Peaenje du Dunava

2 | Peaenje du Dunava2 | Peaenje du Dunava

O Dunavu

DUNAV je sa tokom od 2.880 km, druga najdua reka u Evropi. U slivu reke Dunav ivi vie od 80 miliona ljudi inei je tako najveim meunarodnim renim slivom na svetu.

Reka Dunav izvire u Donaueingenu. Protie kroz Austriju, Slovaku, Maarsku, Hrvatsku, Srbiju, Bu-garsku i Moldaviju, i preko delte Dunava, Ukrajine i Rumunije uliva se u Crno More. Iz tog razloga Du-nav i njegovi privredni, prirodni i turistiki potencijali predstavljaju zajedniku karakteristiku ovih zemalja. Dunav danas povezuje zemlje,kulture, stanovnitvo i ideologije Istone i Zapadne Evrope nekada razdvo-jeneGvozdenom zavesom.

Be, Budimpeta, Bratislava i Beograd, etiri presto-nice Centralne Evrope, i brojni prelepi gradovi koji se nalaze u slivu reke Dunav ine ga vanim plovnim putem i veoma atraktivnom destinacijom za turistiko krstarenje. Meutim, postoji iitav niz drugih mogunosti za ot-krivanje podruja i uivanje u prirodnoj i kulturnoj batini izvan velikih gradova. Brojni nacionalni parkovi, rezervati prirode, vlane movarne oblasti i divna ostr-va, zajedno sa podrujima koja je UNESCO uvrstio u Svetsku kulturnu batinu, formiraju jedinstven prirodni pejza, idealan za aktivan odmor. Manje poznate staze

DanubeFACTS

Lako statistiki podaci nisu bili dostupni za sve podunavske zemlje, na osnovu istraivanja koje je sproveo nemaki institut Deutsche Wanderinstitute e.V, tipian turista u peakom turizmu moe se opisati na sledei nain:

Demografi ja: 48 godina (m i ) sa veim primanjima. Kvota: 55 % Nemaca se smatra peacima. Duina i trajanje tura: 914 km, 2,54 sata. Motivacija za peaenje: priroda, mir i oputanje. Planiranje: internet, preporuke, mape, knjige o turistikom peaenju. Ture: krune ture i jednodnevni izleti. Staze: staze sa brojnim vidikovcima i staze kroz prirodu.

Dodatne informacije mogu se pronai na adresi www.wanderforschung.de.

Takoe, Meunarodna organizacija prijatelja prirode Naturefi rends International i organizacija WGD Tourismus GmbH izvrile su analizu postojeeg stanja u peakom turizmu du Dunava. Celokupan izvetaj o peakom turizmu moete preuzeti sa sledee adrese: www.donausteig.com/fm/7337/Report_Hiking-along-the-Danube-in-Europe-web.pdf

Statistiki podaci Tipian turista peak

za peaenje vode du same reke, ali i zalaze duboko u unutranjost zemalja otkrivajui prelepe pejzae. Delta Dunava je stanite brojnih ptiijih i ribljih vrsta sa i dalje izuzetno znaajnom ribarskom industrijom.

Netaknuti gradii i sela u ruralnim podrujima, uspeli su da ouvaju autentian nain ivota, stare tradici-je i obiaje, i zahvaljujui tome nude nesvakidanje putovanje kroz raznolike kulture i obiaje. Dunavski basen je kolevka nekih od najstarijih ljudskih kultura, a dobro ouvane istorijske znamenitosti koje pripadaju razliitim epohama i imperijama, neto su to svakako vredi posetiti.

Kao inspiracija bronim muziarima, umetnicima, foto-grafi ma i piscima, Dunav je postao simbol pan-evrop-ske kulture i identiteta. Razliiti festivali i dogaaji koji za cilj imaju jaanje tog kulturnog identiteta i podsti-canje kulturne razmene, turistima pruaju jedinstve-nu priliku da osete duh Dunava. Peaenje du reke Dunav, jedan je od najboljih naina za upoznavanje evropskih podunavskih zemalja i otkrivanje njihovih posebnosti, ali i kulturolokih slinosti.

Ovom brourom elimo da istaknemo potencijale Po-dunavlja koji omoguavaju meusobno povezivanje i bolju prepoznatljivost regiona kroz peaki turizam.

Peaenje du Dunava | 3Peaenje du Dunava | 3

DanubeHISTORY

Od saobraaja i trgovine do putovanja i turistikih tura

DUNAV JE JO U DOBA praistorije bio vaan tr-govaki put u prometu metala, soli, krzna i ilibara. U doba Rimskog carstva, bio je trasa za snabdevanje hranom severnih podruja carstva. Dunav u to doba nije sluio samo za trgovinu, ve je predstavljao i granicu Rimskog carstva tzv. Dunavski Limes, koji se protezao du Dunava od Bavarske pa sve do Crnog mora,inio je spoljnu granicu carstva.

Za vreme Velike seobe naroda, Dunav je bio najvaniji put koji je spajao istok i zapad, to se nije promenilo ni posle propasti Rimskog carstva.

Dunav je u srednjem veku predstavljao glavni pra-vac meunarodne trgovine sa Grkom i Indijom. Po-dunavska regija bila je sedite poslovanja trgovaca tog vremena. Razvoj Dunava kao trgovinskog centra onemoguen je prodorom Turaka, koji su osvajanjem Carigrada blokirali oblast njegovog srednjeg toka. Do-nji tok Dunava tako je postao kulturna mea izmeu Austrije i Otomanskog carstva. Brojne izbeglice pre-plivale su Dunav beei pred pohodima otomanske vojske. Reka je je na isti nain i u vreme komunizma posluila kao jedan od retkih naina da se prebegne u Zapadnu Evropu (www.donauschifffahrt.info).

U dananje vreme, plovidba Dunavom ne slui isklju-ivo za prevoz ljudi i roba- uloga turistikih krstarenja postaje sve znaajanija. Prvi parobrod zaplovio je Du-navom 1818. godine, da bi ve 1830. bili osmiljeni i prvi paket aranmani. Prokopavanjem kanala Rajna Majna Dunav bitno je povean broj turistikih tu-ra. Izgradnjom ovog kanala stvorena je mogunost za renu plovidbu deonicom od 2.411 km toka Dunava, odnosno od Kelhajma do dunavske delte. Tih 2.411 kmpredstavlja 87 % ukupne duine reke. Brodovi imaju mogunost uplovljavanja u 78 luka du toka Dunava izmeu Kelhejma i Crnog mora. U vodama Dunava registrovano je 1.100 brodova, to predstavlja jednu desetinu svih brodova registrovanih u voda-ma reke Rajne, koja je plovna u duini od otprilike 1.000 kilometara.

Putevicareva i kraljevaje tura koja objedinjuje razliitosti evropskih kultura na oba-lama Dunava i prelepe pejzae koji se prostiru

od srednjevekovnog grada Regenzburga, preko Pasaua i

Bea, do Budimpete. Tok reke u stopu prati i rimski Limes impresivna granica nekadanjeg Rimskog carstva, koja je predloena za listu svetske baine UNESCO-a. Na velikom broju lokaliteta pored reke mogue je istraiti veliki broj iskopina i arheolokih nalazita. www.StrassederKaiserundKoenige.com

Putevi careva i kraljevaIzgradnja Trajanovog mosta poela je za vreme vladavine rimskog ca-ra Marka Trajana. Most je sveano otvoren 105. godine u njegovom pohodu na Dakiju. Most je bio du-gaak 1.097,5 metara i oko 1.000 godina vaio je za najdui most ikada sagraen Trajanov most nalazio se

u blizini dananjeg sela Kostolac kod Kladova sa srpske strane, i Turn Severina sa rumunske. Projektovao ga je najpoznatiji arhitekta tog doba, Apolodor iz Damaska, i smatran je jednom od najvanijih graevina Rimskog carstva. Po nareenju cara Aurelijana (270275.), most je poruen u povlaenju Rimljana pod najezdom varvarskih plemena.

Trajanov most

4 | Peaenje du Dunava4 | Peaenje du Dunava

Kulturna i prirodna batina Dunava

DanubeSIGHTS

Zahvaljujui injenici da je kraj Drugog svetskog rata do-ekao gotovo neoteen, Regenzbrug je praktino jedini netaknuti srednjevekovni grad u Nemakoj. Uprkos bogatoj prolosti, dugoj dve hiljade godina, Regenzburg je danas ivopisan grad sa vie od 150 hiljada stanovnika. Njego-vom mladalakom duhu doprinosi i univerzitet sa 25.000 studenata, a brojne moderne visokotehnoloke kompanije upoljavaju oko 100.000 ljudi.

Ali nisu samostanovnici ovog grada ono to ga ini vrednim posete. Turistiko peaenje, biciklizam i klizanje samo su neke od rekreativnih aktivnosti koje se nude u Regenzbur-gu i njegovoj okolini, dok se penjanje po stenama, vonja kanuima i planinarenje mogu upranjavati nedaleko od samog grada.

Pogled na Regenzburg i Dunav

RAZNOVRSNOST PRIRODNE i kulturne batine du Dunava zaista je ogromna. Tu su brojni zamkovi i ruevine: Durntajn (Drnstein) u Austriji, zamak Devin u Slovakoj, barokni zamak u Godolu (Gdllo) u Maarskoj, srednjevekovna tvrava Golubac u Srbiji, Baba Vida u Bugarskoj i Enisala u Rumuniji. Takoe, za peaenje du Dunava nezaobilazne su i prirodne znamenitosti, poput izvorita reke u Donauingenu u Nemakoj, Dunavska petlja (Schlgener Schlinge) u Austriji, erdap u Rumuniji i Srbiji i stenovite formacije Belogradika u Bugarskoj. Pored toga, pritoke i jezera Dunava - Drava u Hrvatskoj, jezero Beleu u Moldaviji i planinski venci Karpata u Ukrajini - uobliavaju pejza dunavskog basena.

Veliki broj ivopisnih gradova na obalama Dunava, poput Osjeka, Iloka, Novog Sada, Vidina ili Rusa, odraz su burnih istorijskih dogaanja.

Du Dunava su podignute i velike metropole poput Bea, Budimpete i Beograda, ali i mnogi ivopisni gradovi kao to su Linc, Bratislava, Konstanta ili Odesa, koji odiu urbanom kulturom.

Bogato kulturno naslee razvijalo se zahvaljujui mno-gobrojnim osvajaima koji su vekovima dolazili u ovu oblast. Pored tvrava i ruevina iz vizantijskog, rim-

skog, osmanskog i hapsburkog perioda, nailazimo i na dobro ouvane crkve, manastire, sinagoge i damije koje ukazuju na prisustvo razliitih religija u regionu. Arhitektonski stilovi poput baroka i secesionistikog stila gradnje preneti su iz Gornjeg Podunavlja u oblast donjeg toka Dunava, pa je izgled gradova rezultat urav-noteene meavine balkanskih i zapadno-evropskih uticaja. Iz tog razloga je bugarski grad Ruse poznat i kao mali Be. Nobelovac Elijas Kaneti (Elias Canetti) o svom rodnom gradu Rusu kae: Rusuk je slika na-roda izrazito razliitih korena u samo jednom danu mogue je uti sedam ili osam razliitih jezika.

Jedno od najveih i najznaajnih evropskih arheolokih nalazita iz doba mezolita i neolita je Lepenski vir u Srbiji, na desnoj obali Dunava u blizini erdapa. Ostaci naselja i objekata otkrivenih na ovom lokalitetu stari su oko 8.000 godina.

UNESCO je na listu Svetske batine uvrstio vie od deset znamenitosti du Dunava, meu kojima su i istorijski centar grada Regenzburga u Nemakoj, Vaau (Wachau) i Be u Austriji i Budimpeta u Maarskoj, ali i mesta van gradova. kao to su Benediktanska opatija u Maarskoj, Palata rimskog cara Galerijusa u Srbiji, Traka grobnica u selu Svestari u Bugarskoj, itd.

Peaenje du Dunava | 5Peaenje du Dunava | 5

DanubeSIGHTS

Prvi pisani trag u kome se pominje Devinski za-mak datira iz 1223. godine. Zamak je sagraen na strateki dobroj lokaciji tano u podnoju litice iznad ua Morave u Dunav koju su vekovima su koristili brojni narodi, od Kelta do Rimljana, preko Gota i Langobarda. Zamak je u 15. veku pripadao nizu istaknutih aristokratskih porodica. Napoleonova vojska je unitila zamak 1809. godine. U 19. veku dvorac postaje znaajno mesto Slovakog pokreta nacionalnog buenja. Dananji ostaci odbrambenog renesansnog zamka izvijaju se sa uske litice i poseti-ocima pruaju velianstven pogled na tok Dunava.

Zamak Devin

Dunav se u Vilkovu spaja sa Crnim morem. Stari deo grada je plutajue Vilkovo, zbog e-ga je poznat i kao ukrajinska Venecija. Ba kao u Veneciji, ulice su kanali ili erliki, dok gondole i motorni amci pred-stavljaju osnovni vid prevoza.

Prolazei kanalima, turisti mogu da vide male bele kue, batice koje se ubre muljem, kao i male drvene mostove, i-roke tek metar ili dva. Vrhovi mostova nisu fi ksirani i pri pro-lasku brodova se otvaraju. Ovo ivopisno mesto sa naseljem Lipovana i neobinim dijalek-tima svakako je mesto vredno posete za svakog turistu.

Kanali Vilkova

Upoznajte drave i kulture

DanubeHIKE

NEMAKO-AUSTRIJSKI deo Dunava se poseb-no izdvaja dobrom infrastrukturom za peaenje, ali oblasti za peaenje postoje i u zemljama Srednjeg i Donjeg Podunavlja.

Kulturne i prirodne znamenitosti niu se uz reku, sve do dunavske delte. To znai da su mogunosti za povezivanje postojeih oblasti za peaenje itekako prisutne. Posetiocima treba omoguiti da proire svo-je vidike i doive jedinstveno iskustvo peaei kroz raznolike predele i regione.

Podsticanje peakog turizma du Dunava otvara no-ve marketinke mogunosti za partnerske zemlje i organizacije: Umreavanje postojeih turistikih ponuda du Dunava. Internet portal posveen turistikom peaenju du Dunava. Zajednike prekogranine turistike ponude. Zajedniki standardi za peaki turizam. Onlajn mapa peakih staza. Meunarodna konferencija o peaenju du Dunava Saradnja izmeu nacionalnih, regionalnih i lokalnih

predstavnika. Prekogranina saradnja.

Peaenje omoguava turistima da se direktno upo-znaju sa razliitim zemljama i kulturama. Iz tog razloga bi uspostavljanje prekograninogturistikog peaenja du Dunava trebalo ne samo da podri razvoj turistike infrastrukture, ve i da ojaa veze izmeu svih sused-nih zemalja.

Udruivanje snaga i zajedniki rad na uspostavljanju jedinstvene turistike ponude za peaenje du Duna-va doprinee ne samo jaanju pojedinanih zemalja i regiona, ve i ekonomskom i drutvenom boljitku i-tavog Dunavskog regiona, kao i boljoj prepoznatljivosti njegovih prirodnih lepota.

Zelene obale Dunava, ume, movare i ostrva nude mogunosti za razliite aktivnosti u prirodi, dok isto-vremeno umreavanje zainteresovanih strana stvara uslove za razvoj razliitih turistikih proizvoda.

Interaktivni veb portal danube.travel trenutno je u fazi izrade. Ovaj portal, zajedno sa onlajn mapom za pe-aenje i ostalim vidovima komunikacije, moe bit-no da unapredi pristup informacijama i potencijalnim zainteresovanim stranama, i turistima. Prekogranina ponuda lokalnim turistima omoguava da se upozna-ju sa susednim kulturama i prirodom, a turistima iz udaljenih zemalja prua jedinstvenu priliku da otkriju potpuno novu regiju koju odlikuju raznovrsni pejzai i tradicije. Cilj zajednikih standarda u oblasti turisti-kog peaenja koji e biti predstavljeni zainteresovnim stranama iz razliitih zemalja, jeste usklaivanje uslo-va za smetaj i peaenje sa oekivanjima turista, uz istovremeno ouvanje jedinstvenog izgleda i atmosfere zemalja domaina.

6 | Peaenje du Dunava

Peaenje du Dunava | 7Peaenje du Dunava | 7

DanubeHIKE

Ruta Donautajg u Gornjoj Austriji sa svojih 450 km staza najveim delom vodi du obe obale Dunava od mesta Pasau u Bavariji preko Linca do Grej-na. Okolinu itavog regiona mogue je istraiti u okviru 41 krune ture.

Ruta Velterbestajg Vaau (Welterbe-steig Wachau) dugaka je 180 km i prua se na obe obale Dunava u Donjoj Austriji, izmeu Melka i Krem-sa. Obe staze su za potrebe turista peaka obeleene standardizovanim znacima i putokazima.

Turistiko peaenje u Austriji

Peaenje sa i bez prtljaga du Dunava od Donauingena do Pasaua u Nema-koj predstavlja jedinstven turistiki proizvod organizacije ARGE Deutsche Donau. Teak prtljag esto predstavlja smetnju turistima koji peae dugake ture. Ba iz tog razloga organizovana je usluga prevoza prtljaga koja pea-cima prtljag isporuuje na sledeoj etapi marute. Ovakve ture obuhvataju peaenje, oblizak gradova i prirodnih atrakcija, a ponekad ak i krstarenje rekom u nekoj od etapa.

Turistiko peaenje u Nemakoj

8 | Peaenje du Dunava8 | Peaenje du Dunava

DanubeHIKE

Grad Ilok nudi tematske ture u okviru gradskog podruja. Iako ne podrazmevaju peaenje dugim peakim stazama, ove ture nude kako kratke etnje od gornjeg dela grada du Dunava, tako i dui izlet du vinskog puta Iloka. Liska, kao najvii vrh u Vukovarsko-Sremskoj upaniji (na 297 m nadmorske visine) nalazi se na obroncima Fruke gore. Vukovar,koji lei neposredno kraj Duna-va, turistima nudi mogunostpeaenja stazom koja vodi pored reke sve do ua Vuke u Dunav.

Turistiko peaenje u Hrvatskoj

Slovaka turistima nudi turistike etnje pre nego peake ture. Stoga treba pomenuti zamak Devin koji predstavlja dobar primer kombinovane ponude koja obuhvata krstare-nje i peaenje. Kod ovakvih izleta, na svakih sat do dva, planirane su pauze,a obilasci ru-evina organizuju se individualno. Postoje dve razliite staze. Jedna se nalazi s leve strane brda i vodi do mesta gde se u 9. veku nala-zila Velika moravska crkva. Drugi pravac vodi ka ouvanim ruevinama srednjeg i gornjih delova srednjevekovnog zamka.

Turistiko peaenje u Slovakoj

Peaenje du Dunava | 9Peaenje du Dunava | 9

DanubeHIKE

Peaku turu Otkrijte brda u kojima se Dunav savija organizuje Special Tours, maarski organizator peakih tura. Tura traje 13 dana i turistima prua mogu-nost da doive Dunav i njegovu okolinu od Eztergoma do Budimpete. Operator organizuje smetaj na lokalu u dvokrevet-nim sobama i prevoz prtljaga od jednog smetaja do drugog. Pored toga, turistima su obezbeeni idetaljni opis putovanja, kao i mapa regiona.

Turistiko peaenje u Maarskoj

Na osnovu informacija Turistike organi-zacije Srbije, kroz Srbiju vode dva pravca za peaenje, E4 i E7. Ovi pravci turistima nude mogunost da, peaei pored najva-nijih znamenitosi, otkriju istone i zapadne delove zemlje i upoznaju se sa lokalnim predelima i stanovnitvom. Na putevima E4 i E7 nalaze se i glavne aktrakcije meu kojima su najvanije svakako erdap na Dunavu i Nacionalni park Fruka gora sa u-venim pravoslavnim crkvama i manastirima. U Nacionalnom parku Fruka gora postoji niz mogunosti za organizovanje kratkih jednodnevnih peakih izleta u sve delove Nacionalnog parka Fruka gora.

Turistiko peaenje u Srbiji

10 | Peaenje du Dunava10 | Peaenje du Dunava

DanubeHIKE

Peaenje i vonja bicikla Iza Gvozdene kapije je ponuda u organizaciji bugarskog turoperatora-Odysseia-in. Ova tura vodi kroz planine zapadnog Balkana du obala Dunava sa srpske i rumunske strane i zavrava se u jugozapadnim Karpatima u Rumuniji. Iako ova tura nije osmiljena i iskljuivo posveena razgledanju Dunava, neophodno ju je pomenuti kao dobar primer prekograninog paket aranmana. Turisti peaci idu van granica zemlje. kroz Podunavlje i okolinu.

Turistiko peaenje u Bugarskoj

Peaenje Karpatima. Rumunska turi-stika agencija i turoperator Tymestour organizuju peaenje stazama u planina-ma Banata. Ove ture uglavnom traju do tri dana i turiste nagrauju jedinstvenim pogledom na dunavsku klisuru. Agenci-ja Tymestours organizuje i individualne peake ture za razliite grupe turista ili poslovne delegacije koje ele da pri-rodu doive na potpuno nesvakidanji naini,zvan utabanih staza.

Turistiko peaenje u Rumuniji

Turistika organizacija Salix Toursorga-nizuje desetodnevne peake tureza-maksimalno uivanje u regionu Gornjeg Podunavlja. Polazi se iz Odese, a sama tura obuhvata duge etnje pored jezera, movara i rezervata biosfere na Dunavu. Iskusni turistiki vodii turistima pred-stavljaju i objanjavaju raznolikost bilj-nog i ivotinjskog sveta. Uticaj Dunava u regionuogleda se i u mnotvu kanala u Vilkovu. Doivljaj predela i lokalnog stanovnitva upotpunjujen jesmetajem u uglavnom privatnim pansionima.

Turistiko peaenje u Ukrajini

DanubeNATURE

Od varcvalda do Crnog mora

Delta Dunava

PODRUJA DU REKE Dunav obiluju razliitim na-cionalnim parkovima od kojih svakako treba izdvojiti Nacionalni park Donau-Auen u Austriji, Nacionalni park Duna-Ipoly i Nacionalni park Dunav Drava u Maarskoj, koji doprinose podizanju svesti o turizmu u ovom regionu. Osimnacionalnih parkova, tu su i parkovi prirode,zatiene prirodne oblasti i rezervati prirode,kao na primerzatieno podrujeDunajsk luhy u Slovakoj, Park prirode Kopaki rit u Hrvat-skoj i Rezervat prirode Gornje Podunavlje u Srbiji, koji istiu lepotu plavnih podunavskih podruja i ogroman biodiverzitet same reke.

Mnoga zatiena podruja oznaena su kao Ramsarska podrujai/ili lokaliteti Svetske batine UNESCO-a, od kojih je vano pomenuti Park prirode Altmhlthal u Nemakoj, Park prirode Persina u Bugarskoj i rezervat biosfere Delta Dunava u Rumuniji. Prirodne lepote Dunava koje ne poznaju dravne granice doprinose specifi nostiitavogregiona. Zahvaljujui velikom bro-ju raznovrsnih ptiijih vrsta u prirodnim parkovima, posmatranje ptica uvrteno je u ponudu turistikog peaenja. Neki parkovi ak i nude sline izlete (kao na primer, Nacionalni park erdap u Srbiji i Rezervat prirode Srebarna u Bugarskoj). Veina ovih oblasti je

Nacionalni park Duna-Ipoly osnovan je nakon uspeno okonanih de-monstracija protiv izgradnje Nagimaro (Nagymaros) hidroelektrane 1997. godine. Nacionalni park, koji obuhvata ne samo okuku Dunava ve i velikideo planinskeoblasti planina Pilis i Domos, predstavlja savreno mesto za peaenje na kome postoje brojne staze, informativni punktovi i centri

Nacionalni park Duna-Ipoly, MaarskaDelta Dunava nalazi se u graninom pojasu Rumunije i Ukrajine, sa malim delom koji zalazi u Moldaviju. Osamdeset odsto njene ogromne povrine od 5.000 kvadratnih kilometara nalazi se u Rumuniji. To je najvee movarno podruje u Evropi sa oko 5.400 biljnih i ivotinjskih vrsta, meu kojima su i retke ptice selice poput dalmatinskog pelikana koji je zatitni znak delte.

u vreme Hladnog rata predstavljala nepristupane nacionalne granice, i ta nepristpanost podstakla je razvoj biodiverziteta. Parkovi su stanita razliitih divljih ivotinja, vukova, divljih maaka i crnih med-veda. Retke ivotinjske vrste koje se ovde mogu sresti su ris, rakun i tvor. Razliitost reljefa u regionu nudi brojne mogunosti za peaenje: od umovitih pla-ninskih venaca varcvalda i podnoja Alpa (Austrija), preko Panonske nizije ( Slovaka, Hrvatska i Srbija) i erdapske klisure (Srbija i Rumunija) , do dunavske ravnice (Bugarska i Rumunija).

Prirodni resursi nude jedinstvenu mogunost za kom-binovanje peaenja, vonje kanuima i biciklima du reke. Turistike ponude ove vrste ve postoje unekim od zemalja. U cilju odrivog korienja prirodnih resur-sa i prilagoavanja staza potrebama turista, neophodno je uvesti odreene zajednike kriterijume kvaliteta. Pored postojeih staza za peaenje, potrebno je istra-iti nove staze i mogunosti za njihovo obeleavanje, povezivanje i predstavljanje turoperatorima i turistima. Katalozi nacionalnih parkova i parkova prirode, turo-peratora i razliitih prualaca usluga mogu doprineti dostizanju usluga istog kvaliteta u Podunavskoj regiji i proirenju ponude za peaenje.

Peaenje du Dunava | 11

12 | Peaenje du Dunava12 | Peaenje du Dunava

Kulinarsko umee pod uticajem Dunava i okolnog stanovnitva

DanubeCUISINE

Bugarska kuhinja prepoznatljiva je po raznolikosti uticaja razliitih zemalja. Ona predstavlja meavinu klasinih bugar-skih jela i kulinarskog naslea iz Hrvatske, Grke i Turske, a poslednjih godina osea se i uticaj ostalih kulinarskih pravaca iz Centralne i Zapadne Evrope. Tipina bugarska jela su opska salata (salata sa paradajzom, krastavcima i sirom), tradicionalni beli sir Sirene i kavarma (koja se pravi od kuvanog i mariniranog povra i mesa). Tu su i musaka ili sarmice od vinove loze koje svakako potvruju uticaj grke kuhinje. Na tipinom bugarskom meniju moe se nai i riba, budui da Bugarska izlazi na Crno more.

Bugarska kuhinja

KULINARSKA RAZNOLIKOST u Dunavskim re-gionima je ogromna, a isprobavanje najrazliitijih ukusa predstavlja nesvakidanje iskustvo. Polazei od Nemake sa bavarskom teleom kobasicom, preko Austrije i jedinstvenog belog vina sorte Grner Vel-tiner iz regiona Vaau, do kiselog testa sa makom i mlekom, Mkos Guba u Maarskoj, sva ula imaju priliku za uivanje.

U nastavku kulinarskog proputovanja svako bi tre-balo da proba i sir Otiepok u Slovakoj i obanac (svinjski gula) u Hrvatskoj, uz au Muskat Krokan vina u Srbiji. Ljubiteljima vina ovo putovanje du Dunava mnogostruko e se isplatiti. U Bugarskoj treba obavezno probati au Muskata. Uzgajanje vinove loze i pravljenje vina drevna je tradicija koju su Bugari nasledili jo iz doba Rimljana i Traana. Vinogradari iz razliitih delova regiona i dalje proizvo-de originalne sorte vina i organizuju razliite izlete i degustacije. Vinska sela Rajac i Rogljevo u Srbiji takoe su vredna obilaska.

U Rumuniji domaini svoje goste doekuju sa doma-im hlebom, solju i rakijom, u Moldaviji sa nezaobi-

laznom mamaligom (vrsta palente), dok u Ukrajini gastronomsku turu treba zaokruiti uvenim pamp-ushky (koje su nalik krofnama). Pomenuta jela samo su deli iskustva i pozivaju da se dublje zaroni u kuhinju Dunava. Tipina kuhinja u delti Dunava obiluje razliitim jelima od ribe. Nadasve su poznati punjena tuka, aran sa dinstanim kupusom, dunav-ska skua, riblje ufte, dunavska haringa, jesetra na aru, kroketi od smua i slina jela. Tradicionalna riblja orba iz delte koju kuvaju ribari u malim selima priprema se od povra i vie od deset razliitih vrsta male ribe. Recepti se u podunavskoj regiji prenose sa kolena na koleno, iz jedne u drugu kulturu, iz jednog naroda u drugi.

Uticaji osmanskog periodai hapsburkogcarstva uobli-ili su karakteristinu meavinu istonjakih, zapad-njakih i mediteranskih ukusa. Pored toga, putovanje kroz podunavsku kuhinju turistima prua mogunost da posete muzeje u kojima se uvaju kulinarska istorija i kulinarske tradicije razliitih zemalja. To su Muzej hleba u Ulmu u Nemakoj, Muzeji vina u Bratislavi u Slovakoj i Plevenu u Bugarskoj i Muzer ribarstva u Tutrakanu u Bugarskoj.

Peaenje du Dunava | 13Peaenje du Dunava | 13

DanubeROOM

Gostoprimstvo na svakom koraku

Donautajg pansione ine 52 pansiona koji se nalaze u Bavarskoj i Gornjoj Austriji pokraj Dunava. Ovi pansioni su usko specijalizovani za odmor i pea-enje du Donautajg staze i kao takvi zadovoljavaju kriterijume kvaliteta za objekte koji pruaju usluge smetaja i

ishrane. U oblasti Vaau i regiji Karntum u Donjoj Austriji takoe postoji niz partnera koji nude kvali-tetan smetaj pokraj Dunava.

Donautajg pansioni

TURISTIMA KOJI PEAE du Dunava nudi se ve-liki izbor razliitih mogunosti za smetaj. Ve postoje mree prualaca usluga smetaja koje su specijalizo-vane za turiste peake, meu kojima su Wanderbares Deutschland (Nemaka za turiste peake) i pansioni u Donautajgu izmeu Bavarske i Gornje Austrije. Pored toga, kraj Dunava se mogu nai i najrazliitiji hoteli - od luksuznih, do onih za turiste sa manjim budetom, a velika je i ponuda privatnog smetaja i pansiona.

Cilj projektaDanubeHike je jaanje prekogranine saradnje i umreavanje pruaoca usluga smetajakao i usmerenja na turiste peake. Kriterijumi kvaliteta koji mnogi ve ispunjavaju, ako ne u potpunosti onda bar delimino, treba da omogue pruaocima usluga smetaja da objedine svoje ponude i proire ih u cilju stvaranja odrivog peakog turizma.

Kriterijumi koji odreeni smetaj kategorizuju kao smetaj prilagoen turistima peacima, izmeu osta-log podrazumevaju dostupnost peakih staza (na koje se moe doi peice), dostupnost odgovarajuih informacija (mape, broure, informacije o vremen-skim uslovima, znamenitostima), vodie, opremu za peaenje, prvu pomo za peake (zavoje, fl astere i slino), uslugeprevoza za peake, usluge prevoza prtljaga i sline usluge. Isto tako, i opte usluge koje obuhvataju doruak i prijavljivanje treba da budu prilagoeneturistima peacima.

Veina smetajnih objekata u podunavskim seoskim podrujima su porodini hoteli ili pansioni iji su domaini obino lokalni itelji koji posebnu panju obraaju na lokalnu prirodu, kulturu i tradicionalnu lokalnu kuhinju. Odreeni smetajni objekti u svojoj ponudi imaju organizovane obilaske interesantnih znamenitosti i dogaaja u okruenju. Tu su i regio-nalna i nacionalna udruenja porodinih pansiona i hotela u podunavskim zemljama, kao na primer EcoRomania i Bugarsko udruenje za alternativni turizam koja nude informacije o mogunostima za smetaj u ruralnim podrujima.

Arkabarka je brod-hostel i pansion u Beogradu na Dunavu. To je savremena drvena graevina koja se nalazi u jednom od centralnih parkova Beograda. Pri-laz preko Dunava i motivacija vlasnika da na jednom mestu okupi i Beograane i goste iz celog sveta ini ovu lokaciju jedinstvenom zaboravak prekograninih turista peaka.

Plutajui hostel

14 | Peaenje du Dunava

DanubeACCESS

Drumski i reni prevoz

14 | Peaenje du Dunava

Turistike ponude za peaenje du Dunava mogle bi da budu jo raznolikije ukoliko se u njih ukljui vonja biciklom. Takoe, vonja biciklom mogla bi da se izdvoji i kao posebna aktivnost. Biciklistike staze se ire i vode juno od Dunava ka unutranjosti Srbije. Povezivanje vonje biciklom i peaenja u ci-lju odrivog turizma bi unapredilo turistiku ponudu. Kombinovanje krstarenja i peaenja takoe je odli-na prilika da turisti provedu dan u peaenju, a da pritom ne moraju da nose sa sobom teak prtljag.

I sam nain prevoza na putovanju moe da bude deo turistikog doivljaja. Pruge koje vode kroz uske kanjone i ume u Nemakoj, Austriji, Maarskoj i Rumuniji prolaze kroz prelepe ume i male zaseoke du reke Dunav. Putovanje ovim prugama nudi je-dinstvenu priliku za uivanje u slikovitim pejzaima i upoznavanje i razgovor sa lokalnim stanovnitvom u staromodnim vozovima. amci, s druge strane, pred-stavljaju vie od pukog prevoznog sredstva: u skoro svim podunavskim zemljama, iskusni ribari nude veslake i izlete kajacima u svojim amcima.

JAVNI PREVOZ predstavlja dodatnu prednost za turiste peake koji, naroito u sluaju nedovoljno razvijene infrastrukture za peaenje, kao alterna-tivu imaju autobuski, elezniki ili brodski prevoz. U ovom trenutku sve podunavske zemlje aktivno rade na unapreenju svojih nacionalnih saobraaj-nih mrea.

eleznika, autobuska ili mrea plovnih puteva u svakoj od zemalja razvijena je u razliitoj meri. Ten-dencija za razvijanje dobro povezane eleznike mre-e u pravcu sever jug postoji, ali nedostaju veze u pravcu istok zapad. Iako vei deo mree ve postoji, standardi prevozase razlikuju od zemlje do zemlje. Iz tog razloga, saradnja sa turistikim kan-celarijama i turoperatorima trebalo bi da doprinese bogatijoj ponudi i veoj frekventnosti eleznikog saobraaja. to se tie plovnihputeva, Dunav ima veliki potencijal da proiri svoje turistike kapacitete. I kada je re o trajektima i turistikim krstarenjima. postoji mogunost da ponuda bude proirena i da obuhvati peaki turizam.

Peaenje du Dunava | 15

DanubeINFO

Peaenje du Dunava | 15

Korisne informacije o Dunavu

POMENUTE TEME trebalo bi da doprinesu ostva-renju zajednikog cilja-poveanju prepoznatljivosti peakog turizima du Dunava. Iz tog razloga pozi-vamo sve zainteresovne strane da pojaaju saradnju, uzmu uee u projektima i ukljue se u sprovoenje zajednikih marketinkih strategija.

Ovo poslednje poglavlje trebalo bi da ponudi savete za podsticanje peakog turizma na razliitim de-stinacijama i informacije za kontakt sa akterima u oblasti turizma koji su zainteresovani za saradnju.

Odabir najlepih staza za peaenje Povezivanje najatraktivnijih lokacija Obezbeen pristup glavnim saobraajnicama (optine, vlasnici, itd.) Saglasnost projektnih partnera u pisanoj formi Koncept etapnog razvoja peakih staza Izrada plana trokova Obezbeivanje fi nansijske podrke (EU, regioni, itd.) Garancija kvaliteta Planiranje signalizacije Promovisanje i razvoj peakih proizvoda

Saveti za podsticanje peakog turizma na razliitim destinacijama

Peaenje Turistike organizacije Dunav

www.wanderverband.dewww.nf-int.orgwww.alpenverein.atwww.donausteig.comwww.welterbesteig.atwww.kst.skwww.hikeplanner.euwww.termeszetjaro.huwww.pss.rswww.baatbg.orgwww.era-ewv-ferp.com

www.germany.travelwww.austria.infowww.slovakia.travelhttp://visit-hungary.comhttp://croatia.hrwww.serbia.travelwww.moldova.mdwww.romaniatourism.comwww.traveltoukraine.orgwww.bulgariatravel.org

www.deutsche-donau.dehttp://danube-limes.euwww.danube.atwww.donau.comwww.via-donau.orgwww.StrassederKaiserundKoenige.comwww.danubecc.orgwww.donau-info.orgwww.danubeday.orgwww.icpdr.org

Turoperatori Destinacije Prevoz

www.touristik-service-agentur.dewww.donaureisen.atwww.touristik.atwww.salzkammergut.co.atwww.bestslovakiatours.comwww.specialtours.huwww.danubiumtours.hrwww.stazeibogaze.infowww.adventurecarpathians.comwww.hiking-bulgaria.comwww.odysseia-in.comwww.tymestours.rowww.tioc-reisen.ro

www.bayern.bywww.neuburg-donau.dewww.wien.infowww.oberoesterreich.atwww.bratislava.skwww.komarno.skwww.dvhh.orgwww.tvsz.hrwww.tob.rswww.novisad.rswww.tulcea.comwww.belogradchik.infowww.visit2odessa.com

www.bahn.dewww.oebb.atwww.zsr.skwww.regiojet.skwww.mav.huwww.hznet.hrwww.serbianrailways.comwww.railway.mdwww.cfr.rowww.uz.gov.uahttp://bdz.bg

Linkovi

Kontakt:

Meunarodna organizacija prijatelja prirode

Naturefriends International

Diefenbachgasse 36

1150 Be

Austrija

www.nf-int.org

Uz fi nansijsku podrku:

Impresum

Meunarodna organizacija prijatelja prirode Naturefriends InternationalZa projekat DanubeHike (SI2.ACGRACE 047614500)

Grafi ki dizajn: Radionica Hilde Matuek

Slike:

Slika na naslovnoj strani: Donaubergland GmbH Tuttlingen /

Andreas Bek (Andreas Beck)

Nemaka: DZT-Bilddatenbank

Austrija: Donau O / Weissenbrunner

Slovaka: Dunavski centar za kompetenciju

Bugarska: Mihajl Mihov (Mihail Mihov)

Slika 1: Pogled na Dunav u Bugarskoj, Aleksandar Ivanov

(Alexander Ivanov)

Slika 2: Panorama Faloua, Weissenbrunner

Slika 3: Peaenje, Martin Budenbender

Slika 4: Delta Dunava, NFI

Slika 5: Putevi careva i kraljeva, Donau O

Slika 6: Trajanov most: Kristijan Baumgartner

(Christian Baumgartner), NFI

Slika 7: Tvrava Baba Vida, Mihajl Mihov

Slika 8: Regenzburg, BAYERN Tourismus GmbH

Slika 9: Zamak Devin, Muzej Bratislave

Slika 10: Kanali Vilkova, Salix Tours

Slika 11: Pogled sa zamka Devin, Gabor Lelkes

Slika 12: erdap, Maria Katelieva

Slika 13: Peaenje u Nemakoj, ARGE Deutsche Donau

Slika 14: Peaci kod Burgstalblika, O Weissenbrunner

Slika 15: Peaci kod zamka Devin, Gabor Lelkes

Slika 16: Okuka Dunava, Special Tours

Slika 17: Pogled na Ilok, Turistika organizacija grada Iloka

Slika 18: Turisti peaci na Frukoj gori, Dunavski centar za kompetenciju

Slika 19: Rusenski Lom, Odysseia-in

Slika 20: Dunavska klisura, Piter Stokl (Peter Stckl)

Slika 21: Peaenje u delti Dunava, Salix Tours

Slika 22: Jelo iz delte Dunava, Majkl Zmund (Michael Zhmund)

Slika 23: Vinogradi, Hilda Matuek (Hilde Matouschek)

Slika 24: Vrste ribe u Bugarskoj, Kristijan Baumgartner, NFI

Slika 25: Delta Dunava, Kristijan Baumgartner, NFI

Slika 26: Nacionalni park Ipoly, olt Kalota (Zsolt Kalots)

Slika 27: Delta Dunava, Kristijan Baumgartner, NFI

Slika 28: Ugostiteljski objekti kraj Dunava,

ARGE Donau sterreich / Weissenbrunner

Slika 29: Donautajg Virt (Donausteig Wirt), WGD Marketing GmbH

Slika 30: Plutajui hostel, Hostel Arkabarka

Slika 31: Kapetan Miin breg, Maria Katelieva

Slika 32: Voz na mostu preko Dunava, BB

Slika 33 Turistiki brod Bratislava:, Gabor Lelkes

Slika 34: Dunav u Srbiji, Dunavski centar za kompetenciju

Slika 35: Nulti kilometar Dunava, Kristijan Baumgartner, NFI