šalje na transporter T-5, preostala količina odlazi na usitnjavanje u čekićnu drobilicu, a takođe je moguće i svu količinu nadrešetnog proizvoda sa rešetke samleti i poslati na transporter T-7, gde se spaja sa već izdvojenim podrešetnim proizvodom i dovodi se na sipku.

7

E P S

U toj sipki se nalazi hidraulična klapna pomoću koje se ugalj po potrebi deli, tako da se može usmeriti na transporter T-8 i dalje u bunker proseva za potrebe TE "Kolubara" i druge korisnike. Međutim, moguće je vršiti i zasecanje tako da se prosev delimično šalje na transportere T-8 i T-9. Takođe, kada je u radu samo jedna sekcija prihvatnog bunkera i kada se ne vrši drobljenje u D-18, sav prosev sa trake T-7 može se uputiti na transporter T-9, a zatim preko transportera T-308a za potrebe Toplane, ili ka Suvoj separaciji.

Trakasti transporteri

Opis procesa postojećeg postrojenja za prijem, usitnjavanje i čišćenje uglja

Rovni ugalj do ovog postrojenja dolazi sa Polja "B" i "D", a zbog razlike u tehnologiji eksplotacije na ovim poljima, razlikuje se granulometrijski sastav uglja. Tako ugalj sa Polja "D" ima ggk 400 mm, a sa Polja "B" dolaze komadi čija je veličina i preko 1000 mm.

Ugalj se sa površinskih kopova transportuje elektro-vučom. Iz vagona zapremine 50m3 (K-50), a pomoću obrtnog istresača (Viper), ugalj se doprema u prihvatni betonski bunker. Iz bunkera, ugalj se preko pločastog transportera, odvodi na primarno drobljenje u drobilicu sa jednim nazubljenim valjkom. Kapacitet drobilice je Q=517 t/h i podešena je da omogućuje usitnjavanje uglja do krupnoće, 100%, -400 mm.

Usitnjen ugalj iz drobilice pada na kosi transporter i dalje se odvodi na sekundarno drobljenje.

U odeljenju sekundarnog drobljenja (Trijaz), prispeli ugalj se preko sipke deli u dve sekcije koje rade paralelno. Ugalj prvo pada na vibro-sita. Nadrešetni proizvod krupnoće -400+150 mm, ručno se odabira na transporterima radi uklanjanja krupne jalovine i eventualnih metalnih i drvenih predmeta, dok podrešetni proizvod sita, krupnoće -150+0 mm ili -150+40 mm, a u zavisnosti od toga da li se prosev rešetke upućuje na transportere T-7 ili T-5, pada na transporter T-302.

Nadrešetni proizvod, krupnoće -400+150 mm odlazi u dve drobilice za sekundarno drobljenje sa jednim nazubljenim valjkom, kapaciteta po 225 t/h i veličine otvora za pražnjenje 150 mm. Izdrobljeni ugalj pada na transportnu traku T-302, gde se spaja sa prosevom vibro-sita, pa ovako dobijeni proizvod krupnoće -150+0 mm odlazi u fazu čišćenja.

Transporterom T-302, ugalj se može uputiti u bunker rezerve ili u fazu prosejavanja, koja se odvija u dve paralelne sekcije na vibro-sitima. Ova vibro sita imaju dve prosevne površine od perforiranog lima sa okruglim otvorima veličine 80 mm i 30 mm. Odsevi I i II prosevne površine sita, odnosno klase -150+80 i -80+30 mm, spajaju se i odlaze na jos dopunsko prosejavanje na vibro-sitima, otvora 30 mm. Spajanjem proseva ovih sita, dobija se klasa -30+0 mm, koja se upućuje na sagorevanje u TE "Kolubara".

8

E P S

Odsev prve prosevne površine sita 22a i 22b, krupnoće -150+80 mm se u slučaju potrebe može uputiti u bunker rezerve.

Odsev sita 23a i 23b krupnoće -150+30 mm može se usmeriti na dopunsko drobljenje u čekićne drobilice, gde se usitnjava do krupnoće -30+0 mm, a potom odlazi u bunkere sitnog uglja, za potrebe TE "Kolubara".

Čišćenje uglja u teškoj sredini vrši se u dve identične sekcije u uređajima tipa "Drewboy". Tešku sredinu čini suspenzija vode i kvarcnog peska, gustine 1,3 g/cm3. Proizvodi čišćenja su čist ugalj i jalovina. Frakcija koja tone ili jalovina, skuplja se na dnu uredjaja "Drewboy" i iznosi se sa njega pomoću kružnog kola sa pregradama.

Čist ugalj odlazi na vibro-sita za otkapavanje i ispiranje,veličine otvora 12 mm. Na prvoj polovini sita vrši se otkapavanje guste suspenzije, dok se na drugoj vrši ispiranje čistog uglja, koji pada na transportnu traku T-30. Dobijeni čist ugalj krupnoće -150+30 mm, transporterom T-307 usmerava se u proces sušenja.

Jalovina, po izlasku iz uredjaja tipa "Drewboy", odlazi na vibro-sito (otvora 12 mm) za otkapavanje i ispiranje. Na prvoj polovini sita se vrši otkapavanje guste suspenzije, a na drugoj ispiranje jalovine. Isprana jalovina pada na transportnu traku T-37, kojom se otprema u prihvatni bunker, a zatim žičarom na jalovište.

Otkapana gusta suspenzija sa čistog uglja odlazi na prvi deo rezonantnih sita, veličine otvora 0,35 mm, na kojima se vrši njena regeneracija. Otkapana suspenzija sa sita za otkapavanje jalovine odlazi na prvi deo rezonantnog sita, gde se takođe vrši njena regeneracija.

Nadrešetni proizvod rezonantnih sita 26a i 26b, odnosno čist, sitan ugalj krupnoće -12,5+0,35 mm, transportnim trakama T-33 i T-34 usmerava se u bunker proseva i otprema se za TE "Kolubara".

9

E P S

3.1.2. R.J. SUŠARA

Postrojenje za sušenje uglja se sastoji iz starog i novog dela, i klasirnice. Predviđeno je za rad u tri smene i u normalnom radu postiže kapacitet od 102 tone sušenog uglja na sat, tj. za 8.400 proizvodnih sati godišnje, 855.000 tona sušenog uglja. Postrojenje se sastoji od 16 autoklava koje formiraju 4 grupe sa po 4 autoklavne jedinice. U svaki autoklav dolazi oko 33t sirovog uglja u jednom ciklusu. Trajanje ciklusa u normalnom radu iznosi oko 160min. pa su potrebe sirovog uglja u postrojenju u roku od 24 časa 4800tona. Sušenje uglja se vrši prema FLEISSNER -ovom postupku, u atmosferi sa zasićenom vodenom parom od oko 20bara nadpritiska i temperature od oko 236oC. U ovakvoj atmosferi voda oslobođena razaranjem koloidnih veza kapilara ističe u tečnom obliku iz uglja. Ovako osušeni ugalj podesan je za dalje oplemenjivanje , a predstavlja i visokokvalitetno gorivo za domaćinstvo i industriju.

-Kvalitet pranog uglja koji se - Kvalitet sušenog uglja koji dovodi na sušenje: treba proizvesti:

- Granulacija 30 ¸ 150mm 0 ¸ 150mm- Sadržaj vlage 55 ¸ 60% 23%- Sadržaj pepela (sirovog) 6% 11%- Težina nasipanja 0,65t/m3 0,5 ¸ 0,6t/m3

- Toplotna moć 7,75MJ/kg 16,75 ¸ 18,84MJ/kg

Proces sušenja (u normalnom radu) sastoji se iz šest faza:

1. faza: punjenje tj. pražnjenje autoklava 10min.

2. faza: prvo predgrevanje i prelivanje uglja pomoću vrele vode, otpadne iz susednog priključnog suda (bidona) 30min.

3. faza: drugo predgrevanje pomoću redukcione pare iz nekog susednog autolava 10min.

4. faza: dovođenje sveže pare do potrebnog pritiska u autoklavu dok se ne postigne istiskivanje vode iz uglja 70min.

5. faza: prvo rasterećenje - ispust delimično izrađene pare, do izjednačenja pritiska, otvaranjem prelivnog cevovoda prema jednom od susednih autoklava 10min.

6. faza: drugo rasterećenje - ispust otvaranjem prelivnog voda za odvod tople vode do jednog od susednih autoklava 30min.

Sirovi ugalj koji dolazi sa pranja od transportne trake T-307 se preko transportne trake RB-50 predaje ili na transportnu traku RB-100 ili na reverzibilne transportne trake T-153 i T-155 kojima se transportuje do bunkera za prani ugalj starog postrojenja, iz kojih preko sistema traka dospeva do transportne trake RB-600. Transportne trake RB-100 i RB-600 preko dvokrake pneumatske sipke PH-200 i reverzibilnih traka RB-201 dovode ugalj u odgovarajuće ćelije bunkera za prani ugalj na novom delu, ukupnog kapaciteta 16 x 117 = 1872t. Zapremina svake ćelije odgovara kapacitativno za 3,5 punjenja autoklava. Kretanje uglja kroz postrojenje obavlja se gravitacijski. Jedna ćelija pranog uglja, jedan autoklav, bidon i bunker za dosušivanje čine funkcionalnu podcelinu, a četiri podceline jednu grupu autoklava uključenu u zajednički vremensi program rada. Autoklav se iz ćelija puni preko sipki, a po završenom procesu sušenja pomoću uređaja za pražnjenje se vrši izbacivanje suvog uglja do bunkera za dosušivanje. Ovde se dovodom svežeg

10

E P S

vazduha sušeni ugalj rashlađuje na 500C. Ovim se vrši naknadno dosušivanje sušenog uglja, a i na minimum se svodi rizik samozapaljivanja istog. Ugalj se preko vibrodavača predaje transportnoj traci TB-100 i u bunkerski prostor raspoređuje pomoću sistema reverzibilnih samohodnih transportnih traka. Kapacitet bunkerskog prostora je 2 x 800 = 1600t.

Klasiranje sušenog uglja

Proces oplemenjivanja se završava klasiranjem sušenog uglja u sortimane, koji se tovare u železničke vagone i kamione. Iz bunkera sušenog uglja, zvezdastim izgrtačima (157, 158, 159 i 159a) i transportnim trakama (T-151, T-152, T-306 i T-308), ugalj dolazi do podeonog levka koji ga deli na dva paralelna sita R-70 a i b u zgradi klasirnice. Sito se sastoji od gornje i donje lađe i klasiranjem se dobijaju sledeći sortimani uglja:

- komad - 150+60mm- kocka - 60+30mm- orah - 30+15mm- grah - 15+5mm- sitan - 5+0mm

Klasiranje se može obaviti na obe ili samo na po jednoj liniji. Sortnimani komad, kocka, orah i grah se preko prihvatnih bunkera i transportnih traka transportuju u vagone JŽ ili u kamionski bunker, a sortiman sitan se odvodi u prihvatni bunker prašine preko grabuljastih transportera, odakle se pune vagoni T.E. ²Kolubara².

3.1.3. R.J. TOPLANA

Zadatak RJ Toplana je da proizvede potrebnu količinu vodene pare, određenog pritiska i temperature i da je isporuči potrošačima. Ovo podrazumeva pripremu određene količine napojne kotlovske, kao i rashladne vode; obezbeđivanje dovoljne količine svežeg vazduha; dovođenje dovoljno uglja krupnoće -30+0mm za sagorevanje i mazuta za potpaljivanje kotlova; kao i odvođenje dimnih gasova iz kotla i transport ostataka sagorevanja.

Radna jedinica Toplana se sastoji iz četiri međusobno povezane proizvodne jedinice:a) HPV - hemijska priprema vodeb) Generatori pare - kotlovic) HPT - hidropneumatski transportd) TPS – toplotna podstanica sistema grejanja Lazarevca i staklenika

a) HPV - vrši pripremu napojne kotlovske vode (demineralizovane) kao i pripremu rashladne vode (dekarbonizovane).

Kapacitet HPV-a je 3 x 60m3/h napojne vode.Tokovi vode: ulaz vode sa vodozahvata (reka Kolubara), preko grubog taložnika (akcelatora), peščanih filtera i najzad preko jonoizmenjivačkih kolona (anjonski + katjonski + mešoviti jono filteri) biva pripremljena za upotrebu.

11

E P S

Prerada vode mora zadovoljiti sledeće uslove: za napojnu vodu: D0=0,002mg CaO/l (kotlovske vode) i rashladnu vodu: D0=4¸6 (hlađenje napojnih pumpi, hladnjak ulja mlinova itd.).

b) Kotlovsko postrojenje

Sastoji se iz 2 kotla produkcije 2x70t/h pregrejane pare pritiska p=59 bar i temperature t=4500C . Napojna voda je temperature t=1600C i pritiska p=80bar.

Kotao je parni, ozračeni sa prirodnom cirkulacijom vode, a viseće je konstrukcije, tako da celokupno opterećenje prenosi preko stubova čelične konstrukcije na temelj kotla.

Ložište kotla je tako ekranisano da omogućava dobro sagorevanje uglja bez dodatnog sagorevanja mazuta čak i pri tehničkom minimumu. Cirkulaciono kolo ložišta izvedeno je negrejanim spusnim cevima, čime je ostvarena prirodna cirkulacija. Na dnu ložišta postavljena je rešetka za dogrevanje nesagorelih čestica uglja a ispod ove je smešten mokri odšljakivač. Na kraju ložišta nalazi se cevna mreža I, a iza nje je predgrejač pare II. Idući dalje u smeru kretanja gasova nalazi se cevna mreža II i predgrejač pare I.

Regulaciona temperatura pregrejane pare vrši se automatski ubrizgavanjem napojne vode u hladnjak pare smeštenog između prvog i drugog stepena pregrejača.

U kanalu naknadnih grejnih površina smešteni su dva paketa predisparivača, dva paketa čeličnog cevnog zagrejača vode i trodelni vertikalni zagrejač vazduha sačinjen od čeličnih cevi kroz koje vertikalno struje dimni gasovi, a vazduh poprečno nastrujava na cevi.

Sa vrha ložišta oduzimaju se topli gasovi i zajedno sa jednim delom toplog vazduha i hladnog vaduha uvode se kroz recirkulacione kanale u mlinove radi sušenja uglja. Ugalj se u mlinove dovodi iz bunkera preko dodavača uglja i recirkulacionih kanala.Svež vazduh uzima se ispod tavanice kotlarnice i pomoću ventilatora ubacuje u zagrejač vazduha, preko parnog predgrejača vazduha. Topao vazduh raspoređuje se na kanale tople recirkulacije, gorionike ugljene prašine i ložnog ulja i na rešetku za dogorevanje.

Skelet kotla izrađen je od standardnih profila i limova i služi za nošenje svih sastavnih delova kotla. Kotao je snabdeven svom potrebnom finom i grubom armaturom, kao i odgovarajućim galerijama i stepenicama za nesmetan pristup i rukovanje kotlom. Kotao je ozidan klasičnim ozidom, izolovan je jastucima mineralne vune i spolja obložen limenom oblogom koja je mestimično varena za skelet.

Čišćenje kotla od čađi u zoni pregrejača vrši se parnim rotacionim duvačima čađi, a zadnji trakt čisti se metalnom sačmom, koja se pneumatski transportuje iz prihvatnog levka sa dna zadnjeg trakta na vrh kotla, gde je smešten ejektorski uređaj.

Dimne gasove iz kotla isisavaju dva ventilatora dimnih gasova i preko elektrofiltera teraju ih kroz dimnjak u okolinu.

Promaja se obezbeđuje preko 2 ventilatora dimnih gasova kapaciteta 145000m3/h. Naugljivanje se vrši pomoću dodavača za ugalj (Hd = 1650 kcal/kg = 6800 kJ/kg) koji se melje u rotacionim mlinovima kapaciteta po Q = 16 t/h pri max. produkciji (1 kotao - 2 mlina).

12

E P S

Ugalj se doprema iz pogona mokre separacije i suve separacije trakom T-308, T-335, T-336 (reverzibilni) i skladišti u bunkere (ukupno = 1000m3) granulacije -30¸0mm.

Pokretanje kotla se vrši pomoću potpornog goriva srednje teškog mazuta. Iz hladnog stanja do stanja disatribucije pare potrebno je oko 2,5h.

Para se koristi za:1. Sušenje uglja u pogonu sušare (p=30bar; t=2340C)2. Grejanje grada Lazarevca3. Tehnološka para i zagrevanje Gas-betona (p=17bar i t=2050C)4. Zagrevanje staklenika

Karakteristike postrojenja:

Produkcija pare 70t/hPritisak na izlazu iz pregrejača 60 baraTemperatura pare 450 0CTemperatura napojne vode 160 0CGorivo: -lignit -donja toplotna moć 6900 kJ/kg 1650 kcal/kg - sortiman 0¸40mm - potrošnja 31300 kg/h - način loženja mlinsko - broj mlinova 2

- kapacitet jednog mlina 18 t/hZagrevna površina kotla 4693 m 2

Stepen korisnosti kotla 84 %Dimni gasovi na izlazu iz kotla - količina 145000 m 3/h - temperatura 163 0C

Pad pritiska u kotlu sa - vodene strane 50,8 mVS - gasne strane (Dpht) 220 mmVSVentilator svežeg vazduha - kapacitet 85000 m 3/h - statički pritisak 500 mmVSMontažni otvor 4 x 5 m

13

E P S

c) Ostaci sagorevanja su: pepeo 19%, šljaka i pesak 13%Odvajanje pepela iz dimnih gasova na izlasku iz kotla vrši se sa 99% prečišćavanja preko el. filtera (eleks).

Pepeo i šljaka se transportuju hidrosistemom i sistemom cevovoda dugim 6km, pomoću bager pumpi (-6 m).Bager pumpe su centrifugalne pumpe sa izuzetnom otpornošću radnog kola i statora na abraziju (Q = 2 x 60m3/h pri radu oba kotla)

d) Toplotna podstanica služi za predaju toplotne energije pare sistemima grejanja Lazarevca i staklenika preko izmenjivača toplote para – voda. Sastoji se iz 4 izmenjivača kapaciteta 29075kW (po 2 za grejanje Lazarevca i staklenika), cirkulacionih pumpi i sistema za održavanje pritiska, tzv. diktir pumpi.

3.1.4. POGON SUVA SEPARACIJA

Zadatak ovog pogona je da izvrši: prijem i bunkerisanje rovnog uglja krupnoće -400+0 mm, koji dolazi sa površinskog otkopa Polja "D" preko sistema transportnih traka (BTU i BTS); drobljenje i klasiranje na frakcije: -400+120 mm (sirovi komad), -120+30 mm (sirova kocka) i -30+0 mm (sitna klasa); utovar dobijenih frakcija u vagone i kamione; i namira Toplane klasom uglja -30+0 mm. Pogon se sastoji iz tri faze.

Prva faza

Kapacitet I faze je Q=700 t/h, a predvidjena je za dobijanje tri asortimana:- ugalj krupnoće -400+120 mm za široku potrošnju- ugalj krupnoće -120+30 mm za potrebe Sušare i- ugalj krupnoće -30+0 mm za potrebe TE "Nikola Tesla" Obrenovac

Rovni ugalj krupnoće -400+0 mm sa površinskog kopa Polja "D" se preko tračnih transportera (BTU) i reverzibilnog transportera T-100 dovodi do ćelija bunkera I i II faze, odakle se rotacionim izgrtačima i tračnim transporterima (T-102 A i B i T-201), doprema u drobilično postrojenje. Ovde se na rešetkama sa rotirajućim valjcima (205 A i B) odvaja komadni ugalj (-400+120 mm), koji se na utovarnoj stanici (objekat br. 7) tovari u kamione ili u J.Ž. vagone, ili se ugalj drobi u drobilicama sa nazubljenim valjkom (206 A i B) na krupnoću -120+0 mm (primarni stepen usitnjavanja). Ovaj ugalj se sistemom transportnih traka šalje ili na II fazu ili u klasirnicu (objekat br. 3), gde se na sitima (305 A ,B i C) dobijaju tri frakcije uglja:

- frakcija -30+0 mm koja se sistemom transportera i T-401 upućuje do utovarnog mesta br. 4 (utovar čiste ili prljave kocke) i T-601 do utovarnog mesta br. 10 (utovar za TENTO),

- frakcija -120+30 mm, koja se sa sita 305 A i B i T-401 šalje do utovarnog mesta br.4. - frakcija -30+0 mm, dobijena usitnjavanjem nadrešetne frakcije (-120+30 mm) u drobilicama 306

A,B i C i sistemom transportera i T-306 se šalje do Toplane.

14

E P S

Na utovarnoj stanici TE "Nikola Tesla" (objekat br. 10), pomoću reverzibilnog transportera T-605, utovar se vrši na kolosecima 2 i 3.

Druga faza

Ova faza isključivo obezbeđuje ugalj za potrebe TE "Nikola Tesla". Građena je posle I faze, pa su im pojedini objekti delimično zajednički: bunker II faze se nalazi u produžetku bunkera I faze, transportni mostovi koji povezuju objekte drobljenja i utovarno mesto za TENTO su zajednički, kao i pomenuto utovarno mesto. Na isti način im se pune i prazne bunkeri.

Sistem transportnih traka do faze usitnjavanja, T-122 i T-221, dimenzionisan je na kapacitet od Q=1300 t/h, a faza usitnjavanja i dalje na Q=2000 t/h. Ovo je zbog mogućnosti da na operaciju usitnjavanja II faze dolaze celokupne količine rovnog uglja sa I i II faze, ili ugalj II faze i samo frakcija -120+0 mm sa I faze(T-224, T-226 i T-227) nakon izdvajanja komadnog uglja u drobiličnom postrojenju.

Operacija usitnjavanja obavlja se u drobilicama velikog kapaciteta i visokog stepena usitnjavanja (230 A,B i C), odakle ugalj preko transportera T-231 dolazi do mosta sa transporterima T-601 i T-603, I i II faze, ukupnog kapaciteta 2000t/h (700+1300), kojima stiže do utovarne stanice za TENTO.

Treća faza

Predvidjena je za snabdevanje ugljem TE "Nikola Tesla" u Obrenovcu. Tehnološki proces se sastoji od klasiranja uglja radi izdvajanja frakcije -30+0 mm u cilju rasterećenja drobilica, a zatim od usitnjavanja nadrešetne frakcije (+30 mm), radi dovodjenja ukupnih količina uglja na krupnoću -30+0 mm.

Ugalj krupnoće -400+0 mm, koji sistemom transportnih traka (BTS) dolazi sa površinskog otkopa Polja "D", transporterom C-11 dolazi u raspodelnu stanicu u obliku dvodelnog bunkera, koja u zavisnosti od količine rovnog uglja koji stiže, raspoređuje isti u pravcu drobilićnog postrojenja ako je kapacitet do 2000 t/h, a ako je veći, višak uglja se šalje u bunker rovnog uglja. Kapacitet III faze je 2000 t/h, pa je bunker raspodelne stanice postavljen na mernim uređajima, a takođe poseduje i užetnu sondu koja kontroliše maksimalnu visinu punjenja u bunkeru, pa isključujući transporter C-11 i ceo lanac, zaustavlja dovoz uglja.

Bunker rovnog uglja je betonske konstrukcije zapremine V=3000 m3, a puni se preko pretovarnih kolica transportera T-130 sa dvostranim levkom. Bunker se prazni sa dva rotaciona izgrtača (131 A i B) i preko transpotrnih traka T-132 i T-240, na koji može dolaziti i ugalj iz raspodelne stanice, dolazi u drobilično postrojenje. Na T-240 montirana je tračna vaga kojom se diktira sistem rada raspodelne stanice i bunkera u cilju obezbeđivanja kapaciteta od Q=2000 t/h.

Sa T-240, ugalj se pomoću raspodelnog levka sa pokretnom klapnom deli i raspoređuje na dve rešetke sa rotirajućim valjcima(242 A1 i B1) čiji je razmak 30 mm. Nadrešetna frakcija (-400+30 mm), može se direktno uputiti na usitnjavanje, ili na rešetke sa rotirajucim valjcima (242 A2 i B2) gde se izdvaja klasa uglja -400+150 mm za široku potrošnju, a na usitnjavanje odlazi frakcija -150+30 mm.

15

E P S

Usitnjavanje frakcije -400+30 mm ili -150+30 mm vrši se u čekićnim drobilicama (243 A i B), kod kojih su čekići elastično spojeni, a drobeća površina je pomerljiva, pa se može regulisati izlazni otvor drobilice, pa tako i granulacija izdrobljenog materijala.

Pored prosejane frakcije, -30+0 mm, sa rešetki na T-244 dolazi i usitnjeni ugalj, pa mešajući se odlaze na T-350, kojim se transportuju do utovarne stanice TE "Nikola Tesla", gde se preko pokretnih levkova vrši utovar u vagone na kolosecima 6 i 7.

3.1.5. ŽELEZNIČKI TRANSPORT

U okviru železničkog transporta, vrši se doprema uglja na stari i novi deo Mokre separacije, u vagonima K-50 i K-50v i to sa površinskog kopa Polja "B" i sa I i II faze Suve separacije; manevrisanje vagonima za utovar proseva za TE "Nikola Tesla"; kao i doprema i otprema TENTO vagona i J.Ž. vagona za sušeni ugalj, za utovar sirove kocke i sirovog komada i za utovar proseva za široku potrošnju (maršut).

Koriste se parne i električne lokomotive, a postoje uski koloseci sirine 900 mm, koloseci normalne sirine od 1435 mm koji je elektrificiran, kao i kombinovani koloseci.

Namira parnih lokomotiva se vrši sušenim ugljem na prvom koloseku na klasirnici. Lokomotive se vodom namiruju na vodozahvatu na ulazu u stanicu "Sušara".

Ceroviti potok - Mokra separacija

Vozovi sa 15-16 vagona, tipa K-50, dolaze na 12. kolosek (stari deo) i kipaju se svaki ponaosob. Kipanje jednog vagona traje od 3-5 minuta. Kada ima voz na 13. koloseku, isključivo se kipa on, osim ako postoji neki kvar.

Utovar za Mokru separaciju

Vrši se na 12. koloseku, na Suvoj separaciji, u vagone K-50v (sedlaste). Utovar voza traje 15-20 minuta, a vozovi su od 16 vagona i kipaju se na 13. koloseku (novi deo) na Mokroj separaciji. Kipanje traje 15-20 minuta.

Utovar proseva za TEK

16

E P S

Vrši se na 8. koloseku na Mokroj separaciji. Voz dovlaci TEK-ova lokomotiva (elektro ili dizel) do unutrašnje triangle, gde čeka da se natovari prethodni voz, koji zatim odvlači.

Utovar proseva za TENT

Utovar se vrši na 8. koloseku na Mokroj separaciji. Vozovi su od 25-27 vagona.Dovlače se iz stanice "Vreoci" elektro-lokomotivom na 1. kolosek. Voz se deli obično na tri dela, od kojih jedan ide na utovar.

Utovar sirove kocke

Vrši se na 15. koloseku na Suvoj separaciji u J.Ž. vagone, a ponekad, po naredbi u K-50 ili u K-50v (sedlaste). Ovo se radi kada: ne radi utovar na 12. koloseku, a treba da se popravi stanje pranog uglja za Sušaru.

4. STANICA SUŠARA

17

E P S

4.1. TEHNIČKI KAPACITET

Stanica Sušara je specifična stanica po svojim staničnim i kolosečnim kapacitetima, kao i obavljanju saobraćaja na kolosecima 1435mm i 900mm koji se ukrštaju i prepliću na pojedinim mestima. U stanici se vrši istovar, ranžiranje i utovar rasutih tereta na različitim mestima i širinama koloseka.Koloseci širine 1435mm i 900mm osposobljeni su za osovinske pritiske od 18t i max. brzine kretanja do 20 km/h. Bruina kretanja na svim kolosecima u stanici ograničena je na 10 km/h.

Stanica Sušara je ranžirna i prijemno otpremna stanica sa prevozom:1. Sušara - Ceroviti Potok2. Sušara - TEK Veliki Crljeni3. Sušara - ŽS Vreoci

Granice staničnog područja u odnosu na otvorenu prugu su ulazni signali od strane navedenih pravaca.

4.2. KOLOSEČNA POSTROJENJA

Kolosešna postrojenja sastoje se od koloseka širine 1435mm i 900mm.

Koloseci 1435mmKolosek Namena Korisna dužinaI Prijemno - otpremni za stanicu Vreoci ŽS 467 mIa Prijemno - otpremni za vaganje (vaga) 301 mIb Gariranje tovarenih vagona 250 mIc Kanal za popravku parnih lokomotiva ser. 62 95 m Id Kolosek - prijemni za utovar „R“ klase 611 mIg Utovar „R“klase 611 mIe Manipulativni kolosek „R“ klase 350 mII Utovar za suvi ugalj - grah 443 mIia Utovar sirovi ugalj 270 mIib Utovar sirovi ugalj 478 mIic Izmedju skretnica S17 i S20 za istovar robe za RBK 274 mIII Utovar sušeni ugalj - komad 390 mIV Utovar sušeni ugalj - orah 367 mV Utovar sušeni ugalj - kocka 302 mVI Utovar sušeni ugalj - prah 71 mVII Manipulativni i za istovar tereta na istovarnoj rampi 71 mVIII Utovar otseva u vagone TENT-a i ŽS 160 mXIV Veza I koloseka sa XV kolosekom 95 mXV Utovar sirove kocke u ŽS vagone (upleteni) 395 m

Koloseci 900mm

18

E P S

Kolosek Namena Korisna dužinaVI Utovar sušenog uglja - prah za TEK 120 mVIII Utovar otseva za TEK 120 mVIIIc Za gariranje par. Lok. 53 i pružnih vozila 30 mVIIId Ulazno - izlazni za TEK 189,3 mIX Prijemni za vozove TEK-a 191 mX Izlazni za prazne vozove sa M: Separacije 215 mXa Istovar vagona K-50 na „VIPER“-u 202 mXI Ulazni kolosek od C. Potoka 1035 mXII Ulazni za M. Separaciju 179 mXIIa Prijemni za vozove iz C. Potoka 340 mXIIc Utovar rovnog uglja za M. Separaciju 248 mXIII Istovarni kolosek na M. Separaciji 238 mXV Utovar sirove kocke za M. Separaciju 395 mXVI Za gariranje rezervnih vagona i ulazni za TEK 395 m

XVIIManevarski u slučaju zauzetosti XVIII koloseka i izlazni sa M. Separacije

170 m

XVIII Izlazni sa M. Separacije 180 mXIX Prijemni za vozove TEK-a 250 mXX Za gariranje vagona na S. Separaciji 435 mXXa Za gariranje vagona na S. Separaciji 230 mXXb Za gariranje vagona na S. Separaciji 435 mXXI Za gariranje vagona na S. Separaciji 200 mXXIa Za gariranje vagona na S. Separaciji 230 mXXII Za gariranje vagona na S. Separaciji 200 m

U stanici Sušara postoji više vrsta skretnica i to:

1. Za kolosek 1435mm 282. Za kolosek 900mm 293. Za koloseke 1435/900mm - upletene 44. Za koloseke 1435/900mm - abnormalne 45. Ukrštaj za koloseke 1435/900mm 26. Dvojna ukrsna skretnica 900mm 1

Objekti unutar stanice Sušara

- Pretovarna rampa

U okviru stanice nalazi se objekat pretovarna rampa u dužini od 55m između koloseka VIIIb (900mm) i koloseka VIIa (1435mm) koja služi za utovar i istovar tečkih predmeta i skladištenje uglja za rezervno namirivanje parnih lokomotiva serija 62 i 53.

- Namira ugljem i napajanje vodom

Za napajanje vodom parnih lokomotiva serije 62 izgrađena su dva vodonapojnika:

19

E P S

1. Ispred skretnice 19 za namirivanje demineralizovanom vodom - redovno.2. Na koloseku Ia za rezervno napajanje vodom.

Namirivanje vodom parnih lokomotiva serije 53 je na koloseku VIIIc. Za namirivanje sa ugljem koristi se levak ua namiru na I koloseku za parne lokomotive serije 62 a rampa za seriju 53.Mesta za čišćenje vatre određena su i obeležena odgovarajućim tablama „Mesto za čišćenje vatre“.

- Radionica za popravku parne lokomotive 62

Nalazi se pored koloseka Ic na kome je kanal dužine 14m namenjen pregledu, popravci i gariranju lokomotiva serije 62.

- Radionica za popravku sredstava vuče koloseka 900mm

Nalazi se na delu stanice S. Separacija iza skretnice IS106 koja ima dva koloseka u radionici (lokomotivski i vagonski) i koloseke (dva) iza radionice.

- Kolske vage na utovaru - Klasirnica

Na kolosecima III, IV i V nalaze se pod utovarom kolske vage nosivosti 70t, gde se vaganje vrši prilikom utovara.

- Utovarna - istovarna mesta

Utovarna mesta:1. Utovar rovnog uglja za M. Separaciju na koloseku XIIc2. Utovar kocke u vagone K-50 i ŽS na koloseku XV3. Utovar sirovog komadnog uglja na koloseku IIa4. Utovar uglja „R“ klase na koloseku Ig5. Utovar sušenog uglja na kol. II, III, IV, V i VI6. Utovar otseva za TEK, TENT i ostale potrošače na VIII koloseku

Istovarna mesta1. Prevrtač vagona K-50 na koloseku XIa - „Viper“2. Bunker M. Separacije na XIII koloseku

4.3. ORGANIZACIJA I NAČIN VRŠENJA SAOBRAĆAJA

Organizacija rada

20

E P S

Za vršenje saobraćajne službe u stanici predviđena su sledeća radna mesta:

1. Šef stanice2. Otpravnik vozova3. Rukovaoc manevre4. Manevrista u stanici

Za prevlačenje vozova, manevru i utovar u stanici predviđena su sledeća radna mesta:

1. Poslovođa parne (dizel) i elektro vuše na manevri2. Nadzornik parne (dizel) i elektro vuče na manevri3. Mašinovođa4. Ložač5. Poslovođa elektro vuče6. Nadzornik elektro vuče7. Elektrovođa8. Pomoćnik elektrovođe

Za tehničko preglednu službu i kipanje vagona predviđena su sledeća radna mesta:

1. Poslovođa tehničko pregledne službe2. Predradnik pregledača kola3. Pregledač kola4. Bravar mazač5. Kip majstor

Ostala radna mesta su:

1. Radnik na čišćenju i mazanju skretnica2. Radnik na održavanju higijene3. Radnik na sušenju peska4. Radnik na vaganju i popisu kola

Broj izvršilaca na ovim radnim mestima utvrđen je sistematizacijom radnih mesta u Ž. Transportu.

Najveći dopušten broj osovina

Najveći dopušteni broj osovina u vozovima zavisi od sredstava vuče i mogućnosti prijemnih koloseka u stanici i iznosi:

- Vozovi sa vag. K-50 na M. Separaciji 60 osovina- Vozovi sa vag. K-50 V na M. Separaciji 64 osovine- Vozovi iz TEK-a 72 osovine- Vozovi za ŽS Vreoci 100 osovina

Pregled skretnica i čišćenje

Pregled skretnica u stanici Sušara vrši šef stanice svakog radnog dana po jednu grupu skretnica a detaljni pregled jedanput sedmično i nađeno stanje upisuje u Saobraćajni dnevnik.

21

E P S

Pregled skretnica u pogledu njuihove tehničke ispravnosti vrši slušba održavanja sa šefom stanice a evidentiranje se vrši u saobraćajnom dnevniku.Čišćenje i podmazivanje skretnica obavljaju svakog radnog dana radnici na čišćenju skretnica koji ukoliko uoče neki nedostatak, isti odmah prijavljuju šefu stanice.

4.4. REGULISANJE SAOBRAĆAJA

Sastav vozova

Sastav vozova određen je prema dopuštenom broju osovina i istoj vrsti vagona.- Za Mokru separaciju sa utovara na XIIc koloseku 16 vagona K-50/V- Za Mokru separaciju iz Cerovitog Potoka 15 vagona K-50- Za Mokru separaciju sa utovara „kocke“ 10 vagona K-50

Sastav voza mora biti takav da na kraju voza mora biti ispravna vazdušna kočnica. Takođe mora biti istaknut završni signal. Noću na čelu voza mora biti najmanje jedna svetiljka.

Brzina vozova

Brzina vozova određena je za otvorenu prugu 35 km/h sem pruge prema Cerovitom Potoku gde je brzina 15 km/h.Brzina u stanicama sa osiguranim skretnicama postavljenim u skretanje je 15 km/h, a na ostalim skretnicama je 10 km/h.Ulaz na utovarna - istovarna mesta ograničen je brzinom 5 km/h.

Gariranje lokomotiva i vagona

Gariranje rezervnih vagona vrši se u stanici Zeoke i na delu koloseka S. Separacije (XX, XXI, XXII). Vagoni za opravku ostavljaju se na koloseku XIV.Lokomotive električne i TMD-22 KM 001 gariraju se u radionici za popravku sredstava Železničkog transporta. Lokomotive serije 62 gariraju se na koloseku Ic.

4.4.1. POSTAVLJANJE VAGONA ŽS ZA UTOVAR NA KLASIRNICI

Na zahtev radnika otpreme uglja i prema potrebi za utovarom, lokomotiva dovozi prazne vagone iz ŽS stanice Vreoci, najmanje jednom u smeni i vrši postavu istih na II, III, IV i V kolosek. Koliko će vagona

22

E P S

biti postavljeno i na koji kolosek vršiće se na osnovu rasporeda manevre, koji daje služba otpreme uglja pismeno ili usmeno ličnim prisustvom pri postavi kola za utovar.

Dovlačenje i ranžiranje vagona mora da bude tako blagovremeno da se ne prekida tehnološki proces rada na Sušari a tako sigurno da obezbedi siguran i bezbedan rad za sredstva i ljude.

4.4.2. POSTAVLJANJE I UTOVAR VAGONA ŽS NA UTOVARU SIROVE KOCKE

Na XV koloseku (desni) vrši se utovar sirove kocke u ŽS vagonima za potrebe i na zahtev radnika otpreme uglja. Pripremanje, postavljanje i izvlačenje ŽS vagona vrži se parnom lokomotivom ser. 62 a po naređenju dežurnog otpravnika vozova.

Parna lokomotiva

Kada nastane potreba za utovarom ŽS vagona na XV koloseku a po nalogu otpreme uglja, manevarski sastav od zahtevanog broja kola - osovina, ali ne više od 20 osovina, pripremi se u stanici Sušara na koloseku gde to dozvoljava trenutna situacija i parnom lokomotivom, guranjem postavlja na utovar.

Nakon što su vagoni postavljeni na utovar i osigurani a parna lokomotiva se vratila u stanicu Sušara, otpravnik vozova naređuje elektrovođi određene elektro lokomotive da na XV koloseku zakađi postavljene ŽS vagone i iste tovari prateći postavljene i važeće signale.

Elektro lokomotiva

Kada je manevarski sastav utovaren i elektro lokomotiva se otkači, elektrovođa obaveštava otpravnika vozova koji to evidentira u za to predviđene evidencije.

Nakon što e elektro lokomotiva skloni sa XV-og koloseka, otpravnik vozova naređuje rukovaocu manevre da sa parnom lokomotivom tovarene vagone dovuče u stanicu Sušara gde se vagaju i pripremaju za otpremu u stanicu Vreoci.

Ako se iz bilo kog razloga vagoni ostavljaju bez lokomotive, moraju se obezbediti od samopokretanja za šta su odgovorni rukovaoc manevre, mašinovođa ili el. Vođa.

4.5. DUŽNOSTI RADNIKA NA RADNIM MESTIMA

- Rukovodilac stanice

Rukovodilac stanice je neposredni rukovodilac svim radnicima stanice, osim pregledača kola.

23

E P S

Rukovodilac stanice obavlja nadzornu službu i kontroliše da li se saobraćajna služba obavlja prema propisima.Vrši raspored radnika i određuje dežurstva.Sarađuje sa upravnikom, dispešerom i poslovođom.Sarađuje sa šefom stanice Vreoci.

- Otpravnik vozova

Obavlja sledeće poslove:

Odgovoran je za bezbednost saobraćaja ulazećih i izlazećih vozova, kao i kretanje lokomotiva i kola u stanici.

Neposredno sarađuje sa dispečerom i rukovaocem utovara uglja. Kod otpreme vozova vodi računa o izvršenoj probi kočenja kao i da li je voz propisno sastavljen i

kočen. Vodi saobraćajni dnevnik. Prijavljuje vanredne događaje i nepravilnost za vreme službe. Vrši redovan pregled skretnica u toku smene svakog dana. Prijavljuje sve kvarove. Čuva ključeve brava zaključanih skretnica. Kada nije prisutan rukovodilac stanice neposredan je rukovodilac cele smene.

- Pregledač kola

Obavlja sledeće poslove:

Vrši tehnički pregled kola u vozovima i odgovoran je za ispravnost kola i tovara. Pre otpravljanja vozova vrši odgovarajuću probu kočnica. Vrši sitne opravke na kolima. Vodi svoj dnevnik i ostale evidencije.

- Manevrista

Obavlja sledeće poslove:

Zakvačuje i otkvačuje vozne lokomotive. Vrši pregled skretnica i stara se o njihovoj ispravnosti. Odgovoran je za bezbednost i kretanje lokomotiva, lokotraktora i osiguranje kola u stanici. Rukuje sa skretnicama u stanici kad nema skretničara. Postavlja vagone na istovar i stara se za osiguranje istih. Obavlja i druge poslove po naređenju otpravnika vozova i rukovodioca stanice.

- Skretničar

Obavlja sledeće poslove:

Rukuje sa skretnicama u stanici. Vrši pregled, čišćenje i mazanje i stara se o njihovoj ispravnosti. Obavlja i druge poslove po naređenju otpravnika vozova i rukovodioca stanice.

24

E P S

25

E P S