Monografija 35 godina

Jubilej Instituta za kardiovaskularne bolesti Vojvodine

35 GODINA USPEŠNE BRIGE O SRCU

Novi Sad, oktobar 2012.

PREDGOVOR

Primena savremenih svetskih metoda u lečenju, sve brže zbrinjavanje pacijenata, edukacija i

konstantno usavršavanje kadrova, najsloženije hirurške intervencije i projekat “Humanizacija

Instituta”, samo su neki od sjajnih postignuća Instituta za kardiovaskularne bolesti Vojvodine,

koji se nalazi na obroncima Fruške gore i koji ove godine proslavlja veliki jubilej, trideset pet

godina rada.

Zahvaljujući savremenom menadžmentu i odličnom radu čitavog tima lekara, medicinskih

sestara i ostalih zaposlenih na drugim poslovima, IKVBV je u proteklom periodu dobio brojna

priznanja i nagrade, a svi zaposleni u Institutu, kao jedinstven tim, na prvo mesto uvek stav-

ljaju brigu o pacijentu. IKVBV vidim kao lidera u lečenju kardiovaskularnih bolesti u ovom

delu Evrope, kao nosioca uvođenja inovacija u lečenju srca u Srbiji, i kao stalnog pregaoca na

učvršćivanju međunarodnih odnosa sa prestižnim svetskim klinikama ovog tipa.

IKVBV obuhvata Kliniku za kardiologiju i Kliniku za kardiovaskularnu hirurgiju koje se, ta-

kođe, sastoje od više specijalizovanih odeljenja. Intezivnim razvojem ostvarujemo zavidne re-

zultate što nas svrstava među visoko priznate ustanove za lečenje kardiovaskularnih bolesti u

Evropi.

Za 35 godina rada na Institutu je pregledano oko 1.200.000 a operisano oko 30.000 bolesnika.

Samo prošle godine urađeno je više od 1.200 operacija na otvorenom srcu i oko 36.000 subspeci-

jalističkih pregleda. Institut je tokom prošle godine hospitalizovao oko 7.000 pacijenata, u sklo-

pu Koronarne jedinice lečeno je 2.300 pacijenata, a ugrađeno je 316 pejsmejkera.

Pored svih rezultata kojima se Institut može pohvaliti, izuzetna pažnja se posvećuje skraćiva-

nju listi čekanja koje se svake godine kontinuirano smanjuju. Hitni slučajevi se operišu odmah,

a ostali pacijenti raspoređuju se u tri grupe prema hitnosti za operaciju: oni koji se operišu u

roku od mesec dana, u roku od tri meseca, ili nakon tri meseca - grupa u kojoj se nalazi sve

manje pacijenata. Na operaciju srčanih zalistaka čeka se u proseku do 40 dana, a na hiruršku

intervenciju na koronarnim krvnim sudovima i ugradnju bajpasa oko mesec dana.

Osnovna briga naše zdravstvene ustanove ogleda se u pružanju vrhunskih medicinskih uslu-

ga, međutim, izuzetno veliki trud je posvećujemo i značaju da se pacijentima omogući što

prijatniji i lakši boravak u Institutu. Dodatni program za brži oporavak bolesnika bazira se,

pre svega, na psihološkoj podršci i edukaciji. Sprovodeći raznovrsne aktivnosti, tim stručnjaka

Instituta za KVB Vojvodine veliki trud ulaže u edukaciju pacijenata i njihovih porodica, jer je

činjenica da upoznavanjem bolesnika sa prirodom i uzrokom bolesti sam pacijent može dosta

da doprinese da mu se isti zdravstveni problem ne ponovi, a pojedine nove potencijalne pro-

bleme može uspešno da izbegne prvencijom. “Humanizacija Instituta” naziv je izuzetno us-

pešnog projekta koji je pokrenut pre 3 godine, a po kome se ova bolnica za lečenje bolesti srca

u još jednom segmentu razlikuje od drugih. U okviru toga, na Institutu je otvorena biblioteka

sa više od 6.000 naslova popisanih u katalog, koje bolesnici sa zadovoljstvom čitaju, što im po-

maže da prekrate uvek dugačke bolničke dane. Interesantno je da je u okviru projekta do sada

sproveden i niz od 11 koncerata, izložbi slika i drugih kulturno-umetničkih sadržaja. Bežični

internet za pacijente, edukativni fi lmovi, lifl eti za obrazovanje pacijenata i njihovih porodica,

takođe su svakodnevni gest podrške i pažnje koji treba da pomognu bolesnicima Instituta u

prevazilaženju stresa od prelaska iz kućnih u bolničke uslove, te da učine neminovno sterilni

bolnički prostor duhovnijim i humanijim.

Srčana oboljenja su neretko prouzrokovana ili usko povezana sa nekim dugotrajnim stresom i

psihološkim problemom, što može da dovede i do povišenog pritiska, čak i do srčanog udara.

Institut je za potrebe izlečenja pacijenata angažovao psihologe koji rade sa pacijentima pre i

posle operacija, pomažu im da shvate prirodu nastanka bolesti i da se odupru stresu ili, bar, da

pokušaju da ga smanje.

Lečenje bolesti srca bilo bi otežano da Institut u proteklom periodu nije radio na obezbeđivanju

najsavremenije opreme za zbrinjavanje bolesnika. Tako su nova sala sa sofi sticiranim CT skene-

rom, angio sala najnovije generacije, novi aparati za ehokardiografi ju, ultrazvučni aparati, te mo-

nitoring sistem za praćenje bolesnika u Koronornoj jedinici i test opterećenja, itekako doprineli

podizanju kvaliteta lečenja, i još većeg broja izlečenih i operisanih pacijenata.

Zaposleni u Institutu u Sremskoj Kamenici naročito su ponosni na nedavno nabavljen naj-

savremeniji CT skener, sinonim za jedan od najsavremenijih neinvazivnih načina pregleda

krvnih sudova, a koji, uz najmanje moguće zračenje, ima najširu primeni u preoperativnom

otkrivanju bolesti srca i krvnih sudova, funkcionalnim ispitivanjima, kontroli bypass-a, CT

koronografi ji i perfuziji miokarda.

Uz dobar menadžment i visokoprofesionalni kadar, pravi recept za uspešnost tima ove zdrav-

stvene ustanove je i visok stepen motivisanosti kroz zajednički rad. Zaposleni u Institutu za

KVB Vojvodine su složni tim velikog broja profesionalaca, gde je uloga svakog člana podjedna-

ko važna. Stručni kadrovi redovno prolaze kroz različita usavršavanja, što im omogućava da,

dopunjujući svoje znanje o načinima lečenja, primenjuju savremene metode i tako ponosno

stanu rame uz rame sa svojim evropskim kolegama.

U skladu sa modelom dobre evropske prakse menadžmenta u zdravstvu, u Institutu se kon-

stantno edukuju kako lekari specijalisti iz oblasti hirurgije i kardiologije, tako i medicinske

sestre kojih je sve veći broj sa završenim Fakultetom zdravstvene nege. Institut je do sada

ugostio brojne stručnjake i predavače iz najčuvenijih evropskih klinika za kardiologiju i kardi-

ohirurgiju. Početkom maja, u saradnji sa Institutom „Karolinska“ u Štokholmu, organizovano

je predavanje za lekare, medicinske sestre i tehničare. O primeni genetske terapije ili hibridne

hirurgije, pored drugih vrsnih predavača iz Instituta u Sremskoj Kamenici i Karolinskog, go-

vorio je i prof. dr Morten Rozenkvist, kardiolog koji je, zanimljivo je reći, i lični lekar švedskog

kralja.

S obzirom da su bolesti kardiovaskularnog sistema sve češće i da veliki broj građana pati od

nekog srčanog oboljenja, potrebe za ustanovama koje se bave lečenjem ovih bolesti sve su

veće. Kamenica 2, jedna od najznačajnijih i najvećih investicija u zdravstvu Vojvodine, uskoro

bi trebalo da bude otvorena. Ovim će Institut za KVB Vojvodine dobiti dodatni prostor, jer

je postojeći već postao skučen i više nego maksimalno iskorišćen u odnosu na broj bolesnika

koji prođu kroz bolnicu tokom godine, ali i još bolje tehničke uslove za početak programa

transplantacije srca.

Kako bismo mogli brzo i uspešno da tretiramo što više pacijenata i tako dodatno smanjimo

stepen mortaliteta i listu čekanja, pokrenuta je i inicijativa za efi kasnijim zbrinjavanjem bole-

snika i uspostavljanjem istih standarda lečenja za sve pacijente Vojvodine. Tako je, tokom pro-

tekle i ove godine, Institut u Sremskoj Kamenici potpisao ugovore o saradnji sa zdravstvenim

ustanovama u Vrbasu, Zrenjaninu, Novom Bečeju, Šidu, Sremskoj Mitrovici, Rumi, Senti, In-

điji, Bačkoj Topoli i Subotici. Ova saradnja doprinosi bržem transportu bolesnika sa infarktom

srca do Instituta u Sremskoj Kamenici i njihovom efi kasnijem lečenju, a sve u cilju još snažnije

borbe protiv ove učestale bolesti, po najsavremenijem modelu koji se primenjuje u Evropi.

Institut za kardiovaskularne bolesti u Sremskoj Kamenici u proteklom periodu ostvario je

veoma uspešnu saradnju i sa inostranim bolnicama. Delegacija italijanske bolnice „Leko“ (Az-

zienda Ospedaliera di Lecco) u okviru projekta „Blizanačke bolnice“ u aprilu je još jednom

posetila Institut u Sremskoj Kamenici, u cilju razmene iskustava i znanja ovih bolnica, a kroz

organizovanje kontinuiranih medicinskih edukacija i predavanja, razmene stručnjaka i njiho-

vih dugogodišnjih iskustava. Organizacioni model koji Institut za KVB Vojvodine primenjuje,

a koji podrazumeva smanjenje liste čekanja, dostupnost svakom građaninu Srbije, programe

za brži oporavak, jedinstvenu bazu podataka i stalno ulaganje u opremu i edukaciju zaposle-

nih, prepoznat je kao primenljiv i u ovom italijanskom zdravstvenom centru.

Ove godine Institut je u martu mesecu proslavio još jedan jubilej. U pitanju je 30 godina Klini-

ke za kardiovaskularnu hirurgiju i prve operacije na otvorenom srcu. U periodu od 30 godina

operisano je više od 30.000 pacijenata, a jedna od važnih odlika Klinike je i izuzetno niska

stopa mortaliteta od 2,8%.

Dobri rezultati Instituta za kardiovaskularne bolesti Vojvodine doneli su ovoj ustanovi i nje-

nim zaposlenima mnogobrojne nagrade. Tako smo 2010. godine dobili italijansku prestižnu

nagradu „Zlatni Perikle“, ustanovljenu u oblastima medicine, nauke, politike i umetnosti. Po-

red ove svojevrsne međunarodne potvrde kvaliteta i ugleda čitavog Instituta, naša ustanova

je nagrađena i Zlatnom plaketom za doprinos i razvoj sistema menadžmenta kvaliteta u Srbiji

a povodom konferencije u Evropskoj nedelji kvaliteta za 2011. godinu. Krajem prošle godine

dodeljeno nam je i priznanje „Sunčani sat“ za izuzetne rezultate ostvarene u lečenju, u oblasti

naučno-istraživačkog rada, za najhumaniji poduhvat u zdravstvu i druge oblike stvaralaštva

kojima se unapređuje rad u zdravstvenoj delatnosti.

Budućnost kvalitetnog lečenja pacijenata Instituta za KVB Vojvodine leži u stalnom usavrša-

vanju, širenju saradnje i njegovom pozicioniranju među vodećim svetskim klinikama za treti-

ranje oboljenja srca. Očekujemo da ćemo u Institutu u doglednoj budućnosti obavljati i tran-

splantacije srca, a nakon toga u planu je i uvođenje robot hirurgije, sve sa jedinim i osnovnim

ciljem da pacijenti budu lečeni i zbrinuti na najbolji način.

Direktorka Instituta za kardiovaskularne bolesti Vojvodine u Sremskoj Kamenici

Prof. dr Nada Čemerlić Ađić

7

35 godina Instituta za kardiovaskularne bolesti Vojvodine

Institut za kardiovaskularne bolesti Vojvodine u Sremskoj Kamenici je osnovan 16. no-

vembra 1977. godine, kao “obrazovna, zdravstvena i naučna organizacija”. Nastao je na

osnovu “dokumenata o zdravstvenoj politici i razvoju zdravstvene zaštite u Vojvodini”

koji je izradila Radna grupa Izvršnog veća Vojvodine 1974. godine u skladu sa programom

Svetske zdravstvene organizacije poznatim kao “Sveobuhvatni kardiovaskularni program u

zajednici”, a iz potrebe da se na prostorima Vojvodine efi kasnije rešavaju kardiovaskularne

bolesti, kao najteži zdravstveni problem.

Nalazi se u Sremskoj Kamenici, udaljen 5 km od centra Novog Sada. Okružen je parkom

sa više hiljada stabala crnogoričnog i listopadnog drveta, koji je zbog svoje lepote i brojnih

primeraka izuzetno retkih vrsta stavljen pod zaštitu države. Pozicija na obroncima Fruške

gore, sa karakterističnom ružom vetrova, stvara izuzetno povoljnu mikroklimu koja pomaže

i ubrzava oporavak bolesnika.

8

Institut je po mnogo čemu jedinstvena ustanova u našoj zemlji, pa i u svetu. Obezbeđuje na

jednom mestu sve potrebne dijagnostičke procedure, lečenje urgentnih kardioloških stanja i

drugih kardioloških oboljenja, sve savremene kardiohirurške procedure i ranu rehabilitaciju

bolesnika. Bavi se prevencijom bolesti, radi kao gradska bolnica i zbrinjava bolesnike sa te-

ritorije čitave Vojvodine, kao i bolesnike iz Srbije i inostranstva.

Osnovni zadaci Instituta su da:

prati i proučava stanje u oblasti kardiovaskularnih bolesti; –

ispituje, uvodi i primenjuje nove metode otkrivanja oboljenja, lečenja i rehabilitacije i –

sprovodi mere za unapređivanje zdravstvene zaštite u toj oblasti;

vrši složenu dijagnostiku, lečenje (uključujući hirurško) i rehabilitaciju obolelih; –

vrši obrazovanje i stručno usavršavanje zdravstvenih radnika u oblasti svog delokruga –

rada;

obavlja naučno istraživački rad u oblasti prevencije, lečenja i rehabilitacije u oblasti –

kardiovaskularnih bolesti;

pruža stručno-metodološku pomoć zdravstvenim ustanovama u svojoj oblasti. –

Institut poseduje i kontinuirano ulaže velika fi nansijska sredstva za nabavku najsavremeni-

je medicinske opreme, čime obezbeđuje uslove za najkvalitetnije i medicinski najefi kasnije

lečenje bolesti srca i krvotoka.

Za 35 godina postojanja na Institutu je urađeno više od 1.200.000 ambulantnih pregleda.

Hospitalno je lečeno oko 130.000 bolesnika. Urađeno je oko 500.000 ultrazvučnih pregleda,

200.000 Doppler pregleda, oko 180.000 ergometrijskih testova, preko 100.000 24h holter

monitoringa, 65.000 kateterizacija srca, 12.000 perkutanih koronarnih intervencija. Implan-

tirano je preko 5.000 pejsmejkera i urađeno preko 28.000 operacija na otvorenom srcu.

Institut za kardiovaskularne bolesti Vojvodine čine Klinika za kardiologiju, Klinika za kar-

diovaskularnu hirurgiju i Zajedničke službe. Tim Instituta, koji broji oko 600 zaposlenih, od

kojih je preko 90 lekara, svakodnevno je na raspolaganju izuzetno velikom broju bolesnika

koji su usmereni na njihovu medicinsku pomoć.

KLINIKA ZA KARDIOLOGIJU

13

Klinika za kardiologiju

Klinika za kardiologiju je sastavni deo Instituta za kardiovaskularne bolesti Vojvodine

od dana osnivanja, 16. novembra 1977. godine. Pre preseljenja u novoformirani In-

stitut u Sremskoj Kamenici, Klinika je bila u sastavu Interne klinike Pokrajinske bol-

nice u Novom Sadu. Prilikom formiranja Instituta, u okviru Klinike za kardiologiju osnovan

je i Centar za rehabilitaciju kardiovaskularnih bolesnika na Andrevlju, koji je radio od 1975.

godine do 1980. godine.

Početni razvoj Klinike velikim delom je vezan za ime njenog prvog direktora, prof. dr Sveti-

slava Trifunovića. Njegove organizacione, stručne i naučne reference su pomogle uspešnom

stvaranju respektabilne zdravstvene, obrazovne i naučne ustanove na teritoriji Pokrajine

Vojvodine. Kasnije godine i rezultati rada pokazali su da ugled Klinike za kardiologiju i či-

tavog Instituta premašuje teritorijalne okvire i da je reč o respektabilnoj ustanovi kako u

tadašnjoj Srbiji i Jugoslaviji, tako i šire.

Od osnivanja pa do danas, Klinika raspolaže istim brojem bolesničkih kreveta - 145. Rela-

tivno mala kvadratura prostora u kojem funkcioniše IKVBV, zatim porast broja obolelih od

kardiovaskularnih bolesti, kao i dinamika i složenost lečenja, uslovljavali su tokom proteklog

vremna brži, organizovaniji i kvalitetniji rad. Godišnje se prosečno na Klinici za kardiologiju

hospitalizuje oko 6000 bolesnika, što je duplo više nego 2001. godine i to na račun skraćenja

dužine hospitalizacije, koja iznosi oko 7,8 dana u 2011. godini. Klinika za kardiologiju je

ustanova tercijarnog nivoa zdravstvene zaštite za Pokrajinu Vojvodinu ali i ustanova sekun-

darnog nivoa usluga za Južnobački okrug, te od samog osnivanja pa do danas postoji izra-

žena potreba za povećanjem raspoloživog posteljnog fonda. Od ukupnog broja hospitalno

lečenih bolesnika, gotovo 2/3 su bili hitni slučajevi, a poslednjih godina skoro 1/3 preme-

štana je na Kliniku za kardiohirurgiju, gde su u istoj hospitalizaciji i operisani. Značajno je

da od 2007. godine postoji praksa svakodnevnog konzilijarnog prikaza svih pacijenata kod

kojih je prethodnog dana rađeno hemodinamsko ispitivanje – koronarografi ja. U prisustvu

ordinirajućeg lekara odeljenja na kome pacijent leži, interventnog hemodinamičara i kardi-

ohirurga, donosi se najadekvatnija odluka u pogledu dalje strategije lečenja prikazanih paci-

14

jenata. Hitni pacijenti se mogu prikazivati i preko hitno sazvanog konzilijuma, bez čekanja

redovnog termina prikazivanja (po podne ili u toku dežurstva).

Rad na Klinici za kardiologiju, ali i čitavom IKVBV, ne bi mogao biti toliko operativan da

nema informacionog sistema (BIS), na koji su svi zaposleni veoma ponosni. Svi podaci o

pacijentima kako hospitalizovanim, tako i polikliničkim, kao i snimci njihovih različitih pre-

gleda („imagings”), veoma lako su dostupni ovlašćenim osobama preko navedenog informa-

cionog sistema.

I pored svih navedenih preduslova, rad na Klinici za kardiologiju bio bi manje kvalitetan da

nije implementiran integrisani sistem menadžmenta (ISM) sa procesima rada koje defi nišu

ISO Standardi: 9001;14001;18001; 17025. Implementirani ISM i spremnost zaposlenih da ga

sprovodi, kao i visoki kvalitet rada i stalno stručno i naučno usavršavanje zaposlenih, pred-

stavljaju osnovu za visoko dostignute standarde lečenja kardiovaskularnih bolesnika, kako

danas, tako i u budućnosti.

Klinika za kardiologiju ima 234 zaposlenih, od kojih je 48 lekara, a 170 medicinskih sestara

i tehničara. Najveći broj lekara, njih 34 su kardiolozi, 15 su doktri nauka, 8 magistri nauka

i jedan je primarijus. Važno je napomenuti, da je veliki broj zdravstvenog kadra Klinike za

kardiologiju (nastavnici, saradnici, ali i srednje medicinsko osoblje) uključen u obrazovnu i

naučnu delatnost, koja se manifestuje kroz tesnu saradnju sa Medicinskim fakultetom Uni-

verziteta u Novom Sadu, pri čemu je Klinika za kardiologiju nastavna baza Fakulteta. Isto

tako, Klinika je veoma bitan organizator svih kardioloških naučnih zbivanja u Vojvodini, ali

15


i čitavoj zemlji. Učešće Klinike se iskazuje kroz organizaciju ili koorganizaciju održavan-

ja naučnih kongresa, simpozijuma, kontinuirane medicinske edukcije (KME), kardioloških

sekcija i dr.

Kako su zaposleni najveće bogatstvo Klinike i kako je timski rad osnovni preduslov za visok

stepen pružanja zdravstvenih usluga, postoji svakodnevna komunikacija svih zaposlenih le-

kara na Klinici u okviru redovnog stručnog sastanka, na kome se razmatraju tekući prob-

lemi. Poslednjih godina uvedeni su i redovni načelnički sastanci, sastanci sa specijalistima,

kao i sa najmlađim doktorima-specijalizantima i kliničkim lekarima, kojima se posvećuje

posebna pažnja u smislu edukacije. U cilju što kvalitetnijeg naučnog i publicističkog rada,

formirana je Komisija za naučno istraživački rad i publikacije, koja je u poslednjih nekoliko

godina razmatrala sve prijave za doktorske disertacije, kao i predložene radove za usmene i

pisane prezentacije.

Kliniku čini 12 odeljenja: Specijalistička poliklinika i Prijemna kardiološka ambulanta obezbeđuju zdravstvenu

zaštitu, kako hitnu, tako i odloženu tokom 24h, sedam dana u nedelji, tokom čitave godine,

kako bolesnicima sa područja Novog Sada i regiona Južnobačkog okruga, tako i drugim

bolesnicima sa teritorije čitave Vojvodine i Srbije. Broj polikliničkih pregleda rastao je iz

godine u godinu, da bi 2011. godine bilo pregledano preko 25000 bolesnika. Odeljenje ima

isturenu jedinicu u Kliničkom centru Vojvodine, formiranu kako bi se konzilijarni pregledi

16

radili što kvalitetnije. Tokom 2010. godine otvorena je dnevna bolnica koja omogućava brže

zbrinjavanje kardioloških bolesnika, kako u pogledu dijagnoze, tako i pogledu terapije.

Jedinica Intenzivne nege kardiovaskularnih bolesnika (Koronarna jedinica) osnovana je

22.01.1973. godine, kao sastavni deo kardiološkog odeljenja u sklopu Interne klinike Kli-

ničke bolnice u Novom Sadu. Zajedno sa kardiološkim odeljenjem, 1977. godine se seli u

IKVBV u Sremskoj Kamenici, gde predstavlja zasebno Odeljenje Klinike za kardiologiju, od

osnivanja pa do danas. Analizom rada Koronarne jedinice zapaža se da je oko 63% lečenih

pacijenata bilo sa nekim oblikom akutnog koronarnog sindroma. Infarkt miokarda sa ST

elevacijom (STEMI) participira u AKS sa visokih 66,2%. Preostali bolesnici lečeni u koronar-

noj jedinici su bolovali od

različite kardiovaskular-

ne patologije koja zahte-

va intenzivno praćenje i

tretman. U Jedinicu in-

tenzivne nege su tokom

vremena uvedeni mnogi

savremeni dijagnostički

postupci, novi terapijski

protokoli, a prisutna je

permanentna edukacija

medicinskog kadra. Za

sada jedina u Srbiji, Ko-

ronarna jedinica primenjuje metodu hipotermije kod bolesnika u reanimacionom postupku

i kardiogenom šoku, koja se pokazala u svetu kao veoma uspešna u oporavku navedene gru-

pe pacijenata. U koronarnoj jedinici se implantira intraaortna balon pumpa kod pacijenata

u kardiogenom šoku i sa perifernom organskom hipoperfuzijom. Ovi pacijenti se u slučaju

akutne koronarne patologije upućuju u kateterizacionu laboratoriju radi koronarografske

obrade i potencijalne perkutane interventne procedure na koronarnim arterijama, što je,

takođe, jedinstveno u Srbiji.

Odeljenje za poremećaje srčanog ritma i pejsmejkere je značajno inoviralo svoj rad u

prethodnih nekoliko godina. Za razliku od prvih godina svoga rada, kada je implantaci-

ja trajnih pejsmejkera srca bila vodeća metoda u lečenju, poslednjih godina su usvojene

nove metode: resinhronizaciona terapija (CRT) kod najtežih bolesnika sa niskom istisnom

frakcijom leve komore u sklopu dilatativnih kardiomiopatija; ablacija brzih pretkomorskih

poremećaja ritma i ugradnja kardioverter defi brilatora (ICD). Odeljenje raspolaže sa zanov-

ljenom i savremeno opremljenom elektrofi ziološkom salom, koja po potrebi postaje treća

kateterizaciona sala. Predviđeno je kompletno preseljenje Odeljenja u novi prostor „Kame-

nice 2”, gde je predviđena oprema nove elektrofi ziološke sale.

Za funkcionisanje i napredovanje Klinike za kardiologiju, veoma je značajno Odeljenje za

invazivnu kardiologiju. Ovo Odeljenje postoji od 1981. godine. Odeljenje se uglavnom ba-

vilo dijagnostičkim hemodinamskim procedurama. Počev od 2002. godine uvodi se inter-

ventno kardiološko zbrinjavanje pacijenata - perkutana koronarna intervencija (PCI). Ona

se izvodi kod bolesnika koji boluju od akutnog koronarnog sindroma (AKS): ST elevirani

17


infarkt miokarda (STEMI), infarkt miokarda bez ST elevacije (non - STEMI), nestabilna

angina pektoris, a i u pojedinim formama stabilne angine pektoris. U početku se PCI kod

AKS radio sporadično, da bi od 2000. godine ova procedura ušla u rutinsku kliničku prime-

nu. Počev od 2008. godine, Institut je počeo da radi interventne procedure u akutnom ST

eleviranom infarktu, tokom 24h, prvo za grad Novi Sad, a zatim i za teritoriju Južnobačkog

okruga. Rezultati ovakvog zbrinjavanja bolesnika su bili vrlo pozititvni, te se od 2008. godine

započelo sukcesivno potpisivanje ugovora sa bolničkim ustanovama i domovima zdrav-

lja na teritoriji AP Vojvodine. Bolesnici iz ovih regiona na ovaj način dobili su mogućnost

interventnog razrešavanja akutnog infarkta miokarda po istim standardima kao i u svetu.

Ovakvim otvaranjem IKVBV prema ostalim centrima Vojvodine, data je mogućnost za naj-

savremeniji i jednak način lečenja STEMI velikom broju stanovnika Vojvodine. Na taj način

je značajno poboljšana prognoza, smanjen invaliditet i smanjena smrtnost od ove teške i

smrtonosne bolesti, koja još uvek u svetu predstavlja najznačajniji uzrok smrtnosti. Institut

i Klinika za kardiologiju, sa ostalim pokrajinskim zdravstvenim ustanovama imaju i druge

forme povezanosti oko razrešavanja najtežih bolesnika. Tako se, na primer, svakodnevno

razmatraju faksom poslate medicinske dokumentacije najtežih bolesnika, koje se upuću-

ju tročlanoj komisiji koja svakodnevno razmatra indikacije za hemodinamsko ispitivanje

pacijenata. Pored faksom pristiglih dokumentacija iz bolničkih ustanova, svakodnevno se

pregledaju i pacijenti i dokumentacija. Komisiju sačinjavaju dva lekara specijaliste-kardiolo-

ga i jedan lekar Odeljenja za invazivnu kardiologiju. Lekari Odeljenja za invazivnu hemodi-

namsku obradu edukuju se u cilju uvođenja novih tehnologija iz oblasti hibridnih interven-

tno-hirurških procedura, kao i perkutanog zatvaranja interatrijalnih defekata i implantacije

aortne valvule putem perkutane interventne procedure. Tokom 2006. godine zanovljena je

oprema i u rad puštena druga kateterizaciona sala. U skoroj budućnosti se predviđa posto-

janje tri savremeno opremljene kateterizacione laboratorije (za sada su dve u punom pogo-

nu, a kao treća se po potrebi koristi elektrofi ziološka sala).

Odeljenje neinvazivne kardiologije je poslednjih nekoliko godina osavremenilo svoju

opremu i prostor, te se rade najsavremenije dijagnostičke kardio-vaskularne metode: ultra-

zvučni pregled perifernih krvnih sudova (Doppler); ultrazvučni pregled srca (ehokardiogra-

fi ja) koja je veoma inovirana poslednjih godinu dana uvođenjem metode trans-ezofagealne

18

ehokardiografi je (TEE) i stres-ehokardiografi je korišćenjem farmakodinamskih supstanci.

Klasična metoda testa fi zičkim opterećenjem (ergometrijski stres test) je nadopunjena spi-

rometrijskim praćenjem bolesnika u naporu, što je omogućeno, takođe, zahvaljujući zanav-

ljanju opreme.

Odeljenje za hipertenziju pored stacionarnog kapaciteta ima i kabinet za 24h ambulator-

no merenje krvnog pritiska (KP). Tokom 2001. godine godine je zanovljena stara aparatura

savremenijom, koja je bila u mogućnosti da pored 24h merenja KP, beleži i EKG tokom naj-

više 4 sata. U okviru odobrenog Republičkog projekta „Rano otkrivanje ishemijske bolesti

srca kod bolesnika sa hipertenzijom”, nabavljena je trenutno najsavremenija oprema sa 20

pokretnih baterija za 24 h Holter monitoring KP, koja u isto vreme i svih 24h registruje ne

samo krvni pritisak, nego i EKG zapis.

Odeljenja sa ležećim pacijentima (Stacionarna odeljenja) Klinike za kardiologiju se nalaze

na III, i delom na II spratu Instituta u Sremskoj Kamenici. Ova Odeljenja bave se dijagno-

stikom i lečenjem pacijenata sa različitim kardiovaskularnim bolestima. Njihova uloga je

nezaobilazna i nemerljiva u pravilnom lečenju veoma često značajno ugroženih bolesni-

ka. Ova Odeljenja takođe predstavljaju i značajne funkcionalne segmente, koji zajedno sa

ostalim Odeljenjima Klinike za kardiologiju, čine jedinstvenu celinu, čiji je osnovni zadatak

kvalitetno lečenje i zadovoljstvo pacijenata pruženim uslugama.

Odeljenje za edukaciju pacijenata i prevenciju kardiovaskularnih bolesti je najnovije

Odeljenje Klinike za kardiologiju. Oformljeno je 25.02.2010. godine. Rad ovog Odeljenja je

usmeren ka podizanju zdravstvene svesti i upoznavanju problematike kardiovaskularne pa-

tologije, ne samo bolesnika lečenih na Klinici za kardiologiju, nego i građanstva. U tu svrhu

su, pored individualnog rada i rada u malim grupama, držana i tematska predavanja po me-

snim zajednicama i domovima zdravlja na teritoriji Južno Bačkog okruga. U cilju adekvat-

nije edukacije pacijenata o kardiovaskularnim bolestima od kojih se leče, ili imaju značajan

rizik da obole u budućnosti, napravljene su i podeljene brošure o faktorim rizika kardiova-

skularnih bolesti, manifestacijama bolesti, i pojedinim metodama dijagnostike i lečenja ovih

bolesti. Brošure su dostupne našim pacijentima u svim čekaonicama IKVBV.

19


RezultatiZa 35 godina rada na Klinici je hospitalizovano preko 135 000 bolesnika, od kojih je preko

50 000 lečeno na Odeljenju intenzivne nege-Koronarna jedinica. Približno se godišnje leči

oko 2000 bolesnika u Jedinici intenzivne nege, pri čemu se oko 1000 leči pod dijagnozom

akutnog infarkta miokarda.

Rezultati rada Klinike za kardiologiju u periodu od 16.11.1977. do 31.12.2011. godine, pri-

kazani su u sledećoj tabeli :

Subspecijalistički pregledi 1.186.030

Hospitalizovani pacijenti 131.932

Lečeni bolesnici u koronarnoj jedinici 49.568

Ergometrijski testovi 178.037

Ehokardiografi ja 460.011

UZ pregled arterija 77.295

UZ pregled karotidnih arterija 100.081

24h ambulantni monitoring TA 31.230

24h Holterov monitoring EKG 107.425

Elektrofi ziološki pregledi 2.107

Ugrađeni pejsmejkeri 5.096

Kardioverter defi brilatori (ICD) 519

*Radiofrekventna ablacija 247

Invazivna hemodinamska ispitivanja 64.124

PCI (PTCA+STENT) 11.704

*Od 2008. godine uvedena kao standardna usluga, kao metoda u lečenju fi brilacije atrija sa

kompjuterizovanim navigacionim sistemom.

Napredak Klinike ne bi bio moguć bez svih zaposlenih koji su svojim zalaganjem i timskim

radom doprineli, kako danas tako i u prošlosti, izgradnji i očuvanju ugleda Klinike za

kardiologiju.

20

KARDIOLOŠKA POLIKLINIKA I PRIJEMNA KARDIOLOŠKA AMBULANTA

Trideset pet godina od formiranja Instituta za kardiovaskularne bolesti u Sr.Kamenici je

prilika da se osvrnemo na prve dane rada Odeljenja kardiološke poliklinike i prijemne kar-

diološke ambulante.

Kardiološka poliklinika je i danas na istom mestu, kao u vreme formiranja IKVB, dok je kar-

diološka prijemna ambulanta sa radom počela u prostorijama prizemlja zgrade Instituta, da

bi se nešto kasnije premestila u suteren, gde se i sada nalazi. Nasleđene su nekonformne

radne prostorije sa oskudnom i tehnološki zastarelom medicinskom i drugom tehnikom.

Danas, 35 godina kasnije, Odeljenje kar-

diološke poliklinike i prijemne kardio-

loške ambulante je moderno odeljenje,

opremljeno savremenom medicinskom

tehnikom, gde su i uslovi rada značajno

poboljšani posle izvšene gradjevinske

rekonstrukcije (2010/12). Odeljenje je

povezano u jedinstveni sistem u okviru

IKVB bolničkog informativnog sistema

(BIS), čime je unapredjen i olakšan rad.

Stvorene su mogućnosti da se radne pro-

cedure povezuju, a rezultati rada prove-

ravaju i vrednuju.

U okviru odeljenja funkcioniše Dnevna bolnica kardiloških bolesnika u koju se prema in-

dikacijama primaju i prate dijagnostički nedovoljno jasni pacijenti. Odeljenje obavlja prve

preglede, kontrole pacijenata, vrši prijem bolesnika za dalji tretman na IKVB (indikovani

prijemi, hitni prijemi, komisijski indikovani prijemi).Takođe, obavljaju se i konsultativni pre-

gledi za bolesnike na ostala dva Instituta (Institut za onkologiju, Institut za bolesti pluća i

tuberkulozu), kao i u Kliničkom centru u Novom Sadu. Takođe, pružaju se i druge medicin-

ske usluge, najčešće terapijske, urgentnim i polikliničkim pacijentima.

U Kardiološkoj poliklinici je formiran CALL centar kao centralni punkt preko koga se za sva

odeljenja IKVBV zakazuju pregledi i kontrole pacijenata, kao i dijagnostičke procedure koje

se rade na Klinici za kardiologiju u Sr. Kamenici.

Od svog formiranja Odeljenje je učestvovalo i u drugim aktivnostima Instituta, koje imaju

karakter unapredjenja struke i stručnog rada (stručni sastanci, kardiološke i internističke

sekcije, edukativni seminari, kongresi i sl.).

Za 35 godina Odeljenje kardiološke poliklinike i prijemne kardiološle ambulante obavilo je

više od 1,2 miliona ambulantnih pregleda i pružilo na hiljade drugih medicinskih usluga.

Stalni trend porasta radnih i drugih aktivnosti i obaveza odeljenja, najbolje se može ilustro-

vati praćenjem aktivnosti u poslednjih 5 godina, pri čemu je prosečno bilo ambulantnih

pregleda između 6500 i 7000 godišnje, konzlijarnih pregleda između 550 i 800. Komisije za

21


zakazivanje pacijentata za invazivnu hemodinamsku obradu svake godine imaju sve veći

broj pregleda, koji se kretao od 2900-3600 na godišnjem nivou. Broj primljenih pacijenata

rastao je od 5500 do 6200 godišnje. Polikliničkih pregleda bilo je od 22000 do gotovo 30000

godišnje, a sumarno u Prijemnoj ambulanti i poliklinici pregledano je, za ovih 5 godina, pre-

ko 200000 bolesnika.

Na Odeljenju je zaposleno 3 lekara, 19 medicinskih sestara-tehničara, 5 administrativnih

radnika i 2 spremačice. Povremeno je angažovano, u okviru redovnog polikliničkog rada-

jednom nedeljno, i 38 lekara Klinike za kardiologiju.

Kada se osvrnemo na protekli period i na ono

što je postignuto, možemo slobodno reći da

smo ponosni na ostvarene rezultate.

Iskrena nam je želja da i dalje radimo na razvo-

ju našeg odeljenja, na unapredjenju stručnog

rada, kako bismo bili od najveće koristi našim

pacijentima.

Svi zaposleni na odeljenju, kako danas, tako i

u prošlosti, uložili su veliki trud i entuzijazam,

čime su postignuti značajni rezultati u korist na-

ših pacijenata.

JEDINICA ZA INTENZIVNU NEGU KARDIOVASKULARNIH BOLESNIKA

Jedinica za intenzivnu negu kardiovaskularnih bolesnika (Koronarna jedinica) Instituta za

kardiovaskularne bolesti Vojvodine je jedna od najstarijih na ovim prostorima. Osnovana

je 1973. godine kao sastavni deo kardiološkog odeljenja Interne klinike Kliničke bolnice u

Novom Sadu. Nakon četiri godine od osnivanja, 1977. godine, zajedno sa kardiološkim ode-

ljenjem preseljena je na novoformirani Institut za kardiovaskularne bolesti Vojvodine

(IKVBV) u Sremskoj Kamenici i postaje sastavni deo Klinike za kardiologiju. Formiranje

jedinice intenzivne nege za lečenje kardiovaskularnih bolesnika je nužna posledica eviden-

tne ekspanzije kardiovaskularnih bolesti u tom vremenu. Ona je nastala kao važna i neod-

ložna potreba u zravstvenom sistemu zbrinjavanja stanovništva Novog Sada, a pokazalo se

kasnije, i na mnogo širem području. Koronarna jedinica je u prvo vreme imala samo četiri

bolesničke postelje, a u njoj je prve godine postojanja lečeno oko stotinu bolesnika. Grad

Novi Sad je tada imao oko 100.000 stanovnika.

Danas grad Novi Sad sa okolinom ima oko 400.000,

a Autonomna Pokrajina Vojvodina preko 2 mili-

ona stanovnika. Koronarna jedinica danas ima 10

bolesničkih postelja i predstavlja moderno ofor-

mljenu dijagnostičko-terapijsku celinu u kojoj se

godišnje leči oko 2500 bolesnika.

22

U odnosu na napred navedene podatke vidljivo je da će sledeće, 2013. godine, proslaviti ju-

bileje: 40 godina postojanja i oko 50.000 lečenih bolesnika.

Jedinica za intenzivnu negu kardiovaskularnih bolesnika Instituta za kardiovaskularne bo-

lesti Vojvodine je, od svog formiranja pa sve do danas, uvek bila fl eksibilna celina koja je

pratila savremene trendove naučnog i tehničko-tehnološkog razvoja, a sve u cilju dostizanja

visokih kvaliteta lečenja i zadovoljstva pacijenata preduzetim lečenjem.

Mesto i uloga Koronarne jedinice u kompleksnom miljeu delatnosti Instituta za kardiova-

skularne bolesti Vojvodine tesno je povezuje sa radom ostalih odeljenja obe Klinike IKVBV.

U tom smislu je razvoj Jedinice za intenzivnu negu kardiovaskularnih bolesnika povezan sa

razvojem drugih odeljenja, čineći pri tom logičnu, funkcionalnu i koherentnu celinu.

Tokom vremena menjalo se osoblje koronarne jedinice, naravno i pacijenti, ali i vrsta i obimi

kardiovaskularne patologije. Ovakve izmene su zahtevale sve brže prilagodjavanje aktuelnoj

kardiovaskularnoj problematici, koja je, opet, zahtevala sve savremenije načine dijagnostike

i lečenja po savremenim kardiološkim preporukama.

Prema podacima za proteklu 2011. godinu, u Jedinici za intenzivnu negu kardiovaskularnih

bolesnika IKVBV lečeno je 2296 bolesnika. U približno 63% slučajeva to su bili bolesnici

sa nekim oblikom akutnog koronarnog sindroma (AKS). Infarkt miokarda sa ST elevacijom

(STEMI) participira u AKS sa visokih 66,2%. S obzirom da STEMI može da ima veoma težak,

komplikovan tok i fatalan ishod, procenat smrtnosti od STEMI u koronarnoj jedinici IKVBV

ispod 10%, pokazuje da se bolesnici sa STEMI u Jedinici za intenzivnu negu kardiovaskular-

nih bolesnika leče po svim pravilima dobre kliničke prakse, odnosno po važećim preporuka-

ma i vodičima. Primena rane reperfuzione terapije kod bolesnika sa STEMI je sigurno jedan

od najvažnijih razloga za napredak i dostizanje evropskih vrednosti u tretmanu ove smrtono-

sne bolesti. Tokom 2011. godine rana reperfuzija je primenjena u 84,9% bolesnika sa STEMI

(hemijska reperfuzija u 2,88%, a primarna perkutana koronarna angioplastika - pPCI u 82,1%

lečenih bolesnika). Navedeni visok stepen primene rane reperfuzije u STEMI svrstava IKVBV

u kardiološke institucije visokog ranga. I ostali pacijenti sa drugim oblicima AKS rešavaju se

brzo i adekvatno, a prema važećim usvojenim standardima.

Postreanimaciona koma je, nažalost, česta komplikacija nakon saniranja srčanog zastoja.

Prateći veoma savremene naučne trendove i uz tehničku podršku, u Jedinici za intenzivnu

negu kardiovaskularnih bolesnika se primenjuje blaga postreanimaciona terapijska hipoter-

mija koja daje veoma dobre rezultate u protekciji mozga i na taj način smanjuje broj bole-

snika sa smrtnim ishodom ili sa zaostalim teškim moždanim oštećenjem (teški neurološki

defi cit). Ova savremena i, u našim prilikama skoro jedinstvena metoda lečenja, uvedena je

u Jedinicu za intenzivnu negu 2005. godine. Od tada je primenjena na oko 120 bolesnika

nakon saniranja srčanog zastoja. Koriste se i spoljašnji i unutrašnji način hlađenja: pumpa

za unutrašnje intravaskularno hladjenje i specijalni prekrivači tela za spoljašnji način hla-

djenja. Jedinica za intenzivnu negu kardiovaskularnih bolesnika Instituta za KVBV za sada

jedina u Srbiji primenjuje ovaj način lečenja, mada se ono nalazi u važećim preporukama za

kardio-pulmo-cerebralnu reanimaciju od 2005. godine.

Najteži kardiovaskularni bolesnici sa znacima kardiogenog šoka pored intenzivne medi-

kamentne terapije dobijaju i mehaničku podršku rada srca, primenom intra-aortne balon

23


pumpe. Ovaj način lečenja primenjuje se u jedinici intenzivne nege kardiovaskularnih bole-

snika IKVBV od 2007. godine .

Kardiološke bolesti često prate i drugi značajni komorbiditeti koji mogu da komplikuju

oporavak od osnovne kardiološke bolesti ili da limitiraju kardiološke dijagnostičko-terapij-

ske procedure. Takvi bolesnici su i oni sa tzv. „multi organskom insufi cijencijom“. Veoma

čest komorbiditet kod kardioloških bolesnika je bubrežna insufi cijencija koja se mora reša-

vati paralelno sa kardiološkom problematikom. Pojedini kardiološki bolesnici sa bubrežnom

insufi cijencijom zahtevaju hemodijalizu, ali su često netransportabilni. Tada se hemodija-

liza izvodi u Jedinici za intenzivnu negu kardiovaskularnih bolesnika IKVBV. Medicinsko

osoblje koronarne jedinice je u potpunosti obučeno za program hemodijalize.

Respiratorni arest ili elektivna endo-trahealna intubacija zahtevaju primenu artefi cijalne

ventilacije bolesnika. U Jedinici za intenzivnu negu kardiovaskularnih bolesnika je primena

mehaničke ventilacije rutinska metoda. Za ovu svrhu je na raspolaganju pet savremenih

ventilatora, od kojih je jedan pokretan. U primeni artefi cijalne ventilacije se koristi i neinva-

zivna ventilacija preko tzv. „CPAP“ maske. Ovakav pristup je dao izvanredne rezultate u

zbrinjavanju i preživljavanju od akutnog kardiogenog edema pluća.

Zbrinjavanje poremećaja srčanog ritma i smetnji provo-

djenja izvodi se primenom: eketrokonverzije, defi brilacije,

ili implantacijom privremenog vodiča srčanog ritma. U Je-

dinici za intenzivnu negu kardiovaskularnih bolesnika na

IKVBV se često opserviraju i bolesnici nakon ugradjenog

kardio-verter defi brilatora.

Desna mikro kateterizacija je, takođe, jedna od rutinskih di-

jagnostičkih metoda Koronarne jedinice. Izvodi se punkci-

jom centralne vene i uvodjenjem katetera u šupljine desnog

srca, arteriju pulmonalis, i plućnu kapilarnu mrežu. Na ovaj

način se beleže hemodinamski parametri cirkulacije koji ja-

sno defi nišu hemodinamski status bolesnika i dijagnostički

diferenciraju moguće uzroke poremećenog hemodinam-

skog statusa. Metoda je u rutinskoj primeni i izvodi se kod težih kardiovaskularnih bolesni-

ka, bez čestih i u literaturi opisanih komplikacija: pneumotoraks i hemo-pneumotoraks.

Abdominalne i pleuralne punkcije se izvode prema indikacijama u Jedinici za intenziv-

nu negu kardiovaskularnih bolesnika IKVBV. Prisustvo jednog ehokardiografskog aparata

omogućuje i ovu vrstu dijagnostike u uslovima velike hitnosti ili rada u dežurstvu. Mobilni

RTG aparat omogućava da svaki bolesnik u koronarnoj jedinici ima odslikan RTG grudnog

koša neposredno po prijemu, što umnogome olakšava dijagnostiku i ima značaj za započi-

njanje terapije kao i praćenje uspeha iste.

Prateći važeće preporuke i vodiče dobre kliničke prakse, u upotrebi su i svi savremeni medi-

kamentni za lečenje kardiovaskularnih bolesnika: fi brinolitici, antikoagulansi, antitrombo-

citni lekovi, statini, diuretici, antiaritmici, beta adrenergički blokatori, ACE i AT2 inhibito-

ri, antibiotici, sedativi, analgetici, narkoanlgetici, infuzioni rastvori, rastvori za parenteralnu

i enteralnu ishranu, i drugi.

24

Sve aktivnosti rada u Jedinici intenzivne nege kardiovaskularnih bolesnika IKVBV se beleže

u Institutskom savremenom informacionom sistemu (BIS). Na taj način je formirana velika

baza podataka koja služi za: brzo pronalaženje svakog pacijenta i njegovih podataka; za kon-

trolu rada medicinskog osoblja; za pisanje stručnih i naučnih radova; i drugo.

U okviru stručno-naučne delatnosti lekari

i medicinske sestre Jedinice za intenzivnu

negu IKVBV aktivno i permanentno uče-

stvuju na velikom broju stručnih i naučnih

sastanaka u zemlji i inostranstvu. Organi-

zuju i kontinuirane medicinske edukacije.

Veliki broj stručnih i naučnih radova je pu-

blikovan u različitim domaćim i inostranim

časopisima. U 2011. godini četiri stručna

rada objavljena su u celini u vodećim evrop-

skim časopisima sa impakt faktorom.

S obzirom da je IKVBV nastavna baza Medicinskog fakulteta u Novom Sadu, lekari Jedinice

za intenzivnu negu kardiovaskularnih bolesnika su saradnici i nastavnici fakulteta, te aktiv-

no učestvuju u teoretskoj i praktičnoj dodiplomskoj i poslediplomskoj edukaciji mnogobroj-

nih studenata Medicinskog fakulteta. Mnogobrojna mentorstva studentskih i diplomskih

radova, magistarskih i doktorskih teza su vezana za saradnike i nastavnike Koronarne jedini-

ce. Jedan redovni profesor, jedan docent i jedan asistent čine nastavničko/saradnički profi l

Koronarne jedinice.

Jedinica za intenzivnu negu IKVBV je i mesto izvodjenja mnogih domaćih i inostranih pro-

jekata i ima svoju sertifi kovanu proceduru rada koja se poštuje i sprovodi u svakodnevnoj

praksi u koordinaciji sa svim odeljenjima IKVBV. Nalazi se na trećem spratu zgrade Instituta

Vojvodine, u neposrednom je i bliskom kontaktu sa drugim značajnim punktovima, neop-

hodnim za zbrinjavanje pacijenata koji se u njoj leče. Ovakva pozicija značajno olakšava rad

i skraćuje vreme transporta bolesnika, što je veoma važno. U Koronarnoj jedinici danas rade

četiri lekara specijalista, dva lekara na specijalizaciji, 25 medicinskih sestara i tehničara, tri

spremačice i jedan pomoćni radnik.

Jedinica za intenzivnu negu bolesnika predstavlja stručan tim, kako za sadašnjost, tako i za

budućnost, uvek srpeman za nove, napredne naučne misli i tehnologije.

25


ODELJENJE ZA NEINVAZIVNU KARDIOLOGIJU

Odeljenje za neinvazivnu dijagnostiku (u daljem tekstu Odeljenje) od svog formiranje davne

1977. godine, u skladu sa tehničko-tehnološkim razvojem, menja, usavršava i primenjuje

neinvazivne dijagnostičke metode u kardiovaskularnoj medicini. Počelo se sa ergometrijom,

polikardiografi jom i oscilografi jom. Iste godine se osniva ehokardiografska laboratorija, a

nešto kasnije i angiografska laboratorija.

Danas Odeljenje za neinvazivnu kardiologiju ima tri odseka:

Odsek za ehokardiografi ju. –

Odsek za neinvazivnu angiologiju –

Odsek za funkcionalnu dijagnostiku –

Na odeljenju radi ukupno 8 lekara specijalista -kardiologa.

Ukupan broj urađenih neinvazivnih pregleda od osnivanja Odeljenja do danas je oko

1000000 (jedan milion).

ODSEK ZA NEINVAZIVNU ANGIOLOGIJU

Odsek za neinvazivnu angiologiju osnovan je još 1977. godine, kada se počela raditi oscilo-

grafi ja i reografi ja.

Veliki napredak u dijagnostici iz oblasti angiologije se vezuje za 1987. godinu kada je labora-

torija opremeljena sa aparatom marke „Vasculab Medasonic“ američke proizvodnje, i kada

počinje da se radi kompletna dijagnostika periferne arterijske i venske cirkulacije korišće-

njem Doppler spektralne analize.

Deset godina nakon toga, novi podsticaj daljem razvoju laboratorije predstavlja nabavka apa-

rata marke „Sonoline Versa Pro“ fi rme „Siemens“, za ispitivanje krvnih sudova Collour Duplex

Scan metodom koja u sebi sadrži: B-Mode; Doppler spektralnu analizu; i color scan.

S obzirom na stalno povećanje broja kardioloških ambulantnih pregleda, kao i povećanje

broja hospitalizovanih pacijenata na IKVBV, raste i potreba za povećanjem broja pregleda

u angiološkoj laboratoriji, pa se 2007. godine i 2008. godine kupuju dva nova aparata mar-

26

ke „Siemens –Acuson Antares“ sa kojima se znatno unapređuje ne samo broj pregleda,

nego i kvalitet pregleda. Ovo je bilo veoma važno, jer se na osnovu nalaza Dopplera karo-

tidnih arterija postavlja i indikacija za operaciju iste. 2008. godine je uradjena i kompletna

adaptacija prostora koji na taj način postaje mnogo funkcionalniji i omogućava prihvatanje

većeg broja pacijenata. Povećan obim posla je neminovno doveo do potrebe za edukacijom

mladih lekara, tako da danas na Odseku za neinvazivnu angiologiju ima 4 lekara sposobnih

da urade sve preglede iz oblasti angiologije.

Prema podacima za 2011. godinu ukupan broj neinvazivnih angioloških pregleda je iznosio

oko 11 000 (najviše pregleda karotidnih i vertebralnih arterija, a zatim krvnih sudova nogu

i ruku). Ukupan broj pregleda, od 1987. godine, kada je kupljen prvi aparat za angiološku

dijagnostiku premašuje brojku od 300 000.

Zbog rastuće potrebe za karotidnom hirurgijom uvodi se i transkranijalni Doppler (TCD)

koji predstavlja neinvazivnu dijagnostičku metodu, koja omogućava uvid u stanje cirkula-

cije intra-kranijalnog dela zadnjeg vertebro-bazilarnog (VB) sliva i završnog intra-kranijalog

dela prednjeg karotidnog sliva. Metoda pregleda sa TCD je znatno jeftinija od magnetne

rezonantne angiografi je (MRA) a koja je bila „zlatni“ standard pre planirane operacije ka-

rotidnih arterija. Važno područje kliničke primene TCD-a je i izvođenje „bubble“ testa, kao

indirektnog pokazatelja postojanja šanta u atrijalno septalnom defektu (ASD).

Zbog permanentnog tehničko-tehnološkog razvoja ove oblasti dijagnostike, u Odseku za

neinvazivnu angiologiju je prepoznata potreba za kontinuiranim edukacijama, i za uvođe-

njem novih vrsta pregleda. Lekari ove laboratorije su u više navrata učestvovali u edukaci-

jama kolega iz drugih zdravstvenih ustanova, pa su na taj način direktno ili indirektno po-

krenuli neinvazivnu angiološku dijagnostiku u njima. U okviru stručne i naučne delatnosti

osoblje Odseka učestvuje na stručnim sastancima kako u zemlji, tako i u inostranstvu i sa

publikovanjem radova u odgovarajućim stručnim časopisima. Radi se organizacija i uče-

stvuje se u kontinuiranoj medicinskoj edukaciji.

Danas u Odseku za neinvazivnu angiologiju rade 4 lekara specijalista, 2 sestre i jedan admi-

nistrativni radnik.

27


ODSEK ZA FUNKCIONALNU DIJAGNOSTIKU

Sam početak rada Odseka za funkcionalnu dijagnostiku se vezuje za 1975. godinu kada

se u cilju opterećenja fi zičkim naporom prvo izvodio tzv. „step“ test. Nakon toga počela se

raditi cikloergometrija na samom Institutu za kardiovaskularne bolesti Vojvodine (IKVBV)

u Sr.Kamenici, ali isto tako i u Centru za rehabilitaciju srčanih bolesnika (pod okriljem

IKVBV) koji se nalazio na padinama Fruške gore, na Andrevlju, i koji je fi nkcionisao od

1975. godine do kraja 1980. godine.

Spiroergometrija i ergometrija sa ručnim opterećenjem se radila od 1985. godine, kada se

uvodi i nova metoda - ergospirometrija sa mikrokateterizacijom srca.

Sledeća etapa u razvoju ove laboratorije nastaje sa dobijanjem nove opreme marke „Quin-

ton 55“ koja se koristi sve do 2007. godine, nakon čega se obnavlja kompletna laboratorija

i dobija nova oprema fi rme „Schiller“. U saradnji sa tom kompanijom, kao i sa kolegama iz

Beograda, ponovo se uvodi metoda spiroergometrije. To je dijagnostička procedura kojom

se kontinuirano mere važne respiratorne funkcije i analiziraju razmenjeni gasovi u toku fi -

zičkog napora, na osnovu kojih se ocenjuje forma i kapacitet kardiopulmonalnog i metabo-

ličkog sistema.

Ukupan broj pregled u toku jedne godine se kreće od 3500 do 4000, a ukupan broj pregleda

od samog početka laboratorija je iznosio oko 200 000.

Grupa iskusnih kardiologa koja je radila u Odseku za funkcionalnu dijagostiku je učestvo-

vala sa svojim radovima na mnogim kongresima, kako u zemlji tako i u inostranstvu. Danas

u Odseku rade uglavnom lekari na specijalizaciji, koji daju svoj puni doprinos u radu ovog

značajnog segmenta neinvazivne kardiologije, pri čemu, takodje, aktivno učestvuju u okviru

stručno-naučne delatnosti na velikom broju stručnih sastanaka.

28

ODSEK ZA EHOKARDIOGRAFIJU

Ehokardiografska tehnika neophodna je u dijagnostici kardiovaskularnih bolesnika tokom he-

modinamskih procedura i intervencija, prilikom ugradnje i kontrole pacemakera, u dijagnosti-

ci i praćenju pacijenata nakon kardiohiruških intervencija. Takođe, ona se koristi i u dijagno-

stičke svrhe i kod nekardioloških pacijenata: internističkih, onkoloških i pneumoftizioloških.

Posebno mesto ima u hitnim stanjima kako adultne, tako i pedijatrijske populacije.

Odsek za ultrazvučnu dijagnostiku je počeo sa radom krajem oktobra 1977. godine kao eho-

kardiografska laboratorija Instituta za KVB. Prvi aparat na kojem se obavljao eho pregled

bio je aparat američke fi rme SKI, za jednodimenzionalnu ehokardiografi ju. Kombinacija sa

Kembridž sistemom za polikardiografi ju koristila se za dobijanje M-mode, odnosno jedno-

dimenzionalne ehokardiografi je. Posle šest meseci rada, dokupljena je 2D tehnika, takođe

fi rme SKI i uvodi se dvodimenzionalna ehokardiografi ja sa mehaničkom sondom sector sca-

nom od 30 stepeni.

Nakon godinu dana kupljen je 2D ehokardiografski aparat fi rme Roche, a nakon četiri godi-

ne i aparat sa 2D, CW i PW Doppler-om. Nekoliko godina kasnije kabinet dobija savreme-

niji aparat fi rme Hewlett Packard sa color Doppler-om: “ Sonos 500”. Tokom narednih godi-

na nabavljaju se novi savremeniji aparati u skladu sa razvojem i tehnološkim napretkom

ehokardiografi je. Za potrebe ispitivanja hirurških pacijenata i za obavljanje intraoperativne

ehokardiografi je transezofagusnom sondom, ponovo je zanovljena oprema.

1986. godine uvodi se kontrastna ehokardiografi ja kao

rutinska ehokardiografska metoda u dijagnostici urođe-

nih srčanih mana i komplikacija ishemijske bolesti srca.

1986. godine uvodi se i transezofagealna i intraoperativ-

na ehokardiografi ja.

2010. i 2011. godine nabavljena su dva nova ehokardi-

ografska aparata, a u redovnu rutinsku praksu uvodi

se transezofagealna ehokardiografi ja, a potom i stres

ehokardiografi ja.

Trenutno ehokardiografska laboratorija Klinike za kar-

diologiju ima tri savremena aparata: “Vivid 7” fi rme GE

i 2 aparata fi rme Essaote: “My Lab 60” i “My Lab 70”.

Odsek za ultrazvučnu dijagnostiku se sastoji od dve labo-

ratorije. Jedna se nalazi na Klinici, opremljena je sa dva

aparata, a druga u ambulanti Poliklinike, opremljena sa jednim aparatom. Ehokardiografska

služba organizovana je u dve smene, dok je noćna smena i vikend organizovan po principu

pripravnosti.

Do sada je obavljen veoma veliki broj ehokardiografskih pregleda, koji se svake godine po-

većava. Od osnivanja do sada je urađeno 415.644 pregleda, a tokom 2011. urađeno je 13686

ehokardiografskih pregleda.

29


Sve aktivnoti rada u ehokardiogrfkoj laboratoriji, po važećoj proceduri, beleže se u savreme-

ni informacioni sistem. Formirana je velika baza podataka koja služi za brzo pronalaženje

svakog pacijenta i podataka koji služe za praćenje stanja pacijenta, kontrolu rada, za pisanje

stručnih i naučnih radova i slično.

Sa razvojem ehokardiografi je, razvijala se i ehokardiografska laboratorija, kako u tehničkom

smislu (nabavkom savremenih aparata), tako i u osvajanju novih ehokardiografskih tehnika

i ispitivanja svakodnevnim usavršavanjem, odlascima na ehokardiografske kongrese, simpo-

zijume, slanjem mladih kadrova u eminentne evropske centre na treninge i usavršavanja.

Lekari laboratorije pored stalnog ličnog usavršavanja, sprovode i obuku drugih lekara orga-

nizovanjem predavanja i praktičnim radom sa njima u okviru specijalizacija, subspecijaliza-

cija, kontinuirane edukacije, u okviru EHOS-a; u teoretskoj i praktičnoj nastavi studenata

Medicinskog fakulteta; dodiplomskoj i poslediplomskoj nastavi. Ostvaruje se i saradnja sa

drugim ehokardiografskim laboratorijama u našoj zemlji (npr. Eho laboratorija Instituta za

KVB Dedinje, Beograd) i u inostranstvu (Italija, Švedska). Ehokardiografska laboratorija

učestvuje i u izvođenju mnogih domaćih i inostranih projekata. Takođe, ona ima svoju ser-

tifi kovanu proceduru rada koja se poštuje i sprovodi u svakodnevnom radu i u koordinaciji

je sa svim ostalim odeljenjima Klinike, tj. Instituta za kardiovaskularne bolesti Vojvodine.

U budućnosti razvoj ehokardiografske laboratorije ide u tri pravca:

tehničko opremanje i tehnički razvoj (nabavka savremenijih eho aparata sa novim 1.

eho-tehnikama i dijagnostičkim mogućnostima, koji mogućavaju kvalitetniji rad i

bolju morfološko-funkcionalnu procenu srčanih oboljenja);

edukacija kadrova (cilj nam je da svaki lekar koji radi na Klinici za kardiologiju prođe 2.

edukaciju iz ehokardiografi je, a da određi broj i nastavi da se bavi ehokardiografi jom);

proširenje kapaciteta (u planu je proširenje ehokardiografske laboratorije i formira-3.

nje posebne laboratorije za stres i trensezofagealnu ehokardiografi ju sa adekvatnom

najsavremenijom opremom).

30

ODELJENJE ZA INVAZIVNU KARDIOLOGIJU

Odeljenje za invazivnu kardiologiju započelo ja sa radom u okviru Instituta za kardiovasku-

larne bolesti Vojvodine (IKVBV) 1977. godine. U periodu 1977-1981. godine ekipe Instituta

radile su desne kateterizacije srca u prostorijama tadašnje Torakalne hirurgije, kao i angio-

grafi je („arcus“ aortografi ja i aortografi je) u Zavodu za RTG dijagnostiku Instituta za plućne

bolesti i tuberkulozu.

Prva edukacija osoblja za hemodinamske intervencije rađena je na „Internoj B“ klinici i bol-

nici “Dr Dragiša Mišović” u Beogradu, kao i u nekim klinikama u inostranstvu.

Odeljenje invazivne hemodinamike je zvanično osnovano 1979. godine.

Prva kateterizacija i selektivna koronarografi ja urađene su 09.12.1981. godine.

Od 2002. godine Odeljenje invazivne hemodinamike menja naziv u Odeljenje za invazivnu

kardiologiju (u daljem tekstu Odeljenje). Odeljenje se sastoji od stacionarnog dela (24 po-

stelje) i Laboratorije za kateterizaciju.

IKVBV je jedina tercijarna ustanova za lečenje kardiovaskularnih bolesti u Vojvodini, koja

pokriva teritoriju od 2,5 miliona stanovnika. Razvoj Odeljenja u organizacionom i stručnom

smislu, porast incidence kardiovaskularnih bolesnika u Pokrajini, kao i izgradnja druge ka-

teterizacione sale omogućili su značajan porast broja urađenih dijagnostičkih i interven-

tnih hemodinamskih procedura u prethodnom periodu, (grafi kon br. 1).

Grafi kon 1. Broj urađenih hemodinamskih procedura u prethodnom periodu.

Veliki pomak u radu Odeljenja unelo je uvođenje interventnih hemodinamskih procedura u

svakodnevnu praksu:

12.05.1982. godine rađen je pacijent sa akutnim infarktom miokarda sa ST elevaci- –

jom (STEMI), metodom intrakoronarne trombolize Streptasaom.

31


23.05.1982. godine urađena je prva „perkutana koronarna balon angioplastika“ –

(PTCA) u akutnom infarktu kod bolesnika, gde primenjena intrakoronarna trom-

boliza Streptasom nije dala željeni rezultat.

Nakon ovih pionirskih poduhvata, u jednom periodu razvoja IKVBV, interventne hemodinam-

ske procedure rađene su samo sporadično. Nakon promene strategije razvoja i usavršavanja oso-

blja hemodinamike, interventne procedure uvedene su u rutinsku kliničku praksu 1999. godine.

Sa daljim sagledavanjem značaja interventnih procedura za zdravlje populacije Vojvodi-

ne, uz povećano iskustvo hemodinamičara i adekvatnijom nabavkom potrebnog materijala,

broj perkutanih koronarnih intervencija (PCI) progresivno raste, (grafi kon br.2).

Grafi kon 2. Broj ukupno urađenih perkutanih koronarnih intervencija (PCI) na IKVBV u zadnjih 10 godina

Sticanjem iskustva, znanja, posvećenošću poslu i zahvaljujući kvalitetnijoj i raznovrsnijoj

opremi, vremenom su se uvodile sve zahtevnije i kompleksnije interventne tehnike. Veliki zna-

čaj u radu imalo je uvođenje u rutinski rad interventne procedure na glavnom stablu leve za-

jedničke koronarne arterije (engl. „left main“), što je uspešno urađeno prvi put 2006. godine.

Od 2002. godine u rutinsku praksu uvedena je metoda primarne perkutane koronarne in-

tervencija (pPCI) kod pacijenata sa akutnim infarktom miokarda. U početku su kriterijumi

za navedenu metodu bili strogi zbog slabije snabdevenosti stentovima i nedostatka „intra-

aortne balon pumpe“ (IABP) – potpore za preživljavanje pacijenata u kardiogenom šoku.

Poslednjih nekoliko godina, lečenje akutnog infarkta miokarda podrazumeva interventnu

proceduru u optimalnom vremenu, te je u tom smislu menadžment Instituta za kardiova-

32

skularne bolesti Vojvodine uložio veliki trud da se unapredi organizacija Odeljenja, nabavi

adekvatna oprema i obuče interventni hemodinamičari. Zahvaljujući tome, danas radimo i

klinički najteže i najkompleksnije pacijente.

Od 01.12.2008. godine Odeljenje je u potpunosti otvoreno 24h, 7 dana u nedelji, 365 dana u

godini za zbrinjavanje bolesnika sa akutnim infarktom miokarda (Grafi kon br. 3).

Grafi kon 3. Broj urađenih pacijenata sa pPCI u STEMI, sa posebnim osvrtom na broj pPCI u zadnje 3 godine.

(Objašnjenje grafi kona br. 3. Žuti pravougaonici: ukupni broj urađenih pPCI kod pacijenata

sa STEMI. Beli pravougaonici: broj urađenih pacijenata u 12 sati od prijema. Zeleni pravou-

gaonici: broj urađenih pacijenata u prva 2 sata od prijema).

Zahvaljujući svemu navedenom, strategija lečenja akutnog infarkta u Institutu je identična

strategiji u najrazvijenijim zemljama sveta.

U poslednje tri godine 94,8% pacijenata sa akutnim infarktom miokarda (STEMI) prođe

primarnu interventnu proceduru u toku prvih 12 sati, od čega je 80,6% urađena u prva dva

sata od prijema. Ovakvi rezultati nas svrstavaju među razvijene evropske zemlje u odnosu

na tretman pacijenata sa akutnim infarktom (STEMI ), (slika br.4). Veliki kvalitet u radu daje

prisustvo stand- by kardiohirurgije, te je kod 3,8% slučajeva, kod kojih nije mogla biti urađe-

na adekvatna interventa procedura, urađena kardiohirurška operacija.

Grafi kon 4. Ukupan broj urađenih PCI procedura u poslednje 3 godine kod pacijenata sa AMI

33


Dobra saradnja na relaciji interventna kardiologija – kardiohirurgija, omogućena je zahva-

ljujući svakodnevnim jutarnjim kardiološko-kardiohirurškim konzilijumima, na kojima se

donosi odluka o daljoj strategiji lečenja naših bolesnika. Ovakav stručni Konzilijum kojem

prisustvuju interventni hemodinamičar, kardiohirurg, anesteziolog i ordinirajući lekar pa-

cijenta, predstavljaju jedinstvenu i specifi čnu karakteristiku brige Insituta o toku lečenja

i prognozi lečenih bolesnika. Koliko nam je poznato, ovakva vrsta Konzilijuma je veoma

retko zastupljena u Evropi, i neretko nailazi na veoma veliko zanimanje stranih stručnjaka

koji posete Institut.

Strategija razvoja Instituta vezana je za implementaciju savremenih dijagnostičkih i terpij-

skih procedura, ne samo za pacijente sa teritorije grada Novog Sada, nego i čitave Pokrajine.

Iz takvog stava proizašlo je potpisivanje Ugovora o saradnji i lečenju bolesnika sa akutnim

infarktom miokarda sa više regionalnih bolnica i domova zdravlja na teritoriji Vojvodine.

Analizom rezultata tretmana bolesnika iz regionalnih centara Vojvodine, ustanovljeno je

da je od primljenih bolesnika 2010. godine 70%, a 2011. godine 83% bolesnika sa akutnim

infarktom miokarada rešeno interventnom procedurom.

U cilju što efi kasnijeg zbrinjavanja bolesnika neophodna je adekvatna edukacija pacijenata,

kako bi se prepoznali simptomi akutnog infarkta miokarda i pacijent što ranije javio u od-

govarajuću zdravstvenu ustanovu. Značajan pomak napravljen je nakon nastupa doktora

Instituta na lokalnim TV stanicama i štampi, kao i nakon edukacije lekara Hitne medicinske

pomoći, što je dovelo do značajnog skraćenja vremena dolaska u Institut.

Kako je ljudski faktor jedan od najznačajnijih za uspešan rad i zbrinjavanje pacijenata, Odelje-

nje je ponosno na svoje zaposlene (10 samostalnih interventnih kardiologa, instrumentarke,

RTG tehničare, medicinske sestre, administrativne radnike, spremačice i pomoćne radnike).

34

ODELJENJE ZA POSTINTENZIVNU NEGU I RANU REHABILITACIJU BOLESNIKA

Odeljenje za postintenzivnu negu i ranu rehabilitaciju nalazi se u sklopu Instituta za kardi-

ovaskularne bolesti Vojvodine (IKVBV) od samog njegovog osnivanja, 1977. godine. Danas

ovo specijalizovano Odeljenje raspolaže sa 17 postelja, a pored tesne saradnje sa Jedinicom

intenzivne nege kardiovaskularnih bolesnika (Koronarna jedinica) u rešavanju diijagnostike i

terapije akutnih koronarnih sindroma, dijagnostikuje i tretira i kompletnu preostalu kardiova-

skularnu patologiju. Na Odeljenju se sprovode gotovo sve invazivne i neinvazivne dijagnostič-

ke procedure, savremeni aspekti lečenja, kao i priprema pacijenata za kardiohirurški zahvat.

Veoma često se iz Koronarne jedinice premeštaju kompleksni bolesnici nakon reanimacio-

nog tretmana i sa diferentnim komorbiditetima, što zahteva maksimalnu posvećenost, orga-

nizovanost i stručnost, kako lekara tako i medicinskih sestara.

Odeljenje za postintenzivnu negu i ranu rehabilitaciju raspolaže pulsnim oksimetrom i kon-

tinuiranim EKG monitoringom, sa mogućnošću merenja saturacije krvi kiseonikom, broja

respiracija i vrednosti krvnog pritiska, neophodnim parametrima u kliničkom praćenju bo-

lesnika. U planu je da u narednom periodu jedna od soba Odeljenja bude opremljena sa

kompletnim invazivnim i neinvazivnim centralnim monitoringom, a sve u cilju kvalitetnijeg

lečenja bolesnika.

Kroz brojke, rad Odeljenja izgleda ovako: tokom

2010. godine je hospitalizovano 716 pacijenata,

uradjena je 191 invazivna hemodinamska inter-

vencija, ugrađeno je 9 trajnih pacemakera, 3 ICD-

a, jedan Loop recorder, 5 trans-ezofagealnih eho-

kardiografi ja, 2 abdominalne i 3 pleuralne punk-

cije. Kardiopulmonalna reanimacija je uradjena

kod 20 bolesnika. Tokom 2011. godine je hospi-

talizovano 703 bolesnika, uradjeno 212 invaziv-

nih hemodinamskih intervencija, implantirano

8 pacemakera i uradjeno 16 kardiopulmonalnih

reanimacija.

Iskustva, kako lekara tako i medicinskih sestara,

saopštena su u više desetina naučno-istraživačkih

radova na stručnim sastancima, simpozijumima i

kongresima kako u zemlji, tako i u inostranstvu.

Svake godine lekari ovog Odeljenja učestvuju u

kontinuiranim medicinskim edukacijama inter-

nog i eksternog karaktera. Nastavno osoblje i medicinske sestre Odeljenja učestvuju u razli-

čitim formama edukacije velikog broja studenata iz dodiplomske i postdiplomske nastave na

Medicinskom fakultetu u Novom Sadu. Medicinsko osoblje ovog Odeljenja je nosilac više

različitih stručnih priznanja iz oblasti medicine.

35


ODELJENJE ZA POREMEĆAJE SRČANOG RITMA, ELEKTROFIZIOLOGIJU I PEJSMEJKERE

Sa napretkom medicinske naučne misli, tehnike i tehnologije, uz uvodjenje modernog he-

modinamskog ispitivanja, 1981. počinje sa radom i elektrofi ziološka dijagnostika. Postepeno

se, u svakodnevni rad, uvode elektrofi ziološke studije i 24-monitoring poremećaja srčanog

ritma (1983). Kardiološka ekipa preuzima samostalnu ugradnju pejsmejkera, a ambulanta za

pejsmejkere njihovu svakodnevnu kontrolu.

Na ovom Odeljenju, 1982. godine urađena je prva samostalna implantacija trajnog pacema-

kera (bez prisustva hirurga), a 1986. godine je prvi put uradjena i ablacija Hisovog snopa.

Trenutno, na Odeljenju radi pet lekara.

Danas se Odeljenje sastoji od stacionara koji raspolaže sa 19 postelja, u kojem su zaposlene

2 medicinske sestre i 1 medicinski tehničar. U okviru Odeljenja je kabinet za 24-monitoring

poremećaja srčanog ritma, sa dve medicinske sestre, u kome se dnevno postave preko 20

holter aparata, (do sada na ovom Odeljenju urađeno je preko 120.000 Holtera poremećaja

srčanog ritma).

Deo Odeljenja je i samostalna elektrofi ziološka laboratorija u kojoj se ugrađuju pejsmejkeri

(VVI, VDD, DDD), kardioverter defi brilatori (ICD), pejsmejkeri za resinhronizacinu tera-

piju (CRT, CRT-D). U laboratoriji se, takođe, rade i elektrofi ziološka ispitivanja i radiofre-

kventna ablacija.

Na Odeljenju za poremećaje srčanog ritma Instituta za kardiovaskularne bolesti prvi put u

Vojvodini je ugrađen ICD, CRT i CRT-d.

Trend ugradnje pacemakera svake godine je sve veći, a značajno se povećava broj ugradnje

DDDR pacemakera, kao i ICD-a, CRT i CRT-d, premda trend ugradnje zavisi i od nabavke

ugradnog materijala.

36

Tako je 2009. godine bilo 449 pacemaker procedura, 2010. 463, a 2011. godine 471, što Ode-

ljenje i Kliniku za kardiologiju stavlja u sam vrh ustanova za ugradnju pacemakera u Srbiji.

Od osnivanja do danas, ugrađeno je ukupno preko 5000 pejsmejkera, kardioverter defi bri-

latora, pejsmejkera za resinhronizacinu terapiju. Urađeno je preko 2000 elektrofi zioloških

studija i preko 300 ablacija.

U elektrofi ziološkoj laboratoriji rade 3 medicinske sestre-instrumentarke, 2 rendgen tehni-

čara i 1 inženjer-programer.

U kabinetu za polikliničke preglede, gde radi jedna medicinska sestra, nedeljno se kontroliše

preko 100 pacijenata. U istom kabinetu se izvodi i head up tilt test.

Zahvaljujući edukaciji koju su sproveli zaposleni sa Odeljenja za poremećaje srčanog ritma

Instituta za KVB Vojvodine, otvorena su dva nova centra za implantaciju pacemakera sa

obučenim lekarima, u Subotici i Zrenjaninu. Odeljenje je aktivno učestvovalo u brojnim

domaćim, evropskim i svetskim kongresima, kao i u brojnim naučno-istraživačkim projek-

tima. Pored više naučnih i stručnih radova, monografi ja, Odeljenje je učestvovalo u pisanju

pojedinih poglavlja stručnih knjiga i u brojnim publikacijama. Napisana su poglavlja u se-

dam udžbenika, a lekari Odeljenja publikovali su sedam naučnih knjiga.

Kako je Institut za kardiovaskularne bolesti Vojvodine, naučna baza Medicinskog fakulteta u

Novom Sadu, Odeljenje za poremećaje srčanog ritma, u dodiplomskoj i poslediplomskoj na-

stavi učestvuje sa jednim vanrednim profesorom, jednim docentom i jednim asistentom.

STACIONARNA ODELJENJA KLINIKE ZA KARDIOLOGIJU

ODELJENJE ZA SRČANU INSUFICIJENCIJUOdeljenje je formirano je 2000. godine, kao IV stacionarno odeljenje Klinike. Rad na ode-

ljenju sastojao se u obavljanju poslova kliničkog kardiologa u obradi i pripremi bolesnika

za invazivnu dijagnostiku, kao i učestvovanju lekara Odeljenja u povremenoj polikliničkoj

aktivnosti- kontroli ambulantnih pacijenata, pretežno onih koji su ležali na Odeljenju.

37


Od 2006. godine Odeljenje je počelo da se bavi pored stacionarnog lečenja bolesnika i ra-

nom rehabilitacijom. Od tada ovaj stacionar raspolaže sa 15 kreveta. Prosečna dužina leža-

nja u 2011. godini iznosila je 8,8 dana, a kao i na celoj Klinici za kardiologiju ovo skraćenje je

postignuto efi kasnijom i bržom dijagnostičkom pripremom bolesnika.

Na Odeljenju radi načelnik odeljenja, jedan lekar specijalista, dva specijalizanta i dve me-

dicinske sestre. Zahvaljujući timskom radu i entuzijazmu, Odeljenje je spremno za nove

tehnologije i nova naučna saznanja.

ODELJENJE ZA SRČANE MANEOdeljenje za srčane mane ( u daljem tekstu Odeljenje) formirano je 1977. godine, kao pr-

vobitni Odsek za srčane mane, da bi se kasnije spojio sa Odsekom za bolesti miokarda i

perikarda. Od 1980. godine se na taj načina formira jedno zajedničko odeljenje - “Odeljenje

za srčane mane”. Na Odeljenju su tokom prethodnih godina lečeni pacijenti različitog kardi-

ovaskularnog profi la, ali najčešće bolesnici sa stečenim srčanim manama; urođenim srča-

nim manama; oboljenjima perikarda; zapaljenskim oboljenjima srčanih zalistaka; dilatativ-

nim kardiomiopatijama; i miokarditisom.

Na današnjem Odeljenju se uglavnom pacijenti leče i pripremaju za invanzivne hemodi-

namske procedure, koje se završavaju implantacijom stentova, ili se urađena dijagnostika

koristi kao priprema za operativno lečenje na kardiohirurgiji. Nakon hospitalnog lečenja,

značajan deo lečenih pacijenata ostaje pod daljim nadzorom lekara ovog Odeljenja putem

povremenih ambulantnih kontrola.

Sadašnje Odeljenje ima 15 bolničkih kreveta, a osoblje Odeljenja čine: načelnik, lekar spe-

cijalista-kardiolog, specijalizanti (deo svoje kliničke edukacije provode na Odeljenju), i 3

medicinske sestre. Poslednjih godina, intenzivnim radom osoblja Odeljenja, značajno je

smanjena prosečna dužina ležanja (ranijih godina oko 15 dana) pacijenta: 2010. godine je

iznosila 7,45 dana, a 2011. godine 7,39 dana; uz povećanje kvaliteta lečenja i usluga pre-

ma pacijentima. Skraćenje prosečne dužine lečenja omogućilo je povećanje broja lečenih

pacijenata. Tako je 2010. godine hospitalno lečeno 658, a 2011. godine 741 pacijent. Zbog

prirode kardiovaskularne patologije, Odeljenje je značajna baza u praktičnoj nastavi stude-

nata medicine i poslediplomske nastave, kao i bogat izvor kvalitetnih informacija za stručne

radove i projekte Klinike za kardiologiju.

38

ODELJENJE ZA HIPERTENZIJU I MONITORING KRVNOG PRITISKA

Odeljenje za hipertenziju postoji od osnivanja Instituta za kardiovaskularne bolesti Vojvodi-

ne (IKVBV). Imalo je organizovanu polikliničku službu i stacionarni deo sa 10 bolesničkih

postelja. Odeljenje se 1986. godine preselilo sa trećeg sprata Klinike za kardiologiju na drugi

sprat Instituta, kada je formirana Kardiologija II. Posteljni fond se proširuje na 24 postelje i

formiraju se dva odseka: Odsek za polikliničko ispitivanje i Odsek za stacionarno lečenje.

Od 1995. godine uvedena je metoda Holter 24-satnog ambulatornog merenja krvnog pri-

tiska sa 8 pokretnih jedinica, kojom je do oktobra 2001. godine pregledano ukupno 6193

bolesnika, uz napomenu da je od januara 2000. godine stara oprema počela da se kvari, da bi

se sa radom kompletno prestalo u novembru 2001. godine.

Zahvaljujući entuzijazmu i ličnom angažovanju lekara i medicinskih sestara Odeljenja, 2002. go-

dine je obnovljena i osavremenjena ova metoda, nabavljenjem kompjuterizovane opreme koja

beleži, sem vrednosti krvnog pritiska, i EKG zapis tokom 4 sata. Kabinet od tada poseduje 15

novih aparata na kojima je uradjeno već 2500 pregleda, tokom samo jedne – 2011. godine.

Savremena terapija hipertenzivnog bolesnika podrazumeva individualni pristup, koji je mo-

guć tek nakon upoznavanja pacijentovog dnevno-noćnog („cirkadijalnog“) ritma krvnog

pritiska. Nova aparatura ima mogućnost, ne samo merenja vrednosti krvnog pritiska, nego i

istovremenog registrovanja EKG-a, programirano, a i na zahtev pacijenta (kada ima tegobe).

Na taj način je omogućena dijagnostika specijalnih stanja u hipertenziji (labilna hiperten-

zija, hipertenzija „belih mantila”, hipotenzivne krize i hipertenzivne krize u toku terapije,

ishemijske epizode, dijagnostika i terapija u trudnoći), kao i individualni pristup terapiji čiji

se 24-satni efekti ovom metodom verifi kuju (poseban značaj za takozvane refrakterne slu-

čajeve). Savremena metoda beleženja ima i prognostički značaj, jer kod pacijenata bez oču-

vanog cirkadijalnog ritma krvnog pritiska („non dipper“ grupa), češće su kardiovaskularne i

cerebrovaskularne komplikacije, mortalitet i invaliditet.

U okviru projekta Ministarstva zdravlja Republike Srbije iz 2011 godine pod nazivom „Rano

otkrivanje ishemijske bolesti kod bolesnika sa arterijskom hipertenzijom“ IKVBV je nabavio

još 20 savremenih aparata. Aparati najnovije generacije beleže kontinuirano tokom 48h krv-

39


ni pritisak i EKG, što doprinosi boljoj dijagnostici hipertenzivne bolesti, koronarne bolesti,

i dijagnostici ritmičkih poremećaja.

S obzirom na učestalost arterijske hipertenzije (od ukupnog broja hospitalizovanih bolesni-

ka tokom 2011. godine njih 72,79% su imali art. hipertenziju), kao i značaja art. hipertenzije

na razvoj kardiovaskularnih oboljenja u kasnijem toku bolesti, odnosno razvoja komplika-

cija hipertenzivne bolesti, Odeljenje planira u skoroj budućnosti osnivanje Odseka za ur-

gentna hipertenzivna stanja. Ovaj Odsek do sada nije postojao, mada su na Odeljenju lečeni

i bolesnici koji bi po patologiji trebalo da leže na pomenutom Odseku: hronične disekcije

aorte koje imaju indikaciju sa medikamentno lečenje; bolesnici nakon operacije akutne di-

sekcije aorte radi korekcije antihipertenzivne terapije, bolesnici sa malignom hipertenzijom;

hipertenzivne krize sa hipertenzivnim encefalopatijama.

Sa preko 200 stručnih i naučnih radova, Odeljenje je učestvovalo od osnivanja do danas u

nizu domaćih, mediteranskih, evropskih i svetskih skupova.

Odeljenje je, takođe, učestvovalo i u 10 naučno-istraživačkih projekata, uključujući epide-

miološku studiju o hipertenziji u Jugoslaviji. Lekari Odeljenja su kontinuirano uključeni u

stručna usavršavanja kako u zemlji, tako i u inostranstvu. Medicinske sestre Odeljenja su,

takođe, imale učešća u organizaciji domaćih kurseva i seminara.

Odeljenje je bilo stalni član Jugoslo-

venske lige za hipertenziju osnovane

1995. godine, koja je prestala da funk-

cioniše u međuvremenu. Takodje je

bilo i član Svetske lige za hipertenziju.

Na inicijativu Odeljenja za hiper-

tenziju Klinike za kardiologiju, 12.

decembra 2002. godine prihvaćena

je inicijativa za osnivanje Udruženja

za hipertenziju Vojvodine, pod ruko-

vodstvom prof. dr Katice Pavlović.

Potreba za povezivanjem medicinskih

centara Vojvodine na problemu arte-

rijske hipertenzije proističe iz epide-

miološkog značaja ove bolesti, koja

predstavlja masovnu nezaraznu bolest

od koje boluje svaki peti stanovnik Pokrajine, što prema našoj proceni čini oko 200 000 bo-

lesnika u Vojvodini. U najvećem broju slučajeva radi se o porodičnoj bolesti, koja godinama

protiče asimptomatski i otkriva je najčešće neka od ozbiljnih, pa i fatalnih komplikacija (infarkt

srca, cerebrovaskularni inzult...). Prvi zadatak ovog Udruženja je zajednička akcija na otkriva-

nju ovakvih bolesnika i jedinstveni protokoli za njihovo praćenje i lečenje. Problemi hiperten-

zivnih bolesnika proističu iz potrebe za doživotnim lečenjem i sistematskim promenama stila

života, što je težak zadatak i za pacijenta i lekara, kao i za širu društvenu zajednicu.

40

OPŠTA KARDIOLOGIJA I REHABILITACIJA II

Odeljenje opšte kardiologije i rehabilitacije II ( u daljem tekstu Odeljenje) je osnovano na

drugom spratu Instituta u Sremskoj Kamenici i pripojeno je kao takvo Institutu za kardio-

vaskularne bolesti Vojvodine 1986. godine. Tokom osnivanja Odeljenje je raspolagalo sa 24

postelje i bilo je koncipirano kao odeljenje opšteg tipa, gde su lečeni kardiovaskularni bole-

snici različite kardiovaskularne patologije.

Odeljenje danas raspolaže sa 19 bolesničkih postelja i ehokardiografskim kabinetom koji

zadovoljava potrebe ležećih pacijenata na drugom spratu Klinike za kardiologiju.

Rad na Odeljenju se sastoji u obavljanju poslova kliničkog kardiologa: klinička obrada i

priprema bolesnika za invazivnu hemodinamsku dijagnostiku; lečenje bolesnika; praćenje i

rehabilitacija pacijenata nakon akutnog infarkta miokarda (STEMI); lečenje raznih formi

i težina srčane slabosti. Lekari Odeljenja svakodnevno učestvuju u radu ehokardiografskog

kabineta, kao i kabineta za Holter 24 - satni ambulatorni monitoring krvnog pritska.

Poslednjih godina se rad Odeljenja lagano transformiše prema veoma aktuelnoj problemati-

ci srčane insufi cijencije. Naime, srčana slabost je danas izuzetno veliki medicinski, socijalni

i ekonomski problem, koji u čitavom svetu fi gurira kao najveći problem iz oblasti kardiova-

skularne patologije – ogroman je broj hospitalizacija, rehospitalizacija i veliki su troškovi le-

čenja ovih bolesnika. U terapiju se uvode novi i savremeni medikamenti i vrši se edukacija za

korišćenje mehaničkih potpora u budućnosti. U tom kontekstu je veoma značajna i buduća

uloga Odeljenja kako u uvodjenju novina u lečenju, ali i u pripremi pacijenata za mehaničke

i transplantacione tehnike u budućnosti.

Iz navedenih razloga, lekari ovog Odeljenja su tokom 2010. i 2011. godine bili na stručnoj

edukaciji: u poliklinici „San Donato“ u Milanu, Italija, iz oblasti stres ehokardiografi je, u

„Kerckhoff -Klinik“ u Bad Nauheimu, SR Nemačka, iz oblasti edukacije iz dijagnostike i sa-

vremene terapije srčane insufi cijencije, sve u trajanju od po mesec dana.

Lekari Odeljenja su od osnivanja do danas učestvovali na brojnim naučnim skupovima u

zemlji i inostrastranstvu, pri čemu im je objavljen veliki broj stručnih radova i saopštenja.

Učestvovali su, takođe, u pisanju različitih monografi ja i udžbenika.

41


ODELJENJE ZA GRUDNU BOL

Ovo relativno “mlado” odeljenje, je počelo da funkcioniše februara 1999. godine u okviru

Odeljenja za hemodinamiku. Od samog osnivanja, pored stacionarnog lečenja bolesnika,

zaposleni lekari su participirali i u kateterizacionoj laboratoriji. Na Odeljenju su zaposlena

dva interventna kardiologa, od kojih je jedan i radiolog, dva lekara na specijalizaciji i tri me-

dicinske sestre. Svojim kapacitetima Odeljenje je učestvovalo u ukupnom prometu bolesni-

ka sa 14% za 2001. godine.

Odeljenje je 2006. godine, posle prestrukturiranja Klinike za kardiologiju, postalo jedno od

najvećih stacionarnih odeljenja Klinike sa 18 kreveta. Istovremeno lekari rade u komplet-

nom programu laboratorije za invazivnu hemodinamiku, kako u dijagnostici, tako i u elek-

tivnim i urgentnim terapijskim procedurama, dežurstvima i polikliničkom radu sa pacijen-

tima, kao i u edukativnom radu sa mađim kolegama.

Novembra 2011. godine počeo je sa radom Simens CT skener najnovije generacije koji je

pridodat ovom odeljenju, a kojim je do sada pregledano oko 50 bolesnika. Planira se da

Odeljenje svojim radom zadovolji potrebe, kako u pogledu kardiološke tako i celokupne ra-

diološke dijagnostike komorbiditeta ležećih pacijenata. Zato se planira proširenje Odeljenja

i zapošljavanje još lekara.

42

ODELJENJE ZA EDUKACIJU PACIJENATA I PREVENCIJU KARDIOVASKULARNIH BOLESTI

Odeljenje za edukaciju pacijenata i prevenciju kardiovaskularnih bolesti formirano je u cilju

primarne i sekundarne prevencije kardiovaskularnih bolesti, koje su i dalje vodeći zdravstve-

ni problem u našoj zemlji i u svetu. Odeljenje je počelo sa radom 25. 02. 2010. godine u novim

prostorijama, sa učionicom namenjenoj edukaciji pacijenata i opremljenoj najsavremenijom

audio-vizuelnom opremom, kao i inter-aktivnom tablom -“smart board”. U cilju sekundarne

prevencije kardiovaskularnih bolesti, ranom edukacijom su tokom aktuelne hospitalizacije

obuhvaćeni pacijenti sa dokazanim oboljenjem, mada se prolongirana edukacija sprovodi i

tokom ambulantnog praćenja bolesnika putem forme kontrolnih pregleda. U tom smislu,

identifi kuju se faktori rizika i pruža maksimalna podrška u cilju njihovog smanjivanja. Tako-

đe, sprečava se napredovanje bolesti i njenih komplikacija, kao što se i smanjuje učestalost

hospitalizacije i troškova lečenja, što sve vodi poboljšanju kvaliteta života.

U procesu edukacije, sa ciljem dalje prevencije kardiovaskularnih oboljenja, inter-aktivnim

radom sa pacijentima daje se akcenat na:

motivaciju za korekcijom individualnih faktora rizika, uz prethodno evidentiranje po- –

stojećih faktora rizika, i izračunavanjem stepena rizika pacijenta za nastanak novih KV

događaja u narednim godinama;

prepoznavanje nepovoljnih i opasnih situacija, koje mogu dovesti do ispoljavanja KV –

događaja

razumevanje načina delovanja lekova i potrebe redovnog uzimanja propisane terapije; –

adekvatno ponašanje pacijenta i njegove porodice u slučaju pojave novih kv događaja; –

adekvatnost postupaka bolesnika i njegove porodice u slučaju pojave novih kv događaja; –

ponašanje pacijenta u uobičajenim i manje uobičajenim situacijama. –

43


Tokom procesa edukacije, posebna pažnja se posvećuje pacijentima sa izuzetno povećanim

rizikom za pojavu ozbiljnih kardiovaskularnih događaja u narednim godinama (pacijenti sa

multiplim faktorima rizika KVO koji značajno povećavaju rizik od KV umiranja (10 god.

rizik od smrti >5%, šećernom bolešću (diabetes melitus tip 2, idiabetes mellitus tip 1 sa

mikroalbuminurijom), sa faktorima rizika i oboljenjima perifernih organa).

Metodologija rada Odeljenja se sprovodi putem individualnih planiranih razgovora, rada u

maloj grupi i tematskih predavanja.

Od avgusta 2010. godine do avgusta 2012. godine edukovano je ukupno oko 2000 bolesnika.

Tokom 2011. godine u cilju šire primene primarne i sekundarne prevencije ishemijske bole-

sti srca, održana su predavanja za građanstvo u više mesnih zajednica grada Novog Sada.

44

KLINIKA ZA KARDIOHIRURGIJU

49

Klinika za kardiohirurgiju

Operativno lečenje kardiovaskularnih bolesnika je osnovni zadatak osoblja Klinike za

kardiohirurgiju IKVBV. Rad Klinike obavlja se u operacionom bloku sa 3 opremlje-

ne operacione sale, stacionarnom delu sa 80 bolesničkih postelja i 2 ambulante u

kojima se obavljaju prijemi na Kliniku i kontrolni pregledi operisanih bolesnika.

Na Klinici se obavljaju sve vrste elektivnih i hitnih kardiohirurških intervencija:

hirurška revaskularizacija miokarda- koronarna hirurgija, upotrebom arterijskih i/ –

ili venskih graftova uz ekstrakorporalnu cirkulaciju (vantelesni krvotok-EKC) ili „na

kucajućem srcu“ bez EKC;

rekonstruktivna hirurgija srčanih zalistaka; –

zamena srčanih zalistaka različitim mehaničkim ili biološkim protezama; –

kombinovane procedure koje podrazumevaju revaskularizaciju miokarda i valvular- –

nu hirurgiju, bilo da se radi o rekonstrukciji ili zameni zalistaka;

50

hirurgija aorte; –

hirurško lečenje poremećaja srčanog ritma; –

operativno lečenje različitih vrsta tumora sraca; –

hirurgija urođenih srčanih mana i velikih krvnih sudova srca kod odraslih ; –

hirurško lečenje različitih tipova urgentnih, akutnih i hroničnih stanja u kardiova- –

skularnoj patologiji;

hirurško lečenje mehaničkih komplikacija akutnog infarkta miokarda (postinfarktni –

defekt interventrikularnog septuma, ruptura papilarnih mišića, ruptura slobodnog

zida srca);

restorativna hirurgija leve srčane komore zbog postinfarknog remodelovanja, aneu- –

rizme, kardiomiopatije različite etiologije;

zbrinjavanje povreda srca i velikih krvnih sudova; –

hirurgija perikarda; –

hirurgija velikih krvnih sudova (karotidne arterije, torakalna i abdominalna aorta, –

arterije donjih ekstremiteta) kod udruženih koronarnih i vaskularnih bolesnika.

Organizaciona struktura Klinike za kardiohirurgiju:

1. Upravnik Klinike za kardiohirurgiju

2. Zamenik upravnika Klinike za kardiohirurgiju

3. Glavna sestra Klinike za kardiohirurgiju

4. Odeljenja:

Odeljenje polikliničke službe i preoperativne dijagnostike―

Odeljenje za urođene srčane mane―

Odeljenje za stečene srčane mane―

Odeljenje za korornarnu hirurgiju―

Odeljenje za vaskularnu hirurgiju―

Odeljenje operacionog bloka i anestezije―

Odeljenje za intenzivnu negu i reanimaciju―

Odeljenje za postintenzivnu negu―

Odeljenje za postoperativnu rehabilitaciju―

Odeljenje za eksperimentalnu hirurgiju―

Odeljenje za transplantacije―

Odeljenje za ekstrakorporalnu cirkulaciju―

Odeljenje za pneumoftiziologiju―

51


Klinika raspolaže sa 3 operacione sale a u fazi pripreme je četvrta operaciona sala u kojoj je

predviđeno da se obavljaju i hibridne kardiovaskularne procedure.

Broj bolesničkih postelja na Klinici :

Ukupan broj 80

Odeljenje preoperativne pripreme 13

Odeljenje za intenzivnu negu i reanimaciju 9

Odeljenje za postintenzivnu negu 28

Odeljenje za postoperativnu rehabilitaciju 30

Osoblje Klinike:

Ukupan broj zaposlenih 185

Lekari specijalisti 28

Lekari na specijalizaciji 2

Klinički lekari 3

Medicinske sestre i tehničari 127

Pomoćno-tehnički radnici 25

VANU 1

Redovni profesori 4

Vanredni profesori 2

Docenti 1

Asistenti 3

Doktori nauka 7

Magistri nauka 11

Primarijusi 1

U skladu sa najnovijim naučnim saznanjima i tehnološkim dostignućima članovi kardio-

hirurških timova se stalno edukuju, tako da se, iz dana u dan, usvajaju nove i modifi kuju

dosadašnje hirurške procedure.

Osim svakodnevnih aktivnosti, hirurškog lečenja kardiovaskularnih bolesnika, na Klinici se

održava nastava za studente Medicinskog fakulteta, poslediplomska nastava, kao i specija-

52

listička i subspecijalistička edukacija iz oblasti kardiohirurgije. U cilju održavanja i stalnog

poboljšavanja kvaliteta rada, zaposleni na Klinici za kardiohirurgiju, zajedno sa kolegama

Klinike za kardiologiju u okviru IKVBV, učestvuju u kontinuiranoj medicinskoj edukaciji,

naučnoistraživačkom radu i značajnim međunarodnim i domaćim projektima.

ODELJENJE PRIJEMNE AMBULANTE I PREOPERATIVNE DIJAGNOSTIKE

Prva vrata koja bolesnici otvaraju na putu ka svom ozdravljenju su vrata Prijemne ambu-

lante Klinike za kardiohirurgiju. Ovde se i susreću sa ljubaznim osobljem, medicinskim se-

strama i lekarima koji su zaduženi za njihov kompletan pregled i proveru i medicinske

dokumentacije. Na na osnovu toga vrši se prijem na Kliniku i počinje proces pripreme za

indikovanu kardiohiruršku intervenciju. Indikacija se postavlja na kardiološko-kardiohirur-

škom konzilijumu posle invazivnog hemodinamskog ispitivanja načinjenog tokom lečenja i

ispitivanja u ovoj, ili nekoj drugoj ustanovi u Srbiji. Pri zakazivanju termina operacije, paci-

jent je upoznat sa analizama i pregledima koje treba da obavi pre dolaska u na Kliniku, kao

i da odgovarajuće nalaze ponese sa sobom. Ukoliko postoji komorbiditet, bolesnik prilaže i

nalaze odgovarajućih specijalista.

53


U prijemnoj ambulanti, pored prijema bolesnika zakazanih za kardiohiruršku intervenciju,

obavljaju se i kontrolni pregledi operisanih bolesnika. Preglede rade kardiohirurzi, internisti-

kardiolozi, vaskularni hirurzi i stalno zaposleni pulmolog po utvrđenom rasporedu rada. Kar-

diohirurški pregled podrazumeva pregled operativnog reza, stabilnost grudnog koša nakon

operativnog zahvata, eventualno previjanje, vađenje konaca i saniranje operativne rane. Sve

se obavlja na jednom mestu. S obzirom na činjenicu da se radi o operisanim bolesnicima, koji

zahtevaju dosta pažnje i nege u prvim postoperativnim danima, to umnogome skraćuje vreme

njihovog čekanja na pregled i omogućava efi kasniji tretman posle hirurške intervencije.

Kardiološki pregled zahteva veoma često i kontrolni ehokardiografske preglede srca. Oni se

rade svakodnevno na aparatima u Prijemnoj ambulanti ili na Odeljenju. Prati se prisustvo

eventualnih perikardnih i/ili pleuralnih izliva, rad veštačkih i kompetentnost nativnih zali-

staka, dinamika sistolne i dijastolne funkcije miokarda leve komore.

U okviru pulmološkog pregleda moguće je odmah uraditi teleradiografi ju srca i pluća, pluć-

ne funkcije a ukoliko postoji indikacija i pleuralnu punkciju.

Pregled vaskularnog hirurga podrazumeva utvrđivanje stanja velikih krvnih sudova, peri-

fernih krvnih sudova, kao i stanje postoperativne rane nakon vaskularnih hirurških zahvata.

Zahvaljujući organizaciji radnog procesa moguće je odmah uraditi i Dopler karotidnog sliva,

arterija i vena ruku i nogu, i objektivizirati vaskularni status bolesnika.

Vrata ambulante otvorena su i za hitne slučajeve sa najtežim i delikatnim dijagnozama koje

zahtevaju hitan i kompetentan pregled kardiologa i kardiohirurga i brzu odluku o daljem

lečenju. To podrazumeva adekvatnu neinvazivnu dijagnostiku, često hitnu koronarografi ju i

neodložni ulazak u operacionu salu sa bolesnikom. U zbrinjavanju najtežih kardiohirurških

bolesnika, koji zahtevaju dopunsku dijagnostiku i lečenje u ovoj ustanovi, postoji izvrsna

saradnja sa svim zdravstvenim centrima u pokrajini, ali i iz ostalih regiona Srbije, kao i sa

Republikom Srpskom.

Zahvaljujući organizaciji rada svih odeljenja IKVBV, postoji mogućnost i premeštaja bole-

snika sa Klinike za kardiologiju na Kliniku za kardiohirurgiju zbog urgentne ili odložene

hitne kardiohirurške intrevencije na osnovu indikacije kardiološko-kardiohirurškog konzi-

lijuma, čime se postiže brža priprema za indikovanu hiruršku intrevenciju, bolje praćenje

bolesnika u preoperativnom periodu i skraćenje dužine hospitalizacije. Da bi se postigli svi

postavljeni ciljevi, i to na najvišem mogućem stručnom nivou, u ovoj jedinici rade stručni i

iskusni lekari i medicinske sestre - tehničari.

54

U ispunjavanju svih zahteva propisanih procedura rada i stručnih kriterijuma, zdravstvenom

osoblju su pridruženi i administrativni radnici koji popunjavaju neophodnu dokumentaciju

u postojećem informacionom sistemu.

Po prijemu, bolesnik se kolicima prevozi na Odeljenje za preoperativnu dijagnostiku i pri-

premu Klinike za kardiohirurgiju gde se obavljaju sve potrebne aktivnosti u cilju pripreme

pacijenata za operativno lečenje.

U Odeljenju su zaposleni lekari subspecijalisti kardiolozi, lekari specijalisti internisti, lekari

na specijalizaciji, psiholog, glavna sestra odeljenja, sestre instruktori, polikliničke sestre i

pomoćni radnici. Premeštaj i prijem pacijenta može biti elektivan, sa Klinike za kardiologiju

ili hitan prijem i od toga zavisi pristup i način pripreme bolesnika. Na Odeljenju su obavezne

bar tri vizite tokom 24 sata koje se koriste za pregled bolesnika i prispelih nalaza, individual-

ni razgovor lekara i bolesnika, upoznavanje sa novim momentima lečenja. S obzirom na či-

njenicu da se radi o nepoznatoj sredini, da bolesnici često nemaju kompletnu informaciju o

predstojećoj kardiohirurškoj intervenciji, detaljno se upoznaju sa prirodom bolesti, njenim

prirodnim tokom, mogućnostima lečenja, sa osnovnom tehnikom operacije, ali i s mogu-

ćim komplikacijama lečenja, buđenjem iz anestezije i slično. Psihološku pripremu pacijenta

obavljaju, svako sa svog aspekta i domena, kardiohirurg, kardiolog, psiholog, fi zioterapeut i

medicinska sestra. Osnovni cilj je da se pacijent dobro informiše i oslobodi u što većoj meri

straha i nedoumica. Tome doprinosi i preoperativni savetodavni razgovor stalno zaposlenog

psihologa. Takođe, dežurni anesteziolog, veče pred operaciju, obavlja razgovor sa pacijen-

tom, upoznaje ga sa ekipom i daje dodatna obaveštenja.

Posle oporavka od operacije, bolesnici su saglasni da je ovakav način pripreme, uz maksima-

lan stručan, multidisciplinarni i prvenstveno humani pristup, najbolja preporuka za buduće

bolesnike.

Značajno podizanje kvaliteta rada postignuto je nabavkom novog ehokardiografskog aparata

VIVID 7 sa TTE i TEE sondom marta 2010. godine, čime je omogućen kvalitetan kontrolni

preoperativni ehokardiografski pregled svakog bolesnika, kao i ehokardiografsko praćenje

efekta lečenja najtežih bolesnika koji se pripremaju za planiranu operaciju. Ovim je završen

proces formiranja Kabineta za ehokardiografsku dijagnostiku Klinike za kardiohirurgiju koji

čine još 2 aparata starije generacije. Od 8.3.2010. do kraja 2011. godine na ovom aparatu

urađeno je 7150 pregleda.

55


Ukoliko ima indikacija, na Odeljenju se može vršiti i hemodinamski monitorig 24 sata, pra-

titi vitalni parametri i pravovremeno korigovati terapija.

U svakodnevnom radu sa bolesnicima stalno se potvrđuje da dobra organizovanost i među-

odeljenska koordinacija mora za rezultat imati brzo, stručno, kvalitetno lečenje.

Obim rada Klinike se iz godine u godinu povećava, zahtevi savremene medicine su sve stro-

ži, te je i priprema bolesnika kompleksnija i zahteva saradnju sa specijalistima drugih medi-

cinskih grana. Ona je na zavidnom nivou, zahvaljujući međusobnom razumevanju kolega i

dugogodišnjoj uspešnoj saradnji.

I u budućnosti će imperativ, kao i do sada, biti što kraća dužina hospitalizacije, između

ostalog i zbog prevencije intrahospitalnih infekcija. Da bi se to postiglo, neophodna je mak-

simalna koordinicija sa izabranim lekarima u Domovima zdravlja i zdravstveno prosvećiva-

njem bolesnika.

Godišnje kroz Prijemnu ambulantu Klinike prođe više od 1200 bolesnika zakazanih za neku

od hirurških intervencija. Uradi se 2500 kontrolnih kardiohirurških, 1800 kardioloških pre-

gleda i 400 ambulantnih ehokardiografskih pregleda.

Odeljenje za preoperativnu dijagnostiku i pripremu je postalo samostalna organizaciona

jedinica 2006.godine, zbog sve većih zahteva savremene kardiohirurgije. Naime, sve češće

su kod pacijenata kojima je indikovana kardiohirurška intervencija, prisutne razne prateće

bolesti koje zahtevaju najbolju moguću pripremu i maksimalno smanjenje rizika od posto-

perativnih komplikacija. Rad Odeljenja zasniva se na postulatima savremene kardiologije i

kardiohirurgije zahvaljujući stalnom usavršavanju lekara i medicinskih sestara na klinikama

u inostranstvu, prisustvovanju i učestvovanju u radu kongresa i stručnih skupova u zemlji i

inostranstvu, kao i stručnim posetama uvaženih kolega i predavača iz centara Italije, Šved-

ske, Nemačke, Francuske, Amerike. Značajno mesto u usavršavanju zauzima i stalna eduka-

cija zdravstvenih radnika organizovana na nivou Instituta.

56

Lekari Odeljenja objavili su više od 100 naučnih i stručnih radova, jednu monografi ju samo-

stalno, bili su koautori u jednoj monografi ji, napisali poglavlje u knjizi Interne medicine i

učestvovali u međunarodnim i domaćim projektima.

Tokom 30 godina postojanja Prijemne ambulante, a

kasnije i Odeljenja za preoperativnu dijagnostiku i pri-

premu, došlo je do napretka u stručnom radu, uslovi-

ma rada, tehničkoj opremljenosti. Međutim, bolesnici

pamte, i na prvo mesto stavljaju široki osmeh i dobro-

došlicu zaposlenih u tim prvim kontaktima, kada im

je neophodna topla reč podrške i razumevanja. Kada

odlaze kući, sa otpusnicom u ruci, oporavljeni posle

uspešne kardiohirurške intervencije, sa osmehom se

opraštaju od ekipe ovog Odeljenja.

OPERACIONI BLOK

Posle odgovarajuće pripreme na Odeljenju za preoperativnu pripremu bolesnici se pre-

meštju u Operacioni blok Klinike za kardiohirurgiju Instituta za kardiovaskularne bolesti

Vojvodine.

U Operacionom bloku neprekidno su anesteziolozi, anestetičari, kardiohirurzi, instrumen-

tarke, perfuzeri koji su zaduženi za vantelesni krvotok u toku operacije, pomoćni radnici i

spremačice. Oni se brinu o bolesnicima kojima je neophodna hirurška intervencija.

Anesteziolog, zajedno sa anestetičarima, prima i preuzima pacijenta sa odeljenja. Njihov

zadatak je da bolesnika smire, uspavaju i bezbedno vode tokom čitave operacije. Opšta an-

estezija, koju oni obezbeđuju, je stanje koje je neophodno da bi se pacijent mogao operisati

bez bola i stresa. Osim toga, ona omogućava hirurškom timu optimalne uslove za rad. Danas

se opšta anestezija defi niše kao stanje reverzibilne analgezije, sedacije, mišićne relaksacije

57


i depresije refl eksa. Iako je defi nicija veoma jasna, anestezija u kardiohirurgiji je specifi čna,

kako zbog prirode osnovne bolesti tako i zbog eventualnih pratećih patoloških stanja. Zbog

toga svaki bolesnik zahteva posebnu pažnju i individualni pristup iskusnog anesteziologa

koji će mu obezbediti optimalne anestetike.

Kardiohirurški rad podrazumeva timski rad, što znači da su za uspešnu operaciju neophod-

ni otvorena i dobra komunikacija, i međusobno poverenje između anesteziologa i kardiohi-

rurga. Takođe, neophodna je efi kasna saradnja anesteziologa sa osobljem Odeljenja za pre-

operativnu prirpremu bolesnika jer optimalna priprema pacijenta smanjuje rizik neželjenih

događaja i komplikacije tokom i posle hirurške intervencije. Anesteziolog je veoma važan i

posle završene operacije jer, zajedno sa operatorom i timom kardiologa, u Jedinici intenziv-

ne nege, učestvuje u daljem lečenju bolesnika.

Detaljan monitoring u kardioanesteziji neophodan je da bi se obezbedila farmakološka i

mehanička kontrola vitalnih funkcija bolesnika i prepoznala stanja koja zahtevaju brzu i

efi kasnu terapiju. U poslednjih nekoliko godina obnovljena je anesteziološka oprema u ope-

racionom bloku. Kupljeni su nov aparat za anesteziju, monitor za treću operacionu salu,

aparati i monitori ventilacije. Fiberoptički bronhoskop nabavljen je, pre svega, za potrebe

Jedinice intenzivne nege ali se, po potrebi, koristi i za anesteziju, kada intubiranje bolesnika

nije moguće upotrebom laringoskopa.

Najsavremenija nova oprema omogućava tretman bolesnika po svim najvišim svetskim kri-

terijumima. Samo u poslednjih nekoliko godina nabavljena je vredna oprema: aparat za ane-

steziju, operacioni stolovi, refl ektori za OP salu, aparat za vantelesni krvotok, ultrazvučni

aparat, intraaortna balon pumpa – 2 kom, monitori vitalnih parametara, respiratori, defi -

brilatori, pneumatske testere za otvaranje grudnog koša, pumpe za grudnu sukciju, set za

intubaciju sa laringoskopom, volumetrijske infuzione pumpe, kardioblejd penovi....

Koronarna bolest predstavlja najznačajnije i najčešće srčano oboljenje savremenog čove-

ka. Krajem XX veka problem koronarne bolesti u Vojvodini je bio posebno izražen zbog

endemskog prisustva gotovo svih faktora rizika koji učestvuju u nastanku i napredovanju

ateroskleroze. Osnivanjem Instituta za KVB i Klinike za kardiovaskularnu hirurgiju 1982.

godine stvoreni su uslovi za razvoj savremene koronarne hirurgije. U okviru Klinike za kar-

diovaskularne bolesti formirano je Odeljenje za koronarnu hirurgiju. Zadatak Odeljenja bio

je ne samo realizacija preko 60% tadašnjeg operativnog programa Klinike, već i usavršavanje

miokardne protekcije, implementacija savremene operativne tehnike, naučna produkcija i

edukacija kadrova Klinike.

58

Tokom poslednjih 30 godina postojanja na Klinici za kardiovaskularnu hirurgiju operisano

je više od 29.000 bolesnika. Najveći broj operisanih pacijenata imao je koronarnu bolest, što

je u potpunoj korelaciji sa evropskim i svetskim kardiohirurškim trendovima.

REZULTATI RADA KLINIKE od 22.03.1982. do 30.09.2012.

Koronarna hirurgija 16.800 (57,6%)

Valvularna hirurgija 6.596 (22,6%)

Kombinovana hirurgija 2.680 (9,2%)

Ostala hirurgija u EKC-u 3.096 (10,6%)

UKUPNO: 29.172

REZULTATI RADA KLINIKE - 2011.

Ukupan broj operacija: 1379

Broj operacija u EKC-u: 1206

Koronarna hirurgija 669

Valvularna hirurgija 295

Kombinovana hirurgija 201

Disekcije 22

Ostale operacije u EKC 19

Hitne operacije: 63 (5,2%)

KVALITET RADA KARDIOHIRURGIJE – 2011.

Tip hirurgije Br. OP EXOstvareni

mort. (%)

Očekivani mort. (%)

(EUROScore)Ql

Koronarna 669 11 1.65 3.56 0.46

Valvularna 295 7 2.37 4.74 0.50

Kombinovana 201 9 4.48 5.99 0.75

Disekcije 22 8 36.36 - -

Kongenitalna 10 - - 1.50 0.00

Ostale u EKC 6 - - 6.75 0.00

Tumor 3 - - 5.00 0.00

Ukupno 1206 35 2.90 4.36 0.67

59


Početak koronarne hirurgije u Sremskoj Kamenici obeležen je implementacijom tradicio-

nalnih principa vaskularne hirurgije, koji su preneti na nivo koronarnih arterija. Revaskula-

rizacija miokarda se u prvo vreme vršila isključivo autovenskim graftovima, gde se kao do-

norska vena najčešće upotrebljavala površna vena noge (vena saphena magna). Visok ugled

Instituta za KVB u Sremskoj Kamenici uticao je na povećan priliv pacijenata iz čitavog regi-

ona, a posebno pacijenata sa terminalnim stadijumom koronarne bolesti. To je uticalo na

povećanu incidenciju koronarnih endarteriektomija. Ovakav hirurški pristup bio je predmet

ekstenzivnog kliničkog ispitivanja koje je korišteno za izradu više magistarskih teza i doktor-

skih disertacija. Rezultati ovih ispitivanja tokom 1990-tih godina uticali su na početak origi-

nalne, sistemske upotrebe prostaglandina, kao multipotentne aktivne supstance u globalnoj

miokardnoj prevenciji tokom kardijalnog aresta. Intravenska administracija prostaglandina

poseban efekat pokazala je u prevenciji perioperativnih infarkta miokarda posle koronarne

hirurgije.

Tokom 1995. godine, operativna tehnika “skeletizacije” u pripremi arterijskih graftova, pre

svega unutrašnje grudne arterije, postaje standardna procedura na Klinici i prepoznatljiv

zaštitni znak Instituta u odnosu na region.

U veoma kratkom vremenskom periodu preko 98% operisanih koronarnih bolesnika pose-

duje bar jedan arterijski graft. Tako su stvoreni uslovi za bolje dugogodišnje preživljavanje

posle koronarnih operacija i smanjenu potrebu za reoperacijama zbog kraćeg trajanja i oklu-

zije venskih graftova (80% vs. 95% 8 godina posle operacije).

MINIMALNO INVAZIVNE OPERATIVNE TEHNIKE

Većina kardiohirurških intervencija radi se na klasičan način, tj. otvaranjem grudnog koša

duž središnje linije grudne kosti i upotrebom mašine za vantelesni krvotok. Međutim u

poslednjih desetak godina svedoci smo sve većeg broja uspešnih operacija modernijom ope-

rativnom tehnikom koja se naziva “minimalno invazivna”. Suština ove tehnike je minimalna

trauma pacijenta uz sve češću upotrebu endoskopske opreme i izbegavanje upotrebe mašine

60

za vantelesni krvotok. Na taj način smanjuje se bol i stres pacijenta, vreme trajanja operacije,

vreme bolničkog oporavka i ukupni troškovi lečenja. Iako se većina bypass operacija još uvek

radi na klasičan način, dalji razvoj kardiohirurške industrije stvara sve bolje uslove za razvoj

novih tehnologija. U tom smislu najveći pomak napravljem je konstrukcijom specijalnih sta-

bilizatora operativnog polja koji omogućuju da se bypass operacije rade na kucajućem srcu

bez upotrebe aortne kleme, kardioplegičnih rastvora i mašine za vantelesni krvotok. Ovom

tehnikom moguće je uraditi manje komplikovane operacije revaskularizacije miokarda, čije

ukupne rezultate treba analizirati u budućnosti.

Tokom 1995. godine započet je i program minimalno invazivne revaskularizacije miokarda

LAST procedurom (Left Anterior Small Th oracotomy), bez upotrebe vantelesnog krvotoka.

Iako broj pacijenata operisan ovom operativnom tehnikom nije bio veliki, ovaj pokušaj va-

žan je u određivanju daljih smernica koronarne hirurgije koja je, u prvom redu, imala za cilj

bezbednost pacijenta, minimalnu traumu i visok kvalitet kardiohirurške procedure.

Nasuprot minimalno invazivnim metodama, kojima je moguće raditi manje komplikovane

operacije miokardne revaskularizacije, klasičnom metodom hirurške revaskularizacije mi-

okarda „na kucajućem srcu“ („off pump“ ili OPCAB) radi se hirurška revaskularizacija kod

najtežih pacijenata. To su bolesnici sa izraženim komorbiditetom, odnosno težim pratećim

bolestima: neurološkim oboljenjima (prethodni moždani infarkti, aterosklerotsko oboljenje

61


arterija vrata…), bubrežnom insufi cijencijom, kalcifi kacijama ushodnog dela aorte (porce-

lanska aortae), hematološkim i onkološkim oboljenjima. Osnovna karakteristika ovih ope-

racija je izbegavanje zaustavljanja rada srca. Drugim rečima, za vreme ovih hirurških proce-

dura srce normalno kuca.

Postoji više tipova hirurških revaskularizacija miokarda na kucajućem srcu. One se mogu

raditi sa ili bez korišćenja mašine za vantelesni krvotok, sa ili bez korišćenja intrakoronarnih

šantova, sa manjom ili većom heparinizacijom, sa korišćenjem i bez korišćenja parcijalne

aortne kleme itd… U Institutu za kardiovaskularne bolesti Vojvodine u Sremskoj Kamenici

koristi se najsigurnija metoda prof. Sergeant-a iz Luevena (Belgija). To podrazumeva isklju-

čivo rad istog kardiohirurškog tima. Naime, u našoj ustanovi postoji poseban tim koji vrši

ovakve operacije.

Neophodno je stalno anesteziološko praćenje svih hemodinamskih parametara tokom cele

operacije i njihovo održavanje u optimalnom opsegu. Ova tehnika podrazumeva punu he-

parinizaciju, korišćenje najkvalitetnijih miokardnih stabilizatora, specifi čno pozicioniranje

srca dvostrukom sigurnosnom metodom, obavezno korišćenje intrakoronarnih šantova ko-

jima se omogućuje i produženje vremena konstrukcije idealne distalne anastomoze, kori-

šćenje arterijskog grafta (leve unutrašnje grudne arterije) za prednju descendentnu koro-

narnu arteriju u 100% slučajeva uz šivenje anastomoze bez dodirivanja arterije (“no-touch

“tehnika). Za ostale koronarne arterije koriste se desna unutrašnja grudna arterija ili venski

graftovi, sekvencijalno, uz konstukciju proksimalne anastomoze na levoj mamarnoj arteriji

takođe, bez dodirivanja aorte.

Ovakva metoda hirurške revaskularizacije miokarda se na Institutu za KVB koristi od 2006.

godine, i do danas je uspešno urađeno više od 100 operacija. Metoda je bezbedna, efi kasna,

postoperativni tok je lakši ali je tehnički mnogo zahtevnija, tako da se kod manjeg broja pa-

cijenata koji se nalaze u kritičnom stanju, ne može vršiti.

62

Jedan od najvećih uspeha moderne medicine je napredak u lečenju koronarne bolesti. Kao

rezultat novijih saznanja i uvođenja novih metoda u kliničku praksu znatno je poboljšano

preživljavanje i kvalitet života višemilionskog broja ljudi u svetu sa koronarnom bolešću i

infarktom miokarda. Uvođenje koronarne angioplastike na Klinici za kardiologiju Instituta

za KVB došlo je do znatne preraspodele bolesnika sa koronarnom bolešću. Blaže forme

koronarne bolesti preusmerene su ka nekoj od interventnih kardioloških procedura, dok

su teži oblici i dalje iziskivali hiruršku revaskularizaciju (bajpas operaciju). Novi kvalitet u

dijagnostici koronarne bolesti napravila je kompjuterizovana tomografi ja srca ultra brzim

skenerom (multisliced CT64) koja je olakšala screening koronarnih bolesnika, ali i dizajn

nekih koronarnih kardiohirurških procedura.

Uloga CT-a u kardiovaskularnoj medicini

Dijagnostika srčanih mana i anomalija –

Dijagnostika tumora srca –

CT koronarografi ja –

Kontrola bypass-a i stentova –

Funkcionalno ispitivanje srca –

Perfuzija miokarda –

Dijagnostika aneurizme, disekcije i stenoze aorte –

Dijagnostika tromboembolije plućne arterije –

Procena veličine aortnog anulusa za TAVI procedure i dr. –

Dobar kardiohirurški rezultat defi niše ne samo neposredno preživljavanje, već i ukupan

kvalitet života. Prema svetskoj statistici učestalost postoperativnih anginoznih tegoba godi-

nu dana posle primarne hirurške revaskularizacije miokarda treba da bude manja od 24%. U

periodu do 5 godina posle operacije gotovo polovina operisanih pacijenata ponovo ima bol

u grudima u nekom od opisanih oblika. Deset godina posle prve operacije 12-15% pacijenata

ispoljava simptome ili znake koji su dovoljna indikacija za ponovnu operaciju. S obzirom na

činjenicu da je ateroskleroza evolutivni proces i broj pacijenata indikovanih za reoperaciju

se vremenom povećava, tako da 15 godina posle primarne operacije skoro 30% pacijenata

postaju kandidati za reoperaciju. Ovi procenti su relativni i mogu se znatno smanjiti boljom

63


selekcijom graftova tokom primarne operacije. To u praksi znači da pacijenti sa većom za-

stupljenošću arterijskih graftova imaju duži period bez koronarnih incidenata (angina ili

infarkt) i manju potrebu za dopunskom dijanostikom i lečenjem (kateterizacijom srca, an-

gioplastikom, operacijom) u odnosu na pacijente sa većom zastupljenošću venskih graftova.

Takođe, operisani pacijenti mlađeg životnog doba imaju veću verovatnoću za ponovnom

operacijom i potrebom za obnavljanjem graftova.

Tokom 2003. godine uvodi se upotreba radijalne arterije u revaskularizaciji miokarda. Do-

nor radijalne arterije je nedominantna ruka, najčešće leva. Preparacija grafta radi se speci-

jalnim ultrazvučnim nožem, kojim se za veoma kratko vreme omogućuje dobra i efi kasna

priprema grafta uz minimalnu traumu okolnih tkiva. Kombinacijom radijalne arterije i unu-

trašnje grudne arterije omogućena je totalna arterijska revaskularizacija miokada, a kombi-

novanjem arterijskih graftova u vidu T anastomoza demonstrirana je “no touch” tehnika na

aorti. Ovakvim pristupom dodatno je povećan kvalitet koronarne hirurgije i smanjena je

incidenca perioperativnih moždanih udara.

Bajpas operacija krvnih sudova srca izvodi se u opštoj anesteziji, a moderna operativna

tehnika, sve veća utilizacija arterijskih graftova i „no touch“ tehnika na ascendentnoj aorti

doprineli su značajnom smanjivanju postoperativnog mortaliteta i morbiditeta. Trenutni

postoperativni mortalitet u koronarnoj hirurgiji 30 dana od operacije je 1-2%, što je u pore-

đenju sa najeminentnijim svetskim kardiohirurškim centrima respektabilan rezulat. Najjači

argument u prilog operativnom lečenju koronarne bolesti su standardizovani višegodišnji

rezultati posle operacije, koji se danas analiziraju za period od 15 i više godina.

64

Kod angioplastike kakvu danas poznajemo to jednostavno nije moguće jer se tehnologija

proizvodnje katetera i stentova jos uvek razvija i za sada nije moguća prava analiza višego-

dišnjih rezultata ove metode.

Odeljenje za koronarnu hirurgiju Klinike za kardiohirurgiju IKVBV u toku rutinskog, sva-

kodnevnog rada vrši standardizaciju svog rada i operativnih rezultata, što je doprinelo ra-

zvoju ne samo kardiohirurgije, nego i pratećih disciplina kao što su kardioanestezija, kardi-

ohirurška intenzivna nega, transfuziologija i druge discipline.

Postoperativni mortalitet - koronarna hirurgija (1982 - 2011.)

Lekari Odeljenja za koronarnu hirurgiju uključeni su aktivno u postoperativnu negu i leče-

nje bolesnika na Odeljenju. Oporavak posle operacije na otvorenom srcu ima više faza i na

njega utiču kako individualne karakteristike pacijenta, tako i vrsta i težina same operacije.

Međutim, razvojem novih tehnologija u kardiohirurgiji i željom za smanjenjem troškova

operacije došlo se do faze u kojoj većina bolesnika ove kategorije odlazi na kućno lečenje

7-8. postoperativnog dana. Ovakav ubrzan tok lečenja i oporavka operisanih bolesnika mo-

guć je uz uslov da je operacija protekla bez značajnijih komplikacija.

Prosečna dužina lečenja operisanih pacijenata (u danima)

65


Odeljenje za koronarnu hirurgiju je trenutno najbrojnije odeljenje koje okuplja 6 hirurga. U

okviru ovog broja četiri hirurga imaju status subspecijaliste kardiohirurga, dok su dva opšti

hirurzi na specijalizaciji iz kardiohirurgije. Odeljenje ima dva doktora medicinskih nauka i

tri magistra nauka. Dalji razvoja operativne tehnike u koronarnoj hirurgiji podrazumeva

implementaciju intraoperativnog ultrazvučnog merenja krvnog protoka kroz ugrađene graf-

tove. Na taj način će se dodatno povećati bezbednost u koronarnoj hirurgiji i povećati pro-

cenat arterijskih graftova u revaskularizaciji miokarda. Cilj Odeljenja je i ekstenzivnija nauč-

na produkcija i dalje akademsko napredovanje članova Odeljenja. Ovakav trend doprineće

ne samo tehničkim poboljšanjima u lečenju, već i približavanju ka manje invazivnim tehno-

logijama i procedurama u koronarnoj hirurgiji.

Primenljivost i uspešnost minimalno invazivnih procedura u odnosu na klasične metode

lečenja moraju biti objektivizovane i pažljivo odabrane. Najbolji oblik lečenja mora biti oda-

bran u konsultacijama pacijenta sa kardiologom i kardiohirurgom uz maksimalno poštova-

nje individualnih karakteristika svakog pacijenta posebno.

Na Klinici za kardiohirurgiju IKVBV svakodnevno se obavljaju rekonstruktivne procedure

na srčanim zaliscima, kao i zamene nativnih valvula najnovijim generacijama mehaničkih i

bioloških veštačkih proteza. Sa zadovoljstvom i ponosom možemo da kažemo da je u po-

slednjih 5-6 godina značajno unapređen rad Odeljenja za stečene srčane mane u domenu

uvođenja mnogih novih operativih tehnika, značajne stručne i naučne publicistike ali i sa-

radnje sa mnogobrojnim vodećim kućama iz oblasti kardovaskularne hirurgije u svetu.

Moderan koncept organizacije rada Ode-

ljenja omogućava uspešan razvoj i imple-

mentaciju novih tehnologija. Odeljenje se

intenzivno bavi edukacijom mladih kadro-

va svih profi la.

Pored svakodevnog rada u rutinskoj kardio-

vaskularnoj patologiji, zaposleni na Odelje-

nju se trude da stalno uvode nove metode u

skladu sa aktuelnim materijalnim i tehnič-

kim mogućnostima.

66

Uvedene nove operativne i tehnološke procedure:

Minimalno invazivni pristup u operaciji aor-1.

tnog i mitralnog zaliska putem gornje hemi-

sternotomije. Do sada je urađeno pedesetak

slučajeva. Prednost ove tehnologije je u ma-

njoj operativnoj traumi, bržoj rehabilitaciji,

manjem postoperativnom krvarenju i nižoj

stopi postoperativnih infekcija rane.

Istim pristupom, prvi put u Srbiji, u IKVBV urađena je prva reoperacija aortnog 2.

zaliska.

Prva operacija proširenja aortnog korena (Manoquian tehnikom) kod implantacije 3.

aortnog zaliska, urađena je takođe minimalno invazivnim putem iz gornje hemi-

sternotomije.

Hirurgija torakalne i torakoabdominalne aorte (samostalno i u saradnji sa prof. dr 4.

Edouard Kieff erom iz Pariza). Posebno ističemo kompletnu zamenu torakoabdomi-

nalne aorte anatomskim i ekstraanatomskim pristupom.

Rutinska primena transaksilarne arterijalne 5.

kanulacije preko Dacron proteze u desnu

aksilarnu arteriju u hirurgiji ascendentne

aorte kao i luka aorte. Kod luka aorte, se-

lektivna perfuzija cerebralnih arterija preko

desne aksilarne i leve karotidne arterije

(Kazui tehnika).

Razvojni planovi odeljenja

U narednom periodu planiramo da uvedemo:

Pristup u operaciji mitralnog zaliska torakoskopskim pristupom iz desne torakotomije.1.

Trombendarteriktomiju plućne arterije u stanjima hronične plučne hipertenzije na-2.

kon plućne embolije.

67


Postepeno formiranje i uvođenje logistike u domenu razvoja endovaskularnih procedura.3.

Dalji razvoj u domenu hirurgije torakoabdominalne aorte, kao i zamene kompletne aorte.4.

Postepeno informisanje i kontakti sa centrima sa razvijenom Robot hirurgijom kako 5.

bi se formirala baza za uvođenje ove kompleksne tehnologije. Moguć pravac imple-

mentacije ove tehnologije bi bio u pravcu formiranja Centra za Robot hirurgiju Voj-

vodine.

Ukupni rezultati Klinike ukazuju da je tokom proteklog perioda oko 3000 koronarnih bolesni-

ka imalo i valvularnu patologiju. Ovo je izuzetno rizična grupa bolesnika jer zahteva hirurško

zbrinjavanje valvularne mane tokom iste kardiohirurške procedure. Ove bolesnike karakteriše

visok očekivani operativni rizik, koji se izražava računskim koefi cijentom (EuroSCORE). Pri-

menom metoda procene operativnog rizika, koje se kontinuirano sprovode od 1992. godine,

omogućeno je objektivnije sagledavanje kvaliteta kardiohirurških operacija i međusobna kom-

paracija postignutih rezultata sa drugim ustanovama u zemlji i inostranstvu. Klinika za kardi-

ohirurgiji IKVBV u Sremskoj Kamenici potvrdila je znatno niži operativni morbiditet i morta-

litet od očekivanog u ovoj izuzetno rizičnoj grupi bolesnika, što je rezultovalo publikacijama u

najeminentnijim svetskim časopisima sa visokim indeksom citiranosti.

Rad u operacionoj sali karakteriše i uvođenje

intraoperativne transezofagealne ehokardio-

grafi je (TEE), koja tokom 1990-tih postaje suve-

rena dijagnostička metoda u savremenoj kardi-

ohirurgiji. Na taj način omogućena je preciznija

fi nalna dijagnostika, olakšan je intraoperativni

proces donošenja krajnje odluke o dizajnu i vr-

sti operacije i omogućena je bolja kontrola po-

stoperativnog rezultata. Intraoperativni TEE

doprineo je povećanju bezbednosti bolesnika i

poboljšanju ukupnih kardiohirurških rezultata,

što se posebno vidi u kompleksnim slučajevima kombinovane hirurgije, resekcijama postin-

farkte aneurizme leve komore, niskim istisnim frakcijama leve komore, dilatativnim kardio-

miopatijama i drugim kompleksnim kardiohirurškim stanjima.

68

HIRURGIJA PROKSIMALNE AORTEPrva operacija ascendentne aorte kod Marphan-ovog sindroma uradena 1984. godine Uči-

njena je zamena aortnog zaliska, zamena ascendentne aorte Dakron graftom i reimplan-

tacija koronarnih arterija. U počecima rada na operacijama aorte opredeljenje Instituta je

bilo na elektivnoj hirurgiji aorte (dilatacije, aneurizme i stenotične lezije), i to početnog dela

proksimalne aorte-ascendentnoj aorti. Prva operacija aortnog luka u TCA i u dubokoj hi-

potermiji (16 stepeni C), urađena je u Institutu 1990. godine. Učinjena je zamena aortnog

luka protezom Woven-Dacron sa reimplantacijom braheicefalične arterije, leve karotidne

arterije i leve potključne arterije u protezu, proksimalni kraj distalne aorte je ligiran, a dis-

talna anastomoza proteze je postavljena terminolateralno u torakalnu aortu.

Na Institutu za Kardiovaskularne bolesti Vojvodine operacije akutne disekcije aorte su se u

početku osamdesetih godina rešavale ili zamenom ascendentne aorte ili Bentall-ovom pro-

cedurom (ili njenom modifi kacijom). Kasnije su se tehnike menjale i modernizovale. U ra-

nim devedesetim godinama počinje se uvoditi medicinski lepak kao adheziv spoljašnjeg i

unutrašnjeg sloja disecirane aorte bez zamene ascendentne aorte. Ova metoda se nije poka-

zala kao dobra zbog mogućnosti da gromuljice odvaljenog lepka načine embolizacije u dru-

gim organima. Medicinski lepak se zadržao samo u stabilizaciji bulbusa aorte kod disekcija

i za osiguranje anastomoza kod fragilnog zida aorte u disekciji.

U devedesetim godinama se shvata

da je za operacije disekcije proksi-

malne aorte Bentall-ova procedura

zaista retko potrebna i da najveći

broj disekcija može da se reši samo

zamenom ascendentne aorte graf-

tom, stabilizacijom bulbusa aorte

medicinskim lepkom i resuspenzi-

jom aortnih kuspisa, što za pacijenta

predstavlja kraću i lakše podnošljivu

operaciju, odnosno uraditi što jed-

nostavniju operaciju koja je dovoljna da bolesnik preživi i da ima dobar “long term“ rezultat,

uz izbegavanje dugotrajnih i nepotrebnih procedura jer je već i sama disekcija ogromna

trauma za bolesnika.

Sredinom devedesetih godina prošlog veka, zahvaljujući boljoj dijagnostici na tere-

nu, broj akutnih disekcija pristiglih na Institutu se povećava. Uvode se nove dijagno-

stičke metode Transezofagealni EHO, CT i NMR što poboljšava dijagnostiku, skraćuje

vreme od dolaska u bolnicu do ulaska u operacionu salu i smanjuje broj kateteriziranih

bolesnika preoperativno (nepotrebna kateterizacija povećava rizik od rupture aorte i na-

predovanja disekcionog fl apa). Sve ovo dovodi do povećanja broja operacija akutne di-

sekcije aorte do prvih godina ovog veka. Pacijenti operisani od akutne disekcije aorte se

redovno prate jednom godišnje da bi se kontrolisalo napredovanje bolesti aorte u ne-

operisanom segmentu. Nakon 2002. godine uvode se novi operatori, što još više oma-

sovljuje ove operacije i ona postaje rutinska operacija na Institutu za hirurge seniore.

69


Od 2006. uvodi se anterogradna perfuzija preko arterija aksilaris ili subklavije kada je to indikovano.

Broj operisanih bolesnika sa bolešću proksimalne aorte rastao je iz godine u godinu. U 2011. godini operisano je 22 bolesnika od akutne disekcije aorte. Do kraja 2011. godine operisano je 313 bolesnika na proksimalnoj aorti. Od ovog broja 186 bolesnika je operisano elektivno, a 127 bolesnika u akutnoj disekciji tip I ili II DeBakey.

OSTALE VRSTE OPERACIJA Od januara 2008. je uvedena u redovan operativni program Klinike i radiofrekventna ablaci-ja na otvrenom srcu. Metoda lečenja poremećaja srčanog ritma po tipu atrijalne fibrilacije i apsolutne aritmije. Metoda se izvodi uz pomoć bipolarnog ablatora firme Medtronik, najče-šće uz rekonstrukciju ili zamenu mitralnog zaliska. Urađeno je pedesetak takvih intervencija uz vrlo dobre rezultate koji su i prezentirani na Kongresima.

MEĐUNARODNA SARADNJAU okviru međukliničke i međufakultetske saradnje sa inostranim eminentnim predstavnici-ma kardiohirurške struke ostvarena je tesna saradnja sa sledećim priznatim svetskim pred-stavnicima struke:

Sa profesorom Tomislavom Mihaljevićem sa Clevelend Klinike po –predmetu razvojne kardiohirurgije, minimalno invazivne kardiohi-rurgije, robotike, novih tehnologija i usavršavanja.

Sa profesorom Afksendiyos Kalangosom sa Ženevske Univerzitetske –bolnice iz Švajcarske na planu unapređenja operativnog lečenja eduktivnih srčanih mana, hirurgije srčanih zalistaka i obrazovanjem kardiohirurga, kao i razvojne kardiohirurgije.

Sa profesorom Eduard Kiefferom iz Pariza iz Univerzitetske bolnice –Pitie-S po planu operativnog lečenja i tretmana u širem smislu aneu-rizmatske bolesti aorte po svim segmentima, po dopunskom obrazo-vanju kardiovaskularnih hirurga i pratećih specijalnosti. Sva tri pro-fesora su gostujući i predavači na više Medicinskih fakulteta u Srbiji.

Sa dr Amando Gambom direktorom kardiovaskularne klinike u bol- –nici Lecco, Italija, na polju edukacije i usavršavanja naših kardiohi-rurga i na projektu “blizanačke” saradnje naših dveju bolnica.

Sa profesorom Alesandrom Frigiolom iz bolnice San Donato na polju –edukacije i usavršavanja naših kardiohirurga.

70

INSTRUMENTARKE

Instrumentarke Klinike za kardiohirurgiju IKVBV, kao članovi kardiohirurškog tima, imaju

veoma značajnu ulogu u toku pripreme, za vreme operacije i posle završene intervencije.

Instrumentarke su odgovorne za sterilnost pre i u toku operacije, pripremu šavnog materi-

jala, instrumenata, veštačkog ugradnog materijala (srčani zalisci, vaskularne proteze). Osim

toga, moraju do detalja znati kako se pravilno koristi sistem za vantelesni krvotok, aparat za

elektrokoagulaciju, ultrazvučni nož i sav drugi pribor neophodan za operacije na srcu.

One daju doprinos da tok operacije teče nesmetano, ne samo svojom spretnošću nego i

stručnošću. To podrazumeva da poznaju operativnu tehniku, kako rutinskih tako i najslo-

ženijih kardiohirurških procedura. Svaka instrumentarka kontinuirano se usavršava kroz

uvođenje nove tehnologije i novih operativnih tehnika. Svoje iskustvo prenosi mlađim in-

strumentarkama, te tako aktivno učestvuje u njihovoj edukaciji.

Instrumentarke imaju veliku odgovornost. One u toku operacije sarađuju sa svim članovima

hirurškog tima. Zbog toga je veoma važno da su to edukovane, odgovorne, komunikativne

osobe u koje svi imaju poverenje.

71


Prvi saradnici instrumentarki u pripremi za operaciju, njenom toku kao i po završenoj inter-

venciji su pomoćni radnici. Oni su osposobljeni za posao “nesterilne, cirkularne instrumen-

tarke“, što znači da poznaju protokol za rad sa sterilnim materjalom. Takođe, obučeni su za

rukovanje uređajima koji se koriste za izvođenje operacije, za pravilno čišćenje instrumena-

ta i njihovo slaganje u setove. Deo su tima i svojom spretnošću i obučenošću daju doprinos

da kardiohirurška ekipa nesmetano funkcioniše.

Za higijenu u operacionom bloku zadužene su spremačice koje svoj posao obavljaju uz nadzor

glavne sestre. Svakodnevno održavaju čistoću svih radnih površina, pultova, podova i zaduže-

ne su za pravilno rukovanje medicinskim otpadom. Njihova uloga je veoma važna jer pravilno

i redovno održavanje higijene operacionog bloka sprečava pojavu intrahospitalnih infekcija.

ODELJENJE EKSTRAKORPORALNE CIRKULACIJE - VANTELESNOG KRVOTOKAKlinički perfuzer je vitalni član kardiovaskularnog hiruškog tima, koji je edukovan i vrhun-

ski obučen kroz kliničku praksu za rukovanje uređajima i opremom za vantelesni krvotok i

podršku cirkulatornom i respiratornom sistemu pacijenta, čije zdravstveno stanje zahteva

kardiohiršku operaciju. Aparat za vantelesni krvotok ili mašina srce-pluća kompletno preu-

zima funkciju srca i pluća tokom operacija na otvorenom srcu. Perfuzer samostalno kontro-

liše mašinu za vantelesni krvotok i tako održava protok krvi u tkivima i organima u tokom

hirurške intervencije. Odgovornost se uvećava činjenicom da nestručno vođenje perfuzije

direktno utiče na uspeh operacije.

Sa ponosom ističemo da imamo jednu od najsavremenijih mašina srce-pluća „Stőckert S5”,

kojom možemo sa velikom sigurnošću da radimo i najkomplikovanije procedure.

72

BUDUĆNOST

U budućnosti očekujemo otvaranje četvrte operacione sale, sa najsavremenijom opremom.

To će značajno povećati broj kardiohirurških procedura na Klinici i uticati da se još više

skrate liste čekanja za operacije na srcu.

Projekat “Potrebe Vojvodine za hibridnim procedurama u kardiovaskularnoj medicini”, pod

pokroviteljstvom Pokrajinskog sekretarijata za nauku i tehnološki razvoj, a u saradnji sa Voj-

vođanskom akademijom nauka i umetnosti, čiji je rukovodilac prof. Svetozar Nićin, daće

veliki doprinos i ubrzaće razvoj hibridne kardiovaskularne hirurgije.

Takođe se planira nabavka najsavremenijih aparata za neinvazivni monitoring, kao što je ce-

rebralna oksimetrija. Rapid infusion sistemi omogućiće nam da sa još više sigurnosti obav-

ljamo operacije torakalne aorte. U operacione sale će se uvesti i kompjutersko vođenje in-

traoperativnih anestezioloških podataka, što će olakšati njihovu kasniju obradu i korišćenje

za stručne i naučne publikacije.

73


U skladu sa nacionalnim projektima Ministarstva za zdravlje Republike Srbije, koji se odno-

se na transplantacioni program, očekujemo da će se ova kardiohirurška procedura uskoro

obavljati i na Klinici za kardiovaskularnu hirurgiju.

Budućnost Klinike za kardiohirurgiju:

izgradnja Kamenice 2, –

edukacija kadrova, –

nova operaciona sala, –

nove operacione tehnike, –

hibridne procedure, –

rehabilitacija kardiovaskularnih bolesnika, –

transplatacioni program. –

INTENZIVNA NEGA

Posle završene kardiohirurške intervencije bolesnik se premešta u jedinicu intenzivnog lečenja.

Kardiohirurško lečenje je složen i dugotrajan proces, koji pored operacije zahteva i intenzi-

van postoperativni medicinski tretman u cilju što uspešnijeg oporavka operisanog pacijenta,

njegove brze rehabilitacije i povratka normalnim socijalnim i profesionalnim aktivnostima.

Kardiohirurška intenzivna nega je posebna specijalnost, koja je nastala kao odraz jedinstve-

nih fi zioloških promena i mogućih komplikacija povezanih sa specifi čnostima kardiohirur-

gije, pre svega kompleksnosti i opsega operativnog zahvata.

74

Odeljenje intenzivne nege Klinike za kardiohirurgiju se razvijalo zajedno sa hirurgijom, no-

vim hirurškim tehnikama i sve većim brojem operisanih pacijenta, prateći zahteve njihovog

postoperativnog lečenja. Više generacija lekara i drugog medicinskog osoblja je tokom pro-

teklih 30 godina sticalo veliko iskustvo i usavršavalo se u radu u ovoj specifi čnoj oblasti in-

tenzivnog lečenja, koristeći saznanja svakodnevne prakse i usvajajući savremene smernice

lečenja kardiohirurških pacijenata.

Odeljenje intenzivne nege je prema organizacionoj strukturi Klinike za kardiohirugiju na

centralnoj poziciji, između Operacione sale i Odeljenja, i rad u njoj bitno utiče na krajnje re-

zultate kardiohirurškog lečenja. Godišnje kroz Odeljenje intenzivne nege prođe preko 1300

operisanih pacijenata i pacijenata koji preoperativno zahtevaju intenzivan monitoring i te-

rapiju u cilju pripreme za operaciju.

Odeljenje intenzivne nege Klinike za kadiohirurgiju je visoko specijalizovana jedinica inten-

zivnog lečenja posvećena potrebama, pre svega, pacijenata adultne kardiohirurgije koji zah-

tevaju pre i postoperativni tretman. Odeljenje je kompletno opremljeno za respiratorno,

hemodinamsko i laboratorijsko-metaboličko monitorisanje kritičnih pacijenata. Intenzivna

nega na Odeljenju intenzivne kardiohirurške nege obezbeđena je kontinuirano, 24 sata, se-

dam dana u nedelji, tokom cele godine i predviđena je za sve pacijente posle operacije ili u

sklopu preoperativne pripreme kod visoko rizičnih pacijenata.

Tim Odeljenja je sačinjen od visoko kvalifi kovanih lekara, posebno obučenih medicinskih

sestara, tehničara i fi zioterepauta specijalizovan za tretman kardiohiruških pacijenata. Tim-

ski rad i multidisciplinaran pristup su osnovne karakteristike medicinskog tretmana na

75


Odeljenju obezbeđuju širinu terapijskog pristupa i stalnu edukaciju zaposlenih što vodi una-

pređenju lečenja. Kompleksnost postoperativnog kardiohirurškog kliničkog toka zahteva ši-

roko razumevanje svih članova tima, pre svega osovine hirurg-anesteziolog-kardiolog koje

obezbeđuje sinergististički terapijski tretman i uslove za terapijsku efi kasnost, bezbednost i

kontinuitet kao esencijalni element lečenja. Iz kliničke prakse je poznato da rad na Odeljenju

kardiohirurške intenzivne nege zahteva detaljno poznavanje više medicinskih i hirurških

disciplina. Shodno tome, standardna praksa i na našem Odeljenju je postojanje tima zdrav-

stvenih stručnjaka u cilju obezbeđenja intenzivne kardiohirurške nege. To znači da su obu-

hvaćene discipline, ne samo iz oblasti hirurgije, anestezije i kardiologije nego i pulmologije,

neurologije, gastroenterologije, hematologije, endokrinologije i farmakologije. Takođe su u

rad uključeni respiratorni fi zioterapeuti, nutricionisti, fi zijatri i farmaceuti.

Multidisciplinaran pristup na Odeljenju uz kontinuirano praćenje i procene stanja pacijenta

preduslov je za uspešan, brz i siguran postoperativni oporavak pacijenta, stvaranje uslova za

bezbedan prelazak na Odeljenje poluintenzivne nege i otpust na kućni tretman. Takođe se

obezbeđuju uslovi za eventualni povratak na Odeljene intenzivne nege. Kvalitet nege zavisi

od broja, odnosno angažovanosti osoblja u lečenju visoko rizičnih pacijenata koji zahtevaju

blizak i stalan monitoring i intenzivnu potporu.

U cilju stalne analize kvaliteta i rezultata rada na Odeljenju intenzivne nege, sagledavanja

najčešćih problema i preduzimanja mera u cilju rešavanja istih, vodi se kontinuirana i preci-

zna dokumentacija, koja sadrži sve bitne podatke koje se odnose na postoperativni tok pa-

cijenata i primenjene terapeutske postupke. Podaci dobijeni iz ovih dokumenata obezbeđu-

ju tačno prosečno vreme boravka na Odeljenju, prosečno vreme na mehaničkoj ventilaciji,

učestalost i vrstu postoperativnih komplikacija.

Stalnom, sistematskom i objektivnom statističkom analizom ovih podataka identifi kuju se

najozbiljniji i najčešći problemi, i preduzimaju mere u cilju njihove prevencije i adekvatnog

tretmana. Kontinuirano praćenje rezultata i njihova kritička analiza su u cilju unapređe-

nja rada i poboljšanja ukupnih rezultata. Na osnovu analize i statističke obrade dobijenih

rezultata i izvođenjem sledstvenih zaključaka, periodično se predlažu mere za prevenciju

najčešćih neželjenih događaja i aktivnosti za unapređenje rada. Na osnovu ovih podataka

možemo da se uporedimo sa rezultatima drugih jedinica intenzivne nege. Ova baza podata-

ka služi kao osnova za stručne i naučne aktivnosti, radove i istraživačke studije.

76

Rastući zahtevi za lečenjem sve težih i kompleksnijih kardioloških pacijenta zahtevaju ra-

zvoj Odeljenja intenzivne kardiohirurške nege uz stvaranje tehničkih mogućnosti i primenu

novih tehnoloških dostignuća, fokusirajući se na unapređenje kvaliteta rada i poboljšanje

krajnjih rezultata.

Savremena tehnologija i farmakologija imaju mogućnost da povećaju efi kasnost i bezbed-

nost lečenja. Implementacija novih tehnika i protokola lečenja zahtevaju strogu koordinaci-

ju i edukaciju multidisciplinarnog tima kao celine. U narednom periodu očekujemo napre-

dak u maksimalnoj potpornoj tehnologiji kako tokom operacije tako i postoperativno, i to

u smislu uvođenja naprednih sistema ventilacije, sistema za kontinuiranu renalnu podršku

i sisteme za mehaničku asisitiranu srčanu potporu. Kompleksnost ovih aparata i njihova

stalna unapređenja zahtevaju detaljne protokole njihove implementacije u praksi, koji po-

drazumevaju znanje i iskustvo lekara i osoblja Odeljenja.

Radovi koji se trenutno izvode u cilju proširenja kapaciteta Instituta za kardiovaskularne

bolesti Vojvodine a koji uključuju i novu, savremeno opremljenu Intenzivnu kardiohiruršku

negu sa povećenim kapacitetima, stvoriće uslove za adekvatnu primenu novih tehnologija

koje će poboljšati zdravstvenu zaštitu pacijentai i omogućiti efi kasniji rad.

Nove tehnologije i vreme kada ćemo biti u prilici da ih primenjujemo, se dakle nezaustavlji-

vo bliže, te je neophodno da se za njega pripremamo i da ga spremni dočekamo. Kontinuira-

nim edukacijama lekara i drugog medicinskog osoblja Odeljenja intenzivne kardiohirurške

nege, uz uspostavljanje mostova stručne saradnje sa evropskim i svetskim referentnim kar-

diološkim i kardiohirurškim centrima i transferom znanja i tehnologije, pruža se mogućnost

da naši pacijenti dobiju medicinsku uslugu po svetskim standardima i da Odeljenje ostane

elitna jedinica našeg Instututa.

ODELJENJE ZA POSTINTENZIVNU NEGU

Odeljenje postintenzivne nege Klinike za kardi-

ohirurgiju ima na raspolaganju 20 bolesničkih

postelja koje su opremljene elektrokardiograf-

skim i hemodinamskim monitoringom. Na taj

način obezbeđen je adekvatan nastavak posto-

perativnog lečenja i oporavka pacijenta nakon

izlaska iz jedinice intenzivne nege.

Odeljenje je zapravo produžena intenzivna or-

ganizaciona jedinica na kome se nastavlja rani-

je započeto lečenje. U zavisnosti od kliničkog

stanja, uvek postoje uslovi da se u dogovoru sa

Odeljenjem intenzivne nege pacijent vrati na

dalji intenzivni tretman.

77


Odeljenje raspolaže sa obučenim lekarima koji imaju iskustva sa radom u jedinici intenzivne

nege i iskusnim medicinskim sestrama i fi zioterapeutima.

U ovom Odeljenju postoje dve sobe koje se, po potrebi, koriste za pacijente koji imaju pro-

dužen postoperatvni oporavak, komplikovan infektivnim stanjima sa pozitivnim kulturama

bakterija a u cilju izolacije od ostalih pacijenata.

Takođe, Odeljenje raspolaže mogućnostima da u cilju optimalne preoperativne pripreme

teških, kardijalno dekompenzovanih pacijenata, primeni sve mere intenzivne terapije, uklju-

čujući i mehaničku ventilaciju. Ovakav tretman obezbeđuje se do oporavka i stabilazicaje

bolesnika, što doprinosi bezbednijoj kardiohirurškoj intervenciji i lakšem postoperativnom

oporavku.

Tokom boravka na Odeljenju pacijent prolazi kroz kontrolnu postoperativnu evaluaciju op-

šteg stanja, kardiovaskularnog statusa i stanja drugih vitalnih funkcija.

Ove analize obavljaju se uz veoma dobru sardanju sa laboratorijom IKVBV, ehokardiograf-

skim kabinetom i radiološkom laboratorijom.

ODELJENJE ZA POSTOPERATIVNU NEGU

Odeljenje za postoperativnu negu u sklopu Klinike za kardiohirurgiju funkcioniše kao sa-

mostalna jedinica od 2006. godine. Na taj način značajno je podignut nivo organizacije i

funkcionisanja postojećeg odeljenja, jer je medicinsko osoblje zaposleno u ovoj jedinici fo-

kusirano na pacijente koji više ne zahtevaju intenzivnu ni poluintenzivnu negu, već se poste-

peno pripremaju za otpust iz bolnice i pripremu za kućno lečenje.

U tom smislu, veoma je važno da pacijenti steknu sigurnost i poverenje u osoblje koje sva-

kodnevno viđa, koje im je dostupno praktično 24 časa i gde, pored medicinskog tretmana

dobijaju i edukaciju o budućem načinu života, sprovođenju kontrola i lečenja.

78

Odeljenje se sastoji od osam bolesničkih soba sa 24 postelje. U zavisnosti od obima rada i po-

treba Klinike, broj postelja se može povećati do maksimalnih 30. Svaka soba ima sopstveno

kupatilo, klimatski i TV uređaj, a svaka postelja poseduje automatske komande za podešavanje

položaja. Sobe su opremljene tako da pružaju optimalnie uslove za lečenje pacijenata.

Na Odeljenju su stalno zaposleni lekari specijalisti-kardiolozi, lekari specijalisti-internisti,

lekari na specijalizaciji, klinički lekari, medicinske sestre, pomoćni radnici i spremačice.

Prijem pacijenata na Odeljenje za postoperativnu negu najčešće podrazumeva operisane

pacijente sa postintenzivne nege, kada dolaze u fazu lečenja koja ne zahteva intenzivnu (spe-

cijalnu) negu i tretman.

U posebnim uslovima, na Odeljenje mogu biti primljeni i pacijenti koji su ranije otpušteni

sa Klinike, a kod kojih je u okviru mesec dana od otpusta došlo do pogoršanja zdravstvenog

stanja uprkos terapiji koju su uzimali. Tada se pacijent ponovo prima i započinje njegov dija-

gnostički i medikamentozni tretman. U daljem toku hospitalizacije po prijemu na odeljenje

za postoperativnu negu vrši se svakodnevno detaljno praćenje pacijenata, koje podrazu-

meva redovne vizite tokom kojih se razmatra klinički status pacijenata, oridinira terapija,

indikuju eventualne dodatne dijagnostičke procedure i pravi plan za otpust.

Zahvaljujući osavremenjivanju dijagnostičkih postupaka i nabavkom moderne opreme koja

nam je u svakom momentu na raspolaganju, kao i pridržavanjem najaktuelnijeg terapeut-

skog pristupa u lečenju neposredno operisanih pacijenata, došlo je do značajnog skraćenja

postoperativnog lečenja pacijenata, koji danas najčešće sedmog postoperativnog dana napu-

štaju Kliniku za kardiohirurgiju.

Ovo je omogućeno zahvaljujući kontinuiranom usavršavanju lekara i medicinskih sestara

zaposlenih na ovom Odeljenju. Usavršavanje je obavezno i izvodi se na stručnim skupovima

u zemlji i inostranstvu, kao i u sklopu samog Instituta za KVBV.

Tokom lečenja na Odeljenju danonoćno je omogućen svaki vid neinvazivne i invazivne di-

jagnostike, zahvaljujući odličnoj saradnji sa ostala dva Instituta koja postoje u sklopu istog

objekta - Institut za plućne bolesti i Institut za onkologiju, kao i sa Kliničkim centrom Voj-

vodine. Omogućeni su konzilijarni pregledi lekara svih specijalnosti, što značajno pomaže u

tretmanu naših pacijenata i doprinosi skraćenju bolničkog lečenja.

79


Ovo ima poseban značaj s obzirom na prisutni komorbiditet naših pacijenata, te se na ovaj

način olakšava njihovo dalje lečenje po otpustu sa naše Klinike.

U okviru Klinike za kardiohirurgiju funkcioniše i poliklinička služba, koja svakog radnog

dana obavlja zakazane preglede. Na taj način se i posle otpusta nastavlja sa praćenjem ope-

risanih pacijenata i aktivno učestvuje u njihovom daljem lečenju i u sredinama iz kojih dola-

ze. Polikliniku vode lekari specijalisti - kardiolozi i kardiohirurzi, zaposleni na Klinici za

kardiohirurgiju i ona je, na neki način, produžena ruka Odeljenja za postoperativni tretman,

jer polikliničkim pregledima dobijamo uvid o kvalitetu života i lečenja pacijenata posle ope-

racije. Tu se donose odluke i o eventualnom ponovnom prijemu pacijenta u našu ustanovu,

u slučaju pogoršanja zdravstvenog stanja i pojave nepredviđenih komplikacija koje se ambu-

lantno ne mogu sanirati.

Posebno treba naglasiti da Odeljenje za postoperativni tretman ima više nego dobru sarad-

nju sa pratećim službama (laboratorija, dokumentaciona i administrativna služba, pravna

služba...) koje na efi kasan način pomažu funkcionisanju Odeljenja.

Grafi kon 1:Zadovoljstvo pacijenata bolničkim lečenjem 2011.

80

I kao što je od nemerljive važnosti prvi utisak koji pacijent dobije o našoj Klinici u prijemnoj

kardiohirurškoj ambulanti, tako je možda još više bitan utisak koji će poneti nakon završe-

nog lečenja na našem Odeljenju i uopšte na Institutu za KVBV.

A kakvi su ti utisci, zapisano je u ”Knjizi utisaka” bolesnika koji su lečeni na Klinici.

Ne želimo da se hvalimo, dođite i pogledajte je. Dostupna je svima.

Grafi kon 2:Zadovoljstvo pacijenata radom specijalističke službe 2011.

MEDICINSKE SESTRE I TEHNIČARI

85

Medicinske sestre i tehničari

U periodu od pre deset godina pa do danas, u radu sestara na IKVBV je došlo do pro-

mena koje su i danas za neke institucije još uvek budućnost, ali medicinske sestre na

IKVBV mogu i hoće mnogo. Broj i struktura sestara stalno fl uktuira, pa se u odnosu

na pre deset godina organizacija rada na odeljenjima značajno promenila, jer se sa skoro

identičnim brojem sestara obavlja daleko više procedura na obe Klinike.

2002. godine na IKVBV je bilo 296 medicinskih sestara i zdravstvenih tehničara, na Klinici

za kardiologiju 159, a na Klinici za kardiohirurgiju 137 sestara i tehničara.

Danas je na Institutu za KVBV zaposleno 301 medicinskih sestara i zdravstvenih tehničara,

i to na Klinici za kardiologiju 169, a na Klinici za kardiohirurgiju 132 sestre i tehničara.

86

Šta se nije promenilo?

I dalje je bolesnik u centru svih aktivnosti medicinskih sestara i tehničara. Uz nove, sve

savremenije tehnologije koje treba ispratiti, bolesnici su, sa svim svojim potrebama i proble-

mima, i dalje na prvom mestu u radu sestara.

Medicinske sestre i tehničari moraju biti stručni i humani, treba brzo i pravilno da reaguju

na području zdravstvene nege i lečenja bolesnika, a takođe i na unapređenju zdravlja i reha-

bilitacijie. Način pristupa i prvi kontakt vrlo su značajni za uspostavljanje empatskog odnosa

sa bolesnikom i sticanja njegovog poverenja.

Poslovi sestara se prilagođavaju različitim potrebama bolesnika na različitim odeljenjima,

a s obzirom na složenost poslova, medicinska sestra-tehničar mora biti emocionalno zrela

i stabilna ličnost kako bi mogla razumeti i nositi se sa zdravstvenim problemima, etičkim

dilemama, hitnim slučajevima i ljudskom patnjom.

Kako kardiovaskularne bolesti zahtevaju promenu načina života i primenu novih životnih

principa nakon otpuštanja iz bolnice, sestre-tehničari moraju kroz zdravstveno-vaspitni rad

pripremiti bolesnike za nov način života kod kuće.

Programom edukacije za pacijente -

Odeljenje za edukaciju (pravilna ishrana,

način uzimanja lekova, nova organizacija

vremena i sl.) započinje se usvajanje kva-

litetnog načina života, a sve sestre svojim

radom doprinose ovom procesu.

Na Institutu, u okviru naučno stručne

delatnosti, medicinske sestre-tehničari

aktivno učestvuju sa svojim radovima na

brojnim stručnim skupovima u zemlji i

inostranstvu, kao i u akcijama edukaci-

je građanstva u saradnji sa primarnom

zdravstvenom zaštitom.

87


Rad sestara na različitim radnim mestima - ponekad samostalno, ponekad u timu, zahteva

uz sve navedene osobine i stalno usvajanje novih znanja i usavršavanje.

Kontinuirana medicinska edukacija, koja je uslov za obnovu licence, takođe je uobičajen vid

edukacije sestara u kome one učestvuju aktivno, pripremom i prezentovanjem radova, kao

i pasivnim učešćem na stručnim skupovima. Stalnim organizovanjem stručnih sastanaka i

kurseva sestre stiču nova znanja, a i prenose ih sestrama iz drugih ustanova.

Pod motom „Vreme je za promene, učinimo nešto i za sebe“, na Institutu u Sremskoj Kame-

nici, u oktobru 2012. godine je održan Prvi kongres Udruženja zdravstvenih radnika Institu-

ta u Sremskoj Kamenici čiji je glavni cilj jasno defi nisanje statusa i uloge savremenog sestrin-

stva u implementaciji Procesa zdravstvene nege u Sistem zdravstvene zaštite. Na Kongresu u

čijem radu su učestvovali lekari, medicinske sestre i medicinski tehničari iz sva tri Instituta

u Sremskoj Kamenici, akreditovani zdravstveni radnici su dobili interesantne, nove i veoma

korisne informacije koje će im pomoći u daljem radu.

Uvođenjem ISO standarda, u kome su u

velikoj meri učestvovale i sestre, implanta-

cijom novih i daljim unapređenjem posto-

jećih procedura, sestre kontinuirano rade

na podizanju nivoa kvaliteta rada i pruža-

nju zdravstvenih usluga korisnicima.

Tečaj FTN-a za unutrašnje proverivače

ISO standarda položilo je 15 sestara, koje

aktivno učestvuju u redovnim i vanrednim

proverama, kako bi se nivo kvaliteta pružanja usluga kontinuirano podizao.

Sestre se sve vreme edukuju i na drugim poljima, uče rad na kompjuteru, uče strane jezike:

da mogu uz lekare da rade na novim, sofi cistiranim aparatima pri dijagnostici kar- –

diovaskularnih bolesnika;

da mogu da koriste sve mogućnosti savremene opreme za monitoring, kako bi bole- –

sniku pružile maksimalnu sigurnost;

da mogu da koriste tehnologiju za savremene terapijske modalitete koje nalažu –

evropska i svetska kardiološka društva;

da mogu u svom radu da koriste sve mogućnosti bolničkog informacionog sistema, –

te da i svojim radom doprinesu da se baza podataka za svakog bolesnika upotpuni;

88

da mogu da prate stručnu literaturu, kako bi svoj rad unapredile novim saznanjima –

i poredile se sa radom sestara u svetski priznatim ustanovama, koje se bave kardio-

vaskularnim bolestima;

da mogu rezultate svog rada da prezentuju na sestrinskim, pa i lekarskim stručnim –

skupovima.

Tokom 2009. godine Školu za kompjutere „Smart“ pohađalo je 156 medicinskih sestara i

tehničara i položilo osnovni nivo, a 18 je pohađalo i položilo napredni nivo.

Uz sav posao oko bolesnika i neophodnu edukacju nije neobično da su sestre pod značajnim

nivoom stresa. Da bi se posledice ove izloženosti stresogenim situacijama svele na mini-

mum, Agencija za komunikaciju „Bjanko“ je tokom prethodne tri godine počela sa održava-

njem psiholoških radonica u kojima učestvuju sestre svih profi la, od rukovodećih do naj-

mlađih smenskih sestara. Kontrolom stresa, što se uči, idemo u korak sa velikim svetskim i

evropskim kompanijama. Uz savremeni tempo života i veliki broj obolelih sa kojima smo

svakodnevno u kontaktu, mora se voditi briga o psihičkom stanju zaposlenih.

Medicinske sestre i tehničari Instituta za kardiovaskularne

bolesti Vojvodine, dobili su za svoj pregalački rad mnoge

nagrade i priznanja. Udruženje medicinskih sestara i teh-

ničara intenzivnih nega, anestezije i reanimacije Srbije je

2009. godine dodelilo povelju „Čuvar života“ Snežani Tešo-

vić i Radenki Hadži Došić, a 2011. godine Koronarnoj jedi-

nici IKVBV i Daliborki Dimitrić.

Reanimacija, kao jedna od najstresnijih procedura na svim odeljenjima, dešava se svakodnev-

no. Uvežbavanjem postupaka reanimacije, na modelu čoveka koji reaguje slično čoveku, sestra

može da stekne neophodnu sigurnost i brzinu u postupcima napredne životne potpore.

Laerdal-ova lutka za vežbanje, takođe, smanjuje stres zdravstvenih radnika i podiže nivo bez-

bednosti bolesnika. Sestre uvežbavaju ventilaciju bolesnika uz povratnu informaciju o kvalite-

tu ventilacije. Masaža srca takođe se uvežbava, uz povratnu informaciju o kvalitetu masaže.

Rad sa mladim sestrama je jedna od svakodnevnih aktivnosti sestara na IKVBV. Obuka se-

stara i tehničara tokom pripravničkog staža predstavlja vrlo delikatan zadatak, jer je to uslov

da se obezbedi kvalitetan kadar.

Epidemiološka služba je, takođe, uvek budna i vodi računa kako o bezbednosti bolesnika,

tako i o bezbednosti sestara i tehničara, nadzorom nad bolničkim infekcijama, vakcinacijom

i pripremom uputstava za svaki aktuelni slučaj infekcije.

89


Sestre i tehničari rade u dnevnim i noćnim smenama, vikendom i praznikom, na nekim

radnim mestima sestre mogu biti izložene infekcijama, zračenju, trovanju i povredama, te se

primjenjuju mere zaštite i bezbednosti na radu.

Sistematski pregledi su, takođe, i dužnost i privilegija sestara na IKVBV, jer je bezbednost na

radu preduslov za učinkovit i siguran rad.

Odeljenje Tretmana medicinskog otpada je takođe pod ingeren-

cijom sestre, koja uz poznavanje zakonske regulative mora da

poznaje i rad na odeljenjima, kako bi tretman medicinskog ot-

pada, kao imperativ u savremenim društvima, implementirala u

rad sestara na Institutu za kardiovaskularne bolesti Vojvodine.

Glavne sestre se bave planiranjem, upravljanjem i razvojem se-

strinstva, organizacijom i nadzorom rada sestara, tehničara i po-

moćnog osoblja, obrazovanjem osoblja, itd.

Budućnost sestrinstva na Institutu je usmerena u tri pravca:

razvoj sestrinstva uz dalje tehničko opremanje, tehnološki –

razvoj i razvoj sestrinstva;

kontinuirana edukacija; –

proširenje kapaciteta ispratiti dovoljnim brojem edukovanih sestara, koje mogu od- –

govoriti svakom zadatku.

Opremanjem druge kateterizacione sale, omogućeno je, pored standardne hemodinamske

dijagnostike i terapije, obavljanje interventnih kardioloških procedura tokom dvadeset i

četiri časa dnevno, sedam dana u nedelji.

Odeljenje za elektrofi ziologiju uz lečenje radiofrekventnom ablacijom malignih poremećaja

ritma, rešavanjem složenih aritmija pretpostavlja i nabavku novog navigacionog sistema,

kompatibilnog sa ovom salom.

Za ovakav rad neophodno je obezbediti i specijalno osposobljen sestrinski kadar.

90

Uz misiju Instituta o povećanju broja sala za kardiovaskularnu hirurgiju, sala za hemodi-

namsku obradu i elektrofi ziologiju, broja bolesničkih postelja, te stalna nabavka najsavreme-

nije opreme, vizija i cilj medicinskih sestara i tehničara je težnja da idemo u korak sa najbo-

ljim svetskim kardiovaskularnim ustanovama, što postižemo edukacijom naših sestara u

svim oblastima.

Cilj nam je da:

nastavimo povezivanje sa drugim evropskim usta- –

novama sličnog tipa,

nastavimo razmenu kadrova i naučnih dostignuća, –

organizujemo predavanja, –

naše sestre učestvuju na predavanjima širom sveta, –

učestvujemo u projektima, –

ovladavamo najsavremenijim tehnikama, kako bi- –

smo kao takvi bili prepoznati u Evropi i svetu,

negujemo profesionalne odnose sa kolegama iz ze- –

mlje i inostranstva.

Uvođenjem Procesa zdravstvene nege kao naučne metode u sestrinskoj praksi, omogućiće

se dalji razvoj sestrinstva. Idući u korak sa savremenim načinima rada, utemeljenim na do-

kazima i sestre će moći više da istražuju u domenu svojih ingerencija, što će nas približiti

radu sestara iz svetski priznatih institucija.

Mi nećemo stati ovde, sve što može da se radi u Evropi i svetu, može i kod nas.

ZAJEDNIČKE SLUŽBE INSTITUTA ZA KARDIOVASKULARNE BOLESTI

95

Zajedničke službe

Razvoju Instituta za kardiovaskularne bolesti Vojvodine u vrhunsku zdravstvenu usta-

novu, pored službi organizovanih po Klinikama, doprinele su i Zajedničke službe In-

stituta. Ovi sektori su se razvijali uporedo sa razvojem osnovne zdravstvene delatno-

sti Instituta za kardiovaskularne bolesti Vojvodine, da bi danas bili na vrlo visokom nivou.

Zajedničke službe čine:

Uprava sa sekretarijatom― Laboratorija za biohemiju―

Finansijske službe― Apoteka―

Pravna služba― Odeljenje za kontrolu kvaliteta ―

Služba za odnose sa javnošću― Odeljenje za naučno istrživački rad―

Računarski centar―

96

UPRAVA SA SEKRETARIJATOM

Od svog nastanka pa do danas Institut za kardiovaskularne bolesti

Vojvodine napreduje u svim segmentima svog rada, zahvaljujući

predanom radu svih zaposlenih koje uspešno predvodi rukovodstvo

IKVBV. Od prvog direktora doc. dr Ivana Fajgelja, preko prof. dr

Josipa Čikoša i prof. dr Ninoslava Radovanovića, pa do današnjeg

prof. dr Nade Čemerlić Ađić, svako je dao svoj doprinos i pečat svom

vremenu. Podizan je kvalitet lečenja, poboljšavana organizacija i po-

slovanje, ulagano je u nabavku nove savremene opreme, edukovani

su novi kardovi, uvođene nove metode lečenja i samim tim su posti-

zani sve bolji rezultati. Dokaz za to su i brojne domaće i inostrane

nagrade i priznanja.

Ideja vodilja svake Uprave naše ustanove

je bila i ostala da držimo korak sa vodećim ustanovama specijalizo-

vanim za lečenje kardiovaskularnih oboljenja, kako u našoj zemlji,

tako i u Evropi. Zahvaljujući svojim dosadašnjim verifi kovanim re-

zultatima i dostignućima na polju zdravstva, nastave i nauke, Insti-

tut za kardiovaskularne bolesti Vojvodine se danas nalazi na ista-

knutom mestu na evropskoj mapi zdravstvenih centara ovog tipa.

Samo u poslednjih nekoliko godina po-

većan je broj operacija i svih drugih di-

jagnostičkih i interventnih procedura,

smanjene su sve liste čekanja i kao naj-

važniji rezultat smanjena je bolnička stopa smrtnosti. Uvedene su

mnoge nove dijagnostičke i terapeutske metode, licencirani su svi

lekari, medicinske sestre i tehničari, laboranti i farmaceuti. Uče-

stvovali smo na mnogim projektima, boravili na specijalizacijama

i edukacijama u najboljim svetskim me-

dicinskim centrima, organizovali smo

veliki broj stručnih seminara i kongresa,

napisan je veliki broj naučnih i stručnih

radova koji su objavljeni u stručnim i pri-

znatim medicinskim časopisima. Preko zajedničkih projekata, edu-

kacija i stručnih seminara značajno je unapređena komunikacija sa

bolnicama i drugim organizacijama u zemlji i inostranstvu. U sve

procese i segmente rada IKVBV je uvedena ISO standardizacija. Sa

velikim elanom se sprovodi projekat humanizacije Instituta. Zna-

čajna fi nansijska sredstva i trud uloženi su u digitalizaciju bolnice i

nabavku nove savremene medicinske opreme.

97

Zajedničke službe

Rukovodstvo Instituta za kardiovaskularne bolesti Vojvodine čine direktor, njegov zamenik,

pomoćnici za fi nansijske i pravne poslove, glavna medicinska sestra i upravnici Klinika.

Veliku podršku i neophodnu pomoć rukovodstvu Instituta za kardiovaskularne bolesti Vojvo-

dine pruža Sekretarijat. U Sekretarijatu trenutno radi 5 zaposlenih i podeljen je na Sekretarijat

direktora, Sekretarijat Klinike za kardiologiju i Sekretarijat Klinike za kardiohirurgiju.

Zaposleni u sekretarijatima odgovorno i pedantno obavljaju sve administrativne, tehničke

i sekretarske poslove. Pored ovih redovnih poslova, zaposleni u sekretarijatima vrše kores-

podenciju sa poslovnim partnerima, drugim medicinskim ustanovama i pacijentima. Vode

i ažuriraju sve liste čekanja, zakazuju i pozivaju pacijente za komisiju za invazivnu hemodi-

namsku obradu, kao i za hemodinamsku intervenciju i kardiohiruršku operaciju. Učestvuju

u radu kardiološko-kardiohirurškog konzilijuma, aktivno učestvuju u mnogim studijama i

projektima, rade prevodilačke poslove i neophodan su deo tima Instituta za KVBV.

FINANSIJSKE SLUŽBE

Osnovna uloga ekonomsko fi nansijskog sektora

je da uz poštovanje pozitivnih zakonskih propi-

sa iz oblasti budžetskog poslovanja, fi nansija,

Zakona o zdravstvenom osiguranju, Zakona o

zdravstvenoj zaštiti, Zakona o radu, Zakona o

budžetu, Zakona o javnim nabavkama i ostalih

pozitivnih zakonskih propisa obezbedi stabilne

izvore fi nansiranja ustanove.

Primarni izvor fi nansiranja rada IKVBV je

Republički fond za zdravstveno osiguranje

(RFZO) sa kojim se početkom svake godine

98

potpisuje Ugovor o pružanju i fi nansiranju zdravstvene zaštite iz obaveznog osiguranja. Tim

ugovorom defi nisani su broj i vrste zdravstvenih usluga koje pruža IKVBV osiguranicima

RFZO-a (Plan rada), kao i obim i namena sredstava koje ustanova dobija za svoj rad.

Od osnivanja IKVBV je funkcionisao u različitim društveno ekonomskim sistemima, od so-

cijalističkog do kapitalističkog društvenog uređenja. Zajedničko za sve to vreme je nedovolj-

no novca u državnom budžetu namenjenog zdravstvu u odnosu na potrebe stanovništva. Iz

tog razloga je menadžment posvetio veliku pažnju pronalaženju dodatnih izvora prihoda

(sopstveni prihodi, dopunski rad, donacije) kako bi omogućio nesmetano funkcionisanje i

razvoj Instituta.

Grafi kon 1. Ukupni prihodi IKVBV

Grafi kon 2. Struktura prihoda

Na grafi konu 2 jasno je vidljiv značaj sopstvenih i prihoda od dopunskog rada u ukupnim pri-

hodima IKVBV, pogotovu u situaciji kada se prihodi od RFZO-a smanjuju (od 2009. godine).

99

Zajedničke službe

Ekonomsko fi nansijski poslovi su organizovani u sledeća odeljenja, službe i odseke:

Odeljenje za računovodstvo i knjigovodstvo― Odsek plana i analize―

Odsek za knjigovodstvo― Odsek nabavke―

Odsek za likvidaturu― Odsek magacina―

Odsek za fakturisanje― Služba za evidenciju―

Komercijalno plansko odeljenje― Odsek za bioelektroniku―

Auto park―

U Odeljenju za računovodstvo i knjigovodstvo se evidentiraju sve poslovne promene koje se

dogode tokom jedne budžetske godine. U prvim godinama postojanja IKVBV svi računovod-

stveni poslovi i vodjenje potrebnih evidencija se obavljalo „ručno“, isključivo uz upotrebu olov-

ke i papira, i tzv. kartica. Razvojem računarske tehnike taj način rada se menjao i postepeno

automatizovao. Tokom godina uvođeni su upotrebu jedan po jedan program za knjigovodstve-

nu obradu podataka, ali su oni bili međusobno nepovezani što je često dovodilo do dupliranja

poslova na unosu knjigovodstvene dokumentacije. U 2008. godini uveden je novi informacioni

sistem (FRIP) koji je integrisao sve podsisteme i automatizovao knjiženje. Zahvaljujući tome je

i broj radnika u računovodstvu smanjen sa 18 na 15, omogućeno tačno izveštavanje u realnom

vremenu a mogoćnusti za eventualne „ljudske“ greške su svedene na minimum.

U toku jedne godine u ovom Odeljenju se obradi oko 6500 računa dobavljača, izvrši se nji-

hova kontrola i plaćanje. Takođe se knjiže vrednosti nabavljenog materijala i lekova, kao i

njhova potrošnja. Vodi se evidencija o nabavci i potrošnji opreme i sitnog inventara i poseb-

ne evidencije o nabavci i potrošnji ugradnog materijala. Ukupno se u toku godini proknjiži

skoro 100.000 stavki.

100

Odsek likvidature vrši obračun zarada, naknada zarada i ostalih ličnih primanja za 600 za-

poslenih i sva plaćanja. Ukupno, godišnje se uradi oko 15.000 obračuna.

Odsek za fakturisanje obavlja poslove fakturisanja pruženih zdravstvenih usluga i utrošenih

lekova i sanitetskog materija pojedinačno, za svakog pacijenta. Na godišnjem nivou izda se

preko 61.000 faktura.

Komercijalno plansko odeljenje ima veoma važnu ulogu u funkcionisanju IKVBV, s obzirom

da ima zadatak da isplanira obim i vrstu zdravstvenih usluga koje se pružaju (Plan rada), kao

i sav potreban materijal da bi se te usluge mogle pružati. Takođe je veoma važno obezbediti

kontinuitet snabdevanja tako da Ustanova ne bude ni jednog trenutka bez potrebnih mate-

rijala i opreme, a istovremeno da ne bude opterećena velikim zalihama. To je sve postignuto

zalaganjem zaposlenih i primenom najsavremenijih metoda rada i informacionih tehnolo-

gija, tako da IKVBV ni jednog trenutka nije bio bez potrebnih materijala i lekova, čija je

nabavka bila u nadležnosi zdravstvene ustanove.

Tokom godine sprovede se oko 120 do 130 postupaka javne nabavke, 70% za robu i 30% za

usluge i sklopi se preko 420 ugovora sa dobavljačima.

U okviru ovog Odeljenja funkcioniše Odsek magacina koji obavlja funkcije primanja, skladi-

štenja, čuvanja i izdavanja materijala. U samom objektu magacina odvojeno se skladište i

čuvaju: medicinski materijal, ugradni materijal, sredstva za higijenu, kancelarijski materijal,

sitan inventar, rezervni delovi i ostali potrošni materijal. U katalogu skladišta nalazi se uku-

pno 11.844 artikla koji se koriste na IKVBV.

U procesu rada važna je i uloga Službe za evidenciju usluga. Ova služba prikuplja i obrađuje

medicinsku dokumentaciju u papirnom obliku (temperaturne liste i sl.), evidentira broj i

vrstu pruženih zdravstvenih usluga, broj BO dana, potrošeni sanitetski i medicinski mate-

rijal i lekove, za svakog pacijenta ponaosob. Tako prikupljene podatke unosi u informacioni

sistem na dalju obradu. U narednom periodu IKVBV će raditi na što većoj automatizaciji i

ovog dela procesa rada. Osim ovih poslova, šef službe obavlja i posao socijalnog radnika, tj.

upoznaje pacijente (osigurane, neosigurane, sa stranim osiguranjem..) o načinima i moguć-

nostima ostvarivanja prava na zdravstveno zbrinjavanje. Služba ima 24 radnika.

101

Zajedničke službe

U IKVBV se koristi preko 700 komada različitih medicinkih aparata i elektronskih uređaja.

O tehničkoj ispravnosti medicinske opreme brine se Odsek za bioelektroniku. Odsek je

osnovan 1981. godine, kada su i počele da se rade prve kateterizacije. U upotrebi je i oprema

iz osamdesetih i devedesetih godina, kao i aparati najnovije generacije: tonometri, EKG apa-

rati, defi brilatori, infuzione pumpe, injektomati, monitori, biohemijski analizatori, intra-

aortne balon pumpe, kompletne digi-

talne kateterizacione sale, elektrofi zi-

ološke sale i najsavremeniji Dual So-

urce CT. Svaki od ovih aparata je

neophodan za pružanje zdravstvenih

usluga. Kada se desi kvar na scenu

stupa Odsek bioelektronike. Dnevno

se uradi, u proseku, oko 15 interven-

cija, od najjednostavnijh („pritisni

dugme“, zamene kabela) do popravke

elektronskih ploča. Godišnje je to

oko 5.500 intervencija. Ovaj odsek,

koji čine četiri zaposlena, obezbeđuje

da se posao u dijagnostici i lečenju

pacijenata odvija u kontinuitetu.

Auto park čine tri vozača koji na raspolaganju imaju tri putnička automobila i dva kombija,

kojima obavljaju prevoz zaposlenih za službene potrebe. Staraju se o tehničkoj ispravnosti

vozila i o tome da zaposleni stignu bezbedno i na vreme na svoje odredište. Godišnje se ovim

vozilima pređe oko 100.000 km.

102

PRAVNA SLUŽBA

Tokom svih godina Odeljenje za pravne i opšte

poslove obavljalo je poslove iz oblasti prava,

radnih odnosa i opštih poslova, te administra-

tivne poslove za zaposlene Instituta.

Danas ovo Odeljenje ima više radnih jedini-

ca koje obavljaju: kadrovske poslove, pružaju

stručnu pomoć u radu komisija i stručnih orga-

na Instituta; vode i čuvaju arhivsku građu. Tu

je: Pisarnica, Odeljenje za ekologiju u zdrav-

stvu sa Odsekom za tretman medicinskog ot-

pada i Odsek za održavanje higijene.

Prema podacima iz Matičnih knjiga zaposlenih, od prvog upisa 16.11.1977. godine do da-

nas evidentirano je skoro 2200 zaposlenih, što govori o stalnoj fl uktuaciji zaposlenih. U

zavisnosti od broja “ugovorenih radnika” koje je odobravao Republički zavod, tj. Fond za

zdravstveno osiguranje, godišnji prosečan broj ukupno zaposlenih u Institutu kretao se od

550 do 600 zaposlenih.

U skladu sa transformacijom društva od socijalističkog samoupravljanja do postsocijalistič-

ke tranzicije, Institut se u ovoj oblasti kretao od tradicionalnog modela administrativne,

činovničke kadrovske službe ka modelu upravljanja ljudskim resursima, kao integrativnom

elementu strategijskog menadžmenta, gde je oblast ljudskih resursa inkorporisana u dugo-

ročne strategijske planove Instituta.

Ljudi (sa radnim elanom, entuzijazmom), njihova specifi čna znanja i sposobnosti, interakcije

i sinergija koja proizilazi iz njih, predstavljaju najvredniji razvojni i poslovni resurs (potenci-

jal), ali i glavni oslonac i pokretač napretka i postizanja konkurentske prednosti IKVBV.

Da Institut prati savremene tokove, ne samo u medicini, nego i u drugim dodirnim sferama,

potvrđuje uvođenje novih oblasti rada i profi la zanimanja (farmakovigilanca, klinički psi-

holog, bezbednost i zdravlje na radu, zaštita od jonizujućeg zračenja, ekologija u zdravstvu-

tretman medicinskog otpada, zaštitnik prava pacijenata, službenik za javne nabavke, služba

za odnose s javnošću).

103

Zajedničke službe

Interdisciplinarna i multisektorska saradnja medicinskih i nemedicinskih službi u obavljanju

svakodnevnih zadataka i rešavanju problema je činjenica kojom se danas možemo pohvaliti.

Bitna karakteristika organizacijske kulture Instituta danas jeste timski rad i zajednička pri-

vrženost dobrobiti i uspehu IKBV; dobra komunikacija i koordinacija, stalno učenje (long

life learning) i širenje znanja i veština zaposlenih. Povećanje kvaliteta rada i usluga i kva-

litetni zaposleni s dobrim interpersonalnim veštinama i jakom radnom etikom jesu i biće

permanentni zadatak menadžmenta Instituta.

Permanetntna briga o edukaciji dovela je do

toga da su gotovo svi zaposleni prošli neki

vid stručnog usavršavanja (seminari, kursevi,

kongresi, stručne edukacije i sl.); zbog toga su

naši zaposleni traženi, uvaženi predavači, a ne

samo učesnici – slušaoci, na domaćim i me-

đunarodnim stručnim skupovima.

Odeljenje za ekologiju u zdravstvu počelo je sa

radom 2008. godine implementacijom projekta

Ministarstva zdravlja „Tehnička podrška za tre-

tman medicinskog otpada u Srbiji“. Godišnje se

u ovom Odeljenju obradi oko 40.000 kg medi-

cinskog otpada od čega je 27.000 kg iz IKVBV-

a, a ostatak iz Instituta za onkologiju Vojvodine

i Instituta za plućne bolesti Vojvodine.

LABORATORIJA ZA BIOHEMIJU

Laboratorija za biohemiju Instituta za kardiovaskularne bolesti Vojvodine (IKVBV) je danas

kompleksna, homogena i organizovana savremena radna sredina u kojoj se rade najsloženija

laboratorijska ispitivanja krvi.

U ne tako davnoj prošlosti Laboratorija je osnovana kao mala pomoćna laboratorija na Klinici

za kardiohirurgiju. U prvo vreme se radilo samo osam različitih vrsta analiza. Trend savreme-

ne dijagnostike i lečenja kardiovaskularnih bolesnika je uslovio neminovni razvoj i laborato-

rijske dijagnostike, tako da je od 2006. godine počelo uvođenje diferencijalno-dijagnostičkih

analiza. Tokom 2008. godine Laboratorija je dobila nov prostor, savremeni enterijer, najnoviju

dijagnostičku opremu i potpuno drugačiji status i značaj. Kvalitetna laboratorijska dijagnostika

ima ogroman značaj u fazama dijasgnostike i lečenja kardiovaskularnih bolesnika. Upotreba

novih formi lečenja (npr. implantacija stentova) ne može se zamisliti bez precizne dijasgnosti-

ke koagulacionih i agregacionih parametara. I mnoge druge metode zahtevaju dobru podršku

laboratorije. Iz svega proizilazi da precizna laboratorija ima velikog udela u efektivnosti i efi ka-

snosti lečenja kardiovaskularnih bolesnika. Značaj IKVBV kao prestižne naučne organizacije

je zahtevao učešće u mnogobrojnim naučnim istraživanjima domaćeg i inostranog karaktera.

Bez brze i precizne laboratorije, učešće u tim istraživanjima je nezamislivo.

104

Najsavremeniji biohemijski, hematološki i imuno-hemijski višekanalni analizatori omogu-

ćavaju preciznu i brzu laboratorijsku dijagnostiku. Urgentno zbrinjavanje kardivaskularnih

pacijenata moguće je zahvaljujući aparatima na kojima stručno laboratorijsko osoblje uradi

odgovarajuće dijeferencijalno-dijagnostičke analize za manje od petnaest minuta. Sva ispiti-

vanja zadovoljavaju najviše standarde laboratorijskog rada koji su i potvrđeni u aprilu 2011.

godine dobijanjem Sertifi kata o akreditaciji od strane Akreditacionog tela Srbije (ATS).

Time je potvrđena stručna i funkcionalna osposobljenost Laboratorije za dijagnostička ispi-

tivanja prema međunarodnom standardu ISO/IEC 17025. Ovaj sertifi kat je i dokaz posto-

janja najvišeg kvaliteta usluga Laboratorije za biohemiju. Laboratorija za biohemiju radi po

principu urgentne laboratorije, tj. radi 24 časa dnevno, 365 dana u godini. Godišnje uradi

preko 600.000 analiza. Tim koji čini Laboratoriju se sastoji od dvoje specijalista medicinske

biohemije i četrnaest laboratorijskih tehničara.

APOTEKA

Krajem 1961. godine počinje sa radom Institut za plućne bolesti i tuberkulozu, a u sklopu

Instituta i apoteka kao njegova organizaciona jedinica.

Apoteka je od osnivanja pa sve do 1995. godine prošla kroz razne forme reorganizacija.

Početkom 1977. godine Institut u Sremskoj Kamenici postaje nastavno-naučna baza pri

Medicinskom fakultetu Univerziteta u Novom Sadu, a u isto vreme se formiraju dva nova

Instituta: Institut za kardiovaskularne bolesti Vojvodine (IKVBV) i Institut za onkologiju.

Apoteka, tada u okviru Medicinskog fakulteta, postaje deo centralne apoteke pri Medicin-

skom fakultetu u okviru organizacione jedinice – Institut zajedničkih medicinskuh službi.

Nakon toga je od 1991. godine apoteka organizovana u okviru radne zajednice za PUP u

Sremskoj Kamenici i radi za sva tri Instituta. Tokom 1992. godine se apoteka Instituta za on-

kologiju odvaja od Centralne apoteke, tako da zajednička apoteka ostaje da radi za Institut

za plućne bolesti i IKVBV. Dana 1. januara 1995. godine apoteka izlazi iz Radne zajednice

za PUP i postaje deo IKVB, ali i dalje radi za oba navedena Instituta, sve do 1. januara 2005.

godine, kada se odvaja apoteka Instituta za plućne bolesti.

105

Zajedničke službe

Danas je apoteka organizaciona jedinica IKVBV i od leta 2011. je vrlo savremeno i lepo re-

novirana. Uslovi rada su veoma poboljšani na zadovoljstvo svih zaposlenih u apoteci, koje

čini: načelnik apoteke – dipl. farmaceut, 2 farmaceutska tehničara, 1 administrativni radnik

i spremačica.

Budućnost bolničke apoteke ogleda se u stalnom usavršavanju načina izdavanja i primanja leko-

va, u edukaciji kadra, kao i unapređenju komunikacije sa osobljem u zdravstvenoj ustanovi.

Nova uloga farmaceuta u bolničkoj apoteci podrazumeva saradnju sa lekarima, sa upravom i

sa pacijentom, a to zahteva i dodatnu edukaciju, tako da su svi farmaceuti uključeni i nadalje

se bave kontinuiranom edukacijom.

Bolnički farmaceut kao član kliničkog tima, treba da omogući sigurniju, efi kasniju i racio-

nalnu primenu lekova.

ODELJENJE ZA IMPLEMENTACIJU INTEGRISANOG SISTEMA MENADŽMENTA I KONTROLU KVALITETA

Istorijat razvoja ISM

Odeljenje je po nalogu Direktorke Instituta za kardiovaskularne bolesti Vojvodine (IKVBV),

prof. dr Nade Čemerlić Ađić, započelo sa osnovnim aktivnostima i pripremama za imple-

mentaciju Integrisanog sistema menadžmenta (ISM) sredinom 2008. godine. Odeljenje je

formirano sa ciljem uvođenja neophodnih procedura u inače kompleksni organizacioni

radni proces na IKVBV, u sklopu vizije poboljšanja kvaliteta lečenja i zadovoljstva pacijena-

ta preduzetim lečenjem na IKVBV.

U tom smislu i od tada su predstavnici Rukovodstva za kvalitet i drugi zaposleni učestvovali

na seminarima koji su obrađivali teme pojedinih ISO standarda i njihov integrisani pristup.

Takođe je jedna grupa zaposlenih pohađala kurseve za interne kontrolore ISM.

106

Politika kvaliteta ISM na IKVBV je u saglasnosti sa zahtevima standarda SRPS ISO 9001,

SRPS ISO 14001, OHSAS 18001, i ISO 17025.

IKVBV je u implementaciji ISO standarda sarađivao sa Institutom za industrijsko inženjer-

stvo i menadžment Fakulteta tehničkih nauka u Novom Sadu. Sertifi kat za uspešnu imple-

mentaciju Standarda 9001, 14001 i 18001 je od strane sertifi kacione kuće PANCERT dobijen

početkom jula 2010. godine. Od tada se svake godine radi redovna resertifi kacija navedenih

Standarda, nakon prethodno provedenih internih kontrola. Internim kontrolama se razre-

šavaju uočene neusaglašenosti u procesima koje reguliše ISM.

Laboratorija IKVBV je sertifi kovana za ISO standard 17025, od strane Akreditacionog tela

Srbije u prvoj polovini 2011. godine.

Odeljenje za implementaciju ISM i kontrolu kvaliteta je strukturalno tako koncipirano da u

njemu pored predstavnika rukovodstva za ISM rade i predstavnik rukovodstva za ISM -

oblast kardiohirurgija, predstavnik rukovodstva za ISM - oblast zaštita životne sredine i

bezbednosti na radu, pomoćnik predstavnika rukovodstva za ISM i načelnica biohemijske

laboratorije zadužena za standard 17025.

Karakteristike implementiranog ISM

IKVBV je visokospecijalizovana zdravstvena ustanova tercijarnog tipa čiji je osnovni za-

datak javna zdravstvena funkcija koja se ostvaruje kroz hospitalno i vanhospitalno lečenje

bolesnika obolelih od kardiovaskularnih bolesti. Osnovne karakteristike svih naših usluga i

aktivnosti jesu unapređenje kvaliteta rada sa ciljem unapređenja zdravlja stanovništva pu-

tem povećanja efi kasnosti i jačanja aktivnosti u oblasti javnog zdravlja i promocije zdravlja

korišćenjem raspoloživih prostornih, tehnoloških i kadrovskih resursa, uz stalno unapređe-

nje znanja i veština.

107

Zajedničke službe

IKVBV je svoj ISM zasnovao na procesnom prilazu, pri čemu su utvrđeni sledeći procesi:

1. PROCESI KOJI SE ODNOSE NA RAD RUKOVODSTVA I SISTEM U CELINI

planiranje i analiza poslovanja,―

naučno-istraživački rad,―

sprovođenje internih provera,―

upravljanje neusaglašenostima,―

sprovođenje korektivnih i preventivnih mera,―

preispitivanje integrisanog sistema menadžmenta,―

upravljanje ljudskim resursima,―

upravljanje dokumentima, ―

upravljanje zapisima,―

2. PROCESI KOJI SE ODNOSE NA REALIZACIJU USLUGA KORISNICIMA

procesi sa pacijentima na Klinici za kardiologiju (prijem pacijenata, stacionarno le-― čenje, kontrolni pregledi, elektrofi ziološke intervencije, hemodinamske intervencije,

neinvazivna ispitivanja, rad koronarne jedinice, konzilijarni pregledi u Kliničkom

centru Vojvodine),

procesi sa pacijentima na Klinici za kardiohirurgiju (prijem pacijenata na operaciju, ― obavljanje operacija, specijalna intenzivna nega, postintenzivna nega, postoperativ-

na nega, kontrolni pregledi)

3.PROCESI PODRŠKE

nabavka dobara, usluga i radova,―

skladištenje,―

rad apoteke,―

održavanje opreme i infrastrukture,―

upravljanje mernom opremom,―

razvoj i održavanje informacionog sistema,―

rad laboratorije,―

promotivne aktivnosti, ―

praćenje zadovoljstva korisnika usluga,―

praćenje zadovoljstva zaposlenih―

4. PROCESI KOJI SE ODNOSE NA ZAŠTITU ŽIVOTNE OKOLINE

upravljanje zaštitom životne okoline―

upravljanje otpadom―

108

5. PROCESI KOJI SE ODNOSE NA ZDRAVLJE I BEZBEDNOST NA RADU

reagovanje u slučaju incidentnih situacija―

upravljanje zaštitom zdravlja i bezbednošću na radu―

Napomene:

Procesi koji se odnose na rad laboratorije obuhvaćeni su Poslovnikom Laboratorije―

Određene procese (ishrana pacijenata, pranje bolničkog rublja, administrativni pri-― jem i otpust pacijenata, održavanje infrastrukture, snabdevanje energentima) za po-

trebe IKVBV obavlja Ustanova zajedničkih poslova Instituta u Sremskoj Kamenici, u

skladu sa međusobno potpisanim sporazumom

REALIZACIJA NAVEDENIH PROCESA, FUNKCIJA I ZADATAKA OSTVARUJE SE KROZ

Stalni nadzor nad svim procesima rada―

Stalno preispitivanje rada, efektivnosti i efi kasnosti―

Praćenje i povećanje zadovoljstva pacijenata kao korisnika usluga ―

Praćenje i povećanje zadovoljstva zaposlenih―

Pravilan izbor dobavljača hrane, lekova, opreme i materijala i uspostavljanje partner-― skih odnosa

Kreiranje prijatnog ambijenta za korisnike usluga i zaposlene―

Svi zaposleni prihvataju unapređenje i razvijanje ISM kao deo svog svakodnevnog rada u

skladu sa utvrđenom politikom kvaliteta.

Ciljevi implementiranog ISM

potpuna eliminacija grešaka u svim fazama procesa rada,―

potpuna eliminacija reklamacija, prigovora i žalbi korisnika naših usluga,―

povišenje radnog i životnog standarda – bolji kvalitet života,―

stalno unapređenje sistema menadžmenta kvalitetom,―

stalno unapređenje sistema upravljanja zaštitom životne sredine,―

stalno unapređenje sistema upravljanja zdravljem i bezbednošću na radu,―

smanjenje troškova poslovanja,―

povećanje obima usluga,―

unapređenje uslova rada na radnim mestima,―

štednja resursa i energije,―

unapređenje partnerskih odnosa sa dobavljačima i podugovaračima i ―

stalna obuka kadrova.―

109

Zajedničke službe

Umesto zaključka

Odeljenje za implementaciju ISO I kontrolu kvaliteta je relativno veoma mlado. Od ideje

njegovog stvaranja do danas je prošlo nepune 4 godine. Stav menadžmenta IKVBV je da

prestižna institucija kakva je IKVBV mora stalno tragati za efi kasnijim poslovanjem i ve-

ćim zadovoljstvom pacijenta preduzetim lečenjem. Samo jasno defi nisane procedure, nji-

hovo prihvatanje i praktična primena od strane zaposlenih jesu preduslovi da se veoma

složeni procesi rada mogu obavljati brže, efi kasnije, kvalitetnije, i sa umanjenim fi nansijskim

resursima. Uvedenim procedurama su defi nisani i procesi stalnog stručnog i naučnog na-

predovanja, kao i procesi organizacije i planiranja svih procesa delovanja IKVBV u nared-

nim godinama. Bitno je da jednom prihvaćene procedure nisu trajnog karaktera, one su

podložne promenama, predstavljaju permanentan živi proces u kome se lakše nego ranije

uočene neusaglašenosti i nepravilnosti (ili bolja rešenja), vrlo brzo defi nišu. Delovi ili celi-

ne procedura se zatim ispravljaju i tako ispravljene primenjuju. Svaki zaposleni pojedinac

na IKVBV može da ukaže na određene nedorečenosti ili neusaglašenosti u funkcionalnosti

radnog procesa i da traži njihovu izmenu. Ukoliko se inicijativa pokaže opravdanom, izmena

se sprovodi u delo. Integrisani sistem menadžmenta na taj način stavlja svakog zaposlenog

u istu ravan obaveza i odgovornosti prema poslu koji obavlja, naravno na različitim nivoima

kompleksnosti. Uvedeni ISM omogućava pojedincu kome je stalo do uspeha IKVBV da lak-

še i mirnije obavlja svoju delatnost i da zna da je svoj posao uradio valjano, u okviru svojih

obaveza i odgovornosti. Naravno da svrsishodno i funkcionalno regulisanje svih procesa

rada na IKVBV utiče i na kvalitet lečenja naših bolesnika, povećavajući njihovo zadovoljstvo

preduzetim merama lečenja. Sistem omogućava da se prate različiti objektivni parametri

kvaliteta lečenja, zadovoljstva pacijenata, i zaposlenih, radom na IKVBV. Ovi elementi koji

čine kvalitet rada će i u narednim godinama biti primarni modeli za objektivni prikaz dosti-

gnutih standarda kvaliteta rada kako pojedinaca, tako i IKVBV u celini.

Jedinstveno udruženje Srbije za kvalitet 10. novembra 2011. godine je dodelilo Veliku zlatnu povelju IKVBV za doprinos razvoju i širenju misije

kvaliteta u Srbiji i unapređenju nacionalnog pokreta za kvalitet.

110

ODELJENJE ZA NAUČNOISTRAŽIVAČKI RAD

Uporedo sa uvođenjem, razvojem i usvajanjem novih dijagnostičkih i terapijskih kardio-

loških i kardiohirurških procedura odvijao se i naučnoistraživački radi i prikazani su brojni

radovi na stručnim skupovima i publikovani u priznatim naučnim časopisima. Na kongre-

sima u zemlji i inostranstvu ukupno je prikazano više od 2000, a publikovano više od 300

stručnih i naučnih radova.

U oktobru 2008. godine IKVBV je organizovao, a Novi Sad je bio domaćin V Kongresa kar-

diovaskularnih hirurga Srbije sa međunarodnim učešćem.

Odeljenje za naučnoistraživački rad u IKVBV osnovano je 1995. godine, a danas na imamo 8

zaposlenih – dva lekara, epidemiolog, dipl. matematičar – statističar i 4 medicinske sestre.

111

Zajedničke službe

Naučnoistražinački rad u IKVBV podrazumeva aktivnosti u više segmenata :

Pisanje naučnih i stručnih publikacija –

Pisanje i priprema radova za stručne kongrese –

Projekti i studije –

Doktorske studije i doktorske disertacije –

Saradnja sa ustanovama u zemlji i inostranstvu koje se bave kardiovaskularnim –

oboljenjima

Kontinuirana medicinska edukacija –

Zaposleni lekari i medicinske sestre - tehničari u IKVBV imaju priliku da pišu stručne rado-

ve, učestvuju na stručnim sastancima i skupovima iz oblasti kardiologije, anestezije, kardi-

ohirurgije, zdravstvene nege, i obavezu za kontinuiranom edukacijom. U slučajevima kada

lekari ili medicinske sestre-tehničari žele da učestvuju aktivno u pisanju stručnih radova

za časopise ili stručne skupove, predloga projekata ili kontinuirane medicinske edukacije,

odeljenje za naučno-istraživački rad ima savetodavnu ulogu.

Trenutno je u fazi izrade doktorske disertacije 5 kandidata. Samo u poslednje 3 godine, pri-

kazali smo više od 75 radova na stručnim skupovima u zemlji i inostranstvu, publikovali

više od 20 radova u priznatim časopisima, bili učesnici u mnogim projektima i organizovali

brojne stručne sastanke i predavanja renomiranih stručnjaka iz zemlje i inostranstva u okvi-

ru kontinuirane medicinske edukacije.

Broj radova na

kongeresima

PERIOD: 2010 - 2012. GODINE

Svetski i

EvropskiMeđunarodni Domaći

35 2 41

Publikacije

KATEGORIJA ČASOPISA

M 21 M 22 M 23 M 24 M 51

1 1 11 1 8

ProjektiPokrajinski Republički

4 9

Kontinuirana edukacijaIKVBV

24

Ove godine učestvovali smo na Svetskom kongresu kardiologa (Dubaji, UAE) sa jednom

usmenom i dve poster prezentacije.

112

NASTAVA

Klinika za kardiologiju i Klinika za kardiohirurgiju su nastavne baze Katedre za internu me-

dicinu, odnosno Katedre za hirurgiju Medicinskog fakulteta u Novom Sadu. U IKVBV se

vrši edukacija studenata medicine, stomatologije i farmacije u okviru integrisanih osnovnih

i diplomskih akademskih studija (programi na srpskom i engleskom jeziku), studenata dru-

gog stepena - master studija, kao i studenata poslediplomskih doktorskih studija.

Osim toga, edukuju se lekari specijalizanti interne medicine i hirurgije i subspecijalizanti

iz kardiologije i kardiohirurgije.

U IKVBV je zaposleno 11 redovnih profesora, 5 vanrednih profesora, 3 docenta, 12 asiste-

nata. Zvanje doktora medicinskih nauka ima 25, a magistra 15 lekara.

PROJEKTI

Nedavno realizovani projekti Ministarstva za zdravlje Republike Srbije:

“Rano otkrivanje ishemijske bolesti kod bolesnika sa arterijskom hipertenzijom“ 1.

Nosilac projekta: Institit za kardiovaskularne bolesti Vojvodine

Rukovodilac projekta: prof. dr Katica Pavlović, kardiolog.

„Stručno usavršavanje iz oblasti funkcionalne stres- ehokardiografske dijagnostike 2.

u Univerzitetskoj bolnici Mesina, Sicilija, Italija“


Rukovodilac projekta: prof. dr Slobodan Dodić, kardiolog

„Stručno usavršavanje iz dijagnostike, lečenja, procene artefi cijelnih pomagala i 3.

srčanog transplantata, kod pacijenata obolelih od akutne ili terminalne hronične

srčane slabosti“


Rukovodilac projekta: prof. dr Katica Pavlović, kardiolog

Međunarodni projekti:

“EuroSCORE II“ Međunarodni projekat za stratifi kaciju rizika u kardiohirurgiji koji ― je obuhvatio oko 300 kardiohirurških centara širom sveta i više od 20.000 operisanih

bolesnika. IKVBV je učešćem u projektu, sa podacima za preko 300 operisanih paci-

jenata, dao svoj doprinos od oko 1,5%.

113

Zajedničke službe

Projekti Pokrajinskog sekretarijata za nauku i tehnološki razvoj - fi nansiranje projeka-

ta od značaja za nauku i tehnološki razvoj AP Vojvodine, projektni ciklus 2011-2014.

godine

„Potrebe Vojvodine za hibridnim procedurama u kardiovaskularnoj medicini“1.

Nosilac projekta: Vojvođanska akademija nauka i umetnosti –VANU

Rukovodilac projekta: prof. dr Svetozar Nićin, kardiohirurg, dopisni član VANU

„VojvodinaSKOR-Stratifi kacija kardiohirurškog operativnog rizika“ 2.

Nosilac projekta: Institut za kardiovaskularne bolesti Vojvodine

Rukovodilac projekta: prof. dr Bogoljub Mihajlović, kardiohirurg

Kontinuirana edukacija u IKVBV i naučna saradnja sa ustanovama iz inostranstva koje se

bave kardiovaskularnom patologijom u 2011. i 2012. godini:

„Contemporary aspects for diagnosing and treatment of both, atrial fi brillation and 1.

chronic heart failure“.

14. maj 2011. godine – jednodnevni kurs sa predavačima iz Kerhof Klinike iz Bad

Nojhajma, Nemačka i IKVBV

„Cardiac Emergencies“2.

3. jun 2011. godine - jednodnevni kurs sa predavačima sa Katedre za kardiologiju

Univerziteta u Rimu i IKVBV

One Day International Clinical Course: “Karolinska” University Hospital - Institute 3.

for Cardiovascular Diseases Vojvodina

4. maj 2012. godine - jednodnevni kurs sa predavačima iz “Karolinska“ Univerzitet-

ske bolnice, Štokholm, Švedska

114

PROJEKAT „TWINNING“ (BLIZANAČKA SARADNJA) IZMEĐU INSTITUTA ZA KARDIOVASKULARNE BOLESTI VOJVODINA I AZZIENDA OSPEDALIERA DI LE-CCO (LOMBARDIJA, ITALIJA)

Projekat „twinning“ se odvija pod pokroviteljstvom Pokrajinskog Sekretarijata za zdravstvo,

socijalnu politiku i demografi ju Vlade A.P. Vojvodine, i Vlade Regije Lombardije (Italija).

Projekat „blizanačke saradnje“ je nastao kao re-

zultat dugogodišnje saradnje između dve res-

pektabilne zdravstvene ustanove – Instituta za

kardiovaskularne bolesti Vojvodina (IKVBV) i

kardiovaskularne klinike bolnice Lecco (Regija

Lombardija, Italija). Saradnja se bazira na vi-

šegodišnjem prijateljstvu, razvoju zdravstvene

organizacijske i tehničko-tehnološke strukture,

implementaciji novih naučnih saznanja, a krajnji

cilj navedenih aktivnosti je zajednički interes unapređenja zdravlja i zadovoljstvo preduzetim

lečenjem naših pacijenata.

Opšti cilj “blizanačke“ (twinning) saradnje

odnosi se na implementaciju dokazanih pozitivnih modela organizacije rada i lečenja paci-

jenata koji se ispoljavaju kroz: veću efi kasnost, kvalitetnije lečenje, i veće zadovoljstvo paci-

jenata sprovedenim lečenjem u obe blizanačke ustanove (IKVBV i bolnica Lecco).

Pozitivni pomaci i novine u organizaciji i sprovođenju lečenja, razrada informacionih teh-

nologija, naučno-istraživačka delatnost i drugi validni parametri koji su kvalitativno doka-

zani u jednoj od blizanačkih bolnica, po potrebi će se (uz konstatno praćenje efekata i rezul-

tata) u potpunosti ili delimično implementirati u drugoj blizanačkoj bolnici.

115

Zajedničke službe

Postojanje „blizanačke bolnice“ u respektabilnoj prijateljskoj regiji i državi omogućava lakši

i nesmetani boravak stručnjaka u drugoj bolnici, oslobođenih često prisutnih administra-

tivnih i drugih poteškoća koja otežavaju prisustvo i učestvovanje u procesima lečenja, edu-

kacije i sl. Isto tako, „blizanaštvo“ danas, je izvanredna i retko postojeća predispozicija za

otvorenu i lakšu saradnju sa naprednom zdravstvenom ustanovom iz EU, za mlađe naraštaje

u budućnosti.

Speci ični ciljevi “blizanačke“ (twinning) saradnje Unapređenje organizacije i kvaliteta rada Ehokardiografske laboratorije IKVBV –

Rehabilitacioni centar IKVBV. –

Komparacija IMQS (Integrated Quality Managment System) i njegovo unapređenje –

u obe blizanačke bolnice

Razvoj naučno-istraživačke delatnosti u obe blizanačke bolnice –

TIM ZA PRAĆENJE I SUZBIJANJE BOLNIČKIH INFEKCIJA

U okviru Odeljenja postoji i Tim za praćenje i

suzbijanje bolničkih infekcija. Bolničke infek-

cije (infekcije povezane sa zdravstvenim inter-

vencijama) su infekcije nastale kod bolesnika

ili zaposlenih u zdravstvenoj ustanovi. Ove

infekcije predstavljaju javno zdravstveni pro-

blem, sa nizom značajnih medicinskih, eko-

nomskih i zakonskih posledica.

Glavni zadatak Tima je smanjenje rizika po

svakog pacijenta, posetioca ili zaposlenog od

nastanka bolničke infekcije, što obuhvata više

aktivnosti:

Pripremu preporuka za prevenciju i suzbijanje bolničkih infekcija, kao i praćenje i –

evaluaciju primene preporuka, postupaka i mera za sprečavanje i suzbijanje bolnič-

kih infekcija;

Vršenje nadzora nad bolničkim infekcijama prema utvrđenim prioritetima i izolati- –

ma bakterija od posebnog značaja, a po potrebi i organizovanje izolacije pacijenta;

Pružanje stručne pomoći kliničkim lekarima u svakodnevnom radu iz oblasti bol- –

ničke epidemiologije;

Preduzimanje mera prevencije i praćenje nastanka akcidenata (izloženost krvlju) –

zaposlenih;

Praćenje obavljanja zakonski obavezne imunizacije zaposlenih; –

Organizovanje kontinuirane edukacije medicinskog i nemedicinskog osoblja iz –

oblasti bolničke epidemiologije;

116

Pripremanje periodičnih izveštaja Komisiji za praćenje i suzbijanje bolničkih infek- –

cija, upravi IKVBV i nadležnom Insitutu za javno zdravlje.

SLUŽBA ZA ODNOSE SA JAVNOŠĆU

Odeljenje za odose s javnošću (PR služba) Instituta za KVB Vojvodine svakodnevnom ko-

munikacijom sa novinarima pomaže da se slika o domaćem zdravstvenom sistemu unapre-

di, a da Institut kao jedan od lidera u zdravstvu, koji ostvaruje uspešne rezultate kroz poseb-

nu posvećenost pacijentima, bude pozitivan primer i drugim institucijama. PR služba omo-

gućava informisanje interne i eksterne javnosti, pravi kvalitetnu vezu Instituta sa spoljnim

javnostima i daje jasne, brze i precizne informacije širokom auditorijumu zainteresovanih za

rad i postignuća Instituta.

Grafi kon 1. Stopa incidence bolničkih infekcija

Grafi kon 2. Lokalizacija bolničkih infekcija

117

Zajedničke službe

U svakodnevnom radu sa predstavnicima medija, ne samo lokalnih već i velikog broja naci-

onalnih, Služba za odnose sa javnošću nastoji da zainteresovanim novinarima i urednicima

velikog broja medija učini pristupačnim sve informacije koje su od visokog značaja za javnost,

uvek vodeći računa o čuvanju prava na privatnost naših bolesnika. Takođe, omogućava ko-

munikaciju novinara sa stručnjacima iz Instituta koji u najboljem i jasnom svetlu predstavljaju

svoj svakodnevni posao, tj. uspešno urađena lečenja i zahvate primenom najnovijih medicin-

skih procedura. U proteklih sedam godina koliko postoji ovo odeljenje, predstavnici Instituta

za KVB Vojvodine realizovali su brojne intervjue i reportaže u dnevnim novinama, magazini-

ma, kao i na TV stanicama i odgovorili na brojna pitanja medija. Služba je putem saopštenja i

davanjem izjava, medijima i različitim javnostima prosledila veliki broj značajnih informacija

potkrepljenih fotografi jama, o svim značajnim događajima vezanim za Institut.

U okviru svog rada Služba svakodnevno prati medijske objave u kojima se spominje Institut,

bilo da su one rezultat sprovedenog događaja, distribucije saopštenja ili samog pominjanja

Instituta u okviru drugih tema. Svi tekstovi u štampanim medijima i prilozi u elektronskim

čuvaju se u posebnoj arhivi, čime je omogućen višegodišnji detaljan uvid u zastupljenost

Instituta u pojedinim medijima. Takođe, Služba arhivira i sve fotografi je ne samo medijskih

događaja već i drugih aktivnosti u okviru rada Instituta, poput otvaranja novih odeljenja,

poseta inostranih stručnjaka, seminara, jedinstvenih medicinskih intervencija, kontinuirane

medicinske edukacije i sl.

Nove medicinske procedure i zahvati, stručnost zaposlenih, nova oprema i ulaganja u IKVBV,

kampanja Prevencije bolesti srca, postignuti medicinski rezultati na svim odeljenjima, pro-

širivanje lokalne, regionalne i međunarodne saradnje, predavanja u okviru Kontinuirane

medicinske edukacije, primene najsavremenijih poslovnih metoda, posete evropskih struč-

njaka, saradnje sa drugim zdravstvenim ustanovama u zemlji i inostranstvu, dodele nagrada

Institutu i njegovim zaposlenima, obeležavanja važnih datuma (godišnjice Instituta, Svetski

dan srca, Svetski dan borbe protiv hipertenzije, Svetski dan medicinskih sestara, Svetski dan

higijene ruku, Nacionalni dan borbe protiv duvanskog dima i sl.), samo su neke od tema koje

preko Službe za odnose sa javnošću i medija dolaze do najšire javnosti.

PR služba je dostupna medijima 24 časa dnevno

tokom čitave godine, kako radnim danima tako

i vikendom. Konstantno pruža medijima brze,

tačne i jasne informacije uz uvek aktuelne foto-

grafi je sa događaja i iz Instituta. Uvek je otvo-

rena za komunikaciju sa novinarima i spremna

je da u vrlo kratkom roku odgovara na različite

upite medija. Takođe, svojim učešćem kako u ek-

sternoj tako i internoj komunikaciji omogućava

pojašnjenje stručne terminologije i odsustvo bilo

kakvih nejasnoća.

Služba za odnose sa javnošću začetnik je brojnih inicijativa i projekata poput Humanizacije

instituta koji se već tri godine sprovodi u Institutu za KVB Vojvodine, u okviru koga je for-

mirana jedinstvena pokretna bolnička biblioteka sa sedam hiljada knjiga, prave se i emituju

edukativni fi lmovi, realizovana je fi lmska projekcija za bolesnike u bioskopskoj sali Institu-

118

ta, organizuju izložbe i koncerti, štampaju i dele fl ajeri sa zdravstvenim porukama. Pored

toga, Služba konstantno učestvuje u poboljšanju vizuelnog identiteta radeći brendiranje kao

i ažuriranje sajta Instituta, kao i organizovanjem izrade različitih dizajnerskih rešenja neop-

hodnih za mnoge marketinške aktivnosti. Radi boljeg predstavljanja Instituta i odgovora na

pitanja ko smo, šta i kako radimo, gde se nalazimo, kakva nam je misija i vizija, Odeljenje za

odnose sa javnošću je realizovalo i odštampalo Company profi le u kom se nalaze najznačaj-

nije informacije vezane za Institut.

U opisu rada Službe za odnose sa javnošću spada i komunikacija u retkim kriznim slučaje-

vima. Svojim radom u takvim situacijama, dostupnošću medijima, saopštenjem ili izjavama,

Odeljenje za komunikaciju sa javnošću davanjem tačnih i jasnih informacija otklanja even-

tualne nedoumice u javnosti, čime čuva ugled ustanove.

Više od 700 pozitivnih objava u medijima godišnje (od kojih je više od polovine zabeleženo

u dnevnim novinama), desetine plasiranih saopštenja, izjava, medijskih događaja, intervjua

i TV gostovanja predstavljaju neke od rezultata PR službe. Strateškim pristupom komu-

nikacijama, unapred defi nisanim godišnjim planom aktivnosti, organizovanjem medijski

značajnih dešavanja, distribucijom i plasiranjem informacija u medijima i organizovanjem

komunikacije novinara i stručnjaka iz Instituta kao i njhovih medijskih gostovanja, Služba za

odnose sa javnošću Instituta za KVB Vojvodine doprinosi tome da Institut bude prepoznat

kao ustanova od nacionalnog značaja. Ova služba medijima i javnosti predstavlja kolektiv

Instituta, redovno upoznaje javnost sa svojim radom i predstavlja spregu javnosti i ustanove

uz uvek prisutnu dvosmernu komunikaciju.

Kao elitna ustanova po profesionalnosti i opremljenosti, dostupna svim građanima, Insti-

tut za KVB Vojvodine, kao institucija evropskog ranga, zahvaljujući otvorenoj komunikaciji

Službe za odnose sa javnošću, približava se pacijentima, stručnoj, lokalnoj i regionalnoj za-

jednici, pospešuje prepoznavanje na međunarodnoj sceni, kao i u najširoj domaćoj javnosti,

i postaje sinonim za kvalitetan rad, napredak i praćenje trendova i tehničko-tehnoloških

dostignuća u svojoj oblasti.

Brojno prisustvo medija i njihova zainteresovanost da kontinuirano prate rad IKVBV, potvr-

đuje značaj koji Institut ima kako u zemlji, tako i u regionu.

119

Zajedničke službe

RAČUNARSKI CENTARJedan od bitnih činilaca IKVBV tima je Računarski centar, koji je zadužen za održavanje i

razvoj bolničkog informacionog sistema (BIS), praćenje i primenu novih informatičko-teh-

noloških rešenja radi opšte digitalizacije svih procesa na Institutu. Pored svoje osnovne de-

latnosti zaposleni u ovom odeljenju bave se i informatičkom obukom zaposlenih, podrškom

pri izradi naučnih i stručnih radova i publikacija, tehničko-tehnološkom podrškom u orga-

nizovanju naučnih i stručnih seminara i kongresa i dr. Računarski centar je autor i redovno

ažurira internet prezentaciju IKVBV www.ikvbv.ns.ac.rs, koja je godinama među pet najpo-

sećenijih medicinskih internet prezentacija.

BIS je danas najsavremeniji i najkompletniji informacioni sistem u zdravstvenom sistemu

Republike Srbije. Nastao je još davne 1996. godine kada se krenulo skromno, sa nekoliko

računara, razvijanjem bolničkog programa i masovnom informatičkom edukacijom zapo-

slenih. Od 2005. godine došlo je do ubrzanog razvoja informacionog sistema i primene širo-

kog spektra informacionih tehnologija, tj. došlo je do digitalizacije bolnice na svim nivoima.

Danas, BIS ima oko 250 računarskih radnih stanica, 5 servera, lokalnu računarsku mrežu

koja povezuje 6 etaža zgrade Instituta, izdvojenu zgradu Poliklinike i Polikliniku u Novom

Sadu. Operativan je 24 časa dnevno 365 dana u godini i sadrži veliku bazu podataka, elek-

tronske kartone pacijenata i beleške svih njihovih poseta i medicinskih izveštaja, kao i EKG,

RTG i DICOM zapise. Sva medicinska dokumentacija, nalazi i izveštaji se generišu i čuvaju

u digitalnom obliku, tako da su zaposleni Instituta za KVBV već odavno izbacili iz upotrebe

pisaće mašine i olovke. Trenutno sistem u svojoj bazi podataka ima registrovano preko

220.000 bolesnika sa svojim digitalnim istorijama bolesti i preko 2.000.000 medicinskih

izveštaja. Od 2008. godine sistem je proširen sa fi nansijsko-računovodstvenim podsistemom

čime je podignut kvalitet rada robno-novčanog knjigovodstva i računovodstva. Zatim, uve-

120

deno je centralno kompjutersko zakazivanje ambulantnih pacijenata, parametarski kardio-

hirurški protokol za operisane pacijente, urađeno je programsko rešenje za direktno povezi-

vanje biohemijskih aparata u sistem, kao i programski modul za unos izdate terapije bolesni-

cima u realnom vremenu preko bežične komunikacije. U sistem su uključene kateterizacio-

ne, kao i laboratorija za kompjuterizovanu tomografi ju.

BIS je tokom 16 godina svog postojanja više puta promenio svoj dizajn i tehnologiju, ali ni-

kada nije napustio svoju osnovnu ideju podizanja brzine i kvaliteta rada u svim segmentima.

S obzirom na centralizaciju podataka iz svih oblasti delovanja, široku lepezu informacija

i njihovu dostupnost, ovakav sistem je ubrzao osnovnu, medicinsku delatnost zaposlenih,

olakšao administraciju, a time omogućio bržu i kvalitetniju dijagnostiku, kao i lečenje bole-

snika. BIS omogućava i kreiranje raznih statističkih izveštaja i pregleda, neophodnih bolnič-

kom menadžmentu za poboljšanje kvaliteta rada Instituta u skladu sa modernim medicin-

skim poslovanjem.

Trenutno u Računarskom centru IKVBV su zaposlena dva diplomirana inženjera, mastera

računarstva i informacionih tehnologija i dva sistem operatera.

Sadržaj

PREDGOVOR ........................................................................................................................................ 3

KLINIKA ZA KARDIOLOGIJU ........................................................................................................11

Rezultati ..................................................................................................................................................19

KARDIOLOŠKA POLIKLINIKA I PRIJEMNA KARDIOLOŠKA AMBULANTA ...............20

JEDINICA ZA INTENZIVNU NEGU KARDIOVASKULARNIH BOLESNIKA .................21

ODELJENJE ZA NEINVAZIVNU KARDIOLOGIJU ...................................................................25

ODSEK ZA NEINVAZIVNU ANGIOLOGIJU ..............................................................................25

ODSEK ZA FUNKCIONALNU DIJAGNOSTIKU .......................................................................27

ODSEK ZA EHOKARDIOGRAFIJU ................................................................................................28

ODELJENJE ZA INVAZIVNU KARDIOLOGIJU .........................................................................30

ODELJENJE ZA POSTINTENZIVNU NEGU I RANU REHABILITACIJU BOLESNIKA 34

ODELJENJE ZA POREMEĆAJE SRČANOG RITMA, ELEKTROFIZIOLOGIJU I

PEJSMEJKERE .......................................................................................................................................35

ODELJENJE ZA SRČANU INSUFICIJENCIJU .............................................................................36

ODELJENJE ZA SRČANE MANE ...................................................................................................37

ODELJENJE ZA HIPERTENZIJU I MONITORING KRVNOG PRITISKA .........................38

OPŠTA KARDIOLOGIJA I REHABILITACIJA II .........................................................................40

ODELJENJE ZA GRUDNU BOL ......................................................................................................41

ODELJENJE ZA EDUKACIJU PACIJENATA I PREVENCIJU KARDIOVASKULARNIH

BOLESTI .................................................................................................................................................42

KLINIKA ZA KARDIOHIRURGIJU ...............................................................................................47

Osoblje Klinike ......................................................................................................................................51

OPERACIONI BLOK ...........................................................................................................................56

Minimalno invazivne operativne tehnike.........................................................................................59

Uvedene nove operativne i tehnološke procedure: ........................................................................66

Razvojni planovi odeljenja ...................................................................................................................66

Hirurgija proksimalne aorte na IKVBV ..........................................................................................68

OSTALE VRSTE OPERACIJA ..........................................................................................................69

MEĐUNARODNA SARADNJA........................................................................................................69

Instrumentarke .....................................................................................................................................70

ODELJENJE EKSTRAKORPORALNE CIRKULACIJE - VANTELESNOG KRVOTOKA ..71

BUDUĆNOST .......................................................................................................................................72

INTENZIVNA NEGA .........................................................................................................................73

ODELJENJE ZA POSTINTENZIVNU NEGU ...............................................................................76

ODELJENJE ZA POSTOPERATIVNU NEGU ...............................................................................77

MEDICINSKE SESTRE I TEHNIČARI ............................................................................................83

ZAJEDNIČKE SLUŽBE INSTITUTA ZA KARDIOVASKULARNE BOLESTI......................93

UPRAVA SA SEKRETARIJATOM ....................................................................................................96

FINANSIJSKE SLUŽBE .......................................................................................................................97

PRAVNA SLUŽBA .............................................................................................................................102

LABORATORIJA ZA BIOHEMIJU ................................................................................................103

APOTEKA ............................................................................................................................................104

ODELJENJE ZA IMPLEMENTACIJU INTEGRISANOG SISTEMA MENADŽMENTA I

KONTROLU KVALITETA ...............................................................................................................105

ODELJENJE ZA NAUČNOISTRAŽIVAČKI RAD .....................................................................110

NASTAVA.............................................................................................................................................112

PROJEKTI .............................................................................................................................................112

PROJEKAT „TWINNING“ (BLIZANAČKA SARADNJA) ......................................................114

Opšti cilj ..............................................................................................................................................114

Specifi čni ciljevi ..................................................................................................................................115

TIM ZA PRAĆENJE I SUZBIJANJE BOLNIČKIH INFEKCIJA ..............................................115

SLUŽBA ZA ODNOSE SA JAVNOŠĆU .......................................................................................116

RAČUNARSKI CENTAR ..................................................................................................................119

Izdavač: Institut za kardiovaskularne bolesti Vojvodine, Sremska Kamenica

Glavni i odgovorni urednik: Nada Čemerlić Ađić

Autori: Nada Čemerlić Ađić, Mikloš Fabri, Katica Pavlović, Petar Gabrić, Sanja Brčić, Sveto-

zar Nićin, Bogoljub Mihajlović, Pavle Kovačević, Živojin Jonjev, Jadranka Dejanović, Saša Ka-

čar, Miodrag Golubović, Radmila Mojašević, Branko Kozić, Ljiljana Marković Denić, Gordana

Panić, Slobodan Dodić, Miroslav Štajnic, Dragan Kovačević, Robert Jung, Vladimir Ivanović,

Zoran Čanković, Jasna Kmezić Grujin, Jadranka Stojiljković, Tijana Momčilov Popin, Nenad

Tomić, Radivoj Vemić, Jasna Radišić Bosić, Mirjana Milinkov, Elizabeta Ćirić, Antal Sloboda,

Goran Trajkovski, Goran Remer

Saradnici: Radmila Radanović, Vesna Ćurčić, Nataša Todorović, Stamenko Šušak, Endre So-

boslai, Vesna Dunđerski, Andrea Dragosavac, Ivan Peršaj, Dejan Ćurčić

Lektor: Ljiljana Labus

Fotografi ja: Goran Trajkovski, Goran Remer

Tehnička obrada: Svetlana Zec, Goran Remer

Štampa: Futura DOO Petrovaradin

CIP - Каталогизација у публикацији

Библиотека Матице српске, Нови Сад

616.1:061.6(497.113 Sremska Kamenica) “1977/2012”

TRIDESET pet godina

35 godina uspešne brige o srcu : jubilej Instituta za

kardiovaskularne bolesti Vojvodine / [autori Nada Čemerlić Ađić

... et al.]. Sremska Kamenica : Institut za

kardiovaskularne bolesti Vojvodine, 2012 (Petrovaradin :

Futura). - 124 str. : ilustr. ; 24 cm

Tiraž 1.000.

ISBN 978-86-81399-13-2

1. Чемерлић Ађић, Нада [аутор]

а) Институт за кардиоваскуларне болести Војводине

(Сремска Каменица)

COBISS.SR-ID 274544135

Documents

Monografija 35 godina