NAČIN FUNKCIONISANJA PRIVREDE

NAČIN NAČIN FUNKCIONISANJA FUNKCIONISANJA

PRIVREDEPRIVREDE

Povratna sprega: dohodak - potrošnja - Povratna sprega: dohodak - potrošnja - štednja - investicije - dohodakštednja - investicije - dohodak

Povratna sprega dohodak, štednja, Povratna sprega dohodak, štednja, potrošnjapotrošnja

Y

S

C

PotrošnjaPotrošnja

Ako je agregatna ponuda na nivou pune zaposlenosti a Ako je agregatna ponuda na nivou pune zaposlenosti a funkcija proizvodnje data, visinu dohotka i opšti nivo funkcija proizvodnje data, visinu dohotka i opšti nivo cena određuje agregatna tražnja.cena određuje agregatna tražnja.

Dohodak je jednak zbiru potrošnje i štednje:Dohodak je jednak zbiru potrošnje i štednje:

Y = C + SY = C + S

Ako se celokupni dohodak troši, potrošnja je jednaka Ako se celokupni dohodak troši, potrošnja je jednaka dohotku. Agregatna ponuda, tj. dohodak, jednaka je dohotku. Agregatna ponuda, tj. dohodak, jednaka je potrošnji: potrošnji:

Y=CY=C

Svaka tačka na krivi Svaka tačka na krivi Y = CY = C pokazuje jednakost pokazuje jednakost (ravnotežu) agregatne ponude i tražnje. Sve što (ravnotežu) agregatne ponude i tražnje. Sve što se proizvede to se i potroši. se proizvede to se i potroši.

Potrošnja je funkcija dohotka Potrošnja je funkcija dohotka C = f (Y)C = f (Y)

C

F

Y

E

C

C

F

PotrošnjaPotrošnja Sklonost ka potrošnji (kriva Sklonost ka potrošnji (kriva CC) CC) predstavlja predstavlja

odnos između potrošnje i dohotka. odnos između potrošnje i dohotka. Deo krive Deo krive CC CC iznad linije 45iznad linije 45´́ označava označava

potrošnju manju od raspoloživog dohotka. potrošnju manju od raspoloživog dohotka. Deo krive Deo krive CC CC ispod linije 45ispod linije 45´́ označava označava

potrošnju veću od raspoloživog dohotkapotrošnju veću od raspoloživog dohotka

PotrošnjaPotrošnja Granična sklonost (ka) potrošnji - saznanje o Granična sklonost (ka) potrošnji - saznanje o

veličini dela dodatne jedinice dohotka koji su veličini dela dodatne jedinice dohotka koji su pojedinci spremni da potroše. pojedinci spremni da potroše.

Granična sklonost potrošnji je odnos između Granična sklonost potrošnji je odnos između povećanja potrošnje i povećanja dohotka u povećanja potrošnje i povećanja dohotka u određenom vremenskom periodu, tj. u određenom vremenskom periodu, tj. u diskretnom slučaju:diskretnom slučaju:

Y

Cc

PotrošnjaPotrošnjaAko se potrošnja predstavi kao funkcija dohotka Ako se potrošnja predstavi kao funkcija dohotka

C = C (Y)C = C (Y), onda je u kontinuelnom slučaju , onda je u kontinuelnom slučaju granična sklonost potrošnje jednaka prvom granična sklonost potrošnje jednaka prvom izvodu te funkcije tj.:izvodu te funkcije tj.:

0 0 c c 1 1

c c YdC

dY ( )

PotrošnjaPotrošnja Prosečna sklonost potrošnji (Prosečna sklonost potrošnji (C/YC/Y ) zavisi od ) zavisi od

nivoa dohotka i pokazuje koji se deo dohotka nivoa dohotka i pokazuje koji se deo dohotka prosečno troši. prosečno troši.

U tački ekvilibrijuma U tački ekvilibrijuma (E) (E) prosečna sklonost prosečna sklonost potrošnji jednaka je jedinici. potrošnji jednaka je jedinici.

Desno od tačke Desno od tačke EE prosečna sklonost potrošnji prosečna sklonost potrošnji je veća a levo manja od jedinice. je veća a levo manja od jedinice.

Što je dohodak veći razlika između granične i Što je dohodak veći razlika između granične i prosečne sklonosti potrošnji je manja.prosečne sklonosti potrošnji je manja.

ŠtednjaŠtednja Na nivou privrede štednja je jednaka dohotku Na nivou privrede štednja je jednaka dohotku

umanjenom za potrošnju - ono što se ne potroši to se umanjenom za potrošnju - ono što se ne potroši to se uštedi: uštedi:

S = Y - S(Y)S = Y - S(Y)

Apsolutno i relativno štednja raste sa porastom nivoa Apsolutno i relativno štednja raste sa porastom nivoa dohotka, i obrnuto, tj. štednja je funkcija dohotka: dohotka, i obrnuto, tj. štednja je funkcija dohotka:

S = S (Y)S = S (Y)

FFunkcija štednje komplementarna je funkciji potrošnje.unkcija štednje komplementarna je funkciji potrošnje.

ŠtednjaŠtednja

Kriva štednje se izvodi iz Kriva štednje se izvodi iz krive potrošnje tako što krive potrošnje tako što se kriva potrošnje se kriva potrošnje oduzme od krive oduzme od krive ravnoteže (od linije 45ravnoteže (od linije 45´́), ),

Kriva sklonosti štednji Kriva sklonosti štednji predstavlja udaljenost predstavlja udaljenost krive sklonosti potrošnji krive sklonosti potrošnji od linije 45od linije 45´́

S

S

E

Y

S

ŠtednjaŠtednja

Granična sklonost štednji se definiše, u kontinuelnom Granična sklonost štednji se definiše, u kontinuelnom slučaju kao: slučaju kao:

Kako su štednja i potrošnja komplementarne (što se Kako su štednja i potrošnja komplementarne (što se ne potroši to se uštedi), to je i zbir dveju graničnih ne potroši to se uštedi), to je i zbir dveju graničnih sklonosti jednak jedinici tj.:sklonosti jednak jedinici tj.:

s+ c = 1s+ c = 1iliili::

s = 1 – cs = 1 – c

s s YdS

dY ( )

InvesticijeInvesticije

Investicije - deo dohotka koji je namenjen Investicije - deo dohotka koji je namenjen zameni dotrajalog i uvećanju postojećeg zameni dotrajalog i uvećanju postojećeg kapitala.kapitala.

Odnos između bruto investicija i nacionalnog Odnos između bruto investicija i nacionalnog dohotka naziva se stopom investicija. dohotka naziva se stopom investicija.

Stopa investicija pokazuje osnovnu proporciju Stopa investicija pokazuje osnovnu proporciju raspodele dohotka na akumulaciju i potrošnju.raspodele dohotka na akumulaciju i potrošnju.

InvesticijeInvesticije

Investicije predstavljaju kategoriju upotrebe Investicije predstavljaju kategoriju upotrebe štednje. štednje.

Uz uslov da su investicije jednake štednji, one Uz uslov da su investicije jednake štednji, one presudno utiču na rast proizvoda a time i na presudno utiču na rast proizvoda a time i na rast društvenog blagostanja. rast društvenog blagostanja.

Rast investicija istovremeno znači i smanjenje Rast investicija istovremeno znači i smanjenje potrošnje potrošnje Y=C+S, Y=C+S, pri nepromenjenom pri nepromenjenom kapitalnom koeficijentu.kapitalnom koeficijentu.

Vrste investicijaVrste investicija

Finansijske (portfolio) investicijeFinansijske (portfolio) investicije – transferi – transferi finansijskih sredstava među privrednim finansijskih sredstava među privrednim subjektima; direktno ne menjaju veličinu subjektima; direktno ne menjaju veličinu nacionalnog bogatstva. nacionalnog bogatstva.

Pod Pod realnimrealnim investicijama podrazumeva se investicijama podrazumeva se realno uvećanje kapitala. realno uvećanje kapitala.


Pod Pod bruto investicijamabruto investicijama podrazumeva se bruto podrazumeva se bruto uvećanje realnog kapitala. Izračunavaju se tako uvećanje realnog kapitala. Izračunavaju se tako što se od vrednosti kapitala na kraju godine što se od vrednosti kapitala na kraju godine oduzme vrednost kapitala na kraju prethodne oduzme vrednost kapitala na kraju prethodne godine. godine.

Razlika između bRazlika između bruto ruto i i netoneto investicijinvesticija se a se ododnonosi na si na amortizacijamortizaciju.u.

Investicije u Investicije u fiksnefiksne i investicije u i investicije u obrtneobrtne fondove.fondove.


DemografskeDemografske investicije investicije - minimalni nivo - minimalni nivo investicija nužan s obzirom na prirodni priraštaj investicija nužan s obzirom na prirodni priraštaj stanovnika kako bi veličina dohotka po stanovnika kako bi veličina dohotka po stanovniku (per capita) ostala nepromenjenastanovniku (per capita) ostala nepromenjena

EkonomskeEkonomske investicije investicije obezbeđuju rast obezbeđuju rast ukupnog proizvoda, odnosno nacionalnog ukupnog proizvoda, odnosno nacionalnog dohotka po stanovniku.dohotka po stanovniku.


Indukovane Indukovane investicijeinvesticije - deo investicija koji se - deo investicija koji se menja uporedo sa promenom nivoa dohotkamenja uporedo sa promenom nivoa dohotka..

AutonomneAutonomne investicijeinvesticije - d - deo investicija koji eo investicija koji se se održava nezavisno od promena nivoa dohotka održava nezavisno od promena nivoa dohotka u proteklom periodu (investicije javnog sektora u proteklom periodu (investicije javnog sektora investicije izazvane inovacijama).investicije izazvane inovacijama).

Štednja, investicije, dohodakŠtednja, investicije, dohodak Ako se autonomne Ako se autonomne

investicije formiraju investicije formiraju na nekom od na nekom od dohotka dohotka nezavisnom nivou, nezavisnom nivou, dohodak će dohodak će gravitirati ka gravitirati ka ravnotežnoj tački ravnotežnoj tački EE u kojoj se seku u kojoj se seku kriva štednje i kriva kriva štednje i kriva investicija, tj. u investicija, tj. u kojoj je kojoj je S = IS = I..

Y

F F

S

SI

I

E y t

Štednja, investicije, dohodakŠtednja, investicije, dohodak

Ako privreda u jednom trenutku proizvodi Ako privreda u jednom trenutku proizvodi ukupan proizvod koji je veći od ukupne ukupan proizvod koji je veći od ukupne tražnje doći će do gomilanja zaliha. tražnje doći će do gomilanja zaliha.

Preduzeća nisu spremna da povećaju Preduzeća nisu spremna da povećaju investicije, jer imaju prevelike zalihe pa investicije, jer imaju prevelike zalihe pa ukupna štednja premašuje nivo investicija.ukupna štednja premašuje nivo investicija.

Štednja, investicije, dohodakŠtednja, investicije, dohodak

Suprotna pretpostavka (dohodak niži od Suprotna pretpostavka (dohodak niži od ravnotežne tačke), podrazumeva manju ravnotežne tačke), podrazumeva manju štednju od nameravanih investicija, tj. veću štednju od nameravanih investicija, tj. veću potrošnju od proizvodnje. potrošnju od proizvodnje.

U tom slučaju velika tražnja stimuliše rast U tom slučaju velika tražnja stimuliše rast zaposlenosti i proizvodnje čime se nivo zaposlenosti i proizvodnje čime se nivo dohotka vraća u tačku dohotka vraća u tačku EE. .

Investicije i dohodakInvesticije i dohodak

Dohodak se može povećati ako se povećaju Dohodak se može povećati ako se povećaju investicije. investicije.

Svako povećanje investicija višestruko se, Svako povećanje investicija višestruko se, (za vrednost multiplikatora), odražava na (za vrednost multiplikatora), odražava na rast dohotka, i obrnuto. rast dohotka, i obrnuto.

Snaga kojom uvećanje investicija utiče na Snaga kojom uvećanje investicija utiče na rast dohotka objašnjava se principom rast dohotka objašnjava se principom multiplikatora.multiplikatora.


Multiplikator je broj kojim treba pomnožiti Multiplikator je broj kojim treba pomnožiti promenu (povećanje) investicija kako bi se promenu (povećanje) investicija kako bi se dobila promena dohotka koja iz toga proizilazi.dobila promena dohotka koja iz toga proizilazi.

Icm

1

1

Ism 1


Množenjem mulitiplikatora početnMnoženjem mulitiplikatora početniim m investicijama investicijama dobijaju se krajnji efekti dobijaju se krajnji efekti inicijalnih investicijainicijalnih investicija. .

Y = Im x Y = Im x I I

CikliCikliččni karakter dinamike odnosa ni karakter dinamike odnosa

makroekonomskih varijablimakroekonomskih varijabli

Privredna kretanja karakteriše: Privredna kretanja karakteriše: neravnomernost, neravnomernost, nelinearnost odnosa između makroekonomskih nelinearnost odnosa između makroekonomskih

varijabli, varijabli, nestabilnost i neravnoteža i nestabilnost i neravnoteža i pravilnosti naizmeničnog smenjivanja uspona i pravilnosti naizmeničnog smenjivanja uspona i

padova i padova i tendencija kretanja ka višim nivoima.tendencija kretanja ka višim nivoima.

CikliCikliččni karakter...ni karakter...

Privredni ciklusiPrivredni ciklusi se sastoje iz se sastoje iz četiri fazačetiri faza: : KrizaKriza (naglo smanjenje poslovne aktivnosti, pad cena, (naglo smanjenje poslovne aktivnosti, pad cena,

rast zaliha, opadanje štednje, rast nezaposlenosti), rast zaliha, opadanje štednje, rast nezaposlenosti), DepresijaDepresija (dno ciklusa - najniži nivo proizvodnje i (dno ciklusa - najniži nivo proizvodnje i

najveća stopa nezaposlenosti; kraj kontrakcije i najveća stopa nezaposlenosti; kraj kontrakcije i početak nove faze ciklusa), početak nove faze ciklusa),

OživljavanjeOživljavanje (raste štednja stanovništva, vrednost (raste štednja stanovništva, vrednost hartija od vrednosti, osnivaju se nova preduzeća, hartija od vrednosti, osnivaju se nova preduzeća, intenziviraju se investicije, raste zaposlenost i intenziviraju se investicije, raste zaposlenost i proizvodnja)proizvodnja) i i

PoletPolet (vrhunac faze poleta obeležen je dostizanjem (vrhunac faze poleta obeležen je dostizanjem maksimalne proizvodnje i nivoa zaposlenosti).maksimalne proizvodnje i nivoa zaposlenosti).

CikliCikliččni karakter ...ni karakter ...

S obzirom na trajanje ciklusi mogu biti: S obzirom na trajanje ciklusi mogu biti:

veoma dugiveoma dugi (oko 50 godina- Kondratjev (oko 50 godina- Kondratjev)), , dugidugi (15-20 godina –Kuznjec, javljaju se u vezi sa (15-20 godina –Kuznjec, javljaju se u vezi sa

kretanjem stanovništva, stopom rasta novčane mase kretanjem stanovništva, stopom rasta novčane mase i velikim investicionim zahvatimai velikim investicionim zahvatima)), ,

srednji srednji (5-8 godina i obično koincidiraju sa ciklusima (5-8 godina i obično koincidiraju sa ciklusima u građevinarstvu)u građevinarstvu) i i

kratkikratki (2-4 godine). (2-4 godine).

Uzroci cikličnog kretanja privredeUzroci cikličnog kretanja privrede

Teorije koje osnovne uzroke Teorije koje osnovne uzroke cikličnog kretanja cikličnog kretanja privredeprivrede vide vide u: u:

spoljašnjimspoljašnjim (sunčane pege, vreme, žetve, (sunčane pege, vreme, žetve, ratovi, revolucije, politički događaji, otkrića ratovi, revolucije, politički događaji, otkrića zlata, stopa rasta stanovništva, migracije, zlata, stopa rasta stanovništva, migracije, otkrića novih zemalja i resursa, naučna i otkrića novih zemalja i resursa, naučna i tehničko-tehnološka otkrića i inovacije) itehničko-tehnološka otkrića i inovacije) i


unutrašnjimunutrašnjim faktorima faktorima (s(sama privredna kretanja ama privredna kretanja podstiču stvaranje ciklusa; svaka ekspanzija podstiču stvaranje ciklusa; svaka ekspanzija izaziva recesiju i sužavanje, a ovi oživljavanje i izaziva recesiju i sužavanje, a ovi oživljavanje i ekspanziju) ekspanziju)

(monetarna teorija –t. kreditnih kontrakcija, teorije (monetarna teorija –t. kreditnih kontrakcija, teorije nepotpunih informacija, tehnoloških šokova, nepotpunih informacija, tehnoloških šokova, prevelikih investicija, premale potrošnje, itd.)prevelikih investicija, premale potrošnje, itd.)


Privreda reaguje i na spoljašnje i na unutrašnje Privreda reaguje i na spoljašnje i na unutrašnje podsticaje (poremećaje). podsticaje (poremećaje).

Svi posticaji (uzroci) se nikada ne javljaju istovremeno, Svi posticaji (uzroci) se nikada ne javljaju istovremeno, niti deluju istim intenzitetom i na sve varijable niti deluju istim intenzitetom i na sve varijable privrednog sistema. privrednog sistema.

Odziv pojedinih varijabli je različit. Neke varijable Odziv pojedinih varijabli je različit. Neke varijable pokazuju veće fluktuacije od drugih. Veći intenzitet pokazuju veće fluktuacije od drugih. Veći intenzitet promena tih varijabli posledica je specifične prirode promena tih varijabli posledica je specifične prirode tražnje određenih kategorija roba.tražnje određenih kategorija roba.


Oscilacije tražnje za trajnim i kapitalnim dobrima su Oscilacije tražnje za trajnim i kapitalnim dobrima su mnogo šire od oscilacija tražnje za netrajnim robama.mnogo šire od oscilacija tražnje za netrajnim robama.

Fluktuacije investicija se smatraju glavnim faktorom Fluktuacije investicija se smatraju glavnim faktorom pojave velikih ciklusa.pojave velikih ciklusa.

Od posebnog značaja su indukovane investicije jer su Od posebnog značaja su indukovane investicije jer su one na kratak rok ne samo uzrok već i posledica one na kratak rok ne samo uzrok već i posledica kretanja dohotka. kretanja dohotka.

Na dugi rok fond kapitalnih dobara teži da se (kroz Na dugi rok fond kapitalnih dobara teži da se (kroz proces investiranja ili deinvestiranja) prilagodi proces investiranja ili deinvestiranja) prilagodi (opštem) nivou dohotka.(opštem) nivou dohotka.

AkceleratorAkcelerator

Fond kapitala se uvećava neto investicijama samo ako dohodak Fond kapitala se uvećava neto investicijama samo ako dohodak raste. raste.

Investicijama se dostiže željena veličina kapitala proporcionalna Investicijama se dostiže željena veličina kapitala proporcionalna datom nivou proizvodnje : datom nivou proizvodnje :

tj. željeni nivo kapitala u periodu tj. željeni nivo kapitala u periodu tt proporcionalan je nivou proporcionalan je nivou dohotka. dohotka.

Faktor proporcionalnosti Faktor proporcionalnosti kk (kapitalni koeficijent) pokazuje koliko (kapitalni koeficijent) pokazuje koliko je jedinica kapitala utrošeno po jedinici proizvodnje. je jedinica kapitala utrošeno po jedinici proizvodnje.

tt kYK


Promena kapitala u vremenu Promena kapitala u vremenu tt može se može se poistovetiti sa investicijama, tj. nivo kapitala se poistovetiti sa investicijama, tj. nivo kapitala se menja zahvaljujući investicijama:menja zahvaljujući investicijama:

Investicije u vremenu Investicije u vremenu tt funkcija su porasta funkcija su porasta dohotka u tom periodu. dohotka u tom periodu.

tIKdt

dK


Ako se pretpostavi da se kapitalni koeficijenat ne menja:Ako se pretpostavi da se kapitalni koeficijenat ne menja:

Ako dohodak ne raste neto investicije su jednake nuli.Ako dohodak ne raste neto investicije su jednake nuli. Stimulisanje tražnje za investicijama rastom dohotka Stimulisanje tražnje za investicijama rastom dohotka

naziva se naziva se principom ubrzanja, tj. akceleracijeprincipom ubrzanja, tj. akceleracije. . Princip pokazuje kako varijacije u stopi rasta dohotka Princip pokazuje kako varijacije u stopi rasta dohotka

izazivaju varijacije nivoa investicija.izazivaju varijacije nivoa investicija.

I f Y ( )

AkceleratorAkcelerator Zadržavanje dostignutog nivoa investicione Zadržavanje dostignutog nivoa investicione

potrošnje podrazumeva neprestani rast potrošnje podrazumeva neprestani rast potrošnje. potrošnje.

Kad Kad prodaja prestaprodaja prestane ne da raste, pa čak i ako se da raste, pa čak i ako se zadržzadrži i na na istom istom nivou, ukupne investicije panivou, ukupne investicije padaju daju na nivo na nivo amortizacijeamortizacije. .

I obrnuto. I obrnuto. Kad Kad prodaja prestane da raste, zadrži prodaja prestane da raste, zadrži se na istom, visokom nivou, a pogotovu kad se na istom, visokom nivou, a pogotovu kad počne da pada i bruto investicije papočne da pada i bruto investicije padaju daju na na nulu-deinvesticije.nulu-deinvesticije.


Smanjenje proizvodnje kapitalnih dobara Smanjenje proizvodnje kapitalnih dobara izaziva smanjenje potrošnje zaposlenih u tom izaziva smanjenje potrošnje zaposlenih u tom sektoru- prestanak rasta, čak i pad prodaje i sektoru- prestanak rasta, čak i pad prodaje i proizvodnje roba koje oni kupuju -dalji pad neto proizvodnje roba koje oni kupuju -dalji pad neto investicija - dejsto principa akceleracije biva investicija - dejsto principa akceleracije biva multiplikovano, ali u suprotnom smeru. multiplikovano, ali u suprotnom smeru.

Pad proizvodnje može da proizađe iz ranije Pad proizvodnje može da proizađe iz ranije ekspanzije. ekspanzije.

Hod naniže ne može biti beskrajan. Hod naniže ne može biti beskrajan.

Željeni nivo ravnoteže dohotka Željeni nivo ravnoteže dohotka

Ravnoteža u privredi može biti uspostavljena Ravnoteža u privredi može biti uspostavljena na različitim nivoima. na različitim nivoima.

Poželjno je ostvariti nivo ravnotežnog dohotka Poželjno je ostvariti nivo ravnotežnog dohotka koji obezbeđuje punu zaposlenost faktora koji obezbeđuje punu zaposlenost faktora proizvodnje.proizvodnje.

Privreda je u ravnoteži kada dostignuti nivo Privreda je u ravnoteži kada dostignuti nivo štednje u privredi odgovara mogućnostima za štednje u privredi odgovara mogućnostima za investiranje.investiranje.


Kada dođe do nesklada između štednje i Kada dođe do nesklada između štednje i investicija javljaju se inflacija ili deflacija. investicija javljaju se inflacija ili deflacija.

Ako štednja pri punoj zaposlenosti prevazilazi Ako štednja pri punoj zaposlenosti prevazilazi težnje privrednika da investiraju javiće se težnje privrednika da investiraju javiće se deflacioni jazdeflacioni jaz (jednak je razlici između štednje i (jednak je razlici između štednje i investicija pri punoj zaposlenosti). investicija pri punoj zaposlenosti).

Prilagođavanje višku štednje vrši se Prilagođavanje višku štednje vrši se smanjenjem agregatne tražnje. Sa padom smanjenjem agregatne tražnje. Sa padom tražnje moraju da padnu i cene ili proizvodnja.tražnje moraju da padnu i cene ili proizvodnja.


Inflacija se javlja u trenutku kad investicije Inflacija se javlja u trenutku kad investicije premaše nivo štednje dostignut u uslovima premaše nivo štednje dostignut u uslovima pune zaposlenostipune zaposlenosti. Tražnja postaje veća od . Tražnja postaje veća od ponude roba i opšti nivo cena počinje da raste. ponude roba i opšti nivo cena počinje da raste.

Documents

NAČIN FUNKCIONISANJA PRIVREDE