Mozgograd Kreativnim igrama, mozgalicama i korišcenjem razlicitog „misaonog" alata moguce je razviti iunaprediti decju inteligenciju. Istraživanja pokazuju da na razvoj intelekta deteta, cak do 20 odsto,najviše možemo da uticemo od trece do sedme, i nešto manje do dvanaeste godine. Medjutim, kako napominje Nataša Rakic, portparol „Mozgograda", centra za podsticanje decjegintelekta, taj potencijal, nažalost, u vecini slucajeva nije iskorišcen. - Od trece do sedme godine (eventualno do dvanaeste) dolazi do pojave koju slikovito možemo daopišemo kao „cvetanje mozga". Tokom nje se neuroni velikom brzinom „povezuju" i gradeneuralnu mrežu. Što je ova mreža gušca, to je razmišljanje brže, a ukoliko je nerazvijena,razmišljanje je sporije. Od celokupne populacije samo 0,03 odsto su nadarena deca i ona uz pravousmerenje imaju potreban potencijal da postanu buduci Mocarti ili Tesle. Ipak vecina roditelja ipored velike volje ne zna odakle da pocne ni koji su to „alati" za razvoj decjeg intelekta -objašnjava za Press Nataša Rakic. Ovim pitanjima bavi se „Nikola Tesla", centar za talente Mensa Srbije. Posle dugogodišnjegiskustva u radu sa nadarenom decom i odraslima, dr Ranko Rajovic, osnivac centra, osmislio jeProgram za podsticanje i rano otkrivanje talenata. - Program se primenjuje u republikama bivše Jugoslavije i osam zemalja Evropske unije, aocekujemo da ce uskoro dobiti i akreditaciju Ministarstva prosvete i sporta. To je ujedno i prvi putda se u saradnji sa naucnim institucijama otkrivaju i prate nadarena deca, ali i ucinci programa.Tako je nastao i „Mozgograd", centar u kojem se primenjuje deo ovog programa kroz igre kojimase podstice intelektualni razvoj. Kako bismo roditeljima što bliže objasnili dobrobiti ovog programa,podelili smo ga na igre, animacije i radionice i one su prilagodjene uzrastu deteta - kaže Rakiceva. Prema njenim recima, igre su podeljene na osnovu razvoja odredjenih sposobnosti. - Igre za akomodaciju oka odnosno stimulaciju ocnog mišica (što je važno u kasnijim godinama zaproces ucenja) obuhvataju igre sa loptom. Za razvoj koordinacije pokreta i motorike su igrerotacije, preskakanja prepreka, provlacenja, dok memoriju razvija ucenje apstraktnih simbola kaošto su na primer zastave ili marke automobila. Igre za razvoj funkcionalnog razmišljanja su raznevrste pitalica. Kroz crtanje i bojenje razvija se kreativnost, a sve ove igre su lako prilagodljiveigranju u kuci, jer su za njih potrebni veoma jednostavni rekviziti, a za neke nisu potrebni nikakvi -objašnjava Rakiceva. Izvor: PRESS, A. ERAKOVIC

www.RoditeljPortal.com