Prof. dr Danilo Tomić, naučni savetnik Društvo agrarnih ekonomista Srbije

BIOEKONOMIJA SRBIJE ZASNOVANA NA ZNANJU – TEORIJSKI PRISTUP

• Faktori stare ekonomije (zemljište, fizički rad i kapital, (Smit, Rikardo, Marks));

• Alfred Maršal je njima dodao i organizaciju; • Piter Draker je dodao i znanje; • Faktori nove ekonomije su znanje, ideje, kreacija,

stvaralaštvo i pronicljivost, neopipljiva i nematerijalna sredstva – su neograničeni i obnovljivi resursi, šire se neprestano.

• Porast broja stanovnika rast tražnje ograničenost resursa privreda traži najkvalitetnije i najkreativnije kadrove, najmoderniju opremu, i najbolju tehnologiju.

• Produktivnost rada • U XX veku intenzivno korišćenje manuelnog rada • U XXI veku intenzivno korišćenje intelektualnog

kapitala – znanja na svim nivoima i oblicima

PROŠLOST BUDUĆNOST

Zašto je bioekonomija znanja bitna za Srbiju?

- U Srbiji – 7 miliona ljudi sa tendencijom opadanja = 1 promil

Bioekonomija znanja – ključni resurs postizanja održive konkurentske prednosti Republike Srbije

U Srbiji, državi sa: Niskim stepenom konkurentnosti Tehnološki zaostalom privredom Visokom stopom nezaposlenosti pre svega visoko stručnih mladih kreativnih kadrova Stoga Srbija beleži veliki odliv mozgova čime svetu pokazuje da ne(svesno) ignoriše intelektualni kapital

Gde smo danas ?

•SLEDITI EVROPSKE TRENDOVE ZASNOVANE NA EKONOMIJI ZNANJA

•Da se podsetimo:

•Jovan Jovanović Zmaj: “Znanje je svetlost, znanje je moć”.

Šta nam je činiti ?

•DINAMIČAN PRIVREDNI RAST U PROTEKLIH 20 GODINA U SVETU ZASNOVAN JE NA INFORMACIONIM TEHNOLOGIJAMA

•MOGUĆNOSTI NJIHOVE PRIMENE SU NEOGRANIČENE, OGRANIČAVA IH JEDINO LJUDSKA MAŠTA, KOJA JE TAKOĐE NEOGRANIČENA

Svetska iskustva

Ko vlada planetom danas?

1. Imperije - NE 2. Religije - NE 3. Informacione tehnologije - DA

Nosioci obrazovanja u društvu

1. Univerziteti, fakulteti, škole 2. Privredne komore i asocijacije

raskid sa klasičnim tehnologijama i industrijskim društvom promišljanje u svetlu informatičkog doba i informatičke revolucije.

Nova (sa)znanja

• Informacije i znanje su input i output.

• Informacije treba prenositi, a ne ljude.

• Tehnologija omogućava privredni napredak – ona je njegov preduslov, otvara vrata, ali je čovek taj koji prekoračuje prag.

•Investiranje u opipljiva sredstva se smanjuje, sa 70% na 30%, a u neopipljiva se povećava sa 30% na 70% u proteklih 20 godina (primer SAD-a, Brazila, Japana i sl.). •Na primer, 90% tržišne vrednosti Microsoft-a ili America Online-a čine neopipljiva sredstva. • •Menadžeri moraju shvatiti da je povećanje produktivnosti radnika znanja – imperativ XXI veka

Informaciona tehnologija

Šta je motiv poslovanja kompanija i mera njihovog blagostanja?

-Povećan: a) ukupan prihod b) profit c) dodatna vrednost (kako je stvarati i uvećavati iz godine u godinu) -Dodatna vrednost mora biti veća od investicije u resurse. - Resurse treba imati, ali treba znati iskoristiti ih i upravljati njima (fizičke i finansijske) - Uloga IK je u tome izuzetno značajna. - Kako meriti IK, neopipljiva sredstva, i njihov doprinos stvaranju dodatne vrednosti? -Ulaganje u znanje na svim nivoima mora biti investicija, a ne trošak. Ukoliko prihvatimo da je bioekonomija znanja ključni resurs XXI veka.

Roba i njen rok upotrebe -Često se misli kako u robu sa ograničenim rokom upotrebe spadaju isključivo namirnice (voće, riba, konzerve, pašteta i sl.). - I ZNANJE IMA ROK TRAJANJA. - Preduzeća, koja ne obnavljaju svoje zalihe znanja, uskoro završe kao pokvarene namirnice u magacinu.

-Znanje mora biti: konkurentska prednost kompanije. vrhunsko, ugrađeno u proizvod. ugrađeno u proces odlučivanja na nivou celog kolektiva u kreiranju i donošenju mera ekonomske politike

- Naša konkurentska prednost jeste kvalitet proizvoda, a ne kvantitet.

Značaj povećanja dodatne vrednosti -Povećana dodatna vrednost na nivou kompanije se može porediti sa povećanim kolačem (tortom) u porodici. - Što je veća dodatna vrednost (kolač) to će i svaki član kolektiva i šire društvene zajednice (porodice) dobiti veći deo. - Mišljenja smo da je to svima u interesu, na nivou: 1) kolektiva; 2) lokalne samouprave; 3) regije; 4) nacije; 5) poslovnih partnera i drugo...

•Radnici znanja na svim nivoima: Preduzeća (od top do operativnog menadžmenta)

Od Vlade R. Srbije do lokalne samouprave

Ko je nosilac promena ?

• Intelektualni kapital nacija se sastoji od skrivenih vrednosti pojedinaca, privrednih subjekata, institucija, zajednica i regiona koji predstavljaju trenutni i potencijalni izvor stvaranja bogatstva.

•

•Ove skrivene vrednosti prestavljaju korene koje treba negovati i kultivisati u cilju budućeg blagostanja. • Pored fizičkog i finansijskog kapitala u svetu se forsira intelektualni kapital.

Definicija i podela IK

Podela intelektualnog kapitala

IK

Humani – ljudski Strukturalni

Upravljački Idejni Organizacijski Potrošački Organizacijski

Inovacioni Procesni

•Bioekonomija zasnovana na znanju = put Srbije u budućnost

•SUROVA KONKURENCIJA (STO, EU)

•Treba se zato ozbiljno pripremiti.

Budućnost

•Srbija nije usamljena u procesu tranzicije.

• Treba se prilagođavati promenama.

• Promena je jedino stalna.

Brzina reagovanja postaje neminovnost

Vreme je resurs (novac)

• Neopiljivi kapital = No. 1 u održavanju konkurentske prednosti naše privrede. •Kvalitet znanja postaje kriterijum za privlačenje SDI •Treba ga znati vrednovati i upravljati njime.

Srbija treba da regrupiše svoje resurse tako da se koriste na najefikasniji način

(Ne)opipljivi kapital

Prednost dati kvalitetu znanja i proizvoda, a ne kvantitetu. Biti konkurentan u današnjem tržišnom okruženju pretpostavlja konstantno ulaganja u neopipljiv kapital: ljudske resurse, konstantno samousavršavanje, istraživanje i razvoj, nove načine upravljanja, brending, marketing, edukaciju i trening ... U Srbiji se za istraživanje i razvoj izdvaja nepunih 1% od ukupnog BDP.

Kvalitet znanja

1. Spore reakcije na promene

2. Brze reakcije na promene

Kompanije se prilagođavaju na dva generalna načina:

Najuspešniji menadžeri nove ekonomije su oni koji su uspeli da se oslobode nasleđa industrijskog doba. Današnji uspešni menadžeri gaje revolucionarni duh.

Novi menadžeri

Da li vam je sad veći IQ ???