OUVANJE EVROPSKOG AMAZONAMura-Drava-Dunav: reke na raskru izmeu zatite i unitenja

MURADRAVADUNAV

U SARANJI SA

!Mura

Drava

Danube

Mura

Drava

Trans-Boundary River System of the Mura, Drava and Danube

Mrea zatienih podruja

Hidorcentrale

0 10020 40 60 80Km (c) WWF, 2011

Bad RadkersburgMurska Sobota

PtujOrmo

Varadin

akovec Murakeresztr

Koprivnica

Barcs

Virovitica

Szentlrinc

Donji Miholjac

Mohcs

Baja

Apatin

Bogojevo

BakaPalanka

Vukovar

Pcs

Osijek

Maribor

1: Podruje Natura 2000, Mura, AT2: Podruje Natura 2000, Mura, SI3: Podruje Natura 2000, Drava, SI4: Podruje Natura 2000, Mura, HU5: Nacionalni park Dunav-Drava, HU6: Podruje Natura 2000, Ormnsg, HU7: Ornitoloki rezervat Veliki Paut, HR8: Regionalni park Drava-Mura, HR9: Park prirode Kopaki Rit, HR10: Nacionalna ekoloka mrea, Dunav, HR11: Specijalni rezervat prirode Gornje Podunavlje, RS12: Specijalni rezervat prirode Karaorevo i Park prirode Tikvara, RS

Centralna i tampon zona (oko 260,000 ha) budueg UNESCO Prekograninog rezervata biosfere

PREKOGRANINI SISTEM REKA MURA, DRAVA I DUNAV

AUSTRijA

SlOVENijA

HRVATSKA

MAARSKA

1

5

3

8

8

87

2

6

4

Borl zamak na Dravi (SI)

!Mura

Drava

Danube

Mura

Drava

Trans-Boundary River System of the Mura, Drava and Danube

Mrea zatienih podruja

Hidorcentrale

0 10020 40 60 80Km (c) WWF, 2011

Bad RadkersburgMurska Sobota

PtujOrmo

Varadin

akovec Murakeresztr

Koprivnica

Barcs

Virovitica

Szentlrinc

Donji Miholjac

Mohcs

Baja

Apatin

Bogojevo

BakaPalanka

Vukovar

Pcs

Osijek

Maribor

1: Podruje Natura 2000, Mura, AT2: Podruje Natura 2000, Mura, SI3: Podruje Natura 2000, Drava, SI4: Podruje Natura 2000, Mura, HU5: Nacionalni park Dunav-Drava, HU6: Podruje Natura 2000, Ormnsg, HU7: Ornitoloki rezervat Veliki Paut, HR8: Regionalni park Drava-Mura, HR9: Park prirode Kopaki Rit, HR10: Nacionalna ekoloka mrea, Dunav, HR11: Specijalni rezervat prirode Gornje Podunavlje, RS12: Specijalni rezervat prirode Karaorevo i Park prirode Tikvara, RS

Centralna i tampon zona (oko 260,000 ha) budueg UNESCO Prekograninog rezervata biosfere

B

orut

Stu

mbe

rger

Vodenica na Muri (SI)

E

colo

gy in

Pro

gre

ss

Revitalizacija Mure (AT)

J

ohan

n P

feile

r

Evropska vidra na Muri (HU)

D

.Kal

tene

gger

/4na

ture

Skoro iezla: Kratkonosa keiga iz Dunava (HU)

S

ztel

lik E

ndre

Pelarica na Dravi (HU)

W

. Gam

erith

/4na

ture

Bodrog festival u Bakom Monotoru (RS)

B

oris

Erg Orao belorepan u Kopakom

Ritu (HR)

M

ario

Rom

ulic

, ww

w.r

omul

ic.c

om

Dan Drave u Koprivnici (HR)

A

. Moh

l/W

WF

!Mura

Drava

Danube

Mura

Drava

Trans-Boundary River System of the Mura, Drava and Danube

Mrea zatienih podruja

Hidorcentrale

0 10020 40 60 80Km (c) WWF, 2011

Bad RadkersburgMurska Sobota

PtujOrmo

Varadin

akovec Murakeresztr

Koprivnica

Barcs

Virovitica

Szentlrinc

Donji Miholjac

Mohcs

Baja

Apatin

Bogojevo

BakaPalanka

Vukovar

Pcs

Osijek

Maribor

1: Podruje Natura 2000, Mura, AT2: Podruje Natura 2000, Mura, SI3: Podruje Natura 2000, Drava, SI4: Podruje Natura 2000, Mura, HU5: Nacionalni park Dunav-Drava, HU6: Podruje Natura 2000, Ormnsg, HU7: Ornitoloki rezervat Veliki Paut, HR8: Regionalni park Drava-Mura, HR9: Park prirode Kopaki Rit, HR10: Nacionalna ekoloka mrea, Dunav, HR11: Specijalni rezervat prirode Gornje Podunavlje, RS12: Specijalni rezervat prirode Karaorevo i Park prirode Tikvara, RS

Centralna i tampon zona (oko 260,000 ha) budueg UNESCO Prekograninog rezervata biosfere

5

5

9

10

10

10

11

12

SRbijA

Natura 2000 podruje, Mura

Status zatite: Natura 2000 podruje, deo Zatienog predela Povrina: 2,159 ha Zemlja: Austrija Natura 2000 podruje u Austriji se prostire na 34 km uz reku Muru, koja se granii sa Slovenijom. Predstavlja poetak slobodnog donjeg toka reke Mure i stanite je druge po veliini plavne ume u Austriji. Ipak, tok reke je u prolosti regulisan i brojni boni tokovi su u potpunosti odseeni od reke. Projekti obnavljanja stanita koje finansira EU imaju za cilj da vrate prirodne uslove na ovom podruju.

Natura 200 podruje, Mura

Status zatite: Natura 2000 podruje Povrina:12,767 ha Zemlja: Slovenija Reka Mura u Sloveniji, koja se delimino granii sa Austrijom i Hrvatskom, je uvrtena u Natura 2000 mreu i stanite je najvee plavne ume u Sloveniji. Granica se protee do Hrvatske i jedinstven je primer prirodne, dinamine reke sa velikim aktivnim meandrima i kolonijama lasta bregunica u prirodnim renim obalama. Drvene vodenice na Muri su dokaz davnanje kulture i odrivog korienja reke, i predstavljaju znaajnu turistiku atrakciju.

Natura 2000, Drava

Status zatite: Natura 2000 podruje Povrina: 9,525 ha Zemlja: Slovenija Plavna podruja Drave u Sloveniji, izmeu Maribora i Ormoa, bila su ozbiljno ugroena izgradnjom tri velika rezervoara 70-ih i 80-ih prolog veka radi proizvodnje hidroenergije. Meutim, ostaci karakteristinih renih stanita i vrsta koje su ouvane u starom koritu, tzv. Stare Drave zatiena su kao Natura 2000 podruja. Impresivni Borl zamak iznad reke Drave datira jo iz 1199. godine.

Natura 2000 podruje, Mura

Status zatite: Natura 2000 podruje, Zatieni predeo Povrina: 2,135 ha Zemlja: MaarskaNatura 2000 podruje obuhvata najnie delove reke Mure u Maarskoj, na granici sa Hrvatskom. Dobro je poznato po brojnim vrstama riba; zabeleeno je vie od 50 vrsta. Mnoge ugroene vrste sisara, kao to je evropska vidra, tu nalaze utoite. Nakon putanja u prirodu na uu Mure u Dravu, dabrovi su u proteklih 10 godina ponovo naselili ovu oblast.

Nacionalni Park Dunav-Drava

Status zatite: Nacionalni Park, Natura 2000, delimino Ramsarsko podruje Povrina: 50,441 ha Zemlja: Maarska Nacionalni park Dunav-Drava je proglaen 1996. godine. Sainjavaju ga itava duine vodotoka Drave u Maarskoj i prostrano plavno podruje Gemenc-Beda Karapanda du Dunava. Velike plavne ume i movare predstavljaju podruje na kome se hrani i razmnoava oko 110 vrsta ptica ukljuujui aplje, kolonije kormorana i brojna popu-lacija vodomara. Ovo podruje naseljava najvea populacija crne rode u Maarskoj.

Regionalni park Drava-Mura

Status zatite: Regionalni park Povrina: 87,681 ha Zemlja: Hrvatska Regionalni park Drava-Mura je najvee zatieno podruje u regionu. Protee se od Hrvatsko-slovenake granice do Dunava kroz pet upanija. ljunkovite i peane obale reke Drave su jedno od poslednjih podruja u kontinentalnoj Evropi gde se razmnoava ugroena mala igra. Nekoliko hiljada parova bregunica se razmnoava u strmim obalama. Okolna naselja su izvor bogatog kulturnog naslea, kao to je selo Hlebine na Dravi, koje je postalo poznato u svetskim razmerama kao kolevka hrvatske naivne umetnosti.

Park prirode Kopaki Rit

Status zatite: Park prirode, Specijalni zooloki rezervat, Ramsarsko podruje Povrina: 23,126 ha Zemlja: Hrvatska Park prirode Kopaki Rit je proglaen 1967. godine i obuhvata prostrano plavno podruje izmeu ua Drave u Dunav. Stanite je najvee i najbolje ouvane ume vrba u slivu Dunava. Kopaki rit je poplavljen i do tri meseca godinje. Do sada je zabeleeno blizu 300 vrsta ptica, ukljuujui 50 parova orla belorepana. Predstavlja drugo najznaajnije podruje za mreenje riba nakon delte Dunava. Planirano kanalisanje Dunava i Drave e imati ozbiljne posledice na ovo centralno podruje itavog PRB MDD.

Specijalni rezervat prirode Gornje Podunavlje

Statu zatite: Specijalni rezervat prirode, Ramsarsko podruje Povrina: 19,605 ha Zemlja: Srbija Specijalni rezervat prirode Gornje Podunavlje se prostire uz levu obalu Dunava u Vojvodini. Jedno je od nekoliko preostalih velikih plavnih podruja u Srbiji. Nedavno je u Apatinu ulovljena skoro istrebljena kratkonosa keiga. Tradicionalni naini upravljanja resursima, kao to je ribarstvo, su do dananjih dana ostali vaan izvor prihoda za lokalne zajednice.

11

9

8

51

2

3

4

Protiui kroz Austriju, Hrvatsku, Maarsku, Srbiju i Sloveniju, donji tokovi reka Drave i Mure i tok Dunava koji se nadovezuje spadaju u ekoloki najznaajnija rena podruja u Evropi, inei takozvani Evropski Amazon.

Ove reke obrazuju 700 km dugaak zeleni

pojas koji povezuje vie od 800,000 hektara

veoma vrednih prirodnih i kulturnih predela u

svih pet zemalja i zbog toga e postati simbol

jedinstva meu njima: itavo podruje e uskoro

biti zatieno kao UNESCO Prekogranini rezervat biosfere Mura-Drava-Dunav (PRB MDD).

Uprkos brojnim promenama nastalim dejstvom

oveka u prolosti, ovaj zadivljujui reni predeo

podruje je izuzetne bioloke raznovrsnosti i centar retkih prirodnih stanita kao to su velike

plavne ume, rene ade, ljunkovite i peane

obale, reni rukavci i mrtvaje. Ova stanita su

dom najguoj populaciji gnezdeih parova

orla belorepana u centralnoj Evropi i drugih

ugroenih vrsta kao to je mala igra, crna roda,

dabar, vidra i skoro iezla kratkonosa keiga.

Svake godine, vie od 250,000 migrirajuih ptica

movarica koristi reke za odmor i ishranu.

Ova koherentna mrea podruja, sainjena od

13 zatienih podruja uz tri reke, istie njihove ekoloke vrednosti i obuhvata Specijalni

rezervat prirode Gornje Podunavlje u Srbiji, Park

prirode Kopaki Rit na uu Drave u Dunav

i Regionalni park Drava-Mura u Hrvatskoj,

Nacionalni park Dunav-Drava u Maarskoj,

kao i Natura 2000 podruja u Sloveniji i Austriji.

Pored velike bioloke raznovrsnosti, reke i

plavna podruja su od vitalnog znaaja za ljude koji tamo ive. Lokalni ribari se izdravaju na

populacijama riba. Prostrana plavna podruja

smanjuju rizik od poplava, obezbeuju povoljne

uslove za podzemne vode i samopreiavanje

voda. Ovo je od sutinske vanosti za pijau

vodu, umarstvo i zemljoradnju. Reka je takoe

prostor za rekreaciju; ljudi mogu da se etaju,

plivaju, pecaju ili veslaju.

Kulturna batina ovog podruja je dokaz ive prolosti sa brojnim narodima i kulturama sa

istoka i zapada. Prisustva Otomanskog carstva i

Habsburke monarhije su vidljivi na arhitek-

turi mnogih starih gradova u regionu. U selima

Baranje u Hrvatskoj i Vojvodine u Srbiji ive

Hrvati, Maari, Srbi a u brojnim mestima se mogu

nai i potomci Austrijanaca, Nemaca ili eha.

Park prirode Kopaki Rit: Ue Drave u Dunav smeteno je u sreditu Rezervata biosfere

RIZNICA PRIRODE I KUlTURE

M

ario

Rom

ulic

, ww

w.r

omul

ic.c

om

Suprotno propisima u oblasti ivotne sredine

EU i meunarodnim standardima, upravljanje

rekama u Hrvatskoj, Maarskoj i Srbiji i dalje

poiva na zastarelim konceptima. Ideja o transformisanju prirodnih renih tokova u uni-

formne kanale bez ljunka i peska je pogrean i

zastareo metod.

Ovakva praksa (navodno u funkciji rene plov-

idbe ili zatite od poplava) ugroava ekoloke

vrednosti i prirodne resurse mree zatienih

podruja i prekogranini rezervat biosfere.

Kanalisanje reke ima razarajui uticaj na prirodu: dovodi do produbljavanja renog korita, isuuje movare i predstavlja pretnju za ugroene

vrste. Ovo je dokazano na primeru populacije bre-

gunica du Drave, ija se brojnost sa 12,000 parova

2005. godine smanjila na 3,000 parova 2010.

Osim gubitka biodiverziteta, neodgovorno

upravljanje rekom nanosi znaajnu ekonomsku tetu, npr. nii nivo vode ima negativan uticaj

na pijau vodu, ume, poljoprivredu i riblji

fond. Kanalisanje reka, takoe poveava rizik od

poplava u naseljenim podrujima u donjem toku

reke.

Trentuno, oblasti najvie pogoene planiranim

kanalisanjem velikih razmera su prirodni poja-

sevi oko Dunava i Drave u graninom podruju

izmeu Hrvatske, Maarske i Srbije, to e imati

uticaj na centralno podruje rezervata biosfere

kao to je Park prirode Kopaki Rit.

Izuzetne prirodne vrednosti Mure, Drave i Dunava su u opasnosti. Ugroavajui naini upravljanja, kao to su tekui i planirani radovi na kanalisanju prirodnog toka reke, vaenje ljunka i peska iz renog korita i nove hidroelektrane predstavljaju pretnju za ekoloki integritet, prirodne vrednosti i resurse ovog podruja.

UGROEN EVROPSKI AMAZON

Kanalisanje reka unitava ive rekeGotovo izezloj maloj igri za razmnoavanje su neophodne ljunkovite i peane obale Drave

R

ober

to S

auli,

ww

w.il

sale

sulla

coda

.it

A

. Moh

l/W

WF

Prekogranini UNESCO rezervat biosfere e

se sastojati od preko 10 zatienih podruja u

regionu Mura-Drava-Dunav, a ovim zajednikim

renim ekosistemom e se upravljati na odriv

nain kako bi se dao ekonomski podsticaj i pod-

staknuo razvoj regiona.

Koncept rezervata biosfere definie oko 260,000 hektara centralnih i tampon zona (postojee mree zatienih podruja) i jo oko 540,000 hektara prelaznih zona. Centralna zona predstavlja ekoloku okosnicu rezervata. Pri-

marno obuhvata rena i plavna podruja koja

se nalaze u pojasu ogranienom nasipima za

odbranu od poplava.

PREKOGRANINI REZERVAT bIOSFERE ZA DObRObIT PRIRODE I lJUDIOuvanje vrednog prekograninog ekosistema zahteva mudre napore u cilju ouvanja.

INFOU sutini, rezervat biosfere ispunjava tri

funkcije: ouvanje ekosistema; razvoj

regiona u drutveno-ekonomskom smislu na

ekoloko odriv nain; i podsticanje obra-

zovanja, istraivanja i praenje stanja ivotne

sredine. Meunarodno su priznati od UN

institucija, predloeni od nacionalnih vlada

i ostaju pod suverenom nadlenosti drava

u kojima se nalaze. Uspostavljanje rezervata

biosfere je poelo u okviru UNESCO pro-

grama ovek i Biosfera (MaB) 1970.

godine. Trenutno postoji 536 rezervata bios-

fere u preko 100 zemalja, samo 12 se prostire

u dve zemlje, a jedan je trilateralan.

Ciljevi i mere u centralnoj zoni su prven-

stveno usmerene na zatitu prirodnih stanita,

vrsta i procesa kao i obnovu ve postojeih de-

gradiranih podruja. Zatitna zona se protee du reka van plavnih podruja. Odlikuje je

mozaik kultivisanih povrina i naselja ali takoe

obuhvata i neka manja odvojena podruja kao

to su mrtvaje, ribnjaci i movare. Ovde se

pojavljuje ekstenzivna poljoprivreda kao to

je ispaa stoke, proizvodnja sena i organska

proizvodnja, promocija lokalnih proizvoda i

ekoturizam. Spoljanja prelazna zona prua ekonomsku i naunu podrku tampon zoni na

regionalnom nivou. Veina naselja i univerziteta

su smeteni unutar ove zone.

ukupne povrine od preko 800,000 ha.

NAJVEE EVROPSKO ZATIENO RENO PODRUJE

u svetu koje dele i kojim zajedniki upravlja 5 drava.

PRVO ZATIENO PODRUJE

i regionalne saradnje zasnovani na zelenoj viziji.

PRIMER MEUNARODNOG RAZUMEVANJA

Stanita bogata ribom omoguavaju odrivo ribarstvo

A

nton

Vor

auer

/WW

F-C

anon

Kako bi se ouvalo podruje Mura-Drava-Dunav,

WWF, EuroNatur i njihovi partneri u zatiti

nastoje da formiraju UNESCO Prekogranini

rezervat biosfere Mura-Drava-Dunav

(PRB MDD). U martu 2011, u Maarskom

gradu Gdllo, blizu Budimpete, ministri Austrije, Hrvatske, Maarske, Srbije i Slovenije

nadleni za ivotnu sredinu i zatitu prirode su potpisali zajedniku deklaraciju za osnivanje rezervata biosfere sa ciljem zatite

ivotne sredine i prekogranine saradnje.

ZElENO SVETlO ZA PREKOGRANINI REZERVAT bIOSFERE

Zajednika deklaracija zasnovana je na preliminarnom bilateralnom sporazumu

izmeu Hrvatske i Maarske iz 2009.

Komesar EU za za ivotnu sredinu, Janez Potonik, zalae se za ovu inicijativu zato to

se ona odlino uklapa u ciljeve EU vezane za

biodiverzitet i Direktive o stanitima i pticama.

Inicijativa je takoe deo EU Regionalne

strategije o Dunavu, to predstavlja osnovu

za budue EU finansiranje.

POZIV NA AKCijU

VIZijAza podruje Mura-Drava-Dunav je

njegova zatita u vidu potpuno funkcio-

nalnog UNESCO Prekograninog rezervata

biosfere, koji se sastoji od ouvanog renog

ekosistema kao okosnice za ouvanje

karateristinih stanita i vrsta, usluga

ekosistema i razvoj lokalnih zajednica,

prijateljski naklonjenih prirodi.

Tokom proteklih godina uinjen je

znaajan napredak. Uspostavljena je

mrea zatienih podruja u pet zemalja,

zajedniki ministarski dogovor o uspostav-

ljanju rezervata biosfere kao i potpisivanje

deklaracije o rezervatu biosfere. Naravno,

potrebno je uraditi jo mnogo toga.

Dobijanje statusa rezervata biosfere 2009 2012 Pet nacija podnose UNESCO-u nominaciju za PRB MDD Jun 2013. UNESCO zvanino proglaava rezervat u 5 zemalja Septembar 2013. 5 ministara sveano otvara zajedniki PRB MDD i dogovara

se o buduoj saradnji i zajednikom upravljanju

Promena naina upravljanja rekom Promena dosadanjeg naina upravljanja u moderan i ekoloki Zaustavljanje kanalisanja reke i daljeg vaenja ljunka i peska iz reka Obnova degradiranih delova reka Zaustavljanje visokonaponskog reima rada poslednje hidroelektrane na Dravi kod Donje Dubrave Zaustavljanje daljih planova za izgradnju novih hidroelektrana na podruju PRB MDD

Mart 2011: Ministri Austrije, Hrvatske, Maarske, Srbije i Slovenije prilikom potpisivanja zajednike deklaracije za PRB MDD.

W

WF

tampa: WWF Austria, Ottakringer Str. 114-116, 1160 Vienna,telefon: +43 1 488 17-0; ZVR. Nr.: 751753867, DVR: 0283908.

Tekst: Arno Mohl, Tanja Nikowitz. Urednici: Claudia Mohl, Emma Steele, Thomas Vacca.

Kontakt: Irma Popovi Dujmovi, ipopovic@wwf.panda.org

Dizajn: message Marketing- & Communications GmbH.

Printing: *gugler. Naslovna strana: Mario Romuli, www.romulic.com

WWF-ov rad na ouvanju i zatiti Evropskog Amazona omoguen je uz finansijsku podrku MAVA Fondacije, Asamer Holdinga i Coca-Cola kompanije.

100%FSC-Papir

ZEUS

Meunarodna, nacionalna i lokalna podrka ouvanju Evropskog Amazona

A

. Moh

l/W

WF

Da li biste voleli da saznate vie o radu WWF-a na UNESCO Prekograniom rezervatu biosfere Mura-Drava-Dunav Posetite nae internet stranice na: www.amazon-of-europe.com

If there is no URL

With URL - Regular

OR

Why we are here

To stop the degradation of the planets natural environment andto build a future in which humans live in harmony and nature.

Why we are here

Insert URL here.com

To stop the degradation of the planets natural environment andto build a future in which humans live in harmony with nature.