Dragan Mili}, predsednik Op{tineVeliko Gradi{te, povodom priznanja„Kapetan Mi{a Anastasijevi}“

Najbolja lokalnasamouprava

Strana IV

Godina ~etrnaesta, broj 691, dodatak za Brani~evski okrug

Po~eo da radi ritejl park koji }e opslu`ivati 100.000 ljudi

Stop Shop {iromotvorio vrata

Strana II

P E TA K , 2 0 . a p r i l 2 0 1 8 , b r o j 7 5 0 8 , g o d i n a X X I , c e n a 4 0 d i n , 3 0 d e n , 1 K M , 0 , 5 E U R ( C G ) , 5 k u n a w w w . d a n a s . r s

Ilustr

acija

: M. \

erlek

Prva me|unarodna kolektivna izlo`bau organizaciji goluba~ke biblioteke

Okupili stotinakumetnika iz 26gradova Strana VIII

Po`arevac - Stvaranje uslova za pove-}anje investiranja i otvaranje novihradnih mesta bile su dominantne te-me tokom nastavka akcije pod nazi-vom „Privreda bez granica“, kada jegradona~elnik Po`arevca Bane Spaso-vi} sa saradnicima posetio firme„Market parket“ i „Lion“.

Podse}anja radi, ova akcija je po~elasredinom januara 2018. godine kada jegradona~elnik sa saradnicima posetiofirme „Univer Savi} i „Diprom“ kao igradili{te gde }e se od 19. aprila 2018.godine otvoriti Ritejl park „STOP

SHOP“. Akcija je nastavljena obilaskomfirme „Hella Radojkovi}“ i „STYLINE“.Spasovi} je prilikom obilaska Marketparketa rekao da je lokalna samoupra-va akcijom obilaska preduzetnika, ma-lih i srednjih preduze}a, koji su stub raz-voja Po`arevca ispunila obe}anja {to se

ti~e stvaranja uslova za investitore.Ovom prilikom gradona~elnik je napo-menuo da grad sa Ministarstvom pro-svete ima u planu da slede}e godineotvori jo{ nekoliko odeljenja dualnogobrazovanja drvo-prera|ivake industri-je, kao i za tekstilnu. Strana III

Na 25. Republi~kom takmi~enju saobra}ajnih {kola Srbije

Pobeda „saobra}ajaca“Politehni~ke {kole iz Po`arevca

U poslednjih {est godina po`areva~ka{kola ~ak pet puta bila me|u tri najboljeobrazovne ustanove u Srbiji Strana VI

SRPSKO MORE“ ZA BROJNE TURISTE IZ RUMUNIJETemi{var - Na Srebrnom jezeru kod Velikog Gradi{ta,ali i u samom gradu, poslednjih godina sve ~e{}e se~uje rumunski jezik, {to svedo~i da „Srpsko more“predstavlja sve primamljiviju destinaciju za posetioce izobli`nje, susedne Rumunije. To je motivisalo turisti~keradnike i predstavnike lokalne samouprave VelikogGradi{ta da nastave dalje omasovljavanje posetakom{ija pa je u samom centru grada Temi{vara

odr`ana jo{ jedna promocija turisti~kih potencijalavaro{ice na Dunavu . Predstavnicima medija obratili suse predsednik op{tine Veliko Gradi{te Dragan Mili},direktorka TO op{tine Dajana Stojanovi}, generalnikonzul Srbije u Temi{varu Vladan Tadi}, gradona~elnikTemi{vara Nikolae Robua, predsednik Saveza Srba uTemi{varu Ognjen Krsti} i vlasnik restorana Lojd JavorRadovankovi}. Strane IV – V

Nastavljena akcija „Privreda bez granica“, poseta firmama „Market parket“ i „Lion“

Stvaranje boljih uslova za investicije i posao

Grad sa Ministarstvom prosvete planira da slede}e godine otvori jo{ nekoliko odeljenja dualnog obrazovanja drvo-prera|iva~ke industrije, kao i tekstilne

II p e t a k , 2 0 . a p r i l 2 0 1 8 .

b r a n i c e v o Ÿ d a n a s . r s

brani~evo

Po~eo da radi ritejl park koji }e opslu`ivati 100.000 ljudi

Stop Shop {irom otvorio vrataPo`arevac - Po~etak rada ~uve-nog trgova~kog Ritejl parka„Stop Shop“, brenda austrijskekompanije „Immofinanz“, uPo`arevcu je ve} prvog dana iz-mamio veliko interesovanjegra|ana koji su od podneva op-sedali prostrane hale i brojneprodavnice. Ina~e, ovaj trgo-va~ki sistem je prisutan u osamzemalja, na 68 lokacija, sa povr-{inom za iznajmljivanje od pre-ko 460.000 kvadratnih metara.

Podse}anja radi, uz punupodr{ku lokalne samoupravegrada Po`arevca, 21. novembra2017. godine, na prostoru ne-kada{njih „Litasovih“ gara`a,polo`en kamen temeljac ovogRitejl parka. Po`areva~ki StopShop nalazi se u Ulici \ure \a-kovi}a BB sa direktnim prila-zom jednoj od glavnih grad-skih saobra}ajnica, kao i izla-sku na autoput. Zbog lakog pri-laza kolima kao i javnim prevo-zom, Ritejl park predstavljaidealno mesto za „pametnekupce“ koji cene lako dostupne

lokacije gde mogu da prona|usve {to im je potrebno - kvalite-tan {oping i dobru zabavu.

Prostire se na ~ak 7.200 me-tara kvadratnih, ima 300 par-king mesta, a procenjuje se da}e podmiriti potrebe od oko100.000 ljudi. Na samom po-~etku ovaj Stop Shop ima}e 16

radnji u kojima }e se zaposlitido 300 gra|ana Po`arevca ime{tana Brani~evskog okruga.

Od poznatih brendova, ovajritejl park sadr`a}e Top Shop,Sinsay, CCC, Reserved, A’Ro-ma - café, Trefolino, Lilly, NSport, DM, Panter - menja~ni-ca, Hedonizmus, Extreme

sports, Deichmann, Takko (odmaja), LC Waikiki, Planetasport kao i specijalizovane pro-davnice drugih svetski pozna-tih firmi. O zvani~nom otvara-nju Stop Shopa op{irnije }emovas informisati u narednombroju.

Z. V.

Predstavnici op{tine @agubica u Poljskoj

Zajedni~ki dofondova EU@agubica - Mogu}nost zajedni~kog pristupa fondovimaEvropske unije bila je najzna~ajnija tema prilikom susretapredstavnika op{tine @agubica, koja je boravila u poseti graduPiotrkov Tribunalski, sa prijateljima iz ovog mesta u Poljskoj.

Ova poseta nastavak je saradnje dva grada nakon kontaktakoji je najpre uspostavljen na nivou srednjih {kola. U delegaci-ji Op{tine @agubica bili su predsednik Safet Pavlovi}(prvi sle-va), direktor Srednje {kole Du{an Milosavljevi} i {ef Kancelarijeza lokalni ekonomski razvoj Radi{a Milo{evi}. Za goste iz@agubice prijem je priredio predsednik Skup{tine gradaPiotrkov Tribunalski, K{titof ojniak. Vo|en je razgovor o nas-tavku saradnje na ekonomskom, kulturnom i sportskomnivou, ali i o razmeni u~enika srednjih {kola kao obostranominteresu. Predstavnici dva grada razmatrali su i mogu}nostpartnerske saradnje u apliciranju prema sredstvima za razvojiz fondova Ekonomske unije. Z. V.

EPS tra`i konsultanta na projektu izgradnje u Kostolcu

Posao za vetroparksnage 66 megavata Kostolac - Elektroprivreda Srbi-je tra`i konsultanta na projek-tu izgradnje vetroparka Kosto-lac pa je u toku me|unarodnojavno nadmetanje, sa postup-kom pretkvalifikacije, a svi za-interesovani svoje prijave bitrebalo da podnesu najkasnije

do 24. maja. Dodela konsul-tantskih usluga, kako je nave-deno u pozivu, planirana je zaoktobar 2018, a trajanje aktiv-nosti procenjuje se na 24 mese-ca, s obzirom na to da projekatmora da bude realizovan do av-gusta 2021. godine.

Podse}anja radi, vetroparkKostolac, instalisane snage 66MW, bi}e izgra|en 90 kilome-tara isto~no od Beograda, naDunavu. Projekat obuhvata is-poruku i ugradnju vetroagre-

gata, izgradnju temelja vetroa-gregata, podstanica i dalekovo-da za priklju~enje na mre`u,ugradnju opreme, izgradnjuneophodne infrastrukture ipristupnih puteva, konsultant-ske, te ekspertske usluge.

Izgradnja se finansira preko

KfW razvojne banke, a ugovor iz-me|u ove institucije i Elektropri-vrede Srbije o kreditu od 80 milEUR potpisan je krajem novem-bra 2017. Kako je tada najavioMilorad Gr~i}, v. d. direktora JPEPS, po~etak izgradnje vetropar-ka planiran je 2019. godine. Uokviru objavljenog tendera, pred-vi|eno je da se usluge dodele ne-zavisnoj konsultantskoj firmi,dok se prednost daje onima sa re-gionalnim iskustvom u Srbiji iliJugoisto~noj Evropi. Z. V.

Etno-turisti~ka manifestacija „Dani vodeni~ara i pomeljara“

Slavi{a Spasojevi} najmarljiviji vodeni~ar Bistrica - Tradicionalna, 7. po re-du, etno-turisti~ka manifestaci-ja „Dani vodeni~ara i pomeljara“odr`ana je na Mali Uskrs u ho-moljskom selu Bistrici a za naj-marljivijeg poklonika drevnogzanata progla{en je Slavi{a Spa-sojevi}. Organizator ove svojevr-sne manifestacije su Organizaci-oni Odbor, Mesna zajednica Bi-strica i Turisti~ka organizacijaop{tine Petrovac na Mlavi.

Na Bistri~koj reci organizo-vana je poseta vodenicama i va-ljavicama, a brojni posetioci bi-li su u prilici da kupe bra{no sapoto~ara i nadaleko ~uveni bi-stri~ki sir. Tokom programamanifestacije odr`an je bogatkulturno-umetni~ki programkao i takmi~enje u ru~nomkrunjenju kukuruza, takmi~e-nje za najure|eniju vodenicu itakmi~enje za najlep{u pome-ljarku i najboljeg pomeljara.

Za najboljeg vodeni~ara pro-gla{en je Slavi{a Spasojevi}, za

najure|eniju vodenicu progla-{ena je „Ru`anska vodenica“,najbr`i u ru~nom krunjenjukukuruza bio je Nenad Simo-novi}, dok je za najlep{u pome-ljarku izabrana Sofija Simono-vi}. Ispred rukovodstva op{tinemanifestaciji su prisustvovalipredsednik op{tine Du{ko Ne-dini}, zamenik predsednika op-{tine Goran Risti}, predsednik

Skup{tine op{tine Milan~e A}i-movi}, pomo}nici predsednikaop{tine Sa{a @ivojinovi}, BorisGvozdi} i Dobrica Milosavlje-vi}, direktori javnih preduze}a iustanova. Predsednik Nedini}je poru~io da su „Dani vodeni-~ara i pomeljara“ jedna od naj-lep{ih manifestacija, ne samo uop{tini Petrovac na Mlavi, ve} iu Brani~evskom okrugu.

- Me{tani svoju pri~u ovdepri~aju iz srca, zato {to ste usvakoj vodenici svi bili ugo{}e-ni ma odakle ste. Vidite kakveprirodne lepote imamo i ovdeu Bistrici, u Ranovcu i [etonjui u ~itavoj op{tini. Ali, sve to jenebitno ukoliko ne umemo daiskoristimo na najbolji mogu}ina~in. Nisam siguran da smosposobni da kapitalizujemoono {to nam je bog dao. Zato jezadatak ove lokalne samoupra-ve da u godinama pred namanapravimo plan za na{u op{ti-nu koja je najlep{a u Srbiji, dase ovakvi prirodni resursi isko-riste na najbolji mogu}i na~in uinteresu gra|ana op{tine Pe-trovac na Mlavi. Moramo dabudemo turisti~ka op{tina i dana|emo re{enja za sve proble-me koji ovde evidentno posto-je. Siguran sam da }emo uz po-mo} na{ih prijatelja to uspetida uradimo, rekao je Nedini}.

Z. V.

Po`arevac - Budu}i majstori ko-{nica i meda zavr{ili su prakti~-ni deo ve} tradicionalne zimske{kole p~elarstva izveden u p~eli-njaku Poljoprivredne {kole sadomom u~enika „Sonja Marin-kovi}“ u Po`arevcu. Teorijskideo {kole je okon~an tokommarta ali se za prakti~ni moralosa~ekati lep{e vreme. Profesori{kole, spec. dr vet. med. Sne`a-na Milosavljevi} i dr vet. med.Ivan Milo{ su prikazali pravilanrad na p~elinjaku, skrenuli pa-`nju na naj~e{}e gre{ke i odgo-varali na pitanja polaznika.

- Pojedini polaznici prvi putsu do{li u p~elinjak, dok drugive} rade dve, tri godine, ali suhteli ne{to da nau~e. Mogli su

da otvore ko{nicu, da vide ka-ko treba da izgleda sa}e, kakose dijagnostikuje ne{to {to jezdravo. Na{ {kolski p~elinjaknema ekonomski potencijal, neslu`i za ve}e prinose meda, ve}da |aci i polaznici zimske {kolevide kako izgleda rad u p~eli-njaku, rekao je Milo{. U teorij-skom delu polaznici su moglida nau~e osnove biologije, {ta~ini gra|u p~ela ali i ko{nice,zatim kakvi tipovi ko{nica po-stoje, koji su na~ini p~elarenja...

Predavanja su dr`ali DejanMilo{evi} predsednik i Slobo-dan Jevti} ~lan IO Udru`enjap~elara Po`arevca, a o bolesti-ma je govorio dr vet.med. IvanMilo{. Osim {to sti~u znanja,

polaznici {kole mogu ostvariti iodre|ene subvencije kod Bu-d`etskog fonda za poljoprivre-du, jer je poha|anje zimske{kole jedan od uslova za sub-vencije. Ina~e, {kola je besplat-

na i jedni je uslov da polaznicibudu ~lanovi Udru`enja p~ela-ra Po`arevac, koje je spada me-|u najmasovnije i najpreduzi-mljivije u Srbiji.

Z. V.

Me|u ko{nicama u zimskoj {koli u Poljoprivrednoj {koli

Budu}i p~elari zavr{ili obuku

Konkurs za projekte od javnog interesaPo`arevac - Grad Po`arevac je za finansiranje projekata nevladinih organizacija iudru`enja u bud`etu obezbedio ne{to vi{e od 14 miliona dinara. Sredstva ovogkonkursa bi}e realizovana za realizaciju programa iz oblasti socijalne i zdravstveneza{tite, humanitarnih aktivnosti, brige o starima, deci i mladima, bora~ko-in-validske za{tite, programa za{tite i promovisanja ljudskih i manjinskih prava, eko-lo{kih pitanja i projekte odr`ivog razvoja. Jedan od kriterijuma za u~e{}e nakonkursu je dostavljanje izve{taja o utro{ku sredstava dobijenih iz bud`eta GradaPo`arevca u 2017. godini i izve{taj o realizaciji bar jednog projekta za one koji prviput konkuri{u za sredstva. Tako|e }e se uzimati u obzir da problemi kojim se bavebudu jasno definisani i da li je povezan sa ciljem upotrebe sredstava u doprinosure{avanju problemima lokalne zajednice. Odluku o izboru programa donosiGradsko ve}e Po`arevca a gradona~elnik zaklju~uje ugovore kojima se ure|ujume|usobna prava, obaveze i odgovornosti obeju strana. Z. V.

b r a n i c e v o Ÿ d a n a s . r s

IIIp e t a k , 2 0 . a p r i l 2 0 1 8 . brani~evo

Nastavljena akcija „Privreda bez granica“, poseta firmama „Market parket“ i „Lion“

Stvaranje boljih uslova za investicije i posao

Po`arevac - Stvaranje uslova za pove-}anje investiranja i otvaranje novihradnih mesta bile su dominantne te-me tokom nastavka akcije pod nazi-vom „Privreda bez granica“, kada jegradona~elnik Po`arevca Bane Spaso-vi} sa saradnicima posetio firme„Market parket“ i „Lion“.

Podse}anja radi, ova akcija je po~e-la sredinom januara 2018. godine ka-da je gradona~elnik sa saradnicimaposetio firme „Univer Savi} i „Di-prom“ kao i gradili{te gde }e se od 19.aprila 2018. godine otvoriti Ritejl park„STOP SHOP“. Akcija je nastavljenaobilaskom firme „Hella Radojkovi}“ i„STYLINE“.

Spasovi} je prilikom obilaska Mar-ket parketa rekao da je lokalna samo-uprava akcijom „Privreda bez grani-ca“ obilaskom preduzetnika, malih isrednjih preduze}a koji su stub razvo-ja Po`arevca ispunila obe}anja {to seti~e stvaranja uslova za investitore.Ovom prilikom gradona~elnik je na-pomenuo da grad sa Ministarstvomprosvete ima u planu da slede}e godi-

ne otvori jo{ nekoliko odeljenja dual-nog obrazovanja drvo-prera|ivake in-dustrije, kao i za tekstilnu. Ovaj potezlokalne samouprave ima}e za cilj daprivrednici dobiju stru~no zaposlene,odnosno stru~nu radnu snagu.

Vlasnik Market parketa Dejan De-ni} rekao je da firmi nedostaju kadroviu drvnoj industriji, ali da firma i sa timproblemima i dalje uspe{no posluje, itrenutno ima 40 zaposlenih radnika.Deni} je ovom prilikom rekao da je ve}razgovarao sa lokalnom samoupravomi da }e u nastupaju}em periodu i nedo-statak kadrova biti otklonjen.

Akcija je nastavljena u preduze}uLion koje se nalazi preko puta STOPSHOP-a. Neboj{a Blagojevi}, vlasnik Li-ona rekao je da se firma u po~etku bavi-la trgovinom, a da je kasnije pre{la na

proizvodnju plo~astog name{taja i ku-hinja. Blagojevi} nagla{ava da je firmabila jedna od vode}ih u proizvodnji na-me{taja u Srbiji, ali su se vremena pro-menila, po{to je potra`nja za ovakvomvrstom name{taja opala, tako da nedo-staje tr`i{te. On je ovom prilikom rekaoda je pomo} i saradnja sa lokalnom sa-moupravom potrebna, a da firma tre-nutno u proizvodnji ima 15 zaposlenih.

Spasovi} je konstatovao da je firma„Lion“ jedna od prvih u Srbiji po proiz-vodnji name{taja koja poseduje indu-strijske ma{ine za velike proizvodne se-rije. Gradona~elnik Spasovi} je sugeri-rao da povezivanjem ove kompanije saprivrednicima drugih kompanija u Sr-biji mo`e do}i do porasta proizvodnje,ali i marketin{ki nastup kompanije ko-ji je veoma va`an. Z. V.

Po`arevac - Gradona~elnik Po`arevcaBane Spasovi} sa saradnicima obi{ao jeradove na asfaltiranju sportskog terenau Kasidolu i po~etak kapitalne investi-cije, rekonstrukcije duga~ke brdske sa-obra}ajnice Hajduk Veljkove ulice.

U sti{kom selu Kasidolu se asfalti-ra sportski teren i ure|uje parking

prostor ispred zgrade Mesne zajednicea vrednost ove investicije je 3.600.000dinara dok se povr{ina novog asfaltaprostire na 1.485 metara kvadratnih.

Gradona~elnik je izjavio da ovo pred-stavlja peti sportski teren koji je ura|en uprethodnih nekoliko meseci. On je do-dao da za aktuelno gradsko rukovodstvone postoje gra|ani prvog i drugog reda,te da se zato investira na celoj teritorijiGrada Po`arevca, najavljuju}i da }e zanekoliko dana biti otvorena javna nabav-

ka za Mariborsku ulicu u Kasidolu kojaje du ine 155 metara, a za ove namene jepredvi|eno 1,5 miliona dinara.

Kada je re~ o rekonstrukciji HajdukVeljkove ulice u Po`arevcu Spasovi} jeizjavio da vrednost asfaltiranja iznosi65 miliona dinara i da se radi 1.324metra, a bi}e obuhva}ena i zamena

azbestnih vodovodnih cevi u vrednostiod 16,5 miliona dinara tako da }e se natom projektu biti ukupno ulo`eno 81,5miliona dinara. Ina~e, Hajduk Veljko-va ulica po~inje od centra grada i vodido Etno parka „Tulba“, na istoimenombrdu, gde se nalazi i kompleks posve-}en Po`areva~kom miru. Do kraja me-seca u Po`arevcu }e se sprovesti i asfal-tiranje ulice Jovana [erbanovi}a u du-`ini od 375 metara a vrednost je 32 mi-liona dinara. Z. V.

^elnici Po`arevca obi{li gradili{ta na sportskim terenima i na infrastrukturi

Prole}ni nastavak komunalnih radova

Teren spreman za jubilarni turnirPredsednik MZ Kasidol Petar Milenkovi} se zahvalio gradona~elniku i njegovom timu na asfaltiranjusportskog terena, koji se komplet radi nakon 30 godina. On je jo{ dodao da je to od velikog zna~ajaza selo zato {to se tu okupljaju mladi i odr`avaju se razne manifestacije izme|u kojih i 50. jubilarniturnir u malom fudbalu.

Grad saMinistarstvomprosvete planira daslede}e godineotvori jo{ nekolikoodeljenja dualnogobrazovanja drvo-prera|iva~keindustrije, kao i zatekstilnu

Po`arevac - Op{ta bolnica Po`arevac,koja pored mati~nog grada pokriva iostale op{tine Brani~evskog okruga, to-kom ovog i narednog meseca do~ekujepacijente sa gotovo 10.000 obezbe|enihtermina za zakazivanje pregleda kod le-kara specijalista za pojedine bolesti.

Ina~e, Bolnica je potpuno spremnaza predstoje}i period i nakon predsta-vljanja po~etka sprovo|enja strate-{kog projekta prekograni~ne saradnje

Rumunije i Srbije, {to }e doneti zna~a-jan napredak na svim poljima kadagovorimo o le~enju na{ih sugra|ana.

Op{ta bolnica Po`arevac u aprilu do-~ekuje pacijente sa gotovo 10.000 datihtermina za zakazivanje doktorima spe-cijalistima, ali u taj broj ne ulaze i kon-trolni pregledi kojih ima po potrebi, kaoi hitni slu~ajevi koji se naravno ne zaka-zuju. Svi doktori specijalisti su dali svo-je termine blagovremeno, a dati su i ter-

mini za ambulante. Termini za maj sutako|e ve} dati tako da i u maju postojioko 10.000 dostupnih termina, navodise na sajtu po`areva~ke bolnice.

Sva dijagnosti~ka oprema u Op{tojbolnici Po`arevac je ispravna i svako-dnevno se koristi tako da nema zastojai problema u smislu dijagnostike. [ta-vi{e Op{ta bolnica Po`arevac je uspe-{no pru`ila i veliki broj preventivnihpregleda i dijagnosti~kih analiza krozsprovo|enje akcija koje su odr`avanenedeljom i koje su podrazumevale dasvi zainteresovani sugra|ani mogu dase pregledaju ili urade analize potpunobesplatno bez obzira na to da li imajuvalidno zdravstveno osiguranje.

Op{ta bolnica Po`arevac ima odli~-no definisane ciljeve razvoja i prilikomnedavne posete ministra za evropskeintegracije Jadranke Joksimovi} i mini-stra zdravlja Zlatibora Lon~ara je naja-vljeno {ta }e sve biti sprovedeno u bli-skoj budu}nosti, ali istovremeno radisve na tome da redovne svakodnevneaktivnosti se sprovode u najboljem re-du i pre svega na na~in koji najbolje slu-`i na{im sugra|anima, dodaje se u sa-op{tenju na sajtu po`areva~ke bolnice.

Z. V.

Tokom aprila i maja u po`areva~koj Op{toj bolnici

Obezbe|eni termini za 20.000specijalisti~kih pregleda

Po`arevac - Nastavljaju}i brojne aktiv-nosti na prezentaciji potencijalnih rad-nih mesta za nezaposlene, Nacionalnaslu`ba za zapo{ljavanje filijala u Po`a-revcu, organizovala je Sajam zapo{lja-vanja u velikom holu Centra za kultu-ru. Ina~e, sajmovi zapo{ljavanja, su presvega, va`ni jer je osobama koje tra`eposao omogu}en direktan kontakt save}im brojem poslodavaca koji imajupotrebu za zapo{ljavanjem kadrova.

Gradona~elnik Po`arevca BaneSpasovi} je istakao da je u poslednjevreme Po`arevac bio veoma aktivanna polju zapo{ljavanja svojih sugra|a-na i podsetio da su na nedavno odr`a-nom Sajmu zapo{ljavanja, kompanijekoje otvaraju svoje lokale u renomira-nom ritejl centru „Stop {op“, zaposli-

le vi{e od 200 lica iz Po`arevca. Direk-torka Nacionalne slu`be za zapo{ljava-nje, Filijale Po`arevac Sonja Miri} jeistakla da u ukupnom broju slobodnihradnih mesta, prete`ne delatnosti zakojima su poslodavci, u~esnici sajmaimali potrebe jesu nekvalifikovani, po-mo}ni gra|evinski radnici, stolari,prodavci, bravari i diplomirani hidro-gra|evinski in`enjeri.

Da podsetimo, u~e{}e na sa sajmuuzelo je 25 poslodavaca sa iskazanimkadrovskim potrebama za 160 slobod-nih radnih mesta. Otvaranju Sajmaprisustvovali su direktorka Sektora zapodr{ku zapo{ljavanju NSZ Neda Mi-lanovi}, predsednik Skup{tine gradaPo`arevca Bojan Ili} i zamenik grado-na~elnika Sa{a Pavlovi}. Z. V.

Sajam zapo{ljavanja u velikom holu Centra za kulturu

Neposredan kontakt sa poslodavcima

p e t a k , 2 0 . a p r i l 2 0 1 8 .

VIVp e t a k , 2 0 . a p r i l 2 0 1 8 . b r a n i c e v o Ÿ d a n a s . r s

brani~evo

Dragan Mili}, predsednik Op{tine Veliko Gradi{te, povodom priznanja „Kapetan Mi{a Anastasijevi}“

Najbolja lokalna samoupravaVeliko Gradi{te - Op{tina VelikoGradi{te nedavno je dobila pre-sti`no priznanje „Kapetan Mi{aAnastasijevi}“, kao najbolja lo-kalna samouprava u Srbiji. Pred-sednik op{tine, Dragan Mili}, ka-`e da ova nagrada veoma prija,ali i jo{ vi{e obavezuje.

- Izuzetno smo ponosni napriznanje za koje su zaslu`ni i svigra|ani. Ovu nagradu 2014. go-dine dobili smo kao najbolja lo-kalna samouprava u Brani~ev-skom okrugu, a sada i u celoj Sr-biji, rekao je Mili}. Da je „Kape-tan Mi{a“ oti{ao u prave ruke,govore brojni projekti koji su uovoj podunavskoj op{tini okon-~ani ili je njihova realizacija u to-ku. Glavna okosnica je turizam, iu toj oblasti iz dana u dan se videpozitivni pomaci.

- Zahvaljuju}i pomo}i Mini-starstva trgovine i turizma od 85miliona dinara, gradimo novusportsku halu, koja treba da sezavr{i do kraja ove godine. Tu je

i ko{arka{ki kamp na{eg repre-zentativca Milo{a Teodosi}a,imamo i Vesla~ki centar, starusportsku halu, terene na Srebr-nom jezeru, tako da ovde moguda se pripremaju ko{arka{i, od-bojka{i i vesla~i, ka`e Mili} i pod-se}a da ve} dve godine sara|ujusa ~uvenim {panskim fudbal-skim klubom Selta, koji je ovdeodr`avao {kolu fudbala za decu.

- Izgradili smo ~etiri vrhunskako{arka{ka terena, od kojih je ra-nije jedan bio pokriven tartanom,a sada su takvu podlogu dobila ipreostala tri. Sa vlasnikom „Silverlejka“ dogovaramo gradnju jo{jednog bazena u akva-parku, tako

da neprestano oboga}ujemo turi-sti~ku ponudu, rekao je Mili}.

Ovde se dosta radi i na infra-strukturi. Ove godine bi}e asfalti-rano {est do sedam kilometara pu-teva. Od Fonda za lokalne samou-prave dobijeno je devet miliona zaMajursku kanalizaciju, a problem

vodosnabdevanja bi}e u narednimgodinama re{en u svim selima.

- Uz pomo} fondova EU i uzna{a bud`etska sredstva, na izvo-ri{tima imamo 200 litara vode usekundi, a potrebno nam je 100

do 120 litara. Cilj nam je da za ~e-tiri-pet godina sva sela budu pri-klju~ena na centralni vodovod,rekao je Mili} i dodao da je turi-sti~ka sezona u Velikom Gradi-{tu nezvani~no po~ela jo{ u janu-aru, odr`avanjem Ciklokrosa iPolumaratona, a zvani~no }ekrenuti sa prvomajskim uran-kom i „Danima cve}a“ u Kusi}ui Velikom Gradi{tu. Slede onda„Carev~evi dani“, „Pasuljijada“,

filmski festival SILAFEST, Danicve}a i meda, Gitarijada...

- Pro{le godine kroz na{ grad ijezero pro{lo je 700.000 gostiju iostvareno je oko 120.000 no}e-nja. Cilj nam je da svake godinebroj turista pove}avamo za jedanodsto, pa zbog toga ure|ujemo i

Srebrno jezero i sportske terene.Turisti~ku promociju nedavnosmo imali u Temi{varu, jer namsve vi{e Rumuna dolazi u goste,a odr`a}emo je i u Re{ici, najavioje Mili}. [to se ti~e privrede, tutek predstoji pomak, koji }e do-neti nova radna mesta.

- Prodat je mlin i tu }e se otvo-riti oko 30 radnih mesta, a pro-dat je i „Pera Metalac“ u kome }eraditi desetak ljudi. U Ostrovu je-dan privatnik je zakupio 200hektara za hladnja~u „Brani~e-vo“ i zaposli}e oko 70 ljudi. Ima-mo i u Po`e`enu zakupca za 150

hektara, koji }e zaposliti isto toli-ko ljudi, u postrojenju za proiz-vodnju energije za biomasu, ka-`e Mili} i dodaje da imaju odli~-nu saradnju sa Vladom Srbije.

- Od Ministarstva prosvete do-bijena su sredstva za obnovu fasa-de Gimnazije i za obnovu {kole uSrednjevu. Od Kancelarije za iz-gradnju dobi}emo 70-80 milionadinara za obnovu Doma zdravlja,kao i 12 miliona za adaptaciju Mu-zi~ke {kole. Prema usmenim dogo-vorima, pomo} dr`ave o~ekuje se ioko asfaltiranja i vodosnabdevanja.Konkurisali su sa sedam projekatai kod Evropske unije, a oni bi se re-alizovali kroz program prekogra-ni~ne saradnje sa Rumunijom.

M. Veljkovi}

Novi Sad, Po`arevac - Nacionalnopriznanje „Kapetan Mi{a Anastasi-jevi}“, uru~eno u Matici srpskoj uNovom Sadu, ove godine zaslu iloje ~etvoro pojedinaca iz Po`arevca.

Mr Bojan Keki}, predsednikIzvr{nog odbora banke „Po{tan-ska {tedionica“, nagra|en je kaonajbolji bankar, \or|ije Bojato-vi}, direktor firme „Minel enim“iz Smedereva, progla{en je lide-rom odr`ivog razvoja, DijanaHrkalovi}, dr`avni sekretar uMinistarstvu unutra{njih poslo-va, nagra|ena je za inovativnost,poslovnost i kvalitet u radu i Sne-`ana Mari}, sudija Privrednogapelacionog suda u Beograduprimila je priznanje za profesio-nalizam i unapre|enje sudstva.

Ina~e, radi se o priznanju kojese tradicionalno dodeljuje naju-spe{nijim pojedincima, preduzet-nicima i institucijama za radni istvarala~ki anga`man i doprinosunapre|enju privrednog i dru-

{tvenog ambijenta Srbije a, kakosmo vas ve} obavestili, ove godinezaslu`ila ga je i op{tina VelikoGradi{te. Sve~anost povodomuru~enja nagrade „Kapetan Mi{aAnastasijevi}“ odr`ana je u Mati-

ci srpskoj, u Novom Sadu, u okvi-ru projekta „Put ka vrhu“ koji, uzpodr{ku Privredne komore Srbi-je, realizuju Univerzitet u NovomSadu, Beogradski univerzitet iMedia Invent. Z. V.

Nacionalno priznanje dodeljeno i pojedincima u Matici srpskoj

„Kapetan Mi{a“ za ~etvoro Po`arevljana

Problem zbog rudnika u MoldaviU Velikom Gradi{tu nadaju se da }e se uskoro re{iti i problem koji postoji zbog jalovi{tarudnika u Moldavi. „Posle na{ih obra}anja na brojne adrese u Srbiji i Rumuniji, Evrop-ska unija je kaznila Rumuniju i nalo`ila re{avanje ovog problema. Ja sam razgovaraosa ministrom za{tite `ivotne sredine Goranom Trivanom, koji mi je predlo`io da se po-novo obratim Briselu. Imam informacije da je Rumuniju ponovo opomenuta, pa se na-dam da }e to uroditi plodom“, rekao je Mili}.

Socijalna odgovornost bez premcaDa bi {to vi{e olak{ali gra|anima, iz op{tinskog bud`eta majkama novoro|enih be-ba daje se 15.000, 20.000 i 25.000 dinara, a dobijaju i auto-sedi{ta i kartu za bes-platan jednogodi{nji parking. Nezaposlenim majkama daje se 50.000, a pla}a se ivantelesna oplodnja. „Sada radimo na tome da roditeljima sa troje dece olak{amotako {to }emo im omogu}iti popuste pri pla}anju vode, ali i pri kupovinama u pro-davnicama, rekao je Mili}. Kao pomo} roditeljima, osnovcima je besplatna u`ina, asrednjo{kolcima autobuski prevoz, dok studenti imaju pravo da jednom mese~nobesplatno do|u iz mesta studiranja i vrate se nazad. Op{tina poma`e i starije gra-|ane, kao i sve ugro`ene, jer im pru`a pomo} kad su im neophodni hrana i lekovi.

Ramska tvr|avanovi magnet„U obnovi srednjovekovne Ramsketvr|ave sara|ujemo sa turskomagencijom TIKA, koja ula`e 1,2 milio-na evra. Do sada je ura|eno oko 60odsto radova i o~ekujem da komplet-na prva faza obnove tvr|ave budeokon~ana do kraja godine, a ovodrevno utvr|enje }e biti nova atrakci-ja za brojne turiste, pogotovo za onedevizne sa re~nih kruzera, isti~e Mili}.

Drevni grad na ulazu u \erdapsku klisuru ima sve vi{e posetilaca

\aci i stranci okupiraliGoluba~ku tvr|avuGolubac - Osnovne i srednje {kolesve ~e{}e kao destinaciju za svojeekskurzije biraju posetu monu-mentalnoj tvr|avi Goluba~kigrad, na ulazu u \erdapsku klisu-ru, a mali{anima se u velikombroju pridru`uju i stranci. Tako jeprotekli vikend bio karakteristi-~an po velikom broju najavljenih

grupa, posebno {kolskih ekskur-zija, a na povratku iz Vidina uLinc, pristao je i kruzer „River Be-atrice“ sa oko stotinu putnika.

Op{tina Golubac, pored glav-nog brenda, Goluba~ke tvr|ave,predstavi}e i zna~ajne turisti~ko-kulturne i sportske manifestacije.Po~etkom ove godine odr`ana sutri zna~ajna doga|aja - Hajka na{akala u Brani~evu, D`ipijada uGolupcu i Hajka na vuka u Dobri.

Turisti~ka organizacija ovepodunavske op{tine svoju ponu-

du prvenstveno je bazirala za let-nji period, a to su Sajam Dunava,Goluba~ki kotli}, jedrenje na vo-di, Me|unarodna vesla~ka regatai odmor u prirodi.

- Ove godine u planu Turisti~-ke organizacije nalazi se 21 mani-festacija. Pro{le smo imali 20, odkojih su pet novih i sedam me|u-narodnih manifestacija, {to zana{e malo mesto mnogo zna~i uturisti~koj ponudi. Najzna~ajnijaje Sajam Dunava, koji se ove go-dine organizuje po 11 put, uz ve-

liku pomo} i podr{ku Op{tine iMinistarstva trgovine, turizma itelekomunikacija, ka`e Milen Bo-gojevi}, rukovodilac Turisti~keorganizacije Golubac. TO Golu-bac je realizovala i nekoliko va-`nih projekata Nema~ke organi-zacije za me|unarodnu saradnju(GIZ), koja zavr{ava svoj mandat

na projektima u oblasti turizmazapo~etih jo{ 2015. godine.

- Golubac je dobio vi{e proje-kata koje je realizovao, a jedan odzna~ajnih je i instalacija interak-tivnog displeja u turisti~kom In-focentru, koji je na raspolaganju24 sata namernicima da mogu usvako doba da dobiju sve infor-macije po~ev od sme{taja i ishra-ne, preko kulturno-istorijskihspomenika i destinacija koje mo-gu posetiti, do svega onog mogukupiti. Z. V. i Lj. N.

Po`arevac - Publikacija „Po`are-vac u me|uratnom vremenu1918-1941“, koja predstavlja seg-ment istorije ovoga grada, ~iji jeautor doktor istorije MiroljubManojlovi}, predstavljena je uGaleriji savremene umetnosti naStarom korzou. Publikovanjeove knjige pomogao je grad Po-`arevac. U ime doma}ina pro-mocije obratio se doktor GordanBojkovi}, direktor Narodnogmuzeja Po`arevac:

- Knjiga koja je pred namapru`a sliku o ljudima, pojavama,doga|ajima, pojedinim mestima.Re~ju, na jednu sliku `ivota kaotakvu. To je ivot koji je zabele`enkroz vreme, kroz delatnost ljudi iinstitucije kojima su delovali, i nataj na~in saznate za{to je Po`are-vac bio primamljiv ne samo zaljude iz Srbije, ve} i van nje da do-laze i u rade u njemu, {ta im je nu-dio i obe}avao, kakav je bio nje-gov duh, istakao je Bojkovi}.

- Ovo izdanje je prvi deo reali-zovanja obimnog plana pisanjaistorije Po`arevca u me|uratnomperiodu. U knjizi su obra|ene pri-vredne prilike, dr`avna uprava ilokalna samouprava i politi~ka

scena. To su ujedno tri veoma ve-like tematske celine, pored uvodakoja je osnov knjige, rekla je Slo-bodanka Cvetkovi} arhivist istori-~ar Istorijskog arhiva Po`arevac.

Autor Manojlovi} je zahvaliopojedincima i institucijama napomo}i da realizuje ovu vrednuistorijsku knjigu i ukratko se osvr-nuo na to kako je tekao rad na is-tra`ivanju i samom pisanju dela.Ovom prilikom Miroljub Manoj-lovi} je najavio i nastavak knjigekoju upravo pi{e i za koju o~ekuje

da se }e pred publikom na}i kroznekih godinu dana. Knjiga „Po`a-revac u me|uratnom vremenu1918 - 1941“ je prvi tom tre}eg de-la op{irne istorije grada Po`arev-ca. Ona na ~ak dve stotine strani-ca predstavlja rezultat velikog is-tra`iva~kog poduhvata autora ihronolo{ki je nastavak njegovihdela „Po`arevac od turske kasabedo srpske varo{i 1804-1858“ iz2005. godine i „Po`arevac okru-`na varo{ 1858 - 1918.“ iz 2011.godine. Z. V.

Temi{var - Na Srebrnom jezerukod Velikog Gradi{ta, ali i u sa-mom gradu, poslednjih godinasve ~e{}e se ~uje rumunski jezik,{to svedo~i da „Srpsko more“predstavlja sve primamljiviju de-stinaciju za posetioce iz obli`nje,susedne Rumunije. To je motivi-salo turisti~ke radnike i predstav-nike lokalne samouprave Veli-kog Gradi{ta da nastave daljeomasovljavanje poseta kom{ijapa je u samom centru grada Te-mi{vara odr`ana jo{ jedna pro-mocija turisti~kih potencijala va-ro{ice na Dunavu koju su pratilibrojni znati`eljnici kao i pred-stavnici turisti~ke privrede.

Predstavnicima medija obra-tili su se predsednik op{tine Ve-liko Gradi{te Dragan Mili}, di-rektorka Turisti~ke organizacijeop{tine Veliko Gradi{te DajanaStojanovi}, generalni konzul Sr-bije u Temi{varu Vladan Tadi},gradona~elnik Temi{vara Niko-lae Robua, predsednik Saveza Sr-ba u Temi{varu Ognjen Krsti} ivlasnik restorana Lojd Javor Ra-dovankovi}. Direktorka Turisti~-ke organizacije zahvalila je svimakoji su pomogli organizacijuovog doga|aja, a ovim putem is-takla je va`nost koju, ve} tradici-onalno, turisti iz Rumunije ima-ju za turizam Velikog Gradi{ta.

- Ovom prezentacijom poku-{a}emo da se zahvalimo na{imdragim gostima iz Temi{vara, iujedno pozovemo nove posetio-ce koji su zainteresovani za kla-si~ne odmore, sport i rekreaciju,potpuno u`ivanje u krstarenjuturisti~kim brodovima ili jedno-stavno za veselu atmosferu nana{im manifestacijama, rekla jedirektorka Stojanovi} najaviv{ituristi~ku sezonu, koja }e ovog

prole}a po~eti muzi~kim festiva-lom Uranak u toku prvomajskihpraznika.

Turistima iz Rumunije je po-nuda bogatog manifestacionogturizma veoma interesantna, paoni ve} tradicionalno u~estvujuna ovda{njim gastronomskim fe-

stivalima i kulturnim manifesta-cijama, a na Ramskim sutonimaskoro svake godine u~estvuju ipesnici iz udru`enja Srba iz Ru-munije, rekla je direktorka Stoja-novi} i pozvala sve prisutne dapo zavr{etku zvani~nog dela pre-zentacije u`ivaju u nastupu An-sambla narodnih igara i pesamaVlastimir Pavlovi} Carevac, iprobaju najukusnije specijaliteteiz kuhinja ugostitelja sa Srebrnogjezera.

Predsednik Op{tine DraganMili} predstavio je sve {to VelikoGradi{te nudi svojim gostima i is-takao je svoju elju da turisti pose-

te ovaj kraj, uz uverenje da kadagost jednom do|e, uvek se vra}a,{to i jeste glavni cilj op{tini kojasvoju budu}nost vidi u turizmu.

- Srebrno jezero, koje je jednood najlep{ih i najpoznatijih turi-sti~kih mesta Srbije, nalazi se nasvega stotinka kilometara od Te-

mi{vara, a posetioci koji dolaze,imaju priliku da skelom prekoDunava, na tradicionalan na~in,uplove u Veliko Gradi{te kodRamske tvr|ave, i nastave svojput ka Srebrnom jezeru. Jezerosvojom bogatom ponudom mo-`e da zadovolji potrebe i najzah-tevnijih turista, pre svega tu suduge, ure|ene pla`e, jedan odnajlep{ih akva-parkova Srbije,Nacionalni vesla~ki centar,

sportski tereni, kamp Milo{a Te-odosi}a, na{eg proslavljenog ko-{arka{a, koji je trenutno jedan odnajboljih igra~a Evrope, i koji naSrebrnom jezeru obu~ava mlade,talentovane nade ko{arke. Pro{legodine u Milo{evom kampu bilisu mladi ko{arka{i iz Temi{vara.

Bogata ponuda koju nude ugo-stitelji uvek je interesantna svimturistima, rekao je Mili}, i nagla-sio da su sme{tajni kapacitetisvake godine sve bolji, tako daimaju kategorisane objekte kojise kre}u u rangu od hotela sakongresnim dvoranama, vilamasa restoranima i privatnim vi-kendicama do auto-kampa.Predsednik je jo{ jednom zahva-lio doma}inima ovog skupa, pri-

sutnim zvani~nicima iz Temi-{vara, predstavnicima medija iagencijama na velikom odzivu.

Generalni konzul Srbije u Te-mi{varu Vladan Tadi}, govorio jeo Velikom Gradi{tu nadahnuto isa ushi}enjem, istaknuv{i tomprilikom da kada je u pitanju ovaop{tina on mora da bude subjek-tivan, zato {to je sa svojom poro-dicom mnoga leta proveo na Sre-brnom jezeru. On je istakao va-`nost Konzulata iz Temi{vara zao~uvanje srpskog nacionalnogidentiteta u ovoj oblasti, a pro-motivne aktivnosti kao {to je ovaprezentacija Konzulat }e uvekpodr`avati i promovisati.

Predsednik udru`enja Srba uTemi{varu Ognjen Krsti} obratiose kratko, pozdravio je sve gostei zahvalio se svima koji su pomo-gli prezentaciju. Krsti} je zahva-lio i op{tini Veliko Gradi{te {to jetaj dan Temi{var pretvorila urazigrano mesto, i prenela pozi-tivnu energiju kakvu mo`e daima samo mesto koje je okru`e-no velikim rekama i mirnim je-zerima.

Vlasnik restorana Lojd, JavorRadovankovi} nazdravio je svimgostima sa eljom da ovo bude jo{jedna u nizu akcija povezivanja Sr-bije i Rumunije. Orkestar ANIP-aVlastimir Pavlovi} Carevac odsvi-rao je“ Svilen konac“ i na najlep{ina~in preneo duh kafana VelikogGradi{ta. Po zavr{etku konferen-cije doma}ini skupa poveli su go-ste u obilazak {tandova Turisti~keorganizacije, kao i bogatih trpezanajboljih ugostitelja Velikog Gra-di{ta koji su svoju hranu pripre-mali ispred restorana.

Z. V.

U Temi{varu odr`ana veoma pose}ena promocija turisti~kih potencijala Velikog Gradi{ta

„Srpsko more“ za brojne turiste iz Rumunije

Sme{tajni kapaciteti sve bolji, tako da suna raspolaganju objekti koji se kre}u urangu od hotela sa kongresnimdvoranama, preko vila sa restoranima doprivatnih vikendica i auto-kampa

Zajedni~ki projekti u turizmuGradona~elnik Temi{vara Nikolae Ro-bua obratio se srda~nom dobrodo{li-com, a u svom pozdravnom govorureko je da je Temi{var grad koji jesklop lepe prirode i bogatog kultur-nog ivota i da nakon prezentacije tu-risti~kih potencijala Velikog Gradi{ta iSrebrnog jezera veruje da kako im iime ka`e, zaslu`uju taj naziv, zbogsvojih izuzetnih lepota. On je izrazio`elju da do|e kao i da pokrene projek-te koji bi se jednim delom odnosili naturizam. Nikolae je tako|e pozvao tu-risti~ke agencije da naprave turisti~kepaket aran`mane za Veliko Gradi{tesa akcentom na Srebrno jezero.

Po re~imaglavnogmenad`erakompanijeplanirano dafabrika zaposlipreko 1.000radnika unekoliko etapa

Predstavljena publikacija „Po`arevac u me|uratnom vremenu 1918-1941“

@ivot koji treba da se pamti

Folklorci i specijaliteti odu{evili RumunePerformans je bio na samom trgu Pobede, a mnogobrojni posetioci u`ivali su u spekta-kularnom nastupu izvo|a~ke grupe Ansambla narodnih igara i pesama Vlastimir Pa-vlovi} Carevac. Mladi i razigrani folklorci, podigli su na noge sve prisutne, koji su vese-lo pucketali prstima, aplaudirali, i na trenutke poku{avali da zaigraju razli~ite narodneigre i pesme iz Srbije. Za to vreme posetioci su probali hranu ~uvenih restorana. Ugosti-teljska ponuda i gastronomski specijaliteti su jedna od najbitnijih potencijala Srbije, aVeliko Gradi{te je op{tina koja je poznata po {irokoj ponudi hrane i bogatim menijimasvojih restorana. Ovom prezentacijom ugostitelji su mogli da direktno prezentuju svo-je restorane predstavnicima agencija u Rumuniji, ali i posetiocima prezentacije kao svo-jim budu}im gostima.

VI p e t a k , 2 0 . a p r i l 2 0 1 8 .

b r a n i c e v o Ÿ d a n a s . r s

brani~evo

Na 25. Republi~kom takmi~enju saobra}ajnih {kola Srbije

Pobeda „saobra}ajaca“ Politehni~ke iz Po`arevcaPo`arevac - Politehni~ka {kola u Po`a-revcu bila je doma}in u~esnicima ju-bilarnog, 25. po redu, Republi~kogtakmi~enja saobra}ajnih {kola Srbije au~enici ove obrazovne ustanove nisudozvolili iznena|enje tako da je, poredljubaznosti prema brojnim takmaci-ma, pobedni~ki pehar ostao u vlasni-{tvu doma}ina.

Takmi~enje je organizovano podokriljem Ministarstva prosvete, naukei tehnolo{kog razvoja, a u partnerstvusa Gradom Po`arevcem, Agencijom zabezbednost saobra}aja Srbije, Savetomza bezbednost saobra}aja Grada Po`a-revca i Turisti~kom organizacijom. Po

intoniranja srpske himne u izvo|enjuMuzi~ke {kole „Stevan Mokranjac“, apod rukovodstvom profesorke MileneArsi}, govorio je direktor Politehni~ke{kole Darko Radovanovi}.

- Na Republi~kom takmi~enju u~e-nika saobra}ajnih {kola, na{i u~enicitakmi~e se od 2008. godine i u tom pe-riodu osvojili su niz nagrada kako u po-jedina~noj, tako i u konkurenciji paro-va. Kada je u pitanju generalni pla-sman, u poslednjih {est godina Politeh-ni~ka {kola je ~ak pet puta bila me|u trinajbolje obrazovne ustanove u Srbiji,rekao je izme|u ostalog Radovanovi}.On je zahvalio lokalnoj samoupravi na

nesebi~noj pomo}i u organizaciji ovemanifestacije republi~kog zna~aja isredstvima od 400.000 dinara.

U generalnom plasmanu, u konku-renciji 28 {kola iz Srbije, prvo mestoosvojila je Politehni~ka {kola Po`are-vac, drugo Tehni~ka {kola „RadojeLjubi~i}“ iz U`ica, a tre}e pirotskaTehni~ka {kola.

U pojedina~noj konkurenciji, odukupno 121 u~enika, |aci Politehni~ke{kole postigli su slede}e rezultate: StefanStefanovi} - 1. mesto (voza~ motornihvozila „C“ kategorije); Marko Miti} - 2.mesto (tehni~ar drumskog saobra}aja);Nikola Boromisa - 5. mesto (voza~ mo-tornih vozila „B“ kategorije); Filip Stefi}- 7. mesto (voza~ motornih vozila „B“kategorije); Anastasija Dobrici} - 6. me-sto (tehni~ar drumskog saobra}aja); La-zar Kosti} - 9. mesto (voza~ motornihvozila „C“ kategorije).

Najbolje plasiranim u~enicima suosim pehara i medalja uru~ene i akcio-ne kamere, tablet ra~unari kao i auto ka-

mere. Nagrade su dodelili Dragan Sta-nojevi}, predsednik Saveta za bezbed-nost saobra}aja Grada Po`arevca, Sa{aPavlovi}, zamenik gradona~elnika Po-`arevca i Miroslav Macura, predsednikZajednice saobra}ajnih {kola Srbije.Manifestaciju je otvorio zamenik grado-na~elnika Po`arevca Sa{a Pavlovi}.

- Razvoj saobra}ajne infrastruktu-re, kao i bezbednost onih koji u sao-bra}aju u~estvuju jedan je od glavnihpreduslova, ako ne i prvi, razvoja pri-vrede, svih tipova industrije i `ivotauop{te. Zato mi u Po`arevcu posve}u-jemo veliku pa`nju saobra}aju, kako uoblasti izgradnje nove putne mre`e,tako i kada govorimo o revitalizaciji

postoje}e, ali naro~ito u segmentubezbednosti. Zajedno sa Savetom zabezbednost saobra}aja i srodnim ode-ljenjima i institucijama, Grad Po`are-vac je nedavno inicirao i sproveo te-meljnu obnovu saobra}ajne signaliza-cije, ali i niz mera koje ve} pokazujurezultate kada je u pitanju bezbednostu~esnika u saobra}aju. Dragi mladiprijatelji, svesni da je razvoj na{e dr`a-ve neraskidivo vezan sa va{om stru-kom, `elim vam svu sre}u na ovomtakmi~enju. @elim i da vam ono done-se dobre rezultate i plasman, ali daprevashodno razmenite znanje sa ko-legama i sutra ga upotrebite u na{ojSrbiji, zaklju~io je Pavlovi}.

Otvaranju takmi~enja prisustvovaoje i Aleksandar Paji}, pomo}nik ministraprosvete zadu`enog za srednje obrazo-vanje, vaspitanje i obrazovanje odraslih.Ovom prilikom direktor Politehni~keuru~io je priznanja zaslu`nim organiza-cijama koje su pomogle rad ove obra-zovne ustanove i organizovanje takmi-~enja me|u kojima je Grad Po`arevac azahvalnicu je primio zamenik gradona-~elnika Sa{a Pavlovi}. Z. V.

Kostolac - Izgradnja pristani{ta „Ko-stolac“ nalazi se u zavr{noj fazi pa ov-de ve} pristi`u bar`e i brodovi s opre-mom, navodi EPS Energija. Ina~e, pri-menjeni su najvi{i evropski i svetskiekolo{ki standardi a izgradnja prista-ni{ta „Kostolac“ napreduje u skladu splanom. Povoljni vremenski usloviove zime maksimalno su iskori{}enipa je ve} zavr{eno 75 odsto planiranihhidrogra|evinskih radova.

- U toku su zavr{ni radovi na kon-strukciji keja i priprema se teren zamonta`u velike kejske dizalice sa isto~-

ne strane, koja je bli`e Dunavu. Nadrugoj strani pristani{ta, u pravcu Ter-moelektrane „Kostolac A“, pripremase teren za monta`u hale, izjavio je Ne-

nad Markovi}, direktor za proizvodnjuenergije „TE-KO Kostolac“. Hala jemetalna i proizvodi se u pogonima iz-vo|a~a radova. Krajem februara po~e-

li su i radovi na velikoj pristupnoj i obi-laznoj saobra}ajnici oko pristani{ta.

- Gra|evinski radovi na pristani{tuprivode se kraju, a onda sledi monta-

`a ma{inske opreme. Oprema koja jepotrebna izvo|a~ima pristi`e bar`amai brodovima, tako da je pristani{te ve}po~elo da funkcioni{e i ima svoju na-menu, istakao je Markovi}.

Radove izvodi konzorcijum koji ~i-ne beogradske firme „Akvamont ser-vis“ i „Hidrotehnika-hidroenergetikaJu`na Ba~ka“ iz Novog Sada i smede-revski „Tomi trejd“. Radovi su zapo-~eti polovinom marta 2017. i pristani-{te }e ispunjavati najvi{e evropske isvetske ekolo{ke standarde. Vrednostizgradnje pristani{ta „Kostolac“ je oko16 miliona dolara. To je jedan od petprojekata prve faze kineskog kredit-nog aran`mana. EPS Energija i Z. V.

Simulacija ~eonog sudaraU okviru aktivnosti na promociji bezbednog pona{anja u saobra}aju, aposebno promovisanja upotrebe i efekata sigurnosnog pojasa, Agencijaza bezbednost saobra}aja posetila je Po`arevac i u centru gradaorganizovala simulaciju ~eonog sudara i prevrtanja vozila. Po{to je una{oj zemlji jo{ nizak procenat upotrebe pojasa Agencija za bezbednostsaobra}aja redovno sprovodi aktivnosti i kampanje koje imaju za ciljpove}anje upotrebe pojasa. Prema poslednjim istra`ivanjima, upotrebapojasa na prednjim sedi{tima je 75, 6 odsto, a na zadnjim sedi{tima 11,5odsto.

Kako je rekao Du{ko Pe{i} na~elnik odeljenja za prevenciju i edukacijuu Agenciji za bezbednost saobra}aja, svetska iskustva i istra`ivanjagovore da pravilna upotreba pojasa smanjuje broj poginulih usaobra}anim nezgodama od 25 do 75 odsto. Ako bi svi u na{oj zemljikoristili pojas broj poginulih u saobra}ajnim nesre}ama bio bi smanjen za250 do 300 osoba, {to je velika stvar. Svi zainteresovani gra|ani su, naglavnom gradskom trgu Po`arevca, bili u prilici da isprobaju kako izgledaudar u prepreku brzinom od 8 i 12 kilometara na sat i prevrtanje vozila savezanim pojasom kao i da isprobaju takozvane „pijane“ nao~are kojisimuliraju lak{e i te`e alkoholisano stanje, kako bi bili svesni koliko jezapravo opasno upravljati vozilom u pijanom stanju.

Poklonjeno oko 650 auto-sedi{ta za bebe- Pored mnogobrojnih tribina i edukacija za va{e vr{njake i mla|e od vas, odlukom lokalne samou-prave pro{le godine poklonili smo mladim roditeljima preko 650 auto-sedi{ta za bebe, ali smo mi-slili i na poljoprivrednike, pa su i oni za svoje potrebe dobili rotaciona svetla za traktore. Tako|e, od-ra|en je i projekat sanacije crnih ta~aka i opasnih deonica na javnim putevima na podru~ju Grada Po-`arevca i ove godine se ~eka njegova realizacija. Sve nabrojano je samo jedan deo na{ih napora daputeve koji gravitiraju gradu i Brani~evskom okrugu u~inimo {to bezbednijim.

Izgradnja pristani{ta „Kostolac“ u zavr{noj fazi, priprema se teren za monta`u hale

Ve} pristi`u prve bar`e i brodovi s opremomLuka }e ispunjavatinajvi{e evropske isvetske ekolo{kestandarde, avrednost izgradnje je oko 16 miliona dolara

U poslednjih {estgodina po`areva~ka{kola ~ak pet putabila me|u trinajbolje obrazovneustanove u Srbiji

Veliki kapacitet pristani{ta Na godi{njem nivou, sa pristani{ta „Kosto-lac“ otprema}e se 157.000 tona suvog pe-pela i 105.000 tona gipsa koji nastaje kaonusproizvod sistema za odsumporavanje uTE „Kostolac B“. Pretovariva}e se i 50.000tona za „TE-KO Kostolac“, kao komadni, ge-neralni teret koji se doprema rekom, a da-lje }e se otpremati drumskim transportnimsredstvima do predvi|ene lokacije.

b r a n i c e v o Ÿ d a n a s . r s

VIIp e t a k , 2 0 . a p r i l 2 0 1 8 . brani~evo

Protiv Zorana Jovi}a (42) iz Miljevi}a Vi{e javno tu`ila{tvo u Po`arevcu podiglo optu`nicu

Optu`en za ubistvo u ZelenikuZa krivi~no delo ubistvo sleduje mu od 5 do 15 godina zatvora, a za nelegalno posedovanje oru`ja od dve do 12 godina

Po`arevac - Protiv Zorana Jovi}a (42)iz Miljevi}a Vi{e javno tu`ila{tvo u Po-`arevcu podiglo je optu`nicu za krivi~-na dela ubistvo i za nedozvoljeno po-sedovanje oru`ja. Prema navodimaoptu`nice, koju zastupa zamenik tu`i-oca Dragan Petrovi}, Jovi} se tereti daje pro{le godine, u no}i izme|u 21. i22. novembra, hicem iz pi{tolja ubioDejana Jovanovi}a, a onda telo baciona deponiju, preko puta groblja u Srp-cu.

On je Dejana ubio u Zeleniku, unjegovom autu, kojim je ovaj odbio daga vozi u Klenje kod ljubavnice, kakobi ubio njenog supruga. Posle ubistva,on je njegovo telo prebacio na mestosuvoza~a i odvezao do deponije. Ina-~e, obdukcijom je utvr|eno da je Jovi}Dejana pogodio hicem u slepoo~nicu,zbog ~ega je on na mestu ostao mrtav.U trenutku ovog ubistva, i napada~ i

`rtva bili su pod dejstvom alkohola, jersu pre toga du`e vreme pili u kafani, uselu Klenje.

Posle zlo~ina, Zoran je Dejanovimautom oti{ao kod ljubavnice, i daje re-{en da joj ubije supruga. Ona je iza{la

u dvori{te i suo~ila se s njim, a onda suse otimali oko pi{tolja, koji je tad opa-lio i Zorana pogodio u desnu ruku,stomak i karlicu. Re~ je o pi{tolju CZ-M57, koji je on nekoliko dana pre to-ga ukrao od kom{ije u Miljevi}u.

Za krivi~no delo ubistvo njemu sle-duje od 5 do 15 godina zatvora, a za

nelegalno posedovanje oru`ja od 2 do12 godina. Ukoliko se te kazne spoje,mogao bi da bude osu|en na 20 godi-na zatvora. Na glavnom pretresu, ~ijese zakazivanje o~ekuje narednih dana,optu`enog zastupa Milan Cvetkovi},

advokat odre|en po slu`benoj du`no-sti. Ina~e, Zoran je ve} odrobijao 12godina u Makedoniji zbog ubistva po-licajca, a posle jo{ tri godine u Srbiji,jer je u svom rodnom selu Miljevi}, za-palio ku}u o kojoj je brinuo njegovotac. Iza{ao je iz zatvora samo dva me-seca pre narednog ubistva. M. V.

Po`arevac - Vi{i sud u Po`arevcu po-tvrdio je optu`nicu Vi{eg javnog tu`i-la{tva protiv Gorana Mikuljevi}a (47)iz Smederevske Palanke, zbog te{kogubistva Hristine Ili} (81) iz Porodinakod @abara i uskoro sledi zakazivanjeglavnog pretresa. Za krivi~no delo zakoje se optu`eni tereti, po optu`nicikoju zastupa zamenik vi{eg tu`iocaDragana Jovanovi} Gagovi}, zakonomje zapre}ena kazna od 10 do 40 godi-na zatvora.

Optu`eni se tereti da je 30. septem-bra pro{le godine, u njenoj porodi~nojku}i u Porodinu, sa koje je prvo uklo-nio nadzorne kamere, Hristinu vi{eputa ubo no`em u vrat da bi mu pri-znala gde dr`i novac. On je ovu devi-znu penzionerku vi{e puta ubo i u telo,ali je obdukcijom utvr|eno da je onaizdahnula usled iskrvarenja zbog ranana vratu. Njeno telo odvukao je u ku-patilo i stavio joj selotejp preko usta, aonda izvr{io premeta~inu. Iz ku}e je

odneo 4.200 evra, osam dukata i mo-bilni telefon.

Uhap{en je 6. januara ove godine,kada mu je odre|en pritvor u kome se idanas nalazi. Be`ivotno telo starice, ulokvi krvi, prona{li su njen sin Mom~i-lo i unuk Du{an. Hristina je u ku}i ive-la sama sa snajom, suprugom njenogpokojnog sina Miroslava, ali je ona uvreme zlo~ina bila u banji. Ova okolnostje njenom ubici bila poznata, pa se od-lu~io da ba{ tada izvr{i zlo~in. M. V.

Vi{i sud potvrdio optu`nicu protiv Gorana Mikuljevi}a(47) iz Smederevske Palanke za ubistvo starice

Usmrtio penzionerkuzbog bogatog plena

Ve} robijao zbog ubistvaPosle hap{enja optu`enog , me{tani Poro-dina su odahnuli, jer su sve vreme bili ustrahu od novog napada. Mnoge starice izovog mesta, koje su ivele same, spavale sukod ro|aka ili kod kom{ija, kao i Hristininasnaja. Optu`eni Mikuljevi} je povratnik, jerje ve} robijao za ubistvo jedne ene, koje jeizvr{io devedesetih godina. Prilikom saslu-{anja nakon hap{enja, on nije priznao zlo-~in za koji se tereti.

Pokojni Jovanovi} bio po{tovan u seluPokojni Dejan Jovanovi} bio je po{tovan u selu. Ranije je radio u Komercijalnoj banci, ali se ka-snije penzionisao usled povreda zadobijenih u ratu. Iza sebe je ostavio }erku, ~iju je proslavupunoletstva spremao, suprugu i roditelje.

U okolini Golupca poginuo Zoran L. (60) iz Male{eva

Nastradao u se~i drvaGolubac - U okolini sela Bari~ kod Golupca, u ~etvrtak je po-ginuo Zoran L. (60) iz Male{eva, dok je sekao drva. Hitna po-mo} ubrzo je stigla na lice mesta, zajedno sa policijom, ali sulekari mogli samo da konstatuju smrt nesre}nog ~oveka.

Pokojni Zoran `iveo je sam, bez porodice, jer su njegoviusvojitelji preminuli. @enio se nekoliko puta, ali u tim bra-kovima nije imao dece. Radio je du`e vreme u hladnja~i uBrani~evu, a drva je sekao za privatnika koji se bavi izradomdrvenih gajbica. Sahranjen je u Rado{evcu, gde je sa biv{omsuprugom sagradio vikendicu. Obdukcija njegovog tela nijenalo`ena, jer je konstatovano da je stradao usled povreda ko-je je zadobio od stabla koje je palo na njega. M. V.

Prvostepeno osu|ena dvojica Po`arevljana

Zatvor zbog prodaje drogePo`arevac - Aleksandar M (31) i Dejan T. (37), obojica iz Po`arev-ca, prvostepeno su osu|eni pred Vi{im sudom u Po`arevcu zbogkrivi~nog dela neovla{}ena proizvodnja i stavljanje u promet opoj-nih droga. Dejana Tomi}a je optu`nica teretila da je u Smederevupreuzeo 45,5 grama amfetamina, a zatim ih u Po`arevcu prodaoMiloradovi}u, koju je prethodno platio jednom Smederevcu u iz-nosu od 100 evra, radi dalje preprodaje. Prilikom pretresa auta, dro-ga je prona|ena i zaplenjena. Miloradovi} je osu|en na tri godinezatvora za prodaju droge, a Tomi} na godinu dana ku}nog zatvora,jer mu je drogu dovezao iz Smedereva. M. V.

U kontroli saobra}aja ka`njeno 346 voza~a

Vozio sa 2,52 promila alkoholaPo`arevac - U kontroli sprovedenoj na podru~ju Brani~evskogokruga prethodne sedmice, policija je iz saobra}aja isklju~ila ~e-tiri voza~a zbog alkoholisanog stanja, me|u kojima je prednja~iovoza~ sa 2,52 promila alkohola u krvi. U istom periodu dogodi-lo se osam saobra}ajnih nezgoda, u kojima je jedno lice zadobi-lo te`e. A tri lak{e povrede. Nov~ano je ka`njeno 346 voza~a i iz-dato 37 zahteva za pokretanje prekr{ajnog postupka, uglavnomzbog prekora~enja dozvoljene brzine. M. V.

VIII p e t a k , 2 0 . a p r i l 2 0 1 8 .

b r a n i c e v o Ÿ d a n a s . r s

brani~evo

Redakcija: Zoran Vasi}, Miodrag Kuzmanovi}, Mom~ilo Veljkovi}. Pokreta~ priloga Brani~evo u listu Danas – Mile Veljkovi}.

Prva me|unarodna kolektivna izlo`ba u organizaciji goluba~ke biblioteke „Veljko Dugo{evi}“

Okupili stotinak likovnihumetnika iz 26 gradovaGolubac - U organizaciji Narodne bibli-oteke „Veljko Dugo{evi}’’, pod pokrovi-teljstvom op{tine Golubac, u ovom gra-du na Dunavu otvorena je prva kolekti-va izlo`ba slika na kojoj je izlagao 41 au-tor koji su izabrani na konkursu, koji jeokupio stotinak likovnih umetnika iz 26gradova iz Srbije, Bosne i Hercegovine iMakedonije. Izlo`bu je otvorila v. d. di-rektora Biblioteke Slavica Ili} koja je is-takla je zadovoljna odzivom autora izlo-`be koja ujedno bila i takmi~arska jer jestru~ni iri izabrao i tri najbolja rada ~i-ji su autori dobili i vredne nagrade.

- Ovo je prva kolektivna izlo`ba Na-rodne biblioteke „Veljko Dugo{evi}’’.Konkurs je raspisan od 27. februarado 27. marta ove godine, a javilo se 97autora iz raznih gradova i mesta Srbi-je kao i iz Bosne i Hercegovine i Make-donije. Zadovoljna sam odzivom au-tora kao i sa njihovim radovima, s ob-zirom na to da se prvi put pojavljuje-mo na umetni~koj sceni, a `ao mi je{to nije vi{e radova pro{lo na konkur-su, me|utim, za po~etak je dovoljno.Umetni~ki iri dodelio je i tri nagrade,prva nagrada ide Mili Gvardioli iz Be-

ograda, za rad akril na platnu „Nebo-deri“, druga nagrada autorki JeleniRu`oj~i} iz Doboja, Bosna i Hercego-vina, za rad u kombinovanoj tehnici„Tvr|ava“ i tre}a nagrada autorki Si-monidi Radonji} iz Beograda za rad uakvarelu „Ne pla{i se zeko“, ka`e v. d.direktora Narodne biblioteke „VeljkoDugo{evi}“, Slavica Ili}.

Predsednik „Majdan Arta“ i jedanod autora izlo`be Zoran Mitrovi} izMajdanpeka ka`e da ima dobru sarad-nju sa Narodnom bibliotekom u Go-lupcu i radi}e na tome da ta saradnjabude jo{ bolja kad je u pitanju organi-zovanje ovakvih izlo`bi i drugih kul-turnih de{avanju u Golupcu i Majdan-peku.

- Rado sam do{ao na ovu prvu ko-lektivnu izlo`bu slika u Golupcu, kojaje po kvalitetu izvanredna, po broju jesasvim zadovoljavaju}a i dobro je {toima stru~ni iri koji je ocenjivao rado-ve, a ono {to je najva`nije u svemu je-ste i to i da }e ovo videti mlade genera-cije i gra|ani Golupca. To je nasu{napotreba svakog ~oveka koji eli da ivijedan normalan `ivot, rekao je autorZoran Mitrovi}.

Pored izlo`be slika u ovom graduna Dunavu po~ela je sa radom i likov-na kolonija na kojoj u~estvuje oko de-setak slikara, a me|u njima je i masterslikarstva Tanja Gligorijevi}, ~iji je radulje na platnu „Telo koje govori i stva-ra“ izlo`en me|u radovima na ovoj iz-lo`bi u Golupcu. Lj. N.

Po`areva~ki baletski studio u~estvovao na Rakovi~kom karnevalu

„Amadeus“ bio specijalni gostRakovica - Po`areva~ki baletski stu-dio „Amadeus“ bio je specijalni gostna Rakovi~kom karnevalu u Beogra-du. U metropoli Srbije odr`an je {e-sti me|unarodni Rakovi~ki karnevalna kome se predstavilo 30 grupa izzemlje i inostranstva.

Karneval je po~eo u podne kada su

~lanovi grupa obu~eni u {arene kosti-me prodefilovali ulicom Patrijarha Joa-nikija na Vidikovcu do glavne bine. Na-stup po`areva~kog baletskog studija biosvojevrstan za~in samog karnevala.

Karneval je otvorio gradski me-nad`er Goran Vesi} i najavio da }eslede}e godine manifestacija biti deo„Dana Beograda“ i da }e grad ulo`i-ti vi{e u promociju samog karneva-la. Gosti Rakovi~kog karnevala su bi-li predstavnici Federacije evropskihkarnevalskih gradova (FEC) koju je

predvodio predsednik te organizaci-je, Holan|anin Henri van der Kron.Naredni nastup „Amadeusa“ bi}e nakarnevalu u Budvi za dve nedelje.

@. A.

Bo`evac - Me|uokru`ni festival de~i-jeg izvornog stvarala{tva „Kreni koloda krenemo“, 13. po redu, odr`an je usti{kom selu Bo`evcu, op{tina MaloCrni}e. Festival je posve}en negovanjuizvornih igara, pesama i svirki kod de-ce osnovnog {kolskog uzrasta. U pro-gramu je u~estvovalo oko 400 u~enikaokupljenih oko {kolskih sekcija i kul-turno-umetni~kih dru{tava.

Ovogodi{nji festival ispred Savezaamatera Srbije ocenjivao je sekretar Sa-veza amatera Srbije Srboljub Ninkovi},koreograf iz Beograda. Organizatortakmi~enja bio je Centar za kulturu op-{tine Malo Crni}e, kulturno-umetni~-ko dru{tvo Branko Radi~evi} iz Bo`ev-ca i Savez amatera Srbije, dok je pokro-vitelj bila op{tina Malo Crni}e.

Predsednik organizacionog odborai predsednik Op{tine Malo Crni}e Ma-li{a Antonijevi} po`eleo je dobrodo{li-cu publici na 13. po redu manifestaci-ju koja neguje kulturu i folklor na{egnaroda. Antonijevi} je rekao da je ma-nifestacija „Kreni kolo da krenemo“va`na za op{tinu Malo Crni}e, kojanosi i veliku odgovornost i koja je po-sebna jer su u~esnici ~lanovi na{egdru{tva u kojima le`i i na{a budu}-nost, a to su na{a deca.

Antonijevi} je istakao i da su po prviput nastupali de~iji folklorni ansambl iprvi folklorni ansambl op{tine MaloCrni}e koji su skoro oformljeni velikimnaporima, inicijativom i zalaganjem di-rektora Centra za kulturu ali i velikograzumevanja i svesrdne pomo}i op{tin-

skog rukovodstva. Predsednik op{tineje ovom prilikom zahvalio svim u~esni-cima i koreografima na u~estvovanju uovogodi{njoj manifestaciji koji ~ine daona iz godine u godinu bude jo{ uspe-{nija, kao i zbog velikog po`rtvovanjakako bi se o~uvali tradicija, koreni iidentitet. Z . V.

U Muzi~koj {koli „Stevan Mokranjac“

Me|unarodno takmi~enjeduva~a do 22. aprila

Me|uokru`ni festival de~ijeg izvornog stvarala{tva, 13. po redu, odr`an u sti{kom selu Bo`evcu

„Kreni kolo da krenemo“ za vi{e od 400 u~enikaTitula za najboljeg oti{la u Ku~evoZa najuspe{niju igra~ku grupu progla{en jePrvi de~iji folklorni ansambl Centra za kultu-ru „Veljko Dugo{evi}“ iz Ku~eva, drugo me-sto pripalo je Folklornom studiju „Korak pokorak“ iz Petrovca na Mlavi, a tre}a nagradaKUD-u „Abra{evi}“ iz Smederevske Palanke.

Umetni~ka istina Tanje Gligorijevi}- Ovde sam trenutno u~esnik kolonije, a ujedno i autor izlo`be posle prolaska na konkursu. Ra-dim akt na temu „telo“. Ideja za otvaranje ove izlo`be u Golupcu je sjajna, a ona traje oduvek,znate kad ste mali, slikari budu razli~iti od ostale dece, imamo nekako svoj svet i u`ivamo u to-me. Slikarstvo je moja ljubav i time se bavim ve} dugo godina, tema na mojim slikama je `en-ski akt kod korpulentnih ena, a mnogim ljudima je ~udno kako da ja ena radim ba{ takve e-ne, za{to to nije neka zgodna mlada dama, ali prestavljam neku istinu, ne{to drugo, enu u jed-nom pravom svetlu, ka`e Tanja Gligorijevi}.

Po`arevac - U Muzi~koj {koli „StevanMokranjac“, od 19. do 22. aprila odr-`ava se Me|unarodno takmi~enje dr-venih duva~a, petnaesto po redu. U~e-nici muzi~kih {kola iz zemlje i okru`e-nja takmi~i}e se u kategorijama: flau-ta, klarinet, saksofon, oboa i fagot.

U isto vreme, odr`a}e se i Takmi~e-nje kamernih sastava. Za vreme takmi-~enja odr`a}e se i dva koncerta. Prvi }eizvesti flautista Dejan Gavri} iz Nema~-ke, uz klavirsku pratnju Maje Rajkovi}sa beogradskog FMU, a drugi saksofo-nista Ninoslav Dimov i pijanistkinjaMaja Popovi}, oboje sa Fakulteta mu-zi~ke umetnosti u Skoplju. M. V.