MORFOLOGIJAISTORIJSKA

МОРФОЛОГИЈАнаука о облицима речи

1. Морфологија савременог језика

2.Историјска морфологија

ИСТОРИЈСКА МОРФОЛОГИЈА

Историјска морфологија проучава промену облика и значења посебних морфема, историјске промене структуре речи, појаве нових граматичких категорија и ишчезавање старих.

ВРСТЕ РЕЧИпроменљиве непроменљиве

ВРСТА ПРОМЕНЕ

1.По падежима – РЕЧИ СА ДЕКЛИНАЦИЈОМ

2.По лицима и временима – РЕЧИ СА КОНЈУГАЦИЈОМ

РЕЧИ СА ДЕКЛИНАЦИЈОМ типови деклинација

1.Именичка

2.Заменичка

3.Сложена придевска

ПАРАДИГМЕ ИМЕНЦА У САВРЕМЕНОМ СРПСКОМ ЈЕЗИКУ ЈЕДНИНА МНОЖИНА

1. врста 2. 3. 1. 2. 3.

N прозор-ø сел-о жен-а ствар-ø прозор-и сел-а жен-е ствар-и Марк-о пољ-е рук-а град-ов-и стакл-а кост-и Павле доб-а војниц-и

G прозор-а сел-а жен-е ствар-и прозор-а сел-а жен-а ствар-и бур-е-та стакала рук-у кост-ију

D прозор-у сел-у жен-и ствар-и прозор-има сел-има жен-ама ствар-има руц-и

А прозор-ø сел-о жен-у ствар-ø прозор-е сел-а жен-е ствар-и коњ-аV прозор-е сел-о жен-о ствар-и прозор-и сел-а жен-е ствар-и коњ-у војнич-еI прозор-ом сел-ом жен-ом ствар-и/-ју прозор-има сел-има жен-ама ствар-има коњ-емL прозор-у сел-у жен-и ствар-и прозор-има сел-има жен-ама ствар-има

ПРАСЛОВЕНСКЕ ОСНОВЕ

а) самогласничке:

-ā-, -jā-, -o-, -jo-, -i-, -u-, -ū-б) сугласничке:

-r-, -n-, -t-, -s-.

ТЕНДЕНЦИЈЕ ПРАСЛОВЕНСКОГ РАЗВОЈА ИМЕНИЧКЕ ФЛЕКСИЈЕ

• 1. тематски систем• • 1 2 3лексички део + тематски наставак + падежни наставак

• • 2. родни систем• • 1 2именичка основа + падежни наставак

ТЕНДЕНЦИЈЕ ПРАСЛОВЕНСКОГ РАЗВОЈА ИМЕНИЧКЕ ФЛЕКСИЈЕ

• А. • лексички део + тематски наставак + падежни наставак

Нј пие: *sun + u + s → прсл.: *syn + ъНј пие: *nokt + i + s → прсл.: *noť + ьЛј пие: *vod + a + i → прсл. *vod+ai → vod+ěАј пие: *vod + a + m → прсл. *vod+am→

*vod+o• • Б. Нј пие: *duh + ja + → прсл.:*duš+aНј пие: *noz + jo + s → прсл.: * nož+ьНј пие: *kobn + jo + s → прсл.: *koń+ь• •

ПАРАДИГМЕ У ПРАСЛОВЕНСКОМ - МУШКИ РОД

ЈЕДНИНА

• Основа -ŏ- -јŏ- -ŭ- -ĭ- -n-

• N *rodъ *možь *synъ *gostь *kamy

• G *roda *moža *synu *gosti *kamene

• D *rodu *možu *synovi *gosti *kameni

• A *rodъ *možь *synъ *gostь *kamenь

• V *rodе *možu *synu *gosti *kamy

• I *rodomь *možemь *synъmь *gostьmь *kamenьmь

• L *rodě *moži *synu *gosti *kamene• МНОЖИНА

• N *rodi *moži *synove *gostьje *kamene

• G *rodъ *možь *synovъ *gostьjь *kamenъ

• D *rodomъ *možemъ *synъmъ *gostьmъ *kamenьmъ

• A *rody *možę *syny *gosti *kameni

• V = N

• I *rody *moži *synъmi *gostьmi *kamenьmi

• L *roděhъ *možihъ *synъhъ *gostьchъ *kamenьchъ• ДВОЈИНА

• N=A=V *roda *moža *syny *gosti *kameni

• G=L *rodu *možu *synovu *gostiju *kamenu

• D=I *rodoma *možema *synъma *gostьma *kamenьma

ПАРАДИГМЕ ИМЕНИЦА У СТАРОСЛОВЕНСКОМ МУШКИ РОД ЈЕДНИНА

-o- -jo- -u- -i- -n-

N gradx ;lovykx, bogx,gryhx krai m\/q sXnx gostq kamX

G grada ;lovyka kra] m\/a sXnou gosti kamene

D gradou ;lovykou kra} m\/ou sXnovi gosti kameni

A gradx ;lovyka krai krai m\/q sXnx gostq kamenq

V grade, ;lovy;e, bo/e,gry[e kraü m\/ou sXnou gosti kamX

I gradomq, ;lovykomq kraEmq m\/emq sXnxmq gostqmq kamenqmq

L grady, ;lovycy,boZy,grysy krai m\/i sXnou gosti kamene

ПАРАДИГМЕ ИМЕНИЦА У СТАРОСЛОВЕНСКОМ МУШКИ РОД МНОЖИНА

-o- -jo- -u- -i- -n-

N gradi, ;lovyci, boZi, grysi krai m\/i sXnove gostiE kamene

G gradx krai m\/q sXnovx gostii kamenx

D gradomx kraEmx m\/emx sXnxmx gostqmx kamenqmx A gradX, ;lovykX kra~ m\/A sXnX gosti kameni

V = N =N =N =N =N

I gradX krai m\/i sXnxmi gostqmi kamenqmi

L gradyhx, ;lovycyhx, kraihq m\/ihx sXnxhx gostqhx kamenqhx boZyhx,grysyhx

ПАРАДИГМЕ ИМЕНИЦА У СТАРОСЛОВЕНСКОМ МУШКИ РОД ДВОЈИНА

-o- -jo- -u- -i- -n-

NАV grada kra] sXnX gosti kameni

G-L gradou kra} sXnovou gosti} kamenou D-I gradoma kraEma sXnxma gostqma kamenqma

УПРОШЋАВАЊЕ ТИПОВА ДЕКЛИНАЦИЈЕ

-o- -jo- -u- -i- -n- 5 ↓

1

УЗРОЦИ УПРОШЋАВАЊА

1. ЈЕДНАКОСТ ПАДЕЖА

2. ГЛАСВНЕ ПРОМЕНЕ

МОРФОЛОШКА БЛИСКОСТ -*ŏ : -*јŏ

ПОЧЕТАК ПРОЦЕСА УПРОШЋАВАЊА (СИМПЛИФИКАЦИЈЕ)

gradß s™nß grada s™nú, s™na gradú s™novi, s™nú gradß s™nß, s™na grade s™nú, s™ne gradomь s™nßmь, s™nomь,

gradh s™nú, s™nh

НОВА ЈЕДНАЧЕЊА ПАДЕЖА

НО М И Н А Т И В Ј. rodx no/q domx p\tq kamenq rod no/ dom pout kamen

ИЗМЕНЕ НАСЛЕЂЕНИХ ПАРАДИГМИ У ДОИСТОРИЈСКОМ ПЕРИОДУ

• Гј пути → пута, сыноу → сына

• Дј пути, сынови → путу, сыноу

• Вј пути → путе

• Иј путьм, сыньм, каменьм → путом, сином, каменом

• Дм путьм, сыньм, каменьм → путом, сином, каменом и сл.

• Нм столи, гради, кључи → столови, градови, кључеви

МУШКИ РОДНОМИНАТИВ ЈЕДНИНЕ

Основа Наставак Пример

- ŏ -ъ *rodъ, *vozъ -јŏ -ь *možь, *krajь -ŭ -ъ *synъ, *volъ

- ĭ -ь *gostь, *golobь

-n -y *kamy, *plamy,*dьnь

МУШКИ РОДНОМИНАТИВ ЈЕДНИНЕ - НАСТАВЦИ

-Ø ДАН-Ø

-О МАРК-О,

БОЖ-О/БОЖ-А, ЈОВ-О/ЈОВ-А

-Е ПАВЛ-Е, МИЛ-Е, ВУЛЕ,

РИЛ-Е

МУШКИ РОДГЕНИТИВ ЈЕДНИНЕ


-ŏ- -a *roda, *voza-јŏ- -a *moža, *kraja-ŭ- -u *synu, *volu-ĭ- -i *gosti, *golobi-n- -e *kamene, *dьne

ОДСТУПАЊАБОЖ-О БОЖ-А, БОЖ-Е

БОЖ-А БОЖ-Е

МИЛ-Е МИЛ-Е, МИЛ-А,

МИЛ-ЕТА

РИЛ-Е РИЛ-ЕТА

- ŭ *synъ,*volъ,*vrhъ

*domъ,*medъ,*činъ

*redъ,*polъ

МУШКИ РОДДАТИВ ЈЕДНИНЕ


- ŏ -u *rodu, *vozu- јŏ -u *možu, *kraju- ŭ -ovi *synovi, *volovi- ĭ -i *gosti, *golobi-n -i *kameni, *dьni

АКУЗАТИВ ЈЕДНИНЕМУШКИ РОД


-ŏ- -ъ *rodъ, *vozъ-јŏ- -ь *možь, *krajь-ŭ- -ъ *synъ, *volъ-ĭ -ь *gostь, *golobь-n -ь *kamenь, *dьnь

ВОКАТИВ ЈЕДНИНЕМУШКИ РОД


-ŏ- -e *rodе, *vozе-јŏ- -u *možu, *kraju-ŭ- -u *synu, *volu-ĭ- -i *gosti, *golobi-n- -y *kamy, *dьny

ИНСТРУМЕНТАЛ ЈЕДНИНЕМУШКИ РОД


-ŏ- -оmь *rodomь, *vozomь-јŏ- -emь *možemь, *krajemь-ŭ- -ъmь *synъmь, *volъmь-ĭ- -ьmь *gostьmь, *golobьmь-n- -ьmь *kamenьmь, *dьnьmь

ЛОКАТИВ ЈЕДНИНЕ МУШКИ РОД


-ŏ- -ě *rodě, *vozě-јŏ- -i *moži, *kraji-ŭ- -u *synu, *volu-ĭ - -i *gosti, *golobi-n- -e *kamene, *dьne

МНОЖИНА МУШКИ РОД НОМИНАТИВ ( и ВОКАТИВ)


-ŏ- -i *rodi, *vozi-јŏ- -i *moži, *kraji-ŭ- -ove *synove, *volove-ĭ- -ьje *gostьje, *golobьje-n- -е *dьne, *gordjane

ГЕНИТИВ МНОЖИНЕ МУШКИ РОД


-ŏ- -ъ *rodъ, *vozъ-јŏ- -ь *možь, *krajь-ŭ- -ovъ *synovъ, *volovъ-ĭ- -ьjь *gostьjь, *golobьjь-n- -ъ *kamenъ, *dьnъ

ДАТИВ МНОЖИНЕМУШКИ РОД


-ŏ -omъ *rodomъ, *vozomъ-јŏ -emъ *možemъ, *krajemъ-ŭ -ъmъ *synъmъ, *volъmъ-ĭ -ьmъ *gostьmъ, *golobьmъ-n -ьmъ *kamenьmъ, *dьnьmъ

АКУЗАТИВ МНОЖИНЕ


-ŏ- -y *rody, *vozy-јŏ- -ę *možę, *kraję-ŭ- -y *syny, *voly-ĭ- -i *gosti, *golobi-n- -i *kameni, *dьni

ИНСТРУМЕНТАЛ


-ŏ -y *rody, *vozy-јŏ -i *moži, *kraji -ŭ -ъmi *synъmi, *volъmi-ĭ -ьmi *gostьmi, *golobьmi-n -ьmi *kamenьmi, *dьnьmi

ЛОКАТИВ


-ŏ- -ěhъ *roděhъ, *vozěhъ

-јŏ- -ihъ *možihъ, *krajihъ-ŭ- -ъhъ *synъhъ, *volъhъ-ĭ- -ьhъ *gostьhъ, *golobьhъ-n -ьhъ *kamenьhъ, *dьnьhъ

ИМЕНИЦЕ СРЕДЊЕГ РОДА

ЈЕДНИНА -o- -jo- -n- -nt- -s-

N,A,V selo,igo

polE, morE

plemA otro;A slovo

G sela pol] plemene otro;Ate slovese

D selou pol} plemeni otro;Ati slovesi

I selomq polFmq plemenqmq

otro;Atqmq

slovesqmq

L sely,iZy poli plemene otro;Ate slovese

МНОЖИНА

N,A,V sela pol] plemena otro;Ata slovesa

G selx polq plemenx otro;Atx slovesx

D selomx polFmx

plemenqmx

otro;Atqmx

slovesqmx

I selX poli plemenX otro;AtX slovesX

L selyhx polihx plemenqhx

otro;Atqhx

slovesqhx

НОМИНАТИВ ЈЕДНИНЕ СРЕДЊЕГ РОДА


-ŏ- -o *selo, *męso,

-јŏ- -e *polè, *znamenьje

-n- -ę *imę *plemę

-nt- -ę *telę-s- -o *slovo

ГЕНИТИВ Основа Наставак Пример

-ŏ- -a *selа, *męsа

-јŏ- -’a *pol’а, *znamenьjа

-n- -e *imene *plemene-nt- -e *telęte

-s- -e *slovese

ДАТИВ

• Основа Наставак Пример

• - ŏ -u *selu, *męsu,

• - јŏ -ù *polù, *znamenьju

• - n -i *imeni *plemeni

• - nt -i *telęti

• -s -i *slovesi



• - ŏ -omь *selomь, *męsomь,

• - јŏ -èmь *polèmь, *znamenьjemь

• - n -ьmь *imenьmь *plemenьmь

• - nt -ьmь *telętьmь

• -s -ьmь *slovesьmь

ЛОКАТИВ


• - ŏ -ě *selě, *męsě,

• - јŏ -i *polì, *znamenьji

• - n -e *imеne, *plemene

• - nt -e *telęte

• -s -e *slovese

НОМИНАТИВ, AKУЗАТИВ, ВОКАТИВ


• - ŏ -a *sela,

• - јŏ -à *polà, *znamenьja

• - n -a *imena *plemena

• - nt -a *telęta

• -s -a *slovesa

Генитив


• - ŏ -ъ *selъ • - јŏ -`ь *pol`ь, *znamenьjь• - n - ъ *imenъ *plemenъ• - nt -ъ *telętъ• -s - ъ *slovesъ

ДАТИВ

• • Основа Наставак Пример

• - ŏ -omъ *selomъ

• - јŏ -emъ *polèmъ, *znamenьjemъ

• - n -ьmъ *imenьmъ *plemenьmъ

• - nt -ьmъ *telętьmъ

• -s -ьmъ *slovesьmъ

Инструментал


• - ŏ -y *sely

• - јŏ -i *polì, *znamenьji

• - n -y *imeny *plemeny

• - nt -y *telęty

• -s -y *slovesy

Локатив


• - ŏ -ěchъ *selěchъ

• - јŏ -ìchъ *polìchъ, *znamenьjichъ

• - n -ьchъ *imenьchъ, *plemenьchъ

• - nt -ьchъ *telętьchъ

• -s -ьchъ *slovesьchъ

ЖЕНСКИ РОД ЈЕДНИНА -a- -ja- -ĭ- -ū- -r-

N mouha, r\ka, noga dou[a kostq crqkX mati, dx[ti

G mouhX, r\kX, nogX

dou[A kosti crqkxve matere, dx[tere

D mousy,r\cy,noZy dou[i kosti crqkxvi materi, dx[teri

A mouh\,r\k\,nog\ dou[\ kostq crqkxvx materq, dx[terq

V mouho,r\ko,nogo dou[e kosti N N

I mouho|,r\ko|, nogo|

dou[e| kosti| crqkxvi| materi|, dx[teri|

L mousy,r\cy,noZy dou[i kosti crqkxve materi, dx[teri

ЖЕНСКИ РОД МНОЖИНА

N mouhX, r\kX, nogX

dou[A kosti crqkxvi materi, dx[teri

G mouhx,r\kx,nogx dou[q kostii crqkxvq materx, dx[terx

D mouhamx,r\kamx dou[amx

kostqmx crqkxvamx

materqmx,dx[terqmx

A = N

V = N

I mouhami, r\kami dou[ami

kostqmi crqkxvami

materqmi,dx[terqmi

L mouhahx,r\kahx dou[ahx

kostqhx crqkxvahx

materqhx, dx[terqhx

ДВОЈИНА

N=A=Vmousy,r\cy,noZy

dou[i kosti

G=L mouhou,r\kou,nogou

dou[ou kosti} непосведoчено у споменицима

D=I mouhama,r\kama

dou[ama

kostqma

НОМИНАТИВ ЈЕДНИНЕ


-ā -а *žena, *noga -jā -a *duša-u -y *crьky, *kry (krъvь)- ĭ -ь *kostь-r -i *mati, *dъkti

• а) вода, труба, правда, дуга... б) слуга (стсл. slúga), војвода (стсл.

voövoda), владика (стсл. vlad™ka) и сл. • а) душа, воља, свећа, међа, земља, богиња,

тамница, овца б) судија, убојица, пијаница...• а) рyчь, соль, жизнь, съмрьть, крyпость б) крв, кћи (кћер) и љубав,• crqkX, svekrX, smokX, boukX, l}bX,

bradX црква, свекрва, смоква, буква, љубав, брадва

j м ј мН бук -ø- ™ - -ъв-и svekr - ø - ™ svekr-ßv- i Г - -ъв-е - -ъв-ъ svekr -ßv- e svekr-ßv-ß Д - -ъв -и - -ъв-амъ svekr -ßv- i svekr-ßv-amß А бук - ъв -ь - -ъв-и svekr -ßv- ь svekr-ßv- i В - -ø -™ - -ъв-и svekr - ø - ™ svekr-ßv- i И - -ъв -ьÎ - -ßв-ами svekr -ßv- ьÎ svekr-ßv- ami Л - -¢в -е - -ßв-аxß svekr -ßv- e svekr-ßv- axß

•кћер, хћер, шћер, кћерка, хћерка, ћерка, шћерка; кћи, шћи, хћи•*dŭkti> *dъkti>*dъťi >dъći >dći>tći> кћи/хћи...

Н мат-ø-и -ер-и Г мат-ер-е -ер-ъД - -ер-и -ер-ьмъА - -ер-ь -ер-иВ - -ø-и -ер-и И - -ер-Œ -ер-ьми Л - -ер-и -ер-ьхъ


-a -y *ženy, *nogy

-ja -ę *dušę

-u -ъve *crьkъve, *krъve - ĭ -i *kosti-r -ere *matere, *dъktere

ГЕНИТИВ ЈЕДНИНЕ

ПРВЕ ПОТВРДЕ

Повеља бана Кулина

sile

1215. glave, sile

љубав

љубьве и љубве 12-15. в. (: *љубва)љубви љубави 15. в. Дубровник


-a -ě *ženě, *nozě-ja -i *duši-u - ъvi *crьkъvi, *krъvi

- ĭ -i *kosti

-r -i *materi, *dъkteri

ДАТИВ

КОСОВСКО-РЕСАВСКИ

душê , као женê (<женy): вōјскê, рēкê, росê

ЉУБАВ

љубьви 1234 и љубви 1399 љубвy 14. и поч. 15. в. љубави 16. в. (код дубровачких песника)


-a -o *ženo, *nogo-ja -о *dušо

-u - ъvь *crьkъvь, krъvь

- ĭ -ь *kostь

-r -erь *materь, *dъkterь

АКУЗАТИВ ЈЕДНИНЕdovde

ВОКАТИВ ЈЕДНИНЕ


-a -o *ženo, *nogo

-ja -e *duše

-u - y *crьky

- ĭ -i *kosti

-r -i *mati, *dъkti

ВОКАТИВ ЈЕДНИНЕ

другарице, учитељице , Милице, д(ј)евојчице, мајчице

Васке, мајке, снајке.

СТÁНЕ - СТÂНЕ.

ИНСТРУМЕНТАЛ ЈЕДНИНЕ


-a -ojo *nogojo

-ja -ejo *dušejo -u - ьjo *crьkъvьjo, *krъvьjo - ĭ - ьjo *kostьjo -r - ьjo *materьjo, *dъkterьjo

СТАРОСЛОВЕНСКИ/enO| dou[e|

*ženojo>*ženoju>*ženou>*ženov *ženow женовь *dušejo >*dušeju>*dušeu>*dušev *dušew душовь

ПОВЕЉА БАНА КУЛИНА

volovq

Nj *voľa:

Ij *voľejo>*voľeju>*voľeu (=*voľew)

*volEvq

*poveľejo>*poveľeju>*poveľeu (poveľew) *povelEvq

povelovq

ЗАВРШЕТАК -М

mxno| tobo| sobo|*mъnojo>* mъnoju>*mъnou> (=*mъnow) mqnovq

*tobojo>* toboju>*tobou> (=*tobow)

tobovq

gradomq →tobomq

ЛОКАТИВОснова Наставак Пример

-a- -ě *ženě, *nozě

-ja- -i *duši

-u- - ъve *crkъve, *krъvi

-ĭ- -i *kosti

-r- -i *materi, *dъkteri

МНОЖИНАНОМИНАТИВ, АКУЗАТИВ, ВОКАТИВ


-a- -y *ženy, *nogy

-ja- -ę *dušę

-u- -ъvi *crьkъvi, *krъvi

- ĭ- -i *kosti

-r - -eri *materi, *dъkteri

КОНГРУЕНЦИЈА

tX lepX /enX

ГЕНИТИВ МНОЖИНЕ


-a- -ъ *ženъ, *nogъ -ja- -ь *dušь-u- -ъvъ *crьkъvъ, -ьjь *krъvьjь- ĭ- -ьjь *kostьjь

-r- -erъ *materъ, *dъkterъ

жен-ø жень (ортографски)женаногу, руку мајкибележака/белешки.

црькьв-øцрькьвь (ортографски)

цркава (16. в.)krxvii (према kostii)

kostii/kostqi : кост-иkostq} : кост-ију

матер матерьматера кћерикьћерькћера

ДАТИВ Основа Наставак Пример

-a -amъ *ženamъ, *nogamъ

-ja -amъ *dušamъ-u -ъvamъ *crьkъvamъ (*krъvьmъ) - ĭ -ьmъ *kostьmъ -r - ьmъ *materьmъ, *dъkterьmъ

инструменталОснова Наставак Пример

-a -ami *ženami, *nogami

-ja -ami *dušami

-u -ъvami *crьkъvami, *krъvьmi

- ĭ -ьmi *kostьmi

-r - ьmi *materьmi, *dъkterьmi

локативОснова Наставак Пример

-a -ahъ *ženahъ, *nogahъ

-ja -ahъ *dušahъ

-u -ъvahъ *crьkъvahъ, *krъvьhъ

- ĭ -ьhъ *kostьhъ

-r - ьhъ *materьhъ, *dъkterьhъ

СИНКРЕТИЗАМ Д=И=Л

ПАДЕЖ

D pl. *gostьmъ *prorokomъ * krilomъ *ženamъ dv. *gostьma *prorokoma * kriloma * ženama dъvěma/oběma

I pl. *gostьmi *proroky *krily *ženami dv. *gostьma *prorokoma *kriloma *ženama dъvěma/oběma

L pl. *gostьhъ *prorocěhъ *krilěhъ *ženahъ dv. *gostьju *proroku *krilu *ženu dъvoju/oboju

ДВОЈИНА

а) везана б) слободна в) анафорска

МУШКИ РОД ПОРЕЂЕЊЕмножина двојина

D gradomx konEmx sXnxmx p\tqmx kamenqmx raboma konEma sXnxma p\tqma kamenqma I gradX koni sXnxmi p\tqmi kamenqmi raboma konEma sXnxma p\tqma kamenqma

L gradyhx konihx sXnxhx p\tqhx kamenqhx rabou kon} sXnovou p\ti} kamenou

ЖЕНСКИ РОД ПОРЕЂЕЊЕмножина двојина

D /enamx kostqmx /enama kostqmaI /enami kostqmi /enama kostqma

L /enahx kostqhx /enou kosti}

СРЕДЊИ РОД ПОРЕЂЕЊЕмножина двојинаD selomx polEmx plemenqmx seloma

polEma plemenqma

I selX poli plemenX seloma polEma plemenqma L Selyhx polihx plemenqhx selou pol} plemenou

РАЗВИТАК НАСТАВКА -ā У Гм

D ЖЕНАМЪ ЖЕНАМА ЖЕНАМИ I ЖЕНАМИ ЖЕНАМА ЖЕНАМЪ

ПРОЗОДИЈА

жена > жена

ЛИЧНЕ ЗАМЕНИЦЕ

ЈЕДНИНА МНОЖИНА ДУАЛ

N azx tX - mX vX vy va

G mene tebe sebe nasx vasx na} va}D mqny, mi teby, ti seby, si namx,nX vamx,Vx nama vamaA mA (mene) tA (tebe) sA (sebe) nX (nasx) vX (vasx) na vaI mxno| tobo| sobo| nami vami nama vama

L mqny teby seby nasx vasx na} va}

НОМИНАТИВ ЈЕДНИНЕ

гр. εγώ, лат. ĕgo, лит. eš (> aš), лет. es, ст. инд. aham, јермен. es, стсл. азъ

ХИПОТЕЗА

tyegh > ēz >ěz > jěz > jaz

САНДХИ

јаз знамјаз знамјаз сам>јас сам

јас сам

НОМИНАТИВ 2. ЛИЦА

ты>ти

ГЕНИТИВ

mene МЕ tebe + ТЕ sebe СE

ДАТИВ

mqny, mi МЕНИ teby, ti ТЕБИ seby, si СЕБИ

АКУЗАТИВ

mA (mene) tA (tebe) sA (sebe) nX (nasx) vX (vasx) na va

mA pitaE[i? tA molimx.


mxno| tobo| sobo|tobojo>toboju>tobou>tobow (tobovь)

ЛОКАТИВ

с.ј. мени теби себи

АНАЛОГИЈА ПРЕМА ПРОЦЕСУ У ДАТИВУ

стсл. mqny teby seby

МНОЖИНА НОМИНАТИВ

стсл. mX vX mQ vQ с. ј. ми ви

ГЕНИТИВ

акцентована : неакценована варијанта вас : вас нас : нас

стсл. nasx vasxс.ј. нас вас

ДАТИВ

пуни облици

стсл. namx,nX vamx,vX енклитика (као ми, ти)

с.ј. нам, вам, нама, вама, нами, вами, ни, ви двојина од 16. в. из инстр.

књ.ј. нама:нам вама: вам

ЕНКЛИТИКЕ

ДАТИВСКЕ ЕНКЛИТИКЕ: mi, ti, si, nX,vX Стоје и у стсл. после речи са којом образује акценатску целину, а немају сопственог акцента.

poveli mi pry\de iti, ne dostoitx ti imyti e~Izvystqno nX estxpo/aliti si,

АКУЗАТИВ

nX (nasx) vX (vasx) из генитива

НИ, ВИ: ОЧУВАЛИ СЕ ДО ДАНАС У ДИЈАЛЕКТИМА


НАМИ, ВАМИ стари облициНАМ, ВАМ из дативаНАМА, ВАМА из двојине

ЛОКАТИВ

стсл. nasx vasxс.ј. нас васнами, нам / вами, вам из инстр. од 17.в.

нама вама према дат. од 17.в.

ЛИЧНА ЗАМЕНИЦА ТРЕЋЕГ ЛИЦА

ЈЕДНИНА МНОЖИНА ДУАЛ

м. р. с. р. ж.р. м.р. с.р. ж.р. м.р. с.р. ж.р.

N *jq>*и *je>*F *ja>*] *ji>*i *ja>*] *ję>~ *ja>] *ji>*и *ji>*и

G Fgo Fgo F~ ihx F}

D Fmou Fmou Fi (jeji) imx ima

A i (=jq) F | ~ ] ~ *] *i *i

I imq imq F| imi ima

L Fmq Fmq Fi (jeji) ihx F}

ПОТВРДЕ

i/e, ]/e, E/e Se s\tx slovesa ]/e glagolahx kx vamx

ПОКАЗНА ЗАМЕНИЦА : ЛИЧНА ЗАМЕНИЦА

tx to ta : *onx>он, ona, ono

tx onx>она tx> та, та, тa+и= таи, таи, тои она, она, оно+и=онаи, онаи, онои

ta+i, ta+i, to+i,

ДИФЕРЕНЦИЈАЦИЈА

онъ> он лична заменицаонь““ > она + i > онај демонстративна заменица

лична: òна (она), òно (оно)показна: òнā (онâ), òно (онô)

ГЕНИТИВ ЈЕДНИНЕ

Fgo F~ јега/њега јеје>јее>је/ње

града,села

ДАТИВ

Fmou Fi (jeji>јеi=jej)њему њој/joj (:тој)

АКУЗАТИВ

i (=jq) F | њ ње/је њу/ју њега


imq F|>јејуњим(е) њом(е)

ЛОКАТИВ

Fmq Fi (jeji) њему њој

МНОЖИНА

*ji/*i *ja/*] *ję/~

они, оне, она

ГЕНИТИВ

ihxњих/(ј)их

ДАТИВ

imx ima ЊИМА/(Ј)ИМ

АКУЗАТИВ М с ж

~ ] ~ ње ње њих/(ј)их (од. 14. в.)

Па легоше два ђевера млада, а међу ње снаха милосница.


imi ima ЊИМА

ЛОКАТИВ

ihxњих њима 17/18.в

БЕСПРЕДЛОШКЕ ФОРМЕ ЈЕДНИНА МНОЖИНА ДУАЛ

м. р. с. р. ж.р. м.р. с.р. ж.р. м.р. с.р. ж.р.

D Fmou Fmou Fi (jeji) imx ima

I imq imq F| imi ima

L Fmq Fmq Fi (jeji) ihx F}

ПРЕДЛОШКЕ ФОРМЕ

náemou náimx náimq náimi

ПРЕДЛОЗИ (ПРОСТИ, НЕИЗВЕДЕНИ)

*na, *po, *za, *o, *otъ, *u, *nadъ, *podъ, *prědъ, *pri,*bez ... *kъn, *sъn, *vъn

*kъn D*sъn + I*vъn A/L

ПРЕДЛОЗИ

ПРЕДЛОШКИ И БЕСПРЕДЛОШКИ ОБЛИЦИ

*kъn+*jemu, *kъn+*jeji, *kъn+*jimъ, *kъn+*jima*vъn+*jь,*vъn+*je, *vъn+*jo,*vъn+*je,*vъn+*ja, *vъn+*ji*sъn+jimь, *sъn+jejo, *sъn+jimi, *sъn+jima*vъn+*jemь, *vъn+*jeji, *vъn+*jihъ, *vъn+*jeju

*kъ *ńеmu, *ńeji, *ńimъ,*ńima *vъ *ńь, *ńe, *ńo, *ńe, *ńa, *ńi *sъ *ńimь, *ńejo, *ńimi, *ńima *vъ *ńemь, *ńeji, *ńihъ, *ńeju.

АНАЛОГИЈА

ИЗ ОВА ТРИ ПАДЕЖА ПРЕДЛОШКЕ ФОРМЕ ПРОШИРИЛЕ СУ СЕ И НА ДРУГЕ ПАДЕЖЕ СА ДРУГИМ ПРЕДЛОЗИМА.

СИСТЕМ ЗАМЕНИЧКИХ ЕНКЛИТИКА• Енклитички (неакцентовани, краћи) заменички облици јављају се

у три падежа једнине и множине личних заменица (Г, Д, А). • Енклитички систем српског језика није наслеђен из

прасловенског већ је стваран и створен у доисторијском периоду српског језика.

• Формирање енклитичког система је главна иновација код личних заменица.

• Старе енклитике постојале су само у дативу једнине личне заменице 1. (mqny, mi), 2. (teby, ti) и повратне заменице (seby, si). У доисторијском периоду и у дативу множине ће се појавити енклитичке форме nX vX (вероватно преузете из акузатива).

• Лична заменица 3. лица није имала никаквих енклитика. • Треба претпоставити да је систем енклитика настао аналошки,

према већ постојећим дативским енклитикама, тј. тај систем је проширен на још два падежа.

• Није у сваком конкретном случају лако утврдити како је с формалне тачке гледано настала енклитика код личне заменице 3. лица.

• Такође је нејасно у којој мери је чињеница што су у српском језику предлошке форме истиснуле беспредлошке утицало на формирање енклитика. Наиме, није јасно да ли је некад постојао однос јој : јој (акцентогено:неакцентогено), или је пак постојало њој:јој (обоје акцентогено), а када је предлошко њој сасвим истисло беспредлошко јој онда је некадашње акцентогено јој ушло у систем енклитика изгубивши, наравно, акцентогеност.

•Ако је ово напред тачно, онда је јасно да су беспредлошке форме у свим случајевима преузеле функцију енклитике (уз већу или мању формалну редукцију). •Видели смо да су се код личних зам. 1. и 2. лица и повратне заменице изједначили Г и А тако што је дужа генитивна форма узета и за акузатив, чиме је А обогаћен новом формом, односно сад га карактерише дублетизам, карактеристичан по дужој (млађој) и краћој (старој) форми, па је српски језик добио ликове А мене, ме, тебе, те. (Исто се десило и у множини: генитивно нас, вас продрло је у А, па је српски добио нас, ни, вас, ви). Овај однос дугих и кратких форми могао је прерасти у време стварања енклитичког система у однос акцентогена:неакцентогена форма.

•За створени систем енклитика и није битно шта ће се у функцији енклитике наћи. Најједноставније је било да то буду потиснуте беспредлошке форме будући да се на тај начин постиже и формална диференцијација.

ПОРЕКЛО га, је, му, јој, ју, их, им.

•Множински облици их, им некада су се изговарали као јих, јим (такве форме постојале су код Вука и Маретића), а измењене су вероватно тако што је најпре у сандхију типа ти јим то кажи, ти јих гледаш испало ј (ти им кажи, ти их гледаш), што се затим проширило на све позиције. Тек, тако су настале множинске енклитике им, их.

•Овакав развој у множини могао је бити делотворан у смислу стварања еквивалентних формација у једнини, а то су га, му од ранијег јега, јему. Није сасвим јасно како су ове форме редуковане, односно како је отпао први слог. Изгледа да је и овде могао важну улогу имати фонолошки контекст. Има и у стсл. језику примера, додуше ретке, облика го и му у примерима када је испред јего, јему долазила реч која се завршавала на е или и (на пример, лице јего могло се упростити у лице го, а не браните јему у не браните му). Тако су створени односи њих:их, њим:им, а према њима и њега:га, њему:му.

•Енклитичке форме у ж. р. су готово у целини оне старе беспредлошке форме, уз мање корекције. Акузативно ју није претрпело никакву формалну промену у с. језику (осим деназализације), а дативно јој је само аналошки прилагодило свој корен осталим заменицама (тој, овој, оној). Енклитика је, некадашњи беспредлошки облик г. једнине, добила је давно тај лик деназализацијом и контракцијом и остала таква кроз целу историју с. језика. С обзиром на настанак синкретичких акцентогених форми, јасно је да се то морало десити и у овој области, па је енкилитика је пренета и у А. Тиме је А добио енклитичко двојство – ју, је које се у српском језику временом свело на једну енклитику и то је (Стара акузативна енклитика ју употребљава се начелно само онда кад је потребна диференцијација према хомоформној глаголској енклитици, исп. Он ју је гледао.)•И у множини су генитивни облици узети за акузатив и истисли старе акузативне форме.

ИМЕНИЧКЕ ЗАМЕНИЦЕ стсл. српски стсл. српски

N kxto ко ;q-to штo, штa

G kogo

кога, ког ;eso, ;qso чeгa,чег,штa

D komou

кому, коме, ком ;esomou, ;qsomou

чeму

A kogo

кога, ког ;q-to штo, штa

I cymq

ким, кимe ;imq чимe, чим

L komq

ком, *кому, комe

;emq чем, чeму

ПОКАЗНЕ ЗАМЕНИЦЕ једнина множина ДАНАС

м.р. с.р. ж.р. м.р. с.р. ж.р. м.р. с.р. ж.р. м.р. с.р. ж.р.

N tx to ta ti ta tX тај то та ти та те

G togo to~ tyhx тога, тог те т и х / тијех

D tomou

toi tymx томе,-у, том тој тим, тима/тијем

A tx,togo to

t\ tX ta tX =N/G ту те (=N/G)

I tymq to| tymi тим/тијем/-е том =D

L tomq toi tyhx том,-е,-у тој =D

м.р. с.р. ж.р.

N=А=V ta ty ty

G=L to}

D=I tyma

ДВОЈИНА

м. р. у стсл. tx, tXi, tX, txi

српски језик м.р. ж.р. с.р. тъ>та, та то tx,ta+i (=тај) та+и=тај то+и=тојтxјь, тајь, тXi,тьи

Мених се за т виноград. 1422. РЈАЗУ За т почетак. РЈАЗУДа узимљу тьј доходькь...докле годе стоји Дубровник. 1497. РЈАЗУ Ми им...даровасмо та доходак. 1381. г. (РЈАЗУ) Јадан тебе та пашалук. Та исти дан створи чловека. Који пије, а не плаћа, та се у крчму не повраћа. Вук. пословице. Ко је ти издајник. РЈАЗУ. Ни се пости никадар у ти дан. РЈАЗУА ти речени Лисац...од Котора реченога Приморја. 1405. РЈАЗУДа вам не будет у напридак тај прича. Бернардин. РЈАЗУ. Говорит јер ш њиме... и с кијем год мртвиме, све ти је једно тој. РЈАЗУ

sq, se, si (мека промена)

једнина множина двојина

м. р. с.р. ж.р. м.р. с.р. ж.р. м с ж

N sq se si sii(si),sqi si si~,sq~

Si] si si

G sego se~ sihx se}

D semou semou sei (seji)

simx sima

A sq,sego se si|, sq|

si~,sq~ si si~,sq~

Si] si si

I simq se| simi sima

L semq sei (seji)

sihx se}

ПАРАДИГМА ОПШТЕ ЗАМЕНИЦЕ

парадигма у стсл. у српском једнина једнина N vqsq vqse vqs], vqsa

сав (вас) све сва

G vqsego vqse~ свега свеD vqsemou vqsei свему својA vqsq vqse vqs| сав/свега свуI vqsymq vqse| свим, свиме свомL vqsemq vqsei свему, свем свој

М.Р. С.Р. Ж.Р.

Nvqsi vqs], vqsa vqs~

сви сва све

G vqsyhx свих / свију

D vqsymx свим / свима

A vqs~ vqs],vqsa vqs~

све сва све

I vqsymi свим / свима

L vqsyhx свим / свима

МНОЖИНА

N *vьhъ G *vьhogo III D *vьhomu III A *vьhъ I *vьhěmь II L *vьhomь III

УПИТНА ЗАМЕНИЦА

kXi, ka], koE једнина множина

м.р. с.р. ж.р. м.р. с.р. ж.р.

N kXi koE ka] cii ka] kX~

G koEgo koE~ kXihx

D koEmou koEi kXimx

A =N/G koE k\| kX~ ka] kX~

I kXimq koE| kXimi

L koEmq koEi kXihx

који које која м с ж м с жН који које која који која које Г којег(а), ког(а) које к о ј и хД којем(у), ком(у), ком(е) којој к о ј и м (а)А који, којег(а), ког(а) које коју које која којеИ којим којом =ДЛ којем(у), ком(е) којој =Д

N moi moE moó moi moó mo~ N,A,V moó moi moiG moEgo moE~ m o i h x G,L m o E ü

D moEmou moEi m o i m x D, I m o i m a

A moi moE mo| mo~ moó mo~

I moimq moE| m o i m i

L moEmq moEi m o i h x

ПРИСВОЈНЕ ЗАМЕНИЦЕ

ПРИДЕВИ

ЈЕДНИНА м.р. ж.р. с.р. тврда промена мека тврда мека тврда мека

Nbogatx (dobrx)

sinÍq bogata

sin] bogato sinE

G bogata sin] bogatX

sin~ bogata sin]

D bogatou sin} bogaty

sini bogatou sin}

A bogatx sinÍq bogat\ sin| bogato sinE

I bogatomq sinEmq

bogato|

sine| bogatomq sinEmq

L bogaty sini bogaty

sini bogaty sini

стара именичка (номинална) промена придева

МНОЖИНА

N=V dobri sini dobrX sin~ dobra sin]

G dobrx sinq dobrx sinq dobrx sinq

D dobromx

sinEmx

dobramx

sin]mx dobromx sinEmx

A dobrX sin~ dobrX sin~ dobra sin]

I dobrX sini dobrami

sin]mi dobrX sini

L dobryhx sinihx dobrahx

sin]hx dobryhx sinihx

ДВОЈИНАN/A/V

dobrasin] dobry sini

dobry

sin]

G/L dobrou

sin} dobrou

sin} dobrou

sin}

D/I dobroma

sinEma

dobrama

sin]ma

dobroma

sinEma

РАЗВИТАК ЈЕДНИНА МУШКИ И СРЕДЊИ РОД

Н Задржан стари облик (уз губљење полугласника у м.р.).Г Остао стари облик .Д Остао стари облик.А Стари облик за неживо, генитивни облик за живо. В Облик одређеног вида у м. роду. У с.р. без измена. И Уопштен облик одређеног вида већ од 12. века. (бугарскомь, великомь, маломь у старим споменицима, али аналошки облик бугарскимь, великимь надвладао). Л - Облик са наст. y замењен је обликом на -у, што је резултат једначења са дативом. (Процес паралелан оном код именица).Облике типа sMhM, бановM налазимо од 13. века.

ЖЕНСКИ РОДН, В Остало исто.Г - Уопштен је наставак -е <A меке вар. (sin•). Данас: само прозодијска разлика: лепе : лепе. Д, Л – Већ од 13. века према заменицама уместо bogaty /eny / ni[ti dou[i долазе облици на -ој (исп. тој). А Задржана стара форма ( уз деназализацију).И – Развој паралелан оном код лич. зам. и именица (исп. потврде као: чрьновь, божиовь, градьсковь). Завршетак -м од именица. (исп. женов : женом).

МНОЖИНАН - У м. и с.р. старо стање. У ж.р. уопштен је наставак -е меке варијанте. Г - Исти облик у сва три рода: аналошки према заменицама ( -их). Заправо Г, Д, И и Л замењују старе облике заменичким. Процес потискивања именичких наст. започет је још у прасл. j. и захватио је скоро све множ. падеже. У неким од споменутих падежа постојала је огромна разлика између именичких и заменичких облика па је отуд чудан овај споменути процес уопштавања заменичких наставака у промени придева. Како је до тога дошло? Морамо поћи најпре од заменичких форми о којима смо већ говорили:

И ј. tymq - na[imq bogatomq sinÍemq ж.р.Г м. tyhx - na[ihx dobrx sinÍq Д м. tymx - na[imx dobromx sinÍemx dobramx sin]mxИ м. tymi - na[imi dobrX sin'i dobrami sinómi ________________________________________________________________ Л м. tyhx - na[ihx dobryhx sinÍihx dobrahx sin]hx На бази подударности у Л, добијена је и код придева најпре у Гм форма типа dobryhx / sinÍihx (Г=Л), а онда се тај процес проширио и на остале падеже. Д м. Од најстаријих времена има искључиво употребу наставака одређеног вида. И м. До краја 16. в. Чувају се облици неодређеног вида велики, добри али тако да се тим обликом м.р. замењује и ж.р. Од тог времена налазимо одређени облик за све родове (многими и сл.) Л м. Није било разлике између придева неодређ. вида и заменица (па и одређених прид.). (НАПОМЕНА: Код неодређеног вида само у Н и А једн. и мн. свих родова и Г, Д и Л једн. м. и с. р. разликују се краћи и дужи облици (одр. облик од неодређеног). У свим другим падежима облици су дуги и заједнички у оба вида.)

СЛОЖЕНА ПРИДЕВСКА ДЕКЛИНАЦИЈА

ЈЕДНИНА

са тврдим основама са меким основама м.р. с.р. ж.р. м.р. с.р. ж.р.N/V novXi novoE

nova] ni[tii (ni[tqi) ni[teE ni[ta

G novaEgo novX~ ni[taEgo ni[tA~D novouEmou

novyi ni[touEmou ni[tii

A = N =N nov\| =N =N ni[t\| I novXimq novo| ni[tiimq ni[te| L novyEmq novyi ni[tiimq ni[tii

МНОЖИНА м.р. с.р. ж.р. м.р. с.р. ж.р.N=V novXi nova] novX~ ni[tii ni[ta] ni[tA~G n o v X i h x n i [ t i i h xD n o v X i m x n i [ t i i m xA novX~ nova] novX~ ni[tA~ ni[ta] ni[tA~ I n o v X i m i n i [ t i i m i L n o v X i h x n i [ t i i h x

ДВОЈИНА м.р. с.р. ж.р. м.р. с.р. ж.р.

N=V=A nova] novyi novyi

ni[ta] ni[tii ni[tii

G=L n o v ou } n i [ t ou } D=I n o v X i m a n i [ t i i m a

СПД : именичка деклинација + облици анафорске заменице. Спајање може бити у виду механичког дужења (Г, Д и Л ј.) и факултативног дужења (Н, В, А): долазило је до факултативног дужења полугласника (x>X, q>i). У И, да би се избегла хаплологија (novomq+imq), редукована је наставачка морфема именичке пром. и на такву основу додато је imq: N nov ъ+jь > novyjь (факултативно дужење)G `` - a+jego > novajego (механичко дужење)D `` - u+jemu>novujemu ( механичко дужење)А `` - ъ+јь>novyjь (факултативно дужење)V -------------- N ------------------------I `` -omъ+jimь>novyjim (хаплологија: -omъ+jimь)L `` -ě+jemь>novĕjem (механичко дужење)

КОМПАРАЦИЈА ПРИДЕВА

Основне особине предмета могу се јавити у језичкој стварности са разним интензитетом. Може се поредити, међусобно с обзиром на одређену особину. неколико сличних предмета. Могућност изражавања резултата таквог поређења морфолошким средствима називамо категоријом степена, а грађење поредбених форми компарацијом придева.

СТЕПЕНИ

Основни лик придева називамо позитив. При граматичком опису ту информацију обично занемарујемо. Ако бисмо је хтели означити користимо скраћеницу поз. При поређењу два предмета користи се форма вишег степена - компаратив. У грам. опису пишемо комп. Ако поредимо степен интензитета особине најмање три предмета користимо форму највишег степена - суперлатив.

ВРСТЕ КОМПАРАЦИЈЕРЕГУЛАРНА/НЕРЕГУЛАРНА

А. Регуларна компарација. Компаратив се у прасловенском образовао на два начина: додавањем наставака на непроширену основу придева (кратка форма) и на проширену основу (дуга форма компаратива). 1) Кратка форма компаратива градила се у прасл. епоси помоћу суфикса: *-jьs (м. и ж. род) *-јеs ( < *-jos) (с. род).

а) Нј м.род Придевска основа+ *-jьs (ном. м.р. *dorgъ/*dragъ): *dorg-+-jьs > *dražь, ljutъ - *ľut+ jьs > ľutь (ľuť), grobъ - grob+jьs > groblь

Aналошки, према дугој форми (стсл. novyi), додаван је на напред формиран компаратив наставак -јь (стсл. i): dražь + - јь> dražьјь (стсл. dra/qi, dra/ii, hou/dqi hou/dii, gr\blqi, gr\blii). Изведени придеви на -ъкъ, -ькъ, -окъ, -ьнъ и сл.:окрњена основа+ *-jьs :vysokъ: *vys-+- jь(s)+ -јь > *vys’ьjь (стсл. vX[qi, с.ј. виши)sladъkъ: * slad-+-jь(s)+ -јь >*slad’ ьjь (стсл. Sla/dqi, српско слађи ), širokъ : *šir-+ - jь(s)+ -јь > *šir’ьjь (стсл. [irqi)%krypxkx > kryplqi&

Завршетак -ьи у стсл. обично има лик -ii: dra/ii, sla/dii, vX[ii (у српском ii> i: дражи, слађи, виши)

б) Нј ж.р.: основа придева+*-jьs-i (i je из Nj именица типа ladii bogXnÍi)У доисторијској епоси -s- из овог наставка после јь<јĭ прешло је у h, а ово је опет под утицајем наредног вокала предњег реда прешло у š: *-jьsi>* jьhi>-jьši draд-+-jьši>dražьši(драга: дражьши, худа - хуждьши, сладъка - слаждьши, высока - вышьши, люта - люштьши (исп. српско љући).

в) Nj с.р.: прид. осн.+*-jes.•dorgo: dorg+jes>dorže>драже•ľuto: ľut+jes>ľuťe (стсл. l}[te, српско љуће)•vysoko – vyše• široko - šire

м.р. ж.р. с.р.

dragx N dra/qi, dra/ii dra/q[i dra/e

G dra/q[a dra/q[A dra/q[a

D dra/q[ou dra/q[i dra/q[ou к. ф. novx N novyi novyi[i novyE

starx staryi staryi[i staryE д. ф.

G novyi[a novyi[A novyi[a

КОМПАРАЦИЈА: деклинација, кратка форма/дуга форма

СРПСКИ ЈЕЗИК

I II III -ји -ији -шикрив:кривљи нов: новији мекши, лакши, лепшиљут : љући стар : старијиОдговара стсл. I kryplqiII novyi, novyEIII dra/qi, dra/q[a

Као што се види, кратка форма општесловенског компаратива дала је у с.ј. прва два компаратива типа: глупљи, мекши, и то тако што је први постао од од независних падежа м. и с. рода, а други од зависних и независних падежа у чијим наставцима је био глас ш; други општесловенски тип (дужа форма) novyi, novyE, дао је трећи тип – новији, новије што се проширило и на зависне падеже, а и на женски род. (Исп. нпр. старословенке форме: м.р. ж.р. с.р.Н novyi, novyi[i novyE Г novyi[a novyi[A novyi[a

Споменимо још три особине српског компаратива:1. Од првих времена Нј ж. рода губи наставак –и (-ши): врло рано облици као мекши и сл. почињу се употребљавати за м. род, а онда су се према њему формирали ж. и с. род. 2. Испред наставка –ши у прасловенском је морао бити умекшан сугласник, а примери у с. језику показују да тога више нема: лакши, лепши, мекши. Треба претпоставити да смо од *lьgъkъ, *mękъkъ у том случају морали имати, са тим умекшавањем, *lьgьčьši, *mękьčьši, од чега се гласовним путем добијало лькши и мекши. Онда је према лак:лакши, мек:мекши добијено леп/лијеп : лепши/љепши. 3. У српском је врло рано нестала промена јата у а иза задњонепчаних сугласника која је сасвим обична у стсл. (sladxkx – sladx;ai, sladx;ai[i, sladx;aE), него ту добијамо и од јата, као у горчије, жесточије, крепчија, тишија (као у споменицима из 15. века), односно враћају се задњонепчани сугласници к, г, х: тешкија, жестокије, најубогије (од краја 15. века).

БРОЈЕВИ ЈЕДАН, ДВА, ОБА

N Edqnx/Edinx Edqno/Edino

Edqna/ Edina

G Edinogo/Edqnogo

Edino~

D Edinomou Edinoi итд. N=А dxva/oba dxvy/oby dxvy/obyG=L dxvo}/obo} dxvo}/obo} dxvo}/obo} D=I dxvyma/obyma dxvyma/obyma dxvyma/obyma

БРОЈЕВИ ТРИ И ЧЕТИРИ

N triE/trqE tri triG trii/trqi trii/trqi trii/trqi D trqmx,tremx trqmx,tremx trqmx,tremx A tri tri tri

N ;etXre ;etXri ;etXriG ;etXrx ;etXrx ;etXrx D ;etXrqmx ;etXrqmx ;etXrqmx A ;etXri ;etXri ;etXri

БРОЈЕВИ ОД ПЕТ ДАЉЕ

N pAtq Фонетски развој у српском:G pAti pAtq> пет, [estq> шест, sedmq>седqм >седам, D pAti osmq>осqм>осам, devAtq>девет; desAtq> десет A pAtqV pAtiI pAtq|L pAti

ТЕМАТСКИ ГЛАГОЛИ - ПРЕЗЕНТ vesti dvign\ti znati nositi

јд. 1. -\ ved-\ dvign\ zna-| no[-\

2. -[i vede[i dvigne[i znaE[i nosi[i 3. -tx vedetx dvignetx znaEtx nositx

мн. 1. -mx ved-e-mx dvignemx znaEmx nosimx

2. -te ved-e-te dvignete znaEte nosite 3. -\tx,-Atx ved-\tx dvign\tx zna|tx nosAtx

1. -vy ved-e-vy dvignevy znaEvy nosivy

дв. 2. -ta ved-e-ta dvigneta znaEta nosita

3. -te ved-e-te dvignete znaEte nosite

АТЕМАТСКИ ГЛАГОЛИ - ПРЕЗЕНТ bXti dati ]sti vydyti imati1.l. Esmq damq ]mq vymq imamq2.l. Esi dasi ]si vysi ima[i једнина

3.l. Estx dastx ]stx vystx imatx1.l. Esmx damx ]mx vymx imamx2.l. Este daste ]ste vyste imate множина

3.l. s\tx dadAtx ]dAtx vydAtx im\tx1.l. Esvy davy ]vy vevy imavy2.l. Esta dasta ]sta vysta imata двојина

3.l. Este daste ]ste vyste imate

СУДБИНА АТЕМАТСКИХ ГЛАГОЛАјесам

јес/мь јес/мъ јесам јесмојес/си јес/те јеси јестејес/тъ (s\tx) јесте јесуОвај глагол је, углавном, задржао старо стање.

СУДБИНА АТЕМАТСКИХ ГЛАГОЛАјести

Глагол јести налазимо у дијалектима у разним ликовима: јем, јеш, је, јемо, јете, једу (ју) / ијем, ијеш, ије, ијемо, ијете, ију и иједу У прасл. ј.:*jěd-mь > jěmь, *jěd-si>jěsi, *jěd-tъ>jěstъ, *jěd-mъ>jěmъ, * jěd-te> jěste, jěd-ętъ. Треће л. множине требало би да гласи једе (стсл. ódÅtß) али је -у добијено према другим глаголима, а -е је схваћено као обележје 3.л. једнине. У књиж. језику преображај облика гл. јем ишао је и даље. Према 3.л. множ. ЈЕДУ унето је -д- у целу парадигму: ЈЕДЕМ, ЈЕДЕШ, ЈЕДЕ, ЈЕДЕМО, ЈЕДЕТЕ, ЈЕДУ . На тај начин овај је глагол у књиж. језику ушао у скупину тематских глагола типа КРАСТИ: ЈЕДЕМ/ЈЕДУ: ЈЕО, ЈЕЛА, ЈЕСТИ КРАДЕМ/КРАДУ: КРАО, КРАЛА, КРАСТИ.

vydyti

vymq vymx vysi vyste vystx vydAtxОви облици су добијени деловањем ЗОС: вед/мq > вемq вед/си > веси вед/тß > вестß (Убачено је с уместо д). вед/мß > вемß вед/те > весте (Такође дисимилација) (Исти односи важе и за јамq, дамq). Овај глагол је ишчезао, замењен је глаголом ЗНАТИ.

dati

damq dasi dastx damx daste dadAtxИ он је доцније нормализован чему је битно допринела чињеница да је контракцијом групе -аје- у типу ЗНАЈЕШИ (>знаеши>знаш) створена нова категорија тематских глагола са а као карактеристичним вокалом презентске основе. Дошло је до потпуног или скоро потпуног изједначавања парадигми дам, даш, да, дамо, дате, дају и знам, знаш, зна итд. Међутим, у 3.л. м. остале су разлике у многим говорима а и у књиж. језику где је ДАДУ дозвољена, прихваћена форма уз ДАМ, ДАШ, ДА, док уз ЗНАМ, ЗНАШ, ЗНА имамо само ЗНАЈУ. Додуше, постоји форма ЗНАДУ, али она иде у парадигму ЗНАДЕМ, ЗНАДЕШ, ЗНАДЕ, ЗНАДЕМО, ЗНАДЕТЕ, ЗНАДУ. Ове форме са проширењем -де- у презенту настале су опет на бази облика 3. л. м. на -ду. Као што имамо краду:крадем, крадеш, тако је према даду створено дадем, дадеш, а онда скроз и ЗНАДЕМ, ЗНАДЕШ итд.

ИМАТИ

Још у стсл. својом глаголском променом разликовао се од других атематских глагола. Његова је промена била негде на пола пута између атематске и тематске (није било -си, већ -ши у 2.л.). Утолико се лакше овај глагол утупио међу глаголе са тематским -а- наставком насталим од -аје-. Дакле, створено је имам, имаш, има, имамо, имате, имају као знам, знаш, зна, знамо, знате, знају

1. ЛИЦЕ Ј.: -м и –у (<-\)

-м -у -м -у

НЕКАД САД

ХРОНОЛОГИЈА ПРОДИРАЊА НАСТАВКА –М ХОЋУ МОГУ13. ВЕК: ГЛАГОЛИ НА –А- (ЗНАМ)14. ВЕК: ГЛАГОЛИ НА -И- (МОЛИМ)15. ВЕК: ГЛАГОЛИ НА -Е- (РЕЧЕМ, ПИШЕМ)

ПОРЕКЛО НАСТАВАКА У ПРЕЗЕНТУПРАСЛОВЕНСКА ФАЗА ПО БЕЛИЋУ

1. на почетку: презент инјунктив *bérō *próberōm *béreš ī *próberešĭ *béretĭ *próberet *béremos *próberemo *béretes *próberete *bérontĭ *próberont2. при крају ПРЕЗЕНТ имперф. глагола перфективних глагола *bero *probero *berešī *proberešь *beretь *probere *beremъ *proberemo *berete *proberete *berotь *proberoИзмеђу ове две фазе прасл. језика извршили су се гласовни закони: berō > *bera; -ōm, -оnt>о, -о(t), -t, -s > -ø (отпадају по ЗОС). У 1.л.пз. уопштен је за обе форме наставак -о.

3. Л. МНОЖИНЕ

тресе-м игра-м моли-м тресе-ш игра-ш моли-ш тресе-ø игра-ø моли-ø тресе-мо игра-мо моли-мо тресе-те игра-те моли-те------------------------------------------ трес-у игра-ју мол-е------------------------------------------ игр-у мол-утресеју молијутреседу играду молиду → даду, једу

ИМПЕРФЕКАТ

I инф. осн.+морфолошка константа+наставци асигматског аориста: vydyti; vydy-

једн. 1. vydy-ah-x множ. 1. vydy-ah-omx 2.vydy-a[-e 2. vydy-a[-ete 3. vydy -a[-e 3. vydy-ah-\II през. осн. на -y + морф. константа + наст. асигм. аориста: bosti; bod-

једн. 1. bod-y-ah-x множ. 1. bod-y-ah-omx 2. bod-y-a[-e 2. bod-y-a[-ete 3. bod-y-a[-e 3. bod-y-ah-\

На основу парадигми какве су: I II III трес-ија-х пис-ā-х брињах чујах ковах певах мољ-ā-х држах трес-ија-ше пис-а-ше брињаше чујаше коваше певаше мољ-а-ше трес-ија-ше пис-а-ше брињаше чујаше коваше певаше мољ-а-ше трес-ија-смо пис-а-смо брињасмо чујасмо ковасмо певасмо мољ-а-смо трес-ија-сте пис-а-сте брињасте чујасте ковасте певасте мољ-а-сте трес-ија-ху пис-а-ху брињаху чујаху коваху певаху мољ-а-ху може се закључити да је наш језик наследио од прасловенског форманте имперфекта -ā- (-ја-) и -ија-. Први формант основе своди се на -аа-, односно -јаа- (znaahъ, moľааhъ). (Притом је испред -а-, уколико се радило о глаголима типа молити,носити и сл., вршено старо јотовање тако да у тим случајевима претпостављамо постојање наст. -ја-, након сажимања.) Форманту -ија- претходио је лик -yја- који је, пре свега, давао у икавском, ијекавском и многим екавским говорима гласовним путем -ија.

Стара серија наставака може се приказати и овако: -хx -хомx -ше -шете -ше -х\ Фонетске промене у каснијем периоду (10/11 век) измениле су делом облике ових наставака, па смо добили: -х -хом(о) Данас: -х -смо -ше -шете -ше -сте -ше -ху -ше -ху

Ова серија претрпела је у с.ј. крупније измене углавном само у 1. и 2. л. множине. У првом лицу множ. јавило се типично с. -хомо. Затим су имперфекатски облици претрпели утицај аориста. Општа сродност аориста и имперфекта као и идентичност наставка -х у 1.л.јд. у оба та времена учинили су да наст. аориста -сте продре и у имперфеката уместо старијег -шете. Овим је постигнуто извесно скраћење наставка. Језик је ту ослобођен од четверофонемског наставка који се уз то, да би облици били растерећени, додавао на формант имперфекта. Када се у 2.л. јед. јавио овакав краћи облик, чиме је ојачан додир између парадигми аориста и имперфекта, отворен је пут и за скраћивање форме 1.л. и у аористу и у имперфекту, избачен је вокал -о- и -хомо је претворен у -хмо: ПЛЕТИЈАХМО или у -смо, тип: ПЛЕТИЈАСМО. У овом последњем сличају ради се о продору -с- из 2.л.м. (нас. -сте) при чему је промена, свакако, имала подршку у парадигми помоћног глагола ЈЕСАМ који је служио за образовање ПЕРФЕКТА: ЧИНИЛИ СМО : ЧИНИЛИ СТЕ =аор. ЧИНИСТЕ : ЧИНИСМОимперф. ЧИЊАСТЕ : ЧИЊАСМО

АОРИСТ1. АСИГМАТСКИ

лице једн. множ. двојина1. *mog-o-m > mog-x *mog-o-mos>mog-omx *mog-o-vě > mog-ovy2. *mog-e-s > mo/-e *mog-e-te > mo/-ete *mog-e-ta > mo/-eta3. *mog-e-t > mo/-e *mog-o-nt > mog-\ *mog-e-te> mo/-ete

1. padx<*pad-o-m padomx<*pad-o-mos padovy <*pad-o-ve2. pade< *pad-e-s padete < *pad-e-te padeta <*pad-e-to3. pade<* pad-e-t pad\ <*pad-o-nt padete <*pad-e-te

једн. множ. двојина

1. *nosi-s-o-m >nosihx *nosi-s-o-mos>nosihomx *nosi-s-o-vě> nosihovy2. *nosi-s-s >nosi *nosi-s-te > nosiste *nosi-s-ta >nosista3. *nosi-s-t > nosi *nosi-s-nt > nosi[A *nosi-s-te>nosiste АСИГМАТСКИ СИГМАТСКИ I СИГМАТСКИ II

1. rek-x --omx rek-h-x >ryhx rěk-h-omъ>ryhomx rek-o-h-x rek-oh-omx2. (;)-e (;)-ete (;) -e >re;e rěk-s-te > ryste (;)-e rek-o-s-te3. (;)-e - -\ (;) -e > re;e rek-š-ę > re[A (;)-e rek-o-[-A

2. СИГМАТСКИ

У српском су се задржала два сигматска аориста који међу собом стоје у комплементарном односу[: онај код којег се наставци аориста додају на вокал инф. основе и онај код којег се између тих наставака и крајњег консонанта инф. основе убацују спојни вокали -о- и -е-

трAс- моли- : трAсохx - молихx 1. --Х 1. –хом(о) 2. --ø 2. --сте 3. --ø 3. –шA У вези са једнинским наставцима немамо ништа да приметимо, остало је старо стање, уз гласовне промене код -х у многим дијалектима. У множини највише повода за разговор даје 1.л. Ту је на крају облика присутно -мо, док је у стсл. било -мx. Вокал -о- који се налазио између Х и М ишчезао је у већини наших говора паралелно процесу оствареном код имперфекта. Створена су два наставка: -хмо, где је задржано -х из првобитног наставка 1.л.м. и -смо где је преузето -с- из другог л. м., чиме је успостављен паралелизам између стања у аористу и оног у перфекту где су у употреби облици помоћмог глагола СМО и СТЕ: оставили сте : оставили смо ОСТАВИСТЕ : ОСТАВИСМО Овом појавом сугласника С сачуван је принцип да се испред конс. појављује С а не Х. Од ових наставака ХМО се сачувало углавном у југоисточној зони која обухвата косовско-ресавске и призр.-тим. говоре, док другде имамо углавном С. У појединим северозападнијим шток. говорима нпр, на тлу Хрватске и делова Босне, па и у западним шумадијско-војвођанским говорима могу се понегде чути наставци -шмо и -ште (дођошмо, дођоште) с -ш- преузетим из 3.л.м. Понегде се у северно-шток. појасу употребљава облик 3.л.множ. уместо 1. и 2. л. мн. и 2. и 3. л. једн. уместо 1.л.једн: 1 ја 1. ми 2. ти дође 2. ви дођоше 3. он 3 они Овим се парадигма аориста упрошћава, сведен је на 1 облик једн. и један обл. множ.

ИМПЕРАТИВ

1. - vydimx 2. vy/dq vydite 3. vy/dq - 1. - vidimx 2. vi/dq vidite 3. vi/dq - I II III IV

re[ti stign\ti la]ti prositi1. - - - -

2. rqci stigni lai prosi3. rqci stigni lai prosi1. rqcymx stignymx laimx prosimx 2. rqcyte stignyte laite prosite3. - - - -

ПАРТИЦИПИАКТИВНИ ПЕРТИЦИП ПРЕЗЕНТА (ГЛ. ПРИЛОГ САДАШЊИ)

през. oснова + -X -\[ti -A -\[ti -A -A[ti

Облици на -и ж.р. формирани су према именицама milostXXni, grxdXni. Јм.р. / с.р.N nesX

Еж.р.nes\[ti

Дм.р./с.р.zna~

Нж.р.zna|[ti

Им.р./с.р.hvalA

Н Аж.р.hvalA[ti

G nes\[ta

nes\[tA zna|[ta zna|[tA hvalA[ta hvalA[tA

МНОЖИНА

м с ж м с ж м с ж

N nes\[te nes\[ta nes\[tA zna|[te zna|[ta zna|[tA hvalA[te

hvalA[ta

hvalA[tA

G nes\[tq

Глагол iti

ПАРТИЦИП ПРЕТЕРИТА ПАРТИЦИП ПЕРФЕКТА АКТИВНИ

М Ж С М Ж С

[qdx [qdx[i [qdx [qlx [qla [qlo < *šьdlß, *šьdla, *šьdlo

Партиципи од глагола iti образују се од основе [qd-.

ПЕРФЕКАТл-партицип + презент помоћног глагола *byti,стсл.:neslx Esmq nesla Esmq nesli Esmqneslx nysmq nesla nysmq nesli nysmq

ПОТЕНЦИЈАЛ

dalx dala dalo bimq bXhxdali dalX dala bi bX bi bX bimx bXhomx biste bXste b\ bX[A

Documents

MORFOLOGIJAISTORIJSKA