Embed Size (px)
Citation preview
1
Prof.dr Zvonko Gulišija naučni savetnik
Beograd, 2008.
PROGRAM I PLAN
DALJEG RADA INSTITUTA ZA TEHNOLOGIJU NUKLEARNIH I DRUGIH
MINERALNIH SIROVINA B e o g r a d
2
S A D R Ž A J
Strana
1 UVODNO RAZMATRANJE 4 2 POSLOVNI KONCEPT I OBLASTI 6 NAUČNO-ISTRAŽIVAČKOG RADA
OSNOVNA ISTRAŽIVANJA 9 PRIMENJENO RAZVOJNA ISTRAŽIVANJA 10
B.1 MINERALOŠKA I GEOLOŠKA ISTRAŽIVANJA 10
B.2 ISTRAŽIVANJA U OBLASTI PRIPREME MINERALNIH SIROVINA 11 B.3 ISTRAŽIVANJA U OBLASTI METALURGIJE 13
B.3.1. Istraživanja u ekstraktivnoj metalurgiji 13 B.3.2. Istraživanja u oblasti prerade metala 14
B.4 I STRAŽIVAČKE AKTIVNOSTI U OBLASTI NEORGANSKIH MATERIJALA 15
B.5 I STRAŽIVNJE U OBLASTI HEMIJSKIH SINTEZA 16
B.5.1. Istraživanja hemijskih sinteza neorganskih i organometalnih materijala 16 B.5.2. Mehanohemijska istraživanja 16 B.5.3. Istraživanja u oblasti hemije sumpora i kompozita na bazi sumpora 17
B.6 ISTRAŽIVANJA U OBLASTI RAZVOJA NOVIH PROIZVODA I TEHNOLOŠKO- 17 TEHNIĆKIH REŠENJA U FUNKCIJI UNAPREĐENJA POLJOPRIVREDE
B.7 ISTRAŽIVANJA U OBLASTI ZAŠTITE ŽIVOTNE SREDINE 18 3 NAUČNO ISTRAŽIVAČKA PROCEDURA 20 4 OSNOVA POSLOVNOG SISTEMA UPRAVLJANJA 22 5 INTEGRISANI SISTEM MENADŽMENTA KVALITETO 24
3
5.1 STEPEN IMPLEMENTACIJE KOMPONENATA IMS-A U INSTITUTU 26
CENTRALNA LABORATORIJA ZA ISPITIVANJA
5.1.1 Sistem menadžmenta kvalitetom 26 5.1.2 Centralna laboratorija za ispitivanja 28 5.1.3 Razvoj sistema menadžmenta za zaštitu životne sredine 29
prema standardu ISO 14001 POLITIKA ZAŠTITE ŽIVOTNE SREDINE 30
5.1.4 Upravljanje bezbednošću i zaštitom zdravlja zaposlenih 31 (ONSAS 18000:1999)
5.1.5 Sertifikaciona telo za proizvode 31 (SRPS ISO/IEC UPUTSTVO 65) 6 MEĐUNARODNA SARADNJA 33 7 K A D R O V S K I R E S U R S I 34 8 RAZVOJ NAUČNOISTRAŽIVAČKOG PODMLATKA 35 OBLASTI USAVRŠAVANJA NAUČNOISTRAŽIVAČKOG PODMLATKA 36 9 ULOGA RAZVOJA LJUDSKIH RESURSA I MOTIVACIJE NA KVALITET PROCESA I KVALITET RADA U INSTITUTU 38 10. M A R K E T I N G 39
S A D R Ž A J - ŠEMA
Šema 1 Reprodukcioni ciklus interakcionih veza 7 Šema 2 Sadržaj naučno-istraživačkog programa Instituta po 8
oblastima nauka Šema 3 Verifikacija i validacija naučno-istraživačkog rada Instituta 21 Šema 4 Osnova poslovnog sistema upravljanja Šema 5 Integrisani sistem menadžmenta kvalitetom 23 Šema 6 Procesno upravljanje Institutom 27 Šema 7 Organizaciona šema Centralne laboratorije za ispitivanja 28 Šema 8 Koncept IMS na bazi SRPS ISO 9004:2000 za 32 menadžment poslovnim sistemom Šema 9 Pozitivna identifikacija sa ciljevima Instituta 38 Šema 10 Integrisani sistem menadžmenta kvalitetom 40
4
UVODNO RAZMATRANJE
Društveno-ekonomski i naučno-tehnološki razvoj objektivno su u međusobnoj zavisnosti: razvoj nauke i tehnologije je odrednica šansi, smera i sadržaja ukupnog ekonomskog razvoja, ali je istovremeno i njime neposredno uslovljen. Objektivna priroda ovih relacija je što one dozvoljavaju određeni stepen autonomnosti nauke koji je uslov njene reprodukcije, ali istovremno postoji značajna zavisnost osnovnih područja istraživanja u nauci od stanja i potreba društvenog i proizvodnog razvoja. Usvajanjem u Narodnoj Skupštini Republike Srbije, 20.12.2005. godine, Zakona o naučnoistraživačkoj delatnosti kao i Zakona o Srpskoj enciklopediji i Zakona o Rečniku Srpske akademije nauka u umetnosti, Vlada Republike Srbije se opredelila da nauka i tehnološki razvoj budu bitan faktor ekonomskog oporavka privrede, dugoročnog društvenog i kulturnog preporoda kao i što uspešnijeg povezivanja sa svetom. Osnovna orijentacija Politike je da naučnoistraživački rad, zasnovan prvenstveno na korišćenju domaćeg, raspoloživog i novostvorenog znanja, kao i bržeg transfera i difuzije svetskih naučnih dostignuća, postane ključni razvojni faktor. Osnovna istraživanja su srž svake nauke, merilo kojim se određujemo prema svetu, karika vezivanja i promocije države iz koje naučni rezultati potiču. Zbog toga postoji permanentna potreba da se održi određeni nivo fundamentalnih istraživanja koja nas uključuju u svetske integracione procese u nauci. Male države, kao što je naša, koje teže bržem razvoju, primenjuju takav model organizovanja nauke kojim se favorizuju istraživanja za koja se unapred utvrdi da imaju punu ekonomsku evaluaciju za krajnji rezultat. Tako, najveći deo istraživanja u nauci, počev od osnovnih preko primenjeno-razvojnih vode, odnosno usmeravaju ka određenom cilju, sa zadatkom podizanja opšteg nivoa znanja u oblastima koje su od interesa za državu, uz mogućnost podizanja privrednog, tehnološkog i ukupnog civilizacijskog nivoa. Za ukupan društveno-ekonomski i naučno-tehnološki razvoj, posebno za industrijski razvoj, neophodno je da se obezbedi ambijent za stvaranje novog znanja, inovacija i originalnih rešenja. Bez ovih kategorija, dostignutih do međunarodnih standarda globalizovanog tržišta, ne može domaća privreda postići na svetskom tržištu željenu konkurentnost u smislu produktivnosti i cena. U ovim kategorijama naučno-istraživačke ustanove moraju imati vodeću i dominantnu ulogu. Ovo podrazumeva da se dobijeni rezultati iz naučnoistraživačke delatnosti ovih ustanova mere efektima primene istih u industriji i društvu u celini. Polazeći od potrebe da domaća privreda mora biti izvozno orijentisana, tim pre rezultati naučnoistraživačke delatnosti naučnih ustanova moraju biti primenljivi za sve segmente privrednog razvoja: za fazu revitalizacije; za kompleksno prestruktuiranje kao i za segment koji će imati transparentnu međunarodnu kompatibilnost i globalnu proizvodnost. Posebno naučnoistraživačke ustanove moraju imati kvalitetnu i raznovrsnu ponudu za međunarodni transfer znanja i tehnologija.
5
Na osnovu gore izloženog Institut svoje poslovanje u oblasti: naučnoistraživačke, inženjering, monitoring karakterizacije inovaciono-proizvodne i eksperimentalno-laboratorijske aktivnosti – usmerava na blisku saradnju sa državnim institucijama koje realizuju Politiku društveno-ekonomskog i naučno-tehnološkog razvoja: (Ministrarstvom nauke i zaštite životne sredine Republike Srbije, institucijama drugih država koje donacijama učestvuju u finansiranju na prim. Programi regionalne saradnje CEE/SEE, BSEC, FP6, FP7 i sl. kao i direktno sa privredom preko "direktnih usluga" i plasmana proizvoda konkurentnih - upotrebnih svojstava. Poslovanje Instituta bez obzira na sve intenzivne društvene i posebno privredne tranzicione probleme potrebno je stalno prilagođavati realnim prihodovanim uslovima, a pri tome voditi računa da ne izgubi naučnu i tehnološku efikasnost, kompatibilnost i prepoznatljivost u oblastima koje svojim aktivnostima pokriva.
6
POSLOVNI KONCEPT I OBLASTI NAUČNO-ISTRAŽIVAČKOG RADA
Sadržaj naučno- istraživačke aktivnosti, postignuti rezultati i tehničko tehnološka i inovaciono-proizvodna (eksperimentalno laboratorijska proizvodnja) forma u relaciji strogih interakcionih veza: prerada raspoloživih sirovina do visokokvalitetnih komponenti; poluproizvoda i proizvoda definisanih karakteristika razvoj materijala sa promenljivim svojstvima za konkretne upotrebne funkcije energetska efikasnost ekologija je dobra osnova za dalji razvoj Instituta. Svi problemi u naučno-istraživačkim aktivnostima i inženjerskoj relaciji razvijenih tehnoloških i tehničko tehnoloških rešenja su u strogo zavisnoj interakcionoj vezi. (Šema 1.). Današnji koncept globalizacije ima za osnovni cilj da se kontroliše svetski reprodukcioni procesni ciklus: sirovine materijali proizvodi standardnih i visokih tehnologija Polazni koncept razvojne strategije Instituta, koji se zasniva na reprodukcionom ciklusu interakcionih veza, je dobra osnova za uključivanje u razvoj domaće privrede prema međunarodnim standardima i direktno u međunarodni transfer znanja. Svako dalje širenje sadržaja naučnoistraživačke aktivnosti Instituta uvođenjem novih naučnih i tehnoloških oblasti biće u strogoj multidisciplinarnoj vezi sa što efikasnijim radom na dobijanju upotrebnih rezultata sa višim stepenom finalizacije tj. rezultat više kategorije u relaciji strogo interakcionih veza: prerada raspoloživih sirovina sinteza materijala za konkretnu namenu racionalizacija energije ekologija Sadržaj naučnoistraživačkog programa istraživanja Instituta po Oblastima nauka prikazana je na sledećoj šemi (Šema 2.).
2
7
Šem
a 1.
Rep
rod
ukc
ion
i cik
lus
inte
rakc
ion
ih v
eza
EK
OL
OG
IJA
E
NE
RG
ET
SK
A
EF
IKA
SN
OS
T
PR
ER
AD
A I
KO
RIŠ
ĆE
NJE
S
IRO
VIN
A
RA
ZV
OJ
NO
VIH
M
AT
ER
IJA
LA
8
OB
LA
ST
NA
UK
E
PR
IRO
DN
O
MA
TE
MA
TIČ
KE
N
AU
KE
TE
HN
IČK
O
TE
HN
OL
OŠ
KE
N
AU
KE
BIO
TE
HN
IČK
E
NA
UK
E
ZA
ŠT
ITA
Ž
IVO
TN
E
SR
ED
INE
OS
NO
VN
A
IST
RA
ŽIV
AN
JA
PR
IME
NJE
NO
R
AZ
VO
JNA
IS
TR
AŽ
IVA
NJA
�
Fen
omen
i pr
enos
a m
ase
i en
ergi
je
u he
tero
geni
m
sist
emim
a,
term
odin
amič
ka
anal
iza
proc
esa,
m
ehan
izm
i i
kine
tika
na
gran
ici
deob
e fa
za (
čvrs
to-t
ečno
, čv
rsto
-gas
, te
čno-
gas,
čv
rsto
-teč
no-g
as,
čvrs
to-č
vrst
o,
tečn
o-te
čno)
, he
miz
mi
proc
esa
na
bazi
iz
vrše
ne
min
eral
oške
, he
mijs
ke,
fizič
ko-
hem
ijske
i
rent
gens
ke
kara
kter
izac
ije
prod
ukat
a he
tero
geni
h si
stem
a ka
o os
nove
za
ciljn
a pr
imen
jena
i ra
zvoj
na is
traž
ivan
ja.
Ob
last
o
sno
vnih
is
traž
ivan
ja
Pri
men
jen
a is
traž
ivan
ja
proc
esa,
ope
racij
a, p
ostu
paka
i ur
eđaj
a ka
o os
nova
za
ko
nkre
tna
tehn
ološ
ka,te
hničk
o-te
hnol
oška
i ko
nkre
tna
razv
ojna
re
šenj
a za
pre
radu
siro
vina
do
Raz
vojn
a is
traž
ivan
ja
mon
itorin
ga,
tehn
ološ
kih
i te
hnič
ko-
tehn
ološ
kih
reše
nja:
za
do
bija
nje
siro
vins
kih
kom
pone
nti
novi
h m
ater
ijala
def
inis
anih
kar
akte
ristik
a za
ko
nkre
tnu
kons
truk
cion
u-fu
nkci
onal
nu
prim
enu;
za
reci
klaž
u ot
padn
ih s
irovi
na
i sek
unda
rnih
mat
erija
la, p
reči
šćav
anja
ot
padn
ih v
oda
i ga
sova
, re
med
ijaci
ja
kont
amin
irani
h i d
egra
dira
nih
zem
ljišt
a.
REZULTATI
� O
snov
na (
fund
amen
taln
a)
znan
ja;
� N
ovi p
roiz
vodi
, (si
rovi
nske
ko
mpo
nent
e, m
ater
ijali…
);
� b
itno
pobo
ljšan
i pos
toje
ći :
proi
zvod
i, te
hnol
ogije
, te
hnič
ko-t
ehno
lošk
a re
šenj
a…;
� te
hnol
oški
pos
tupc
i, te
hnič
ko-t
ehno
lošk
a re
šenj
a za
ko
rišće
nje
post
ojeć
e op
rem
e;
� p
roto
tipov
i ure
đaja
–pr
oizv
odne
lini
je u
veća
nog
labo
rato
rijsk
og il
i po
luin
dust
rijsk
og k
apac
iteta
. � n
aučn
o-st
ručn
i rad
ovi,
publ
ikac
ije.
Min
eral
oška
i ge
ološ
ka
istr
aživ
anja
Istr
aživ
anja
u
prip
rem
i m
iner
al.s
irovi
na
Is
traž
ivan
ja u
m
etal
urgi
ji
Istr
aživ
ačke
ak
tivno
sti u
obl
asti
neor
g.m
ater
ij.
Istr
aživ
anja
u
obla
sti h
emijs
kih
sint
eza
Istra
živan
ja u
obl
asti
razv
oja
novih
pr
oizv
oda
i teh
nolo
ško
tehn
.reše
nja
u fu
nkcij
i un
apre
đenj
a po
ljopr
ivred
e
Šema 2.
Sad
ržaj
nau
čno-
istra
živa
čkog
pro
gram
a In
stitu
ta
po o
blas
tima
nauk
a
a
Zašt
ita ž
ivotn
e sr
edin
e
10
12
OSNOVNA ISTRAŽIVANJA Naučno - istraživački rad Instituta zasnovan je na interakciskoj vezi osnovnih-primenjenih i razvojnih istraživanja. Kroz integralne programe osnovna istraživanja Institut usmerava i usmeravaće ka aplikativnim istraživanjima u oblastima od strateškog značaja za razvoj Srbije. Oblast osnovnih istraživanja obuhvata problematiku hemijskih, hemijsko-tehnoloških i biotehnoloških nauka:
� fino disperzni sistemi: mikro-, nano- i ato-inženjerstvo, � fizičko-hemijski fenomeni u procesima i operacijama primarne prerade sirovina
obojenih i plemenitih metala, nemetala i specijalnih materijala, � fizičko-hemijske pojave u disperznim sistemima čvrsto-tečno i tečno-tečno, � novi materijali prognoziranih osobina na bazi interakcije prirodnih minerala sa
neorganskim i organskim ligandima, � fenomeni i procesi u sintezi nemetaličnih materijala (mehanička aktivacija,
mehanohemijska transformacija, mehanohemijska sinteza), � fenomeni u sintezi, dizajniranje mikrostruktura i osobina monolitnih i kompozitnih
materijala, � fizičko-hemijski fenomeni heterogenih sistema u ekstraktivnoj metalurgiji obojenih
metala, � fizičko-hemijski fenomeni i među heterogenih sistema u ekstraktivnoj metalurgiji
obojenih metala, � fizičko-hemijski fenomeni i međuzavisnosti svojstava od uslova topljenja i livenja,
kristalizacije i termodinamičke obrade u procesima prerade metalnih i kompozitnih materijala....
Institut za tehnologiju nuklearnih i drugih mineralnih sirovina u svojoj viziji daljeg razvoja usmeravaće osnovna istraživanja ka:
� "high tech" materijalima koji imaju veliku cenu na svetskom tržištu; � "čistim" tehnologijama koje daju deficitarne preparate u malim serijama; � Komercijalizaciju znanja od javnog značaja (spin-off); � Jačanje generičnog istraživanja kroz partnerstvo između instituta i industrijskog
sektora; � jačanje međunarodne saradnje.
Pri izboru prioritetnih tematskih oblasti u narednom periodu imaće se u vidu Aktuelnost istraživanja u pojedinim oblastima merenih projektima koji se prioritetno finansiraju u svetu, od strane Evropske Unije, pojedinačih zemalja Evrope i vlade SAD, kao i tematske celine predviđene za zemlje Jugoistočne Evrope i Balkana. Trenutno Institut ima 10.15% istraživača angažovanih na projektima iz oblasti osnovnih istraživanja što prevazilazi svetske standarde za institute našeg profila. Realizacija navedenih ciljeva će biti omogućena kroz osavremenjavanje opreme i programe obrazovanja i usavršavanja kadrova.
OBLAST A
13
PRIMENJENO RAZVOJNA ISTRAŽIVANJA
MINERALOŠKA I GEOLOŠKA ISTRAŽIVANJA
Istraživanja u oblasti geologije i mineralogije obuhvataju geološka istraživanja čvrstih mineralnih sirovina i menerološka istraživanja prirodnih i sintetičkih materijala u okviru geoloških, tehnoloških mehanizama i drugih tehničkih grana. Ova istraživanja obuhvataju strukturno-teksturne i paragenetsko-genetske karakteristike ruda, industrijskih i poljoprivrednih sirovina, menerološka proučavanja u okviru pripreme mineralnih i nemetaličnih sirovina, tehničku minerologiju u okviru metalurgije i sintetičkih materijala U oblasti geologije istraživanja obuhvataju područja regionalno-geoloških i paleontoloških proučavanja; geohemijska minerološka i sedimentološka proučavanja; čvrste mineralne resurse, rovne mineralne resurse, organizaciju materije i geohronologije litosfere Srbije. Predmetna istraživanja se izvode kroz sledeće analize: [1]
� mineraloška kvalitativna mikroskopska analiza metaličnih i nemetaličnih ruda, flotacijskih i finalnih proizvoda; � kvantitativna mikroskopska analiza metaličnih ruda i flotacijskih proizvoda; � kvantifikacija vizuelnih informacija mikroskopske slike (optička i elektronska) –
akvizicija, obrada, merenja, statistika, mikrofotografija; � primena kristalografskih metoda kod metaličnih i nemetaličnih ruda, flotacijskih i finalnih
proizvoda; � kvalitativna i kvantitativna (unutrašnji standard i direktna metoda) rendgenska analiza
praha, određivanje parametara jedinične ćelije (kristalne rešetke), određivanje mikrostrukturnih parametara kristalnih materijala bilo koga porekla (veličina kristalita, mikronaprezanje kristalne rešetke, gustina dislokacija).
[2]
� geološka prospekcija terena sa izradom geološke karte (plan); � geološko kartiranje površinskih istražnih bušotina, raskopa, zaseka, etaža i dr.; � geološko kartiranje jamskih istražnih bušotina, uskopa, hodnika, etaža i dr.; � geološka oprobavanja istražnih rudarsko-geoloških radova za laboratorijska ispitivanja; � geološka oprobavanja sa izradom kompozita za laboratorijska, poluindustrijska i
industrijska tehnološka ispitivanja.
OBLAST B
B.1
14
ISTRAŽIVANJA U OBLASTI PRIPREME MINERALNIH SIROVINA
Istraživanja u oblasti pripreme mineralnih sirovina se izvode u cilju unapređenja postojećih i razvoju novih tehnologija, za nemetalične sirovine, prateći stroge zahteve prerađivačke industrije nemetala za dobijanjem visoko kvalitetne sirovine i poluproizvoda iz kompleksnih polimineralnih ruda i otpadnih i sekundarnih sirovina, dok u oblasti metaličnih sirovina, zbog intenzivne eksploatacije, je sve manje rude sa visokim sadržajem korisnih metala te je istraživanje usmereno u pravcu valorizacije korisnih komponenti iz siromašnih ruda, složenog minerološkog sastava. Tehnologije primarne prerade sirovina iz prirodnih resursa istražuje se preko fenomena i kinetike kod primene fizičkih metoda pripreme mineralnih sirovina; fizičko-hemijskih procesa, mehanizama i kinetike u procesima i operacijama koncentrisanja korisnih komponenti; fizičko-hemijskih fenomena u operacijama koagulacije, flokulacije, sedimentacije i stabilizacije veoma stabilnih i polustabilnih suspenzija. Istraživanjima su obuhvaćeni procesi i mehanizmi u višefaznim dispersnim sistemima čvrst-tečno, vezani za selektivnu koncentaciju dela čvrste faze iz suspenzije; mehanizmi separacije metala iz njihovih sublata iz tečne faze razblaženih rastvora i mehanohemijske aktivacije, metamorfozioni procesi i dobijanje novih materijala. Navedena istraživanja se realizuju kroz sledeće oblasti:
� prerada nemetaličnih mineralnih sirovina, � prerada metaličnih mineralnih sirovina, � prerada sekundarnih sirovina. Istraživanja se sprovode kroz sledeće operacije i
procese: � otvaranje mineralne sirovine postupcima drobljenja, mlevenja i klasiranja sitima,
spiralnim klasifikatorima, hidro-ciklonima, mono i hidrosajzerima, centrifugama i ostalim uređajima za mokro klasiranje,
� suva mikronizacija i vazdušna separacija mineralnih sirovina, vođenjem savremene tehnološke opreme za proizvodnju punila, pigmenata i ekstendera,
� gravitacijska koncentracija: utvrđivanje uslova koncentracije primenom klatnih stolova, mašina taložnica, Humphreys spirale, P-T analize u suspenzijama i teškim tečnotima,
� magnetska koncentracija (mokra i suva):utvrđivanje uslova za permanentnu, visokointenzivnu i visokogradijentnu magnetsku koncentraciju,
� flotacijska koncentracija (standardna, kolona, jonska i elektroflotacija), � elektrostatička koncentracija, � zgušnjavanje (flokulacija, koagulacija), utvrđivanje specifičnog kapaciteta, � filtracija: utvrđivanje specifičnog kapaciteta filtriranja, � luženje.
B.2
15
Principijelna šema složene prerade metaličnih mineralnih sirovina
DALJA PRERADA ILI TRŽIŠTE
METALIČNE MINERALNE SIROVINE
I STEPEN PRERADE TEHNOLOGIJAMA PRIPREME I KONCENTRACIJE
Drobljenje Mlevenje Klasiranje
III STEPEN PRERADE METALURŠKIM TEHNOLOGIJAMA
Pirometalurški Hidrometalurški Ekstrakcije Rafinacije postupci postupci
II STEPEN PRERADE TEHNOLOGIJAMA KONCENTRACIJE
Flotacijska Gravitacijska Magnetna Hemijski i
koncentracija koncentracija koncentracija biološki tretman
16
ISTRAŽIVANJA U OBLASTI METALURGIJE
B.3.1. Istraživanja u ekstraktivnoj metalurgiji
Istraživanja u ekstraktivnoj metalurgiji izvode se u cilju unapređenja postojeće proizvodnje i postojećih tehnologija kao i radi osvajanja novih tehnologija prerade nestandardnih polimetaličnih ruda i koncentrata i međuprodukata proizvodnje osnovnih obojenih metala (olovo, cink, bakar itd.) sa ciljem kompleksnog korišćenja sirovina, dobijanja pratećih metala i povećanja zaštite životne sredine.
Istraživanja u oblasti ekstraktivne metalurgije obuhvataju fenomene prenosa mase i energije u heterogenim metalurškim sistemima, termodinamičku analizu procesa, ispitivanje mehanizma i kinetike na granici deobe faza (čvrsto-tečno, čvrsto-gas, tečno-gas, čvrsto-tečno-gas, čvrsto-čvrsto i tečno-tečno) i ispitivanje i definisanje hemizma procesa na bazi izvršene mineraloške, hemijske, fizičko-hemijske i rendgenske karakterizacije produkata metalurških heterogenih procesa. Navedena istraživanja je moguće realizovati u sledećim oblastima:
A. hidrometalurški procesi na normalnim pritiscima i temperaturama B. hidrometalurški procesi na povišenim temperaturama i pritiscima (hidrometalurgija
u autoklavima) C. pirometalurški procesi Navedena istraživanja imaju zadatak da daju konkretna rešenja:
Oblast ekstraktivne metalurgije olova i cinka
ISTRAŽIVANJE I RAZVOJ PROCESA I TEHNOLOGIJA DOBIJANJA METALA
IZ DOMAĆIH PRIMARNIH I SEKUNDARNIH SIROVINA
Razvoj i osavremenjivanje tehnologija reciklaže i bilansiranja resursa metalnih sirovina u cilju valorizacije metala radi
parcijalnih i potpunih rešenja za preradu sekundarnih sirovina gvožđa,
obojenih, plemenitih i retkih metala
Oblast metalurgije aluminijuma, magnezijuma, nikla i antimona
Oblast gvožđa i čelika (proizvodnja gvožđa u visokoj
peći, dobijanje čelika, vanpećna obrada metala)
Oblast ekstraktivne metalurgije bakra i pratećih
metala (plemenitih, platinskih i retkih)
B.3
17
B.3.2. Istraživanja u oblasti prerade metala Istraživanja u oblasti prerade metala izvode se u cilju osvajanja i definisanja tehnologija, tehničko-tehnoloških rešenja i materijala koja obuhvataju: poboljšanje kvaliteta, proširenje asortimana, osvajanje i proizvodnje legiranih i mikrolegiranih gvožđa i čelika; proizvodnju legura specijalnih karakteristika za posebne namene korišćenjem primarnih i sekundarnih sirovina; dobijanje specijalnih visokočistih metalnih materijala primenom tehnike vakuumskog topljenja i livenja; nove materijale i proizvode dobijene preradom obojenih, plemenitih i retkih metala; tehnologije dobijanja osnovnih, pomoćnih i zaštitnih materijala za potrebe prerađivačke industrije; usavršavanje tehnologija plastične prerade bimetalnih, livenih i sinterovanih metalnih materijala; nove tehnologije prerade metala i legura u tečnom i plastičnom stanju; tehnologije prerade različitih vrsta sekundarnih metalnih i nemetalnih sirovina nastalih pri preradi metala i legura; proizvodnju, primenu i poboljšanje ekonomičnosti eksploatacije vatrostalnih materijala za potrebe metalurgije; istraživanja u oblasti prerađivačke metalurgije obuhvataju fenomene prenosa mase i energije u heterogenim metalurškim sistemima, međudejstva i uticaje pojedinih komponenata sistema, termodinamičke analize procesa stvaranja i oblikovaja metalnih materijala, ispitivanja mehanizama i kinetike na granicama faza (čvrsto – tečno, čvrsto – čvrsto) kao i osvajanje i definisanje hemizama procesa na bazi izvršenih hemijskih, fizičkih, fizičko-hemijskih, rendgenskih i metalografskih karakterizacija dobijenih produkata metalurških procesa stvaranja i oblikovanja metalnih materijala. Navedena istraživanja se realizuju u sledećim oblastima:
A. prerada metala u tečnom stanju
B. prerada metala u plastičnom stanju Navedena istraživanja imaju zadatak da daju konkretna rešenja:
Oblast proizvodnje novih materijala preradom obojenih, plemenitih i retkih metala i dobijanje visoko čistih metalnih materijala
primenom tehnike vakuumskog topljenja i livenja
Oblast prerade različitih vrsta sekundarnih metalnih i nemetalnih sirovina nastalih pri
preradi metala i legura
Oblast tehnologija dobijanja osnovnih, pomoćnih i zaštitnih materijala i usavršavanje tehnologija i poboljšanje
ekonomičnosti eksploatacije vatrostalnih materijala za potrebe metalurgije
Oblast dobijanja i livenja legura železa (sivi liv, nodularni liv,
legirani i mikrolegirani čelik,..) legura obojenih metala
Osvajanje novih i usavršavanje postojećih tehnologija plastične
prerade bimetalnih, livenih i sinterovanih materijala
Istraživanje, razvoj i osvajanje novih tehnoloških postupaka i rešenja i njihova primena u oblasti prerade metala i legura
18
I STRAŽIVAČKE AKTIVNOSTI U OBLASTI NEORGANSKIH MATERIJALA
Eksperimentalno-teorijska istraživanja u oblasti neorganskih materijala obuhvataju proučavanje:
� sinteze funkcionalnih i konstrukcionih materijala (sinterovanje, reakcije u čvrstoj fazi), � njihove strukturne promene i promene njihovih svojstava u zavisnosti od uslova sinteze
(sinteza iz smeše oksida, mehanička aktivacija, mehanohemijska i elektrohemijska sinteza),
� zavisnost od dejstva spoljnih parametara kao što su temperatura, mehaničke deformacije, dejstva spoljašnjeg magnetnog i električnog polja.
U oblasti funkcionalnih materijala istraživanja u Institutu odigravaju se u sledećim pravcima:
� proučavanje mehanizma elektroforetskog taloženja i definisanje kinetičkog modela
elektroforetskog taloženja prevlaka od biokeramičkog materijala, hidroksiapatita na titanu, super legurama, specijalnim čelicima i dr. Na ovaj način dobija se relativno homogena prevlaka uniformne debljine, a kada se ista modifikuje implantantnim jonima može se dobiti materijal izuzetno male poroznosti, dobrih adhezionih svojstava i bioikompatibilnosti, što je od velikog značaja za primenu u medicini,
� proučavanje elektrotehničkog i elektronskog materijala u trokomponentnom sistemu MgO-Al2O3-SiO2 i ispitivanje uticaja funkcionalnih dodataka na tok sinteze i sinterovanja i mikrostrukturu sinterovanog čvrstog rstvora. Ispitivanja obuhvataju takođe i uticaj tribofizičke aktivacije polaznih komponenata na sniženje temperature procesa sinterovanja, budući da tribofizički aktiviran sistem koji poseduje povećanu slobodnu površinu, veći broj defekata u strukturi i akumuliranu energiju na granicama zrna u procesu reakcionog sinterovanja omogućuje formiranje visokotemperaturnih jedinjenja i čvrstih ratvora na znatno nižim temperaturama od neaktiviranih sistema,
� u oblasti staklo-keramičkih materijala istražianja se odnose na fenomene i procese dobijanja:
� višekomponentnih fosfatnih i invertnih fosfatnih stakala i staklo-keramičkih materijala,
� višekomponentnih mešovitih anjonskih silikatnih stkala i staklo-keramike; � prevlake na bazi keramičkih i staklo-keramičkih prahova metodama
elektroforetskog taloženja. Ova metoda omogućava dobijanje tankih prevlaka iz suspenzije ili solova sa veličinom čestica nano demenzija.
U oblasti konstrukcionih materijala istraživanja se sprovode u domenu vatrostalnih betona, materijala koji nastaje hidrauličnim očvršćavanjem i sinterovanjem mešavine različitih komponenata tipa vatrostalnih agregata i različitih veziva, najčešće visokoaluminatnog cementa. Kada su u pitanju savremeni vatrostalni neoblikovani mateijali, od njih se danas zahteva da pored mehaničkih i termičkih svojstava zadovolje odgovarajuću mikro i makro strukturu, fazni sastav i hermetičko zatvaranje pora. Sinterovanje, posebno u prisustvu staklaste feze, predstavlja poslednju i najvažniju fazu formiranja mikrostrukture vatrostalnih betona, te se posebna pažnja u istražianju posvećuju proučavanju mineraloških faza koje nastaju u procesu sinterovanja, a samim tim i kinetici sinterovanja na odabranim temperaturama.
U narednom periodu planirano je istražianje obrazovanja mikrostrukture niskocementnog i bezcementnog vatrostalnog betona i definisanje optimalnog režima sinterovanja.
B.4
19
Takođe se planira rad u oblasti različitih vrsta maltera prvenstveno vatrostalnih i običnih reparaturnih visokih performansi, ako i uvođenje metoda ispitivanja građevinskih materijala: fasadnih i reparaturnih maltera, disperzija i poludisperzija, raznih vrsta lepkova za keramičke pločice, stiropor i stirodur u cilju akreditacije Instituta u ovoj oblasti.
I STRAŽIVNJE U OBLASTI HEMIJSKIH SINTEZA
B.5.1. Istraživanja hemijskih sinteza neorganskih i organometalnih materijala
B.5.1.1. Čiste hemikalije za primenu u analitičkoj heiji, farmaciji, prehrambenoj industriji;
B.5.1.2. Specijalne hemikalije za primenu u industriji boja i lakova, industriji papira i kartona, industriji gume, elektronskoj industriji i industriji naoružanja i vojne opreme;
B.5.1.3. Neorganske soli za primenu u metalurgiji; B.5.1.4. Materijali za primenu u mineralno-vitaminskim premiksima za stočnu hranu; B.5.1.5. Hemikalije za primenu u zaštiti materijala od korozije i galvanotehnici; B.5.1.6. Hemikalije i kompoziti za primenu u poljoprivredi.
B.5.2. Mehanohemijska istraživanja
Istraživanja, razvoj i osvajanje tehnologija mehanohemijskih sinteza i tehničko-tehnoloških rešenja za dobijanje hemijskih supstanci specifičnih fizičko – hemijskih karakteristika i specifične namene. Za uspešno ostvarivanje naučno-istraživačkih i razvojnih programa primenjuju se najsavremenije naučne i inženjerske metode, a organizacija rada, metodologija i pokrivenost svih aspekata istraživanja u oblasti mehanohemije garantuju brze i kvalitetne rezultate.
Istraživanja u oblasti mehanohemije obuhvataju: mehanohemijske sinteze u reakcijama neutralizacije, oksido-redukcije i jonske izmene; uticaj mehaničke energije na mehanizam hemijskih reakcija u čvrstoj fazi; mehanizmi razaranja kristalne strukture, kao prvog stupnja u reakcijama mehanohemijskih sinteza; amorfna faza intermedijarnog stanja, kao spori stupanj na reakcionom putu kod reakcija mehanohemijskih sinteza; termodinamički parametri reakcija mehanohemijske sinteze u cilju programiranja parametara procesa; matematičko modeliranje procesa mehanohemijskih sinteza i uspostavljanje relevantnih odnosa između mehaničke, toplotne i hemijske energije; proračun koeficijenata iskorišćenja mehaničke energije na relaciji između mehanohemijskog reaktora i mehanohemijske reakcije sinteze.
Navedena istraživanja se realizuju kroz: � tehnološke postupke mehaničke aktivacije: � tehnološke postupke mehanohemijskih sinteza i � definisanje tehničko-tehnoloških parametara za projektovanja postrojenja za
mehanohemijske tehnologije.
B.5
20
B.5. 3. Istraživanja u oblasti hemije sumpora i kompozita na bazi sumpora
B.5.3.1. Sumporni beton i sumporno-betonska galanterija; B.5.3.2. Asfalti na bazi sumpora; B.5.3.3. Aglomeracija praškastih mateijala rastopom sumpora; B.5.3.4. Premazi na bazi sumpora; B.5.3.5. Veštačka đubriva na bazi sumpora; B.5.3.6. Nove oblasti primene sumpora.
Istraživanja u ovoj oblasti podrazumevaju definisanje optimalnih parametara dobijanja kompozita potrebnog i zahtevanog kvaliteta. Poseban pravac istraživanja su nove oblasti primene elementarnog sumpora.
ISTRAŽIVANJA U OBLASTI RAZVOJA NOVIH PROIZVODA I TEHNOLOŠKO- TEHNIĆKIH REŠENJA U FUNKCIJI UNAPREĐENJA POLJOPRIVREDE
U prethodnim periodima rada Instituta na polju iznalaženja rešenja koja su u funkciji unapređenja poljoprivrede ovladano je tehnologijom proizvodnje i primene proizvoda i preparata koji su se zasnivali na prirodnim i modifikovanim ili obogaćenim, dominantno alumosilikatnim, mineralnim sirovinama. Na taj način dobijena je lepeza proizvoda, koji, zavisno od izvbora modifikatora i načina modifikacije, imaju raznovrsne osobine (akceptor, korektor, donor, modulator). Zahvaljujući tome, ovi proizvodi, mogu da se koriste u poljoprivredi kao adsorbenti mikotoksina, radionuklida, toksičnih metala, amonijaka, ugljen dioksida, metana, regulatori pH sredine i za druge namene. Rad Instituta u narednom periodu na polju iznalaženja rešenja u funkciji unapređenja poljoprivrede, imaće za cilj da obezbedi kontinuitet sa prethodnim periodom i ponudi tržištu nove tržišno atraktivne proizvode koji će po kvalitetu i ceni biti konkurentni, sličnim uvoznim proizvodima. Realizovaće se putem tri osnovne aktivnosti:
� Osnovna istraživanja odnosiće se na: bolje upoznavanje i karakterizaciju do sada korišćenih alumosilikatnih (zeolita, bentonita, kaolina, apatita, sepiolita), karbonatnih i drugih mineralnih sirovina i materijala. Ova istraživanja će se realizovati u obimu koi je neophodan za uspešniju realizaciju ciljeva i zadataka u okviru razvojnih i primenjenih istražianja.
� Razvojna i primenjena istraživanja imaće za cilj razvoj proizvodnje novih proizvoda i tehnologije njihove primene u proizvodnim uslovima (farmama i poljima) među kojima treba istaći:
� razvoj novih adsorbenata mikotoksina zasnovanih na bazi postojećih proizvoda oplemenjenih novim biološkim aktivnim supstancama, u svetu prihvaćenim (frakcije mananoligosaharida ekstrahovanih iz zidova ćelija kvasca, enzima bakteijskog porekla i dr.)
� Razvoj proizvodnje preparata na bazi prirodnog zeolita uz dodatak biološki aktivnih supstanci (iz grupe mananoligosaharida) za povećanje imuniteta domaćih životinja.
� Razvoj proizvodnje mineralnih mešavina za potrebe proizvodnje podloga za gajenje povrća, cveća i gljiva gajenih u industrijskim uslovima.
� Razvoj proizvoda za zaštitu životne sredine (adsorbenti radionuklida i toksičnih metala).
B.6
21
� Razvoj tehnološko-teničkih rešenja (izrada pilot postrojenja) za prečišćavanje otpadnih voda iz prehrambene industrije (mlekare, klanice, šećerane) i farmi.
� Angažovanje saradnika, određenog profila, Instituta na primeni proizvoda u poljoprivrednim preduzećima. Saradnja ovog tima stručnjaka sa marketing i komercijalnom službom treba da doprinese boljem plasmanu proizvoda i ostvarenju većeg prihoda Instituta.
ISTRAŽIVANJA U OBLASTI ZAŠTITE ŽIVOTNE SREDINE
Osnovna strategija razvoja naučnoistraživačkog i inženjerskoj rada u oblasti zaštite životne sredine odvija se kroz:
A: Osnovna istraživanja u domenu tehnologija koje se koriste u procesima:
���� sanacije aerozagadjenja; ���� tretmana voda; ���� revitalizacije i rekultivacije degradiranih zemljišta; ���� valorizacije sekundarnih sirovina i otpadnog materijala
� Za sanaciju aerozagadjenja, (smanjenje emisije gasnih polutanata) istraživanja su usmerena na: Razvoj novih i efikasnije korišćenje postojećih metoda, postupaka, procesa i operacija za tretman industrijskih gasnih tokova i otpadnih gasova, bilo da se radi o specifčnim hemisko-tehnološkim procesima ili o procesima sagorevanja fosilnih goriva. Ovi procesi obuhvataju operacije taloženja, filtracije, adsorpcije, apsorpcije, oksidacije, redukcije i neutralizacije. Rezultati ovih istraživanja se proveravaju u konkretnim industrijskim uslovima. � Za tretman zagadjenih prirodnih površinskih i podzemnih voda, kao i za tretman otpadnih voda usavršavaju se operacije, procesi i metode taloženja, filtracije, flotacije, sorpcije, jonske izmene, oksido reduktivne procese i biološki procesi. � Za proces revitalizacije i rekultivacije degradiranog zemljišta razvijaju se procesi: fertilizacije, melioracije, jonske izmene i sorpcije. � Za tretman kontaminiranih zemljišta ispituju se i razvijaju, prema specifičnim zahtevima, procesi isparavanja, biološkog čišćenja, luženja, izolovanja, vitrifikacije, kompostiranja, ekstrakcije i solidifikacije.
B: Primenjeno-razvojna istraživanja daju mogućnost aplikacije rezultata istraživanja na konkretnim zahtevima tehnogenih sistema uz praćenje rezultata njihovih primena u svim medijumima životne sredine.
U oblasti upravljanja emisijom gasovitih polutanata u većini tehnogenih sistema, uz dobro postavljen monitoring, omogućuje se:
� utvrđivanja stanja zagađenosti vazduha, � određivanje elemenata za prostorno uređenje i urbanističko planiranje,
B.7
22
� modifikacija tehnoloških procesa u cilju smanjenja emisije polutanata u industrijskim postrojenjima, � minimizacija gasnih tokova i izbor optimalnih parametara u optimizaciji procesa u celini, a u cilju smanjenja emisije gasnih polutanata.
U oblastii prečišćavanja i tretmana voda ispituje se primena novih materijala za potrebe:
� tretmana pijaćih voda, primenom prirodnih zeolita, granita, bentonita i dr., � tretmana podzemnih pijaćih voda, korišćenjem autohtonih populacija gvožđevitih
bakterija, intenziviranjem procesa deferizacije, demanganizacije, kao i za rastvaranje nataloženog okera (oksida gvožđa) sa objekata za eksploataciju, distribuciju i tretman voda upotrebom proverenih preparata,
� tretmana specifičnih industrijskih otpadnih i komunalnih voda. Posebnu grupu aktivnosti predstavlja razvoj postupaka za fizičko-hemijska i biološki tretman industrijskih otpadnih i komunalnih voda.
U oblasti zaštite i sanacije zemljišta razvijaju se:
� tehnologije i metode revitalizacije-rekultivacije degradiranog zemljišta, sa specijalizovanim poljoprivrednim i drugim institucijama,
� tehnologije za proizvodnju specijalnih materijala (aditiva, adsorbenta, korektora) na osnovu domaćih prirodnih i eko-minerala (zeolita, bentonita, apatita, fosfornih, bornih i selenskih minerala, itd.),
� sopstvena eksperimentalna proizvodnja specijalnih materijala, na osnovu osvojenih tehnologija, koji već nalaze široku praktičnu primenu.
� tehnologije za sanaciju degradiranog zemljišta, “in-situ” i “ex-situ” postupcima. U oblasti reciklaže razvijaju se:
Poseban vid aktivnosti predstavljaju napori na organizovanju složenih tehnićko-tehnoloških mera valorizacije otpadnih materijala i sekundarnih sirovina, kao specefične delatnosti sa značajnim ekonomskim efektima, kao i efektima u poglede minimizacije otpada i očuvanja prirodnih resursa. Procesi, operacije i kompletna tehnološko-tehnička rešenja za valorizaciju otpadnih materijala i sekundarnih sirovina razvijaju se u svim osnovnim oblastima delatnosti Instituta. Posebno je razvijena valorizacija sekundarnih sirovina, koje se isključivo koristi za eksperimentalnu proizvodnju deficitarnih materijala. Ovo se pre svega odnosi na valorizaciju materijala: � iz jalovišta koja se formiraju u eksploataciji, pripremi i koncentraciji nemetaličnih i
metaličnih mineralnih sirovina, � iz deponija koje se formiraju u pogonima za pripremu uglja i termoelektrana, u crnoj
(ekstraktivna crna metalurgija, prerada gvožđa i čelika) i obojenoj metalurgiji (metalurgija bakra, olova, cinka, antimona, aluminijuma i obojenih metala).
C: Komercijalizacija rezultata naučno-istraživačkog rada je neophodna karika u povezivanju istraživačko-razvojne aktivnosti i njihove aplikativne primene je monitoring , odnosno utvrdjivanje stanja medijuma životne sredine (vazduh, voda, zemljište) u različitim industrijskim sistemima. Ovo se pre svega odnosi na merenja vezana za sprovodjenje Zakona o zaštiti životne sredine i Pravilnika koji iz njega proističu i sve strožijih zahteva u njihovom sprovodjenju.
23
NAUČNO ISTRAŽIVAČKA PROCEDURA Naučno-istraživačka procedura rešavanja tehnologija i tehničko-tehnoloških rešenja za:
� preradu prirodnih mineralnih sirovina, otpadnih materijala i sekundarnih sirovina do sirovinskih komponenti ili proizvoda,
� dobijanje konstrukcionih, funkcionalnih i monofaznih materijala, neorganskih materijala, metalurških materijala, materijala za zaštitu životne sredine,
� tehnologije zaštite životne sredine: prečišćavanje otpadnih voda i gasnih tokova, reciklažu otpada i rekultivaciju degenerativnih i kontaminiranih zemljišta
odvija se u strogoj interakciji osnovna primenjena razvojna istraživanja definisanje tehnologija definisanje tehničko-tehnoloških rešenja privreda Verifikacija i validacija naučno-istraživačkog rada Instituta je data na šemi 3. Na osnovu razvijenog naučno-tehnološkog inovacionog i eksperimentalnog proizvoda sadržaja Instituta, a saglasno sa naučno-tehnološkom i inovacionom politikom razvoja Srbije, strateške osnovne saradnje u razvoju i funkcionisanju savremene konkurentne privrede treba da se ostvaruje kroz dve vrste aktivnosti: 1. Direktnih usluga � investicioni projekti, biznis projekti, glavni izvođački projekti sa potpunim elaboriranjem uslova potpune zaštite životne sredine u skladu sa važećim svetskim standardima; � monitoringa, � karakterizacija ...... i dr. 2. Plasmana konkurentnih proizvoda definisanih svojstava za određenu konstrukcionalnu ili funkcionalnu primenu. Ovde treba naglasiti da je formulisanje strategije razvoja Instituta u ovom segmentu poslovanja najkompleksnije. Ova konstatacija proizilazi iz toga što je privreda u teškom stanju, u procesu tranzicije tj.privatizacije, u veoma složenom socijalno-političkom ambijentu i sa okruženjem koje je i samo u procesu velikih i globalnih tehnoloških, tržištnih i strukturnih promena. Svetski strateški partneri koji su nosioci privatizacije i restruktuiranja, naučno-tehnološki razvoj vezuju za svoje već velike centre u matičnoj zemlji.
3
24
OSNOVNA ISTRAŽIVANJA
RAZVOJNA PRIMENJENA ISTRAŽIVANJA
�Tehnička razrada tehnoloških rešenja � Razvoj tehničko-tehnoloških rešenja �T � Osnove za formiranje poluindustrijskih rešenja
Poluindustrijska verifikacija tehničko-tehnoloških rešenja
1
2
3
4
5 Pozitivni rezultati
7 Analiza tržišta
6 Negativni rezultati
9 Privremeno arhiviranja
10 Postoji tržište
8 Ne postoji tržište
11 Biznis projekti
14 Ponude privredi
15 Prihvaćene ponude
20 Stalno praćenje rada izgrađenih postrojenja
16 Investicioni projekta
17 Izrada glavnih izvođačkih projekta
18 Nadzor nad izgradnjom objekta
19 Uhodavanje, verifikovanje tehnoloških parametara i puštanje u rad
INO
VACI
ONO
- PR
OIZ
VODN
A
FO
RMA
INST
ITUT
A
NAUČ
NO- I
STRA
ŽIVA
ČKA
FORM
A IN
STIT
UTA
12 Eksperimentalna proizvodnja
13 T r ž i š t e
Šema 3 Verifikacija i validacija naučno-istraživačkog rada Instituta
25
OSNOVA POSLOVNOG SISTEMA
UPRAVLJANJA Ustrojstvo i funkcionisanje Instituta bilo bi zasnovano na principu Projektne organizacije. Inkubator – Centar izvesnosti iz određenih oblasti fundamentalnih, primenjenih i razvojnih istraživanja iz delatnosti Instituta koji se finansiraju iz fondova Ministarstva nauke Republike Srbije ili direktno od saradnje sa privredom. Za realizaciju određenog Projekta (Programa) formira se poseban projektni tim na čijem je čelu rukovodilac tima – rukovodilac Projekta sa svim potrebnim funkcijama i jedinicama. Rukovodilac Projekta ima na raspolaganju sve potrebne resurse i ovlašćenja za efikasno upravljanje Projektima. Nema mešanja kompetentnosti između rukovodstva ni sukoba prioriteta tela u izvršavanju zadataka pošto se ostvaruje jedinstvo rukovođenja. Rukovodilac Projekta ima delimično uslovnu samostalnost u pravnom, upravnom i materijalno-finansijskom smislu u skladu sa pravnim aktima Instituta i dokumentima sistema menadžmenta kvallitetom koji definišu oblast, a koji su usklađeni sa Pravilnikom Ministarstva nauke Republike Srbije, ako se radi o Projektima koji su formirani na bazi javnog poziva . Pošto bi kod nekih Projekata bila matrična organizacija tj. kombinacija projektne - funkcionalne organizacije, rukovođenje istom postojalno bi koordinaciono telo za multi projektno upravljanje za realizaciju Projekta za Ministarstvo nauke Republike Srbije odnosno Programa sa privredom koji predstavljaju glavne odnosno primarne procese upravljanja Institutom (šema 6). Rad oba koordinaciona tela usmeravalo bi i objedinjavalo lice/menadžer,lider/(R) koje je direktno odgovoro direktoru Instituta. Sve ostale aktivnosti koje su od vitalnog interesa za funkcionisanje Instituta organizovali bi se na nivou službi i one predstavljaju sekundarne odnosno logističke procese upravljanja Institutom (šema 6). Rad svih službi usklađivalo bi i objedinjavalo lice/menadžer,lider/ (R) koje je direktno odgovorno direktoru Instituta. Direktor Instituta bi imao svog šefa kabineta odnosno lice za komunikaciju s javnošću koji bi sa licima koji su odgovorni za rad koordinacionih tela i službi i činili Kolegijum Instituta. Osnova poslovnog sistema upravljanja Institutom data je na šemi 4. Zbog efikacnijeg multi projektnog upravljanja Programima i Projektima svaki rukovodilac (R) je dužan i obavezan da za direktorijum odnosno Kolegijum u pismenom obliku spremi:
1. Plan realizacije aktivnosti za naredni mesec (kvartal); 2. Stepen realizacije po već određenom mesečnom (kvartalnom) planu aktivnosti; 3. Plan potrebnih materijalnih sredstava;(budžet projekta); 4. Plan korišćenja opreme i uređaja; 5. Plan i program razvoja novih proizvoda usluga; 6. Plan obuke; 7. Analizu angažovanja kadrova.... i dr.
Na osnovu kvartalnih analiza definisaće se predlog poboljšanja i unapređenja procesa.
4
26
IN
TE
GR
ISA
NI
S
IST
EM
KV
ALI
TE
TA
DIR
EK
TO
R
ŠE
F K
AB
INE
TA
ZA
MU
LTI
PR
OJE
KT
NO
U
PR
AV
LJA
NJE
M
EN
AD
ŽM
EN
T/
UP
RA
VLJ
AN
JE
R
ES
UR
SIM
A I
LOG
IST
IČK
IM P
RO
CE
SIM
A
KO
OR
DIN
AC
ION
O
TE
LO Z
A R
EA
LIZ
AC
IJU
P
RO
JEK
AT
A
K
OO
RD
INA
CIO
NO
T
ELO
ZA
RE
ALI
ZA
CIJ
U
PR
OG
RA
MA
INO
VA
CIO
NO
PR
OIZ
VO
DN
E F
OR
ME
R
R
R R
R
NiP
N
iP
IRP
IR
P
P P1
P P2
P P1
P P2
P P1
Lege
nda:
� ���
NIP
– n
aučn
o is
traži
vačk
i pro
jekt
i � ���
IRP
– is
traži
vačk
o-ra
zvoj
ni p
roje
kti
� ��� P
P1 -
pro
gram
i za
priv
redu
� ���
PP2
- p
rogr
ami p
roiz
vodn
o la
bora
t.
Šema 4:
Osnova poslovnog sistema
upravljanja
S 1
S 2
S 3
S 4
S1
– lju
dski
res
ursi
, S
2 –
finan
sije
(el
ektr
onsk
o po
slov
anje
; pro
cesn
o
fin
ansi
jsko
pos
lova
nje,
prim
ena
stan
dard
a),
S3
– op
rem
a S
4 –
Logi
stič
ki p
roce
si
� m
arke
ting
(istr
aživ
anje
trži
šta
i pro
daja
, � in
form
acio
ni s
iste
mi,
� n
abav
ka,
� s
klad
ište
nje,
C
ENTA
R IZ
VRSN
OST
I
N
A
M
EĐUN
ARO
DNO
M N
IVO
U
R
27
INTEGRISANI SISTEM MENADŽMENTA KVALITETOM
Poslovna strategija i vizija Instituta zasnovana je na integrisanom sistemu menadžmenta kvalitetom (IMS) kao moćnog alata za unapređenje poslovanja i uspešnijeg upravljanja procesima (šema 5). Poslovna izvrsnost na osnovu menadžmenta kvalitetom je način da Institut stekne konkurentsku prednost na tržištu i uredi svoje procese na način i zadovoljstvo korisnika zainteresovanih strana. Sistem menadžmenta kvalitetom kao šire tumačenje integriše: kvalitet, standardizaciju, kontrolu usaglašenosti, sistem menadžmenta zaštitom životne sredine i standarde bezbednosti i zaštite na radu, Zemlje EU su u međusobnim odnosima uklonile administrativne, carinske i tehničke barijere usvajajući između ostalog, međunarodne standarde serije ISO 9000, ISO 14001 i ISO 18001. Ovi standardi su prihvaćeni u Srbiji kao nacionalni standardi čime su obezbeđeni formalni uslovi za stvaranje tehničke osnove za međunarodnu razmenu roba i usluga, kao i za zaštitu nacionalnog tržišta.
- UVEDENO
- ZAPOČETE AKTIVNOSTI
- PREDVIĐENO STRATEGIJOM RAZVOJA
Sistem menadž.
kvalitetomSRPS ISO
9001
Centralna laboratorija SRPS ISO
17025
Sertifikac. telo
Uputstvo 65
EMS SRPS ISO
14000
OHSAS 18001
Šema 5 Integrisani sistem menadžmenta kvalitetom
INTEGRISANI SISTEM MENADŽMENTA
KVALITETOM
R
5
28
Procena je da je sistem menadžmenta kvalitetom,QMS, jedan od najefikasnijih pristupa za bezinvesticiono povišenje efikasnosti rada privrednih i vanprivrednih organizacija i efikasna podrška procesima upravljanja zaštitom životne sredine (EMS), kao i procesima upravljanja bezbednošću i zaštitom zdravlja (OHSAS). Sistem menadžmenta kvalitetom promoviše novu paradigmu upravljanja kao transformaciju organizacije u smislu shvatanja suštine upravljanja, utvrđivanja odnosa u organizaciji i između organizacija i kao načina života, razmišljanja, kulture i vrlina rada. Sistem menadžmenta kvalitetom ima misiju da u privrednim i vanprivrednim organizacijama razvija tzv. demokratski red (demokratiju na radnom mestu i demokratski naučni menadžment) stvarajući ambijent poverenja i partnerskih odnosa na svim nivoima, posebno između korisnika i isporučilaca roba i usluga. Dostizanje poslovne izvrsnosti u Institutu je proces stalnih poboljšavanja od QMS-a preko stalnog razvoja IMS pristupa. Razvoj polazi od osam principa QMS-a koji potenciraju:
1. okrenutost korisnicima – ostvarivanje zadovoljstva korisnika. Merenje zadovoljstva iz godine u godinu povećavajući ga i upoređujući ga sa liderskim organizacijama;
2. razvoj liderstva – napuštanje tradicionalnog načina menadžmenta, prenoseći informacije, uticaj i znanje na timove;
3. angažovanost zaposlenih – angažovanje zaposlenih kroz demokratski naučni menadžment i cikluse kvaliteta.
4. procesni pristupi – menadžment procesima i činjenicama, inženjerig procesa i mreža procesa sa naučnim pristupom.
5. sistematski pristup – društvena javna odgovornost prema korisnicima i prema zainteresovanim stranama.
6. stalna poboljšanja – kontinualna poboljšanvanja i permanentno učenje zasnovano na dvema premisama: organizacija koja uči i koja ima tri sadržaja rada, poboljšanje procesa, poboljšanje poboljšanja procesa i poboljšanje poboljšanja poboljšanja procesa,
7. donošenje odluka na bazi činjenica – orjentacija na rezultate se pre svega odnosi na proizvode najviše klase kvaliteta.
8. razvoj partnerskih odnosa – razvoj partnerskih odnosa sa isporučiocima. Poštovanjem ovih osam principa QMSa, Institut ima elemente za dalji razvoj sistema menadžmenta kvalitetom kroz doprinost: [a] transparentnosti organizacije, [b] ravnomernoj raspodeli funkcija, [c] naučnom menadžmentu, Organizacija koja je svoje delovanje usaglasila sa principima QMS-a i dalje razvija kvalitet u pravcu IMS-a može pretendovati na postupno dostizanje poslovne izvrsnosti, što i jeste naša vizija razvoja ove oblasti. Grube karakteristike poslovne izvrsnosti se mogu sistematizovati kao: ostvarivanje zadovoljstva kupaca; liderstvo-politika strategije i angažovanje zaposlenih; menadžment procesima i činjenicama; društvena – javna odgovornost; nominalna poboljšavanja i obrazovanje; orjentacija na rezultate i razvoj partnerskih odnosa.
29
STEPEN IMPLEMENTACIJE KOMPONENATA IMS-a U INSTITUTU
Standardi SRPS ISO 9000 (Sistem menadžmenta kvalitetom) SRPS ISO 14000 (Sistem menadžmenta životnom sredinom), SRPS ISO 18000 (Sistem zdravstvene zaštite i bezbednosti na radu); SRPS ISO 17025 (Akreditacija laboratorija); SRPS ISO 65 (Sertifikaciono telo za proizvode) su međusobno komplementarni i njima se utvrđuju parcijalni zahtevi za pojedine oblasti menadžmenta, a međusobnu povezanost čine integrisani sistemi menadžmenta kvalitetom (IMS), u Institutu. 5.1.1 Sistem menadžmenta kvalitetom Institut poseduje sertifikovan sistem kvaliteta prema modelu SRPS ISO 9001/2000 zasnovan na procesnom pristupu kao osnovnom principu IMS. Jedna od prednosti procesnog pristupa je mogućnost neprekidnog upravljanja, koje se izvodi preko definisanih veza između pojedinih procesa. Procesi se dele na glavne ili primarne i obuhvataju osnovnu delatnost Instituta i sekundarne ili logističke procese. Interakcijska veza procesnog upravljanja prikazana je na šemi 6.
5.1
30
PROCESNO UPRAVLJANJE U ITNMS-u
ZA
HT
EV
I (K
OR
ISN
ICI I
OS
TA
LE
ZA
INT
ER
ES
OV
AN
E S
TR
AN
E
UL
AZ
IZL
AZ
ZA
INT
ER
ES
OV
AN
E S
TR
AN
E -
ZA
DO
VO
LJS
TV
O
Ugovaranje
Status kontrolisanja
Upravljanje neusaglašen
ostima
Obezbeđenje i upravljanje kvalitetom
Obuka kadrova
Oprema/ održavanje
Finansije
Opšti poslovi
Nabavka Prodaja
Naučno istraživački
projekti
Istraživačko razvojni projekti
Saradnja sa privredom
Sertifikaciono telo
GLAVNI / PRIMARNI SEKUNDARNI /
LOGISTIČKI
Laboratorijske usluge
Marketing
Šema 6 Procesno upravljanje Institutom
Informacioni sistem
Proizvodno laboratorijski
programi
31
5.1.2 Centralna laboratorija za ispitivanja Krajem 1999. god. usvojen je pravilnik o organizaciji Instituta u okviru koje se formira odsek Centralne laboratorije za ispitivanja kao samostalne organizacione jedinice. Politika kvaliteta Centralne laboratorije za ispitivanja je sastavni deo poslovne politike i politike kvaliteta Instituta zasnovana na ispunjavanju zahteva standarda SRPS ISO/IEC 17025:2006, u domenu pružanja usluga hemijskih, fizičko-hemijskih i mineraloških ispitivanja, u oblasti zaštite životne sredine i pripreme mineralnih sirovina. Primarni interes Centralne laboratorije za ispitivanja u oblasti kvaliteta je zasnovan na uspostavljanju i održavanju tržišno orijentisanog poslovnog sistema sa ciljem totalnog zadovoljenja zahteva, potreba i očekivanja korisnika naših usluga. Organizaciona šema Centralne laboratorije za ispitivanja prikazana je na šemi 7. Šema 7 Organizaciona šema Centralne laboratorije za ispitivanja U skladu sa članom 11. Pravilnika o organizaciji i sistematizaciji radnih mesta Instituta zaposleni u Institutu se mogu odrediti da obavljaju privremene poslove na radnom mestu iste složenosti u više organizacionih jedinica, s tim što za povremene poslove odgovaraju rukovodiocu odgovarajuće organizacione jedinice. Laboratorija je akreditovala tri laboratorije. Obim i oblast akreditacije obuhvata: Br.metoda � Laboratorija za hemijska ispitivanja 84 metoda � Laboratorija za zaštitu životne sredine 12 metoda � Laboratorija za PMS 2 metode U daljoj perspektivi će se raditi na podizanju kvaliteta laboratorijskih usluga kroz:
CENTRALNA LABORATORIJA ZA
ISPITIVANJA
LABORATORIJA ZA FIZIČKO HEMIJSKA
ISPITIVANJA
DIREKTOR
LABORATORIJA ZA HEMIJSKA
ISPITIVANJA
LABORATORIJA ZA MINERALOŠKA
ISPITIVANJA
LABORATORIJA ZA ZAŠTITU
ŽIVOTNE SREDINE
LABORATORIJA ZA PMS
32
� povećanje obima akreditacije, � osavremenjavanje opreme, � obuku kadrova, � podizanje kvaliteta radne sredine, � motivaciju zaposlenih.
5.1.3 Razvoj sistema menadžmenta za zaštitu životne sredine prema standardu ISO 14001
Vizija uređivanja poslovnog sistema bazirana je na integraciji svih njegovih elemenata. U skladu sa tim uvođenje sistema upravljanja zaštitom životne sredine, EMS, prema standardu ISO 14001:2005. predstavlja sastavni deo budućeg integrisanog sistema menadžmenta.
Institut je započeo sledeće aktivnosti na uvođenju EMS-a kroz:
� predijagnostika stanja životne sredine; � utvrđivanje pozicije Instituta u odnosu na zakonsku regulativu iz posmatrane oblasti; � definisanje značajnih uticaja na životnu sredinu iz kojih proističu opšti i posebni ciljevi zaštite životne sredine; � uspostavljanje Politike zaštite životne sredine; � predlog rešenja koja bi dovela do uklanjanja uočenih neusaglašenosti.
Potrebno je naglasiti da u uslovima poslovanja u savremenom poslovnom okruženju, opredeljenje Instituta za kontinualnim poboljšanjem svojih aktivnosti u oblasti zaštite životne sredine, predstavlja razvojnu komponentu koja ima punu ekonomsku, ekološku i socijalnu opravdanost. Uvođenje EMS ima za cilj prvenstveno zaštitu zdravlja ljudi i životne sredine od mogućnosti uticaja aktivnosti u okviru programa laboratorijskih ispitivanja ali generalno i na: � Uspostavljanje dijagnostike postojećeg stanja – predijagnostika upravljanja životnom sredinom ; � Predlaganje korektivnih mera koje će ukloniti uočene neusaglašenosti ; � Upravljanje izvesnim aktivnostima projekta koji će omogućiti kasniju implementaciju i sertifikaciju standarda ISO 14001 :2005. Realizacija prethodno navedenih ciljeva odraziće se na realizacije misije - zaštita zdravlja ljudi i životne sredine od mogućih uticaja aktivnosti Instituta, ali, generalno posmatrano i na sledeće : � Povećanje ugleda instituta i dobrih odnosa sa društvenom zajednicom; � Sticanje uslova za poštovanje obaveza predvidjenih domaćim zakonodavstvom; � Sticanje poverenja kod klijenata i povećanje ugleda i udela na tržistu; � Zadovoljenje kriterijuma za kasniju sertifikaciju ISO 14001. U skladu sa predhodno iznetim doneta je Politika kvaliteta zaštite životne sredine instituta, kao znak opredelenja Instituta da uvodjenje ovog standarda bude deo poslovne vizije i misije
33
POLITIKA ZAŠTITE ŽIVOTNE SREDINE
Sistem upravljanja zaštite životne sredine, uspostavljen na bazi standarda ISO 14001 : 2005, zajedno sa Sistemom menadžmenta kvalitetom prema standardu SRPS ISO 9001:2001, čini sastavni deo svakog naprednog poslovnog sistema. Ovakav sistem spreman je da svojim aktivnostima brzo i efikasno odgovori na različite zahteve kako kupaca tako i drugih zainteresovanih strana, postujući pritom osnovne principe održivog razvoja. U skladu sa tim Institut uspostavlja Politiku zaštite životne sredine kroz čije ostvarenje ispoljava svoju brigu i posvećenost zaštiti životne sredine,kao i visok stepen odgovornosti prema društvenoj zajednici. Poštovanje zakona i pravila iz oblasti zaštite životne sredine kao i prevencija zagađenja čine temelje ove Politike koja se primenjuje na celokupnu delatnost ovog Instituta i čiji su osnovni principi sledeći: � Institut potvrđuje svoje ubedjenje da jedino respektovana upotreba prirodnih resursa može omogućiti održivi razvoj ; � U skladu sa tim Institut se angažuje u prevenciji zagađenja i u stalnom poboljšanju na način koji
uključuje integraciju pitanja zaštite životne sredine kako u svojim aktivnostima tako i u aktivnostima svojih klijenata; pored sprečavanja zagađenja vodiće se računa i o smanjenju otpadaka i potrošnji resursa (materijala, goriva i energije) kao i o reciklaži i obnavljanju ;
� Institut se obavezuje da ce na najmanju moguću meru svoditi sve značajne uticaje na zivotnu sredinu svojih postojecih i novih proizvoda, procesa i postupaka primenom objedinjenog modela upravljanja zaštitom životne sredine zasnovanog na medjunarodnom standardu ISO 14001 ; � Institut u svojim naučno-istraživačkim i aplikativnim projektima ohrabruje i usmerava svoje zaposlene i
rukovodioce projekata u pravcu zaštite životne sredine; rukovodioci projekta ce izradjivati ateste kojima se potvrđuje da njihovi projekti ne narušavaju životnu sredinu;
� Prilikom prenošenja naučnih dostignuća u praksu vodiće se računa o životnom ciklusu novonastalih proizvoda ; � Institut će ulagati u obrazovanje i stručno usavršavanje kadrova u ovoj oblasti i podržavati razmenu iskustava sa domaćim i stranim institucijama koje se bave ovom problematikom ; � U svim svojim aktivnostima ovaj Institut se obavezuje da će poštovati Zakone i Propise vezane za zaštitu životne sredine ; � Institut će uspostaviti, razvijati i kontinualno poboljšavati efikasnost svog sistema za upravljanje zaštitom životne sredine putem periodičnih internih i eksternih provera i kontrola. Ova Politika je javna i dostuna svim zaposlenima, poslovnim partnerima, široj javnosti kao i ostalim zainteresovanim stranama. Za dosledno sprovođenje i održavanje ove Politike kao i unapređenje sistema upravljanja zaštitom životne sredine odgovorno je najviše rukovodstvo Instituta.
Direktor Instituta
34
5.1.4 Upravljanje bezbednošću i zaštitom zdravlja zaposlenih (ONSAS 18000:1999)
Razvoj sistema i strategije bezbednosti i zdravlja na radu (BZR) prema standardu (ONSAS) 18001/1999 kao procesa koritimalnog poboljšanja kvaliteta BZR od velikog su značaja za očuvanje i unapređenje zdravlja i radne sposobnosti zaposlenih. Cilj sistema BZR, pored očuvanja unapređenja zdravlja zaposlenih i uslova rada je i unapređenje produktivnosti, kvaliteta proizvoda, radne motivacije i zadovoljstva radnika što doprinosi podizanju efikasnosti poslovanja. Sa ekonomskog aspekta sprovođenje strategije BZR predstavlja pre svega isplativu investiciju a ne trošak. Implementacija zahteva standarda ONSAS 18000:1999 predstavlja deo strategije unapređenja poslovanja Instituta u narednom periodu.
5.1.5 Sertifikaciona telo za proizvode (SRPS ISO/IEC UPUTSTVO 65) Posedovanje sertifikata SRPS/ISO 9001:2000 i SRPS ISO 17025 Institut je stekao osnovni uslov za akreditaciju sertifikacionog tela prema standardu ISO/IEC uputstvo 65. Utvrđivanje usaglašenosti proizvoda predstavlja osnovu moderne ekonomije te u tom smislu Institut vidi svoju misiju u podizanju kvaliteta nacionalnih proizvoda u sklopu evropskih integracija. Na osnovu iznetog na šemi 8. je prikazana vizija menadžmenta poslovnim sistemom.
35
ZAHTEVI ITNMS-a PROFIT,
FINANSIJE, ISO/TR 14000...
(IMS) MENADŽMENT POSLOVNIM SISTEMOM
ISO 9004:2000
ZAHTEVI TRŽIŠTA
Proizv./usluge ISO 9001:2000,
SRPS/ISO 17025:2006
ISO/IEC UPUTSTVO 65
ZAHTEVI DRUŠTVA-
Okolina, propisi SRPS ISO
14001:1996,SRPS ISO 18000
Šema 8 Koncept IMS na bazi SRPS ISO 9004:2000 za menadžment poslovnim sistemom
36
MEĐUNARODNA SARADNJA
Krucijalna aktivnost Instituta u daljem radu biće uključivanje u međunarodni transfer znanja i rezultata. Određeno iskustvo postoji, međutim, mora se graditi novi pristup, jer međunarodno tržište znanja ima nove modalitete, a standardi su jako izoštreni. Postoji dobra mogućnost, posebno u najsavremenijim rešenjima za inovaciju konvencionalnih tehnologija i razvoju materijala na bazi mineralnih sirovina i metala, sa ciljem pronalaženja mesta instituta u zajednici Evropskih država, a prema mogućnosti i šire. Međunarodnu saradnju Institut treba da realizuje:
� usavršavanjem svojih saradnika u renomiranim naučnim, univerzitetskim i privredno-razvojnim institucijama,
� dovođenjem svetskih eksperata za širu edukaciju saradnika Instituta, � povezivanje (preko projekata) sa međunarodnim institucijama koje finansiraju nove projekte:
UNIDO, UNDP, EY, REReP, COST (Cooperation in tehe Field of Scientific and Technical Research), FP7 (Sedmi okvirni program EU za istraživanja, tehnološki razvoj i demonstracione aktivnosti), EUREKA (Program EU u okviru koga se stimuliše i ostvaruje saradnja između preduzeća i naučnih institucija u oblasti naprednih tehnologija),
� povezivanje sa inostranim naučnim i stručnim institucijama, novim ili proširenjem poslovne saradnje kroz razmenu stručnjaka, zajedničkim finansiranjem projekata od interesa za obe strane,
� učešćem na međunarodnim kongresima, simpozijumima, workshopovima, u cilju prezentacije postignutih rezultata, povezivanja sa stručnjacima i širenja kruga potencijalnih saradnika, i sl.
Srpska nauka se 13. juna 2007. godine pridružila Sedmom okvirnom programu Evropske komisije za naučna istraživanja i tako postala prva delatnost u državi koja se zvanično uključila u evropske i svetske tokove. Otvorenost nauke ka svetu pruža šansu institutu za pristup fondovima kao novi izvor prihodovanja. Gradeći politiku visokog naučnog kvaliteta i međunarodne saradnje, jedan od glavnih razvojnih prioriteta instituta biće formiranje Centra izvrsnosti na međunarodnom nivou (šema 4) sa ciljem aktivnog učestvovanja u razvojnim istraživanjima, zajedničkog učestvovanja na međunarodnim projektima, transfera i razmene naučnog i istraživačkog osoblja. Centar bi ujedno bio i edukativnog karaktera, što bi se valorizovalo saradnjom sa univerzitetom kroz realizaciju master i doktorskih studija. Razvojem kompetentnog osoblja centar bi prerastao i u sopstveni edukativni centar. U ovom trenutku postoji mogućnost formiranja Centra za upravljnje opasnim otpadom za jugo-istočni Balkan sa „Earth Engineering Center“- Columbia University koji se bavi razvojem tehnologija u funkciji održivog razvoja u oblasti mineralnih sirovina, energije, voda i drugih problema u oblasti zaštite životne sredine.
6
37
K A D R O V S K I R E S U R S I Strateško opredeljenje Institut u daljem razvoju naučnoistraživačke i inovacione delatnosti i primeni rezultata u industriji, poljoprivredi, zaštiti životne sredine i građevinarstvu, zahteva kvalitetnu i preciznu kadrovsku politiku uz multidisciplinarnost kao odliku Instituta. U proteklom periodu je učinjen napor na uravnotežavanju kadrovske strukture i njenom poboljšanju u smislu povećanja broja saradnika sa naučnim zvanjima. Postupkom racionalizacije i restruktuiranja, odnosno utvrđivanja i rešavanja viška zaposlenih, koji je iniciralo resorno ministarstvo, ovaj proces će se nastaviti što će se odraziti na još povoljniji odnos istraživačkog i neistraživačkog osoblja. Nastaviće se i sa procesom racionalizacije pomoćnih delatnosti izmeštanjem ovih poslovnih funkcija iz Instituta, što će doprineti smanjivanju trškova i povećanju efikasnosti. Trenutno u Institutu je stalno zaposleno 99 saradnika od čega 61 sa visokom stručnom spremom, što čini 62% zaposlenih. Postupkom racionalizacije i restruktuiranja broj saradnika bi se u sledećoj fazi smanjio za 10%, od čega bi broj saradnika sa visokom stručnom spremom iznosio: 69%, što je značajno relativno povećanje za kratak vremenski period. Daljim postupkom prijema pripravnika sa visokom spremom bi bio oko 75%. Struktura trenutno zaposlenih saradnika sa visokom stručnom spremom je sledeća:
� radnici sa naučnim zvanjem (doktori nauka): 16 � radnici sa istraživačkim zvanjem: 27 � ostali: 18
Iz ove strukture posebno treba izdvojiti oko 25 mlađih saradnika, koji intenzivno rade doktorske disertacije ili su upisali doktorske studije čime će se broj saradnika sa doktorskim zvanjima u relativno kratkom roku udvostručiti što daje poseban kvalitet procesu naučnoistraživačkog rada. Pored naučnih zvanja nekoliko saradnika Instituta su izabrani i u nastavna zvanja na Univerzitetu u Beogradu kao i dopisni odnosno redovni članovi Akademija (JINA, AIN....) Pažljivo i stalno treba razvijati, saglasno Zakonu proces naučnog i stručnog usavršavanja saradnika Instituta. Na ovaj način, stimulativnim merama i doslednom primenom zakonskih odredbi u prvoj fazi primene novog Zakona o naučnoistraživačkoj delatnosti udeo saradnika sa doktorskim zvanjima dovesti na nivo od 40% od ukupnog broja istraživača, a u drugoj fazi na nivo od 60%. Polazeći od interesa Instituta da pored osnovnih, primenjenih i razvojnih istraživanja i razvoja inovacione delatnosti, odnosno inženjerske primene naučnih rezultata u privredi, zaposlen je veći broj iskusnih inženjersnih kadrova osposobljenih za izradu investiciono-tehničke dokumentacije na bazi sopstvenih tehnologija (inženjerski kadrovi imaju stručna zvanja, slično naučnim zvanjima koja se dobijaju po proceduri i pravilniku koje je usvojilo Naučno veće Instituta). Primenom Zakona o naučnoistraživačkoj delatnosti kroz izradu Elaborata o transformaciji Instituta udeo ovih kadrova ne bi trebalo da pređe 10 -15% ukupno zaposlenih saradnika – istraživača. Polazeći da su kadrovi najvažniji resurs u naučnoistraživačkoj i inovacionoj delatnosti Institut će se u narednom periodu ulagati u razvoj i usavršavanje svojih kadrova. Kao i u dosadašnjem periodu, prijem i usavršavanje će se odvijati u tri pravca:
� prijem pripravnika za sve naučne i tehnološke oblasti kojima se Institut bavi, sa zakonskim obavezama i doktoriranja u strogo definisanom roku,
7
38
� prijem iskusnih naučnih saradnika za one tehnološke oblasti čiji je razvoj intenzivniji od moguće dinamike osposobljavanja mladih saradnika,
� razvoj iskusnog inženjerskog kadra za rešavanje složenih inšenjerskih tehničko-tehnoloških problema i problema u eksperimentalnoj proizvodnji.
Dosadašnja iskustva u obavljanju pomoćnih poslova, ustupanjem specijalizovanim organizacijama ili angažovanjem saradnika na određeno vreme, nastaviće se i u narednom periodu. Takođe, poslovi robnog marketinga iz domena eksperimentalne proizvodnje, ustupiće se specijalizovanim organizacijama, pogotovu imajući u vidu dosadašnja iskustva. Ovakvom kadrovskom politikom za domen pomoćnih poslova, ostavlja se veliki prostor za kadrove u naučnoistraživačkoj delatnosti i u isto vreme formira se racionalnija kadrovska struktura za dalju organizacionu transformaciju.
RAZVOJ NAUČNOISTRAŽIVAČKOG PODMLATKA Znanje i nova tehnološka rešenja su osnovni resursi na kojima počivaju globalni razvoj, proizvodnja i usluge. Glavni faktor konkurentnosti u globalnom privrednom razvoju su znanje i na osnovu njegove primene stalna inovacija proizvodnje, nove tehnologije i sistem usluga. Integrisati razvoj jedne zemlje u globalni razvojni sistem, posebno zemalja u tranziciji, zasnovan je na znanju. Razvoj zasnovan na znanju, operativno podrazumeva implementaciju naučnog, tehnološkog i tehničkog znanja u širok i efikasan proces inovacija, što znači pretvaranje verifikovane ideje u nov ili usavršen proces ili proizvod ili novi pristup uslugama. Razvoj zasnovan na znanju kao prvu pretpostavku podrazumeva, najznačajniji resurs: kadrove. Suštinski važno za naučnoistraživačku delatnost je permanentan razvoj kadrova, pri čemu mladi kadrovi predstavljaju okosnicu ukupnog razvoja i Instituta i društva i naučnoistraživačke delatnosti. O tome Institut treba da vodi računa i na osnovama dosadašnje prakse stvara pretpostavke i budućeg razvoja. Strateško opredeljenje Instituta u daljem razvoju naučnoistraživačke i inovacione delatnosti i primeni rezultata zahteva kvalitetnu i usmerenu kadrovsku politiku uz poštovaje principa multidisciplinarnosti kao odlike Instituta. U narednom periodu treba planirati kontinualni prijem mladih koji su završili jedan od sledećih fakulteta: ���� Rudarsko - geološki
- geološki odsek, - rudarski odsek, smer pripreme mineralnih sirovina;
���� Tehnološko – metalurški
- odsek za hemijsko inženjerstvo, - odsek za organsku hemijsku tehnologiju i polimerno inženjerstvo, - odsek za neorgansku hemijsku tehnologiju, - odsek za inženjerstvo zaštite životne sredine, - odsek za metalurgiju i metalne materijale;
8
39
���� Fizičko-hemijski ���� Hemijski ���� Biološki ���� Poljoprivredni
- odsek melioracije zemljišta, ���� Fakultet organizacionih nauka
- smer upravljanja kvalitetom. Za svakog od novozaposlenih mladih kadrova direktor Instituta imenuje mentora, stalno zaposlenog u Institutu, koji će uz neophodne konsultacije sa novozaposlenim i mentorom sa odgovarajućeg fakulteta izraditi Program usavršavanja. Mentor iz Instituta jednom godišnje obaveštava Kolegijum i Naučno veće o realizaciji Programa usavršavanja.
OBLASTI USAVRŠAVANJA NAUČNOISTRAŽIVAČKOG PODMLATKA ���� Oblast prerade – korišćenja raspoloživih mineralnih i tehnogenih sirovina:
� Geološka istraživanja – analiza mineralnih resursa
� Priprema i koncentracija mineralnih i tehnogenih sirovina
� Metalurška prerada mineralnih i tehnogenih sirovina
���� Oblast razvoja novih materijala definisanih svojstava
� Metalurški materijali
� Funkcionalni, konstrukcioni i nanostrukturni materijali
� Neorganski materijali
���� Oblast zaštite životne sredine
� Monitoring – utvrđivanje stanja medijuma životne sredine
� Razvoj i inovacija tehnologija i materijala u osnovnim industrijskim i biotehničkim procesima za smanjenje negativnog uticaja na životnu sredinu
� Razvoj tehnologija i materijala za prečišćavača i reciklažu sekundarnih sirovina
� Remedijacija degradiranih i kontaminiranih zemljišta.
Postdoktorsko usavršavanje, studijski boravci i specijalizacije su posebne oblasti usavršavanja naučnoistraživačkog podmlatka, kojoj Institut treba da poklanja posebnu pažnju. Naučno veće je obavezno da jednom godišnje napravi okvirni Plan i program ovakvih usavršavanja od interesa za Institut. Finansiranje naučnog usavršavanja novoprimljenih mladih kadrova njihovih prava i obaveza obavljaće se na način kako resorno ministarstvo propisuje i uslovljava i u skladu sa mogućnostima Instituta.
40
ULOGA RAZVOJA LJUDSKIH RESURSA I MOTIVACIJE NA KVALITET PROCESA I KVALITET RADA
U INSTITUTU Današnja brzina i stepen razvoja nauke i tehnologije kao i promenljivi uslovi na tržištu nameće nam činjenicu, a sve veću potrebu permanentnog razvoja ljudskih resursa. Stečenja znanja zaposlenih brzo zastarevaju a da bi se opstalo neophodno je permanentno raditi na inoviranju znanja, veština i sposobnosti u toku čitavog radnog veka. Nijedan stručni ili naučni nivo obrazovanja ne obezbeđuje potrebna znanja za ceo život. Obrazovanje se najčešće izjednačava sa školskim obrazovanje. Ono je šire od tog procesa i ono traje tokom celog života ali je različitih oblika, sadržaja i metoda. Ljudski resursi odnose se na ukupnost ljudskih potencijala u Institutu koji čine: znanje, sposobnost, veštine, kreativnost, motivaciju i radnu energiju potrebnu za ostvarivanje organizacionih ciljeva poslovnog koncepta. Zato je danas neophodno permanentno obrazovanje i trenig svih zaposelnih kroz čitav niz naučno-obrazovnih formi-sadržaja koji je okrenut prema proizvodnji i difuziji intenzivnih potrebnih znanja koji predstavlja osnovu za razvoj ljudskih resursa kao nosioca sveukupnog poslovnog uspeha. U institutu je neophodna primena definisanog modela za razvoj znanja i veština zaposlenih (seminara, predavanja, prezentacija, workshopovi, edukativni sadržaji o najnovijim dostignućima u svetu i kod nas), u Institutu i van njega. Zaposleni u Institutu ne unose samo svoje kvalifikacije i sposobnost za rad nego i svoju ličnost i deo svog ukupnog života, svoje želje, ambicije, organizaciju, zavisnost, nezadovoljstvo, emocije i dr. Zadatak menadžmenta ljudskih resursa je da sve te negativne osobine, neutrališe i podstakne pozitivnu i kreativnu energiju. Između rukovodioca i saradnika mora postojati odnos koji omogućava individualni napredak. Taj odnos bi trebalo da predstavlja uravnoteženu pogodbu jer pred saradnikom stoje izuzetni izazovi, a pred rukovodiocem stoji podrška tim izazovima i alokacija sredstava da bi motivacioni ciklus mogao da se ostvari. Osnovni preduslov za ovaj poduhvat zasniva se na permanentnom obrazovanju svih zaposlenih – jer samo obrazovanje omogućuje svakom zaposlenom da drži ono mesto koje zaslužuje i osposobljava ga da stvarno sudeluje u strateškom napretku svoje organizacije. Sistemi motivacije veoma brzo doživljavaju velike i kapitalne transformacije svuda u svetu. Potrebno je, ma koliko to bilo teško, onoga ko radi i menja se, nagraditi i podsticati za širenje programa i uticaja u svim sferama života i rada. Jedna od ključnih praksi vodećih evropskih kompanija je princip stalnog poboljšanja u fokusu ukupne strategije i izrade poslovnih planova. Dobro funkcionisanje sistema kvaliteta podrazumeva komuniciranje na svim nivoima uz razvijeno poverenje i visok nivo participacije svih zaposlenih. Na šemi 9. je prikazano šta znači biti motivisan.
9
41
Kvalitetan rad nije samo korisna aktivnost, on je i duboko zadovoljstvo koje se najbolje ostvaruje u atmosferi poštovanja, poverenja i poštenja. Prema Moslovljevoj piramidi motiva čovek ima 5 grupa motiva različitih hijerarhijskih vrednosti. Najviši nivo motivacije je kreativni rad na svim vrstama aktivnosti. U uslovima kao što su naši, kada često nisu u pravoj meri zadovoljeni primarni motivi egzistencijalne sigurnosti, novčana nagrada postaje prvi i primarni faktor motivacije. Ipak, za naučno-istraživački institut poput našeg neophodno je razmotriti ostale faktore motivacije:
a) mogućnost hijerarhijskog napretka, b) mogućnost profesionalnog napredovanja, povećanje nivoa znanja i umeća, c) poznavanje vlastitith rezultata, d) saradnja, e) takmičenje u radu, f) mogućnost odlučivanja o zajedničkim potrebama.
Razvijeni sistem kvaliteta podrazumeva konstantno poboljšanje u svim aspektima i domenima. Jedan faktor koji se bitno i brzo reflektuje na kvalitet rada i poziciju Instituta jeste nivo obrazovanja zaposlenog stručnog kadra. Da bi se napredak ostvario neophodna je sledeće:
a) planiranje kadrova, b) identifikacija potrebnih novih znanja, c) inovacija znanja postojećih radnika putem obuka, d) zapošljavanje stručnih lica, e) fokusiranje na ljudima (bolji timski rad, poboljšanje komunikacija, participacija u odlučivanju, razvijanje
odnosa sa predpostavljenima...).
ŠTA ZNAČI BITI MOTIVISAN...?
BITI ZAPAŽEN
ATMOSFERA
SAMOPOŠTOVANJE
PRIPADNOST GRUPI
BITI PODRŽAN
ATMOSFERA POVERENJA
SAMOUVERENJE
PODRŽAVANJE GRUPE
BITI NAGRAĐEN
ATMOSFERA POŠTENJA
SAMOODGOVORNOST
ZALAGANJE ZA GRUPU
Šema 9 - Pozitivna identifikacija sa ciljevima Instituta
42
M A R K E T I N G Marketing je kao poslovna disciplina orjentisana ka praksi, od posebnog je značaja za poslovanje organizacija u tržišnoj privredi a naročito u savremenim uslovima globalizacije tržišta I jake konkurencije u svim aspektima poslovanja, što je karakteristično i za tržište Republike Srbije. Komercijalizacija naučno istraživačkih rezultata i pružanje specifičnih usluga predstavlja dominantnu snagu u razvijenim zemljama I osnov nacionalnih ekonomija. Marketing u naučno-istraživačkim organizacijama je novijeg datuma i predstavlja specifično područje primene marketinga koje zahteva samim tim i poseban pristup. Svesni toga, Institut će posebnu pažnju posvetiti marketingu poslovanja. Marketing u nauci treba da doprinese većoj povezanosti privrede i vanprivrede I da doprinese efektivnijem I efikasnijem načinu ostvarivanja društvenih ciljeva I bolje korišćenje resursa. Na osnovu gore iznetog proces upravljanja marketingom u Institutu predstavljan je na šemi 10.
10
43
Internet marketing
Propagandni materijal
M A R K E T I N G
Istraživanja analiza tržišnih mogućnosti (postojećeg i potencijalnog)
Definisanje ciljeva koji se žele ostvariti na tržištu
Donošenje i sprovođenje marketing planova
Permanentna kontrola rezultata marketing aktivnosti
Preispitivanje racionalnosti preduzetih aktivnosti na tržištu
Korektivna mera?
K R A J
Da
Ne
Šema 10 Proces upravljanja marketingom u Institutu
