Univerzitet u Niu

Filozofski fakultet

Departman za pedagogiju

Nasilje u porodici kao manifestacija krize porodicePredmet:Porodica I vaspitno- obrazovne ustanove

Mentor : Student:

Prof. Dr Marina Matejevi Nikola Krsti 383

Ni, 2010

Sadraj: str.Uvod 3 1.Teorijski pristup problemu 3

1.1. Oblici nasilja u porod 4 1.2 Statistiki podaci 51.3. Nasilje nad decom 6 1.4 Prevencija nasilja u porodici 71.5 Uloga centra za socijalni rad 8 2.Metodoloki pristup problemu 92.1. Problem istraivanja9 2.2Predmet istraivanja92.3. Cilj istraivanja92.4. Zadaci istraivanja102.5. Hipoteze istraivanja102.6. Metode, tehnike i instrumenti istraivanja112.7.Anketa113. Rezultati istrazivanja14

Literatura20Uvod Danas se u javnosti esto postavlja pitanje, ta se podrazumeva pod nasiljem unutar porodice, da li se to deavalo i ranije ali se preutkivalo, ili je pak to sasvim nova pojava? Odgovor na ovo pitanje nije nimalo jednostavan. U svakom slucaju injenica je da nasilja ima, s tim sto su porodice kao osnovne celije drustva u ranijem periodu bile mnogo zatvorenije pa se do podataka tee dolazilo. Dananji svet sa svim svojim naunim i tehnikim nepretkom jo uviek pati zbog postojanja odreenih moralnih i drutvenih devijacija a jedna od njih je nasilje nad enama. ene ine oko polovinu stanovnitva nae planete i igraju znaajnu ulogu u razvoju ljudske civilizacije. Ali i pored ove injenice one u veini sluajeva nemaju prava, mir i staloenost kakve poseduju mukarci. Naalost u veini zemalja sveta moemo primetiti nasilje nad enama u razliitim oblicima i intenzitetima. Najrasprostranjeniji oblik nasilja nad enama jeste nasilje u porodici, odnosno maltretiranje ene od strane njenog supruga. Izloenost ena nasilju ima duboke korene u patrijahalnoj strukturi drutva i tradicionalnoj podeli polova. Promene u javnom ivotu, poput rata, nematine, gubljenja zaposlenja, u znaajnoj meri uticu na odnose meu ljudima i pogoduju nasilju i u porodici i van nje. Postoje verovanja da ene rtve nasilja samo ponavljaju ulogu koju su videle od svojih majki jer su kao deca bile svedoci nasilja u bliskom okruenju. Osim toga, naa drutvena tradicija ohrabruju deake da se ponaaju agresivno, da pokazuju fiziku snagu i primenjuju je na drugima, to samo pojaava efekte nasilja u porodici koji slue kao model pravila ponaanja. Devojice ue da moraju biti slabe i nene, da se pokoravaju i prihvataju kao pravilo dominantnu ulogu mukarca u porodici i drutvu. Ovakve drutvene vrednosti ohrabruju devojice da prihvate nain na koji ih tretiraju njihovi muevi i da oekuju da e oni primeniti fiziku silu da odre kontrolu nad ljudima u svom bliskom okruenju. U ranijem periodu policija je prebijanje ena vodila kao prekraje, kao da se radi o vonji pod dejstvom alkohola ili kafanskim tuama. Kada bi ena bila ubijena, to je bilo jedno ubistvo vie i u statistikim podacima nije se pravila razlika. Da bi se ovakvo stanje stvari promenilo potrebno je podii svest o ovom problemu kroz nastupe predstavnika vlasti, obrazovne programe u kolama i medijima. Sveobuhvatni trening o podizanju svesti i edukaciji javnosti se treba primeniti kao dodatna mera borbe protiv ovog ozbiljnog problema. Promena je svakako potrebna i na poboljanju krivinog gonjenja u sluajevima nasilja u porodici. Predmeti koji se odnose na nasilje u porodici esto su pogreno kvalificirana kao manja krivina dela, te se prua mala podrka rtvama tokom sudskog postupka. Izgleda da se kazne zatvora izriu samo u sluajevima najekstremnijeg nasilja.

1. Teorijski pristup problemu 1.1. Oblici nasilja Najcesci oblici nasilja koji se javljaju u porodici su ,pre svega, fizicko nasilje ,psihicko nasilje ,seksualno I ekonomsko . Pod fizickim nasiljem podrazumeva se najzastupljeniji oblik nasilja koje cini vise od polovine . Ono predstavlja najekstremniji oblik koji se manifestuje u vidu udaranja ,samaranja ,sutiranja I u kojima zlostavljanim osobama moze biti ugrozen I zivot. Smatra se da najcesce zrtve nasilja su zene I deca a oni koji zlostavljaju su njihovi najcesce partneri I to muz ,otac, brat . Pod psihickim nasiljem podrazumeva se kritikovanje ,nazivanje pogrdnim imenima ,stalno sumnjicanje ,ljubomora,stvaranje atmosfere straha. Oni koji trpe fizicko nasilje trpe I psihcko istovremeno dok u obrnutom slucaju to ne mora da bude slucaj. Seksualno nasilje cesto prati I fizicko I psihicko nasilje I ono se najcesce manifestuje insisitiranjem na nezeljenom seksualnom odnosu I dodirivanju ,prisiljavanje na seksualnom odnosu,prisiljavanje na prostituciju. Ekonomsko zlostavljanje predstavlja oblik nasilja u kome je pojedinac iskljucen iz raspolaganja porodicnim prihodima ,nedobijanja novca za svoje troskove I potrebe ,podosenje racuna za svaki potrosen dinar. Porodino nasilje je dakle prisutno u svim istorijskim periodima, socijalnim slojevima i u celom savremenom drutvu. Dugo porodino nasilje nije smatrano za problem. Mnogi nisu ni znali da postoji. Razlog za tako neto je ustaljeno miljenje da su sva deavanja u okviru porodice privatna stvar i kao takvo porodino nasilje nije moglo da predstavlja za drutvo opasno delo. Nasilje u porodici javlja se meu svim kategorijama stanovnitva, samo se negde vie, a negde manje skriva. Porodino nasilje nije u vezi sa sredinom u kojoj ive rtve, niti sa njihovim obrazovanjem. Nasilnika ima u svim slojevima drutva Potrebno je mnogo truda kako bi se radilo na drutvenom fenomenu nasilja u porodici, koje je iroko rasprostranjeno i esto pogreno interepretirano od strane samih rtava. Kada se nasilje desi, ene to prihvataju kao normalno, naroito ako su i njihove majke zlostavljali muevi 1.2 Statistiki podaciIstraivanje "Krivino delo nasilja u porodici: aktuelna pravosudna praksa u Beogradu i Niu" sproveo je od januara 2006. do maja 2007. godine Autonomni enski centar, a bazirano je na uvidu u 529 sudskih predmeta, od koji je 280 bilo iz optinskih javnih tuilatava u Beogradu, 50 predmeta iz Optinskog javnog tuilatva u Niu, 140 sudskih predmeta iz Beograda i 59 predmeta iz Optinskog suda u Niu.

Nasilje u porodici u Srbiji nije izolovani incident ve obrazac ponaanja, a izvrilac porodinog nasilja je u 91,5 odsto sluajeva mukarac, pokazuje istraivanje Autonomnog enskog centra. Nasilje najee ine supruzi, bivi supruzi i vanbrani partneri i to u 78% sluajeva. Na drugom mestu su sinovi 9%, a na treem oevi 4,2%. erka se u ulozi nasilnice javlja u 2% sluajeva, deko u 1,8%, a majka i svekrva u 1,6%. Odnos nasilnik-rtva ima veze i sa godinama ene. Nasilje od strane partnera najee trpe mlade i ene srednjih godina, dok je nasilje od strane sinova karakteristino za starije ene (preko 60 godina), a nasilje koje ine oevi odnosi se na vrlo mlade ene, devojke. Veliki je procenat nasilja dece prema roditeljima i iznosi 14,3 odsto, dok je dete rtva roditeljskog nasilja u 8,6 odsto sluajeva. Najei uzroci porodinog nasilja. Najei uzronici nasilja su ljubomora, bolesti ovisnosti, elja za kontrolom, loa materijalna situacija. Iako je u drutvu najprisutniji oblik nasilja ba porodino nasilje, to je problem o kom se u javnosti najmanje govori. Porodino nasilje je i dalje tabu tema, ''prekriveno'' je stereotipom patrijarhalnog drutva. Okidai nasilja meu branim partnerima su roenje deteta, period trudnoe ene ili period odmah po zasnivanju porodice. rtva ima decu u blizu 90 odsto sluajeva, a u 72 procenta nasilnik je otac deteta, koje je skoro uvek svedok maltretiranja majke. Najdominntniji oblici nasilja. Fiziko nasilje je najzastupljeniji oblik nasilja (48,6 odsto), fiziko i psihiko nasilje ini 36,1 procenat, dok je u ostalim sluajevima vreno razliito psihiko nasilje. Kad su u pitanju roditelji, deca ih najcece udaraju rukama po glavi i telu, ali i roditelji znaju da budu veoma surovi i brutalni u kanjavanju dece. Psihiko nasilje u veini sluajeva podrazumeva uvrede, psovke, pretnje ubistvom, da e rtvu isei noem i zapaliti, isterati iz kue, stavljanje kuhinjskog noa pod grlo, paljenje stvari po kui, stavljanje konopca oko vrata, uskraivanje lekova i odlazaka kod lekara ili postavljanje prislunih ureaja u stanu da bi se kontrolisala supruga.Prosek godina nasilnika. Veina nasilnika (22,9 odsto) ima izmeu 41 i 48 godina, skoro 17 odsto su mukarci od 25 do 32 godine, 15 odsto nasilnika je starosti od 33 do 40 godina, a meu starijima od 65 godina ima najmanje nasilnika (6,4 odsto).Kojim profesijama pripadaju nasilnici? Meu poiniocima nasilja najee se pominju zanimanja inenjer, stomatolog, mainski tehniar, srednjokolski profesor, umetnik, lekar, zemljoradnik, oficir, trgovac, stolar, ekonomista, doktor medicinskih nauka, vodoinstalater, socijalni radnik, pravnik, veterinar, pilot, taksista, pekar, mainobravar, fizioterapeut, aviomehaniar...Takva "paleta" nasilnika samo potvruje optevaei stav da izvrioci nasilja u porodici pripadaju svim drutvenim slojevama, da su razliitiog obrazovanja i razliitih zanimanja.Kako rtva reaguje na nasilje? Veoma je mala razlika u procentima meu rtvama koje su sluaj nasilja prijavile policiji - njih 51 odsto i 49 odsto onih koje to nisu uradile jer se plae osude okoline, sramota ih je, plae se kako e to uticati na decu, ali ih je i strah od nasilnikovih pretnji osvetom. Prema istraivanju autonomnog zenskog centra, 78 odsto ena u Srbiji, rtava nasilja, ne obraa se nikome za pomo. Svaka etvrta ena u Srbiji doivela je fiziko nasilje od strane mukog lana porodice. U gotovo 50 odsto sluajeva nasilje izvri njen partner, a u 16 odsto sluajeva akter je bivi partner. Vie od 70% svih rtava se vrati partnerima koji ih zlostavljaju.1.3 Nasilje nad decom

Svako dete u Srbiji jednom je bilo rtva nasilja, a svako drugo dete konstantno trpi neki oblik fizikog ili psihikog kanjavanja u okviru porodice. Zloupotreba dece podrazumeva fiziko, psihiko, i seksualno zanemarivanje i zlostavljanje. U porastu su krivina dela u kojima je prisutno seksualno iskoriavanje dece, s tim to deca nisu spremna da prijave ove sluajeve, a posebno zabrinjava injenica da su rtve ispod est godina ivota. Batine, vreanja, a psihiku torturu deca trpe u porodici, ali i u koli i drugim ustanovama gde bi, u stvari, trebalo da se oseaju sigurno. Fiziko kanjavanje ostavlja trajne posledice na fiziki i psihiki razvoj deteta, ali je to problem koji u Srbiji zanemaruju ak i strunjaci i sudovi Vano je istai da su rtve ovih krivinih dela postala agresivna prema svojim vrnjacima u kasnijim godinama svog ivota. Kod njih se javlja jedna vrsta fobije prema pojedinim ljudima koja je posledica preivellih trauma u detinjstvu. enska deca se odaju prostituciji, skitnienju, vrenju sitnih kraa i provala itd. Muka deca postaju agresivnija u odnosu na svoje vrnjake, odaju se alkoholu, fizikom obraunavanju sa onima koji im se suprostave, deavaju se sluajevi da ponu da vre seksualne delikte koje karakterie nepotrebno nasilje. Meutim, treba naglasiti da su ovo samo pojedinani sluajevi, i da predstavljaju izuzetak a ne pravilo u ponaanju ovih lica. Preivljeno nasilje u ranijim fazama ivota je samo jedan od uzroka koji u sadejstvu sa ostalima (fizikim, psihikim, biolokim, socijalnim), formiraju delinkventnu linost. Deca su bila zlostavljana u svim vremenima i drutvima, a zamrenost problema lei pre svega u injenici da su poinioci po pravilu roditelji ili staratelji, koji bi trebalo najvie da brinu o deci. U fizikom kanjavanju dece povrede koe prisutne su u velikom broju sluajeva, ukljuujui i podlive na stomaku, zadnjici, uima i na licu. Nisu neuobiajene ni ogrebotine, tragovi vezivanja i udaranja kaiem, kao ni tragovi opekotina od cigareta ili pegle. Povrede ukljuuju i pucanje bubne opne i krvarenja u oku koja su posledica jaeg amara, ali i hematom na glavi koji je glavni uzrok smrti beba koje su bile zlostavljane i koje su mlae od 18 meseci. Sama deca nasilje vrlo retko prijavljuju jer ga ne prepoznaju. U kategoriju rizinih roditelja koji ee od ostalih nasru na sopstvenu decu ubrajaju se i majke tinejdzerke, alkoholiari, narkomani i oni koji su takoe bili maltretirani u detinjstvu. Nasilja nad decom ima mnogo vie nego to se pretpostavlja i najee ga prijavljuje komiluk i rodbina. Svako nasilje u porodici u kojoj ima dece je i nasilje nad decom bez obzira da li su mu deca neposredno izloena 1.4 Prevencija nasilja u porodici Nasilje u porodici prodire u nase drutvo i uvlai se u sve drutveno-ekonomske nivoe, religiozna verovanja, i kulturoloke pozadine. Nasilje utice na nae zivote, nae domove, i nae drutvo. Trebamo da budmo svesni razmera ovog problema. Drutvene statistike nam pokazuju kako i koliko nasilje proima nase drutvo. To nije problem koji moemo ignorisati ili ga reavati jednostavnim klieima. Aktivnosti na planu prevencije temelje se na pretpostavci da ene ve imaju mnotvo informacija o ovoj temi ali ne koriste uvek to svoje znanje jer mnoge nisu svesne svojih prava ili ne znaju kako da se na njih pozovu i za njih se izbore.

Drutvo i drava mora da govore o ovom vanom pitanju. Time to govorimo o ovom pitanju, prekidamo tiinu koja obavija zlostavljanje. Intervencija, suprotstavljanje, i ljubav bi trebali da budu orue koje emo koristiti da se borimo protiv zlostavljanja u naem drutvu. Da bi se specilo nasilje nad zenama potrebno je - da ena bude informisana o svojim pravima,da ima podrku i osnaivanje da istraje na svom putu izlaska iz nasilja, da zakonodavstvo, dravni organi i institucije budu dovoljno senzibilisani u pogledu nasilja nad enama,da policija, sudstvo, javno tuilatvo i organi starateljstva centri za socijalni rad, budu brzi i efikasni kod reavanja problema nasilja u porodici, da prave razliku izmeu nasilnika i rtve, i da svoj rad posmatraju kao svoju profesionalnu dunost i obavezu,da se promeni patrijarhalni stav ljudi u pogledu nasilja i pozicije ena rtava nasilja,da postoji spremnost ene koja je rtva nasilja da sama koristi svoja prava. (Wagner, 2005) 1.5 Uloga centara za socijalni rad Uloga cenra za socijalni rad ,u nasoj zemlji,nije od velike pomoci zrtvama. Njegova uloga se moze sagledati u tome da on pomaze zrtvi tako sto ce je jedno krace vreme uputiti u sigurnu kucu ili joj dati privremena materijalna sretstva koja ce potrajati odredjeno vreme I posle kojih se zrtva nasilja mora vratiti svom nasilniku. Veliki problem sa centrima za socijalni rad je u tome sto oni u nasoj zemlji nemaju preventivnu ulogu vec rade sa onim porodicama u kojima se nasilje vec dogodilo I koje se po nekom pravilu iznova dogadja Neke od uloga centara za socijalni rad su :

-da postupa po za htevu suda u pruzanju pomoci ,pribavljanu dokaza I iznosenje misljenja o opravdanosti trazene mere zastite.

-medijatorska uloga u postupku razvoda braka

-vodi evidenciju o zrtvam nasilja I nasilnicima I izrecenim merama suda

-vrsenje preventivnog I korektivnog nadzora nad vrsenju roditeljske duznosti u kome ispravlja I savetuje roditelje u vrsenju roditeljskog prava.

-donosi odluke u vezi zasnivanja starateljstva,usvajan ja dece.

Cini se da samo drustvo u kome zivimo ne shvata ozbiljno situaciju u kome nalaze pretucena I zlostavljana deca I zene. I da samim tim sto ne prihvata prevenciju I ne zalaze se stroge zakone koji bi regulisali ovu oblast omogucava upravo ovakve stvari, a koliko je samo onih koji su okrenuli glavu pred nasiljem .2. Metodoloki pristup problemu2.1. Problem istraivanja

Kako bi to detaljnije i potpunije razjasnili problem nasilja u porodici, potrebno je najpre sagledati problem nasilja u drutvu i njegovu celokupnu organizaciju. Svakog dana na vestima moemo uti da je neko ubijen ili surovo pretuen. Uzroke ovih deavanja treba potraiti u looj ekonomskoj situaciji itave zemlje, to za posledicu ima veliki broj nezaposlenih graana, a samim tim nezadovoljstvo postojeim nainom ivtoa a i u nastaloj krizi porodice . Svako se meutim na razliit nain nosi sa situacijom u kojoj ivmo. Neki ljudi uspevaju da je prevaziu, dok drugi tesko pronalaze izlaz i pri tom svoje nezadovoljstvo ispoljavaju na lanovima svoje porodice ili pak na nevinim graanima. Samo drutvo umesto da sprei ovakve nemile dogaaje, i reaguje preventivno preduzimajui znaajne korake i reavajui probleme, obino reaguje isuvie kasno, kada je teta ve uinjena. Takoe treba naglasiti i iskrivljen sistem vrednosti naeg drutva, u kome se muka deca od malena ue kako treba da primenjuju fiziku snagu nad drugima, a enska da moraju biti nena i krhka u odnosu na jai pol i da moraju da potuju mukarce kao dominantna bia kojima se treba pokoravati. Na taj nain deci jo od roenja usaujemo oblike ponaanja koji nimalo nisu u redu, a oekujemo da e ona izrasti u zdrava i razumna bia, koja e se na adekvtan i human nan suovati sa ivotnim potekoama. Zbog svega navedenog kao problem ovog istraivanja postavljamo sledee : Kako drutvo gleda na nasilje u porodici kao manifestaciju krize porodice?2.2. Predmet istraivanja Predmet ovog istraivanja je : Nasilje u porodici kao manifestacija krize porodice

2.3. Cilj istraivanja:

Ovim istraivanjem elimo da utvrdimo uticaj krize u porodici na stvaranje nasilja u porodici .

2.4. Zadaci istraivanja

Imajui u vidu opti cilj istraivanja, konkretizovani su sledei zadaci istraivanja:

1. Ispitati da li se nasilje prenosi transgeneracijski

2. Ispitati koji oblik nasilja je najdominantniji

3. Saznati koji su najei uzroci nasilja u porodici

4. Saznati ko su najee nasilnici

5. Saznati ko su najee rtve nasilja u porodici

2.5. Hipoteze istraivanja

Na osnovu cilja istraivanja postavljene su sledee hipoteze:1. Pretpostavlja se da nasilnici i rtve ponavljaju ulogu svojih roditelja, odnosno usvojene oblike ponaanja u detinjstvu prenose kasnije na svoju porodicu, jer su kao deca bili same rtve zlostavljanja ili svedoci nasilja u porodici

2. Pretpostavlja se da je najdominantniji oblik nasilja, fiziko zlostavljanje

3. Pretpostavlja se da su najei uzroci nasilja alkoholizam i loa materijlna situacija

4. Pretpostavlja se da su nasilnici najee supruzi

5. Pretpostavlja se da su rtve u najveem broju ene (supruge)

2.6. Metode, tehnike i instrumenti istraivanja

Metode koje e se primenjivati u ovom istraivanju odabrane su u skladu sa predmetom i ciljem istraivanja, a to su deskriptivna metoda i teorijska metoda. Kao tehnika prikupljanja podataka primenie se anketiranje. 2.7.Anketa Pred Vama je upitnik koji sadri 10 pitanja. Vai odgovori sastojae se u tome to ete zaokruiti stavku sa kojom se slaete, ili dopisati Vae miljenje tamo gde se to trai. Kako bi to potpunije razreili postavljene ciljeve i zadatke ovog istraivanja molimo Vas da date to iskrenije odgovore na postavljena pitanja. Upitnik je anonimam.Unapred hvala!

1. ta podrazumevate pod nasiljem u porodici:

a) bilo koji nain ne potovanja tue linosti i ugroavanja njene bezbednosti

b) fiziko zlostavljanje

c) psihiko zlostavljanje

d) ekonomsko zlostavljanje

e) sexualno zlostavljanje

2. Da li je po Vama nasilje u porodici porodini ili drutveni problem?

3. Da li je drutvo dobro organizovano to se tie intervencije i pomoi rtvama nasilja u porodici?

Da Ne

4. Ako smatrate da nije, ta je uzrok nedovoljne angaovanosti drutva prema Vaem miljenu?

a) nedostatak sredstava

b) strah za sopstveni ivot, i ivot svojih blinjih

c) nemarnost drutva za problem nasilja u porodici

5. Prema Vaem iskustvu koji su uzroci nasilja u porodici? Koji od njih se najee javljaju?

6. Da li nasilnika ima vie meu mukarcima ili enama?

7. Ko ini nasilje?

a) partneri (deko, suprug)

b) bivi patneri

c) deca

d) roaci

e) roditelji

8. Da li rtava ima vie meu pripadnicima mukog pola ili meu pripadnicima enskog pola?

9. Ko su rtve nasilja u porodici?

a) deca

b) ene

c) roditelji

10. Koji je najdominantiji oblik nasilja u porodici?

a) fiziko nasilje

b) psihiko nasilje

c) ekonomsko nasilje

d) seksualno nasilje

e) obino se svi oblici nasilja javljaju zajedno, samo je neki obliki vie, a neki manje izraen

3. Rezultati istrazivanja 1. Na pitanje ta podrazumevate pod nasiljem u porodiciod 50 ispitanika odgovorilo je :a) bilo koji nain ne potovanja tue linosti i ugroavanja njene bezbednosti-4=8%

b) fiziko zlostavljanje -18=36%

c) psihiko zlostavljanje -10=20 %

d) ekonomsko zlostavljanje -2=4%

e) sexualno zlostavljanje -16=32%

moda)b)c)d)e)

fo41810216

2. Na pitanje Da li je po Vama nasilje u porodici porodini ili drutveni problemod 50 ispitanika odgovorilo je 29 je odgovorilo porodini sto je 48 % a 21 je odgovorilo drustveni sto je 41 %.moda)b)

fo2921

3.Na pitanje Da li je drutvo dobro organizovano to se tie intervencije i pomoi rtvama nasilja u porodici?od 50 ispitanika odgovorilo je 11 je odgovorilo Da sto je 22% a 39 je odgovorilo Ne sto je 78 %.modDaNe

fo1139

4.Na pitanje Ako smatrate da nije, ta je uzrok nedovoljne angaovanosti drutva prema Vaem miljenuod 50 ispitanika odgovorilo je :

a) nedostatak sredstava-20=40%

b) strah za sopstveni ivot, i ivot svojih blinjih-11=22%

c) nemarnost drutva za problem nasilja u porodici-19=38%

moda)b)c)

fo201119

6.Na pitanje Da li nasilnika ima vie meu mukarcima ili enamaod 50 ispitanika odgovorilo je 39 je odgovorilo medju muskarcima sto je 78 % a 11 je odgovorilo medju zenama sto je 21 %.moda)b)

fo3911

7. Na pitanje Ko ini nasilje? od 50 ispitanika odgovorilo je :a) partneri (deko, suprug)- 23= 46%

b) bivi patneri-14=28

c) deca-0

d) roaci -2=4%

e) roditelji-11=22%

moda)b)c)d)e)

fo23140211

8.Na pitanje Da li rtava ima vie meu pripadnicima mukog pola ili meu pripadnicima enskog pola? od 50 ispitanika 4 je odgovorilo Muskog pola dok je 46 odgovorilo Zenskog pola.

modmuskogzenskog

fo446

9.Na pitanje Ko su rtve nasilja u porodici?od 50 ispitanika 17 je odgovorilo deca sto je 34%,22 je odgovorilo zene sto je 44% i 11 je odgovorilo roditelji sto je 22%.

moda)b)c)

fo172211

10.Na pitanje Koji je najdominantiji oblik nasilja u porodici? od 50 ispitanika odgovorilo je :

a) fiziko nasilje-11=22%

b) psihiko nasilje -7=14%

c) ekonomsko nasilje -2=4%

d) seksualno nasilje-14=28%

e) obino se svi oblici nasilja javljaju zajedno, samo je neki obliki vie, a neki manje izraen-16=32%

moda)b)c)d)e)

fo11721416

Literatura:

1.Banur, Veljko i Potkonjak, Nikola (1999): Metodologija pedagogije, Beograd: Savez pedagokih drutava 2.Wagner, Mirjana (2005): Putokaz za moja prava u zatiti nasilja u porodici,Beograd: Autonomni enski centar. 3.Miuskovic, M.(1960): Podizanje i vaspitanje dece, Beograd: Rad

4.Mitic, M.(1997): Porodica i stres, Beograd: Institut za psihologiju

1