Po~etkom narednog meseca Festivaluli~ne umetnosti u Po`arevcu

Murali kaoukras grada

Strana VIII Godina deveta, broj 657, dodatak za Brani~evski okrug

Odr`an 23. Festival „Carev~evi dani“u Velikom Gradi{tu

Laureat Sofija @ivi}

Strane IV-V

P E TA K , 2 1 . j u l 2 0 1 7 , b r o j 7 2 3 5 , g o d i n a X X I , c e n a 4 0 d i n , 2 0 d e n , 1 K M , 0 , 5 E U R ( C G ) , 5 k u n a w w w . d a n a s . r s

Ilustr

acija

: M. \

erlek

Kontrola kupali{ta na podru~juBrani~evskog okruga

Ispravna voda nasedam bazena

Strana III

Vo}e iz po`areva~kog i smederevskog kraja uskoro }e se izvoziti u ^e{ku

Velika {ansa zapove}anje zasada

Predstavnici ~e{ke ambasade su uzvratili posetu po`areva~kimvo}arima a tim povodom gradona~elnikBane Spasovi} priredio je prijem za gostei njihove doma}ine Strana II

Po`arevac - U Po`arevcu je najavljenpo~etak rekonstrukcije Gradskog par-ka iz 19. veka, a vrednost ovog posla jeprocenjena na oko tri miliona dinara.Planirano je, pored ostalog, poplo~a-vanje naru{enih staza, postavljanjefontane i drugi sadr`aji.

Raspisan je javni poziv za izraduidejnog projekta rekonstrukcije parkapodignutog 1888. godine ispred zgra-de tada{njeg Okru`nog na~elstva, gdesu sada sme{tene slu`be Gradskeuprave. Vrednost ovog posla je proce-njena na tri miliona dinara, a planira-no je poplo~avanje staza, postavljanje

fontane i mobilijara, uvo|enje javnerasvete i gradnja javnog toaleta kojitreba da se nalazi izme|u zgrade Poli-cijske uprave i zelene pijace „Krug“.

Gradski park je, ina~e, poznat i kaoMilo{ev jer se u njegovom sredi{tu na-lazi spomenik ovom knezu iz dinasti-je Obrenovi}, rad vajara \or|a Jova-novi}a. Spomenik je 1898. godine, uprisustvu svog oca Milana, otkrio kraljAleksandar Obrenovi}, a ~itav kom-pleks je 1980. godine progla{en spo-menikom kulture.

Z. V.Strana III

„BAGERI“ SA IDEALNO ^ISTOM VODOMPo`arevljanima, koji iz raznih razloga ne mogu da iduna dalje destinacija, jedino ostaje da se rashlade naGradskom bazenu ili na bazenu u Zabeli, koji jeograni~enog kapaciteta. Za ostale `eljne kupanjaostaju alternativna kupali{ta. To su divlja pla`a naMoravi u blizini `elezni~kog mosta i nekoliko jezeranastala kao posledica eksploatacija moravskog {ljunka

i peska. Upravo, na tim jezerima, popularno nazvanim„bagerima“, najvi{e dolaze kupa~i iz Po`arevca, a ima ionih sa strane. Ta jezera nastala su iskopavanjem{ljunka i ~ista voda odr`ava se zbog prirodnih,pe{~ano-{ljunkovitih filtera, ugodno su topla ali imnedostaju neki sadr`aji i ure|enje priobalja i pla`a.

Strane IV-V

Autorima idejnogprojekta sugerisanoda u njega uvrstesanaciju spomenikanarodnim herojima,mada nije isklju~enoni njihovo izme{tanjeu Spomen-park na ^a~alici

Najavljen po~etak rekonstrukcije Gradskog parka iz 19. veka

Zelena oaza dobija fontanu

II p e t a k , 2 1 . j u l 2 0 1 7 .

b r a n i c e v o Ÿ d a n a s . r s

brani~evo

Uo~i predstoje}ih Ljubi~evskih konji~kih igara bi}e odr`ano va`no savetovanje

Nau~ni skup o konjarstvuPo`arevac - U Ergeli Ljubi~evo 31. av-gusta i 1. septembra bi}e odr`an nau~-ni skup posve}en konjarstvu, ~imeLjubi~evske konji~ke igre, poredsportske, kulturne i turisti~ke dimen-zije poprimaju i teorijski zna~aj u od-nosu prema najplemenitijoj ivotinji.

Naime, Po`arevac }e biti doma}in 7.regionalnog savetovanja „Uzgoj, repro-dukcija i zdravstvena za{tita konja“ uzveliko zalaganje Specijalisti~kog dijag-nosti~kog instituta Po`arevac i Brani-~evsko-Podunavske podru`nice Srp-skog veterinarskog dru{tva, da ono

ostane trajni deo Ljubi~evskih konji~-kih igara.

Tendencija je da ovo savetovanjepostane centralno o uzgoju, reproduk-ciji i zdravstvenoj za{titi konja u Srbiji,ali i Balkanu. O kvalitetu savetovanjagovore moderatori i predava~i. Pored

po`areva~kih stru~njaka iz Specijali-sti~kog dijagnosti~kog instituta, bi}e tui eminentni profesori, poput Dragi{eTrailovi}a, redovnog profesora na Fa-kultetu veterinarske medicine koji jeujedno i predsednik stru~nog odboraVeterinarske komore Srbije i predsed-

nik veterinarske komisije Konji~kog sa-veza Srbije, a rodom je iz Kobilja.

Me|unarodni karakter simpoziju-mu da}e prof. dr Nikica Prvanovi} Ba-bi} sa Klinike za porodni{tvo i repro-dukciju Veterinarskog fakulteta Sveu~i-li{ta u Zagrebu. Najavili su se i gosti izSlovenije koji bi trebalo da predstavestanje konjarstva i odr`e predavanje olipicanerima u toj zemlji. Na ovom sim-pozijumu govori}e se izme|u ostalog io naslednim bolestima i selekciji u ko-njarstvu, vektorski prenosivim bolesti-ma kod konja (bolesti koje im prenoserazni insekti, poput komaraca, krpeljaitd) i parazitskim bolestima konja...

Pored veterinarske stru~ne javnosti,upu}en je poziv i odgajiva~ima konja itrenerima. Radionice za njih sprovodi}ese u Ergeli „Ljubi~evo“ i na po`areva~-kom Hipodromu, uz podr{ku Ergele iKK „Knez Mihailo“ Po`arevac. Grad Po-`arevac i Turisti~ka organizacija pokaza-li su volju da podr`e ovaj nau~ni skup,mo`da i najzna~ajniji u gradu pod a~a-licom. Ovogodi{nji simpozijum odvija}ese 31. avgusta i 1. septembra u Ergeli„Ljubi~evo“ i „Konaku Kneginje Ljubi-ce“. Organizator je Fakultet veterinarskemedicine iz Beograda u saradnji sa Speci-jalisti~kim dijagnosti~kim institutom Po-`arevac, Srpskim veterinarskim dru-{tvom, Veterinarskom komorom Srbije,Savezom za konji~ki sport, olimpijske iFEI discipline Srbije, Konji~kim savezomSrbije i Ergelom „Ljubi~evo“. Z. V.

Po`arevac - Proizvodi vo}ara iz po`a-reva~kog kraja po svoj prilici }e prona-}i put do tr`i{ta e{ke, zaklju~ak je sa-stanka odr`anog prilikom posetepredstavnika ~e{ke ambasade u Beo-gradu: agroekonomskog diplomatePavela Svobode i ekonomskog savet-nika Jir`ija Krala koji su boravili u gra-du pod ^a~alicom kao gosti Udru`e-nje vo}ara Po`arevca.

Saradnja je uspostavljena nakon {toje Udru`enje vo}ara Po`arevca pozva-no da u~estvuje na skupu u Ambasadina kome su predstavnici ~e{kog uni-verziteta i Istra`iva~kog centra za vo-}arstvo govorili o njihovom iskustvu uusagla{avanju sa pravilima Evropskeunije u toj oblasti. Na skup su bili po-zvani i proizvo|a~i i prera|iva~i i pred-stavnici Unije udru`enja vo}ara i pred-stavnici zadruga. Spomenuta je i mo-gu}nost izvoza vo}a. Predstavnici ~e-{ke ambasade su uzvratili posetu po`a-reva~kim vo}arima a tim povodomgradona~elnik Bane Spasovi} priredioje prijem za goste i njihove doma}ine.

- Uveravam vas da }ete imati svuneophodnu podr{ku gradskih slu`bi iustanova koje se bave poljoprivredomkako bi postigli ciljeve koje ste dolaze}iovde danas zacrtali, rekao je Spasovi}.

Po re~ima Sanje Ba~i}, predsednikapo`areva~kog Udru`enja vo}ara, Po`a-

revac i Brani~evski okrug ne bi moglida namire iskazane ~e{ke potrebe, aliSmederevo je, kao poznati vo}arskikraj, blizu i do{lo bi do kooperacije.

- Vo}arstvo u na{em kraju je u raz-voju, pove}ava se ukupna povr{ina za-sada, pro{iruju se ve} postoje}i, ali po-di`u i novi, naglasila je Ba~i}.

S obzirom na to da je ^e{ka dostahladnije podneblje, tamo uspevaju ja-buka, tre{nja i {ljiva, dok ostalo vo}euvoze. Kakao isti~e Ba~i}, ne bismoimali problem sa izvozom, jer zadovo-ljavamo i visoke ruske standarde. Kaj-sija i le{nik su najzastupljeniji u Po`a-revcu, a povr{ine se jo{ uve}avaju.

- Na{e vo}e je prepoznatljivo na {iro-kom tr i{tu, jer zahvaljuju}i pogodnompodneblju sa velikom brojem sun~anihdana, bogato je mineralnim materijamai {e}erom i va`i za najkvalitetnije, nave-la je predsednica udru`enja. Z. V.

Vo}e iz po`areva~kog i smederevskog kraja uskoro }e se izvoziti u ^e{ku

Velika {ansa zapove}anje zasada

[ljiva ili {ljivovica[to se {ljiva ti~e, iako dosta doma}instava imamanji ili ve}i zasad, na{a {ljiva nije standardizo-vana, razli~it je sortiment i neujedna~en prinosi kvalitet. „Neophodno je organizovano podiza-nje zasada i tek onda je {ljiva spremna za pla-sman na tr`i{te. Kada je u pitanju {ljivovica, tusmo mnogo ozbiljniji“, kazala je Ba~i}.

Po`arevac - Na osnovu opredeljenja dase zadrugarstvu pru`i novi, osavreme-njen impuls, ~etiri zadruge iz Brani~evai Podunavlja prikupljaju dokumentaci-ju za vladin program podr{ke meramaravnomernog regionalnog razvoja i fi-nansiranja novih i postoje}ih zadruga.Konkurs je objavljen 18. maja, a zadru-ge mogu konkurisati do 1. oktobra.

Radi obnove zadrugarstva u oblastiagrara, za sprovo|enje programaopredeljeno je oko 25 miliona evra.Novoformirane zadruge mogu kon-kurisati do 50 hiljada, a postoje}e do100 hiljada evra.

- Cilj programa je podizanje `ivotau ruralnim sredinama na vi{i nivo, azadrugama i proizvo|a~ima da omo-gu}i bolji nastup na tr`i{tu. Korisnicisredstava mogu biti i grupe individu-alnih gazdinstava i postoje}e zadruge.Sredstva se mogu koristiti za nabavku`ivotinja za formiranje osnovnog sta-da, nabavku opreme, za unapre|enjerada i kapaciteta farmi za proizvodnju

mleka, odnosno, mesa, izgradnjuobjekata i nabavku opreme za pove}a-nje produktivnosti, obima i kvalitetaproizvodnje obezbe|enje vi{e fazeprerade proizvoda, izjavio je Milo{Milovanovi}, predsednik Osnovnogzadr`nog saveza u Po`arevcu.

Program treba da bude realizovanu toku tri godine, a da bi se konkurisa-lo neophodan je prijemni formular,potpisan i overen, osniva~ki akt za-druge, izvod iz APR-a, godi{nji izve-{taj za 2015. i 2016. godinu, bilans sta-nja, bilans uspeha i statisti~ki aneks,popisna lista osnovnih sredstava nadan 31. decembar 2016. godine.

Neophodna je i pismena saglasnostjedinice lokalne samouprave koja dajepodr{ku projektu za koji zadruga kon-kuri{e. Za vi{e informacija, najbolje jeda se zadruge obrate Zadru`nom sa-vezu, konkretno, zadruge iz Brani~evai Podunavlja mogu se javiti Osnov-nom zadru`nom savezu u Po`arevcu.

Z. V.Italijani otvaraju fabriku name{taja u Ku~evu

Samo u prvoj fazi posao za 56 radnika Ku~evo - Sa partnerima iz Italije, zainteresovanim za otvaranje fabrikename{taja u Ku~evu, potpisan je Ugovor o zakupu i izvr{ena primopredajaobjekata za fabriku stilskog mobilijara a po~etak rada o~ekuje se od pred-stoje}e jeseni dok }e u ovim pogonima, samo u prvoj fazi, posao bioobezbe|en za 56 radnika. Italijanska fabrika „Classiwod“ }e prete`noproizvoditi stilski name{taj. Potpisnici su, pored partnera iz Italije, op{tinaKu~evo, Odeljenje pravobranila{tva u Po`arevcu, Republi~ka direkcija zaimovinu. Kompletan proizvodni program je namenjen izvozu. U prvoj faziplanirano je zapo{ljavanje 56 radnika, a u drugoj se radi ve} o trocifrenombroju. Italijani su preuzeli poslovni prostor u koji planiraju da ulo`e izvesnasredstva, pre svega u adaptaciju i uvoz neophodnih ma{ina. Ove aktivnostibi trebalo da traju od po~etka avgusta do oktobra kada je i planirano da sepo~ne sa proizvodnim procesom. Z. V.

U planu gradnja novogde~jeg igrali{taPo`arevac - Na platou Trga RadomiraVujovi}a u planu je izgradnja jo{ jed-nog igrali{ta za decu sa zanimljivim imodernim rekvizitima. Javna nabav-ka za idejni projekat ure|enja povr{i-ne javne namene raspisana je 11. jula,otvaranje javne nabavke je 4. avgusta,a procenjena vrednost iznosi 1,5 mi-lion dinara.

Kada projekat bude zavr{en, bi}epoznato koliko }e ko{tati rekonstruk-cija, a ve} slede}e godine bud`etom bi-}e predvi|ena sredstva za sre|ivanjeplatoa u ovoj ulici. Prostorna celina, uvidu platoa, deo je ulice pod nazivomTrg Radomira Vujovi}a i nalazi se uokviru u`eg gradskog jezgra Po`arev-ca, zauzimaju}i povr{inu od oko 17ari. Sa tri strane plato je okru`en zgra-dama sa porodi~nim stanovanjem u~ijim se prizemljima nalaze lokali a sa~etvrte ulicom koja nosi naziv Trg Ra-domira Vujovi}a. Z. V.

^etiri zadruge iz Brani~eva i Podunavlja prikupljaju dokumentaciju za vladin program podr{ke

Impuls obnovi zadrugarstva

Prizor iz ergele

Zainteresovana Ambasada: Sa prijema kod gradona~elnika

Dom zadrugara u Po`arevcu

Potpisivanje ugovora o zakupu

b r a n i c e v o Ÿ d a n a s . r s

IIIp e t a k , 2 1 . j u l 2 0 1 7 . brani~evo

Najavljen po~etak rekonstrukcije Gradskog parka iz 19. veka

Zelena oaza dobija fontanuAutorima idejnog projekta sugerisano da u njega uvrste sanaciju spomenika narodnim herojima, mada nije isklju~eno ni njihovo izme{tanje u Spomen-park na ^a~alici

Po`arevac - U Po`arevcu je najavljenpo~etak rekonstrukcije Gradskog par-ka iz 19. veka, a vrednost ovog posla jeprocenjena na oko tri miliona dinara.Planirano je, pored ostalog, poplo~a-vanje naru{enih staza, postavljanjefontane i drugi sadr`aji.

Raspisan je javni poziv za izraduidejnog projekta rekonstrukcije parkapodignutog 1888. godine ispred zgra-de tada{njeg Okru`nog na~elstva, gdesu sada sme{tene slu`be Gradskeuprave. Vrednost ovog posla je proce-njena na tri miliona dinara, a planira-no je poplo~avanje staza, postavljanjefontane i mobilijara, uvo|enje javnerasvete i gradnja javnog toaleta kojitreba da se nalazi izme|u zgrade Poli-cijske uprave i zelene pijace „Krug“.

Gradski park je, ina~e, poznat i kaoMilo{ev jer se u njegovom sredi{tu na-lazi spomenik ovom knezu iz dinasti-je Obrenovi}, rad vajara \or|a Jova-novi}a. Spomenik je 1898. godine, uprisustvu svog oca Milana, otkrio kralj

Aleksandar Obrenovi}, a ~itav kom-pleks je 1980. godine progla{en spo-menikom kulture.

U parku se nalaze i biste narodnog

u~itelja Vase Pelagi}a, kao i narodnihheroja Bo`idara Dimitrijevi}a Kozice,^ede Vasovi}a i Bo{ka Vrebalova. Au-torima idejnog projekta sugerisano jeda u njega uvrste i sanaciju ovih obele`-ja, mada nije isklju~eno ni njihovo iz-me{tanje u Spomen-park na ^a~alici.Pored re{enja javne rasvete i dekorativ-nog osvetljenja Milo{evog spomenika,neizostavno je i osmi{ljavanje sistemaza rasterivanje vrana koje su se ovdeposlednjih godina veoma namno`ile.

Z. V.

Preure|enje platoa kod TakovskeOsim gradskog parka, bi}e preure|en i prostor ispred nekada{nje kafane „^iko{„, izme|u Takovskei Ulice Veljka Dugo{evi}a. U ovom prostoru postoji plato za organizovanje razli~itih programa, a ublizini je postavljena i bista fizi~ara i akademika Pavla Savi}a, koji je u Po`arevcu zavr{io Gimnaziju.Na toj lokaciji se sada planira formiranje igrali{ta za decu, te postavljanje fontane ili ~esme, uz {ahov-ske table na otvorenom i {tandove za prodaju cve}a. Za izradu projektne dokumentacije za ure|e-nja ovog prostora od 25 ari planirano je da iz gradskog bud`eta bude izdvojeno dva miliona dinara.

U Gradskom zdanju predstavljen projekat „Mladi su zakon“

Biraju najmanje osamprojekata volonteraPo`arevac - Mnogi mladi ljudi u gra-du Po`arevcu odlikuju se primernimaktivizmom {to je dokazano i prili-kom njihovog boravka u Gradskomzdanju gde je predstavljen projekat„Mladi su zakon - Brani~evski i Podu-navski okrug“ koji ve} osmu godinuzaredom sprovodi omladina JAZAS-au cilju podsticanja aktivizma i volon-tiranja mladih {irom Srbije.

Program „Mladi su zakon“ je naci-onalni program Ministarstva omladi-ne i sporta RS koji ima za cilj podstica-

nje aktivizma, volontiranja i pru`anjapodr{ke mladima da doprinesu bo-ljem ivotu u mestu u kome ive.

Kako je rekao Zoran Jovi}, program„Mladi su zakon“ realizuje se ve} osamgodina i namenjen je udru`enjima ineformalnim grupama mladih koji e-le da realizuju omladinske volonterskeprojekte i u~estvuju u akcijama za{tite`ivotne sredine, ure|enja javnih pro-

stora u kojima mladi provode slobod-no vreme, organizaciji aktivnosti zamlade, promocije me|ugeneracijskesaradnje, razumevanja, tolerancije ijednakih {ansi za sve mlade, kao i o~u-vanja kulturne ba{tine, zdravih i bez-bednih stilova ivota, solidarnosti i hu-manosti u svojoj lokalnoj sredini.

- Nakon dostavljanja kona~nogpredloga projekta, komisija koju formi-ra Resurs centar za Brani~evski i Podu-navski okrug odabra}e najmanje osamvolonterskih projekata. Kona~ni rezul-

tati konkursa, bi}e objavljeni do 12. av-gusta. Vrednost jednog projekta mo`eiznositi izme|u 30 i 100 hiljada dinara,rekao je Jovi}. Podr{ku za konkurisanjeprojekta kod Ministarstva omladine isporta dao je Dejan Krsti}, ~lan Grad-skog ve}a zadu`en za nevladine organi-zacije, kulturu i informisanje.

- Ono {to radimo od kako smouveli resor za nevladine organizacije iudru`enja, jeste da podr`avamo svedobre projekte i ovo je jedan dobarprimer da potrebe mladih kroz udru-`enja i organizacija prepoznamo“.

Zainteresovani svoje ideje moguslati do 18. jula a predlo`eni projekti bitrebalo da budu sprovedeni u perioduod 12. avgusta do 31. oktobra teku}egodine. Z. V.

Zainteresovani idejemogu slati do 18. jula, atrebalo bi da budusprovedene u perioduod 12. avgusta do 31.oktobra teku}e godine

Po`arevac - Izgradnja takozvanog„stara~kog doma“ je preka potreba,navedeno je, pored ostalog, na sedniciSaveta za stara lica grada Po`arevca natre}oj sednici prilikom usvajanja pla-na rada za teku}u godinu.

Zna~ajne stavke plana se odnose nainiciranje adaptacije nekog od posto-je}eg ili izgradnje novog objekta zadnevni boravak starih osoba kao i po-novno pokretanje pitanja vezanih zaizgradnju Doma za stara lica na terito-riji Grada Po`arevca.

Predsednik Saveta, Zoltan Va{tag,zajedno sa ~lanovima utvrdio je i osta-le pravce delovanja koje }e Savet za sta-

ra lica u svom mandatu poku{ati da ak-tuelizuje ili sprovede. U pitanju su iz-me|u ostalog ta~ke koje se odnose naformiranje socijalnih karata najugro`e-nijih starih lica, pove}anje broja geron-todoma}ica, organizovanje razli~itihradionica koje bi animirale stara lica, alii javih tribina na kojima bi se govoriloo njihovim problemima i potrebama.

Jedna od prioritetnih stavki u Pla-nu, na kome su ve} napravljeni odre-|eni koraci, odnosi se na ostvarivanjebeneficija pri pla}anju autobuskih ka-rata koje bi penzionerima sa malimprimanjima pomoglo da olak{a izdat-ke iz ku}nih bud`eta. Z. V.

Odr`ana sednica Saveta za stara lica Grada

Dom za stare preka potreba

Po`arevac - Prema najnovijim analiza-ma Zavoda za javno zdravlje Po`are-vac, ispravnu vodu na podru~ju Brani-~evskog okruga ima sedam bazena. Tosu gradski bazen u Po`arevcu, „Silverlejk“ u Velikom Gradi{tu i bazeni uGolupcu, Stamnici, Aljudovu i [apinu.

U svim ispitivanim uzorcima, kojise uzimaju jednom nedeljno, utvr|e-no je da je voda iz ovih bazena bezbed-na za zdravlje i preporu~uje se za ku-panje i rekreaciju. Ispravna voda je ina kupali{tu „Topoljar“ u Kostolcu, alise kupa~ima savetuje tu{iranje po iz-

lasku na obalu. Analiza vode u Srebr-nom jezeru, koja se kontroli{e dva pu-ta mese~no, pokazala je ispravnost naZatonjskoj pla`i, uz preporuku za tu-{iranje posle kupanja, dok je na Po`a-reva~koj i Gradi{tanskoj pla`i registro-vana mikrobiolo{ka neispravnost. Po-{to je kvalitet vode za kupanje na Sre-brnom jezeru promenljivog kvaliteta,ponovo su uzeti uzorci sa sve tri pla`ei analize su u toku.

Kvalitet vode u ve{ta~kim jezerima„bagerima“, nastalim nakon iskopa-vanja {ljunka, ne kontroli{e se, jer sene zna njihov vlasnik, a i zbog toga {tove} du`i niz godina Zavodu za javnozdravlje nije podnet zahtev za njihovukontrolu. [to se ti~e reka na podru~juBrani~evskog okruga, vode u njima sunepouzdane i ne preporu~uju se zakupanje i rekreaciju.

M. V.

Kontrola kupali{ta na podru~ju Brani~evskog okruga

Ispravna voda na sedam bazena

Po`arevac - U toku su radovi na ure|enju ulica Le-njinove i Takovske u Po`arevcu koje se nalaze u sa-mom centru varo{i. U ovim saobra}ajnicama }eJavno preduze}e „Toplifikacija“ najpre zamenitistaru instalaciju na raskrsnici izme|u ulica, a po~e-la je kompletna rekonstrukcija kolovoza i trotoara.

Saobra}aj je u ovom periodu zatvoren od Tr-ga oslobo|enja prema Lenjinovoj ulici u Po`arev-cu, zatim od Bulevara prema Lenjinovoj i Takov-skoj ulici, kao i prilaz Takovskoj ulici od raskrsni-ce kod Visoke Tehni~ke [kole u Po`arevcu. PoredLenjinove i Takovske ulice u Po`arevcu radovi supo~eli i u ulici Lole Ribara na sre|ivanju trotoaraod ulice [umadijske (leva strana), celom du`i-nom do Partizanske. Z. V.

Intenzivno se ure|uje centar varo{i

Pod za{titom: Gradski ili Milo{ev park

Sa prezentacije u Po`arevcu

Gradski bazen u Po`arevcu

p e t a k , 2 1 . j u l 2 0 1 7 .

VIVp e t a k , 2 1 . j u l 2 0 1 7 . b r a n i c e v o Ÿ d a n a s . r s

brani~evo

Veliko Gradi{te - Festival „Carev-~evi dani“, 23. po redu, posve}envelikom violinisti, kompozitoru idirigentu Velikog narodnog or-kestra Radio Beograda koga jeovaj virtuoz i osnovao, odr`an jeu zavi~ajnoj varo{i slavnog bardana{e izvorne muzike VelikomGradi{tu, a ove godine laureat natradicionalnom nadmetanju vio-linista je mlada Sofija @ivi}. Zavr-{no ve~e Festivala, u ~ast uspo-mene na Vlastimira Pavlovi}aCarevca, obele`ilo je takmi~enjeviolinista uz pratnju narodnogorkestra RTS-a, na letnjoj pozor-nici u amfiteatru kraj Dunava.

Poslednji i finalni dan Festiva-la otpo~eo je okruglim stolom, nakome je promovisana IX knjiga„Narodne igre“ Danice i Ljubice

Jankovi}, dok je najva`niji deomanifestacije, takmi~enje violini-sta, odr`an u ve~ernjim satimana letnjoj pozornici na obali Du-nava. Besednik, koji je i otvoriozavr{no takmi~enje ove sve~ano-

sti, bio je Milivoje Mihajlovi}, di-rektor Radio Beograda koji svakegodine nesebi~no poma`e odr`a-vanje ovog takmi~enja.

Ina~e, u konkurenciji 11 vr-snih violinista, `iri je dodeliodrugo mesto Kristino Vi{nji} i

Vojislavu @ivi}u. Tre}a nagradaoti{la je u ruke Larise Kopi} i An-drije Jankovi}a. Sofiji je pripalanov~ana nagrada u iznosu od 30hiljada dinara, Monografija „Od

zlata gudalo“, statueta Vlastimi-ra Pavlovi}a i vrhunski primerakvioline, dar umetnika, proizvo-|a~a violina, Jana Nem~eka izKova~ice, koji svake godine naj-uspe{nijeg izvo|a~a daruje ovim

instrumentom. Drugonagra|e-nima je dodeljena nov~ana na-grada u iznosu od po 20 hiljada,a tre}eplasiranima po 10 hiljadadinara.

Uz ove, dodeljene su i specijal-ne nagrade Festivala - nagrada

Muzi~ke produkcije RTS-a oti{laje pobednici Sofiji @ivi} dok su na-grada publike, nagrada za najboljeizvedenu pesmu i nagrada za naj-bolji scenski nastup pripale Kristi-ni Vi{nji}. Za najbolje izvedenokolo, `iri je nagradio Vojislava@ivi}a, a najmla|i u~esnik bila jeDanica Ta{i}. U revijalnom deluove ve~eri, nastupili su Milan To-palovi} Topalko i Marija Jovi}, po-bednica peva~kog takmi~enja pro-{logodi{njeg Festivala, sa reperto-arom izvorne narodne muzike.

I ove godine program je po~eoizlo`bom gradi{tanskih umetni-ka na temu Vlastimira Pavlovi}aCarevca. Nastavljen je sve~animkoncertom „FMU - Carevcu“ tevelikim koncertom „Svilen ko-nac“ ANIP-a „Vlastimir Pavlovi}Carevac“ i gostuju}eg dru{tva izDinja{a u Rumuniji na letnjojpozornici.

U biblioteci „Vuk Karad`i}“predstavljen je festivalski ~asopis„Carev~eva lira“ i knjiga „Dragi{aNedovi}, `ivot i delo“, a u ve~er-njim ~asovima na letnjoj sceni, uokviru „Carev~evog podijuma“,publika je imala prilike da pogle-da projekciju filmova o Carevcu i@anki Stoki}. U selu Carevcu je,kao i prvog dana u Velikom Gra-di{tu, uprili~eno sve~ano polaga-nje venaca na spomen plo~u i bi-stu Vlastimira Pavlovi}a Carevcauz prigodnu besedu i kulturno-umetni~ki program. Sve dane Fe-stivala takmi~ari su se za finalnove~e pripremali na Letnjoj akade-miji narodne muzike (LANAM).

^itavu manifestaciju obele`ioje veliki broja posetilaca, turista idrugih uva`enih gostiju, a ljubi-telji violine i po{tovaoci lika i de-la barda srpske narodne muzike,Vlastimira Pavlovi}a Carevca,u`ivali, pored nezaboravnih gla-sova i zvukova violine, u ~arimaDunava, Peka i Srebrnog jezera.

Z. V.

Po`arevljani spas od vru}ina sve vi{e tra`e i na „divljim“ jezerima pored Morave

„Bageri“ sa idealno ~istom vodomPo`arevac - U ove letnje dane ka-da temperature dosti`u i do 40stepeni celzijusa Po`arevljani odvru}ine tra`e spas odlaze}i na ku-panje na Srebrno jezero kod Veli-kog Gradi{ta, ili u banju „@drelo“,a neki idu i u vikend naselje Vin-ce, gde se kupaju u Dunavu. Ko-stol~ani i mnogi Po`arevljani ku-paju se na pla`i „Topoljar“ izgra-|enu na Dunavcu kod Kostolca.

Po`arevljanima, koji iz raznihrazloga ne mogu da idu na te de-stinacija, jedino ostaje da se ras-hlade na Gradskom bazenu ili nabazenu u Zabeli, koji je ograni~e-nog kapaciteta. Za ostale eljne dase rashlade ostaju alternativna ku-pali{ta. To su divlja pla`a na Mo-ravi u blizini `elezni~kog mosta inekoliko jezera nastala kao posle-dica eksploatacija moravskog{ljunka i peska. Upravo, na tim je-zerima, popularno nazvanim ba-gerima, najvi{e dolaze kupa~i izPo`arevca, a ima i onih sa strane.

Ljubazno{}u administrativneradnice po`areva~kog Osnovnogsuda Marije Eftimove, koja vi{eod deset godina redovno odlazina ta jezera, saznali smo karakte-ristike i prednosti tih, sve pose}e-nijih, kupali{ta u blizini Po`arev-ca. Marija ka`e da se kupala uskoro svim „bagerima“ i isti~ebesprekorno ~istu i toplu vodu.

- Ta jezera nastala su iskopava-njem {ljunka i ~ista voda odr`avase zbog prirodnih, pe{~ano-{ljun-

kovitih filtera. Desetak godina sasvojim dru{tvom i{li smo na jezer-ce, koje smo zbog na{ih skromnihplate`nih mogu}nosti, nazvali„dekintos“. Formalni vlasnik togjezerceta, Rade ^vrga svojim ma-{inama uredio je priobalje, pa smotokom leta svo vreme u`ivali. Predve godine morali smo da napu-stimo „dekintos“ jer su gradskevlasti iz njege crpele pumpom ~i-stu vodu, koji su cevima prosle|i-vali do vodovodnih bunara na

Moravi, kako bi smanjili previsoknivo nitrata u vodi za pi}e. Ta me-ra traje i danas, pa smo bili primo-rani da odem na susedni „bager“koji je mnogo ve}i i bli`i Moravi,gde smo nastavili da se kupamo idru`imo, obja{njava na, sve u ve-zi „bagera“ ova Po`arevljanka.

Na tom drugom kupali{tu za-ti~emo desetak kupa~a, po{tosmo do{li za vikend, kada je tem-peratura pala za 15 stepeni. Nizahla|ene nije omelo porodicu

Taci} da do|e na svoje omiljenokupali{te. Biljana Taci} ka`e da jei ovog dana sa mu`em Vlada-nom i osmogodi{njom }erkicomMiljanom do{la na pla`u i da jevoda super, tako da svi u`ivaju.

- Voda je predivna. ^ista i to-pla. Jeste da je pla`a neure|ena,ali i ovakva ima svoje dra`i. Kadasu temperature bile veoma viso-

ke, bilo je nekoliko stotina kupa-~a, tako da nije bilo mesta gde pe-{kir da se stavi, niti da se parkira-ju novopristigli automobili, ka`eBiljana. Njen mu` Vladan rekaonam je da bi ovde bilo mnogo bo-lje kada bi lokalne vlasti malo ulo-`ili u ure|enje „bagera“.

- Lokalna samouprava trebalobi malo da sredi jezero u smisli daraskr~i prilaze, uredi priobalje, po-stavi nekoliko tu{eva i kabina, kaoi da se omogu}i da neko od ugosti-telja ponudi kupa~ima svoje uslu-ge. To ne bi mnogo ko{talo, a bilobi kupa~ima puno bolje i dolazilibi ljudi i sa strane, ka`e Vladimir.

Njegova }erkica Miljana pri~a

da je ovde sve super ali da bi vole-la da se postavi daska, kako bi ska-kala u vodu. Jedan par u vodi sezabavljao imitiraju}i igre bez gra-nica. Jedna devojka rekla nam jeda u`iva.

- Super se zabavljamo. Mislimda bi trebalo da se uredi prostorprilikom ulaska u vodu, kako sene bi odmah ulazilo u dubinu,

ka`e ona i dodaje da bi trebao dase anga`uje spasilac.

Zajedni~ko svima sa kim smorazgovarali jeste to misle da bi tre-balo gradske vlasti da ulo`e sred-stva, kako bi se jezera sredila i do-datno privukla kupa~e. Na tim ku-pali{tima nije moglo da se kupi ne-ko osve`enje, sem na jednom, i tonajve}im, koje se nalazi odmah izamotela Jatagan. Vlasnik „Jatagana“Sa{a Paunkovi} ka`e da kupa~i ~e-sto svra}aju u njegov objekat kakobi se okrepili, a ima i onih koji ipreno}e, po{to su cene preno}i{ta,hrane i pi}a, vi{e nego pristupa~ne,zna~ajno ni e od gradskih.

M. Veljkovi}

Ostrovo - Selo Ostrovo nadomakKostolca, koje je nesvakida{njimsticajem istorijskih okolnosti izBanata dospelo u sti{ku ravnicu,bilo je po deseti put doma}in je-dinstvene manifestacije „Ostro-va~ki be}arac“, koja ~uva duh itradicije Vojvodine odakle poti~u`itelji ovog naselja jedinstvenog uBrani~evu po obi~ajima, navika-ma, arhitekturi, kulinarstvu...

itave protekle sedmice Ostro-vo je bilo dobar doma}in be}ari-ma, alasima, kuvarima i ljubitelji-ma tamburica, fijakera, dobrihkonja i lepote svake vrste. Nadme-tali su se be}ari u pevanju a me-{tani Ostrova i okolnih podunav-skih naselja u kuvanju riblje ~or-be. Kr~kalo je osamdesetak kotli-}a, razmenjivali se recepti, a tak-

mi~arski duh „me{ao“ se sa raz-menjivanjem iskustava i dru`e-njem. Po oceni `irija najukusniju~orbu pripremio je Goran Stoji}e-vi} iz Starog Kostolca, drugo me-sto pripalo je Gorici Savi} iz Po`a-revca, a tre}e Gostoljubu Spasoje-vi}u iz Starog Kostolca.

Ostrova~ke doma}ice i ovegodine potvrdile su onu staru „Alse nekad dobro jelo ba{„ umesiv-{i legendarne {trudle sa makom,krofne, kiflice i vanilice, a sred-stva prikupljena prodajom proiz-voda donirana su lokalnom Kul-turno umetni~kom dru{tvu. Ma-lo ko je mogao da odoli ljupkosti

najmla|ih be}ara u tradicional-nim no{njama, koji su se u „Igri-cama bez granica“ takmi~ili urazli~itim disciplinama: trka salavorima, preno{enje vode u pro-bu{enim kesama, preno{enju ja-ja u ka{ikama, frizbi, {iz - kviz...

Predsednik Saveta mesne za-jednice Ostrovo \ura Radi} isti~eda se „Ostrova~ki be}arac“ odr-`ava desetu godinu za redom sa`eljom da se o~uvaju tradicija iobi~aji voljenog Banata.

- Mi smo banatsko selo koje jenekada pripadalo Op{tini Kovin.Igrom prirode i novim geograf-skim polo`ajem, pedesetih godinapro{log veka selo je ostalo sa ovestrane Dunava, ali nismo zabora-vili obi~aje i navike na{ih dedova,kao i specijalitete na{ih baka i sve

ono {to krasi Banat. Brani~evskiokrug ne poznaje pevanje be}arcai ostale osobenosti vojvo|anskihmanifestacija i zato svake godineimamo sve ve}i broj u~esnika i po-setilaca, rekao je Radi} na po~etkuprograma i dodelio Povelju po~a-snog gra|anina Ostrova BojanuJovanovi}u iz Smedereva, za nese-bi~nu pomo} u dosada{njoj orga-nizaciji manifestacije.

Ovogodi{nju smotru, odr`a-nu u prisustvu gradona~elnikaPo`arevca Baneta Spasovi}a sasaradnicima, otvorio je predsed-nik Gradske op{tine KostolacIvan Savi} naglasiv{i da iz godine

u godinu ovu manifestaciju po-se}uje sve vi{e gostiju kako biu`ivali u atmosferi, zvucima iukusima Banata.

Jedan od inicijatora ove mani-festacije i predsednik Organiza-cionog odbora prvog i desetogjubilarnog „Ostrova~kog be}ar-ca“ dr Dragan Rogo`arski isti~eda ova smotra neguje stare obi-~aje, etno hranu, stare zanate, be-sedni{tvo, zdravicu i tradiciju.

U okviru prate}ih manifestaci-ja ovogodi{njeg „Be}arca“ odr`a-na je dvodnevna smotra folklora,gde su nastupila kulturno - umet-

ni~ka dru{tva iz Klenovnika,Omoljice, Ivanova, Star~eva, Ko-stolca, Smoljinca, Kru{ice, Jaseno-va i Ostrova. Tako|e, organizova-no je ve~e poezije i etno muzike ikoncert tambura{ke grupe „Labanda“ iz Novog Sada.

Program glavnog dana mani-festacije zapo~eo je besplatnimzdravstvenim pregledima koje jeobavljao dr David Gertner i li-kovnom kolonijom u organizaci-ji Udru`enja likovnih stvaralaca„Spektar“ iz Kostolca. Nastavljenje defileom fijakera i fudbalskomutakmicom u kojoj su veterani„Dinama“ iz Pan~eva i „Dunava“iz Ostrova igrali nere{eno 3:3.

Festival su organizovali Mesnazajednica Ostrovo i Kulturno-sportski centar „Kostolac“, podpokroviteljstvom Grada Po`arev-ca i Gradske op{tine Kostolac.

Z. V. - V. M.

Odr`an 23. Festival „Carev~evi dani“ u Velikom Gradi{tu

Laureat Sofija @ivi}

Takmi~ilo se i 16 peva~aTre}eg dana Festivala u Velikom Gradi{tu odr`ano je peva~ko takmi~enje na kojem jenastupilo 16 interpretatora narodnih pesama, u pratnji Narodnog orkestra RTS-a, podupravom Vlade Panovi}a. @iri koji su ~inili Sne`ana \uri{i}, mr Mirjana Drobac i MartaBlagojevi}, prvu nagradu dodelio je Marijani Pe{i}, drugu Stevi Savi}u i tre}u Dragani Vi-denovi}. Njima su dodeljene nagrade u iznosu od 20 hiljada dinara i knjiga „Svilen ko-nac“ Saveza amatera za prvo mesto te 15 i 10 hiljada dinara za drugo i tre}e mesto. Pu-blika je u revijalnom delu programa u`ivala i u nastupu estradne umetnice Sne`ane\uri{i} i Tadije Mutavd`i}a, laureata violinskog takmi~enja 22. Festivala.

Da budu kao Belocrkvanska jezera- U motel dolaze kupa~i, pecaro{i i mnogi Beogra|ani koji vra}aju}i se sa svojih viken-dica na Srebrnom jezeru i Vinaca, svrate kod nas na ro{tilj ili na pe~enje. Zaista su cenepovoljne, pa stoga ima dosta gostiju, pri~a vlasnik „Jatagana „ i dodaje da preno}i{te umotelu ko{ta 1.000, a sa doru~kom samo 1. 200 dinara. On je dodao kada bi se u sva tajezera pored Morave, koja su nastala eksploatacijom {ljunka, ulo`ila sredstva da se sre-de, mogla bi da postanu turisti~ka destinacija, kao {to su Belocrkvanska jezera, koja suna isti na~in nastala i koja su postala svojevrsna turisti~ka atrakcija.

Raj i za ribolovce

Ova jezera bogata su ribom svih vrsta. Ka-da nema kupa~a zaposednu ih pecaro{igde u`ivaju u pecanju. Pored bele ribe ujezerima nalazi se jo{ i {tuka, {aran, som,mani} tostolobik i amur, kao i ostale vrsteriba. U njima su se pecali i kapitalni pri-merci, kao {to je bio {aram od 28 kila,upecan pre nekoliko godina. Kada pro|esezona kupanja pecaro{i pecaju {tuku. Za-pam}ena je jedna od 12 kilograma koju jeupecao sre}ni pecaro{ iz Po`arevca.

Organizatori i pokroviteljiFestival je otvorio predsednik op{tine i predsednik Organizacionog odbora Festivala,Dragan Mili}, dok je umetni~ki direktor Festivala bila mr Mirjana Drobac, etnomuziko-log u Muzi~koj produkciji RTS-a, a predsednik Umetni~kog saveta, mr Nikola Rackov.Muzi~ki festival je organizovao Kulturni centar „Vlastimir Pavlovi} Carevac“, pod pokro-viteljstvom op{tine Veliko Gradi{te i Ministarstva kulture i informisanja.

Duh Banata nadomak Kostolca na jubilarnom „Ostrova~kom be}arcu“

„Ej, ala smo se sastali, be}ari“

Pobednici i misiceNajbolji u pevanju be}arca ove godine bioje Slavi{a Stojanovi} iz Kli~evca, drugomesto osvojila je Verica Gavrilov iz Kostol-ca a tre}e Zoran Ninkov iz Ostrova. Najlep-{a „sosa“ na izboru za mis „Ostrova~kogbe}arca“, po oceni irija ove godine bila jeAleksandra Pe{i} iz Bubu{inca, prva pra-tilja je An|ela Dragi} iz Kostolca, a drugapratilja Marija Stoji}evi} iz Klenovnika.

Ko{arom na {arana i somaVeoma zapa`eno bilo je takmi~enje u „ko{aranju“. Nekada davno, kada se Dunav izlivaoiz svog korita i plavio njive, posle njegovog povla~enja ostajale su bare pune ribe, koju sume{tani hvatali ko{arama. U improvizovanoj bari pored sportskog igrali{ta takmi~ili suse Perica Vrengi} i Sava Erdeljan „^ora“, koji je pobedio uhvativ{i tri {arana i dva soma.

Po`arevac - Mlada teniserka izPo`arevca, Jovana Gruji} (11),nastavila je seriju pobeda osvaja-njem prvog mesta na Otvore-nom prvenstvu Beograda. Re~ jeo turniru druge kategorije, za de-voj~ice do 14 godina, na kojemJovana nije izgubila nijedan set.U ovoj godini Jovana je pobedilai na Kupu Srbije, koji predstavljateniski turnir prve kategorije zadevoj~ice uzrasta do 12 godina.Po~etkom januara progla{ena je

za najbolju teniserku u konku-renciji do 10 godina, na nagrad-nom izboru „Mila{ mali igra~i2016“, koji je organizovao portal„Mali igra~i“ u saradnji sa Teni-skom akademijom „Mila{„.Zbog izuzetnih uspeha, Jovana jeu junu dobila priznanje i od svogrodnog grada, jer su joj, povo-dom gradske slave Po`arevca,dodeljene povelja grada i nov~a-na nagrada od 61.400 dinara.

M. V.

Mlada teniserka Jovana Gruji} (11) nastavila seriju pobeda

Prvo mesto na prvenstvu BeogradaVeliko Gradi{te - U Velikom Gradi{tu 21. i 22. jula odr`ava seturisti~ko-sportska manifestacija „Alaske ve~eri“, 52. po re-du, na kojoj }e se brojni u~esnici nadmetati u pecanju i u ku-vanju riblje ~orbe. Na dvodnevnom programu na}i }e se ri-bolova~ka takmi~enja „Gradi{tanska bu}ka“, no}ni lov na {a-rana i juniorsko pecanje za decu „Zlatna ribica“. Organizato-ri najavljuju i utakmice u vaterpolu i odbojci na pesku i kul-turno-zabavni program, uz izbor Mis Dunava i „Nimfa Du-nava“. U muzi~kom delu programa u~estvuju Lepa Luki},Vanesa [ok~i} i Nemanja Kujund`i}. „Alaske ve~eri“, pokre-nute jo{ 1965. godine, odvijaju se u gradskom parku, u centruVelikog Gradi{ta, u blizini keja na Dunavu. M. V.

Danas po~inje turisti~ko-sportska manifestacija

„Alaske ve~eri“ u gradskom parkuVeliko Gradi{te - Predsednik op-{tine Veliko Gradi{te, DraganMili}, i predsednik Fudbalskogkluba „Selta“, Karlos Murinjo, usubotu 08. jula, u prisustvusportskih radnika, dece i rodite-lja, sve~ano su otvorili Prvi letnjifudbalski kamp „Selte“ iz Viga uVelikom Gradi{tu.

Fudbalski kamp „Selta“ iz Vi-ga, op{tina Veliko Gradi{te iFudbalski klub VGSK, zapo~eli

su saradnju u januaru ove godi-ne, nakon ~ega je u Velikom Gra-di{tu otvoren Prvi zimski fudbal-ski kamp Kluba „Selta“. Ova, vi-{e nego uspe{na, saradnja se na-stavila pa je u maju, u sedi{tu ovefondacije u [paniji, potpisan no-vi ugovor za Letnji kamp.

U ovoj sezoni }e tridesetorodece, uzrasta od 6 do 16 godina,poha|ati Kamp na terenimaFudbalskog kluba VGSK, u peri-

odu od 8. do 16. jula. Sa njima }eraditi treneri [kole i Akademijefudbala Fudbalskog kluba „Sel-ta“, prema metodologiji treningakoja se koristi u ovoj akademiji i{koli. Da napomenemo jo{ i da jekoordinator Kampa MiroljubRatkovi}, nekada{nji igra~ „Cr-vene zvezde“ kao i mnogihevropskih klubova, me|u kojimaje i „Selta“ iz Viga.

M. V.

Seltin letnji fudbalski kamp po~eo sa radom u Velikom Gradi{tu

Mili} i Murinjo otvorili kamp

VI p e t a k , 2 1 . j u l 2 0 1 7 .

b r a n i c e v o Ÿ d a n a s . r s

brani~evo

Poseta Kostolcu predsednice Vlade Ane Brnabi} i visokog gosta iz Kine D`anga De|ijanga

Smanjenje emisija {tetnih gasova

Kostolac - Zahvaljuju}i saradnjiElektroprivrede Srbije sa part-nerima iz Kine, u energetskomkompleksu kod Kostolca postig-nut je evidentan napredak pri~emu se posebno isti~u: smanje-nje emisije {tetnih gasova i stva-ranje uslova za izgradnju novogBloka B koji bi trebalo da budezavr{en do 2020. godine.

Ovo je, pored ostalog, nave-deno prilikom posete Kostolcupredsednice Vlade Ane Brna-bi} i predsednika Stalnog ko-miteta Svekineskog narodnogkongresa Kine D`anga De|i-janga, koji su obi{li Termoelek-tranu Kostolac B gde je odr`an

sastanak sa poslovodstvomEPS-a i rukovodstva termoe-lektrane. U Kostolcu su boravi-li i predsednica Skup{tine Srbi-je Maja Gojkovi}, ministar ru-darstva i energetike AleksandarAnti}, ministar privrede GoranKne`evi}, v. d. direktora EPS-aMilorad Gr~i} i druge li~nosti izjavnog i privrednog ivota.

Kineska kompanija CMECje sprovela projekat izgradnje

postrojenja za odsumporavanjedimnih gasova blokova B1 i B2termoelektrane Kostolac. Cilj jesmanjenje emisija {tetnih gaso-va na zakonom propisane vred-nosti, {to }e znatno doprinetiza{titi `ivotne sredine. Ugovo-rom koji su EPS i nekada{njePD „Termoelektrane i kopoviKostolac“ potpisali 8. decembra2010. sa kineskom kompani-jom CMEC, a koji je stupio na

snagu 26. decembra 2012, defi-nisana je prva faza paketa pro-jekta TE „Kostolac B“. Vred-nost projekta izgradnje sistemaza odsumporavanje je 130,5miliona dolara. Radovi na iz-gradnji sistema odsumporava-nja za blokove B1 i B2 zvani~nosu po~eli 1. maja 2014. godine.

EPS i kineska kompanijaCMEC po~eli su u januaru2017. monta`u savremenogBTO sistema, rotornog bagera,na povr{inskom kopu Drmno uKostolcu, ~ime je po~ela drugafaza modernizacije termoelek-trane Kostolac, a vrednost celogprojekta je 715,6 miliona dola-

ra. Po~eli su radovi na monta`irotornog bagera, koji je deoprojekta izgradnje tre}eg blokau TE Kostolac B od 350 mega-vata. To }e biti prvo veliko ener-getsko postrojenje koje }e Srbi-ja dobiti posle tri decenije.

Ukupna vrednost druge fa-ze projekta modernizacije Ko-stolca, koji podrazumeva iz-gradnju novog bloka i pro{ire-nje kopa Drmno, vredna je715,6 miliona dolara od ~ega jekredit kineske Eksim banke608 miliona dolara, a preostalinovac obezbe|uje EPS iz svojihsredstava.

Z. V.

Izgradnja novog Bloka B trebalo bi dabude zavr{ena do 2020. godine, avrednost sistema za odsumporavanjeje 130,5 miliona dolara

Godi{nje 12 miliona tona ugljaBlok B bi trebalo da bude zavr{en 2020. godine. Re~ je o {estom rotornom bageru~ija je vrednost 123 miliona dolara, a sa kojim se stvaraju uslovi za pobolj{anje pro-izvodnje uglja na kopu Drmno sa sada{njih devet na 12 miliona tona godi{nje.Kompletan posao vodi kineska kompanija CMEC sa svojim podizvo|a~ima me|ukojima su nema~ki Krup, austrijski Sandvik i srpske firme iz oblasti elektrogradnjei ma{inogradnje.

Odluka Vi{eg suda u slu~aju protiv nekada{njih ~elnika TE Drmno

Nanogica biv{emdirektoru

@abari - Aleksandrovcu, selu uop{tini @abare, preti ekolo{kakatastrofa, tvrde me{tani, zbogklanice „Agro-sto~ar Kamen-dol“ d.o.o. koja ivotinjske ostat-ke kao i ostali klani~ni otpad na-vodno ne zatrpava, niti spaljuje,ve} ga traktorima iznosi u pri-vatne njive me{tana Aleksan-drovca i u Veliku Moravu i tu gabaca. Na taj na~in zaga|uje oko-linu i dovodi do mogu}e zaraze,koja bi dovela u opasnost pozdravlje lokalno stanovni{tvo,tvrde me{tani Aleksandrovca.

Oni su o tome izvestili lokal-nu samoupravu u @abarima,na~elnika Brani~evskog okru-ga, komunalnu policiju i nadle-`ne inspekcije, ali re{enje nijena|eno, niti su dobili ikakveodgovore. Zbog toga su se obra-tili UG „Zavetnici“ iz @abara,koji su medijima predo~ili foto-grafije sa terena, na kojima se

vidi ba~eni klani~ni otpad. Onisu povodom toga izdali saop-{tenje za javnost gde o{tro osu-|uju rukovodstvo klanice kojazaga|uje ivotnu sredini i od lo-kalne samouprave zatra`ili dahitno re{e ekolo{ki problem, dane bi do{lo do zaraze.

- Ovakvi katastrofalni postup-

ci privrednog dru{tva odraz sunesavesnog odnosa prema gra-|anima Aleksandrovca i pokaza-telj politike nemara prema ivot-noj sredini i prirodi. Svesnim od-laganjem otpada u obli nje ba{tei na obradive povr{ine raste opa-snost od trajnog zaga|enja vod-nih i prehrambenih resursa, re-

kao je medijima Vladimir Vidi},lider Zavetnika iz Po`arevca - Vi-{e puta smo pisali rukovode}imorganima preduze}a „Agro-sto-~ar Kamendol“ da pod hitno pre-stanu sa ovakvom protivprav-nom praksom, a nadle`ne slu`beda adekvatno reaguju, spre~e da-lje kr{enje zakona i preduzmuneophodne mere za za{titu ivot-ne sredine, poru~io je Vidi}.

Me{tani Aleksandrovca prija-vili su ovaj slu~aj I komunalnojpoliciji, od koje su dobili odgovorda to nije u njihovoj nadle`nosti.Nakon toga obratili su se veteri-narskoj inspekciji koja je iza{la nateren i utvrdila da klanica „Agro-sto~ar Kamendol“ d.o.o. „sasvimsavesno rade svoj posao i po svimpropisima skladi{te sve u kontej-nerima i sve to pale“. Me|utim,na fotografijama se veoma dobrovidi na koji na~in se skladi{ti ot-pad iz klanice. M. V.

Ekolo{ka katastrofa preti me{tanima Aleksandrovca kod @abara

Klani~ni otpad na njivama i u Moravi

Po`arevac - Odbornik Skup{tine gra-da Po`arevca i lider udru`enja gra|ana„Iskorak“ dr Zvonimir Blagojevi}, koji jeminule subote vra}aju}i se sa moto-skupa odr`anog u Gornja~koj klisuri, uo{troj krivini kod sela Leskovac, op{ti-na Petrovca na Mlavi, do`iveo saobra-}ajnu nezgodu zadobiv{i te{ku povre-du stopala leve noge, u sredu je sa ode-ljenja ortopedije po`areva~ke bolnicepreba~en na ortopedsku kliniku „Banji-

ca“, gde se lekari te eminentne klinikebore da mu spasu palac leve noge.Sam Blagojevi} svestan da je mogu}eda mu bude amputiram palac ka`e dasu lekari u Po`arevcu u~inili sve da musaniraju povrede, ali da je do{ao na Ba-njicu, u na{u najbolju ortopedsku klini-ku, gde se nada da }e mu lekari sa teklinike spasiti ovaj no`ni prst.- Palac je smrskan od udarca automo-bila koji me je udario u krivini, na moju

stranu. Iako sam ja moj motor marke„dukati“, koji je u krivini u{ao sa mini-malnom brzinom, usmerio do sameograde, nisam mogao da izbegnemudarac i „reno megan karavan“, me jefarom za magle pogodio u stopalo le-ve noge. Ja sam preleteo preko motorai pao na zemlju. Dobro sam se ugruvao,ali te`e povrede su se desile na momstopalu, smireno pri~a Blagojevi} pot-puno svestan situacije u kojoj se nala-

zi. On je najavio mogu}nost da ako te-rapije koje prima na Banjici ne urodeplodom, da mu se amputira palac levenoge.- Pored svih terapija radi}e mi se tera-pija i u hiperbari~noj komori. Nakon to-ga, slede}e nedelje konzilijum lekaradone}e kona~nu odluku o sudbini mogpalca pri~a dr Blagojevi}, dodaju}i da jemogao i jo{ gore da pro|e, ~ak da izgu-bi i glavu. M. V.

Gradski odbornik koji je imao udes preba~en u Beograd

Dr Zvonimir Blagojevi} se le~i na Banjici

Po`arevac - Nakon {to su uhap{enibiv{i direktor TE „Drmno“ Dragan@ivi} i biv{i rukovodilac finansijskogsektora iste elektrane Nata{a Kova-~ec koji su osumnji~eni da su po~ini-li krivi~na dela vezane za zloupotre-be u javnim nabavka, osumnji~eni supredati Vi{em tu`ila{tvu u Po`arevcugde su saslu{ani. Vi{e tu`ila{tvo je protiv osumnji~enihpokrenulo istragu za pomenuta kri-vi~na dela i predlo`ilo da im se odre-di pritvor do 30 dana, kako ne bi uti-cali na svedoke i ponovili krivi~no de-lo za koje se sumnji~e. Me|utim, Vi{isud i sudije za prethodni postupakprihvatili su samo zahtev za pokreta-nje istrage, ali ne i odre|enje pritvorau istra`nom zatvoru, ve} su izreklibla`e mere za osumnji~ene. Draganu@ivi}u, biv{em direktoru TE „KostoalcB“, Vi{i sud u Po`arevcu odredio jeku}ni pritvor, stavljane nanogice ielektronsko pra}enje dok traje potre-ba za tim, a najdu`e u periodu do trimeseca. Osumnji~enoj Nata{i Kova-

~ec, odre|ena je zabrana prila`enja ikontaktiranja svedoka dok traje istra-ga. Nezadovoljno tom odlukom Vi{egsuda, Vi{e javno tu`ila{tvo uputi}e`albu Vi{em sudu, jer smatra da su iz-re~ene mere nedovoljne. Nakon pri-spe}a `albe Vi{eg tu`ila{tva, vanra-spravno ve}e Vi{eg suda done}e ko-na~nu odluku da li }e se osumnji~eni-ma odrediti pritvor ili ne.@ivi} je osumnji~en za zloupotrebujavnih nabavki u termoelektranama„Kostolac A“i „Kostolac B“ iz 2011.godine, kojima je izazvana {teta pre-ko 150 miliona, dok je Kova~ecosumnji~ena za zloupotrebu nave-denih javnih nabavki uz nanetu {te-tu do 150 miliona dinara.Osumnji~enima nisu odre|eni brani-oci po slu`benoj du`nosti, ve} su an-ga`ovali advokate po svom izboru. Unarednom periodu sledi sprovo|enjeistrage, u kojoj zamenik vi{eg javnogtu`ioca Slobodan Kova~evi}, mo`etra`iti saslu{anje svedoka, izvo|enjeneophodnih ve{ta~enja i prikuplja-nje ostalih dokaza. M. V.

Gosti u Kostolcu

Vrednost celeinvesticijepreko 715

miliona dolara

Prete im zaraze: Jedna od fotografija sa lokalnih njiva

Vi{e javnotu`ila{tvouputi}e `albu, jersmatra da suizre~ene mereprotiv Dragana@ivi}a i Nata{aKova~ecnedovoljne

Dragan @ivi}

b r a n i c e v o Ÿ d a n a s . r s

VIIp e t a k , 2 1 . j u l 2 0 1 7 . brani~evo

Akcija „Ares“ u kojoj je uhap{eno 360 lica nije zaobi{la ni Po`arevac

Priveden biv{i ~lanZemunskog klanaBeograd, Po`arevac - U pro{li petak jena teritoriji cele Srbije MUP Srbije spro-veo je akciju pod nazivom „Ares“ u kojojje uhap{eno 360 lica pod sumnjom da suvr{ila razna krivi~na dela. Ares nije zao-bi{ao ni Po`arevac, tako {to je ovda{njapolicija uhapsila dvojicu kriminalaca.

Prvo je u petak ujutro sa parkingasedi{ta PU“ Po`arevac“ put Malog Cr-

ni}a krenula pod punom opremominterventna grupa po`areva~ke polici-ja. Sa njima su krenula i dva d`ipa pu-na pripadnika `andarmerije. Mnogigra|ani su se pitali kuda i za{to ide ko-lona vozila. Do nedelje nije se znalo zarazlog te akcije, a pre toga ni od jednogdr`avnog organa nismo mogli da do-bijemo neku informaciju, jer se detaljiakcije ~uvali u najve}oj tajnosti.

U nedelju su objavljenje prve infor-macije o rezultatima te akcije. [to se ti-~e akcije na teritoriji koju pokriva po-`areva~ka policija, ona se odvijala nateritoriji op{tine Malo Crni}e. Prvo jepolicija oti{la u Smoljinac, gde su za-jedno sa `andarmima u spektakular-noj akciji uhapsili poznato lice za de-belim kriminalnim dosijeom. Radilose o nekada{njem pripadniku zemun-

skog klana Mla|anu Mici}u Pacovu(47), koji je zbog dilovanja droge, dokje bio pripadnik zemunskog klana,osu|en na kaznu od 12 godina zatvo-ra, koju je je u potpunosti izdr`ao. Mi-}i}a je policija uhapsila u porodi~nojku}i i nije pru`ao otpor, tako da `an-darmerija dodatno nije intervenisalapo{to za to nije imala potrebe, a upra-

vo zbog te mogu}nosti ova elitna poli-cijska jedinica bila je i anga`ovana.

Mi}i} je uhap{en zbog postojanjaosnovane sumnje da je po~inio krivi~nodelo nedozvoljene proizvodnje, dr`anja,no{enja i stavljanja u promet oru ja i eks-plozivnih materija. Prilikom pretresa nje-gove porodi~ne ku}e i drugih prostorijapolicija je prona{la ru~nu bombu starijeproizvodnje, pi{tolj, dva okvira sa po os-am metaka i okvir za pi{tolj bez munici-je. Nakon policijskog zadr`avanja Mi}i}je sa pomenutom prijavom preba~en uOsnovno tu ila{tvo u Po`arevcu gde jesaslu{an. Tu ila{tvo je nakon saslu{anjadonelo re{enje o pokretanju istrage ipredlo ilo da se Mici}u odredi pritvor do30 dana, kako ne bi uticao na svedoke iponovio krivi~no delo za koje se tereti.Sudija za prethodni postupak prihvatio jeda se pokrene istraga, ali je odbio zahtevtu ila{tva da se osumnji~eni pritvori, takoda je Mi~i} pu{ten da se brani sa slobode.

M. Veljkovi}

Nakon davljenja me{tanina Aleksandrovca u Moravi

Prona|eno telo utopljenika @abari - Telo Bogoslava Paji}a zvanog @i}a (65) iz Aleksandrovca, op{tina@abari, u sredu prepodne prona|eno je dva kilometra nizvodno na desnojstrani obale od mesta gde se utopio, koje se bilo zaka~ilo za {ipra`je. Po{tose telo na{lo na obali koja teretirijalno pripada Milo{evcu, op{tina VelikaPlana, uvi|aj su izvr{ili nadle`ni organi iz te op{tine.

Njegovo telo nisu prona{li pripadnici ronila~ke jedinice andarmerije, ko-ji su u utorak ceo dan pretra`ivali korito Morave, kao i same obale, ve} su touradili me{tani Aleksandrovca uz pomo} vatrogasaca-spasilaca iz Po`arevca.Na licu mesta do{li su pokojnikovi ~lanovi porodice koje su ga identifikovalii telo je predato njima radi sahrane.

Podse}amo da je pokojni Bogoslav sa svojim kom{ijom, nakon {to su skoroceli dan radili na popravku traktora, u ponedeljak predve~e oti{li na Moravu dase rashlade, ali se Bogoslav pri ulasku u reku samo nekoliko puta zaka{ljao i nes-tao u dubini reke. Pretpostavlja se da mu je pozlilo, jer je bio sr~ani bolesnik saugra|ena dva baj pasa, i da je to razlog njegovog utapanja. M. V.

Veliko Gradi{te - Danas, 21. jula, nasta-vlja se su|enje protiv ~etiri lica, optu`e-na za utapanje dvojice de~aka, bra}eStefana (14) i Nikole (13) Petrovi}a izTrske kod Ra~e. Na ovom glavnom pre-tresu izvodi}e se dokazi saslu{avanjemsvedoka i predstavljanjem izve{taja save{ta~enja pedalina, sa koje su de~acipali u jezero. Direktor {kole, {kolski tre-ner i vlasnici pedaline terete se za te{kodelo protiv op{te sigurnosti. Za ovo kri-

vi~no delo zakon predvi|a kaznu odjedne do osam godina zatvora.

Za ovu dvostruku tragediju, koja sedesila pro{log septembra, optu`eni suZoran Jovanovi}, direktor O[ „Kara-|or|e“ iz Ra~e, {kolski fudbalski trenerMarko Gli{i} i supru`nici Dragan (65) iMilanka (64) Stankovi} iz Ni{a, vlasnicipedaline. De~aci su se utopili kada su sadrugovima, bez pratnje odraslih i bezza{titnih prsluka, iznajmili pedalinu,posle utakmice zbog koje su do{li u Ve-

liko Gradi{te. U jednom trenutku, Ste-fan se okliznuo sa pedaline i pao u jeze-ro, a Nikola je sko~io za njim da ga spa-si. Me|utim, obojica su potonula, jer subili nepliva~i. Do kraja ve~eri, oba tela izjezera su izvukli ronioci @andarmerije.

Prilikom saslu{anja, vlasnici pedali-ne rekli su da nisu bili upoznati sa na-~inom registracije pedalina, kao i da susamo povr{no upoznati s tim da mora-ju da imaju spasila~ke prsluke. Rekli su

i da nisu znali da maloletnici moraju daimaju punoletnog pratioca na pedalini,kao i da ih inspekcija nije obilazila, nitiim je ko dao pravilnik o iznajmljivanjupedalina. Direktor {kole branio se timeda je sve uradio po prethodno napisa-nom planu i programu putovanja, {toje tvrdio i {kolski trener. Oni su na po-vratku sa utakmice, prema planu, svra-tili sa |acima na pola sata na Srebrnojezero, gde su im izri~ito zabranili da sepribli`avaju obali. M. V.

Danas se nastavlja su|enje zbog dvostrukog utapanja na Srebrnom jezeru

Mogu}a kazna do osam godina zatvora

Mesto tragedije danas

Morava je uvek opasna

Smederevo - Pretpro{le rano ujutru, na putu Po-`arevac - Smederevo, u neposrednoj blizini mote-la „Jatagan“, dogodila se saobra}ajna nesre}e u ko-joj je `ivot izgubio Slavoljub Nikoli} zvani Burda(50) iz mesta Tribrode, op{tina Veliko Gradi{te,ina~e ~lan Moto kluba „Sti{ki orlovi“. On je tog ju-tra iz neutvr|enog razloga svojim motorom pre-{ao na suprotnu stranu puta i udario u dostavnovozilo trgovinske kompanije „DIS“.

Usled siline udara voza~ motocikla zadobio jete{ke telesne povrede, zbog kojih je preminuo nalicu mesta, tako da lekari Hitne pomo}i iz Smede-reva koja je brzo do{la na mesto nesre}e mogli susamo da konstatuju smrt. Pretpostavlja se da muje, prema pri~i njegovih drugara iz moto kluba, po-zlilo, po{to je bio sr~ani bolesnik, i da je zbog togaizgubio kontrolu nad motorom i udario u kombi.Nakon uvi|aja koju su napravili policajci i tu`ilaciz Smedereva, jer se nesre}a desila na teritoriji ko-ja pripada gradu Smederevu, telo je predato poro-dici radi sahrane. M. V.

Nastradao ~lan Moto-kluba „Sti{ki orlovi“

Sr~ane smetnje uzrok udesa?

Dolijao i osu|enik koji se skrivao 14 godinaU nastavku akcije uhap{en je i Goran Paunovi} Go~e (49), za kojim je bila raspisana poternicazbog izdr`avanja zatvorske kazne od 11 godina i dva meseca, na koju je 2003. godine pravo-sna`no osu|en. On je zbog dva razbojni{tva osu|en jednom na pet, a drugi put na sedam go-dine zatvora, a sud mu je zbirno dosudio jedinstvenu kaznu od 11 godina i dva meseca zatvo-ra. Paunovi} je gotovo 14 godina izbegavao izdr`avanje kazne, po{to se svo to vreme, uz po-mo} jataka, ve{to skrivao, malo u selu, malo u Srbiji, a najvi{e u inostranstvu.Pretresom prostorija koje je koristio osumnji~eni policija je prona{la oko 100 grama marihua-ne, zbog ~ega }e protiv njega biti podneta krivi~na prijava zbog postojanja osnovane sumnjeda je po~inio krivi~no delo neovla{}ene proizvodnje i stavljanja u promet opojnih droga. Za raz-liku od Mi}i}a kome je sud omogu}io da se brani sa slobode Paunovi} je odmah, nakon hap{e-nja, sproveden u KPZ Zabela na izdr`avanje kazne, po{tu mu je presuda pravosna`na.

Sudija je prihvatioda se pokreneistraga, ali jeMla|an Mici}Pacov pu{ten da sebrani sa slobode

Jedno od hap{enja u akciji Ares

VIII p e t a k , 2 1 . j u l 2 0 1 7 .

b r a n i c e v o Ÿ d a n a s . r s

brani~evo

Redakcija: Zoran Vasi}, Miodrag Kuzmanovi}, Marko Veljkovi}, Slavi{a Radovanovi}, mr Veli{a Joksimovi}, Slavomir Lazarevi}, dr Relja Petkovi},

Miodrag Lazarevi}, mr Miroljub Manojlovi}, Dragana Stanisavljevi}, Mom~ilo Veljkovi}. Pokreta~ priloga Brani~evo u listu Danas - Mile Veljkovi}.

Po~etkom narednog meseca Festival uli~ne umetnosti u Po`arevcu

Murali kao ukras gradaPo`arevac - Konstantni napori da gradPo`arevac bude {to lep{i i primamlji-viji za njegove `itelje i sve brojnije go-ste, u ovoj varo{i }e se nastaviti na ne-kolikim prostorima gde }e se na}iatraktivni murali poput svetskih me-tropola. Naime, odlu~eno je da po~et-

kom narednog meseca bude organi-zovan Festival takozvane „uli~ne“umetnosti u saradnji sa „Street smart“kolektivom iz Beograda. Ovakvi festi-vali svojstveni su velikim evropskimmetropolama pa }e se Po`arevac potome na}i u njihovom dru{tvu. Timpovodom, pomo}nica gradona~elnika

za urbanizam Svetlana Milutinovi} jeizjavila:

- Ovaj vid umetnosti u javnom pro-storu, koji je u Srbiji tek poslednjih godi-na prepoznat, od velike je va`nosti za o i-vljavanje i oplemenjavanje prostora pri~emu se u svakodnevni ivot prolaznika

unose boje i dinamika. Oslikavaju}i bez-li~ne povr{ine, ceo prostor se redefini{e,doprinose}i njegovoj otvorenosti, kao ivizuelnom identitetu ~itavog grada, ista-kla je Milutinovi}, inicijator i organizatorove manifestacije. Ona dalje navodi veli-ki zna~aj ovog vida uli~ne umetnosti uafirmaciji kreativnosti, promociji umet-

ni~kih vrednosti, preno{enju bitnih po-ruka, kao i stimulaciji posmatra~a.

- Grad Po`arevac je prepoznao zna-~aj odr`avanja jedne ovakve manife-stacije, koja }e okupiti svetski priznateumetnike. Prvi put u na{oj zemlji osli-kava}e se povr{ina koja je deo jedne

ustanove poput KPZ-a za `ene,kao jedine ustanove tog tipa uSrbiji, koja istovremeno ima i iz-uzetan istorijski zna~aj, podvu-kla je Milutinovi}.

S obzirom na to da se radi o ve-likim povr{inama od izuzetnogzna~aja, koje se nalaze u {iroj i u`ojzoni centra grada, bilo je neop-hodno anga`ovati profesionalce savelikim iskustvom i stru~no{}u,koji su prisutni ne samo na doma-}oj, ve} i me|unarodnoj sceni.

Upravo udru`enje „Streetsmart“, na ~elu sa Andrejem @iki-}em (Artez), jedino je koje se jo{od 2013. godine aktivno bavi or-ganizovanjem festivala izlo`bi iop{tom promocijom uli~neumetnosti. Udru`enje okuplja ve-liki broj me|unarodno afirmisa-nih umetnika ~iji je fokus oslika-vanje fasada velikih formata. Po-

red spolja{njeg zida KPZ-a za `ene,umetnicima }e biti dostupne i drugepovr{ine na kojima }e mo}i da ostavesvoj trag u skladu sa trenutnom inspi-racijom. Festivalu uli~ne umetnosti }ese priklju~iti i lokalni umetnici, umet-ni~ke trupe i performatori predvo|eniudru`enjem „Art distrikt“. Z. V.

Po`arevac - Gradska uprava Po`arev-ca raspisala je nagradni konkurs za iz-radu idejnog re{enja za adaptaciju, re-konstrukciju i dogradnju rodne ku}epoznate slikarke Milene Pavlovi} Ba-rili (1909-1945), u ~ijem sastavu je igalerija koja nosi njeno ime.

Objekat u kojem se nalazi galerijaima 100 kvadrata, dok je u podrum-skom delu na raspolaganju jo{ 80. Dabi dogradnja i obnova mogli da seobave, prvo je zatra`eno mi{ljenje Re-gionalnog zavoda za za{titu spomeni-ka kulture u Smederevu. Izlo`beniprostor treba da ima oko 120 kvadra-ta, a podrumski 100, kako bi se u nje-mu odr`avale gostuju}e izlo`be iumetni~ke radionice. Tako|e, neop-hodna im je prostorija od 20 kvadrata

za pakovanje umetni~kih dela, jo{ jed-na takva koja bi slu`ila kao galerijskidepo, pet kancelarija, ~ajna kuhinja iostava, kao i tri toaleta. Osim navede-nog, neophodno je uraditi i rekon-strukciju fasade i poplo~avanje staza.

Autori konkursa treba da predlo`eidejno re{enje sa predra~unom rado-va za adaptaciju, rekonstrukciju i do-gradnju objekta. Najbolji rad nagradi-}e se sa 200.000, a drugoplasirani sa120.000 dinara. Rok za slanje idejnihre{enja je 25. avgust, do 12 sati. O nji-ma }e odlu~ivati {esto~lani `iri, kojim}e predsedavati gradona~elnik Po`a-revca Bane Spasovi}. Odluka o najbo-ljim re{enjima treba da se donese u ro-ku od 20 dana od dana otvaranja pri-stiglih radova. M. V.

Raspisan nagradni konkurs za galeriju Milene Pavlovi} Barili

Tra`i se re{enje za rekonstrukciju

Po`arevac - U po`areva~koj Galerijisavremene umetnosti na Starom kor-zou otvorena je izlo`ba slika i grafika@eljka Ivanovi}a, umetnika iz VelikogGradi{ta. Izlo`bu je otvorila istori~arumetnosti, kustos Narodnog muzejaMarina Radosavljevi}.

Ona je tom prilikom izme|u ostalogrekla da je Ivanovi} uspe{no i bez kon-kretne {kole savladao sve tajne zanata,da pokazuje da suvereno vlada ki~i-com, bojom i materijalima. Vlada pri-mernom realisti~kom tehnikom kojomslika pejza`e, portrete i mrtve prirode.

- Ve{to aran`ira predmete iz svako-dnevnog `ivota obasjavaju}i ih svetlo-{}u i senkom ~ime dobija volumino-znost i posebnu atmosferu. Na mrtvimprirodama @eljka Ivanovi}a materijagotovo da je opipljiva. Veliki izazov jepoku{aj da se do~ara tekstura - drveta,slikanog vo}a, tekstila... Slobodne i is-

tan~ane poteze kista Ivanovi} bele i i nasvojim pejza`ima na kojima dominiradrvo i voda. Elementi romantizma na-slikanim krajolicima daju zna~enje uto-~i{ta sa ose}ajem tajanstvenog, nedoku-~ivog i misti~nog“.

Na ovoj izlo`bi posetioci imaju prili-ku da vidi grafike manjeg formata ura-|enih isklju~ivo u klasi~nim grafi~kimtehnikama duboke {tampe - bakropisa iakvatinte, ru~no ura|eni od straneumetnika, onako kako kodeks profesi-onalnog umetnika-grafi~ara i nala`e.

Bakropis je jedna od hemijskih gra-fi~kih tehnika, o{trih i so~nih linija ko-ja zahteva preciznost u radu. @ena kaootelotvorenje lepote, masline i re~nipejza`i ro|eni iz ureza na matrici, pre-mazani bojom, okupani kiselinom iotisnuti na papir odaju po~ast jo{ jed-nom klasi~noj grafi~koj tehnici ~uva-ju}i je od novotarija. Z. V.

Izlo`ba slika @eljka Ivanovi}a u Galeriji savremene umetnosti

Posebna atmosferasvakodneviceGolubac - Istaknuti srpski pesnik i aka-

demik Matija Be}kovi} boravio je uGolupcu, gde je odr`ao svoje pesni~kove~e „Pesnik, pesniku’’ posve}eno590-godi{njici od smrti despota Stefa-na Lazarevi}a u organizaciji Privred-nog dru{tva „Tvr|ava Goluba~kigrad’’ iz ovog grada na Dunavu. Be}-kovi} je sa svojim doma}inom, pesni-kom Miroslavom Maksimovi}em ob-i{ao Goluba~ku tvr|avu, a primio ih jei zamenik predsednika Op{tine Golu-bac Sa{a Marjanovi} sa saradnicimakoji mu je posle kra}eg razgovora uru-~io poklon-sliku Goluba~ke tvr|ave.

- Imali smo prijatan susret sa akade-mikom Matijom Be}kovi} koji }e ima-ti pesni~ko ve~e i nadam se dobroj po-seti. Ova poseta je dobra za Golubac, jerto i zaslu`uje, i nadam se da }e takvihposeta poznatih li~nosti u budu}nosti

biti jo{ vi{e, rekao je zamenik predsed-nika Op{tine Golubac Sa{a Marjanovi}.

Pre nego {to je najve}i bard savreme-ne srpske poezije Mateja Be}kovi} pre-uzeo govornicu i zapo~eo kazivanje svo-

jih pesama u kompleksu Tvr|ava Golu-ba~ki grad, ve~e je otvorio MiroslavMaksimovi}, jedan od srpskih pesnikakoji sa porodicom ivi u Golupcu.

- Despot Stefan Lazarevi} bio je us-pe{an srpski vladar, ali i prvi srpski pe-snik. Zato je bilo prirodno, povodomobele`avanja 590 godina od njegovesmrti, da to uveli~a prvi me|u dana-

{njim srpskim pesnicima, prvi i po po-pularnosti i pesni~kim re{enjima svompisanju i jedini me|u nama srpskimpesnicima koji posle Desanke Maksi-movi}, mo`e poneti epitet narodnogpesnika, svi znate to je Matija Be}kovi}.On je u Golubac do{ao iz prijateljskihrazloga da podr`i projekat obnove Go-luba~ke tvr|ave i rad preduze}a kojebrine o njoj i da podr`i sve ono {to Op-{tina Golubac ula`e za uspeh ovog pro-jekta, va`an ne samo za ovu lokalnu sa-moupravu ve} i za Srbiju, rekao je prili-kom otvaranja pesni~ke ve~eri u Go-lupcu, pisac Miroslav Maksimovi}.

Potvrdiv{i jo{ jednom da je redakfenomen u op{tem pravilu da poezijadanas nema publiku, Matija Be}kovi}je pred velikim brojem ljubitelja nje-gove poezije, nadahnuto, prepoznatlji-vim {armom i ekspresijom, kazivaosvoje stihove du`e od dva ~asa, preki-dan tek smehom, aplauzima i ovacija-ma goluba~ke publike.

Pesni~ko ve~e pred zidinama Golu-ba~ke tvr|ave, na kome je Matija Be}ko-vi} govorio svoje pesme iz knjiga poema,me|u kojima su „Kad budem mla|i“, uizdanju Matice srpske i „Kad budem jo{mla|i“, u izdanju Srpske knji`evne za-druge su knjige kojima je Be}kovi} eleoda po{alje, kako je rekao, poruku: „Kadbi znala starost kakva }e biti mladost’’, apesni~ko ve~e zavr{io je svojom pozna-tom pesmom iz knjige poema „]era}e-mo se jo{‘’, za koju je dobio nagrade Ti-par, Zlatni bestseler, Jovan Du~i} i LazaKosti}. Lj. Nastasijevi}

Akademik Matija Be}kovi} odr`ao veoma pose}eno pesni~ko ve~e u Golupcu

Posveta despotu Stefanu Lazarevi}u

Tvr|ava zasijala kao svetionik- Ne znam da li sam vi{e uzbu|en ili iznena|en, ali sam siguran da ovakvog prizora nema nigde, nesamo u Srbiji, nego mo`da i u celoj dana{njoj Evropi, rekao je na po~etku svoje besede akademikMatija Be}kovi}. - Prizora nema nigde poput ovog u Golupcu, gde je ponovo zasijala na Dunavu kaosvetionik ova kulturna prestonica Goluba~ka tvr|ava. To mi li~i na Andri}ev grad koji je Kusturicapodigao u Vi{egradu, s tim {to je ova tvr|ava postojala, ali kao da nije. Sada se ponovo pojavila i vas-krsla na Dunavu i sa svom ovom okolinom, tako da je i otkrila i Dunav na neki na~in, ali i Golubac icelu Srbiju. Mislim da }e ona na mapi Srbije, kako vreme bude prolazilo, da bude sve zna~ajnija i da}e ona potpuno preobraziti celi ovaj kraj, naglasio je Be}kovi}.

Sa otvaranja izlo`be

Milenina galerija u Po`arevcu

Matija Be}kovi}