Mali Agroinfotel Savetnik u Poljoprivredi

8/16/2019 Mali Agroinfotel Savetnik u Poljoprivredi

1/69

AGROINFOTEL - BIOFOR

http://www.agroinfotel.net/index.phpoption!"o#$"ontent%&iew!arti"le%id!'():l*i&a-&re+te-i-,go*%"atid!:&o"ar+t&o%Ite#id!0SUŠENJE MESA

• ŠLJIVA-vrsta,uzgoj • REZIDBA KAJSIJE

• KROMPIR-SADNJA

• UBRIVA !r"#a vrst$

• ZIMSKO PRSKANJE VO%A

• UZ&OJ %URKI

• REZIDBA ŠLJIVE

• ZIMSKA REZIDBA VO%A

• KULEN - KAKO'

• SE(VA LU)ERKE

• SADNJA LOZNI* KALEMOVA

• PRI*RANA PŠENI)E

• UZ&OJ ZE+EVA

• OR&AIKA PRERADA

• &OVEDAS NA O(VORENOM

• VRS(E (LA

• E*O &AS

• ZAS(I(A VO)A

•

http://www.agroinfotel.net/index.php?option=com_content&view=article&id=134:suenje-mesa&catid=7:stocarstvo&Itemid=32http://www.agroinfotel.net/index.php?option=com_content&view=article&id=179:ljiva-vreste-i-uzgoj&catid=8:vocarstvo&Itemid=42http://www.agroinfotel.net/index.php?option=com_content&view=article&id=302:rezidba-kajsije&catid=8:vocarstvo&Itemid=42http://www.agroinfotel.net/index.php?option=com_content&view=article&id=294:krompir-sadnja&catid=10:povrtarstvo&Itemid=26http://www.agroinfotel.net/index.php?option=com_content&view=article&id=161:upotreba-ubriva-prema-vrsti&catid=11:ratarstvo&Itemid=27http://www.agroinfotel.net/index.php?option=com_content&view=article&id=334:zimsko-prskanje-voa&catid=8:vocarstvo&Itemid=42http://www.agroinfotel.net/index.php?option=com_content&view=article&id=487:uzgoj-urki&catid=7:stocarstvo&Itemid=32http://www.agroinfotel.net/index.php?option=com_content&view=article&id=224:rezidba-ljive&catid=8:vocarstvo&Itemid=42http://www.agroinfotel.net/index.php?option=com_content&view=article&id=123:zimska-rezidba-voa&catid=8:vocarstvo&Itemid=42http://www.agroinfotel.net/index.php?option=com_content&view=article&id=254:kulen-i-kobasica-kako&catid=12:agroekonomija&Itemid=34http://www.agroinfotel.net/index.php?option=com_content&view=article&id=357:setva-lucerke&catid=11:ratarstvo&Itemid=27http://www.agroinfotel.net/index.php?option=com_content&view=article&id=410:sadnja-loznih-kalemova&catid=9:vinogradarstvo&Itemid=30http://www.agroinfotel.net/index.php?option=com_content&view=article&id=157:zelena-penica&catid=11:ratarstvo&Itemid=27http://www.agroinfotel.net/index.php?option=com_content&view=article&id=1597:uzgoj-zeeva&catid=7:stocarstvo&Itemid=32http://www.agroinfotel.net/index.php?option=com_content&view=article&id=134:suenje-mesa&catid=7:stocarstvo&Itemid=32http://www.agroinfotel.net/index.php?option=com_content&view=article&id=179:ljiva-vreste-i-uzgoj&catid=8:vocarstvo&Itemid=42http://www.agroinfotel.net/index.php?option=com_content&view=article&id=302:rezidba-kajsije&catid=8:vocarstvo&Itemid=42http://www.agroinfotel.net/index.php?option=com_content&view=article&id=294:krompir-sadnja&catid=10:povrtarstvo&Itemid=26http://www.agroinfotel.net/index.php?option=com_content&view=article&id=161:upotreba-ubriva-prema-vrsti&catid=11:ratarstvo&Itemid=27http://www.agroinfotel.net/index.php?option=com_content&view=article&id=334:zimsko-prskanje-voa&catid=8:vocarstvo&Itemid=42http://www.agroinfotel.net/index.php?option=com_content&view=article&id=487:uzgoj-urki&catid=7:stocarstvo&Itemid=32http://www.agroinfotel.net/index.php?option=com_content&view=article&id=224:rezidba-ljive&catid=8:vocarstvo&Itemid=42http://www.agroinfotel.net/index.php?option=com_content&view=article&id=123:zimska-rezidba-voa&catid=8:vocarstvo&Itemid=42http://www.agroinfotel.net/index.php?option=com_content&view=article&id=254:kulen-i-kobasica-kako&catid=12:agroekonomija&Itemid=34http://www.agroinfotel.net/index.php?option=com_content&view=article&id=357:setva-lucerke&catid=11:ratarstvo&Itemid=27http://www.agroinfotel.net/index.php?option=com_content&view=article&id=410:sadnja-loznih-kalemova&catid=9:vinogradarstvo&Itemid=30http://www.agroinfotel.net/index.php?option=com_content&view=article&id=157:zelena-penica&catid=11:ratarstvo&Itemid=27http://www.agroinfotel.net/index.php?option=com_content&view=article&id=1597:uzgoj-zeeva&catid=7:stocarstvo&Itemid=32


2/69

SUŠENJE MESA

nedelja, 15 januar 2012 10:22 | Napisao Petar Jovičić | | |

U Mačkatu su se predstavili majstori suenja mesa!"vo je jedan predlo# kako

se sprema meso $a dimljenje!Po odre%enoj re&epturi napraviti smesu morskesoli, slatke $ačinske paprike i 'elo# luka u #ranulama pa time natrljati slaninu!

Poslo(iti komade u posudu i ostaviti i) u njoj sledeći) sedamdana!*vaki dru#i dan i) pre slo(iti i ostatakom soli dosoliti! +od

presla#ivanja uvek tre'a pa$iti da komadi koji su 'ili donji idu na vr), a oni s vr)a nadno!Nakon sedam dana naliti spravljenu mokru salamuru i ostaviti slaninu jo sedamdana, u$ presla#ivanje po istom prin&ipu kao i kod suvo# salamurenja! Petnaesti danslaninu i$vaditi i staviti da se o&edi i odneti u puni&u na dimljenje!

imiti svaki dru#i dan dok slanina ne do'ije 'la#o sme%kastu 'oju po dimu! Poto se

odimi, ostaviti je na mestu #de struji va$du) da se sui!+ad u puni&i preostane jomesa $a dimlje nje,onda komade koje tre'a suiti 'e$ dima, spustiti na ni(i nivo!

Recept za salamuru

1. Suva salamura- Morska so 10. te(ine mesa $a soljenje- *latka paprika 10 . soli- /eli luk u #ranulama 5 . soliPrimer: Meso $a salamurenje 10 k#

*mesa $a suvo salamurenje 1k# soli, 10 dk# &rvene slatke paprika i 5 dk# 'elo# luka u#ranulama! *mesu do'ro i$meati i s njom do'ro natrljati meso, a ostatak ostaviti $a dosoljavanjekod presla#ivanja!

2. Mokra salamura- oda da prekrije meso $a salamurenje- *o 5. od količine vode- 3ačini 'eli luk, &rveni luk,'i'eru $rnu, lovorov list, 'orovi&a kleka, &rvena slatka paprika

Priprema salamure 10 l:eset litara vode staviti na peć da prokuva i nakon to#a u#asiti plamen te ostaviti da se malo

o)ladi! Najpre dodati 0,50 k# soli, a $atim $ačine!

Količina začina se oa!e po slee"em receptu#ve #lavi&e 'elo# luka očistiti i re(njeve nare$atiu ploke, 'i'era u $rnu-dodati jednu supenukaiku, slatke paprike-tako%e jednu supenukaiku, 'orovi&e ili kleke dve supene kaike i

http://www.agroinfotel.net/index.php?option=com_mailto&tmpl=component&link=5fb2b0e353c5067ad4920ab231eaaac53ea66f03http://www.agroinfotel.net/index.php?option=com_mailto&tmpl=component&link=5fb2b0e353c5067ad4920ab231eaaac53ea66f03http://www.agroinfotel.net/index.php?view=article&catid=7%3Astocarstvo&id=134%3Asuenje-mesa&tmpl=component&print=1&layout=default&page=&option=com_content&Itemid=32http://www.agroinfotel.net/index.php?view=article&catid=7%3Astocarstvo&id=134%3Asuenje-mesa&format=pdf&option=com_content&Itemid=32


3/69

lovorovo# lista dva prsto)vata!"staviti salamuru na )ladnom mjestu da se potpuno o)ladi pre nalivanja! Meso u suvoj salamuri pret)odno i$vaditi, naliti mokru salamuru i tada slo(iti i$va%enu slaninu na$ad u posudu!

Meso se ne sme u$o imiti% ve" postepeno! Na#lim dimljenjem stvara se na povrini mesa

tvrda kori&a koja sprečava suenje i kon$erviranje unutranjosti mesa! Meso se sui u suni&i podalje od i$vora vatre!atre se lo(i 2 puta dnevno,i to ujutro i popodne!&o'i se samopil!evinom i vla'nim cepanicama ,a nikako se ne upotre'ljavaju suva ili sitna drva ili ra$ni papiri i otpa&i! Uveče tre'a suni&u otvoriti da 'ude promaja, da se meso o)ladi!

Nakon su(en!a meso se mora spremiti na suvom%)lanom mestu%$e !e prisutan protokvazu* )a, jer se jedino na taj način mo(e du#o vremena sačuvati u do'rom stanju!

+reme iml!en!a po!eini) elova

• *lanina se dimi 4!! od 1 6 15 dana• +o'asi&e se dime 4!! od 10 6 1 dana

• +ulen se dimi 4!! 20 dana

• +rvavi&e se dime 10 dana

• Manji komadi mesa se dime 4!! 20 dana

• Plećke i unke se dime 7 6 nedelje

P"89J;;N P?;P?=M

Š&J,+A*vrsta%uz$o!"".ja, /0 jauar /12/ /1345 6 Na!$sao A#$$strator 6 6 6

Šljiva se odlikuje razgranatim korenovim sistemom koji serazvija više površinski mada pojedine žile mogu prodreti ido dva metra dubine. Često razvija izdanke iz korena.

http://www.agroinfotel.net/index.php?option=com_mailto&tmpl=component&link=2231d1027582cf016c5ebc211d24ee4a8112ff11http://www.agroinfotel.net/index.php?view=article&catid=8%3Avocarstvo&id=179%3Aljiva-vreste-i-uzgoj&tmpl=component&print=1&layout=default&page=&option=com_content&Itemid=42http://www.agroinfotel.net/index.php?view=article&catid=8%3Avocarstvo&id=179%3Aljiva-vreste-i-uzgoj&format=pdf&option=com_content&Itemid=42http://www.bakina-kuhinja.org/kolinje---prerada-svinjetine/soljenje-i-susenje-mesa-sunka-prsut-slanina/soljenje-salamura.JPG?attredirects=0


4/69

Stablo može biti piramidalne ili okruglaste krune, nisko srednje visine ilivisoko, odnosno od slabo bujnog do bujnog. Po vremenu zrenja postoje rane ipozne sorte.

Po obliku plodova šljive mogu biti:

-M!"#$%$ & sitniji okruglasti plodovi žute boje, košti'a se uglavnom odvaja,

-!$()%*+$ & plodovi krupni do veoma krupni, okrugli, žuti, ljubiasti,'rvenkasti i ostali boja pokoži'e.

-""S/$ S%0$ - izduženog su oblika i tamnije boje pokoži'e, vrstogmesa, oštri vrova košti'e.

-1$P"Č$ ili P%"01$ & pogodne su za industrijsku preradu, košti'a se lako

odvaja, pokoži'a plava, primer je požega'a.

-"P"(S)$ Š%0$ & ibridi japanski sa evropskim i ameri'kim šljivama.

Šljiva traži duboko rastresito i plodno 2emljište za svoj uspešan razvoj.(ajbolja su slabokiselna zemljišta gde se P3 kre4e od 5,6-7. 8lavni tipzemljišta u nasim šljivarskim regionima gde se šljiva najviše gaji suparapodzoli. Šljiva ima ve4e zateve za azotom i kaliumom a nešto manje za9os9orom.

Šljiva podnosi mrazeve i do -; stepeni. Podruja sa smanjenom relativnomvlažnoš4u i estim prodorima topli talasa u januaru ili sa estom pojavomslane i pozni mrazeva u 'vetanju nisu pogodna za gajenje šljive. )aopodloge za kalemljenje za šljivu se najviše koriste raznovrsne generativnepodloge i sejan'i +žanarike, zatim to mogu biti generativne podloge doma4isorti šljiva kao što su: 1rvena ranka, petro vaa, metlaš, sitni'a, plavara,trnošljiva itd. (ajviše se kao podloga ipak koristi kao generativni sejana'anja i slabija otpornost na mraz. (e

preporuuje se za sorte !ut geršteter i 'rvenu ranku koju treba kalemiti napodlogu Ste nleja ili Požegae. Šljiva se može kalemiti i na vegetativnimpodlogama koje se dobijaju iz izdanaka, ali se ovaj nain razamnožavanjasadni'a slabo primenjuje, jer su najopasnija bolest Šarka šljive može prenetiputem izdanaka dok od generativnog naina ta opasnost ne postoji, jer sešarka šljive ne prenosi seme nom.


5/69

(ajpoznatije štetoine šljive su: štitasta vaš, šljivina osa, šljivina lisna vaš,šljivin savija, šljivin 'rveni pregalj ili grinja.

0ektori < prenosio'i virusa šarke šjive - prunus virus 7 = su slede'i štetniinsekti: šljivina zelena štitasta vaš enju šljive u zavisnosti od oblika krune i bujnosti podloge:

*blik krune #ujne podloge Slabobujne podloge

Piramida??????? .7m @ 6-5m???????...5m @ 6m

0aza????????.. .5m @ Am????????..6m @ Am

Palmeta???????...6m @ Am????????..Am @ m.

Prvi broj oznaava rastojanje izme>u redova, a drugi izme>u vo4aka u redu.

($)$ S*!/$ Š%0" (3*0$ *S*#($S/$(%$

Potie iz S"+. B nastala je CDCE. Sazreva u drugoj polovini avgusta ipoetkom septembra. Stenlej je srednje bujna sorta. )runa je piramidalna, aramene grane dosta retke. (ije uvek dovoljno kompatibilan sa džanarikomkao podlogom. 1veta srednje pozno. *setljiv je prema poznim, prole4nimmrazevima. Polen nema zadovoljavaju4u klijavost. +elimino je samoplodan.!elativno je otporan prema plamenjai, r>i i suši, a tolerantan prema virusu

šarki. +obri rezultati postižu se sa Stenlejem na struktu rnim, umerenovlažnim, blago kiselim, i plodnim zemljištima.Stenlej je na sejan'u džanarike na kiselim zemljištima osetljiv prema

patogenim mikro organizmima. Plod je krupan


6/69

otpadaju. /ransport dobro podnosi. 0rlo rano poinje da ra>a. B punojrodnosti ra>a redovno i obilno. +oodak stenlija je pozitivan od pete godinestarosti zasade. Plod stenlija može se koristiti za potrošnju u svežem stanju,za sušenje, rakiju i druge oblike prerade. Preporuuje se za gajenje zbogobilne rodnosti, krupni i privlani plodova, tolera ntnosti prema virusu šarki,kao i zato što je sorta kombinovani osobina.

Č"Č"(S)" !"("

-Postala je CD5C. godine, ukrštanjem vangenajmove i požegae. Prorodila jepete godine posle ibri diza'ije. Priznata je za novu sortu u SF! ugoslavijiCD76. godine. Sazreva krajem prve dekade jula. Sre dnje je bujna, polen imadobru klijavost. "utoinkompatibilna je. +obro oprašivai za aansku ranu su:aanska lepoti'a i aanska najbolja. Čaanska rana prorodi rano, i ra>adobro i redovno. Plod je krupan do vrlo krupan a dobro i redovno. Plod je krupan


7/69

spoljašnosti. Meso je zelenkastožuto, vrlo vrsto, dosta sono, aromati no ivrlo ukusno. )ošti'a se odvaja od mesa. Plod može dugo anja, redovne i obilnerodnosti, otpo rnosti prema moniliji i tolerantnosti prema plamenjai i r>i. /o jeodlina stona sorta šljiva i svojoj epoi sazrevanja.

Šljive ra>aju na jednogodisnjim granama razli'ite duzine & na duga'kimlastarima, na kratkim rodnim granama ili na majskim kiti'ama. Havisno odtoga na kakvim granama pretezno ra>aju, sorte šljive se dele u tri grupe.B prvu grupu spadaju sve japanske i ameri'ke sorte koje radjaju na jakim iduga'kim jednogodisnjim granama, koje su obi'no mesovite aju pretežno na kratkom jednogodišnjem drvetu koje je izbilo izdvogodišnjeg ili starijeg drveta. *va grupa ima i dve podgrupe: sorte kojeobrazuju rodno drvo pretežno na dvogodišnjim granama


8/69

Cvetanje Sušenje 'vetova i rodni grani'a 1orma@ < ;,;N=

PrecvetavanjePlamenjaa šljive,Šljivine ose,%isne vaši

1aptan P 6;


9/69

prole"e pa sve o polovine av$usta!?ane koje se stvaraju re$id'om u periodu ve#eta&ije lake$arastaju i manje su podlo(ne napadima pato#ena!

Ka!si!a se na!0ol!e razvi!a i ploonosi ako se rezi0a izvoi u tri vremenska roka#

• u rano proleće prolećna re$id'a• rana letnja re$id'a

• letnja re$id'a

3role"na rezi0a

i$vodi se u periodu kretanja ve#eta&ije pa do početka &vetanja!"vom re$id'om prore%uju se mlade i poluskeletne #rane koje seukrtaju i $a#uuju krunu, $atim polomljene i #rane koje smetaju pri o'radi! +oličina odstranjeni) #rana ne sme 'iti veća od 15-20.! "vakvom re$id'om aktiviraju se spavajući pupolj&i, i$ koji)se ra$vija veliki 'roj meoviti) #rana ili vodopija, koje sekraćenjem u maju-junu prevode u prevremene #rane! akle, &iljove re$id'e jeste podmla%ivanje rodni) povrina odnosno, postepeno o'navljanje rodni) elemenata stari) sta'ala u rodu,sprečavanje o#oljavanja #rana čime se posti(e veća i sta'ilnijarodnost! eće preseke tre'a de$inAikovati i prema$ati kalem

voskom ili Aito'al$amom kam'isan!

Rana letn!a rezi0a

i$vodi se od 20 maja do 15 juna, to $avisi od vremena kretanja ve#eta&ije, klimatski) prilika,uslova #ajenja, sorte i podlo#e! "vom re$id'om prekraćuju se 'ujni mladari $a 1B7 ili 1B2! Na prekraćenim mladarima sa strane i$'ije 7-5 meoviti) prevremeni) #rana du(ine 25-0 &mo'ilno #arniranim &vetnim pupolj&ima! "vom letnjom re$id'om do'ija se veći 'roj &vetni) pupoljaka u kruni, veća otpornost na niske temperature u toku $ime i odla#anje AenoAa$e &vetanja$a 7-C dana! Na sta'lima #de je ura%ena ovakva re$id'a interval &vetanja je du(i, tako da se ri$ik od i$mr$avanja svi) &vetova smanjuje!Mladari koji se ne skraćuju ra$vijaju se u du(inu i na njima se Aormiraju $natno manji 'roj&vetni) pupoljaka i u#lavnom pri vr)u kao meovite rodne #ranči&e! Ukoliko se rana letnja

re$id'a o'avi kasno ne daje (eljeni re$ultat!

&etn!a rezi0a

i$vodi se posle 'er'e od polovine jula pa do polovineav#usta! "vom re$id'om uklanjaju se osuene i


10/69

polomljene #rane koje $a#uuju krunu čime se povećava osvetljenost, smanjuje transpira&iona povrina i $natno povećava Ai$ioloka aktivnost ostali) #rana i listova u kruni! Ukoliko se do'roi$vede letnja re$id'a smanjiće se o'im prolećne re$id'e sledeće #odine! ?ane stvorene ovomre$id'om do kraja ve#eta&ije $araćuju jer je kam'ijalna aktivnost u tom periodu jul-av#ustinten$ivna, pa je mo#ućnost $ara$e 'olestima $natno smenjena! Po(eljno je da se posle $avrene

re$id'e o'avi jedno $atitno prskanje Aun#i&idima Melpreks *-D5 ili /enlejt *-50!+om'ina&ijom ovi) re$id'i kod voćaka u rodu, o'ra$uju se sve vrste rodni) #rana sa velikim 'rojem &vetni) pupoljaka, a time i rodna povrina krune, &vetni pupolj&i su otporniji premaniskim temperaturama, AenoAa$a &vetanja se produ(ava, a sve to $načajno utiče na povećanurodnost i 'olji kvalitet plodova kajsije!

ipl!in#!Eivomir Nikolić P*** +rueva&

KR4M3,R*SANJA

7"tvrta8, /2 #art /129 1:3:; 6 6 6

S"#"s8" 8rto." #oraju


11/69

N"a8.$ja" 8rto.", !osaj"" a u#"r"o v.ao# $ovo.jo to!.o# z"#.j$tu,o.az" u Fazu 8.$jaja $ $>aja za /1-// aa !r$!ovo.j$# vr"#"s8$# !r$.$8a#a= U!otr"aja aja, 7$#" s" !ov"@ava o!asost o !ojav"


12/69

ve#eta&iono# perioda i tr(itu ponude rani krompir u vreme kada mo#u ostvariti najveći proAit!

3a ranu proi$vodnju, preporučuje se sadnja naklijalo# semena sa ra$vijenim kli&ama od 1-2&m!

"k&a 'i tre'alo da 'udu otvorena i kli&e 'i tre'alo da 'udu vidjive, o'ojene $eleno-(uto ili dr!sortna oso'ina!Ukoliko se o'avi sadnja krtola sa nedovoljno ra$vijenim ok&ima , krompir će previe sporo ni&ati i sta'ljike su tada lako podlo(ne napadu mikro-or#ani$ama! Naklijavanje

omo #ućava, rano, ujednačno ni&anje, ujednačen usev i rano o'ra$ovanje krtola!

/rz razvo! 0il!ke ostvaru!e prenost u onosu na po!avu 0olesti R)izoctonia i korova (tosveukupno rezultu!e uman!en!em e5ekata su(e i visokim prinosima. Naklijavanje tako%eo'e$'e%uje rast veliko# 'roja sta'ljika semena krompira to o'e$'e%uje veću upotre'nu vrednostsemena! a 'i smo 'ili si#urni da su prednosti naklijavanja semena iskorićene u potpunosti, pro&es naklijavanja mora 'iti usa#laen sa klimatskim uslovima i vremenom sadnje! *eme 'itre'alo da 'ude naklijalo na od#ovarajući način kako 'i kli&e 'ile sna(ne i jake u vreme sadnje!"dma) nakon va%enja krompira, krtole ula$e u Aa$u mirovanja! u(ina ovo# perioda varira odsorte do sorte i $avisi od uslova #ajenja, $relosti i otećenja sami) krtola!

ru#i va(an Aaktor su uslovi skladitenja: temperatura, relativna vla(nost i svetlost! Nakon stanjadormantnosti, pojavljuju se vrne kli&e apikalna dominantnost! Fa$a klijanja je $nak Ai$ioloko# stanja krtole! Pojava vrne kli&e je prela$no Ai$ioloko stanje od dormantnostimirovanja do puno# klijanja! U ovoj Aa$i klijanje ostali) oka&a je su$'ijeno! Nakon i$vesno#vremena o'ra$uju se kli&e i$ ostali) oka&a! "ne će usloviti pojavu i$danaka a sama krtola i daljeostaje čvrsta! u#i, tanki i$dan&i i meka krtola karakteriu krajnji Ai$ioloki stadijum 6 Aa$u starenja! +ada je krtola u ovom stadijumu, ona vie nije po#odna semensku proi$vodnju!


13/69

Ukoliko su krtole tokom perioda skladitenja, Aormirale vrnu kli&u ona se mora ukloniti da 'iomo #ućila krtoli da produkuje jo i$danaka! Sa nakli!avan!em semena otpočin!e se 6 neel!e

pre san!e.

Pro&es naklijavanja počinje odla#anjem semena krompira u plitke drvene ili plastične #aj'e! "nese sla(u jedna na dru#u kako 'i se krtolama osi#urao do'ar protok va$du)a i svetlostiu periodukalje nja! Pored #aj'i $a naklijavanje se mo#u se upotre'ljavati i viseće vreće! ?adi prekidanja perioda mirovanja,krtole se i$la(u temperaturnom oku!Period i$la#anja povienim temperaturama $avisi od $relosti semena, vremena setve, sorte, uslova uskladitenja i (eljeno# 'rojasta'ljika!

7emperatura se pove"ava na 18*29 9: u koracima o 1*2 9: nevno% u periou o veneel!e. "vaj deo pro&esa naklijavanja se o'avlja u mraku! Potre'no je odr(avati konstantnu

temperaturu i do'ru ventila&iju tokom klijanja dok se ne Aormiraju kli&e od nekoliko mm do polasantimetra! "vaj stadijum karakterie visoka osetljivost kli&e na me)anička otećenja! +aore$ultat naklijavanja, krtole imaju velik 'roj kli&a koje su veoma sla'e i podlo(ne lomljenju! a 'i se sadnja o'avila uspeno mora se osi#urati da ne do%e do #u'itka kli&e prilikom manipula&ijesadnim materijalom tokom sa dnje ili propadanja kli&e u $emljitu!

"vako naklijale krtole se podvr#avaju pro&esu GkaljenjaH!Postupak kaljenja se provodi tako tose naklijale krtole odla(u u svetloj,do'ro ventilisanoj prostoriji pri teperaturi oko 10 0I dvenedelje! *ni(avanje temperature i i$la#anje svetlosti prirodna ili vetačka će usporiti rast kli&adok se ra$voj krtola nastavlja! "vo će ini&irati ra$voj listova stolona i korena i Aormiranje)loroAila! +lijan&i će nakon GkaljenjaH ostati relativno kratki 1-2&m i čvrsti!

5666 7RAL8E9O Nenad Neo&i3

;U/R,+A prema vrsti

sreda, 25 januar 2012 1@:57 | Napisao Petar Jovičić | | |

http://www.agroinfotel.net/index.php?view=article&catid=11%3Aratarstvo&id=161%3Aupotreba-ubriva-prema-vrsti&format=pdf&option=com_content&Itemid=27http://www.agroinfotel.net/index.php?option=com_mailto&tmpl=component&link=488d5f0e719fd108519e2e9cb78947cb5cec0d09http://www.agroinfotel.net/index.php?option=com_mailto&tmpl=component&link=488d5f0e719fd108519e2e9cb78947cb5cec0d09http://www.agroinfotel.net/index.php?view=article&catid=11%3Aratarstvo&id=161%3Aupotreba-ubriva-prema-vrsti&tmpl=component&print=1&layout=default&page=&option=com_content&Itemid=27http://www.agroinfotel.net/index.php?view=article&catid=11%3Aratarstvo&id=161%3Aupotreba-ubriva-prema-vrsti&format=pdf&option=com_content&Itemid=27


14/69

Tubrenje poljoprivredni kultura je neopodna mera zadobijanje visoki prinosa i kvalitetnog proizvoda.*bavlja se pre setve i tokom rasta biljaka. (eopodno

je primeniti o!re'enu vrstu 'ubriva za o!re'enirezultat ubriva se dele na dvegrupe

• -nekompleksna đubriva sadrže jedan od tri glavna elementa ubriva.

Sadrže u tano odre>enom odnosu tri glavna elementa & azot, 9os9or i kalijuma sadrže i druge bitne makro i mikroelemente.

R*+ , -. sadržaj azota A5 N, (ajve4i sadržaj azota uodnosu na ostala azotna >ubriva. (e meša se sa drugim>ubrivima. Može se koristiti i kao teno >ubrivo. B!$" visokokon'entrovano azotno >ubrivo iji je azot u amidnomobliku.)oristi se u predsetvenom >ubrenju jer omogu4ujepostepeno pretvaranje amidnog azota u amonijani i nitratni u

skladu s klimatskim i agroemiskim uslovima u zemljištu. Brea u jesen uosnovnom >ubrenju služi za ubrzanu razgradnju biljni ostataka, tj. aktiviranjeorganskog azota iz zemljišta. Breom se priranjuje ve4ina biljni kultura

/+, , 01 sadržaj azota E7 N, sadržaj Mg* A,6 - 6,6 N, sadržaj 1a* 5,6 -G,6 N, )al'ijum amonijum nitrat. (eutralno >ubrivo


15/69

do4i u dodir s mineralnim i organskim uljem jer tada posta je zapaljivo ieksplozivno. 0rlo je važno strogo pridržavanje propisa o postupkutransportiranja i skladište nja.Prednost primjene ovoga >ubriva je umogu4nosti kvalitetnije raspodele po površini i u ve4oj produ ktivnosti rada.

+i-amonijum 9os9at ubrenju okopavina ako je potrebno intenzivnije >ubriti9os9orom ili kalijumom.

,P/ 'ubriva sre!nje koncentracije 2raniva

(P) C6-C6-C6 (P)


16/69

osim u (P) 7-CA-EC S gdje je kalijum u obliku kalijum sul9ata i namjenjen jekulturama koje ne podnose lor koje za svoj razvoj trebaju više sumpora kaošto su duvan i vinova loza. Sva ova >ubriva, su namenjena za predsetveno>ubrenje zbog svoji svojstava i odnosa biljni raniva osim (P) G-C5-EA kojase koriste u osnovnom >ubrenju. z ove grupe >ubriva najviše se proizvodi(P) C6-C6-C6 obzirom na najšire mogu4nosti primene.

+, , 5#

amidni azot 6; N, amonijani azot E6 N, nitratni azot E6 N, p3 5,6-7,6 N,

B"( je bistra azotna tenost. B C;; litara rastvora B"(-a ima A; kg ( štotreba imati na umu kod odre>ivanja doze. B"( sa tri oblika ( prvenstveno jenamenjen za >ubrenje strni žitari'a, travnjaka B"( se uspešno koristi zabržu razgradnju biljni ostataka.

PSSS 0!"($ dipl.ing.(ada %azovi4-Tokovi4

-,MSK4 3RSKANJE +4


17/69

Pr"!oru8a ,,PSS NIŠ

Ga*ena;il*2a

tetna &r+ta 5reparat i2on"entra"i*api#ene

9re#e pri#ene

8ABrv"a vo@a gr$ja,z"."a va

ja


18/69

Luri4i prvi dana slabo vide i potrebna im je jaka svetlost da bi uoili ranu ivodu. *ni se za razliku od pili4a, obavezno moraju uiti da jedu i piju.

Za2tevaju više toplote o! pilića prvi2 !ana3 pa i ne!elja8 Minimalnatemperatura koja se mora obezbediti jednodnevnim 4uri4ima je 6-G stepeni

1.

• *setljiviji su od pili4a i na druge stresove,• buku,

• neujednaenu osvetljenost prostorije,

• lako se uznemire, uplaše i gomilaju, pa usled toga može do4i do velikigubitaka.

Hbog toga što rastu znatno brže od pili4a zatevaju ranu bogatijubelanevinama, prve A nedelje i sa EG-;Nproteina. B gajenju i tovu 4uraka igijena jeapsolutno neopodna. Prostoriju u koju 4e sesmestiti jednodnevni 4uri4i potrebno je temeljnooistiti, oprati i dezin9ikovati.

(ekoliko dana pre useljenja, u prostoriju seunosi i po podu rasprostire ista i suva prostirka,a potom se unosi i raspore>uje predodno

oiš4ena i dezin9ikovana oprema kao što su grejai, pojili'e, ranili'e i dr.+obro je najmanje E dana pre useljenja obaviti 9umiga 'iju prostorije tj.dezin9ek'iju parama 9ormaldeida. (ajmanje EA sata pre prijema prostorijuzagrejati na 6-G stepeni.

Prvi2 !ana je potrebno ćuriće veoa često na!


19/69

koliinama i u najpovoljnijem odnosu, proizvode u 9abrikama stone ranekoje poseduju savremenu, automatizovanu i kompjuterizovanu opremu za ovuproizvodnju.

Za is2ranu tovni2 ćuraka u intenzivno sisteu koristi se 2rana u

obliku peleta8 B prve A nedelje su prenika manjim od E mm, a kasnije,Emm. Pošto su 4urke zrnojedi, u njiovoj israni treba izbegavati brašnastesmeše. Svaka selek'ijska organiza'ija za ibrid koji proizvodi u uputstvu zatov 4uraka daje odgovaraju4e normative israne

.Ha napajanje mora se obezbediti ista, emijski i bakteriološki ispravna vodaza pi4e. =urke troše pribli7no !vostruko više vo!e neivanja grana trebabiti umeren, jer jaa rezidba kod požegae utie nasmanjenje prinosa.0"U(* je napomenuti da se grane imladari kod ove sorte ne smeju prekra4ivati jer se time

smanjuje rodni poten'ijal.

Stenlej, Čaanska rodna i Čaanska lepoti'a su sorte koje traže oštrijurezidbu jer imaju sklonost ka zametanju velikog broja pupoljaka. Sav višakunutrašnji grana se odstranjuje,a spoljašnje grane se prekra4uju. (a starijimstablima koja su neadekvatno orezana obino se rodni elementi nalaze na

peri9eriji krune pa je neopodno da se pravilnom rezidbom sprei premeštanjevegeta'ije na vršni deo krune ili grana. /o se postiže jaim skra4ivanjemgrana i grani'a pri vru pri emu se vodi rauna da se osnovne grane neogole.

R>6,? *@*9*,:? A@%?*

http://www.agroinfotel.net/index.php?option=com_mailto&tmpl=component&link=5c54f23c7eaa66be3fb9f375e3808de631766b31http://www.agroinfotel.net/index.php?view=article&catid=8%3Avocarstvo&id=224%3Arezidba-ljive&tmpl=component&print=1&layout=default&page=&option=com_content&Itemid=42http://www.agroinfotel.net/index.php?view=article&catid=8%3Avocarstvo&id=224%3Arezidba-ljive&format=pdf&option=com_content&Itemid=42


20/69

Šljiva radja na mješovitim rodnim grani'ama,dugim rodnimgrani'ama,kratkim rodnim grani'ama, koplja stim izraštajima i majskimkiti'ama. (ain rezidbe šljive u rodu zavisi i od toga na kojem tipu rodnigrani 'a radja odre>ena sorta šljiva.

Požegaa, Stenlej,Čaanska ljepoti'a i Čaanska rodna ra>aju pretežno nakratkim rodnim grani'ama i kopljastim izraštajima koji su se obrazovali nadvogodišnjem i starijem drvetu.

Pri rezidbi treba ostavitii odre>en broj jednogodišnji nerodni grana nakojima 4e se razviti kratko rodno drvo.*rezivanje obino poinje odozgo pananiže, tako što se prekra4uje najviša skeletna grana i pri pre kra4ivanju seostavlja jedna spoljna grani'a na vru./ako>e, sve suve, povrijedjene i polomljene grane, vodopije i grane koje rastuu unutrašnjosti krune treba odsje4i do osnove. Bkoliko su neke grane jaerazvijene i postoji tenden'ija da nadjaaju sekunda rne ili primarnegrane,treba i više skratiti. "ko u krošnji postoji neka praznina onda tu trebaostavitivodopiju, ali se ona mora poviti da ne bi bila previše bujna. *d rodni grani'anajpre se uklanjaju stare i izro>ene, zatim tanke, zasenjene a ukoliko imapreviše mladi rodni grana one se moraju prorediti, kako bi se napraviobilans izme>u generativnog i vegetativnog dijela i omogu4ilo 9ormiranje rodnielemenata za narednu godinu.

P>69@+?+,%* A@%?*

Podmla>ivanje je agrotenika mera koja se esto koristi u ekstenzivnomšljivarstvu. *snovni 'ilj ove mere je da se rezidbom odstrane stari i dotrajalidelovi krune i da se podstakne redovan vegetativni porast. #ez podmla>ivanjanema obnove skeleta krune, nema 9ormiranja novog rodnog drveta a samimtim ni redovni prinosa, odnosno roda.*snovni pokazatelji da treba pristupiti podmladjivanju šljive su slab vršniprirast,poetak sušenja produžn i'a rameni grana, ogoljavanje donji djelovarameni grana a isto tako ako je kruna ošte4ena usled lomljenja grana pod

teretom roda, snega, oluje i sl.Podmla>ivanje je delikatna opera'ija i trerba joj pri4i sa puno pažnje, opreza iznanja. Podmla>ivanje ne treba obaviti odjednom, ve4 postupno, tokom E-godine.

Pod podmladjivanjem vodili'u i ramene grane treba skratiti do neke pogodnegrane koja 4e preuzeti ulogu vodili'e, a rameni grana do zauzimanja


21/69

željenog položaja u prostoru. Prese'i koji se prave ne bi trebali biti ve4i od C;'m u preniku, dok prese'i do 6 'm u preniku brže zarastaju. 0e4e ranetreba obavezno zagladiti oštrim nožem i zaštititi kalem voskom.Bspje podmla>ivanja zavisi i od nege koju je neopodno sprovesti posle oveopera'ije. Stablo šljive i ramene grane treba zaštititi kreenjem od uti'ajasun'a i mraza. *va mera ima za 'ilj da se sprei preko merno zagrevanjestabla i ranije kretanje vegeta'ije a ujedno je i dezin9ek'iono sredstvo sakojim se štiti stablo i ramene grane od parazita. /ako>e, šljive treba obilno>ubriti, štititi od bolesti i štetoina i navodnjavati.Podmla>ivanje šljiva, najbolje je obaviti tokom januara i 9ebruara.

ro$danić ?ajko, dipl! in(! polj!

-,MSKA RE-,/A +4


22/69

Pr" r"z$at$ $ po&i*an*e# i;o*a2a u raz.$7$t$ !o.oaj=Iz$ 8oj$ rastu us!ravo $#aju ja7" ag.a" v"g"tat$v$ rast o !ov$j"$?$z


23/69


24/69

S preporučuje se koristiti $a mesore$ni&u otre, $ao'ljene no(eve i ploče s rupama od @ do 12mm $a meso i najvie do 5 mm $a slaninu,S meso tre'a usitnjavati do'ro o)la%eno 0I ili namr$nuto -5 I,S slanina,ako se dodaje, naj'olje se usitnjava u namr$nutom stanjuod -5 do -10I, $ajedno sistom količinom slanine preporučuje se usitnjavati i meso koje je već krupnije usitnjeno!


25/69

Nakon usitnjavanja i mieanj amesa i slanine $a nadev,p-vrijednost ne 'i tre'ala prela$iti5,T! iu p-vrijednost od 5,T valja sni$iti dodatkom 'r$o ra$#radivi) ećera dekstro$a do0,5 posto! Ni(a p-vrijednost V5,T povoljno utiče na pro&ese u prvim danima $renja nadeva,na nje#ovu sta'ili$a&iju pa i ostala svojstva domaće#a kulena i ko'asi&a!

Po#reke koje mo#u nastati u proi$vodu $'o# propusta pri meanju nadevaS Nedovoljna pove$anost nadeva!S o raspored sastava nadeva čija je posledi&a lo i$#led prere$a!S 3aostajanje va$du)a u nadevuS Previe ra$ma$ana mast $'o# #u'itka $rnate strukture!

PUNJ=NJ= N9=9 U "M"

3a i$vorne domaće proi$vode upotre'ljavaju se samo prirodni omotači &reva! 3a domaći kulen

koristii se svinjsko slepo &rijevo, tanko &rievo $a ko'asi&e! Upotre'ljavati tre'a samo omotačedo'ro# kvaliteta koji su oslo'o%eni od slu$i i nasla#a masno# tkiva, do'ro oprani i o&e%eni! Nadev se ne sme stavljati u punili&u topao optimalna temperatura L7 I! Preko je potre'nočvrstim stiskanjem istisnuti va$du) i$ nadeva tako da se i$'e#ne stvaranje manji) HostrvaR,upljina u nadevu, pa se $ato preporučuje upotre 'a vakuum punili&e! Nastavak na punili&i tre'a 'iti dovoljno irok i ne predu# da se pod većim pritiskom ne i$dvajaju nasla#e masti na povrininadeva u$ omotač! Nadev tre'a puniti pod umerenim pritiskom radi 'olje#a prijanjanja u$omotač, 'e$ pu&anja omotača, a istovremeno i 'olje ispunjenosti!

Neo'ično je va(no i$'e#avati dodir nadeva s vodom, do če#a mo(e doći ako omotač nijedovoljno do'ro oslo'o%en vode o&e%en, ako su ruke pri punjenju mokre i ako se voda dodaje u

nadev tokom mea nja! rlo je loa praksa dodavati toplu vodu pri ručnom mijeanju nadjeva!=39NJ= ; P"=3;9NJ= +U=N9 ; +"/9*;I9o'ro napunjen kulen čvrsto se ve(e tankim kanopom od konopljini) vlakana! Pre veanja ukomore $a dimljenje ili dimnjake, puni&e, kuleni pove$uju se neto de'ljim kanopom - pose'nim načinom ispreple tanja kanopa!

U početnom ra$do'lju proi$vodnje domaće#a kulena, kada su $a kulen omotači 'ili ma)om vrloveliki, a kuleni teki, kuleni su se veali u ri'arskim mre(ama ili u u$du(nom spletu vr'ovi) i'aspojeni) na o'a kraja i me%uso'no stisnuti)! U novije vrijeme neki proi$vo%ači umjesto pove$ivanja kulen stavljaju u #umirane ili plastične mre(i&e, a poneki čak upotre'e )ula)opčarape!


26/69

Po#reke koje mo#u nastati u proi$vodu $'o# propusta pri punjenju nadeva u omotačeS Po#reke u kon$isten&iji čvrstoći, jedrini najčeće su u$rokom loe nare$ivosti i ra$ma$ivanjanadeva na presjeku $'o# HtopleR mase pri punjenju s prevelikim pritiskom u$ upotre'uneod#ovarajući) nastavaka na punili&i koji jo u$rokuju i i$dvajanje masti u$ $idove punili&e!S Nedosvoljna pove$anost nadeva najčeće se poka$uje u o'liku upljina i pukotina koje se

povećavaju suenjem! Nastaju $'o# prenisko#a pritiska pri punjenju i nedovoljne napunjenostiomotača!S Na'oranost omotača i nji)ovo odvajanje od nadeva nastaje tako%er $'o# nedovoljno#a punjenja nadeva!

9utori: Petričević 6 /enčević 6 +ue& *P?9J9NJ= "M9K= +U=N9 ; +"/9*;I9

E7+A &U:ERKE

utora8, 24 jauar /129 1;3/4 6 Na!$sao P"tar Jov$7$@ 6 6 6

S o"r8a s" #o" s"jat$u va ro8a3u !ro."@" $ 8aso ."to=Pro."@o# s"tvo# s" $z"r8a to #o"$zrat$,!ovo.j$j$ su z"#.j$$ us.ov$ aro7$to v.aga a8u#u.$raato8o# z$#" $ sta.$ !orast sr"jo"v$? t"#!"ratura,!os"a= +"sta j" $ aj"za

t"to7$a a #.a us"v u a!r$.u $ #aju=

Letn*o# +et&o# .u>"r8" !rua s" ovo.jo vr"#"ato8o# j"s"$ a


27/69

5ra&ilo *e a o;a ro2a +et&e j"3s"tvu o$oog !"r$oa=

< prole3no# ro2, j" to ruga !o.ov$a #arta, 8aa ozvo." vr"#"s8$ $ z"#.j$$

us.ov$, aro7$to v.aga=

Letn*a +et&a s" $zvo$ >".og avgusta o !o.ov$" s"!t"#"r8a razv$ja u$jo# !? 5,5-;,4=

>,;ina o;rade e#l*ita zav$s$ o 8.$#ats8$? us.ova $ t$!a z"#.j$ta= Du"r$ta su FosFor $ 8a.$ju#=

Pr"!oru7uj" s" a 2oli?ina fo+fora u zas$vju.u>"r$ta


28/69

Pr$#"a azot$? ua#a $.$ a #aj$# !ovr$a#a o#a8"Gru7oH= Pr"ost tr"#, a #o" s" s"jat$ $ a /4 >#= Lu>"r8a

a#"j"a !ro$ zvoj$ s"#"a s"j" s" $ $ro8or"o sa #"ur"$# rastojaj"#:1 >#, 41># $ 1 ># =

S"#" .u>"r8" j" s$to, 8.$>a "a $ os"t.jva, $ a8o j" s"tva !.$t8a z"#.j$t" o8o 8.$>" s"#o" $su$t$ !r" "go to #, a a t"8$# 1,4-2 >#,o8 a .a8$# z"#.j$t$#a /-9 ># u


29/69

Pri sadnji vinove loze izuzetno je zna'ajan postupak sa loznim kalemovimainjiova priprema za sadnju. Za sa!nju se ora upotrebiti sao visokokvalitetan aterijal3to znaci !a za!ovoljava sve kriterijueD

•

1! anatomsko-morAoloke,

2! Ai$ioloke,

7! #enetske i $dravstvene, odnosno lo$ni sadni materijal ko#a prati iod#ovaraju&a dokumenta&ija:

! deklara&ija o kvalitetu sadno# materijala,

5! sertiAikat o autenti&nosti i čistoti sorte i

D! uverenje o$dravstvenom stanju!

Posle i$vreno# pre#leda i oda'iranja kalemova $a sadnju, pristupa se neposrednoj pripremi kalemova $a sadnju!reme od i$noenja lo$ni) kalemova do nji)ove sadnjetre'a da 'ude to kra&e!3riprema sano$ materi!ala presan!u o0u)vata#

1! pre#led i od'a&ivanje sadni&a koje ne od#ovaraju postavljenimkriterijumima,2! prekra&ivanje lastara na 1-2 ok&a,

7! prekra&ivanje svi) korenova na 10-12sm!

Priprema kalemova tre'a da se i$vodi na $ati&enom mestu, kako kalemovi ne 'i 'ilii$lo(eni isuivanju od sun&a ili vetra, tre'a i) odr(avati u vla(nom stanju kvaenjemili provi$ornim trapljenjem u vla(nom pesku! Pripremljeni kalemovimoraju se $asaditi$a 2-7 dana!

+reme san!e - U naim klimatskim uslovima lo$a se sadi u toku $imsko# mirovanjana!ce(ce u prolece i !esen. Naj'olje je da se o'avi tokom marta mese&a, odnosno čimse $emljite prosui i $a#reje!

u0ina san!e 6 u'ina sadnje vinove lo$e $avisi od reljeAa i klime! U na&elu lo$u

tre'a saditi tako da spojno mesto na lo$nom kalemu 'ude u nivou povrine $emlje! Nana#nutim terenima usled ero$ije na #ornjim delovima par&ele dola$i do spiranja a nani(im do $atrpavanja! Na viim mestima spojna mesta postaju o#oljena a na ni(im$atrpana! a 'i se to u'la(ilo na viim delovima kalemovi se sade tako da 'udu 7-smispod, a na ni(im delovima 7-sm i$nad povrine $emlje! u'ina sadnje kalemovai$nosi 75-0sm!


30/69

40lik i imenzi!e !amica 6 Najjednostavniji na&in kopanja jami&a $asadnju je ru&no pomo&u aova i mo(e imati trou#last ili pravou#aonio'lik! u'ina jami&a tre'a da 'ude 5-10sm du(a od du(ine koreno vo#sta'la sadno# materijala! ru#a dimen$ija jami&a-irina odnosno

pre&nik tre'a da 'ude oko 0sm! Mesta $akopanje jami&a o'ele(avajuse ko&i&ima prilikom ra$meravanja redova i sadni) mesta u okviruor#ani$a&ije teritorije!


31/69

Posle to#a a pre potpuno# $atrpavanja jami&a dodaje se oko 150 #r! kompleksno#mineralno# du'riva NP+ @:1D:2! "'ave$no je da se i$vri de$inAek&ija $emljita

protiv insekata koji mo#u da otete ili unite mlade lastare! ezin5ekci!a se o0avl!asa oko 19 $r. preparata @orse u kom0inaci!i sa prepara tom na 0azi 0akra. *redstvo se rastura oko spojno# mesta u kru#, tako da kru# sa $atitnim sredstvi ma

'ude pre&nika 20-25sm!Po(to se !amic popuni pristupa se o0rzovan!u )umke ozeml!e.Ulo#a )umke je:- da kalem i spojno mesto sačuva od isuivanja,- da kalem sačuva od me)ani&ki) povreda,- da mladi lastar sačuva od lomljenja i pripeke,- da ne(ne delove lastara sačuva od napada teto&ina i- da titi kalem od po$no# prolećno# mra$a, #rada i dr!

Pre obrazovanja umke treba postaviti odgovara - ju4e koljekao naslon mladoj lozi. 3umka se obrazuje na slede4i nain:- Motikom se navue sitna, umereno vlažna zemlja kojom se pokrije nadzemnideo kalema. +a bi zemlja bila što sitnija, može se i rukom usitniti.- 0isina umke zavisi od tipa zemljišta. (a peskovitom i lako propusnomzemljištu je C; do CE smV dok na težim, vlažnim i smoni'avim zemljištimavisina umke je 5 do G sm.- 0isina sloja zemlje u um'i rauna se od najvišeg ok'a na lastaru kalema.

- )rajnje oblikovanje umke obavlja se ru'no.*brazovanjem umke završeni su svi postup'i oko sadnje ožiljenivinove loze

Savetoavac za vocarstvo i vino$raarstvo psss +ran!eMr Ne0o!(a Mlaenovic% ipl. in$.

R,?RANA 3ŠEN,:E

utora8, /: jauar /12/ 21314 6 Na!$sao P"tar Jov$7$@ 6 6 6

Hima i sneg nas zaobilaze.Pšeni'a je stigla do A-6listova i sada joj treba pomo4i u razvoju.Potrebno jeuraditi ( min- test pre prirane pšeni'e. (e trebe žuriti-vreme za priranu je polovinom 9ebruara. Preporuka jeda se 5;N rastura u 9azi bokorenje, a ostatak A;N u9azi vlatanja. Pšeni'a je kultura me>u najzastupljenijim

http://www.agroinfotel.net/index.php?option=com_mailto&tmpl=component&link=5f74c3508823cf200c57c0706db648b787f69702http://www.agroinfotel.net/index.php?view=article&catid=11%3Aratarstvo&id=157%3Azelena-penica&tmpl=component&print=1&layout=default&page=&option=com_content&Itemid=27http://www.agroinfotel.net/index.php?view=article&catid=11%3Aratarstvo&id=157%3Azelena-penica&format=pdf&option=com_content&Itemid=27


32/69

u setvenoj strukturi poljoprivredni proizvo>aa, te s toga joj treba posvetitiposebnu pažnju. +a bi se ostvario dobar kvalitet, visok i stabilan prinos trebaobratiti pažnju na veoma važne stavke me>u kojima su:

C. *dgovaraju4i odnos azota i 9os9ora, što u 9azama rasta i razvi4a treba da

iznosi E:C,

E. B jesen kao osnovno >ubrenje u pripremi zemljišta za setvu treba uneti svupotrebnu koliinu 9os9ora i kalijuma, a azota u koliini od A;-6;kgQa,

. Prvo priranjivanje se preporuuje ve4 u kasnu zimu ili rano prole4e, popravilu ne pre C6. 9ebruara

A. Pšeni'a se uglavnom priranjuje dva puta,drugu priranu treba izvršiti u9azi intenzivnog rasta stabla do pojave klasa, a tre4a zavisi od stanja useva i

uslova gajenja,

6. Prva prirana utie na visinu prinosa, a druga na kvalitet,

5. Može se izvoditi 9olijarna prirana preko lista u jesen ako se usev tretirapesti'idima, i u prole4e u 9azi bokorenja i lista zastaviara,

7. Ha visok prinos i kvalitet, osim osnovni raniva potrebno je obezbediti iodgovaraju4i nivo mikroelemenata.

)*$ TB#!0* )*!S//

*snovno >ubrenje - )oristiti po mogu4stvu složena, mineralna, kompleksna,granulisana >ubriva koja u sebi sadrže mikroelemente za isranu ratarskikultura. Bkoliko se odradi, a potrebno je svakako odraditi agroemijskuanalizu zemljišta iz koje se lako može odrediti, a samim tim i odabratiodgovaraju4a kombina 'ija za odgovaraju4u par'elu. Bkoliko nije ura>enaagroemijska analiza zemljišta, treba primeniti >ubriva sa standardnimodnosom raniva za usev pšeni'e ili sa povišenim sadržajem 9os9ora.

Prirana - Bkoliko se ne izvrši osnovno >ubrenje u jesen, za prvupriranu u prole4e treba koristiti komplk sna (P) >ubriva sa povišenimsadržajem azota. B uobiajenoj prirani koristiti azotna >ubriva )"( ili "( uuzavisnosti od p3 vrednosti zemljišta.

Folijarno >ubrenje - koristiti vodotopiva >ubriva, a za spe'i9ine potrebe iliotklanjanje nedostataka pojedi ni elemenata


33/69

nemogu4nosti usvajanja=, tena 9olijarna >ubriva sa sadržajem samo jednog ilisa više mikroelemenata.

PSSS Šaba' Eor!ana Re2ak3 !ipl8in


34/69

brzina rastaV D; dana starosti W kg telesne mase,

plodnostV 5-G legala po kuni'i godišnje,

rodnostV minimalno 7 mladuna'a u leglu

nizak mortalitet mladuna'aV 5; ro>eni W 6E odgojena,

dobra mlenostV odgovaraju4a kvaliteta i kvantiteta mlijeka, dovoljno duglakta'ijski period,

otpornostV vrste i vitalne jedinke,

visok randman mesaV minimalno 5;N mesa koje mora biti belo i sono,

krznoV odgovaraju4a boje i visoke kvalitete

Menjanje dlake, odnosno linjanje, se odvija kontinuirano tokom 'elegodine, no zbog pove4anog intenziteta uoljivo je pred zimu i pred leto./okom proletnog linjanja, koje nastupa tokom marta, menja se jesenskadlaka pa gubimo nusproizvod.

+laka sadrži i veliki udio belanevina i drugi visokovredni ranjivimaterija, što ide na štetu proizvodnje i zdravlja samog organizma.esensko linjanje omogu4ava stvaranje zimskog pokrivaa, a brže je kada

je životinja boljeg zdravstvenog stanja. (a životinju, a samim time i napro'es linjanja delujuV dužina dana,vreme osvjetljenja, tempera tura, vlaga,itd.C6-C5 sati osvjetljenja dnevno odgovara uslovima koji vladaju u priroditokom najintenzivnije reproduk'ijeV od sredine aprila do sredine juna


35/69

. umetno osemenjivanje

Eravi!itet

$mbrionalni razvoj traje ;-E dana, odnosno EG-6 dana. (akonovula'ija osloba>a se G-E; jajni stani'a koje su sposobne za oplodnju

naredni 5-G sati. Bbrzo nakon isteka tog vremena jajne stani'e propadaju.CE-C5 sati nakon oplodnje poinje dioba oplo>eni jajni stani'a. /a 9aza

je kritina za plod jer može do4i do embrionalne smrtnosti naroito usledstresa i in9ek'ije...

B lošim uslovima, prilikom stresa, ak E;-A;N embrija se ne implantira uzid materni'e. B pro'esu implanta'ije je važna uloga progesteron-a ijeluenje indu'iraju i sami embr2o-i, pa je ukoliko i je manje ve4i je udeonjiovog ugibanja. Bkoliko je broj oplo>eni jajaša'a velik, ugiba samo 6-

C;N embr2o-a e do zaostajanja ploda u poro>ajnom kanalu, zbogega može do4i do samo-ozle>ivanja. aki stres može zaustavitiistiskivanje ploda, pa kroz otvoreni 'ervi@ može do4i do prodoramikroorganizama i posledine in9ek'ije.

9la!unci

Mladi se kote s masom od ;-A; g, slepi su i bez dlake. Mladun'i nemajurazvijen sistem termore gula'ije i stoga i je potrebno grejati. !ast dlakepoinje nekoliko dana nakon ko4enja. Ha C; dana mladi progledaju, a ve4za C6 dana završen je rast dlake i mladi poinju izlaziti iz gnezda.

Ha kvalitetan razvoj mladuna'a je važno staviti dovoljno stelje.

Po!etanje la!unaca

Podmetanje mladuna'a je metoda stvaranja jednakobrojni gnezda s'iljem jednakog optere 4enja svi jedinki. Mlade provuemo po trbuuženke primatelji'e i istrljamo dlakom iz gnijezda, a ženku & ma4euodmaknemo.

Pri ko4enju trebamo osigurati dovoljnu koliinu vode jer u protivnom 4eženke pregristi plodne ovojni'e kako bi popile plodnu teku4inu.Pri tome


36/69

mogu ozlediti mladun'e, ali u ekstremnim slua jevima i pojesti i.Pove4ana potreba za vodom postoji i zbog poetka lakta'ije.

@učenje lijeka

Poetna koliina mleka koju jedna kuni'a izlui je oko C;; g dnevno. /a je koliina dovoljna za 7-G mladuna'a ivanje mladunadi,

loša igijena i neugoda miris gnezda jer se ne isti,stres,

kanibalizam,

nedovoljna mlenost.

>!bijanje

Mladi se klasino odbijaju sa G, C; ili CE nedelja starosti. B intenzivnimuslovima proizvodnje mladu n'i se odbijaju sa A-G nedelja starosti.

Mladun'e je poželjno pripremiti na odbie tako što 4emo im ponuditi

gotovu ranu. /ime 4emo im potaknuti probavni trakt da se prilagodi nanove ranidbene uslove.

:ov kunića poinje sa EA-ED dana a traje 7;-D; dana.

)oliina rane < u skrobnim jedini'ama Y kg skroba= koja se dajetovljeni'ima u pojedinim mese'ima:


37/69

mese' skrobni jedini'a Q kilogramuprirasta

C. E.E;;

E. E.;;;. 6.E;;

A. G.C;;

+o A. mese'a starosti tovljenika dobivamo ponajviše miši4nu masu, anakon toga uglavnom mast.

dealna težina tovljenika je E-E.G kg.

*P!$M" B *#$)/M" H" BH8* )B(L"

B 9armama kavezi mogu biti raspore>eni:

C. 9lat de'k, odnosno ravni sistem,

E. )ali9ornija tip


38/69

laka izmena vazdua,

potreban je veliki prostor


39/69

)od kotilica otvor treba biti uzdignut od gnezda CE 'm. 8nezdo treba bitisuvo i udobno. spod gnezda treba biti rešetkasti pod a u me>uprostoruslama.

ranilice za uzgoj su kapa'iteta E kg. maju per9orirano dno kako seprašina i druge neisto 4e ne bi nakupljali u ranili'i. (agib dna ranili'etreba biti takav da mogu pojesti svu ranu bez pro blema i da omogu4i lakoiš4enje same ranili'e.

Ha napajanje se koriste nipl pojili'e.

(a 9armi za proizvodnju kuni4a je potrebno osigurati prostor za karantenu.

#rzina strujanja vazdua u objektu za proizvodnju zeeva treba biti u skladu stemperaturom.

temperatura


40/69

/emperatura

Mladunad razvija termoregula'ione sposobnosti za C;-CE < u potpunostiC6= dana nakon ko4e nja. Bkoliko je koža gole mladunadi roza boje


41/69

temperaturama manjim od C;X1 živo tinje nastave proizvoditi, ali trošeznatne ener getske rezer ve za proizvodnju topline. Bz to, sniženetemperature dovode do pada otporno sti životinje.

)od visoki temperatura smanjuje se uzima nje rane i prirast. 0e4 na

temperaturi od ; do EX1 javljaju se simptomi: sterilitet, taipnea


42/69

0isoka vlaga i ekstremna temperatura, bilo visoka, bilo niska, su najgorimogu4i spoj 9aktora mikroklime.

0laga u vazdu dolazi:

C. disanjemV C;-E;N \ E;;g dan-Ckuni4-C,

E. isparavanjem urina i izmeta,

. prolivena W isparavanjem voda za pi4e,

A. vazduom dovedenim spolja

)oliina vlage nastale disanjem i isparavanjem urina i izmeta približno

odgovara koliini konzumirane vode.+nevno popije u proseku E;;g vode, a ženke koje doje mogu popiti i do

Ckg vode.

0laženje vazdua se može smanjiti, a igijena znatno popravitiadekvatnim uklanjanjem 9ekalija i mokra4e.

Bkoliko je loša termoizola'ija zidova i tavani'e dolazi do kondenza'ijevlage na unutrašnjim povr šinama. Samim time stvara se ]rezerva] vlagekoja 4e održavati vlažnost konstantno na visokom nivou.Potrebna relativnavlaga iznosi 5;-7;N, odnosno privatljivo je 66-7;N.

Bkoliko je relativna vlaga preniska, a ujedno je pove4ana kon'entra'ijaamonijaka u vazduu i prisutna je promaja, do4i 4e do oboljenja sistemadisanja.

Pri visokoj vlazi krzno se vlaži, a vlažno krzno skuplja prašinu. Samimtime dlaka postaje lepljiva i prileže uz telo.0olumen dlanog pokrivaa jesmanjen, a voda koje ima u krznu jako je dobar termo-vodi. !ezultat toga

je znatno smanjena mogu4nost održavanje potrebne telesne topline. Pritome valja naglasiti da izrazito vlažan vazdu ima pove4ani toplinskikapa'itet, što znai da 4e ladni vlažni vazdu lakše odvoditi toplinu negoladni suvi vazdu.B sluaju toplog vlažnog vazdua vredi obrnuto.

/opli vazdu prima ve4e koliine vlage od ladnog. Hagrejavanjemapsolutna vlaga ostaje ista, ali se relativna vlaga smanjuje. *d toga 4emo


43/69

imati koristi zimi kada je spoljni vazdu ladan, i kada taj vazddu,naravno, zagrevamo.

Bopšte: pri konstantnom atmos9erskom pritisku povišenje temperaturevazdua 4e povisiti apsolu tnu vlagu koju vazdu može primiti.

Propor'ionalno pove4anju apsolutne vlage bit 4e smanjena relativna vlaga.

Primer: C m vazdua pri vlažnosti od 7;N i temperaturi od CX1 4e mo4iprivatiti g vode, a pri istim uslovima ali temperaturi od C;X1 -5 g vode.

"ko pretpostavimo da u Cm vazdua ima E g vode. /o je 55N pri CX1. /ajzrak zagrejemo na C;X1. dalje ima E g vode, što je N.

Pri sniženju temperature slabi vitalnost ponajviše mladi organizama.*drasle jedinke 4e patiti od smanjene ili izostale reproduk'ijskesposobnosti. Bkoliko preniske temperature dugo potraju mogu4 je i trajansterilitet.!asplodnu sposobnost 4e smanjiti i temperature više od E;X1.

+Z6 >B%*/:

0azdu gubi na kvalitetu gomilanjem vodene pare, 1*E, amonijaka,sumporvodika, ugljen mono ksida. )ako se ti gasovi u odre>enoj koliinikonstantno proizvode u staji


44/69

E. na nadpritisak

. mešovita

Hada'i ventila'ije

8lavni zada'i ventila'ije su dovo>enje svežeg i odvo>enje ustajalogvazdua


45/69

nedostaje energije kojom bi se odupreli spoljnim uti'ajima. stovremeno je,kako bi se kompenzirao manjak "/P-a, anaerobna glikoliza znatnointenzivirana. !ezultat toga je proizvoda velike koliine mlene kiseline


46/69

temperatura


47/69

grani'ama OQ- CX1. /ermostat ukljuuje ventilatore nakon povišenjatemperature, a iskljuuje i nakon pada temperature.

Havisno o godišnjem dobu ventila'ije se prilago>ava. /ako je:

zii inialno 5;#5

s8j"

2"

ljeti inialno ";##00## 5s8j"2"

s.j – stočna (stajska) jedinica iznosi 500 kg životinjae.

+ovodni vazdu ne sme padati direktno na životinju.*tvori trebaju bitiminimalno C.6-E m udaljeni od životinje. /ime se onemogu4ava delovanjepromaje i direktno delovanje ladnog vazdua.

)ako bi se onemogu4ilo potla>ivanje odnosno pregrejavanje, zimisevazdu istiskuje kroz otvore bliže podu, a leti kroz otvore bliže tavani'i.

0ažno je i nužno redovito iš4enje otvora i ventilatora jer prljavština možeznatno smanjiti kapa'i tet ventilatora i otežati otklanjanje kvarova. #uka išumovi koje neispravni ventilatori proizvode su stresni 9aktori pa jeneisto4a ventilatora i zbog toga nepoželjna.

Hagrejavanje nastambe treba rešiti na najekonominiji, ali e9ikasannain.Bkoliko se ukaže potreba, treba postaviti i dodatnu termoizola'iju.

/ime 4e se smanjiti toplina koja se gubi kroz površine zidova,tavani'e ipoda.

B klimatiziranom objektu temperatura nikada, pa ni zimi, ne bi smela pastiispod C;X1. B objektima gdje se vrši tov veliki životinja valja osigurati manjiizvor topline koji 4e se aktivirati kada temperatura padne ispod ;X1. Ha stalnozagrejavanje se koriste uljene pe4i, plinske grijali'e i elektrine grijali'e.!egula'ija sistema grijanja može biti runa ili automatska


48/69

)limatiza'ija pretpostavlja griejanje zimi i la>enje ljeti. )limatiza'ijom setroši energija koja iz sistema izlazi:

gubitak toplinske energije

C. ) 9aktor predstavlja gubitak topline kroz zidove, pod i prozore=.

E. ventila'ijom enje.

Hnatnu koliinu toplinske energije odaju životinje u obliku tzv. ]senzibilne

topline].

>&*:@%*,>&:

B prirodi je najve4a proizvodnja u prole4e jer se produženjem dana ibujanjem vegeta'ije otvara ju mogu4nosti za otranu mladuna'a. Stoga jeu životinja razvijen 'eli meanizam koji 4e u prikla dnom godišnjem dobupotaknuti plodnost. /aj isti meanizam u intenzivnoj proizvodnji kako bi se

plodnost dovela i održala na maksimumu. 8lavni pobu>iva4 jeodgovaraju4a dužina osvetljenja


49/69

8usto4a naseljenosti se menja zavisno o tipu uzgojaV da li je uzgoj intenzi

van ili ekstenzivan, volumen objekta ivanjem mikroklimatski parametara pa je proizvodnja nešto slabija.

Potrebe za volueno staje u poje!ini2 !obni2 enu gnojni'u ili se distribuira direktno na orani'ama. Brinvalja odma odvojiti u poseban bazen kako bi se zaštitili od produkata


50/69

9ermenta'ije urinaV prvenstveno od amonijaka. Prilikom 9ermenta'ije seosloba>a toplinska energija koja zageijava pro stor. /o je tokom ladnograzdoblja korisno, no leti to dodatno povisuje temperaturu pogoduje razvojupatogeni mikroorganizama.

E. S0")*+($0(* *+0*U$($ u ve4im objektima. Pri tome se koristesistemi:

gnoj pada na plasti9i'irane valjke ili trake koje ga odnose van,

gnoj može klizati po nagnutim površinama ispod kanala i sakupljati se ugnojni'i

gnoj može padati direktno u pli4i kanalV iz kanala ga izba'uje strugai'avan objekta.

P!$0$(/0($ M$!$

)ako bi se spreilo širenje razliiti in9ektivni i nametniki bolesti ukuni4arstvu se rabe brojne mjere preven'ije.

,ajva7nije preventivne jere u kunićarstvu suD

+$H(F$)1S)$ #"!$!$ predstavljaju bazeni u kojima je otopljenanatrijeva lužina


51/69

SS/$M H" ("P""($ e u dodir szeevima, ranom i opremom koja je ili koja 4e biti dostupna zeevima.

+zici! se prienjujeD

premazivanje izloženi površinaV zidova, nosaa kaveza, vrata,prozorski okvira i drugi mesta gdje se insekti zadržavajuV C;; g praška O6; g vode u kojoj se prašak razmuti je dovoljno za mE površine.

prskanjeV C;; g praška se razmuti u litri vode i to je dovoljna koliina zaC; mE. Prednost prskanja je lakše nanošenje, no stvara se vrlo tanki sloj.ako se površine prskaju E puta trajnost je samo A-5 nedelja. Pripremljenuotopinu valja potrošiti u roku od nekoliko dana.

+$H(F$)1" #B("!S)$ 0*+$ ili 'isterni se provodi ukoliko vodu za pi4edobivamo iz bunara ili 'isterne. Ha dezin9ek'iju zosan-8. Pri radu spreparatom aa.

&+,?:+R,* 9%*R* >B%*/: Z+ ZE>% /,?=+

)ako bi se postiglo odgovaraju4e sanitarno stanje, u objektu za uzgoj kuni4ase primjenjuju mjere:

iš4enje, pranje, i dezin9ek'ija svi gnezda i kotili'a u trenutkupražnjenja,


52/69

permanentna deratiza'ija u, ali i izvan objekta,

povremeno uništavanje muva, muši'a, komara'aV insekti ubodimauznemiruju životinje, is'rpljuju i prenose bolesti - prvenstveno miksomatozu

kuni4a


53/69

*+*F*!M


54/69

krzna ]bizam]. +užina tela mu je ;-A; 'm, a repa EG-; 'm. Mase je 6;;-G;; g. ntenzivno se razmnožava u toplijem razdoblju. 8odišnje se koti -5puta. Mladi ima A-6 u leglu. 8raviditet traje EG-; dana. #izamski pa'ov jeprimarno biljožder, no jede sve što na>e u vodiV rakove, puževe, školjke...

Č(Č%"

Činila je glodava' poreklom iz južna "merike. Masaodrasle jedinke je A;;-7;; g. Prikladni kavezi za inilu suA;@A;@A; 'm. B pravilu su poslagani 6-7 kaveza u nizuV po

jedna ženka u kavezu. )avezi su povezani odnikom kojimse kre4e mužjak. )avezi su od po'inane ži'e sa žianimpodom.

Ha uzgoj inila je potrebna prozrana prostorija.*ptimalna temperatura je CGX1, a ne bi smela biti niža od 5X1.

Spolnu zrelost inile dostižu s 7 mese'i. 8raviditet im traje CCC dana.*kote 5-7 mladi od oko 6; g. Potrebno je osigurati sanduk s gnijezdom.

?6R+

0idra je mesožder. Mužja'i su 6-6; 'm dugi.Uenke su ;-A; 'm duge. 0idre se drže u kavezima pod nadstrešni'om. 0alja paziti na vru4inu jer visoka temperatura može izazvati toplotni udar.Prikladna nadstrešni'a je dimenzija E6 @ .6 m.(apravljana je od salonit ploa. spod nadstrešni

'e su dva niza od 5E kaveza.)avezi su 56 'm iznad tla. (ai njeni su odpo'inane ži'e. )avez za dve vidre je AC @ 6 @ GE 'm. !azmak izme>unizova je C.A m.8nezdo je 7 @ E5 @ E @ 'm. 8raviditet vidre traje 7;dana.

4R=AN,KA * 3RERAA

nedelja, 2T de&em'ar 2017 0C:0T | Napisao Petar Jovičić | | |

http://www.agroinfotel.net/index.php?view=article&catid=7%3Astocarstvo&id=4349%3Aorganika-prerada&format=pdf&option=com_content&Itemid=32http://www.agroinfotel.net/index.php?option=com_mailto&tmpl=component&link=c1b62559c08a65be89218d2a936eecfc102f09dahttp://www.agroinfotel.net/index.php?view=article&catid=7%3Astocarstvo&id=4349%3Aorganika-prerada&tmpl=component&print=1&layout=default&page=&option=com_content&Itemid=32http://www.agroinfotel.net/index.php?view=article&catid=7%3Astocarstvo&id=4349%3Aorganika-prerada&format=pdf&option=com_content&Itemid=32


55/69

*rganski nain proizvodnje zateva poseban tretmangajeni životinja. !egulisano je strogim pravilni'ima o primeni odobrenisredstava. (aglasak je da se proizvodi iz organskog naina proizvodnjeprerade i tako prera>eni plasiraju na tržištu. +oda'i - neki od dozvoljenisredstava su navedeni u tabeli.

Na$iv = 'roj Funk&ionalna svojstva Priprema )ranePose'niuslovi

e&itini = 722 9ntioksidans, emul#ator /iljno# porekla

Eivotinjsko# porekla

Mlečni proi$vodi

Natrijum laktat =7259ntioksidantni )umektant,re#ulator kiselosti, sredstvo $a povećanje $apremine

W

Prori$vodi na 'a$i mleka ;mesni proi$vodi

imunskakiselina

=770 +iselina, antioksidans W

Natrijum-&itrati =771

?e#ulator kiselosti,antioksidans,

emul#ator, sta'ili$ator W

+al&ijum-&itrati=777?e#ulatorkiselosti,antioksidans,učvrćivač

W

L inskakiselina

=77 +iselina,antioksidans W

Natrijum-tartarati

=77D *ta'ili$ator, antioksidans W

+alijm-tartarati =77D *ta'ili$ator, antioksidans W

Monokal&ijum-AosAat =71

?e#ulator kiselosti, emul#ujućaso, emul#ator, sta'ili$ator,

*redstvo $a di$anje testa,)umektant

W

9#ens $a rast

kodsamorastuće# 'rana

9l#inskakiselina

=003#unjivač, sta'ili$ator, sredstvo$a (eliranje, emul#ator

W WProi$vodi na 'a$i mleka

Natrijum-al#inat

=013#unjivač, sta'ili$ator, sredstvo$a (eliranje, emul#ator



56/69

+alijum al#inat =023#unjivač, sta'ili$ator, sredstvo$a (eliranje, emul#ator


r ioleta Mi&kovski *teAanović

+EA NA 47+4REN4M

nedelja, 2T de&em'ar 2017 0D:1@ | Napisao Petar Jovičić | | |

+!B8 PŠB * P*%*P!0!$+. +a li se menja ekonomija

poljoprivrede_ 1elogo dišnji uzgoj iprezimljavanje goveda na otvorenom nije modni ir ve4

nužnost ako se želi posti4i ve4a isplativost kodproizvodnje mesa na 9armi. 8otovo niko ne oglašava

takav nain držanja niti ga novano podupire jer industrija i trgovina nemajuizravne koristi od njega. (i u svetu po tom pitanju nije drugaije. Hasad nemadokaza da 4e životinje na paši u planini biti zdravije i izdašnije ni da jeplodnost livada ve4a ako goveda imaju štalu. )oliko bi se pojilišta ubrdskoplaninskom podruju moglo urediti za nova' potrošen za izgradnjuštala_ )oliko bi se korala za manipula'iju stokom moglo postaviti naprostranim pašnja'ima_

/akozvana o!erna, in!ustrijska, poljoprivre!a postaje sve ve4ipotrošač enerubrva, 9arma'eutski sredstava,mašina i novi sortikojima proizvodimo više rane, neki postup'i proizvodnje i prerade rane

jednostavno su postali pretva ranje 9osilne energije u ranu.*d toga nijeizuzeta ni proizvodnja gove>eg mesa i mleka. stovre meno, sunevu energiju,koja bi trebala biti glavna pokretaka snaga poljoprivrede, zanemarujemo,verovatno zato što je gotovo besplatna.

ako je 'elogodišnje držanje goveda na otvorenom više na 'eni,mnogi gasmatraju kao manje e9ikasan nain iskorištavanja poljoprivrednog zemljišta inegoduju jer od uzgoja goveda nema zarade. +ko se ra! i sre!stva ulo7enau neki posao !ovoljno ne isplate3 rešenje treba pronaći u sanjenjuobia posla i novca koji treba u takav posao ulo7iti8 :ako će !obit o!proizvo!nje biti veća8

http://www.agroinfotel.net/index.php?view=article&catid=7%3Astocarstvo&id=448%3Agoveda-na-otvorenom&format=pdf&option=com_content&Itemid=32http://www.claire.si/http://www.agroinfotel.net/index.php?option=com_mailto&tmpl=component&link=5ade75c8917b65fa5c91d112a1906df7af4aa1e5http://www.agroinfotel.net/index.php?view=article&catid=7%3Astocarstvo&id=448%3Agoveda-na-otvorenom&tmpl=component&print=1&layout=default&page=&option=com_content&Itemid=32http://www.agroinfotel.net/index.php?view=article&catid=7%3Astocarstvo&id=448%3Agoveda-na-otvorenom&format=pdf&option=com_content&Itemid=32


57/69

)od pašno< uzubriva. 9anje je iz!ataka zaveterinarske uslu


58/69

širenje i usvajanje novi znanja o 'elogodišnjoj ispaši goveda mogu bititakozvane studijske grupe uzgajivaa goveda u sustavu krava tele koji 4eme>usobno izmenjivati iskustva. B studijsku grupu mora biti ukljueno 6&C;uzgajivaa. B studijsku grupu neka se ukljue muž i žena, mogu i de'a, na tajnain da svi skupa naprave skupinu od C; do E; ljudi.

Pri manjim su skupinama razgovori nedovoljno raznovrsni. Članovi studijskegrupe neka se susre4u jedanput meseno,svaki put na drugomgospodarstvu.zme>u sebe izabe ru vo>u grupe koji ve4 ima nešto iskustva ovo>enju 'elogodišnje ispaše. 0o>a grupe organizira susrete tako da tele9onomobavesti samo jednog lana


59/69

jakog vjetra, osobito kad su mokra.)ad goveda prezimljavaju na otvorenom,vrlo se brzo naue potražiti zavetrinu. /elad 4e pogotovo iskorištava svakikutak, poput jarka, grebena ili odrasle životinje da se zaštiti od vetra. Hbogrelativno ve4e površine tela, s obzirom na masu, male životinje brže gubetoplinu. Hato odrasla grla bolje podnose ladno4u nego telad. *drasla grlaimaju i jae potkožne naslage loja, koje služe kao termoizolator.

Se4am se izjave jednog 9ran'uskog uzgajivaa goveda na otvorenom koja jeglasila otprilike ovako: „9oja najveća investicija u


60/69

Uivotinje se najviše zadržavaju na mestu ranjenja. Preporuka je stoga da seza jaki vetrova životinje rane u zavetrini. !azumljivo je da goveda nesmemo 'ele zime raniti na istome mestu ve4 diljem pašnjaka radi

ravnoerno< raspore!a izeta i ostataka 2rane po pašnjaku.Mesto za ranjenje stada na otvorenom odabiremo tako da se stado višezadrži na zemljištu slabije kvalitete, kamenitom ili zaraslom u grmlje.8nojenjem 4e životinje povećati kvalitetu zeljišta. Pokretne ranili'e sasvakom novom balom premestimo na novo mjesto.(a osta'ima krme životinje4e naješ4e poivati.

(a delu pašnjaka obraslom grmljem mesto za ranjenje odaberemo u sredinigrmlja ako je mogu 4e bale sena ili silaže do tamo dovesti.8oveda vrlo

delotvorno lome i gaze nepoželjno grmovito rasli nje. (a tako ugaženimmestima i na mestima prekrivenima debljim plaštem ostataka krme treba uprole4e zasejati belu detelinu koja 4e brzo prekriti ogoljelo zemljište i spreitirast neželjenog korova

.(ovo i staro mesto ranjenja na otvorenom neka ne budu preblizu.)ad jezemljište smrznuto, mogu4nost izbora mesta ranjenja kudikamo je ve4a. B


61/69

sluaju vrlo vlažnog vremena treba se kloniti pre strmi terena da se izbegneerozija što bi je stoka mogla prouzroiti svojim kretanjem.

Hanimljivo je da životinje koje zimuju na pašnjaku trebaju velike koliine vo!e.3ladan je zimski vazdu suv


62/69

8rabe za skupljanje snežni'e treba ograditi elektrinim pastirom, a vodu iznji treba do kopanja za napajanje dovesti 'revom.B korito treba ugraditiventil na bazi plovka.

"utor: ?van %ukić, dipl. ing. agr.

zvor: 3HPSS 6a li je ovo put !a se uz ale troškove proizve!ekvalitetno eso za tr7išteN

+RS7E 7&A

četvrtak, 02 januar 201 27:5 | Napisao Petar Jovičić | | |

)* $ /P 0"Š$8 H$M%Š/"_ Pseu!oenja vode dranažom u kanale, kao e9ikasna mjera se pokazala inaoravanje te stvaranje uzdignutog mikrorelje9a sa kojeg se voda o'je>uje ukanale


63/69

kalijumom osrednje obezbje>eno. Sa navedinim kompleksnim meliora'ijamapseudoglej se može pretvoriti u tlo sa visokim i stabilnim prinosima.Pseudoglej je umjereno do jako kiselo zemljište i p3 se kre4e 6,;-6,6.

6istrični kabisol ili kiselo se'e tlo je rasprostranjeno na našim

planinskim podrujima. /o su prilino laka tla, lakše ilovae. *vo tlo dobropropušta vodu, dobro je aerisano, ali je reten'ija vode slaba. *dlikuju sevisokom kiseloš4u i niskim sadržajem baza, P3 iznosi 6,;-6,6. *vo su tipinašumska tla, a zatim se koriste kao livade i pašnja'i, te kao orani'e. Bzgojvo4ni kultura je ogranien. *va tla zatjevaju sljede4e mjere popravke:unošenje oorganski materija, >ubrenje mineralni >ubrivima, posebnoazotom i 9os9orom i zaštita od erozije.

&onica ili ertisoli je naziv za teško tlo koje po svojoj 'rnoj boji i ljepljivostilii na smolu. (aješ4e se javljaju na nadmorskoj visini E;;-5;; m.maju visoksadržaj 9rak'ija gline i zbog toga se uvrštavaju u teška glinovita tla. Po reak'ijismoni'e su slabo kisele do slabo alkalne P3 5,6-G,;. )ao važna nepovoljnaproizvodna svojstva treba ista4i nepovoljna 9izika svojstva, pojavu erozije,pojavu suše, malu aktivnost mikroorganizma i nedovoljnu koliinu nekiranjivi materija. +vije osnovne mjere za popravak 9iziki osobina smoni'a

jesu: kal'iza'ija i umiza'ija. B uslovima navodnjavanja sa uspjeom semogu uzgajati mnoge intezivne ratarske, vo4arske i povrtarske kulture.

4luvisol "as-$1Fluvisol ili +luvijalna tla su po svom nastanku mlada


64/69

trebaju i4i u prav'u izvo>enja idromeliora'ioni zavata


65/69

aj koji koristi elektrinu energiju saalternatora vozila i proizvodi vodonik koji bez skladištenja pod malim pritiskomide direktno u usisni sistem vazdua, na motoru vozila. *vim sistemom bezpritiska i rezervoara vodonika, obezbe>ujemo besprekornu sigurnost u bilokojim uslovima na datom vozilu.

http://www.agroinfotel.net/index.php?view=article&catid=11%3Aratarstvo&id=4371%3Aqhhoq-gas&tmpl=component&print=1&layout=default&page=&option=com_content&Itemid=27http://www.agroinfotel.net/index.php?option=com_mailto&tmpl=component&link=172533afe205fc435f88826bcf302c71abbc71d4http://www.agroinfotel.net/index.php?view=article&catid=11%3Aratarstvo&id=4371%3Aqhhoq-gas&tmpl=component&print=1&layout=default&page=&option=com_content&Itemid=27http://www.agroinfotel.net/index.php?view=article&catid=11%3Aratarstvo&id=4371%3Aqhhoq-gas&format=pdf&option=com_content&Itemid=27


66/69

0odonik, kada se up ali sagoreva C;;N ibrže od bilo kog poznatog goriva. B kompresionom prostoru motora, svojimosobinama, pomaže sagorevanje glavnog goriva tako što pove4ava ukupanuinak iskoriš4enosti postoje4eg goriva. Standardna iskoriš4enost energije,benzin ili dizel goriva, pri sagorevanju u motoru, u odnosu na ukupnu masupotrošenog goriva, iznosi od 5; do D;N u zavisnosti od tenikesavremenosti i ukupnog broja radni sati datog motora. Bvo>enjem I33*J

gasa u vozilo pove4avate iskoriš4enost postoje4eg dizel i benzin goriva i ovodaje e9ekat prelaska dužeg puta sa istom koliinom goriva.

Bvo>enjem vodonik i kiseonik gasa u vozilo možete ostvariti uštedu glavnogpogonskog goriva u pro'entu od C; do ;N. li možete pre4i C; do ;N dužiput sa istom koliinom goriva. !azlika u pro'entu uštede goriva nastaje kaoposledi'a energetske e9ikasnosti datog motora.

Bvo>enjem vodonika štetni izduvni gasovi se smanjuju u znatno ve4empro'entu nego sama ušteda goriva. B skladu sa novim $B!* 6 i $B!* 5

standardima u automobilskoj industriji, vodonik generator, smanjenjem štetniizduvni gasova pove4ava standard vozila u koji je ugra>en.

(aunim ispitivanjem u našoj 9irmi 3+!*8$( S*%B/*(SI,višegodišnjim razvojem i skupljanjem svetskog znanja iz ove oblasti došli smodo saznanja o novom nainu elektrolize vode i dobijanja vodonika. Prin'ipovog novog naina elektrolize vode je zasnovan na što manjoj uloženojenergiji za što ve4u koliinu dobijenog I33*J gasa. /enika primena novognaina elektrolize vode zasniva se na velikoj površini elektroda u malomprostoru ure>aja. *vim prin'ipom rukovo>eni sastavili smo naš 3S-08

vodonik generator.

+a bi imali pro'es elektrolize vode u našem 3S-08 ure>aju potrebno je na4eliju dovesti pozitivan napon jednosmerne struje do CA0. " na PM pulsnimodulator dovodimo negativan napon jednosmerne struje. z PM-a minusprovodnik vodimo na 4eliju. Bkljuivanjem PM poinje elektroliza vode takošto elektrolitika tenost, koja se nalazi u mešau, prirodnim padom, preko


67/69

donjeg uvodnika, ulazi u 4eliju i u komorama 4elije imamo pro'es elektrolize aizdvojeni I33*J gas prirodnim potiskom < vodonik je E6 puta lakši od vazdua=, izlazi na gornjem izvodniku 4elije i 'revom sproveden ide u meša. *vdesabrani I33*J gas na vru mešaa izlazi i 'revima sproveden ide u vodeniosigura odakle završava u usisnoj grani vozila.

B pro'esu rada 3S-08 troši katalitiku tenost, tako da korisnik redovno trebada proverava nivo u mešau, a po potrebi dospe destilovanu vodu < može iista pija4a voda ali ako sipate destilovanu produžavate trajnost tenosti iure>aja=.

(aš ure>aj 3S-08 konstruisan je tako da može dugo i bezbedno raditi u svimuslovima na vozilima, gra>evinskim mašinama, plovilima i aparatima zagrejanje, seenje i varenje metala. *snovni deo, 4elija, je sastavljen odner>aju4i, magnetno-otporni elini elektroda < kvalitet elika ;A =. /akoda je ovo sve ukupno trajan proizvod.


68/69

smotava', miner okrugli mina pa se struganjem kore smanjuje njiovabrojnost. (a stablima vo4a se nalaze jajna legla gubara i njiovim skidanjemse smanjuje brojnost štetoine.

!ezidba je znaajna mera smanjenjapoten'ijala neki bolesti. Prilikom rezidbe obavezno ukloniti obolele, sasušene

grane, sasušene plodove ena=. B zasadima jabuastog vo4a treba ukloniti zaražene granebakte - rijom $rRiniom am2lovorom. >bavezno o!straniti zara7ene


69/69

Documents

Mali Agroinfotel Savetnik u Poljoprivredi