MRR - Društva za osiguranja na finansijskom tržištu.pdf

7/25/2019 MRR - Drutva za osiguranja na finansijskom tritu.pdf

1/125

Drutva za osiguranje na finansijskom tritu Momilovi Ankica

Univerzitet Singidunum

Departman za poslediplomske studije

(po programu Fakulteta za finansijski menadment i osiguranje)

MAGISTARSKI RAD

Tema:

Drutva za osiguranje na finansijskom tritu

Mentor Student:

Prof.dr Pak Jasna Momilovi Ankica19/2004

Beograd, septembar 2014. godine


2/125


2

SADRAJ

I . UVODNA RAZMATRANJA 7

II . TEORIJSKO METODOLOKA POLAZITA 12

I I I . MESTO I ULOGA OSIGURAVAJUIH DRUTAVA U FINANSIJSKOMSISTEMU U TRINOJ PRIVREDI 151. Karakteristike finansijskog trita u Srbiji 162. Uesnici naf inansij skom tritu 203. Osnovne karakteristike drutava za osiguranje kao uesnika na

finansijskom tritu 224. Sredstva koja drutva za osiguranje ulau na finansijskom tritu 23

4.1. Adekvatnost tehnikih rezervi 254.2. Margina solventnosti drutava za osiguranje 27

5.

Rizici plasmana drutava za osiguranje 296.

Znaaj drutava za osiguranje kao nosilaca aktivnostina finansijskom tritu 33

IV. PRAVNI PROPISI U OBLASTI PLASMANA SREDSTAVA DRUTAVA ZAOSIGURANJE 35

1. Pravni propisi u EU 35

1.1. I nvesticiona poli tika osiguravaa u konceptu Solventnost II 362. Pravni propisi u dravama lanicamaEvropske unij e na primeru

Nemake, Francuske i Veli ke Br itani je 373. Pravni propisi pojedinih drava u okruenju (Slovenija, Hrvatska) 434. Pravni propisi u Srbij i 50

5. Analiza razli ka pravnih propisa u pojedin im zemlj ama i predlog njenog

unapreenja u Srbiji 54

V. STRUKTURA INVESTICIONOG PORTFELJA DRUTAVA ZA OSIGURANJE 571. Karakteristike investicionog portfelja osiguravaa koji sprovode ivotna

osiguranja 58

2. Karakteristike investicionog portfelja osiguravaa koji sprovode neivotnaosiguranja 60

3. Sigurnost ul aganja 61

VI. STRUKTURA INVESTICIONOG PORTFELJA OSIGURAVAJUIH DRUTAVAZEMALJA LANICA EU I POJEDINIH ZEMALJA U OKRUENJU 661. Struktura investicionog portfelja drutava za osiguranje u periodu

2008-2011 uzemljama lanicama EU 661.1. Nemaka 701.2. Francuska 74

1.3.

Velika Br itanija 79


3/125


3

2. 8Struktura investicionog portfelja drutava za osiguranje u Srbiji i zemljama uokruenju u periodu 2004-2011 832.1.

Slovenija 83

2.2. Hrvatska 86

2.3. Srbija 92

2.4.

Uporedna analiza trita osiguranja Srbije i zemalja u regionu(Sloveni ja i Hrvatska) sa osvrtom na investicione plasmanedrutava za osiguranje 95

VII . EKONOMSKI EFEKTI ULAGANJA SREDSTAVA DRUTAVA ZAOSIGURANJE ZA PRIVREDU ZEMLJE 100

1. Uticaj Solvency I I na delatnost osiguranja i poli tiku

investiranja osiguravaa 105

VI I I . UTI CAJ SVETSKE EKONOMSKE KRIZE NA INVESTICIONI PORTOFOLI O

DRUTAVA ZA OSIGURANJE 1101.

Uticaj krize na investiciona ulaganja drutava za osiguranje uregionu i Srbij i 113

IX. ZAKLJUAK 116

LITERATURA 119


4/125


4

KLASIFIKACIJA TABELA I GRAFIKONA

Klasifikacija tabela

Tabela 1: Kvantitativna ogranienja ulaganja sredstava tehnikei matematike reservedrutava za osiguranje u Sloveniji 41Tabela 2: Kvantitativna ogranienja ulaganja sredstava osiguravaa Hrvatske 49Tabela 3: Kvantitativna ogranienja ulaganja ivotnih osiguranja u R. Srbiji

(za ukupna plasiranja) 52Tabela 4: Kvantitativna ogranienja ulaganja ivotnih osiguranja u R. Srbiji

(za pojedinana plasiranja) 52Tabela br. 5: Kvantitativna ogranienja ulaganja neivotnih osiguranja u R. Srbiji

(za ukupna plasiranja) 53Tabela 6: Kvantitativna ogranienja ulaganja neivotnih osiguranja u R. Srbiji

(za pojedinana plasiranja) 53Tabela 7: Uporedni prikaz ogranienja za ukupneplasmane (Srbija, Hrvatska i Slovenija) 54Tabela 8: Prikaz ogranienja plasmana osiguravajuih drutava ivotnog osiguranja

u odabranim zemljama EU 58

Tabela 9: Osobine izvora finansiranja i obaveza ivotnih i neivotnih osiguravaa(u smislu njihove ronosti i predvidivosti) 62

Tabela 10: Podela aktive drutava za osiguranje prema stepenu rizinosti 62Tabela 11: Razdeoba ukupno ostvarene premije osiguranja u svetu u

periodu od 2008-2011. godine (%) 66Tabela 12: Investiciona struktura sredstava zapokrie matematikihi tehnikih rezervi

drutava za osiguranje u Sloveniji na dan 31. decembar u periodu 2009-2012(u EURm, u %) 85

Tabela 13: Prinosi od investicija hrvatskih osiguravaa u periodu 2007-2010. godine 91Tabela 14: Penetracija i gustina osiguranja u Srbiji i odabranim zemljama

u regionu u periodu 2004-2011. godine 98

Tabela 15: Kretanje prinosa na investicije osiguravjuih drutava u Srbijii odabranim zemljama u regionu u periodu 2004-2008. 98


5/125


5

Klasifikacija grafikona

Grafikon 1: Ukupan investicioni portofolio osiguravaa EU u periodu

2003-2012 godine (u EURm) 67Grafikon 2: Struktura investicionog portfelja osiguravajuih drutavazemalja lanica EU u periodu 2002-2011. godine (%) 69

Grafikon 3: Ukupan inevsticioni portfelj nemakih osiguravaatokom perioda 2003-2012. godine (u EURm) 70

Grafikon 4: Uee nemakih osiguravaa u ukupnom investicionom portfeljuosiguravaa u EU u periodu 2003-2012. godine (%) 71

Grafikon 5: Struktura investicionog portfelja drutava za osiguranje u Nemakoju periodu 2008-2011. godine (u EUR mlrd) 72

Grafikon 6: Stopa prinosa na dravne obveznice i HOV sa fiksnim prinosomu Nemakoj u periodu 1997-2012. 73

Grafikon 7: Prihodi od investicija osiguravjuih drutava u Nemakojpo vrstama osiguranja (u EUR mlrd) 74

Grafikon 8: Ukupan investicioniportfelja francuskih osiguravaatokom perioda 2003-2012. godine (u EURm) 75

Grafikon 9: Uee francuskih osiguravaa u ukupnom investicionom portfeljuosiguravaa u EU u periodu 2003-2012. godine (%) 76

Grafikon 10: Ulaganje sredstava francuskih osiguravaa u periodu 2003-2013. godine (%) 77Grafikon 11: Ulaganja drutava za osiguranje u Francuskoj u 2013. godini 78Grafikon 12: Struktura finansiranja malih i srednjih preduzea i ETI od strane

francuskih osiguravaa tokom 2013. godine 79Grafikon 13: Ukupan investicioni portfeljbritanskih osiguravaa tokom perioda

2003-2012. godine izraen u EURm 80Grafikon 14: Uee britanskih osiguravaa u ukupnom investicionom portfelju

osiguravaa u EU u periodu 2003-2012. godine (%) 81Grafikon 15: Investicije britanskih osiguravaa u 2011. godini 82Grafikon 16: Ukupan inevsticioniportfelj slovenakih osiguravaa tokom perioda

2003-2012. godine izraen u EURm 83Grafikon 17: Struktura finansijskog sistema u Republici Hrvatskoj u 2009. godini 87Grafikon 18: Ulaganja imovine ze pokrie tehnikih rezervi drutava za osiguranje

u Hrvatskoj u periodu od 2004-2008. godine 88

Grafikon 19: Ulaganja imovine ze pokrie matematikihrezervi drutavaza osiguranje u Hrvatskoj u periodu od 2004-2008. godine 89

Grafikon 20: Ulaganja sredstava tehnike rezerve osiguravaa Hrvatske u 2009. godini 90Grafikon 21: Ulaganja sredstava matematike rezerve osiguravaa Hrvatske u 2009. godini 91Grafikon 22: Ulaganja imovine ze pokrie tehnikih rezervi drutava za osiguranje

u Srbiji u periodu od 2005-2012. godine 93Grafikon 23: Ulaganja imovine ze pokrie matematike rezerve drutava za osiguranje

u Srbiji u periodu od 2005-2012. godine 94

Grafikon 24: Kretanje ukupne premije osiguranja u Srbiji, Hrvatskoj i Slovenijiu periodu 2004-2011. godina (EURm) 95


6/125


6

Grafikon 25: Udeo premije ivotnih osiguranja u ukupnoj premiji u Srbiji,Hrvatskoj i Sloveniji u periodu 2004-2011. godine (u %) 97

Grafikon 26: Imovina institucionalnih investitora u Evropi na dan 31.12.2011. 102

Grafikon 27: Pokrivenost tehnikih rezervi drutava za osiguranjeu Srbijipropisanim oblicima aktive u periodu 2008-2012. godine (%) 114


7/125


7

I .

UVODNA RAZMATRANJA

Primarna funkcija drutava za osiguranje je obezbeenje posredne ekonomske zatite osiguranika idrugih korisnika osiguranja. Meutim, sa aspekta privrednog rasta, drutva za osiguranje imaju idruge funkcije od kojih je najbitnija mobilizacija finansijskih sredstava. Obavljajui ovu funkcijudrutva za osiguranje obavljaju poslove finansijskog posredovanja kao institucionalni investitori itime dobijaju vrlo znaajnu ulogu u finansijskom sistemu jedne zemlje.

Osiguravajua drutva bi mogla u budunosti dapostanu jedan od kljunih uesnika na finansijskomtritu, zahvaljujui injenici da akumuliraju ogromna novana sredstva koja mogu dalje bitiplasirana. Cilj ovog rada jeste da se putem teorijskog odreenja okvira uloge drutava za osiguranjekao institucionalnih investitora, strukture investicionog portfelja, kao i trendova u Srbiji, zemljama

u regionu i zemljama lanicama Evropske unije, blie pojasni uloga osiguravajuih drutava kaoinstitucionalnih investitora na finansijskom tritu i ukae na znaaj koju delatnost osiguranje imana privredu i drutvo.

Kao privredna delatnost osiguranje obezbeuje organizovanu zatitu od rizika koji ugroavajuimovinsku sigurnost privrednih i drugih subjekata putem tehnike njegovog prenosa na vei broj licakoja ine zajednicu rizika, tj. skupinu onih koje ugroavaju iste ili sline opasnosti. Rizik kaoneizvestan dogaaj je pretnja svakom onom ko mu je izloen, ali se ne moe utvrditi koga e tanoda pogodi. Meutim, zahvaljujui raunu verovatnoe mogue je predvideti kod koliko e lica unekom vremenu rizik biti ostvaren i kakve e biti njegove tetne posledice. to je zajednica rizikavea, tj. to je rizik razdeljen izmeu vie ugroenih, to ga i lan zajednice moe lake podneti jerplaa manju cenu za osiguravajue pokrie. Za efikasno funkcionisanje zajednice potrebno je daona obuhvati to vei broj lica, i da broj onih koje su pogoeni dogaajem koji je posledicaosiguranog sluaja bude manji od broja lica koja su istom riziku izloena.

Osiguranje je delatnost koja u isto vreme ima ekonomski, pravni i tehniki aspekt, te je teko datisveobuhvatnu definiciju koja bi na zadovoljavajui nain obuhvatila sve navedene aspekte ovedelatnosti. Osiguranje obezbeuje zatitu od rizika koja je potrebna pojedincima, privrednim idrugim pravnim subjektima i kao takvo je oslonac za stabilan razvoj ekonomije i najvaniji faktormaterijalne sigurnosti graana.1 U svakom drutvu koje eli da napreduje osiguranje trebaposmatrati kao potrebu, a ne kao troak. Drutva za osiguranje svojim zakonitim i uspenimposlovanjem najvie doprinose razvijanju svesti o znaaju osiguranja.

U principu, osiguranje utie na smanjenje gubitaka pojedinaca a time i drutva u celini. Primarnafunkcija delatnosti osiguranja jeste obezbeenje zatite od rizika. Socijalna funkcija osiguranja seostvaruje neposredno kroz osiguranje lica, i posredno putem imovinskog osiguranja i putemakumulacije kapitala. Osiguranje potpomae svetsku razmenu, trgovinu i preduzetnike aktivnosti,tako to ih ini izvesnijim i stabilnijim.2

1J. Pak/ Lj. Jeremi/L. Barjaktarovi, Osnovi osiguranja, Univerzitet Singidunum, Beograd 2012, str. 1.2J. Koovi/ P. uleji, Osiguranje, Centar za izdavaku delatnost Ekonomskog fakulteta u Beogradu, 2006, str. 63.


8/125


8

Osiguranje je postojalo u svim drutveno-ekonomskim formacijama i drutveno-politikimodnosima. Ono se razvija sa pojavom privatne svojine a posebno razvojem trine privrede. Ulogaosiguravajuih drutava kao institucionalnih investitora jaa naroito od 70-tih godina prolog veka.Investiciona funkcija drutava za osiguranje proizilazi iz injenice da se premije osiguranjaprikupljaju unapred, i zato se mogu dalje investirati (plasirati) sve dok ne nastupi osigurani

sluaj tj. dok se ne javi potreba za isplatom trokova i odtetnih zahteva . Zahvaljujuiprihodima od plasmana osiguravajua drutva dobijaju mogunost da na bolji nain upravljajupreuzetim rizicima od osiguranika i po osnovu ostvarenih prihoda ponude niu cenu svojih usluga,ime se poveava njihova konkurenta prednost.

Drutvena korist osiguranja proizilazi iz njegovih ekonomskih efekata. U kontekstu podrkeekonomskom rastu osiguranje unapreuje ivotne uslove, i to neposredno (putem ivotnihosiguranja: lica se osiguravaju za sluaj smrti ili doivljenja, za sluaj bolesti ili nesposobnosti) iposredno (putem imovinskog osiguranja i akumulativne funkcije osiguranja koja doprinosipoveanju proizvodnje i privrednom rastu, a time i blagostanju ivota ljudi).3

U novije vreme dolazi do promena na finansijskom tritu: rastua institucionalizacija finansijsketednje i rastui znaaj uloge drutava za upravljanje dobrovoljnim penzijskim i investicionimfondovima i osiguravajuih drutava.4 Stepen institucionalizacije finansijske tednje i ulogeosiguravajuih drutava se razlikuje od zemlje do zemlje. Kod zemalja poput SAD-a, VelikeBritanije i Nemake, delatnost osiguranja mobilie ogromna sredstva i ima vrlo znaajnu ulogu nafinansijskom tritu.

Meutim, kod zemalja ija ekonomija jo uvek nije na stepenu razvoja gorepomenutih zemalja, nisuiskoriene sve potencijalne razvojne mogunosti delatnosti osiguranja, te otuda proistie aktuelnostove teme. Delatnost osiguranja u ekonomijama u razvoju moe bitno da unapredi funkcionisanjeovih ekonomija kao i dugoronih efekata koju ova delatnost ostvaruje zatitom od rizika,poveanom ponudom akumuliranih finansijskih sredstava za dugorono finansiranje privrednograzvoja i efikasnijom raspodelom ekonomskih resursa.5

U prolosti je ekonomski razvoj Republike Srbije bio finansiran zaduivanjem u inostranstvu, anakon 2000. godine i prilivom stranih direktnih investicija. Drutva za osiguranje kao institucionalniinvestitori mogu znaajno da doprinesu buduem rastu i razvoju ekonomije nae zemlje.6Upravo iztog razloga, za nau zemlju, koja spada u grupu zemalja u razvoju, od velikog znaaja jesvaki naporkoji se tie daljeg razvoja delatnosti osiguranja. U cilju boljeg razumevanja postojeeg stanjadelatnosti osiguranja kod nas, i uloge koju drutva za osiguranje trenutno ostvaruju kaoinstitucionalni investitori, od koristi je pregled istorijskog razvoja pravnih propisa koji su regulisali

razvoj osiguranja u prolosti u naoj zemlji sa posebnim osvrtom na regulisanje ulaganja drutavaza osiguranje.

3B. Marovi/B. Kuzmanovi/V. Njegomir, Osnovi osiguranja i reosiguranja, Princip Press, Beograd, 2009, str. 30.4V.Njegomir, Osiguravajua drutva kao institucionalni investitori,Raunovodstvo, 2010, 54(5-6), 50-68.5V. Njegomir, op. cit., str. 51.6Fokus mora biti usmeren ka unapreenju konkurentnosti domae privrede, unapreenju izvoza, reformi javnog sektorai podrci najpropulzivnijih sektora i kompanija (Isto, str. 50-68.)


9/125


9

Prvo osiguranje u Srbiji pominje se 1839. godine.7Do zakonskog regulasanja osiguravajueg posladolo je 1937.godine kada je doneta Uredba o nadzoru nad osiguravajuim preduzeima, kojaje po posebnom ovlaenju Skuptine dobila snagu zakona. Do tada su postojali neki vrlo zastarelipropisi, i to samo u nekim regionima zemlje, koji meutim nisu ureivali pitanje plasmana rezervikoje se formiraju iz uplata premija osiguranja.8

Predmetnom uredbom utvrene su vrste imovine u koje se mogu ulagati sredstva metematikihrezervi, kao i maksimalni i minimalni limiti za plasiranje u odreene vrednosti. Matematikerezervemogle su se ulagati u hartije od vrednosti, hipotekarne zajmove, zgrade namenjene za vlastitepotrebe i izdavanje pod zakup, zajmove na sopstvene polise, uloge kod dravnih i ostalih novanihzavoda...9Najmanje 25% premijskih rezervi moralo se drati u dravnim hartijama od vrednosti, unepokretnostima i hipotekarnim zajmovima moglo se drati do 50%, a u obliku uloga kod banakanajvie 10% premijske rezerve.

Godine 1945. osnovan je Dravni zavod za osiguranje i reosiguranje koji 1947. godine menja nazivu Dravni osiguravajui zavod (DOZ) ipostaje jedini osigurava i reosigurava u zemlji. Osiguranjeje bilo dravno. Utakvim okolnostima nije se ni postavljalo pitanje politike plasmana.

Iako je struktura nosioca osiguranja bila sasvim izmenjena 1962. godine, najvei deo sredstava tjsredstva rezerve sigurnosti su se smatrala centralnim depozitima. Ta sredstva se nisu moglaukamaivati niti ulagati kod banke kao oroeni depoziti, pa nije ni postojala mogunost voenjapolitike plasmana. to se tie sredstava matematike rezerve bilo je propisano da se banke namatamatike rezerve obavezne da plaaju kamatu od 5%, ali se u praksi deavalo da su osiguravajuizavodi ostvarivali kamatu manju od 5%. Nije bilo nikakve kamate na sredstvima rezervi tehnikepremije osiguranja koja je drana na iro-raunima kod banaka.

Sledea promena je nastala 1967. godine kada je donet Zakon o osnovama sistema osiguranjaimovine i lica, kojim tadanje zajednice osiguranja nisu mogle direktno da plasiraju svoja sredstvanego su mogle da ih deponuju kod finansijskih organizacija.10

Zakon o osnovama sistema osiguranja imovine i lica donet 1976. godien, je bio veoma siromaanpo pitanju odredaba o plasmanu sredstava koja se formiraju u osiguranju.11Sredstva su se mogla

ulagati ili deponovati kod finansisjkih organizacija, ili da se udruuju.

Godine 1990. donet je Zakon o osnovama sistema osiguranja imovine i lica 12, kojm se predvia daorganizacija za osiguranje moe deponovati sredstva u banci, Potanskoj tedionici ili drugojfinansijskoj organizaciji, moe ulagati u hartije od vrednosti, nepokretnosti i druge oblike imovine.

7Te godine su Serbske novine objavile da je izvesni Zuban u Beogradu osigurao svoju kuu koja je posle nekolikodana izgorela, i da je agent Transkog osiguravajueg drutva, koje se nalazilo u Zemunu i kod kojeg je bilo izvrenoosiguranje, odmah isplatio osiguranu sumu od 175 talira. (V. olovi, Osiguravajua drutva, Institut za uporednopravo, Beograd, 2010, str. 29.)8R. Trifunovi, Osiguranje kao faktor privredne stabilnosti, Grafika radna organizacija Grafosrem, id, 1979, str.252.9Isto, str. 252.10J. Pak,Pravo osiguranja, Univerzitet Singidunim, Beograd, 2011, str. 163.11R. Trifunovi, op. cit., str. 255.12Slubeni list SFRJ, br. 17/90.


10/125


10

Sredstva se mogu koristiti za neposredno davanje kredita i hipotekarnih zajmova, a vieod 50% odukupnih sredstava matematike rezerve ne moe se plasirati u nepokretnosti. 13

Odlukom Saveta guvernera iz 1993. godine je ogranien plasman sredstava osiguranja.14Naime,bilo je predvieno da pravna lica koja nisu registrovana za obavljanje bankarskih poslova mogu

svoja slobodna novana sredstva plasirati drugim pravnim licima kao finansijksi kredit samo prekobanaka kojima je Narodna banka Jugoslavije izdala dozvolu za osnivanje.

Nekoliko godina nakon raspada SFRJ, godine 1996. donet je Zakon o osiguranju imovine i lica15(ZOIL), kojim se predvia da organizacija za osiguranje moe novana sredstva kojima posluje(sredstva poetnog fonda sigurnosti, premije osiguranja, sredstva tehnikih rezervi, sredstva rezervisigurnosti, sredstva matematike rezerve, sredstva fonda preventive i druga sredstva) deponovati ubanci ili drugoj finansijskoj organizaciji, ulagati u hartije od vrednosti, u nepokretnosti i druge

oblike imovine.16Vie od 50% matematike rezerve nije moglo da se ulae u nepokretnosti. Ovajzakon nije predvideo mogunost davanja kredita iz sredstava osiguranja, jer su takvu mogunostiskljuivali propisi koji su regulisali delatnost banaka i drugih finansijskih institucija.

Dananje uslove i nain obavljanja delatnosti osiguranja u Republici Srbiji uredjuje i blie propisujeZakon o osiguranju17(u daljem tekstu: ZOS). Usvajanjem predmetnog zakona desile su se velikepromene na tritu osiguranja u Srbiji. Ovim zakonom je vraeno poverenje graana u delatnostosiguranja koje nije postojalo u predhodnom periodu i on oznaava novu etapu u razvojiosiguravajuih drutava kod nas.O odredbama ovog zakona koje se odnose na plasman drutava zaosiguranje bie vie rei u delu rada koji obrauje strukturu investicionog portfelja drutava zaosiguranje.

Rad je prezentiran u vie delova.

Nakon uvodnih razmatranja i teorijsko metodolokih polazita, trei deoovog rada je posveenmestu i ulozi drutava za osiguranje u finansijskom sistemu trine privrede. Obraene sukarakteristike finansijskog trita nae zemlje, uesnici na tritu, kao i osnovne karakteristikedrutava za osiguranje kao institucionalnih investitora sa osvrtom na znaaj te uloge. U ovom deluradapojanjeno je koja sredstva drutva za osiguranje ulau na tritu kapitala, kao i rizici koji suod posebnog znaaja za plasman tih sredstava.

etvrti deo rada blie pojanjava pravne propise u pogledu plasmana sredstava drutava zaosiguranje u Evropskoj uniji, zemljama u regionu i kod nas. Takoe, uraena je analiza razlikapravnih propisa u pojedinim zemljama i predlog njenog unapreenja u naoj zemlji.

Struktura investicionog portfelja drutava za osiguranje, kako onih koja sprovode ivotnaosiguranja, tako i onih koja sprovode neivotna osiguranja., predoenaje u petom deluovog rada.

13l. 55. Zakona o osnovama sistema osiguranja imovine i lica14J. Pak, op. cit., str. 164.15Slubeni listSRJ, br. 30/9616l. 46. ZOIL-a.17Sl. glasnik RS, br. 55/2004, 70/2004 - ispr., 61/2005, 61/2005 - dr. zakon, 85/2005 - dr. zakon, 101/2007, 63/2009- odluka US i 107/2009


11/125


11

esti deo rada je posveen strukturi investicionog portfelja tri vodee delatnosti osiguranja uEvropskoj uniji (u daljem tekstu: EU), a to su Velika Britanija, Nemaka i Francuska, zatim regionui naoj zemlji. Uraena je uporedna analiza trita osiguranja Srbije i zemalja u regionu (Hrvatska iSlovenija) sa posebnim osvrtom na investicione plasmane drutava za osiguranje.

Na ekonomske efekte ulaganja sredstava drutava za osiguranje na privredu jedne zemlje, kao iuticaj zakonskog okvira Solvency II na delatnost osiguranja i politiku investiranja osiguravaa,ukazano je u sedmom delarada.

U osmom delu radase govori o uticaju koji je svetska ekonomska kriza imala na investicione odlukedrutava za osiguranje.


12/125


12

I I . TEORIJSKO METODOLOKA POLAZITA

Dosadanji razvoj nae zemlje je,uglavnom, bio baziran na stranim sredstvima plasiranim bilo kroz

donacije, strane direktne investicije ili kredite inostranih banaka meunarodnih institucija.Meutim, obezbeenje odrivog ekonomskog razvoja nije mogue bez mobilizacije domaefinansijske tednje koju vreinstitucionalni investitori. Iako se pojavljuju kasnije u odnosu na banke,institucionalni investitori kao finansijske institucije znaajno doprinose produbljivanju tritakapitala i njegovom razvoju a time i ukupnom ekonomskom razvoju.18

U radu e biti analizirana uloga osiguravajuih drutava kao institucionalnih investitora i njihovdoprinos finansiranju odrivog ekonomskog razvoja. Bie ukazano na njihovu poziciju u strukturifinansijskog sistema, paralele njihovog znaaja u razvijenim i zemljama regiona bive Jugoslavije(Hrvatska i Slovenija), na uticaj svetske ekonomske krize na delatnost osiguranja i investicionu

politiku drutva za osiguranje, njihove specifine karakteristike i strukturu investicionih portfelja.

Predmet istraivanja ovog rada bi bila uloga osiguravajuih drutava kao institucionalnihinvestitora na finansijskom tritu i ekonomski efekti tih ulaganja za privredu jedne zemlje.

Cilj istraivanjajeste da se ukae na znaaj koji bi drutva za osiguranje mogla da imaju u jaanjui irenju finansijskog trita nedovoljno razvijenih zemljama (poput nae), kao i pozitivniekonomski efekti njihovog investiranja za jednu takvu ekonomiju. Nauni cilj istraivanja jenauna deskripcija potrebe za osnaivanjem i stimulisanjem osiguravajuih drutava da ulau nafinansijsko trite u cilju doprinosa privrednom rastu i blagostanju itavog drutva.Drutveni ciljistraivanjaje pomo savremenom drutvu, naroito drutvima zemalja u razvoju kakva je i naazemlja, u uoavanju ogromnog potencijala koji drutva za osiguranje imaju u jaanju i irenjufinansijskog trita zemlje, i pozitivni efekti za privredu koji nastaju jaanjem uloge osiguravajuihdrutava kao institucionalnih investitora.

U radu bi se polo od generalne hipotezekoja glasi:

Drutva za osiguranje kao institucionalni investitori imaju znaajnu ulogu na finansijskomtritu jedne zemlje i time bitno doprinose ukupnom razvitku njene ekonomije.

Generalnu hipoteza bi bila operacionalizovana kroz sledee posebne hipoteze: Drutva za osiguranje, kao institucionalni investitori, predstavljaju izuzetno znaajnu grupu

uesnika na finansijskom tritu. Osnovni motiv investiranja osiguravajuih drutava jeste obezbeenje dodatne likvidnosti i

profitabilnosti, to predstavljaosnov za poveanje sigurnosti za osiguranike i prinosa nauloeni kapital za akcionare.

18J. iri/ V. Njegomir, Razlozi slabijeg uspeha institucionalnih investitora na finansijskom tritu Srbije,Ekonomsketeme, Ekonomske teme, Godina L/br.1, Ekonomski fakultet, Univerzitet u Niu, 2012. str. 127.-http://www.eknfak.ni.ac.rs/Ekonomske-teme/et2012-1.pdf
http://www.eknfak.ni.ac.rs/Ekonomske-teme/et2012-1.pdfhttp://www.eknfak.ni.ac.rs/Ekonomske-teme/et2012-1.pdfhttp://www.eknfak.ni.ac.rs/Ekonomske-teme/et2012-1.pdf


13/125


13

Drutvo za osiguranje je duno da obezbedi sigurnost deponovanja, tj. ne sme biti ugroenalikvidnost drutva u izvravanjupreuzetih obaveza iz ugovora osiguranju i drugih obaveza.

Logika drutava za osiguranje prilikom ulaganja na finansijsko trite je sledea: sredstvado kojih se dolazi po niim stopama treba investirati u razliite oblike finansijske aktive kojee doneti vie stope prinosa.

Drutva za osiguranje posebno vode rauna o usklaenosti strukture svojih plasmana sastrukturom izvora, kao i o pravnim propisima koji reguliu plasman njihovih sredstava. Kao institucionalni investitori, drutva za osiguranje doprinose modernizaciji finansijskih

trita i olakavaju privredi pristup potrebnom kapitalu.

Drutva za osiguranje imaju znaajnu kontra- ciklinu ulogu uperiodima trinog stresa,istabilizirajui efekat na finansijsko tritejedne ekonomije.

Metode istraivanjakoriene tokom predmetnog istraivanja su sledee:

1) Osnovne metode (analiza, sinteza, indukcija, dedukcija, generalizacija, specijalizacija);

2) Opte-naune metode: hipotetiko-deduktivna, analitiko deduktivna i komparativna;

3)

Metoda teorijske analize prouavanje dosadanjih teorijskih saznanja o uloziosiguravajuih drutava kao investicionih investitora na finansijskom tritu; 4) Kauzalna metoda otkrivanje uzrono posledinih veza i odnosa izmeu stepena

razvijenosti jedne ekonomije i stepena razvoja delatnosti osiguranja;5) Sistemska metoda prisutna je u celom istraivanju jer se sistematski izuava odabrana

tematika;

6) Metoda biografskog prouavanja podataka postojea gradja praktinog i teorijskogkaraktera koja omoguava uvid u trenutnu situaciju;

7) Metode i tehnike prikupljanja podatakametod analize sadraja dokumenata.

Znaajpredmetnog rada bi se mogao najbolje sagledati kao pokuaj da se putem teorijskog

odreenja uloge drutava za osiguranje kao institucionalnih investitora na finansijskom tritu,strukture investicionog portfelja, kao i trendova u Srbiji, zemljama u regionu i zemljama lanicamaEU, kroz pojanjenje ekonomskih efekata ulaganja drutava za osiguranje , blie ukae na znaajkoju delatnost osiguranja ima za privredu i drutvo.

U odnosu na odabrane zemlje u regionu (Hrvatska i Slovenija) primeuje se da Srbija, iako sanajveim brojem stanovnika u poreenju sa navedenim zemljama, ima najmanji iznos premijeosiguranja tokom perioda 2008-2011. godine. U 2010. godini Srbija je imala ubedljivo najmanji

iznos ostvarene premije osiguranja u odnosu na bive jugoslovenske republike, i to pokazuju podaciCentra za unapreenje osiguranja u Beogradu.Srbija je u 2010. godini po ostvarenoj premiji, biladaleko iza Hrvatske koja je sa dosta manje stanovnika (4,4 miliona stanovnika) ostvarila skoro

dvostruko veu premiju - EUR 955 miliona i to za prva tri kvartala 2010. godine, a Slovenija je uistom periodu imala preko EUR 1,6 milijardi.19

Na takvo stanje nesumnjivo su uticale teke ekonomske prilike zbog desetogodinjih sankcija ibombardovanja zemlje 1999. godine, ali i gaenje velikog broja drutava za osiguranje20ime je

19http://www.glas-javnosti.rs/node/129250/print20Na osnovu Zakona o osiguranju donetog 2004. godine ak 27 drutava za osiguranje ostalo je bez dozvole za rad. (J.Koovi/P. ujeli, op.cit., str. 401.)
http://www.glas-javnosti.rs/node/129250/printhttp://www.glas-javnosti.rs/node/129250/printhttp://www.glas-javnosti.rs/node/129250/printhttp://www.glas-javnosti.rs/node/129250/print


14/125


14

nastao poremeaj na tritu osiguranja prisutan i danas. Obaveze ugaenih drutava za osiguranjesu prenete na Garantni fond koji ne moe da vri obaveze zbog nedostatka sredstava. Kako drutvauestvuju u formiranju fonda, tako su na njih prenete obaveze koje su nastale zbog gaenja drutavana osnovu odluke Narodne banke Srbije o oduzimanju dozvola za rad.

Pored toga, evidentan je potpuno pasivan stav drave prema osiguranju. Bez aktivnog ukljuivanjadrave ne moe doi do veeg razvoja, posebno zbog injeniceda bez saradnje drave i drutava zaosiguranje ne mogu da se ree najvei problemisavremenog drutva,kao to su: otklanjanje tetausled zagaivanja ivotne sredine i posledica katastrofalnih prirodnih dogaaja, ekolokihakcidenata i terorizma. Takoe, drava svojom poreskom politikom i politikom u oblasti socijalnezatite graana utiena to da osiguranje doprinese uveanju sigurnosti graana u starosti i ivotnimsituacijama koje zahtevaju posebne potrebe i izdatke.

Za zemlje koje prolaze kroz proces tranzicije, kao to je i naa zemlja, od posebnog znaaja moebiti upravo pravilno shvatanje uloge koje drutavaza osiguranje imaju kao institucionalni investitorina finansijskom tritu. to je vei broj uesnika na finansijskom tritu, posebno krupnih igraapoput institucionalnih investitora, to raste mogunost njegovog razvoja, to za posledicu imaunapreenje privrednih tokova jedne ekonomije. Zahvaljujui razvijenom finansijskom sistemu,njegovim institucijama i instrumentima, subjekti kojima su potrebna dodatna finansijska sredstvalake dolaze do istih, a subjekti koji poseduju viak slobodnih sredstava dobijaju mogunost dauloe svoja sredstva i ostvare dodatnu zaradu.

Kroz predmetno istraivanje obradjeni su pravni propisi u pojedinim zemljama Evropske unije(Nemaka, Velika Britanija i Francuska kao vodee zemlje EU u delatnosti osiguranja) i ukazano jena razlike izmeu odredbi domaeg Zakona o osiguranju koje reguliu plasman sredstava drutavaza osiguranje i odredbi koje tretiraju istu tematiku a koje su navedene zemlje lanice EU ugradile usvoje zakonodavstvo.


15/125


15

I I I . MESTO I ULOGA OSIGURAVAJUIH DRUTAVA U FINANSIJSKOM SISTEMUU TRINOJ PRIVREDI

Da bi se bolje razumela uloga i znaaj osiguravajuihdrutava, neophodno je objasniti i investiciono

okruenje, odnosno strukturu finansijskog sistema iji sastavni deo predstavljaju i drutva zaosiguranje.

Finansijski sistemje sastavni deo privrednog sistema koji se sastoji iz vie elemenata koji su ufunkciji omoguavanja nesmetanog toka finansijskih sredstava u jednoj drutveno-ekonomskojzajednici.21 Finansijski sistem jedne zemlje je odreen stanjem politikih odnosa, karakteromvlasnitva, stepenom privrednog i drutvenog razvoja... Finansijski sistem ima odluujuu ulogu uefikasnoj raspodeli kapitala na svim nivoima.22Moderan finansijski sistem omoguava racionalnokorienje resursa i podstie sektore sa vikovima finansijske tednje da plasiraju svoj novac u ciljustvaranja bogatstva. Mobilizacijom tednje i njenim plasiranjem posredstvom trinog mehanizmaunapreuju se privredne aktivnosti jedne zemlje i utie se na njen ekonomski rast.

Najvaniji elementi finansijskog sistema su : finansijska trita, finansijske institucije i

finansijski instrumenti.

Svoju osnovnu ulogu, a to je povezivanje tednih jedinica (onih jedinica koji imaju viakfinansijskih sredstava) i investicionih jedinica (onih jedinica koji imaju manjak finansijskih

sredstava), finansijski sistem ostvaruje preko finansijskog trita(kao mesta na kome se susreuponuda i tranja za finansijskim instrumentima) i finansijskih instrumenata23(instrumenti duga ivlasniki instrumenti).

Finansijski tokovi se mogu podeliti na direktne kada se finansijska sredstva kreu putemfinansijskog tritadirektno - od poverilaca ka dunicima, iindirektnekada se javljaju finansijskeinstitucijekao posrednici koji usmeravaju finansijsku tednju od sektora stanovnitva ka sektoruprivrede. Finansijske institucije mogu biti depozitne (banke: komercijalne, univerzalne,investicione, zatim tedno kreditna udruenja, kreditni sindikati) i nedepozitne (osiguravajuadrutva, drutva za upravljanje dobrovoljnim penzijskim fondovima i investicionim fondovima, iostale forme poput: fondacija, zadubina, privatna investiciona partnerstva i dr.).

U direktnim finansijama dunici pozajmljuju novana sredstva direktno od kreditora tako to im nafinansijskim tritima prodaju hartije od vrednosti. Hartije od vrednostipredstavljaju potraivanja

prema dunikovom buduem dohotku ili imovini.

24

Hartije od vrednosti su imovina osobe koja ih

21D. Eri:Finansijka trita i instrumenti, II izmenjeno i dopunjeno i izdanje, igoja tampa, Beograd, 2003, str. 8.22V. Njegomir, op. cit., 50-68.23Instrumenti duga predstavljaju oblik hartija od vrednosti kojima se kreiraju duniko -poverilaki odnosi, odnosnokreditni odnosi (obveznice, note zapisi, bondovi, certifikati). Razlika izmeu instrumentat duga i instrumenatavlasnikog kapitala je u vrsti prava koja se nalzi u njihovoj osnovi. Umesto duniko -poveralikog odnosa vlasnikiinstrumenti (ili instrumenti akcijskog kapitala) daju vlasnitvo nad aktivom i buduim dobitkom firme emitenta (akcije).(D. Eri, op. cit., str. 62.)24http://www.vps.ns.ac.rs/arhiva/Komnenic/predavanja_1_i_2_skripta.pdf
http://www.vps.ns.ac.rs/arhiva/Komnenic/predavanja_1_i_2_skripta.pdfhttp://www.vps.ns.ac.rs/arhiva/Komnenic/predavanja_1_i_2_skripta.pdfhttp://www.vps.ns.ac.rs/arhiva/Komnenic/predavanja_1_i_2_skripta.pdfhttp://www.vps.ns.ac.rs/arhiva/Komnenic/predavanja_1_i_2_skripta.pdf


16/125


16

kupi, ali i obaveza tj. dug za kompaniju ili kompanije koje ih prodaje (izdaje ili emituje). Na primer,

ako neki privredni subjekt ima potrebu da pozajmi novana sredstva kako bi finansirao noviprojekat, mogao bi ta sredstva da pozajmi od tedie tako to bi mu prodao obveznicu dunikivrednosni papir koji predstavlja obeanje plaanja u redovnim vremenskim intervalima tokomunapred utvrenog vremenskog razdoblja. Zato je preusmeravanje sredstava od tedia ka

potroaima toliko bitno za ekonomiju? Odgovor lei u jednostavnoj injenici da ljudi koji tedenajee nisu preduzetnici tj. ljudi koji znaju gde da usmere sredstva, koji raspoloivu informacijomo profitabilnosti mogueg ulaganja.

U zadnjih dvadeset godina dolo je do intenzivnog trenda internacionalizacije finansijskih trita.Dolo je do ubrzane deregulacije (smanjenje broja propisa) finansijskih trita i do poveanjatednje u zemljama poput Japana, to je znaajno uticalo na ekspanziju poslovnih aktivnosti. Danassu meunarodna trita kapitala jedan od vodeih centara prikupljanja sredstava za velikekorporacije i banke. Jo jedan vaan trend koji je uticao na internacionalizaciju finansijskih tritaje ubrzani razvoj informaciono telekomunikacionih tehnologija. Ove tehnologije su omoguileumreavanje svih velikih svetskih finansijskih trita u jedan zajedniki virtuelni prostor. Danas suinformacije dostupne svima u mili sekundi, a transakcije nisu ograniene geografskim prostorom.Takoe, ubrzani razvoj takozvanih zemalja u usponu je uticao na injenicu da danas mnogi velikiinvestitori ansu za ostvarivanje brzog i velikog profita vide upravo na ovim tritima. Prilivsredstava od strane institucionalnih investitora, poput osiguravajuih drutava i drutava zaupravljanje dobrovoljnim penzionim fondovima, je u velikoj meri osnaio finansijska trita iekonomije zemalja u razvoju.

1. Karakteristike finansijskog trita u Srbiji

O stepenu razvijenosti trine privredejedne zemlje moe se suditi preko razvijenosti njenihosnovnih segmenata koje moemo svrstati u dve osnovne kategorije, a to su:

trita proizvoda, roba i usluga, i trite faktora kao to sutrite kapitala, trite radai sl.25

U okviru druge grupe (trite faktora)jedan od najvanijih elemenata jeste finansijsko trite. Uzemljama razvijene trine privrede, finansijsko trite predstavlja najznaajniji i najosetljivijisegment ekonomskog i privrednog sistema. Ono predstavlja i odraava sliku deavanja u realnomsektoru privrede.

Nije jednostavno definisati pojam finansijskog trita, i nije redak sluaj da se ovaj pojam uskoshvata i tako obuhvata samo neke njegove segmente. Finansijsko trite je ambijent u kome seemituju i prenose finansijska potraivanja (obaveze) i izraava i realizuje ponuda i tranja zafinansijskim instrumentima.26Finansisjko trite obuhvata organizovane institucije (efektne berze,devizne berze, trite novca), posredniku trgovinu i neposrednu razmenu hartija od vrednostiizmeu izdavalaca i investitora. Pod hartijama od vrednosti podrazumevamo pismene isprave koje

25D. Eri, op. cit., str. 55.26B. Vasiljevi, Osnovi finansijskog trita, Zavet, Beograd, 2005, str. 11.


17/125


17

sadre pismenu obavezu izdavaoca hartija od vrednosti da e zakonitom imaocuhartija od vrednostiispuniti obavezu zabeleenu u toj ispravi.27

Finansijska trita su jedan osnovnih postulata trine privrede. Osnovna funkcija finansijskogtrita jeste raspodela akumulacije tj. tednje u cilju njene najefikasnije upotrebe u

proizvodnji. Vlasnici vikova finansijskih sredstava stavljaju iste na raspolaganje proizvodnimsubjektima u obliku kredita ili vlasnikih ulaganja. Kroz ovaj proces kreiraju se finansijskiinstrumenti, koji u sutini predstavljaju potraivanje vlasnika vikova i obavezu proizvodnogsubjekta.

Dananje finansijsko trite Srbije je posledica procesa koji su otpoeli poetkom 90-tih godinaprolog veka. Ovi procesi su obuhvatili materijalnu, ali i regulatornu i ideoloku oblast. Finansijskotrite Srbije se razvijalo sporo, a njegov razvoj je bio ometen politikim deavanjima, ratnimvrtlozima i ekonomskim katastrofama. Finansijsko trite Srbije spada u red segmentiranih alinedovoljno razvijenih finansijskih trita.28Ovakvo stanje je posledica velikog uticaja banaka, kaoi injenice da su banke u naoj zemlji organizovane kao banke univerzalnog tipa29. Ovim sesmanjuje mogunost prodora i zauzimanja finansijskog trita od strane drugih finansijskihinstitucija, koje imaju znaajnu ulogu u razvoju i funkcionisanju finansijskog trita jedne domicilneprivrede. Finansijsko trite Srbije je otvoreno trite, sa dovoljnom kadrovskom i tehnikomopremljenou, kao i sa odgovarajuim pravnim propisima, ali je taj razvoj usporen, kako zbognedostatka velikih investitora (ima ih ali iznose novac umesto da ga ulau u Srbiji) i uesnika natritu, tako i trenutnom globalnom finansijskom krizom.30

Najvaniju ulogu za razvoj finansijskog trita nae zemlje odigrala je svojinska transformacijapreduzea. Privatizacijom je drutvena i dravna imovina prela u privatno vlasnitvo. Na taj nainprivredna drutva su stekla uslov da se pojavljuje na berzi sa svojim hartijama od vrednosti.Privredna drutva su, pored klasinog zaduivanja kod finansijskih institucija, dobila mogunost dasvoj kapital uveavaju emisijom akcija na primarnom finansijskom tritu. Na taj nain privrednadrutva dolaze do novih likvidnih sredstava i vre diverzifikaciju vlasnike strukture. Procesprivatizacije i restruktuiranja privrede, koji je zapoet septembra 2001. godine, jo uvek traje, asamim tim i razvoj finansijskog sektora.

27R. Luki,Hartije od vrednostiMetodoloki aspekti, Savremena administracija, Beograd, 1995, str. 3.28Najvaniji zadatak nae privrede, a time i finansijskog sistema zemlje, jeste prikljuivanje meunarodnim tokovimai usvajanje pravila, zakona, prakse i iskustva koja vae na svetskom finansijskom tritu. Segmentacija finansijskogtritapodrazumeva postojanje trita novcakoje je nalazi u domenu banaka kao institucija koja poseduju likvidnaslobodna sredstva, i trite kapitala, kao segment gde se nalazi slobodan kapital koji je potrebno sigurno uloiti. Vanuulogu u ovome igraju instrumenti na finansijskom tritu, jer oni su predmet kupovine, odnosno prodaje, izmeuuesnika na finansijskom tritu. Instrumenti moraju biti pravno zatieni i definisani, odnosno mora se minimizirati

rizik plasmana, kao i mogunosti prevare. (Z. Maleevi, Otvorenost finansijskog sistema Republike Srbije zaintegraciju sa finansijskim tritima zemalja EU, kola biznisa, br. 4/2011, str. 93 -http://www.vps.ns.ac.rs/SB/2011/8.8.pdf).29Tradicionalan podela banaka je na depozitne (komercijane) banke, hipotekarne i investicione banke. Najvei brojbanaka je ipak univerzalnog tipa. Banke univerzalnog tipaimaju velika ovlaenja i obavljaju sve poslove vezana i zafizika i za pravna lica, kako u zemlji tako i u inostranstvu. U razvoju finansijskog trita Srbije posebnu ulogu imajukastodi banke banke koje imaju dozvolu Komisije za hartije od vrednosti za poslove voenja rauna hartija odvrednosti u svoje ime, a za raun klijenata. Pored ove usluge, kastodi banke vre i druge usluge poput: kliringa isaldiranja transakcija sa hartijama od vrednosti, zatim usluge. (Isto, str. 86)30Isto, str. 94.
http://www.vps.ns.ac.rs/SB/2011/8.8.pdfhttp://www.vps.ns.ac.rs/SB/2011/8.8.pdfhttp://www.vps.ns.ac.rs/SB/2011/8.8.pdf


18/125


18

Zahvaljujui radu Beogradske berze, koja je obnovljena 1989. godine31, privreda Srbije je otvorenai za ulaganja stranih investitora. Strani investitori ulau u privredna drutva, banke, drutva zaosiguranje ali osnivaju i svoja privredna drutva. Sva ova ulaganja deluju podsticajno na stabilnostprivrede, mada je ona bitno naruena svetskom finansijskom krizom. Takoe, ova ulaganja su

donela sa sobom i ukljuenje finansijskog sistema i trita Republike Srbije u globalne tokove.Ono to je potrebno, to je da se poslovanje berze u potpunosti prilagodi pravilima koja nalaeglobalni finansijski sistem, jer samo na taj nain ono moe postati ravnopravanuesnik na njemu.Tehnika opremljenost Beogradske berze i finansijskog sistema Republike Srbije je naprihvatljivom nivou i finansijski sektor je spreman da usvaja inovacije i da se nosi sa svim zadacima

koji se pred njega stavljaju.32

Osnovni cilj regulisanja finansijskog trita je prevashodno zatita investitora kroz obezbeenjeefikasnog, transparentnog ipravednog trita, kao i smanjenje sistemskog rizika.33. U tu svrhu, bitanje institucionalni okvir koga pored Beogradske berze, kao i seta zakona, ine i Komisija za hartijeod vrednosti i Centralni registar, depo i kliring hartija od vrednosti.34

Komisija za hartije od vrednostije osnovana 16. februara 1990. godine, i odgovorna je za zakonito

funkcionisanje trita hartija od vrednosti. Komisija vri nadzor nad primenom Zakona o trituhartija od vrednosti i drugih finansijskih instrumenata35, Zakona o preuzimanju akcionarskihdrutava36 i Zakona o investicionim fondovima37. Takoe, u Srbiji je zapoeo sa poslovanjemnovembra 2001. godine i Centralni registar, depo i kliring hartija od vrednosti(u daljem tekstu:

CRHoV) koji vodi jedinstvenu evidenciju o vlasnicima svih hartija od vrednosti koje su emitovaneu dravi. U skladu sa Zakonom o tritu hartija od vrednosti, prava vlasnika iz hartija o vrednosti

31Beogradska berza spada meu deset najstarijih u Evropi. Beogradska berza ustanovljena je u XIX veku, tanije 1895.godine. Sa promenom zakona modifikovala se i razvijala i sama berza, i prilagoavala trenutnoj situaciji u privredi.Prekretnica u njenom razvojubila je 1988. godine kada je stupio na snagu Zakon o preduzeima,po osnovu koga su se

preduzea mogla osnivati kao deonika drutva koja sredstva za poslovanje pribavljaju emisijom deonica. Tada jeBeogradska berza ponovo poela da funkcionie kao organizovano trite hartija od vrednosti. Do 1990. godine, donetisu svi neophodni zakoni za nesmetano funkcionisanje berze, te je poela sa funkcionisanjem kao moderna berza.

Naalost, zbog situacije koja je nastala poetkom 90-tih godina prolog veka, Beogradska berza vie nije mogla da radii ostvaruje ciljeve zbog kojih je osnovana. Danas Beogradska berza ipak radi i funkcionie kao moderna finansijskainstitucija preko koje se vri posredovanje pri kupovinii prodaji hartija od vrednosti (Z. Maleevi, op. cit, str. 86).32Isto, str. 92.33Re je o riziku koji pogaapravilno funkcionisanje finansijskog sistema kao celine, a ne samo pojedinane finansijskeinstitucije. Sistemski rizik se najee definie kao rizik od poremeaja u pruanju finansijskih usluga. Ovaj rizikmoe biti izazvan problemom u celom finansijskom sistemu ili njegovoj komponenti to podrazumeva da je odreenideo finansijskih usluga trenutno nedostupan, ili da je troak korienja tih usluga naglo porastao, bez obzira da li

poremeaj imasvoj izvor u samom finansijskom sistemu ili je spoljnjeg karaktera. Druga bitna karakteristika sistemskogrizika je ta to on ima potencijal da ostavi ozbiljne negativne posledice na realni sektor koji se manifestuju u smanjenjuprivredne aktivnosti. Potrebno je jedan rizik poseduje obe navedene karakteristike da bi imao sistemski karakter.

(http://nbs.rs/internet/latinica/18/18_4/index.html)34Poetni institucionalni okvir koji je omoguiooperacije na finansijkom tritu nae zemljeobezbeen jedonoenjemZakona o preduzeimaiz 1996. godine , Zakona o privatizaciji iz 2001. godine, Zakona o tritu hartija od vrednosti idrugih finansijskih instrumenata iz 2002. godine, Zakona o akcijskom fondu iz 2001. godine.35Slubeni glasnik RS, br. 47/0636Slubeni glasnik RS,.46/2006, 107/2009 99/201137Slubeni glasnik RS, br. 46/2006, 51/2009 i 31/2011
http://nbs.rs/internet/latinica/18/18_4/index.htmlhttp://nbs.rs/internet/latinica/18/18_4/index.htmlhttp://nbs.rs/internet/latinica/18/18_4/index.htmlhttp://nbs.rs/internet/latinica/18/18_4/index.html


19/125


19

nastaju u trenutku upisa tih hartija na njihov raun koji se vodi u CRHoV, i toj injenici se ogledaznaajCRHoV za funkcionisanje finansijskog trita.

Iako zakonski i tehniki uslovi za funkcionisanje trita hartija od vrednosti u naoj zemlji postoje,ono nije dovoljno razvijeno niti zastupljeno u privrednim tokovima. Razlozi tome lee u

dugogodinjim deavanjima koji karakteriu nedavnu istoriju Srbije. Ali ipak treba napomenuti daje nakon svega napravljen veliki iskorak u razvoju finansijskog trita Srbije, tako da je otvoren putza ukljuivanje domicilnog finansijskog trita u globalne tokove.

Problem novijeg datuma jeste svetska finansijska kriza, koja je panju potencijalnih stranih i grinfildinvesticija skrenula sa investiranja u strane zemlje na domicilne privrede, sa ciljem ouvanjasopstvene ekonomije, nacionalne privrede i finansijskog sistema sopstvene zemlje. Ovo se

negativno odrazilo na zemlje koje svoju privredu vezuju za strana ulaganja, kao to je to sluaj sanaom zemljom. Priliv stranih investicija predstavlja jedan od naina oivljavanja privrede iaktiviranja finansijskog trita Republike Srbije. Takoe, na ovaj nain se odvija i ukljuenje berzekao posrednika u prilivu investicija u meunarodne finansijske tokove.

Osnovna funkcija finansijskog trita jeste da obezbedi likvidnost finansijskih instrumenata, topodrazumeva odgovarajuu dubinu trita, odsustvo okova ponude ili tranje, transparentnostprocedure i spreavanje monopolskih trini struktura. to se tie ponude finansijskih instrumenatana domaem finansijskom tritu po vrstama instrumenata, moe se rei da je ona prosta a po obimuneznatna.38Na primer, iz nedeljnog izvetaja Beogradske berze za period 14.07.-18.07.2014. godinemoe se videti da se trgovalo akcijama i obveznicama.39

Na nerazvijenom i plitkom finansijskom tritu kakvo je nae, potrebno je uporedoo raditi nainstitucionalnim pitanjimai na uvoenju novih tipova finansijskih instrumentana. Samo na taj nainmogue je izvriti diversifikaciju broja kvalitetnih hartija od vrednosti koja se moe pobuditidomaim i stranim, individualnim i institucionalnim investitorima.40

38B. Vasiljevi, op. cit., str. 342.39Obveznice Republike Srbije zabeleile su skromno trgovanje od RSD 11,1 miliona dinara (96 hiljada evra), to jemalo slabije prema prethodnoj nedelji. Prinosi se nisu znaajnije menjali. Najprodavanija hartija su bile akcije NIS-a saprometom od RSD 27,6 miliona, zatim slede akcije Aerodroma Nikola Tesla, sa prometom od RSD 3,6 miliona, akcije

Energoprojekt Holdinga i Sojaproteina. Zapaa se da naberzi nema instrumenata kao to su korporativne obveznice,kvalitetnih dravnih papira kao ni municipalnih obveznica. (http://www.sinteza.net/nedeljni-izvestaji/19468-beogradska-berza-nedeljni-izvestaj-14-07-18-07-2014.html)40T. Jovanovi/A. Kovaevi,Razvoj finansijskog trita Republike Srbije Poslovni ambijent i institucije, Policyand Legal Advice Centre (PLAC), Beograd, 2008, str. 7.
http://www.sinteza.net/nedeljni-izvestaji/19468-beogradska-berza-nedeljni-izvestaj-14-07-18-07-2014.htmlhttp://www.sinteza.net/nedeljni-izvestaji/19468-beogradska-berza-nedeljni-izvestaj-14-07-18-07-2014.htmlhttp://www.sinteza.net/nedeljni-izvestaji/19468-beogradska-berza-nedeljni-izvestaj-14-07-18-07-2014.htmlhttp://www.sinteza.net/nedeljni-izvestaji/19468-beogradska-berza-nedeljni-izvestaj-14-07-18-07-2014.htmlhttp://www.sinteza.net/nedeljni-izvestaji/19468-beogradska-berza-nedeljni-izvestaj-14-07-18-07-2014.html


20/125


20

2. Uesnici na finansijskom tritu

Struktura, funkcije i broj uesnika na tritu kapitala se znatno razlikuje o zemlje do zemlje, i zavisiod institucionalnih specifinosti i stepena razvijenosti finansijskog trita zemlje. Uesnici na

finansijkom tritu mogu se podeliti u nekoliko kategorija:

41

1. centralne monetarno-finansijske institucije (centralne banke);

2. depozitne finansijske institucije (komercijalne banke, tedno-kreditne organizacije, kreditneunije...);

3. nedepozitne finansijske institucije (drutva za osiguranje, penzioni fondovi, investicionifondovi, finansijske kompanije, ugovorne institucije...);

4. finansijske posrednike ( berzanski posrednici: brokerska i dilerska drutva).

Finansijsko trite nae zemlje ine finansijski i nefinansijski subjekti. U okviru finansijskihsubjekatajavljaju se finansisjke institucije i posrednici koji uestvuju na finansisjkom tritu iposredstvom njega povezuju ponudu i tranju. Njihova primarna uloga jeste da obezbede nesmetanofunkionisanje finansijskog sistema, upravo svojom posrednikom funkcijom. U okviru finansijskihsubjekata pojavljuju se: banke, privredna drutva koja prodaju na lizing, drutva za osiguranje ikreditno-tedne organizacije. U okviru nefinansijskih subjekata posluju privredna drutva ijamisija i ciljevi nisu predominantno povezani sa finansijskim sistemom i poslovima na finansijskomtritu. Svi oni se na finansisjkom tritu pojavljuju onda kada za tim imaju realnu potrebu: kadaele da plasiraju vikove svojih finansijskih sredstava, ili kada imaju nedostatak istih pa ele da ihpreko finansisjkog trita obezbede. 42

Kao to je ve reeno, uzavisnosti od stepena razvijenosti moe postojati veliki broj uesnika nafinansijskim tritima, i njih ine pravna i fizika lica koja se pojavljuju u razliitim ulogama i estosa suprotnim motivima (npr. privredna drutva koja emitovanjem pojedinih hartija od vrednostisakupljaju finansijska sredstva, zatim banke koje odobravaju kredite, drutva za upravljanjepenzionim fondovima kojaplasiraju vikove svojih sredstava na krai ili dui rok, poljoprivrednicikoji uzimaju zajam da bi obavili potrebne radove, penzioneri ili studenti koji tede...). to je brojuesnika na jednom finansijskom tritu vei to je stepen njegove razvijenosti vii.

Svi uesnici koji se pojavljuju na finansijskom tritu, mogu se tretirati ili kao investitori ili kaoemitenti. Na strani ponude se nalaze investitori, bilo da su institucionalni ili individualni, dok suemitenti na strani tranjeoni su u potrazi za sredstvima koja prikupljaju emisijom razliitih hartijaod vrednosti. Emitenti, ili prema naem zakonu izdavaoci, su subjekti na finansijskim tritima kojise nalaze na strani tranje za finansijskim sredstvima ili kapitalom. Oni imaju manjak sredstava ipokuavaju da do istih dou emisijom razliitih hartija od vrednosti. Investitori imaju potpunodrugaije motive od eminenata investitori su tedni subjekti. Vano jepraviti razliku izmeuinvestitora i investicionih subjekata. Investitorisu uesnici na finansijskom tritu koji raspolauvikovima finansijskih sredstava koji ulau u finansijkse instrumente. Investicioni subjektisu onikojima su sredstva potrebna radi realizacije odreenih investicionih projekata. Investitore moemopodeliti na:

41T. Brzakovi, Trite kapitalaTeorija i praksa, ugura Print, Beograd, 2007,str. 110.42Z. Maleevi, op. cit., str. 92.


21/125


21

individualne i

instucionalne.43

Individualniinvestitorisu pojedinani investitori koji mogu biti iz razliitih sektora (stanovnitvo,

privreda, vanprivreda, inostranstvo). Institucionalniinvestitorispadaju u kategoriju krupnih igraana finansijskom tritu. U ovu grupu investitora ubrajamo: banke, drutva za osiguranje, drutva zaupravljanje penzionim fondovima, investicione fondove.44

Za finansijske institucije se kae da su finansijski posrednici iz razloga to vre distribucijufinansijske tednje izmeu finansijski suficitnih i finansijski deficitnih subjekata. Finansijske berzese smatraju specifinom vrstom finansijskih institucija, poto one ne vre prikupljanje i plasiranjesredstava na nain na koji to rade banke, ve predstavljaju organizovana mesta na kojima se vripromet finansijskim sredstvima i instrumentima. Finansijska berza je oblik sekundarnog

finansijskog trita, poto se na njoj ne pojavljuju inicijalni vlasnici tednje, ve seiskljuivo trgujevlasnikim i dunikim hartijama od vrednosti. Takoe, na berzama se ne pojavljuju ni krajnji

korisnici finansijske tednje, ve u njihovo ime nastupaju berzanski posrednici.

45

Posmatrajui institucionalnu razvijenost finansijskog trita u Republici Srbiji, moe se konstatovatida ono spada u nedovoljno razvijena ali segmentirana finansijska trita. Bankarski sektorpredstavlja jednu od kljunih komponenti savremenog finansijskog trita, kako zbog obimasredstava tako i zbog specifinosti same banke u prikupljanju i plasiranju sredstava. Pored banaka(trenutno na teritoriji Srbije posluje 29 poslovnih banaka46), na finansijskom tritu nae zemljeposluju i druge finansijske institucije, od kojih se najvie istiu privredna drutva koja prodaju nalizing i drutva za osiguranje. Privredna drutva koja prodaju na lizing obavljaju delatnost slinukreditnoj funkciji banaka, a razlika je u tome da predmet lizinga ostaje u vlasnitvu privrednogdrutva koje prodaje na lizing do otplate poslednjeg anuiteta, dok kod kreditiranja banka ne uzima

u vlasnitvo objekat za koji je kredit odobren. O drutvima za osiguranje kao uesnicima nafinansijskim tritima bie kasnije vie rei.

43D. Eri, op. cit., str. 28.44Postoje znaajne razlike izmeu ove dve grupe investitora uestvuju u trgovanju na tritu kapitala: Institucionalniinvestitori trguju mnogo veim koliinama hartijama od vrednosti odnosno uspostavljaju mnogo vee naloge negoindividualni investitori. Zbog veih naloga institucionalni investitori plaaju i nie provizije od individualnih investitora.(T. Brzakovi, op. cit., str. 110)45Brokersko-dilerska drutva su pravna lica osnovana za poslove posredovanja u trgovini hartijama od vrednosti naberzi. Brokerska drutva su berzanski posrednici kojaposluju u svoje ime a za raun klijenata kupuju i prodaju hartijeod vrednosti, dok dilerska drutva trguju u svoje i za svoj raun. To znai da dileri snose odreeni rizik gubitka, jerzaradu ostvaruju razlikom u ceni hartije. Brokeri za svoje usluge naplauju proviziju.Dileri obavljaju i ulogu portofoliomenadera, investicionih savetnika i pruaju savetodavne usluge klijentima.(Z. Maleevi, op. cit., str. 91.)46http://www.nbs.rs/internet/cirilica/50/50_5.html,datum posete 17.08.2014. godine.
http://www.nbs.rs/internet/cirilica/50/50_5.htmlhttp://www.nbs.rs/internet/cirilica/50/50_5.htmlhttp://www.nbs.rs/internet/cirilica/50/50_5.htmlhttp://www.nbs.rs/internet/cirilica/50/50_5.html


22/125


22

3. Osnovne karakteristike drutava za osiguranje kao uesnika na finansijskom tritu

Iz navedene podele finansijskih institucija se moe videti da osiguravajua drutva spadaju ukategoriju nedepozitnih finansijskih institucija. Zajedno sa drutvima za upravljanje dobrovoljnim

penzijskim fondovima i investicionim fondovima, osiguravajua drutva se svrstavaju u kategorijuinstitucionalnih investitora u okviru kojih se institucionalno usmeravaju plasmani finansijskihsredstava tako to se objedinjavaju sredstva i time obezbeuje bolji rezultat od onog koji bi ostvariliindividualni investitori.47

Institucionalni investitori se meusobno razlikuju po vrsti ugovornog odnosa sa vlasnicima tednjekoju dalje plasiraju na finansijskom tritu. Institucionalni investitori su netradicionalni finansijskiposrednici sa rastuom ulogom u savremenim finansijama koji svojim obimom poslovanja bitnoutiu na bri razvoj trita kapitala, na obrasce kreiranja i trgovanja finansisjkim instrumentima, atime i na celokupan razvoj privrede.

Drutva za osiguranje predstavljaju izuzetno znaajnu grupu uesnika na finansijskim tritima.Spadaju u kategoriju institucionalnih investitora jer raspolau velikim kapitalom koji investiraju namnogim segmentima finansijskog trita. S obzirom na redovnost u prilivu kapitala, drutva zaosiguranje su od velikog znaaja za funkcionisanje trita kapitala, naroito u periodima kadaje tranja za kapitalom vea od ponude.48Ono to ih ini razliitim u odnosu na druge finansijskeposrednike jeste to to ona na tritu kapitala uglavnom nastupaju u ulozi investitora, ree u ulozikorisnika, a nikada kao isti posrednik. 49

Faktori od uticaja na aktivnosti investicionih investitora, u koje spadaju i drutva za osiguranje, su:struktura obaveza, pravni propisi, finansijski i makroekonomski trendovi i ponuda

finansijskih instrumenata.50 Priroda obaveza drutava koja se bave poslovima ivotnih ineivotnih osiguranja se bitno razlikuje (dugorone nasuprot kratkoronim obavezama), to imauticaja na njihovu investicionu politiku, o emu e kasnije u radu biti vie govora. Pravni propisimogu na direktan i indirektan nain da utiu na plasman drutavaza osiguranje. U nekim zemljama,drutva ivotnog osiguranja su zakonski obavezna da usklauju trajanje obaveza i ulaganja.51Takoe, makroekonomska politika drave i centralne banke mogu imati uticaja na aktivnostiinstitucionalnih investitora. Drava moe da utie na investicione odluke intervencijama kojepoveavaju ili smanjuju atraktivnost ulaganja u pojedine sektore ili finansijske instrumente.

47V. Njegomir, op. cit., str. 54.48D. Eri, op. cit., str. 202.49. uki/V. Bjelica/. Risti, Bankarstvo, Centar za izdavaku delatnost Ekonomskog fakulteta u Beogradu, 2004,str. 25.50Committee on the Global Financial System, Institutional Investors, global savings and assset allocation, CGFS Papers

No 27, February 2007, str. 9-10.-http://www.bis.org/publ/cgfs27.htm51Npr. u Meksiku, dominacija obveznica u portofoliu penzionih fondova je najveim delom bila posledica zakonskeobaveze kojom su penzioni fondovi, kada su osnovani 1997. godine, bili obevezni da investiraju u inflaciono indeksirane

dravne obveznice (Isto, str. 9).
http://www.bis.org/publ/cgfs27.htmhttp://www.bis.org/publ/cgfs27.htmhttp://www.bis.org/publ/cgfs27.htmhttp://www.bis.org/publ/cgfs27.htm


23/125


23

Takoe, oporezivanje ima uticaja obim prikupljene premije a otuda i investicionu strategijuosiguravajuih drutava.52Kako su proizvodi delatnosti osiguranja osmiljeni da budu, sa stanovitaporeskih propisa, povoljni za osiguranike, otuda su i struktura obaveza osiguravaa i njegovainvesticiona politika uslovljeni propisima koji se odnose na oporezivanje pojedinaca.53

Osnovni motiv investiranja osiguravjuih drutava jeste obezbeenje dodatne likvidnosti iprofitabilnosti, to predstavlja osnov za poveanje sigurnosti za osiguranike i prinosa na uloenikapital za akcionare.54Korist za osiguranikeje sledea: plasiranjem sredstava osiguravjua drutvase tite od inflacije i mogueg smanjivanja premije, to se nadoknauje ostvarenim investicionimprinosima, a kod ivotnih osiguranja investicije osiguravajuih drutava doprinose ostvarenju veedobiti osiguranika. Korist za akcionare je upoveanju njihovog prinosa na uloeni kapital.

Zanimljiv je podatak da ak i uslovima kada delatnost osiguranja nije ostvarila pozitivan rezultat poosnovu osnovnog posla (usluga osiguranja), profitabilnost delatnosti osiguranja nije dovedena upitanje upravo zbog pozitivnih investicionoh rezultata (npr. SAD u periodu 1978-2004).55

Drutvo za osiguranje duno je da obezbedjuje likvidnost, to znai da blagovremeno isplauje tetei izvrava druge obaveze drutva. Drutvo za osiguranje moe slobodna sredstva deponovati iulagati, uz uslov odraavanja stalne likvidnosti56. Drutvo za osiguranje je duno da obezbedisigurnost ulaganja i deponovanja, tj. ne sme biti ugroena likvidnost drutva u izvravanju preuzetihobaveza iz ugovora o siguranju i drugih obaveza. Organ za nadzor delatnosti osiguranja bliepropisuje nain utvrivanja i praenja likvidnosti drutva57.

4. Sredstva koja drutva za osiguranje ulau na finansijskom tritu

Kako se premije osiguranja plaaju unapred, drutva ih mogu investirati sve do momenta kadanastane osigurani sluaj i kada je potrebno izvriti ugovornu obavezu. Zato je funkcija ulaganjasredstava od strane osiguravajuih drutava od ekstremne vanosti, a njen cilj je ouvanje i uveanjeimovine.58Prihod od investicija je veoma vaan kada jedno drutvo ostvaruje negativan rezultat poosnovu zakljuenih ugovora o osiguranju.

Delatnost osiguranja je od kljune vanosti za graane i privredne subjekte, odnosno, zaobezbeivanje sigurnosti i stabilnost. Osiguranje, kroz zatitu koju obezbeuje i kroz investiranjeod strane osiguravaa, pomae ekonomski rast i razvoj. Iz tog razloga, drava sprovodi nadzor naddelatnou osiguranja u toku osnivanja i poslovanja, od ega je najvaniji nadzor solventnosti.59

52Insurers Europe/Oliver Wyman,Funding the futureInsurers role as insitutional investors, June 2013, str. 18.

http://www.insuranceeurope.eu/uploads/Modules/Publications/funding-the-future.pdf53Npr. u SAD-u kompanije neivotnog osiguranja podleu federalnom porezu na prihod, i iz tog razloga najvei deonjihove aktive predstavljaju municipalne obveznice koje su osloboene poreza (F. Mishkin, Monetarna ekonomija,bankarstvo i finansijska trita, Data Status, Beograd, 2006, str. 289.)54V. Njegomir, op. cit., str. 50-68.55Isto, str. 50-68.56l. 113. ZOS57Odluka NBS o nainu utvrivanja i praenju likvidnosti drutva za osiguranje (Slubeni glasnik br. 3/2005)58V. Njegomir, op. cit., str. 50-68.59J. Pak/ LJ. Jeremi/L. Barjaktarovi, op. cit., str. 234.
http://www.insuranceeurope.eu/uploads/Modules/Publications/funding-the-future.pdfhttp://www.insuranceeurope.eu/uploads/Modules/Publications/funding-the-future.pdfhttp://www.insuranceeurope.eu/uploads/Modules/Publications/funding-the-future.pdf


24/125


24

Solventnost je najvaniji pokazatelj sigurnostii stabilnostidrutva za osiguranje, pa samim tim injegove atraktivnosti za potencijalne osiguranike.60

Sutinski, solventnostpredstavlja dovoljnost sredstava za izvrenje ugovorom preuzetih obaveza

po njihovoj dospelosti.

61

Solventnost se obezbeuje i time to drutvo za osiguranje mora da imaslobodna sredstva u iznosu koji je utvren zakonom. Iz tih sredstava drutvo za osiguranje treba dapokrije neoekivano visoke zahteve osiguranika i drugih korisnika osiguranja, kao i da pokrijenegativna odstupanja investicionih rezultata. Viak kapitala je potreban u sutini za pokrie svihrizika kojima je izloeno poslovanje osiguravajuih drutava onda kada se sredstvima tehnikihrezervi ne mogu izvriti ugovorne obaveze.

Nadzorom nad solventnosti drutava za osiguranje smanjuje se ukupan rizik insolventnosti drutavaza osiguranje, i to odreivanjem margine solventnosti i nadzorom osiguravaa. Brojni su uzrociinsolventnosti osiguravaa: neadekvatne premije osiguranja, neadekvatne rezerve za pokrie rizika,precenjena imovina, prevare, neizvravanjem obaveza reosiguravaa, gubici usled nastankakatastrofalnih teta, ciklina kretanja premije osiguranja, promene na finansisjkim tritima...62

Pravni propisi koji reguliu solventnost osiguravaa, razlikuju se od zemlje do zemlje. Komunitarnapravila o solventnosti sadrana su u su direktivama ivotnog i neivotnog osiguranja. 63 Ovimdirektivama je postavljen zahtev pred osiguravae da moraju posedovati iznos slobodnihsredstava i sredstava tehnikih rezervi koja bi im omoguila da se adekvatno izbore saneizvesnou koja karakterie njihovo poslovanje.

U daljem tekstu e biti vie panje posveeno upravo pitanju adekvatnog formiranja tehnikihrezervi i margine solventnosti kao jednom od moguih uzroka insolventnosti osiguravaa.

Odravanje solventnosti osiguravaa je uslov da delatnost osiguranja moe doprinetiodranju ekonomske stabilnosti, jaanju socijalne sigurnosti, proirenju spektra ekonomskihaktivnosti, kao i promovisanju efikasnijeg upravljanja rizikom i ublaavanju teta posebnokod katastrofalnih dogaaja.64

60J. Koovi, Internetprezentacija: Koncept solventnosti osiguravajuih kompanija -https://www.google.rs/url?sa=t&rct=j&q=&esrc=s&source=web&cd=2&cad=rja&uact=8&ved=0CCQQFjAB&url=ht

tp%3A%2F%2Fwww.ekof.bg.ac.rs%2Fnastava%2Fosiguranje%2F2014%2FKoncept%2520solventnosti%2520osigur

avajucih%2520kompanija%2520-

%2520od%2520Solventnosti%25200%2520do%2520Solventnosti%2520II.ppt&ei=GiywU9jnOqi90QWeyYHoBA&

usg=AFQjCNGPieqRS95LI1S9wj2pVptBbGuMNw&sig2=9vsEOXHtr0a5pHjMSxfEng61

V. Njegomir, Solvency II direktiva i njen uticaj na upravljanje rizikom u osiguravajuim drutvima,Finansije,br.1-6/2009, Ministarstvo finansija Republike Srbije, str. 274. -http://www.mfin.gov.rs/UserFiles/File/dokumenti/Finansije%202009(1).pdf62Isto, str. 276.63First Council Directive 73/239/EEC, OJ L 228 od 16.08.1973. godine za drutva koja se bave poslovima neivotnihosiguranja, i First Councile Directive 79/267/EEC OJ L 63 od 13.3.1979. godine,za drutva koja se bave poslovimaivotnih osiguranja.64

R. Tepavac/A. Nikoli /D. Cvijanovi, Pregledni rad: Znaaj upravljanja rizicima u osiguranju za ekonomski razvojzemlje, Teme, Godina XXXVI, br. 4, str. 1801-1818, Ni, oktobar-decembar 2012. -http://teme.junis.ni.ac.rs/teme4-2012/teme%204-2012-16%20lat.pdf
https://www.google.rs/url?sa=t&rct=j&q=&esrc=s&source=web&cd=2&cad=rja&uact=8&ved=0CCQQFjAB&url=http%3A%2F%2Fwww.ekof.bg.ac.rs%2Fnastava%2Fosiguranje%2F2014%2FKoncept%2520solventnosti%2520osiguravajucih%2520kompanija%2520-%2520od%2520Solventnosti%25200%2520do%2520Solventnosti%2520II.ppt&ei=GiywU9jnOqi90QWeyYHoBA&usg=AFQjCNGPieqRS95LI1S9wj2pVptBbGuMNw&sig2=9vsEOXHtr0a5pHjMSxfEnghttps://www.google.rs/url?sa=t&rct=j&q=&esrc=s&source=web&cd=2&cad=rja&uact=8&ved=0CCQQFjAB&url=http%3A%2F%2Fwww.ekof.bg.ac.rs%2Fnastava%2Fosiguranje%2F2014%2FKoncept%2520solventnosti%2520osiguravajucih%2520kompanija%2520-%2520od%2520Solventnosti%25200%2520do%2520Solventnosti%2520II.ppt&ei=GiywU9jnOqi90QWeyYHoBA&usg=AFQjCNGPieqRS95LI1S9wj2pVptBbGuMNw&sig2=9vsEOXHtr0a5pHjMSxfEnghttps://www.google.rs/url?sa=t&rct=j&q=&esrc=s&source=web&cd=2&cad=rja&uact=8&ved=0CCQQFjAB&url=http%3A%2F%2Fwww.ekof.bg.ac.rs%2Fnastava%2Fosiguranje%2F2014%2FKoncept%2520solventnosti%2520osiguravajucih%2520kompanija%2520-%2520od%2520Solventnosti%25200%2520do%2520Solventnosti%2520II.ppt&ei=GiywU9jnOqi90QWeyYHoBA&usg=AFQjCNGPieqRS95LI1S9wj2pVptBbGuMNw&sig2=9vsEOXHtr0a5pHjMSxfEnghttps://www.google.rs/url?sa=t&rct=j&q=&esrc=s&source=web&cd=2&cad=rja&uact=8&ved=0CCQQFjAB&url=http%3A%2F%2Fwww.ekof.bg.ac.rs%2Fnastava%2Fosiguranje%2F2014%2FKoncept%2520solventnosti%2520osiguravajucih%2520kompanija%2520-%2520od%2520Solventnosti%25200%2520do%2520Solventnosti%2520II.ppt&ei=GiywU9jnOqi90QWeyYHoBA&usg=AFQjCNGPieqRS95LI1S9wj2pVptBbGuMNw&sig2=9vsEOXHtr0a5pHjMSxfEnghttps://www.google.rs/url?sa=t&rct=j&q=&esrc=s&source=web&cd=2&cad=rja&uact=8&ved=0CCQQFjAB&url=http%3A%2F%2Fwww.ekof.bg.ac.rs%2Fnastava%2Fosiguranje%2F2014%2FKoncept%2520solventnosti%2520osiguravajucih%2520kompanija%2520-%2520od%2520Solventnosti%25200%2520do%2520Solventnosti%2520II.ppt&ei=GiywU9jnOqi90QWeyYHoBA&usg=AFQjCNGPieqRS95LI1S9wj2pVptBbGuMNw&sig2=9vsEOXHtr0a5pHjMSxfEnghttps://www.google.rs/url?sa=t&rct=j&q=&esrc=s&source=web&cd=2&cad=rja&uact=8&ved=0CCQQFjAB&url=http%3A%2F%2Fwww.ekof.bg.ac.rs%2Fnastava%2Fosiguranje%2F2014%2FKoncept%2520solventnosti%2520osiguravajucih%2520kompanija%2520-%2520od%2520Solventnosti%25200%2520do%2520Solventnosti%2520II.ppt&ei=GiywU9jnOqi90QWeyYHoBA&usg=AFQjCNGPieqRS95LI1S9wj2pVptBbGuMNw&sig2=9vsEOXHtr0a5pHjMSxfEnghttp://www.mfin.gov.rs/UserFiles/File/dokumenti/Finansije%202009(1).pdfhttp://www.mfin.gov.rs/UserFiles/File/dokumenti/Finansije%202009(1).pdfhttp://teme.junis.ni.ac.rs/teme4-2012/teme%204-2012-16%20lat.pdfhttp://teme.junis.ni.ac.rs/teme4-2012/teme%204-2012-16%20lat.pdfhttp://teme.junis.ni.ac.rs/teme4-2012/teme%204-2012-16%20lat.pdfhttp://teme.junis.ni.ac.rs/teme4-2012/teme%204-2012-16%20lat.pdfhttp://teme.junis.ni.ac.rs/teme4-2012/teme%204-2012-16%20lat.pdfhttp://teme.junis.ni.ac.rs/teme4-2012/teme%204-2012-16%20lat.pdfhttp://www.mfin.gov.rs/UserFiles/File/dokumenti/Finansije%202009(1).pdfhttps://www.google.rs/url?sa=t&rct=j&q=&esrc=s&source=web&cd=2&cad=rja&uact=8&ved=0CCQQFjAB&url=http%3A%2F%2Fwww.ekof.bg.ac.rs%2Fnastava%2Fosiguranje%2F2014%2FKoncept%2520solventnosti%2520osiguravajucih%2520kompanija%2520-%2520od%2520Solventnosti%25200%2520do%2520Solventnosti%2520II.ppt&ei=GiywU9jnOqi90QWeyYHoBA&usg=AFQjCNGPieqRS95LI1S9wj2pVptBbGuMNw&sig2=9vsEOXHtr0a5pHjMSxfEnghttps://www.google.rs/url?sa=t&rct=j&q=&esrc=s&source=web&cd=2&cad=rja&uact=8&ved=0CCQQFjAB&url=http%3A%2F%2Fwww.ekof.bg.ac.rs%2Fnastava%2Fosiguranje%2F2014%2FKoncept%2520solventnosti%2520osiguravajucih%2520kompanija%2520-%2520od%2520Solventnosti%25200%2520do%2520Solventnosti%2520II.ppt&ei=GiywU9jnOqi90QWeyYHoBA&usg=AFQjCNGPieqRS95LI1S9wj2pVptBbGuMNw&sig2=9vsEOXHtr0a5pHjMSxfEnghttps://www.google.rs/url?sa=t&rct=j&q=&esrc=s&source=web&cd=2&cad=rja&uact=8&ved=0CCQQFjAB&url=http%3A%2F%2Fwww.ekof.bg.ac.rs%2Fnastava%2Fosiguranje%2F2014%2FKoncept%2520solventnosti%2520osiguravajucih%2520kompanija%2520-%2520od%2520Solventnosti%25200%2520do%2520Solventnosti%2520II.ppt&ei=GiywU9jnOqi90QWeyYHoBA&usg=AFQjCNGPieqRS95LI1S9wj2pVptBbGuMNw&sig2=9vsEOXHtr0a5pHjMSxfEnghttps://www.google.rs/url?sa=t&rct=j&q=&esrc=s&source=web&cd=2&cad=rja&uact=8&ved=0CCQQFjAB&url=http%3A%2F%2Fwww.ekof.bg.ac.rs%2Fnastava%2Fosiguranje%2F2014%2FKoncept%2520solventnosti%2520osiguravajucih%2520kompanija%2520-%2520od%2520Solventnosti%25200%2520do%2520Solventnosti%2520II.ppt&ei=GiywU9jnOqi90QWeyYHoBA&usg=AFQjCNGPieqRS95LI1S9wj2pVptBbGuMNw&sig2=9vsEOXHtr0a5pHjMSxfEnghttps://www.google.rs/url?sa=t&rct=j&q=&esrc=s&source=web&cd=2&cad=rja&uact=8&ved=0CCQQFjAB&url=http%3A%2F%2Fwww.ekof.bg.ac.rs%2Fnastava%2Fosiguranje%2F2014%2FKoncept%2520solventnosti%2520osiguravajucih%2520kompanija%2520-%2520od%2520Solventnosti%25200%2520do%2520Solventnosti%2520II.ppt&ei=GiywU9jnOqi90QWeyYHoBA&usg=AFQjCNGPieqRS95LI1S9wj2pVptBbGuMNw&sig2=9vsEOXHtr0a5pHjMSxfEng


25/125


25

4.1. Adekvatnost tehnikih rezervi

Da bi jedno drutvo za osiguranje moglo biti osnovano i da bi poslovalo, ono mora da raspolaesredstvima iz kojih se mogu izvravati obaveze po osnovu ugovora o osiguranju. Svrha formiranja

tehnikih rezervi je da drutva za osiguranje mogu da izvravaju obaveze iz ugovora o osiguranju.

Tehnike rezerve se formiraju iz naplaene premije, i treba da iznose onoliko koliko je potrebno zaisplate na ime pokria nastalih teta usled ostvarenja osiguranih rizika, isplatu osiguranih suma kodosiguranja ivota, i izvrenje drugih ugovornih obaveza.Kako su tehnike rezerve od ogromnogznaaja za jedno drutvo za osiguranje, i ekonomiju jedne zemlje uopte, postoji obaveza drutvada iste u celosti ili delom dri u zemlji. Zemlje lanice EU mogu svoja sredstva tehnikih rezervi dadre u drugoj dravi lanici, dok za ulaganje u tree zemlje postoji ogranienje u vidu garancijecentralne banke te zemlje.65

Za utvrivanje iznosa tehnikih rezervimerodavne su nastale i isplaene tete, prenosne premije (zaosiguranja koja su zakljuena u prethodnoj a istiu u narednoj godini), kao i sredstva za rezervisanetete (za tete koje su nastale u prethodnoj godini, a nisu plaene).66 Svi navedeni iznosipredstavljaju osnov za utvrivanje tehnikih rezervi. Prva direktiva neivotnog osiguranja67dozvoljava da se na utvrivanje iznosa tehnikih rezervi i naina njihovog predstavljanja(obveznice, nepokretnosti, depozit) primenjuju nacionalni propisi. Direktive nisu utvrdilejedinstvene uslove obrauna, ulaganja i procene rezervi i u tom pogledu primenjuje se pravo zemljesedita osiguravaa.

Nain utvrivanja rezervi predvia se podzakonskim aktima ili poslovnim aktima osiguravaa nakoja miljenje daje nadzorni organ.68

Koncept Solventnost II potencira znaaj rizika osiguranja odnosno rizika dovoljnosti tehnikihrezervi budui da neadekvatnost tehnikih rezervi negativno utie na solventnost, a time i naneadekvatnost kapitala osiguravaa. Dovoljnost tehnikih rezervi je uslovljena dovoljnou premijeosiguranja kao njihovog izvora finasiranjaa posledino i dovoljnou rezervi za tete.69

Kod nas, drutvo za osiguranje koje obavlja jednu ili vie vrsta neivotnih osiguranja utvrujetehnike rezerve za70:

1. prenosne premije;2. rezervisane tete;3. izravnjanje rizika.

65J. Pak, op. cit., str. 157.66Isto, str. 56.67First Council Directive 73/239/EEC, OJ L 228 od 16.08.1973.68Kod nas je Narodna banka Srbije, kao nadzorni organ, donela posebnu odluku - Odluka o ogranienjima pojedinihoblika deponovanja i ulaganja sredstava tehnikih rezervi i o najviim iznosima pojedinih deponovanja iulaganja garantne rezerve drutva za osiguranjeSlubeni glasnik RS, br. 87/2012.69R. Tepavac/A. Nikoli/D. Cvijanovi, op. cit., str. 1801-1818.70l. 107. ZOS


26/125


26

Prenosne premijesu deo premije koji se koristi za pokrie obaveza iz osiguranja koje nastaju unarednom obraunskom periodu.71 Rezervisane tete obrazuju se u visini procenjenog iznosaobaveza za nastale prijavljene, a nereene tete i za nastale neprijavljene tete u tekuem periodu.72Rezerve za izravnjanje rizikaobrazuju se na teret rashoda drutva za osiguranje, posebno za svakuvrstu neivotnih osiguranja i koriste se za vremensko izravnjanje toka teta u pojedinim vrstama

osiguranja.

73

Drutvo za osiguranje koje obavlja jednu ili vie vrsta ivotnih osiguranjautvruje tehnike rezerveza:74

1. prenosne premije;2. rezervisane tete;3. uee u dobiti;4. metematiku rezervu.

Matematika rezervaje tehnika rezerva drutva za osiguranje namenjena izmirenju buduihobaveza po osnovu ivotnog osiguranja.75 Najznaajnija je kod osiguranja za sluaj smrtizakljuenih na ceo ivot osiguranika. 76Rezerve za uee u dobitiobrazuju se u visini iznosa nakoji osiguranici imaju pravo po osnovu uea u dobiti iz ugovora o osiguranju ivota, ako suosiguranici prihvatili da uestvuju u riziku deponovanja i ulaganja sredstava tehnickih rezervi.77Kod ovih ugovora osigurana suma (ili renta) nije izraena u dinarima (ili devizama) ve uobraunskim jedinicama (jedinicima koje su dodeljene ugovoru o osiguranju) ustanovljenihulaganjima. Prava osiguranika se utvruju s obzirom na vrednost koju je dostigla obraunskajedinica. Osiguranik snosi finansijski rizik pada ili poveanja vrednosti ulaganja.78

71l. 108. ZOS72l. 109. ZOS73l. 112. ZOS74l. 107. ZOS75l. 111. ZOS76Kod ove vrste osiguranja rizik se godinama uveava, pa bi premija trebalo da bude s godinama vea. Da se premijane bi uveavala s godinama, pronaeno je reenje u njenom nivelisanju: sve vreme trajnja ugovora iznos premije je isti.To znai da se u prvim godinama plaa vea premija od one koju bi trebalo plaati. Upravo od vika premije u ranijimgodinama formira se matematika rezerva u ovoj vrsti osiguranja.(J. Pak, Prezentacija: Margina solventnosti, tehnikerezerve i plasman sredstava osiguranja, 2013. http://predmet.singidunum.ac.rs/pluginfile.php/5156/mod_folder/content/1/OO%20MARGINA%20I%20TEHNICKE

%20REZERVE%202013.ppt?forcedownload=1)77l. 110. ZOS-a.78J. Pak, Prezentacija: Margina solventnosti, tehnike rezerve i plasman sredstava osiguranja, op.cit.
http://predmet.singidunum.ac.rs/pluginfile.php/5156/mod_folder/content/1/OO%20MARGINA%20I%20TEHNICKE%20REZERVE%202013.ppt?forcedownload=1http://predmet.singidunum.ac.rs/pluginfile.php/5156/mod_folder/content/1/OO%20MARGINA%20I%20TEHNICKE%20REZERVE%202013.ppt?forcedownload=1http://predmet.singidunum.ac.rs/pluginfile.php/5156/mod_folder/content/1/OO%20MARGINA%20I%20TEHNICKE%20REZERVE%202013.ppt?forcedownload=1http://predmet.singidunum.ac.rs/pluginfile.php/5156/mod_folder/content/1/OO%20MARGINA%20I%20TEHNICKE%20REZERVE%202013.ppt?forcedownload=1http://predmet.singidunum.ac.rs/pluginfile.php/5156/mod_folder/content/1/OO%20MARGINA%20I%20TEHNICKE%20REZERVE%202013.ppt?forcedownload=1


27/125


27

4.2. Margina solventnosti drutava za osiguranje

Pored tehnikih rezervi, postoji potreba i za dodatnim sredstvima koja ine marginu solventnosti ipredstavljaju garanciju da poslovanje drutva nee biti ugroeno u sluaju da nastanu vee obaveze

od oekivanih. Da bi se izbegla insolventnost drutva za osiguranje, tj. da ne bi bila ugroenasposobnost drutva da izvrava svoje obaveze preuzete ugovorima o osiguranju, propisima jeregulisana minimalna koliina slobodnih novanih sredstava (sredstva koja nisu namenjena zaizvravanje obaveza osiguranicima, korisnicima osiguranja i treim licima) kako bi se omoguilonadzornom organu da intervenie u ranijoj fazi. Obaveza drutva za osiguranje da imaju uodreenom iznosu slobodna sredstva koja predstavljaju garanciju solventnosti je utvrenakomunitarnim direktivama o osiguranju.79

Margina solventnosti se definie kao minimalni iznos kapitala kojim drutvo za osiguranjetrajno raspolaei koji obezbeuje dadrutvo za osiguranjebude sposobno da ispuni svoje obavezepo zakljuenim ugovorima o osiguranju u bilokoje vreme i pod objektivnim okolnostima.80

U veini zemalja metod utvrivanja solventnosti se zasniva na principu margine solventnosti.Drutvo za osiguranje mora da raspolae odgovarajuim vikom finansijskih sredstava iznadoekivanih obaveza koja ne potiu od premije osiguranja.81Drave lanice EU, kao i one dravekoje su uskladile svoje pravo osiguranja sa komunitarnim pravom, usvojile su nain izraunavanjamargine koji je utvren direktivama ivotnog i neivotnog osiguranja. Nove direktive o solventnosti,koncept Solventnost II, upravo e uzimati u obzir specifinost poslovanja svakog osiguravaa.

Visina margine solventnosti moe da se utvdi kako s obzirom na rizike koji prate utvrivanje visinetehnikih rezervi, tako i s obzirom na rizike u vezisa plasmanom sredstava osiguranja. Naime, poslerizika u vezi sa utvrivanjem tehnikih rezervi, rizici koji prate plasman sredstava su identifikovanikao najvei rizicikojima su izloena drutva za osiguranje. Usled loe investicione politike moese dogoditi da poslovanje drutava za osiguranje bude ugroeno ak i onda kada je povoljnoposlovno okruenje (dobre godine). Upravo je nedovoljan prihod od plasmana sredstavaosiguranja est razlog za finansijske potekoe drutava za osiguranje. Zato su u n ekim zemljamaupravo ova dva rizika, rizik insolventnosti u vezi sa plasmanom sredstava osiguranja i tehniki rizicikumulativno ugraeni u obraun zakonske minimalne margine solventnosti.82

Raspoloiva margina solventnosti pokazuje sa kolikim iznosom kapitala drutvo za osiguranjezaista raspolae. Zahtevana margina solventnosti predstavlja hipotetiku kategoriju koja se

79Minimalni kapitalni zahtev (minimum capital requirement-MCR) predstavlja nivo kapitala koji stvara osnovu za

intervenciju organa nadzora. Postojanje raspoloivog kapitala na nivou minimalnog kapitalnog zahteva kratkoronomoe obezbediti kontinuitet poslovanja uz mogunost prenosa rizika ili dokapitalizacije. Maksimalni kapitalni zahtevili kapitalni zahtev solventnosti (solvency capital requirement-SCR) predstavlja nivo kapitala koji osigurava ilireosigurava treba da poseduje u cilju obezbeenja solventnosti pod normalnim okolnostima, i koji je dovoljan za

pokrie neuobiajeno tetnih dogaaja koji se deavaju jednom u dvesta godina, kao to je konceptom Solvency IIodreeno. (V. Njegomir, Solvency II direktiva i njen uticaj na upravljanje rizikom u osiguravajuim drutvima, op.cit.,str. 285, fn. 31.)80J. Pak/ LJ. Jeremi/L. Barjaktarovi, op. cit., str. 199.81J. Pak, op. cit., str. 154.82Isto, str. 155.


28/125


28

izraunava primenom odgovarajueg aktuarskog modela, i odreuje donju granicu ispod koje seraspoloiva margina solventnosti ne sme nalaziti. Konana ocena solventnosti drutava zaosiguranje, posmatrano sa aspekta organa nadzora, je odnos izmeu raspoloive i zahtevanemargine solventnosti.83

U odnosu na injenicu da li osigurava nosi rizik plasmana, komunitarne direktive propisiju razliitezahteve solventnosti. Tako se ovaj rizik ne ukljuuje u test insolventnosti neivotnog osiguranja jersu ugovori u oblasti neivotnog osiguranja uglavnom po svojoj prirodi kratkoroni i manje izloeniriziku plasmana. Ali, kod ivotnog osiguranja ovaj rizik je uvek ukljuen u obraun zakonskemargine solventnosti.84

Na ZOS ne definie marginu solventnosti ve samo predvia da ona mora da odgovara ukupnojaktivi umanjenoj za nematerijalna ulaganja, aktivna vremenska ogranienja, gubitak, obaveze i zaprenosne pozicije (prenosne premije i rezervisane tete)85. Na osnovu l. 122. ZOS, NBS je donelaOdluku o nainu utvrivanja visine margine solventnosti86.Ovom odlukom se ureuje nainutvrivanja margine solventnosti koju je drutvo za osiguranje duno da obezbedi u svomposlovanju, odnosno nain izraunavanja te margine koji je predvien komunitarnim direktivama.

Margina solventnosti utvruje se posebno za ivotna i neivotna osiguranja. Drutva za osiguranjevre obraun margine solventnosti kvartalno i na dan izrade godinjeg obrauna. Obaveza drutvaza osiguranje je da utvrdi marginu solventnosti i da shodno visini njegove margine ima slobodna

sredstva u minimalnom iznosu koja su garancija da e ugovorne obaveze biti izvrene i kada senae u finansijskim tekoama. Slobodna sredstva drutva su ona koja se ne formiraju iz premijeosiguranja (odnosno doprinosa kod drutava za uzajamno osiguranje). To su sredstva osnovnogkapitala, rezerve iz dobiti, nerasporeena dobit iz ranijih godina, revalizacione rezerve i drugerezerve.87

ZOS pravi terminoloku rezliku izmeu pojmova rezerve i fond naime, i u teoriji i u praksiosiguranja pod pojam rezerveoznaavaju se sredstva koja su namenjena izvravanju obaveza izugovora o osiguranju, dok se pojmom fondoznaavaju sredstva iji prioritet nije naknada tete iisplate osiguranih suma ve se ta sredstva koriste kada se pojavi opasnost od insolventnosti.Drutvaza osiguranje u dravama lanicama EU i onim dravama koje su uskladile svoje svoje propise sakomunitarnim pravom su obavezne da u svakom momentu imaju najmanje iznos garantnog fondakoji iznosi treinu izraunate margine solventnosti.Ono to drutvo za osiguranje nikako ne smeda dozvoli jeste da treina margine solventnosti padne ispod propisanog minimalnog iznosagarantnog fonda.

Pored terminoloke razlike postoji i razlika u osnovnoj materijalnoj sadrini rezerve iz ZOS ifonda koji poznaje evropsko pravo osiguranja.88Garantna rezerva iz ZOS-a mora biti vea odmargine solventnosti i ne manja od apsolutnog iznosa osnovnog kapitala. Upravo ova injenicastvara ogromne potekoe u poslovanju domaih drutava za osiguranje jer ona u svakom momentu

83J. Koovi, Internetprezentacija: Koncept solventnosti osiguravajuih kompanija, op. cit.84J. Pak, op. cit., str. 155.85l. 120. ZOS-a.86Slubeni glasnik RS, br 31/2005 i 21/201087J. Pak, Internet prezentacija: Margina solventnosti, tehnike rezerve i plasman sredstava osiguranja, op. cit.88J. Pak, op. cit., str. 156.


29/125


29

moraju imati sredstva koja su vea od njihove margine solventnosti. Ovo takoe znai idiskrimanaciju manjih drutava za osiguranje.

Drutvo za osiguranje sredstva garantne rezerve deponuje i ulae u oblike propisane l. 114. ZOS-a i u druge oblike propisane poslovnom politikom drutva.89Narodna banka Srbije je posebnom

odlukom propisala najvie iznose pojedinih deponovanja i ulaganja sredstava tehnike rezerve igarantne rezerve.90Vie o tome moe se proitati u delu rada koji obrauje strukturu investicionogportfelja drutava za osiguranje.

Iako je u pojedinim segmentima usaglaen sa komunitarnim direktivama u oblasti osiguranja, nekeodredbe ZOS-a, koje se odnose na marginu solventnosti i garantnu rezervu, potrebno je dopuniti i

precizirati. Naime, sredstva koja predvia ZOS ne odnose se na marginu solventnosti ve nagarantnu rezervu (to su sredstva predviena prvim komunitarnim direktivama). Zakonodavac nijeugradio p

Documents

MRR - Društva za osiguranja na finansijskom tržištu.pdf