"Moral" je uvek vie od minimalnih zajednikih normi i zbog toga se moralom mogu nametati naini ivota koji mogu sputavati sam ivot

"Moral" je uvek vie od minimalnih zajednikih normi i zbog toga se moralom mogu nametati naini ivota koji mogu sputavati sam ivot. Tamo gde je u filozofiji i usvojenom moralu stajala neka vena ili samorazumljiva istina, Nice se trudio da sve svede u zemaljske okvire, i ukoliko nesto nije moglo da se opravda istinom argumenata, on je odmah u tome video ljudski motiv da se nekim stavom stekne prednost u odnosu na druge ljude.

Smatrao je da vaei kulturni model Zapada olien u vrlinama skromnosti, odricanja i suzdranosti, potie iz odluke napravljene jo u Staroj Grkoj da se izabere "apolonski" umesto "dioniskog" kulta. Ovaj "dioniski" (po polubogu Dionisu u grkoj mitologiji) model je slavio ivot takav kakav jeste, a ne neki njegov nadzemaljski nastavak ili ideal, kao to to ini hrianstvo koje je posledica izbora "apolonskih" vrednosti.Naime, on deli istoriju evropske kulture na dva perioda: antiki i hrianski, svaki od njih ima karakteristinu kulturu i moralne vrednosti. Dionizijski princip koji preovlauje u antikom svetu i naglaava afirmaciju ivotne snage i poleta, usko je povezan sa aristokratskim moralom. Aristokratiu predstavljaju gospodari, jake individue koje imaju izrazenu zivotnu snagu, odnosno volju za moc, dok je njima suprotstavljen ropski moral poniznosti i pasivnosti. Velika promena nastaje upravo kada ropski moral pocinje da preovladjuje. To se desava sirenjem hriscanstva, koje zagovara upravo te vrednosti koje odgovaraju robovima. Robovi se opijaju porukama o dobu koje dolazi dobu ravnopravnosti, covekoljublja i prastanja, nasuprot gospodarskom moralu i energicnoj volji za moc. Ropski moral je preovladao i ideje ravnopravnosti uzele su maha i u politickom zivotu. To se izrazava javljanjem socijalizma i liberalizma, a Nice posebno mrzi politicku filozofiju anarhizma buduci da on zagovara najvisi stepen ravnopravnosti I jednakosti. Stoga jaka individua, sa izrazenom voljom za moc mora da se pokaze kao neprijatelj postojeceg politickog udruzenja I drustvenog morala. Zbog toga, jaka individua mora da se pojavi kao Antihrist ili kao Natcovek. Kao Atihrist jer hriscanske ideje sputavaju njegovu snagu, a kao Natcovek jer smatra da je covek danas slab I pasivan. Volja za moc zahteva napustanje vladajuceg morala I povratak na dionizijski princip snage I uzivanja.Dotadanja evropska kultura je iskljuivo racionalistika, a odvajajui razum od celovite ljudske prirode pretvorila je ivot u sistem autoritativnih normi i cenzura i time depersonalizovala oveka. A samo hrianstvo je uobliilo ovaj rascep izmeu razuma i ivota.Svi morali koji se obraaju pojedincu da bi ga na neki nacin usrecili nisu nista drugo do upustva za ponasanje koja se tiu stupnja opasnosti u kojoj pojedinac ivi sam sa sobom. To su recepti protiv njegovih strasti, njegovih dobrih i ravih sklonosti.

Rekao je: Rekao je: "Onaj ko ne ume da obuzda samog sebe primae zapovesti od drugih".

Covek mora samog sebe izloiti iskuenjima kako bi video da je predodreen za nezavisnost i nareivanje; a to valja pravovremeno uiniti. Ne treba se kloniti svojih iskuenja, premda su ona moda najopasnija igra koja se moe zapodenuti, i to samo onih iskuenja kojima je ovek izloen u prisustvu nas samih a ne nekog drugog sudije. Ne treba se vezivati za neku linost, pa bila ona i najdraa - svaka linost je tamnica, a i skrovite. Ne treba se vezivati za otadbinu - ak ni ako je najizmuenija i naj-nevnljnija - ve je manje teko odvojiti svoje srce od pobednike otadbine. Ne treba se vezivati za saaljenje: ak ni ako se ono odnosi na vieg oveka u iju retku muku i bespomonost gledamo samo zahvaljujui sluaju. Ne treba se vezivati za nauku: pa makar nas mamila najdragocenijim nalazima koji su, naizgled, sauvani upravo za nas...

Nieov znaaj je u tome to se pobunio protiv tradicionalnog morala koji se razvio na rascepu izmeu razuma i ivota. Zbog toga je dotadanji moral nosio u sebi nihilizam i pasivnost to naravno dovodi neminovno do propadanja ivotnih vrednosti.