Momčilo Pavlović - Izveštaji američke ambasade o stanju na Kosovu i Metohiji 1957-58

8/2/2019 Momilo Pavlovi - Izvetaji amerike ambasade o stanju na Kosovu i Metohiji 1957-58

1/12

MOMILO PAVLOVI, nauni savetnikInstitut za savremenu istoriju 327(497.1:73)"1957/1958"(093.2)Beograd, Trg Nikole Paia 11 323(497.115)"1957/1958"(093.2)

IZVETAJI AMERIKE AMBASADE IZ BEOGRADAO STANJU NA KOSOVU I METOHIJI 19571958

Jugoslavija je sredinom 1950-ih godina uspeno lavirala izmeu istoka izapada maksimalno koristei tu poziciju. Analize predstavnika amerike admini-stracije ukazivale su na to da je Titov poloaj neprikosnoven u zemlji, a da se uspoljnoj politici Jugoslavija pribliava sovjetskom bloku ali samo do granice koja

joj obezbeuje da ne narui odnose sa Zapadom, posebno SAD, kao i da se ne liiobilne ekonomske i vojne pomoi. Prosperitet na ekonomskom planu Jugoslavija

je dugovala ekonomskoj pomoi SAD i drugih zapadnih drava. S druge strane,Tito je nastojao da ubedi Moskvu u pravovernost jugoslovenske komunistike

prakse korienjem, s vremena na vreme, uobiajenih partijskih ratnih pokliaprotiv sitne buroazije, oslobaanja od zapadne ekonomske zavisnosti, uticajaZapada na omladinu i sl.

U jednoj analizi Centralne informativne agencije (CIA) o Jugoslaviji na-

vedeno je da je pribliavanje izmeu Tita i Hruova 1956. izazvalo znaajno ne-zadovoljstvo u jugoslovenskoj partiji, mada je skoro odmah podrano od najve-eg dela lanstva. Izvesni elementi strepe da bi mogli biti narueni nacionalni in-teresi, kao i da je na potpuno besmislen nain ugroena nezavisnost; intelektualcikoji su naklonjeni veoj unutranjoj liberalizaciji zabrinuti su da e nove veze saMoskvom dovesti do pritisaka za uspostavljanje ortodoksnijeg komunizma. Boja-zan da e Titova politika dovesti Jugoslaviju opasno blizu take raskida sa Zapa-dom takoe postoji u partijskim krugovima. Mogue je da se neke voe recimoKardelj zalau protiv izvesnih segmenata Titove taktike. Meutim, nemamodokaza da postoji ozbiljno nezadovoljstvo u vrhu partije. ak i funkcioneri sred-njeg ranga pokazuju vie razumevanja nego nezadovoljstva, to predstavlja maluili nitavnu pretnju Titovom poloaju.

Suenje Milovanu

ilasu 1956. stoji u proceni CIE o situaciji u Jugosla-viji, trebalo je da poslui kao upozorenje onim elementima ija podrka aktuelnoj

politici nije bila sigurna i da ih uveri da skretanja nee biti tolerisana. Osim toga,cilj je bio pojaavanje straha kod partijaca koji su bili zabrinuti zbog mogunostiuspostavljanja otrije unutranje politike i koji su proces ilasu videli, pre svega,kao rezultat sovjetskog pritiska. Izgleda da takoe postoji izvestan strah u javno-sti da Titovi politiki i ideoloki manevri vode ka uspostavljanju tvre linije u ze-mlji i pogoravanju odnosa sa Zapadom. Ukoliko se ovo dogodi, naglo e opastiTitov ugled kao oveka koji je ukinuo ortodoksni komunizam, suprotstavio se


2/12


3/12

Izvetaji amerike ambasade iz Beograda o stanju na KiM 19571958 167D O K U M E N T I

DOKUMENT 1

Vazduna pota, poverljivoPoiljka inostrane slubeBr. 407Iz: Ambasada, BeogradZa: Ministarstvo spoljnih poslova, Vaington23. januar 19571Upuivanje na: Poiljke ambasade, br. 159 i 161, 11. septembar 1956, br.

298, 19. novembar 1956, br. 352, 24. decembar 1956.

Predmet: Dokazi o tekuoj uznemirenosti, napetosti i nezadovoljstvu uJugoslaviji2

Za vreme nedavnih dogaaja u Istonoj Evropi (Oktobarska revolucijau Poljskoj, ustanak u Maarskoj i obnavljanje jugoslovensko-sovjetskih tenzija),reim je uspeno odravao izgovor da je u Jugoslaviji sve bilo mirno i da nisu bi-le preduzete niti su bile potrebne specijalne bezbednosne mere. Za posmatrae uBeogradu, to je izgledalo tako i bilo je teko nai dokaze o uznemirenosti, nape-tosti i nezadovoljstvu koji bez sumnje postoje.

Osnovni dokaz o postojanju tog nezadovoljstva jeste program reima za

poboljanje ivotnog standarda, koji je oigledno bio donet pod pritiskom, riziku-jui da se rtvuju njegovi osnovni, doktrinarni ekonomski ciljevi. Ipak, ambasadaje primetila sledee stavke izvesnog nezadovoljstva, napetosti i uznemirenosti:

Nacionalne napetosti na Kosmetu

U maju 1956, novi tim aktivnih mladih komunistikih lidera poslat jena Kosmet. Izvetavajui o njihovim aktivnostima na Petoj regionalnoj konferen-ciji Socijalistikog saveza Kosmeta 7. januara 1957, David Nimani je izjavio:Materijalni progres, razvoj samoupravljanja i organizacione mere koje su bile

preduzete doprineli su daljem zbliavanju izmeu naih stanovnika razliitih na-cionalnosti i jaanju njihove ljubavi prema Jugoslaviji kao njihovoj socijalisti-

koj domovini. Ipak, zaostalost ekonomije i drutvenih odnosaini plodno tle zarazvoj nacionalnih iskljuivosti, sa kojima moramo da raunamo u naim napori-

ma u produbljivanju bratstva i patriotizma. Zbog tog razloga neprijatelju je bilomogue da predstavi mnoge nae mere, tekoe i greke pojedinih organa kao iz-

1 Na dokumentu se jasno razaznaje peat: Primljeno, 31. januar 1957, Biro za evropske

poslove, Ministarstvo spoljnih poslova.2 U zaglavlju dokumenta rukom je dopisano: Info, RM/R-2, OCI-8, P-1, U/OP-1, U/O-1,

CIA-15, OSD-4, Vojska-4, Mornarica-3, Vazduhoplovstvo-3, OCB-1, USIA-10. Na kraju prvestrane pie MJ Spir: mo.


4/12

Momilo Pavlovi Istorija 20. veka, 2/2007168raz zvanine politike drave, ili neke nacionalne grupe prema ovoj ili onoj narod-nosti. Upravo zbog toga, neophodno je da nae organizacije imaju taj problemstalno na umu kako bi stekle iri pogled na ispoljavanje stavova u meunacional-nim odnosima i kako bi reagovale na njih na vreme i borile se to je mogu eupornije za jaanje jedinstva masa. Sa tim ciljem, organizacije Socijalistikog sa-veza moraju da razvijaju sve forme aktivnosti koje doprinose produbljivanju me-usobnog poverenja i zajednikog ivota izmeu iptara, Srba, Crnogoraca i Tu-raka naroito meu mladim ljudima koji se u isto vreme bore protiv manifesta-cija i koncepcija koje su tetne naem jedinstvu.

(Dva incidenta koja odslikavaju bezbednosno-policijske mere na Kosme-tu pomou kojih su te napetosti drane pod kontrolom jedan u kome su slube-nika ambasade upitali da li je naoruan pre nego to je uveden na intervju sa ko-

munistikim zvaninikom, i drugi u kome je jedan iptar bio izbaen iz kola am-basade na policijskom kontrolnom punktu na putu opisana su u izvetaju amba-sade br. 298, od 19. novembra 1956.)

Neprijateljske aktivnosti u Makedoniji

Makedonski dravni sekretar za unutranje poslove uzgredno je pomenuouticaj inostranih dogaaja na stanovnitvo u godinjem izvetaju makedonskoj

Narodnoj skuptini od 13. januara 1957, u kome je rekao: U okolnostima veli-kog razvoja socijalistike demokratije i sutinskih dostignua u izgradnji socijali-zma... neprijateljski elementi, uzeti kao celina, nalaze se uglavnom u stanju dez-organizovanosti. Povremeno, inspirisani razliitim dogaajima, najee spoljno-

politikim, oni vre, pojedinano i sporadino (bez snage da preduzmu netoozbiljnije), neke pokuaje neprijateljskih akcija, koje su otkrivane i spreavane navreme. To je svakako rezultat vee opreznosti, naklonjenosti socijalizmu i razvi-

jenog patriotizma naeg stanovnitva, nesebinog rada slubi unutranjih poslovai njihove profesionalne sposobnosti.

Poveano upisivanje za useljavanje

Verovatno najupeatljiviji dokaz o tekuoj uznemirenosti i nezadovolj-stvu u Jugoslaviji jeste nastavak poveanja broja upisanih pri Konzularnom ode-ljenju ambasade za useljavanje u Sjedinjene Drave.

U periodu 195455, proseno je bilo oko 200 mesenih prijava. U tokuprotekle godine, ova cifra je uveana vie od 23 puta i iznosila je proseno 4.611meseno, odnosno ukupno 55.335 za 1956. godinu. (Detalji o poveanom broju

prijava navedeni su u izvetajima ambasade br. 159 i 161 od 11. septembra1956).

Ambasada belei da je u istom periodu povean i broj Jugoslovena kojibee u Austriju i Italiju. Krajem prve polovine 1956, broj jugoslovenskih izbegli-ca u Austriji bio je skoro izjednaen sa njihovim ukupnim brojem iz prethodnegodine (Izvetaj iz Bea br. 393, 31. oktobar 1956), dok je skoro etiri puta vie

jugoslovenskih izbeglica ulo u oblast Trsta u 1956. nego to je tu pobeglo u


5/12

Izvetaji amerike ambasade iz Beograda o stanju na KiM 19571958 1691955, uz znaajan porast njihovog broja u poslednjih est meseci (Transki iz-vetaj br. 35, 24 oktobar 1956).

Ni nemaka ni kanadska ambasada u Beogradu ne izvetavaju o znaaj-nijem poveanju zahteva za vize. Ipak, one izjavljuju da njihovo imigraciono za-konodavstvo ne zahteva da uvaju liste ekanja koje bi mogle da potvrde takavrast. Nemaki konzul je istakao da bi se svaki znaajniji porast jugoslovenskogemigriranja u Nemaku odrazio u poveanju broja jugoslovenskih neemigranatakoji trae azil im se dokopaju Zapadne Nemake.

KomentarDo danas nema dokaza da policijske kontrole reima i ekonomski pro-

gram za poboljanje ivotnog standarda nee biti odgovarajui za uspenu borbu

sa tom uznemirenou i napetou. Nema znakova da je politika poveane soci-jalistike demokratizacije, koju je reim upravo proklamovao, do sada imala bi-lo kakav uticaj na stanovnitvo (Izvetaj ambasade br. 352, 24. decembar 1956).

Za ambasadora:Edvard V. BurgesDrugi sekretar ambasadeRaznoenje:Ambasada London, Rim, Moskva, Pariz, Ameriki generalni konzulat

Minhen

DOKUMENT 2

Vazduna pota, poverljivoPoiljka inostrane slubeBr. 562Iz: Ambasada, BeogradZa: Ministarstvo spoljnih poslova, Vaington15. april 19573Upuivanje na: Telegrami ambasade br. 1300, 21. mart 1957 i br. 1367,

5. april 1957.Predmet: Albanci na Kosovu: Hoda versus Hoda4

etvrtog aprila 1957, u toku puta predstavnika ambasade na Kosmet, uCrnu Goru i Makedoniju, slubenici ambasade (drugi sekretari Spir i Palmer) in-

tervjuisali su Fadilja Hodu, predsednika Izvrnog vea autonomne pokrajineKosmet, o Enver Hodinim napadima protiv albanske manjine na Kosmetu.

3 Na dokumentu se jasno razaznaje peat: Primljeno, 23. april 1957, Biro za evropskeposlove, Ministarstvo spoljnih poslova.

4 U rubrici Info, u zaglavlju dokumenta, pod Departmani rukom je dopisano: RM/R-7, OCI-8, P-1, U/OP-1, U/O-1; a pod Ostalo takoe je dopisano rukom: CIA-15, OSD-4, Voj-ska-4, Mornarica-3, Vazduhoplovstvo-3, USIA-10, OCB-1. Na kraju prve strane, u rubrici Izve-ta, pie MJ Spir/fmh.


6/12

Momilo Pavlovi Istorija 20. veka, 2/2007170Fadilj Hoda

Predsednik Hoda je veoma srdano, prijateljski i iskreno primio slube-nike ambasade. Objasnio je da je sastanak kosmetskog Izvrnog vea tog jutra

bio u toku, ali da e ga oni zvati im im bude bio potreban. Ne samo to je posve-tio dobar deo svog jutra davanju intervjua, nego je izgledao istinski razoaran ka-da su se slubenici na kraju zahvalili, izvinjavajui se to su mu oduzeli tolikovremena i objanjavajui da je do detalja odgovorio na sva njihova pitanja.

Hoda je istakao da je Albanac, roen u akovici, Metohija. Sa petnaestgodina otiao je u Albaniju zato to mu je kao iptaru bilo onemogueno da stiedalje obrazovanje u Jugoslaviji. Kao studenta u Albaniji podrala ga je jedna or-ganizacija posveena pruanju pomoi albanskim manjinama u inostranstvu. U

Jugoslaviju se vratio 1938. i postao lan kosmetskog oblasnog komiteta jugoslo-venske Komunistike partije. Za vreme tog perioda, bio je glavni ovek za vezuizmeu jugoslovenske KP i skadarske komunistike grupe u Albaniji. (U to vre-me postojale su tri grupe: Skadar, Kora i mlada grupa koja je postala jezgro bu-due albanske Komunistike partije.) Hoda je naglasio da su samo on i jo jedanlan predratne kosmetske komunistike grupe jo uvek u ivotu. Od aprila 1941.do kraja rata bio je na Kosmetu.

Teritorijalni integritet

Predsedniku Hodi je postavljeno pitanje o stavovima iznetim u njego-vom govoru pre plenuma Socijalistikog saveza Kosmeta 20. marta, u kojem je

odgovorio na napade Envera Hode.U tom govoru Hoda je tvrdio: ...U svojim kasnijim izjavama, neke od-govorne albanske osobe su brutalno napale nau zemlju izuzetno tekim reima.U tim napadima oni idu tako daleko da se, pod vidom kritikovanja pozicije alban-skih stanovnika na Kosmetu, brutalno meaju u unutranje poslove nae zemlje iotvoreno istupaju protiv suvereniteta i teritorijalnog integriteta FNRJ ...

Upitan o toj oceni, Hoda je odgovorio da nije verovao da je postojalaopasnost od stvarne pretnje jugoslovenskom teritorijalnom integritetu. Mada nijeznao koliko bi daleko Albanci ili u svojoj kampanji protiv Jugoslavije, nije oe-kivao bilo kakve pogranine ili druge incidente.5 Albanci su nametnuli tako stro-ge granine kontrole da su u ovoj godini samo dve porodice (od po 2030 lano-va) uspele da prebegnu u Jugoslaviju. To je u otroj suprotnosti sa situacijom to-kom 1948, kada je albansko-kosmetska granica bila potpuno otvorena. Posle1953, Albanci su samo politiki pouzdanim osobama dozvoljavali da prelaze gra-nicu. Ipak, Hoda je izvestio da je poto su ti pojedinci doli u Jugoslaviju, vi-deli poboljane ekonomske uslove i vratili se u Albaniju govorei o tome svojim

prijateljima Tirana potpuno zatvorila granicu zato to su ak i pojedinci od po-verenja smatrani opasnim.

5 Izvori lokalne britanske ambasade izvetavaju o znaajnom pojaavanju jugoslovenskihgraninih patrola du jugoslovensko-albanske granice u sektoru od Ohrida do Debra du reke CrniDrim u poreenju sa vremenom od pre godinu dana.


7/12

Izvetaji amerike ambasade iz Beograda o stanju na KiM 19571958 171Hoda je izjavio da, uprkos niskom ivotnom standardu u Albaniji, ip-

tari na Kosmetu pokazuju ogromno interesovanje za Albaniju zahvaljujui istorij-skim, kulturnim i porodinim vezama. Kao dokaz za to naveo je lina oseanja izvremena svoje mladosti u Jugoslaviji kada je sanjao o prelepim uslovima ivota uAlbaniji i svoje razoarenje odmah po dolasku na studije u tu zemlju.6

Iako nije bilo zvaninih procena o posledicama njegovog govora od 20.marta meu iptarskom populacijom, Hoda je izjavio da je njegovo lino milje-nje da je 90% od preko 525.000 iptara na Kosmetu reagovalo pozitivno na tajgovor (po tome je oko 10%, ili 50.000, reagovalo negativno).

Fadilju Hodi je zatim, u svetlu prividnog odsustva iptarske zaintereso-vanosti za Enver Hodin napad, postavljeno pitanje zato su mu kosmetske vlastidale takav publicitet i time skrenule posebnu panju na njega. On je odgovorio da

je to bilo politiki neophodno zato to je to bio napad na koji je trebalo uzvratiti.Slubenici ambasade su potom ukazali na glasine i izvetaje koji navod-no krue u zapadnim dokumentima o uznemirenosti meu iptarima. (Upravo

pre naputanja Beograda, pisca izvetaja informisao je lokalni dopisnikNjujorktajmsa da je bilo izvetaja o takvoj uznemirenosti u Njujorku.) Predsednik Hoda

je odluno porekao da je bilo incidenata i pozvao slubenike ambasade da se sa-mi upoznaju sa stanjem u pokrajini. Putovanje kroz Kosmet je pokazalo da nemavidljivih posebnih policijskih predostronosti.

Hoda je zatim upitan o obnavljanju (albanskog) revizionizma. On jeodgovorio da je posle raskida sa Informbiroom 1948. bilo slinih albanskih napa-da na kosmetsku manjinu tako da je, logikim proirivanjem, sadanji govor En-vera Hode predstavljao istu vrstu pretnje.

Proleterski internacionalizam

Odgovarajui na pitanje o proleterskom internacionalizmu, Fadilj Ho-da je rekao: ...Takva praksa reavanja nacionalnog problema proizilazi iz naegdoslednog marksistikog-lenjinistikog stava u tom pitanju. Takva praksa unutarnae socijalistike zajednice takoe se odraava na nae odnose sa drugim ze-mljama i narodima. Na radni narod je nadahnut proleterskim internacionalizmom.Savez komunista, nae rukovodstvo i na radni narod nebrojenim injenicama, prerata, za vreme rata i danas pokazuju svoj proleterski internacionalizam....

Poto mu je bilo ukazano na injenicu da se upotreba tog izraza od stranevoa sovjetskog bloka kao to su Hruov, Ulbriht itd., obino odnosila na komu-nistiku disciplinu a la Kominterna, Hoda je istakao da nije teoretiar i da se u

svom govoru samo kratko zadrao na toj taki, koja je bila posveena posebnimuslovima na Kosmetu. Ipak, budui da ga je upotrebio, izraz proleterski interna-cionalizam odnosi se na bratstvo prema drugim socijalistikim zemljama i parti-

jama i nije bilo u vezi sa linijom Moskve.

6 Devetnaest godina ranije, Rebeka Vest je napisala da joj je jedan iptar rekao: Mi ivi-mo tako jadno... u Albaniji naa braa ive daleko bolje nego mi... . Njegovu izjavu ona je proko-mentarisala na sledei nain: Bilo je dirljivo... svako ko je dolazio iz Albanije u Jugoslaviju je bio za-divljen razlikom, koja je cela u korist Jugoslavije, u ivotnom standardu. Crno jagnje i sivi soko, 1001.


8/12

Momilo Pavlovi Istorija 20. veka, 2/2007172Jugoslovenska manjina u Albaniji

Slubenici koji su ga intervjuisali potom su upitali predsednika Hodu oproblemu jugoslovenske manjine u Albaniji, o kojem je u svom govoru rekao:

...Kada nam Enver Hoda daje lekciju o ovinistikim i antimarksisti-kim stavovima prema stanovnitvu Kosmeta, moglo bi se pretpostaviti da suslini problemi u Albaniji reeni na idealan nain. Ipak, mi znamo da jugosloven-ske manjine, iako malobrojne Crnogorci u Vraki, Goranci i makedonska sela ususedstvu Kore nemaju ak nijednu kolu ili bilo kakvu drugu priliku da uena maternjem jeziku. Bez pominjanja bilo ega drugoga, zar to nepostojanje ko-la na njihovom maternjem jeziku ne vodi njihovoj denacionalizaciji? Da li je tomarksistiko reenje problema narodnosti oko kojeg Enver Hoda i njegovi po-

monici diu toliko buke? U skladu sa tim, ko pokuava da denacionalizuje naci-onalne manjine nae rukovodstvo ili Enver Hoda i drugi tumai politike alban-ske vlade?...

Odgovarajui na ovo pitanje Hoda je izjavio da, iako je u Albaniji bilatakva situacija, on ne zna za posebne represivne mere koje su preduzete protiv ju-goslovenske manjine u toj zemlji.

Albanija

Komentariui unutranje prilike u Albaniji Hoda je istakao da, mada nebi mogao da navede konane brojke, ima utisak da je broj sovjetskih inenjera isavetnika u zemlji veliki, broj kineskih strunjaka relativno mali7, a bilo je i bu-

garskih savetnika. Skoro celokupan razvoj bio je usredsreen na oblast Tirane.Bio je sklon da odbaci dobar deo glasina o velikoj sovjetskoj pomorskoj bazi uValoni. Prihvatajui da je to vana strateka luka, istakao je da je cela zemlja re-lativno neodbranjiva u sluaju rata, to umanjuje svrsishodnost investiranja u voj-ne kapacitete.

Fadilj Hoda je izjavio da su on i Enver Hoda bili ortaci za vreme ra-ta. U to vreme albanski voa je potpuno drugaije ocenjivao Jugoslaviju i on nemoe da poveruje da Enver Hoda stvarno veruje u ono to kae u napadima naJugoslaviju. On osea da ti napadi dolaze pod uticajem Moskve i teke ekonom-ske situacije u Albaniji, gde je bio jak otpor kolektivizaciji i industrijalizaciji, ko-

je su jo na snazi.

Balkanska federacija

U odgovoru na pitanje o Balkanskoj federaciji, Hoda je izjavio da seneposredno posle rata borio za ostvarivanje takve federacije, verujui da je ona

jedini odgovor na probleme Balkana. Sada, pak, to pitanje je mrtvo slovo na pa-piru.

7 Mada je u Titogradu, 1. aprila 1957, slubenik-izveta primetio dva Kineza u hotelu kojisu se izgleda vozili iz Albanije u italijanskim kolima sa albanskim tablicama (ne diplomatskim).


9/12

Izvetaji amerike ambasade iz Beograda o stanju na KiM 19571958 173iptari u Makedoniji

U intervjuu od 4. aprila 1957. u Skoplju, M. Denovski, sekretar Izvrnogkomiteta Narodne republike Makedonije, ocenio je da nije bilo reakcije meuiptarima u Makedoniji na Enver Hodin napad i odbacila je taj predmet kao i-stu stvar Kosmeta. Denovski je naznaio da je boravio u Albaniji 1947. i da jeak i u to vreme ivotni standard u Jugoslaviji bio znatno vii. Sada, on jedvaput vii ovde, sa deset puta vie slobode.

Muslimanska emigracija

Intervjui sa Hodom i Denovskim pokazuju da postoje potpuno oprene

politike na Kosmetu i u Makedoniji u pogledu muslimana koji ele da emigriraju.Hoda je naveo da je emigriralo oko 3.000 Turaka i samo 200 iptara. Rekao jeda vlasti na Kosmetu vode veoma strogu politiku u ovom domenu i da politikeorganizacije (npr. SAWPZ) agituju protiv takve emigracije. Pripisao je tu politi-ku siromanim prilikama u Turskoj i naveo je sluajeve u kojima su emigrantitraili da se vrate u Jugoslaviju poto su prodali svoj imetak i prekinuli svoje lo-kalne veze.

Denovski je izjavio da je Makedonija usvojila veoma slobodnu politikuprema muslimanskoj emigraciji. im bi ti ljudi namirili svoje ekonomske i drugeobaveze, izdavani bi im pasoi i bili bi slobodni da odu. Priznao je da su nekiiptari traili da odu kao Turci,8 ali je osnovna prepreka bio rigorozan postupak

provere od strane lokalnog turskog konzulata. (Turski konzul u Skoplju se pola

sata alio piscu izvetaja na neasne metode makedonskih zvani

nika u snabde-vanju tobonjih emigranata lanim dokumentima kako bi ih se otarasili budui da

su predstavljali teret za makedonsku privredu.)

Srpsko-iptarski odnosi

Prigodan put kroz Kosmet ostavlja utisak o jasnom dvoklasnom drutvu.Ravno Kosovo polje je veinom nastanjeno Srbima, dok se iptari nalaze u ma-nje plodnim planinama koje okruuju oblast. Slino, na veernjem korzu duglavne ulice u Pritini veinom se nalaze ljudi koji govore srpski, odeveni u za-

padnjaka odela, dok su nedoterani iptari vieni u muslimanskim odedama ustaroj gradskoj etvrti.

Posle odlaska iz Pritine, pisac izvetaja proveo je no u kolibi pored So-

poana, u planinama izvan Novog Pazara. Sa direktorom u Beogradu, kolibu jedrao lokalni srpski seoski uvar. Posle radosnog sluanja veernjih vesti GlasaAmerike, on je objasnio da se za vreme rata borio u etnicima, zbog ega je petgodina proveo u zatvoru odakle je puten tek 1954. Bio je pun gorine prema

prema Britancima zbog njihovog naputanja Mihailovievih snaga za vreme rata.

8 Egipatska ambasada u Beogradu primila je, prema izvetajima, vie od 100 prijava zaimigraciju od iptara na Kosmetu ubrzo posle Hodinog govora, meutim Egipat nije primao imi-grante.


10/12

Momilo Pavlovi Istorija 20. veka, 2/2007174Pisac izvetaja video je troan natpis ivelo bratstvo i jedinstvo Srba i

Muslimana! na zgradi nasuprot glavnog taba Komunistike partije u NovomPazaru i upitao je kakvi su odnosi izmeu tih dvaju grupa. uvar je odgovorio dasu pre i za vreme rata oni bili jedni drugima za vratom sve vreme, sa krvoproli-em i ubijanjem. Sada su tamo vlasti, zakoni i policija; drei prste ispred svoglica da pokae da su oni pretei upirali jedni na druge i iza reetaka, on je nazna-io da je prethodno neprijateljstvo samo prigueno komunistikim pritiskom.

Za ambasadora:Oliver M. MarsiPrvi sekretar ambasade

DOKUMENT 3

Vazduna pota, poverljivoPoiljka inostrane slubeBr. 469Iz: Ambasada, BeogradZa: Ministarstvo spoljnih poslova, Vaington27. mart 1958.9

Predmet: Studijsko putovanje na Kosmet10

U toku studijskog putovanja na Kosmet i u Makedoniju, 17. marta 1958,pisac izvetaja, u pratnji g-dina Dorda Serbinofa (DRS, Ministarstvo spoljnihposlova), posetio je Fadilja Hodu, predsednika Izvrnog komiteta Kosmeta.11Hoda, koji se upravo vratio sa izborne kampanje koja se odvija irom Kosmeta,

primio je posetioce srdano i proveo sa njima sat vremena u razgovoru. Sledeglavne teme razgovora sa komentarom:

Razvoj situacije na Kosmetu

Kosmet, naglasio je Hoda, tek se sada nalazi u poetnom stadijumu eko-nomskog razvoja. On je rekao da Kosmet redovno prima znaajna investicionasredstva od centralne vlade i prvi put je u poziciji da pone da se uspeno bori sa

problemom smanjivanja seoske prenaseljenosti. U vezi sa tim, mislio je na visoknatalitet iptara koji oteava brz ekonomski razvoj i racionalizaciju poljoprivre-

9 Na dokumentu se jasno razaznaje peat: Primljeno, 7. april 1958, Biro za evropske po-

slove, Ministarstvo spoljnih poslova.10 U rubrici Info, u zaglavlju dokumenta, pod Departmani, rukom je dopisano:

RM/R-2, IRC-8, U/OP-1, U/O-1; a pod Ostalo takoe je dopisano rukom: CIA-15, OSD-4,Vojska-4, Mornarica-3, Vazduhoplovstvo-3, USIA-10. Na kraju prve strane, u rubrici Izveta,pie EW Burges/fmh.

11 Slubenik ambasade je poslednji put posetio Hodu u aprilu 1957 (videti poiljku br.562, 15. april 1957).


11/12

Izvetaji amerike ambasade iz Beograda o stanju na KiM 19571958 175de. Naznaio je da je Kosmet bogat rudama (lignit, cink, olovo, hrom i boksit) to

bi moglo da se razvija ako bi bilo vie sredstava na raspolaganju. Kako je ocenio,vie investicionih sredstava su klju ekonomskog razvoja na Kosmetu.

Kao to je bio sluaj i prilikom ranije posete pisca ovog izvetaja u no-vembru 1956, Pritina odaje utisak ekonomske ivosti. Novi stanovi, radnje, ho-teli itd., u proteklih 15 meseci naruavaju ambijent graevina u starom turskomstilu. Ipak, kao i drugde u Jugoslaviji, na nekima od novih graevina, manje odgodinu dana starih, vide se razbijeni prozori, otpao malter i drugi znaci prevreme-nog propadanja. Mnogo manji razvoj primeen je u kosmetskim varoicama i naselu to upuuje na zakljuak da Pritina, kao glavni grad, prima znatan deo sred-stava koja se ulau u Kosmet.

EK, KK, UKJ cirkularno pismo12

Upitan o negativnim pojavama navedenim u pismu Izvrnog komitetau meri koja se tie Kosmeta, Hoda je priznao njihovo postojanje ali je izjavio da

je njihova rasprostranjenost nia nego u nekim drugim delovima zemlje. Na pri-mer, nasmejao se, tako je malo slubenih automobila na Kosmetu da njihovaupotreba u privatne svrhe nije stvarala probleme. Pratei zacrtanu liniju pisma,on je te pojave opisao kao dokaz unutranje snage partije i stabilnosti jugosloven-skog sistema.

U odgovoru na zapaanje pisca ovog izvetaja, Hoda se iskreno sloiosa tim da uklanjanje negativnih pojava zahteva jaanje kontrole i nadzora nad

pojedinim preduzeima i lokalnim samoupravnim organima. On je izjavio da su

na Kosmetu koraci u tom pravcu ve

preduzeti.Izborna kampanja

Hoda je opisao uarenu izbornu kampanju koja je bila u toku, tvrdei daobian narod pokazuje znaajno interesovanje za nju, naroito za domae i lokal-ne teme. Prema Hodi, u svakom sluaju je kandidovan najbolji ovek, bez ob-zira na to da li je Srbin ili iptar i bez obzira na relativnu snagu dve grupe u da-tom izbornom okrugu.13 Blago, i kao to se pokazalo ispravno, odbacio je mogu-nost da bilo koji kandidat na Kosmetu dobije manje glasova od potrebnih 50% uodnosu na ukupno birako telo.

Odnosi IstokZapad i amerika politika

Upitan o interesovanju biraa za meunarodne probleme, Hoda je potvr-dio da birai vrsto ele mir i da su uvereni da novo sovjetsko rukovodstvo uMoskvi tei miru. Rekao je da muslimani, koji ine veliki deo birakog tela naKosmetu, mrze Francusku zbog guenja sloboda u Aliru i sa entuzijazmom

podravaju Naserovu borbu za arapsku nezavisnost. to se tie amerike politike,

12 Poiljka ambasade br. 428, datirana sa 6. martom 1958.13 Na Kosovu nije bilo spornih mandata za federalnu skuptinu.


12/12

Momilo Pavlovi Istorija 20. veka, 2/2007176tvrdio je da birai potuju predsednika Ajzenhauera, ali da imaju malo poverenjau sekretara Dulesa. Kada je pritisnut da kae svoje miljenje o tim pitanjima, iz-

javio je da je lino ponekad imao tekoa da stavi u meuzavisnost amerike ak-cije sa proklamovanim interesom SAD za miroljubivo reenje svetskih problema.Planovi za izgradnju raketnih baza u Italiji i Grkoj, rekao je, teko da slue sti-canju sovjetskog poverenja. U pogledu Sovjetskog Saveza, Hoda je snano izra-zio potpuno poverenje u njegove namere. U SSSR-u staljinizam je u opadanju itamonje unutranje promene se ve oseaju u njegovoj spoljnoj politici do takeda je takvo potpuno poverenje sasvim opravdano. Zahtevao je da Amerika pri-hvati neposredno obustavljanje nuklearnih proba, dokazujui da krenja uvekmogu biti otkrivena. Kada je pisac ovog izvetaja odgovorio da to nije uvek tako,Hoda je uzvratio da je mislio da je tako, ali da u svakom sluaju on nije nuklear-

ni fiziar.Mada je prihvatio da staljinizam jo uvek postoji u Bugarskoj i Albaniji,

Hoda je dokazivao da ti ostaci nisu vani i da e ak i u tim zemljama oni ko-nano nestati. Istovetnost pogleda izmeu Hode i njegovih biraa o gornjim pi-tanjima upadala je u oi.

Odnosi sa Albanijom

Hoda je iskazao potpuno neznanje o skoranjim izvetajima o tekoa-ma izmeu jugoslovenske diplomatske misije u Tirani i albanskih vlasti. Tvrdio

je da su odnosi sa Albanijom sada dobri, tako dobri da nije bilo skoranjihpograninih incidenata.

Za ambasadora:Oliver M. MarsiPrvi sekretar ambasadeKopije za:Zagreb, Sarajevo

Poiljka ministarstva za London, Pariz (2 kopije), Rim, Rim za Mek Svini-ja, Bon, Berlin za EAD, Minhen za PRU (3 kopije), Minhen za MRC, Frankfurt zaPRU, Be za PRU, Be za PAD, Moskva, Prag, Varava, Budimpeta i Bukuret.

Documents

Momčilo Pavlović - Izveštaji američke ambasade o stanju na Kosovu i Metohiji 1957-58