1. UVODNar jedna je od najstarijih vrsta voa poznatih oveanstvu. Zapisi o njemu mogu se pronai u mnogim kulturama i religijama. Nar ili ipak, mogranj (Punica granatum) je voe koje su jo u antiko doba koristili kao lek, a zbog velikog broja semenki smatrao se simbolom plodnosti koji donosi sreu u kuu. Poznat je i pod drugim imenima dalmatinski ipak, jabuka zrnata, granat, mogran, mogranj krletni, pomagrane itd. Njegovo ime u prevodu sa latinskog znai jabuka puna kotica, to ga zapravo i opisuje. Mnoge legende su vezane za ovo drvo i njegov plod. Egipani (pronaene slike voa u kamenu jo 2500 godina pre Hrista) su ga smatrali eliksirom besmrtnosti, u Kini se smatra jednim od tri najzdravija voa budizma i voem u kome je skoncentrisana ivotna snaga. Postoje i miljenja da je nar u stvari Drvo ivota u raju, kojim je Eva zavela Adama. Plod nara se esto spominje i u Bibliji, gdje se enski obrazi uporeuju s njim.Potie iz predela koji se protee od Irana do severne Indije, odakle su ga stari Grci preneli na Mediteran. Odatle je sa Mavarima stigao u paniju, a Granada je po njemu dobila ime. Drevni Egipani sahranjivani su sa ovim vokama jer su verovali da simbolizuje nadu u novi ivot. Nar je bio oboavano voe i kod proroka Muhameda, a verske slike esto prikazuju i Devicu Mariju ili malog Isusa kako u ruci dre nar.

Slika 1. Unutranjost ploda naraOd imena ploda,granatum, izvedenisu neki nazivi. Tako se sok od nara zove grenadin, i koristi se u pravljenju raznih koktela. Granada, grad u paniji, i Grenada, ostrvo i drava u Karipskom moru, dobili su ime po granata jabuci.U sastavu grbagradaGranadeima ucrtan nar.Runa bomba, dobila je ime granata, jer se rasprskava kao zreo nar kada pada sa drveta.Danas se najvie uzgaja u Tunisu, Turskoj, Egiptu, paniji, Maroku, Iranu, Avganistanu, Indiji, Kini, Japanu, Kaliforniji (SAD) i Rusiji. Procenjuje se da je svetska godinja proizvodnja oko 800 hiljada tona plodova. U Crnoj Gori nar ili ipak, morganj, kalinka, uzgaja se od davnina i zajedno sa smokvom i maslinom jedna je od najstarijih gajenih vrsta. Po kvalitetu ploda poznat je ipak u okolini Bara, koji je dugo bio znaajan izvozni artikal. Mnoge studije potvrdile su da se radi o jednom od najlekovitijih voa na svetu zbog blagotvornog utecaja na kardiovaskularni, nervni i kotani sistem.

2. OPIS BILJKENar se gaji kao grm ili manje stablo. Moe da naraste do visine od pet metara. Zbog osobine da pri osnovi stabla razvija dosta izdanaka, ee se gaji kao bun.

Otporan je na niske temperature i do minus 20 stepeni, to mu znaajno proiruje mogunosti uzgoja. Kisele i slatko-kisele sorte, koje dozrevaju kasnije od slatkih, otpornije su na niske temperature.carstvo:

Plantae

razdeo:

Magnoliophyta

klasa:

Magnoliopsida

red:

Myrtales

porodica:

Lythraceae

potporodica:

Punicoideae

rod:

Punica

vrste

Punica granatumL.Punica protopunicaBalf.

Tabela 1. Taksonomija nara

Spada u grupu listopadnog suptropskog voa. U prolee se nakon pojave listova otvaraju crveni cvetovi, a iz njih se stvaraju plodovi koji dostiu maksimum svoje veliine u avgustu i tada poinju polako crveneti, kako bi u potpunosti dozreli u septembru ili oktobru. Plodovi ipka su slatki i izuzetno osveavajui. Plod je okruglasta ili spljotena bobica mase 300 - 800 grama. Pokoica je glatka i vrsta, razliite debljine koja zavisi od sorte, uta do crvena. Unutranjost ploda je tankim pregradama podeljena na segmente s mnogo sonih zrna. Jedu se samo zreli plodovi, tako, to se kaikom izbui kora i iz sredine se vade zrna.Kao vrsti za ugoj odgovaraju mu vrua leta i blage zime. Optimalna srednja dnevna temperatura za rast kree se do 12 C. Zimske temperature od 11 do 15 C su tetne, a smrzava pri 20 C. Problem predstavljaju i kasni jesenji, kao i rani proleni mrazevi.Nar je heliofitna biljka, to znai da mu je potrebno mnogo svetlosti. Dobro osvetljena stabla imaju vei broj cvetova i plodova, veu krupnou i bolju obojenost plodova, te su manje skloni pucanju. Vegetacija poinje u drugoj polovini marta i traje 180 do 215 dana. Cvate dugo, a dozrevanje poinje, ovisno o sorti, 120 do 160 dana iza cvetanja. Vrlo je vano da u zemljitu ima dovoljno vlage za vreme intenzivnog rasta korenja u jesen i prolee, kao i za vreme vegetacije u fazama rasta ploda i mladice. Zbog toga je potreban ravnomeran raspored bunova, a ako nije mogue izabrati takve poloaje, onda treba osigurati navodnjavanje.Nar najbolje uspeva u dubljim, dobro dreniranim peskovito-ilovastim zemljitima, koja sadre dosta organskih materija (humusa) i biogenih elemenata. Meutim, ne podnosi teka glinena i jako vlana tla.2.1. RAZMNOAVANJE NARAipak se uzgaja na vlastitom korenu pa ne dolaze u obzir podloge niti cepljenje. Najee se razmnoava korenovim reznicama. Reznice duine 20 - 25 cm i debljine 0,5 do 1,2 cm dvogodinjih izboja reu se posle opadanja lia u poetku zime. U kasnu jesen uzete reznice uvaju se u hladnom i vlanom pesku. U rasadniku se u prolee dobro pripremi tlo i otvore brazde na razmak od 90 cm, a u njih se na razmak od 10 - 20 cm postavljaju reznice, i to malo ukoso. Reznice se zatrpaju rastresitom zemljom, tako da na povrini ostane pup, iz kojeg e krenuti mladica, od kojeg e se razviti sadnica. Takvo razmnoavanje omoguava da se ve u iduoj godini dobiju sadnice, pa govorimo o dvogodinjim sadnicama. Ponekad se praktikuje da se sadnice ostave u rasadniku jo godinu dana kako bi se dobile trogodinje sadnice. Vrlo se retko razmnoava semenom, iako se potomstvo gotovo ne razlikuje od majki s kojih je seme uzeto.2.2. PODIZANJE NASADA IPKAPre podizanja nasada potrebno je uklanjanje postojee vegetacije, ravnanje terena, duboko oranje, meliorativno ubrenje (analiza tla), tanjiranje zemljita, pravljenje redova i sadnih rupa. Jesenje oranje obavlja se na 30 cm dubine, proljena obrada na 10 15 cm dubine, a praenje tj. kultiviranje tokom leta na 5 8 cm dubine.

Smer redova je sever - jug, a razmak sadnje: 5x3 m (650 stabala/ha) ili 6x4 m (400 stabala/ha). Vreme sadnje je u jesen i rano prolee. Prilikom zasnivanja komercijalnih zasada potrebne su sve agrotehnike mere predviene za vonjake. U toku mirovanja preporuuje se jedno dublje oranje, a u vegetaciji nekoliko pliih obrada da bi se unitili korovi i smanjila potreba za navodnjavanjem.

Ukoliko se sadi u vrtu preporuuje se mesto zaklonjeno od vetra. Sadnica ipka se sadi u svee iskopanu rupu, u dobro pripremljeno tlo (do dubine 0,7 m). Na koren se stavlja sloj rastresite zemlje i 20 kg stajskog ubriva i 0,5 kg NPK 7:20:30, u sloju iznad korenja. Sva dodana ubriva prekriju se zemljom, pa se voka dobro zalije vodom.Formiranje uzgojnog oblika obavlja se prve dve godine nakon sadnje. Odabiru se 3 4 izdanaka i prikrauju na 50 60 cm. Nakon tree godine obavlja se rezidba, tj. proreivanje. Orezuje se svake godine. Tako se postie formiranje eljenog oblika i kasnije usklauje odnos porasta i rodnosti. Formiranje uzgojnog oblika traje 3 - 4 godine. Treba teiti da se dobije lepo rasporeena kronja iji e svi delovi biti dobro osvetljeni. Rod se formira na vrhovima tankih granica, nastalih u prethodnoj vegetaciji na rodnom drvetu. Ova voka malo ili uope ne raa u unutranjosti kronje.

Poeljno je svake tree godine dodavati stajnjak i svake kompleksna mineralna gnojiva, do 1,5 kg po stablu, u zavisnosti od njegove veliine i starosti. Prehrana azotom mora biti paljiva jer prekomerna upotreba moe izazvati pucanje plodova u punoj zrelosti. Najee se koristi KAN u dva navrata, pola kilograma po stablu u punom rodu.

a.) b.)

Slika 2. Nar

a.) grm sa 4 - 6 izdanaka b.) stablo2.3. Energetska i nutritivna vrednost nara

Plod nara sadri od 76 - 78 % vode, 1,2 1,5 % belanevina, 8 - 21 % eera, 0,3 0,9 % organskih kiselina, masti0,7%, 70 mg/kg vitamina C i drugih vrednih sastojaka. Sto miligrama nara sadri 16 posto preporuene dnevne koliine vitamina C. Sok pitomog nara sadri 13-15 procenata eera i 0,3 - 3,3 odsto organskih kiselina.

Nutriciona vrednost u 100 g

Energetska vrednost346 kJ (83 kcal)

Ugljeni hidrati18,7 g

eeri13,67 g

Dijetna vlakna4 g

Masnoa1,17 g

Proteini1,67 g

Vitamin B1 - Tiamin0,067 mg (6%)*

Vitamin B2 riboflavin0,053 mg (4%)*

Vitamin B3 - Niacin0,293 mg (2%)*

Vitamin B5 Pantotenska kiselina0,377 mg (8%)*

Vitamin B60,075 mg (6%)*

Vitamin B9 Folna kiselina38 g (10%)*

Holin7,6 mg (2%)*

Vitamin C10,2 mg (12%)*

Vitamin E0,6 mg (4%)*

Vitamin K16,4 g (16%)*

Kalcijum10 mg (1%)*

Gvoe0,3 mg (2%)*

Magnezijum12 mg (3%)*

Mangan0,119 mg (6%)*

Fosfor36 mg (5%)*

Natrijum236 mg (5%)*

Cink0,35 mg (4%)*

Tabela 2. Nutriciona vrednost nara u 100 g (* PDU preporueni dnevni unos)

Posebno je bogatvitaminom C- 1700 mg/100 g i on se kod nara prilikom kuvanja ne unitava kao kod drugih ajeva. Od vitamina sadri vitamine B1, B2, B3 (niacin), B5 i B6 i karotene (provitamin A),vitamin E. Vrlo je znaajan i sadraj mineralnih materija, naroitokalijuma. Odlikuje se i bogatim sadrajem gvoa,magnezijuma,kalcijuma, fosforaisumpora, zatim sadri prirodne fenole flavonoide i elagitanin, tanin, vone kiseline i pektine 25%. Seme nara sadri tragove vitamina C,dekstrin,vanilin, vone kiseline i oko 9% ulja. Uuljudobivenom iz klice nalazi se 47 mg alfa i beta tokoferola (vitamina E) na 100 grama.Sadri fitohemikalije koje potiu stvaranjeserotoninaza bolje raspoloenje iestrogenaza odravanje kotane mase. Crvenu boju plod dobija od antocijanida i tanina. Poseduje i dve vrste polifenolnih jedinjenja kojima se pripisuje ak 92 odsto antioksidansnog delovanja. Za sok nara dokazano je da ima vee antioksidansno delovanje, ak i od crnog vina i zelenog aja.2.4. LEKOVITA SVOJSTVA NARANar prozivaju i novim super-voem. Naunici kau da moe pomoi ljudima kod sranih bolesti, raka i problema vezanih uz starenje ima anti-aging uinak. Fitoestrogeni iz kotica mogu umanjiti sindrome menopauze i postmenopauze, ukljuujui valove vruine. To je jedna od malobrojnih biljaka koja sadri materije sline estrogenima. Prema novijim istraivanjima nar se uspeno primenjuje u leenju opekotina. Nedavno je otkriveno i da nar sadri izuzetno velike koliine fenolne elagine kiseline. Ova fitohemikalija je jak antioksidant i deluje protiv raka. Istraivanja su pokazala da pomae u prevenciji najranijih hemijskih reakcija koje mogu dovesti do raka dojke. Izraelski naunici su dokazali da jedna aa soka od nara dnevno smanjuje rizik od kardiovaskularnih bolesti.Seme i sok od nara smatraju se tonikom za srce i grlo. Kora od voa i kora od stabla se koristi kao tradicionalni lek protiv proliva, dizenterije i crevnih parazita.Sok od nara je bogat antioksidativnim svojstvima, sadri tri puta vie antioksidanta u 100 ml nego crno vino ili zeleni aj. Kao rezultat ovog visokog sadraja antioksidanta, moe pomoi u borbi protiv raka dojke i raka prostate. Takoe, sok od nara dobro razreuje krv. Kao rezultat toga, izvrstan je za bolji protok krvi u srce. Jedna studija pokazala je da pijenje 50 ml soka od nara dnevno smanjuje sistoliki krvni pritisak za ak 5 posto.Nar i njegov sok pomau spreavanje taloenja masnoa u arterijama, a takoe moe smanjiti progresiju ove bolesti. Nakupljanje masnih naslaga moe dovesti do smanjenja protoka krvi, to moe izazvati srani i modani udar. Ovi korisni uinci koriste i osobama s dijabetesom, koji imaju povean rizik za aterosklerozu. Nova preliminarna studija pokazuje da su osobe s dijabetesom koje su pile sok od nara tri meseca imale manji rizik od ateroskleroze.Prema studiji Case Western Reserve University School of Medicine objavljenoj u septembru 2005. godine sok od nar deluje kao inhibitor na enzime odgovorne za oteenje hrskavice, stoga je odlian za osobe koje pate od osteoartritisa. Voe takoe sadri antiupalna svojstva koja takoer pomau pri leenju ove bolesti.Istraivanja pokazuju da pijenje soka od nara moe biti prirodan nain da se sprei zubni plak, jer nar ima antibakterijska svojstva. To pomae uklanjanja loeg daha i pospeuje zatitu od bolesti desni.Zagovornici tradicionalne medicine poruuju i da se redovnim konzumiranjem nara dobijaju vrsti nokti, lepa i zdrava koa i kosa, kao i duevni mir. Britanski naunici dokazali su da svakodnevno konzumiranje nara usporava oksidaciju u DNK u elijama, to usporava i proces starenja. Trebalo bi uzimati ekstrakt od celog voa, u kome se nalaze i sr i kora i seme, u vidu kapsula, preporuuju strunjaci, a poboljanje opteg stanja moe da se oekuje ve posle mesec dana.2.5. KORIENJE NARA U NARODNOJ MEDICINIU narodnoj medicini nar se koristi u velikom broju napitaka, ulja, eliksira i slino, a koriste se gotovo svi delovi biljke.

Cvet se koristi za negu usne upljine kao to je ispiranje kod raznih tegoba sa sluznicom ili desnima.Sok plodova dobar je preventivni i kurativni napitak kod obolelih od ateroskleroze, karcinoma, tumora prostate, povienih masnoa, kao i za jaanje slabe muke potencije.Ulje semenki nara ima antitumorsko (tumor dojke) i antiupalno delovanje. Ulje se s uspehom koristi u savremenoj kozmetici u tretmanu pomlaivanja koe, bora, rana i raznih konih neistoa.Prema najnovijim istraivanjima nar predstavlja traeni antioksidans. Od ploda nara se pripremaju poznata bezalkoholna pia kao npr. grenadine.Semenke nara se, kao ukusan zain dodaju raznim jelima, kao to su marinade od mesa i ribe, razni umaci i dr. Od kore se proizvode preparati za njegu kose. Zapadna narodna medicina koristi nar za leenje ameba, bolesti srca, dizenterije, gihta, glavobolje, greva eluca, crevnih parazita, nonog znojenja, bolesti usta. Kora stabla koristi se u leenju raznih bakterijskih i virusnih infekcija. Cvet se koristi u leenju proleva, ukljuujui i dizenteriju, bolnog eluca i kalja, a ako se pomea s listom ili sa semenom delovanje se pojaava te se moe koristite i protiv parazita. Plod se koristi za leenje bolesti srca, koe i eluca. Seme se koristi u leenju bolesti eluca i koe. Kora korena se koristi za leenje raznih parazita.

Slika 2. Izgled delova biljke2.6. SORTE NARASorte nara najee se klasifikuju u tri grupe prema ukusu, tj. odnosu eera i kiselina u soku na slatke, slatko-kisele i kisele.Divlji nar je nii trnovitiji grm, sa manjim i kiselim plodovima (Punica Granatum var. Spontanea).

Od poznatih uzgojnih sorti to su : barski slatki, konjski zub, sladun, kiparski, erbeta, glava, slatki crveni, mojdeki sitnozrni, dubrovaki kasni, slatki tankokorac, dividi, pastun, zamorski i dr. 2.6.1. SORTA ,, BARSKI SLATKI Ovu sortu nazivaju jo i slatki mekokorac. Odlikuje se okruglastim plodom, sa izraenim rebrima, krupnog ploda (355-455 grama). Kora mu je utozelene boje , na osunanoj strani crveno ruiasta debljine od 3,5 4 mm. Zrna ploda su srednje krupna, tamno crvene boje, a randman je 55-68 %. Sok je tamnocrvene boje (randman 72-78 %). Ukus je sladak.

Slika 3. Izgled ploda sorte ,,barski slatki2.6.2. SORTA ,,KONJSKI ZUBOva sorta odlikuje se okruglastim plodom, srednje krupnog do krupni (250-350 grama). Kora mu je utoruiaste boje sa izraenim crvenilom, debljine 3,7-5,4 mm. Zrna ploda su krupna, bledo crvene boje, a randman je 53-62 %. Sok je ruiaste boje (randman 70-80 %). Ukus je sladak.

Slika 4. Sorta ,,Konjski zub

2.6.3. SORTA ,, SLADUNOva sorta ima jo nekoliko imena hercegovaki sladun, sladunac, domai slatki. Ova sorta odlikuje se okruglastim plodom, srednje krupni do krupni (250-385 grama). Kora mu je svetlouto boje sa crvenim prelivom, debljine 2,7-5,6 mm. Zrna ploda su srednje krupna, svetlo crvene boje, a randman je 55-63 %. Sok je ruiaste boje (randman 64-78 %). Ukus je sladak.

2.6.4. SORTA ,,KIPARSKIOva sorta naziva se jo i kiparski rani. Odlikuje se okruglastim plodom, srednje krupni do krupni (293- 411 grama). Kora mu je svetlouto boje na osunanoj strani crvene boje, debljine 3,3 - 4,7 mm. Zrna ploda su krupna, crvene boje, a randman je 60-65 %. Sok je crvene boje (randman 68-72 %). Ukus je sladak.

Slika 5. Sorta ,,Kiparski2.6.5. SORTA ,,ERBETAOva sorta ima jo nekoliko imena erbetlija, barski zeleni. Ova sorta odlikuje se okruglastim krupnim plodom (320-360 grama). Kora mu je zelenouto boje na osunanoj strani bledocrvene boje, debljine 3,5-4 mm. Zrna ploda su srednje krupna, tamno crvene boje, a randman je 58-62 %. Sok je tamno crvene boje (randman 66-82 %). Ukus je sladak.

Slika 6. Sorta ,,erbeta

2.6.6. SORTA ,,GLAVAOva sorta ima jo nekoliko imena hercegovaki glava, dubrovaki glava. Ova sorta odlikuje se veoma krupnim plodom, sferinog oblika (490-900 grama). Kora mu je ute boje sa intenzivnim crvenim prelivom, debljine 4,6-6 mm. Zrna ploda su krupna, crvene boje, a randman je 42-54 %. Sok je svetlo crvene boje (randman 62-74 %). Ukus je slatko-kiselkast.

Slika 7. Sorta ,,Glava3. KORIENJE U INDUSTRIJIU industriji se koristi pre svega kao sok i prerauje se najvie u prehrambenoj industriji. Proizvodi se kao svei ili matini sok. Takoe, veliki deo nara se prerauje u pie odnosno sirup grenadin, od koga se spravljaju alkoholna pia, kokteli ili sirupu koji slue kao baze za alkoholna pia.

Druga znaajna primena koja je sve vie zastupljena jeste u farmaceutskoj industriji i za proizvodnju kozmetikih preparata.

Ulje nara izrazito je bogato i hranjivo te se moe primenjivati lokalno i oralno u kozmetike i medicinske svrhe. Dobija se ceenjem semenki ploda. Ima estrogenska, antiupalna i antimikrobna svojstva. Fitoestrogeni iz kotica mogu umanjiti sindrome menopauze i postmenopauze, ukljuujui valove vruine, jer sadri materije sline estrogenima. Od njega se izrauju sapuni, masana ulja, luksuzna kozmetika za lice i drugi proizvodi za lepotu.

Slika 8. Izgled flairanog soka od nara i kozmetikih preparata na bazi naraPrema najnovijim istraivanjima nar se uspeno primenjuje u leenju opekotina, sadri izuzetno velike koliine fenolne elagine kiseline. Meajui sastojke iz kore ipka i druge prirodne proizvode naunici su stvorili snanu smesu u borbi protiv infekcija, inae otpornih i na jake antibiotike poput penicilina.Losion sa sastojcima nara nudi nadu u borbi protiv superbakterija MRSA (re je o bilo kojem soju Staphylococcus aureus bakteriji otpornoj na veliku grupu antibiotika beta-laktama, meu koje spadaju penicilin i cefalosporini). Tanin iz nara koristi se u sredstvima za linu higijenu, pre svega amponima za bolje fiksiranje boje na kosi. ampon za obojenu kosu s ekstraktom nara pogodan je za pranje svih tipova obojene kose, bez obzira na metodu bojenja. Obogaen zatitnim, obnavljajuim i hranjivim sastojcima, pomae ouvanju prirodne ljepote kose.Ekstrakt nara uvruje boju kose, a osnova za pranje titi od prebrzog ispiranja boje. Kora nara koristi se za u industriji prerade koe kao sredstvo za tavljenje.

Takoe, u kulinarstvu se koristi kao zain ili dodatak jelima u obliku praha dobijenog mlevenjem osuenih kotica.

4. ZAKLJUAKNar je biljka koja se spominje u mnogim kulturama i religijama i smatra se da je nar jedna od prvih kultivisanih voki zajedno s maslinom, groem, smokvom i datulom (4000 do 3000 pne.).Nar je bogat vitaminima, mineralima i znaajnim fitohemikalijama (tanini, katehini, antocijanidini i dr.) koje pokazuju snano antioksidativno delovanje i lekovito delovanje pa se koristi u farmaciji i kozmetici za veliki broj proizvoda.

Poznate sorte nara su : ,,Barski slatki , ,,Konjski zub , ,,Sladun , ,,Kiparski , ,,erbeta i ,,Glava.5. LITERATURA

1. Kemija mediteranskog voa i tehnologija prerade, Dr Vinja Katalini, Kemijsko-tehnoloki fakultet u Splitu, 2006.2. www.zdravahrana.com Prirodne terapijeBiljke kao lek3. www.bezgluten.net/content/juzno-voce4. http://alternativa-za-vas.com/index.php/clanak/article/nar5. http://www.gospodarski.hr/Publication/2012/13-14/uzgoj-egzotinog-voa-i-povra/76546. http://www.lepotaizdravlje.rs/posaljirecept/nar-cudotvorna-vocka-2/7. http://www.centarzdravlja.rs/zdrava-ishrana/vitamini/549/sipak-voce-ljekovitog-ploda-soka-i-ulja/760/

13