Naučni skup DR SEKULA DRLJEVIĆ...O vo je pr v i na uč n i sk up p o s ve ć en d r S e k u l i Dr lje v i ć u , ko ji je ci je li svoj ži vot i rad, bez obzira na osporavanja,

N a u č n i s k u p

DR SEKULA DRLJEVIĆL i č n o s t – D j e l o – V r i j e m e

1

2

DUKLJANSKA AKADEMIJA NAUKA I UMJETNOSTIPredśednik

Akademik BOŽIDAR NIKOLIĆ

Organizacioni odborAkademik BOŽIDAR NIKOLIĆAkademik SRETEN PEROVIĆ

Akademik DANILO RADOJEVIĆDr NOVAK ADŽIĆMARIJAN MILJIĆ

D UKLJANSKAA KADEMIJAN AUKA IU MJETNOSTI

D O C L E AP O S E B N O I Z D A N J E

2011Nauka

N AU Č N I S K U P

DR SEKULA DRLJEVIĆL i č n o s t – D j e l o – Vr i j e m e

ZBORNIK RADOVA

DANU

BUDVAHotel „Mogren”

21. i 22. januar 2011.

3

4

1884-1945

5

6

7

DUKLJANSKA AKADEMIJA NAUKA I UMJETNOSTI ACADEMIA DIOCLITANA SCIENTIARUM ET ARTIUM

DOCLEAN ACADEMY OF SCIENCES AND ARTSCrna Gora Montenegro

Poziv za učešće na Naučni skup o dr Sekuli Drljeviću upućen je sljedećim naučnim i stručnim radnicima:

1. Prof. dr Šerbo Rastoder, akademik DANU2. Dr Danilo Radojević, akademik DANU3. Prof. dr Radovan Radonjić, akademik DANU4. Dr Radoslav Rotković, akademik DANU5. Sreten Perović, akademik DANU6. Momir Marković, akademik DANU7. Prof. dr Mijat Šuković, akademik CANU8. Prof. dr Zoran Lakić, akademik CANU 9. Prof. dr Đorđe Borozan, akademik CANU10. Dr Čedomir Bogićević 11. Dr Novak Adžić12. Dr Živko Andrijašević13. Doc. dr Miodrag-Miško Vuković14. Dr Željko Karaula15. Prof. dr. sc. Željko Bartulović16. Dr Slavenko Terzić17. Dr Dragoljub Živojinović18. Dr Stjepan Matković19. Dr Radoslav Raspopović20. Prof. Sreten Zeković21. Prof. dr Novak Kilibarda22. Mr Branislav Radulović23. Marijan Miljić, publicista24. Borislav Cimeša, publicista25. Stevo Vučinić, publicista

8

9

Sekcija ISTORIOGRAFIJA

Predśedavaju: Akademik Sreten Perović

Akademik Danilo Radojević

Prof. dr Šerbo Rastoder, akademik DANUDr Sekula Drljević na parlamentarnim izborima u Kraljevini Jugoslaviji

Prof. dr Živko AndrijaševićIstraživanje i istoriografska obrada ličnosti i djela dr Sekule Drljevića

Dr Novak AdžićDr Sekula Drljević i crnogorsko pitanje 1918-1945

Prof. dr Đorđe Borozan, akademik CANU Crna Gora u govorima Sekule Drljevića na sjednicama Skupštine Kraljevine SHS

Dr Željko Karaula„Od Radića do Pavelića” – Sekula Drljević i Hrvati – ideologija i praksa političkog djelovanja

10

Sekcija POLITOLOGIJA

Predśedavaju: Prof. dr Živko Andrijašević

Prof. dr Šerbo Rastoder, akademik DANU

Prof. dr Radovan Radonjić, akademik DANUPolitička misao dr Sekule Drljevića

Doc. dr Miodrag Miško VukovićDr Sekula Drljević i parlamentarizam

Sreten ZekovićDr Sekula Drljević – paradigmatični amblem i simbol svesrpske anateme crnogorstva

Stevo VučinićDr Sekula Drljević – paradigma crnogorske povijesti XX vijeka

Marijan Mašo MiljićDr Sekula Drljević između demonizacije i istorijske istine

11

Sekcija PRAVNI ASPEKTI

Predśedavaju: Prof. dr Radovan Radonjić, akademik DANU

Dr Novak Adžić

Sreten Perović, akademik DANUEtičko i nacionalno u Drljevićevoj odbrani đenerala Vešovića

Dr Čedomir BogićevićDoprinos dr Sekule Drljevića razviću crnogorske jurisdikcije

Prof. dr. sc. Željko BartulovićDržavnopravni pogledi dr Sekule Drljevića i njihov odnos prema državnoj organizaciji i „hrvatskom pitanju” u jugoslovenskoj državi

Mr Branislav RadulovićBalkanski sukobi dr Sekule Drljevića

12

Sekcija KNJIŽEVNI ASPEKTI

Predśedavaju: Prof. dr Đorđije Borozan, akademik CANU

Doc. dr Miodrag-Miško Vuković

Dr Danilo Radojević, akademik DANU Pjesnički otpori dr Sekule Drljevića

Dr Radoslav Rotković, akademik DANUDr Sekula Drljević i crnogorska himna

Momir M. Marković, akademik DANUDr Sekula Drljević, himna i mi

Borislav CimešaDr Sekula Drljević o crnogorskom pogledu na svijet

13

PRED GO VOR

U okvi ru svo jih pro gram skih opre dje lje nja i ak tiv no sti, od no-sa pre ma cr no gor skoj pro šlo sti i sa da šnjo sti, a pred iza zo vi-

ma bu duć no sti, Du kljan ska aka de mi ja na u ka i umjet no sti na sto ji da, u gra ni ca ma svo jih mo guć no sti, da svoj do pri nos cr no gor skoj na u ci, kul tu ri i stva ra la štvu uop šte, raz vo ju cr no gor skog dru štva i dr ža ve.

Po što ne pre sta ju ospo ra va nja na še pro šlo sti, va žnih isto rij-skih do ga đa ja i da tu ma, zna me ni tih lič no sti u na šoj vi še vje kov-noj po vje sni ci, ko ja do vo de u pi ta nje naš dr žav ni i na ci o nal ni op sta nak, Du kljan ska aka de mi ja na i ka i umjet no sti s vre me na na vri je me or ga ni zu je, iz me đu osta log, na uč ne sku po ve i dru ge ma ni fe sta ci je po sve će ne po je di nim isto rij skim lič no sti ma iz cr-no gor ske isto ri je. To je pri li ka da se te isto rij ske lič no sti osvi je tle mul ti di sci pli nar no sa vi še stra na, iz ra znih aspe ka ta. Na taj na čin se do bi ja cje lo vi ta pred sta va o nji ho vom ži vo tu i ra du, do pri no su dr ža vi, na u ci i kul tu ri. To je i pri li ka da se for mi ra objek tiv ni i kri tič ki na uč ni sud ka ko o nji ma sa mi ma ta ko i o dru štvu u ko-me su dje lo va le u svo me do bu i du hov no-isto rij skom kon tek stu.

S po seb nom od go vor no šću Du kljan ska aka de mi ja or ga ni zu je na uč ni skup sa te mom:

Dr Se ku la Dr lje vić – lič nost, dje lo i vri je me

Cilj sku pa je na uč na, in ter di sci pli nar na, isto ri o graf sko-po li ti-ko lo ška, fi lo zof sko-prav na, knji žev na, pu bli ci stič ka i dru ga kon-si de ra ci ja i in ter pre ta ci ja lič no sti i dje la dr Se ku le Dr lje vi ća, kao po li ti ča ra, mi ni stra, prav ni ka, advo ka ta, su di je, pi sca, pre vo di o-

14

ca, po li tič kog ide o lo ga, ne nad ma šnog go vor ni ka, za toč ni ka Cr ne Go re, nje nog op stan ka i dr žav no sti i, na da sve, ne za vi sno sti.

Ovaj zbor nik je sa či njen od pri ja vlje nih i do sta vlje nih ra do-va, ta ko da po nji ho vom bro ju, ra zno vr sno sti sa dr ža ja i te ma, a po seb no na uč noj vri jed no sti pred sta vlja zna čaj no na uč no i iz da-vač ko preg nu će, kul tur ni po du hvat. Zbor nik ob u hva ta 15 ra do va emi nent nih na uč ni ka i stva ra la ca.

Ovo je pr vi na uč ni skup po sve ćen dr Se ku li Dr lje vi ću, ko ji je ci je li svoj ži vot i rad, bez obzira na osporavanja, čak i neskriveni animozitet kod njegovih političkih i ideoloških protivnika, po-sve tio Cr noj Go ri. Odr ža va nje sku pa i ob ja vlji va nje zbor ni ka su i svo je vr sna po tvr da da na šnje cr no gor ske slo bo de i de mo kra ti je, u kojoj nema tabu tema, zabranjenih knjiga ili ličnosti koje se ne smiju pominjati. Iako se do nje sporo dolazi, istorijska istina je ne pri kosnovena.

Na uč ni skup će se odr ža ti u Ho te lu „Mo gren” u Bu dvi 21. i 22. ja nu a ra 2011. godine.

Za hva lju jem svim uče sni ci ma sku pa na uče šću i pri lo že nim ra do vi ma za Zbor nik.

Pod go ri ca, ja nu ar 2011. Aka de mik Bo ži dar Ni ko lić

ISTORIOGRAFIJA

15

16

17

Prof. dr Šer bo Ras to der

DR SE KU LA DR LJE VIĆ NA PAR LA MEN TAR NIM IZ BO RI MA U KSHS – KRA LJE VI NI JU GO SLA VI JI

OP ŠTE KA RAK TE RI STI KE DRU ŠTVA U CR NOJ GO RI IZ ME ĐU DVA RA TA

Cr na Go ra je ušla u sa stav Kra lje vi ne SHS u gra ni ca ma usta no-vlje nim po sli je bal kan skih ra to va. To je bio pro stor od 14.443

km² na ko jem je ži vje lo oko 450.000 sta nov ni ka. Pre ma ad mi-ni stra tiv noj po dje li iz apri la 1922. go di ne, po ko joj je Kra lje vi na SHS po di je lje na na 33 obla sti, dio pod ruč ja biv še kra lje vi ne Cr ne Go re je ušao u sa stav Zet ske obla sti sa sje di štem na Ce ti nju. Bje-lo polj ski i Plje valj ski okrug ušli su u sa stav Užič ke obla sti. Na če lu obla sti je bio ve li ki žu pan kao po li tič ki pred stav nik vla de, dok su nad le žno sti nad lo kal nom upra vom oba vlja li sre ski po gla va ri ko-je je po sta vljao mi ni star unu tra šnjih dje la.

Uno voj ad mi ni stra tiv noj po dje li ze mlje na ba no vi ne, iz vr še-noj u ok to bru 1929. go di ne, ka da je ju go slo ven ska dr ža va po di-je lje na na de vet ba no vi na, Cr na Go ra je po sta la dio Zet ske ba-no vi ne. Po red te ri to ri je da na šnje Cr ne Go re, Zet ska ba no vi na je za hva ta la pod ruč je ju žne Dal ma ci je sa Du brov ni kom, Her ce go-vi ne do Ne re tve i Ve le ža (Tre bi nje, Gac ko, Bi le ća, Ča plji na), po-tom Fo ču sa Ka li no vi kom, kao i pod ruč je biv šeg No vo pa zar skog san dža ka (Pri je po lje, Pri boj, No va Va roš, Sje ni ca, Ra ška, No vi Pa zar, Mi tro vi ca), od no sno pod ruč je od 30.741 km² na ko jem je 1931. go di ne ži vje lo 925.516 sta nov ni ka. Sje di šte ba no vi ne je bi lo na Ce ti nju, a na če lu ba no vi ne na la zio se ban, ko jeg je po sta vljao kralj na pri je dlog pre dś ed ni ka vla de.

18

P r o f . d r Š e r b o R a s t o d e r

Cr na Go ra je u pe ri o du 1918–1941 bi la agrar no ne raz vi je na oblast u ko joj je do mi ni rao sit ni po sjed, sa o bra ćaj no izo lo va na, bez ve za sa za le đem i kul tur no za o sta la, sa vi so kim pro cen tom ne pi sme nog sta nov ni štva.

U pe ri o du 1921–1941 go di ne sta nov ni štvo na pod ruč ju Cr ne Go re je po ra slo za 105.958, ali nje gov udio u ju go slo ven skom, ni je pre la zio 2,5%. Sto pa po ra sta sta nov ni štva u Cr noj Go ri u ovom pe ri o du je bi la ve ća od ju go slo ven skog pro sje ka (14‰) i dvo stru-ko ve ća ne go npr. u Slo ve ni ji (6,6‰), dok je gu sti na na se lje no sti bi la ma nja od ju go slo ven skog pro sje ka, ko ji je 1921. iz no sio 49,04; 1931 – 56,82; 1941 – 30,84 na km². Sta nov ni štvo je ži vje lo u ve li-kim do ma ćin stvi ma (pro sjek je bio 5,5 čla no va po do ma ćin stvu), sa ne što ve ćim pro cen ti ma mu škog u od no su na žen sko sta nov-ni štvo (51,3% : 48,7%). To je bi lo pa tri jar hal no dru štvo sa so ci jal-nom struk tu rom ko ja se spo ro mi je nja la. Cr na Go ra je i da lje bi la oblast u ko joj je udio se lja štva či nio ne što pre ko¾ sta nov ni štva. Pre ma po da ci ma iz 1921. go di ne po ljo pri vred no sta nov ni štvo je či ni lo 85,3%, a de set go di na ka sni je 79,1%, što je bi lo iz nad ju-go slo ven skog pro sje ka ko ji je 1921. go di ne iz no sio 78,9% a 1931 – 76,5%. Ve ći udio po ljo pri vred nog sta nov ni štva od Cr ne Go re ima la je sa mo Bo sna i Her ce go vi na za 3,3%, dok je bio ma nji ne go uSlo ve ni ji za 18,8%. Struk tu ra po sje da u Cr noj Go ri je bi la ve-o ma ne po volj na i bi la je uslo vlje na či nje ni com da je od ukup ne po vr ši ne na po ljo pri vred no ze mlji šte ot pa da lo 38,6%, na šu me 38,6% i na ne plod no ze mlji šte 17,7%. Po sje di do dva hek ta ra bi li su naj broj ni ji i oni su 1931. go di ne či ni li 45,6% od ukup nog bro ja od 60.600 ga zdin sta va.

Ne do sta tak ob ra di ve ze mlje je i da lje bio pro blem s ko jim se su o ča vao cr no gor ski se ljak i ko ji je bio sna žan in di ka tor nje go vog so ci jal nog sta nja. Za to je”glad za ze mljom „bi la glav ni so ci jal no-eko nom ski pro blem u Cr noj Go ri. Zbog to ga se se ljak ise lja va o i li od la zio u pe čal bu, pa čak i „pra vio” ze mlju, stva ra ju ći u kr še vi ma plod ne „te ra se”. Pro duk tiv ne po vr ši ne u Cr noj Go ri su se kre ta le od 6,5% do 8,22%, što ju je svr sta va lo u eko nom ski pa siv ne obla sti. Pro iz vod nja ži ta ri ca je i u naj bo lje rod nim go di na ma bi la is pod

19

D r S e k u l a D r l j e v i ć n a pa r l a m e n t a r n i m i z b o r i m a …

go di šnjih po tre ba. Pro blem is hra ne po stao je go ru će so ci jal no i po li tič ko pi ta nje. Dr ža va ga je po ku ša va la ri je ši ti na vi še na či na. Naj če šće obez bje đi va njem jeft i nog ži ta da va njem kon ce si ja tr gov-ci ma i kre di ti ra njem ku po vi ne, što se obič no za vr ša va lo tr go vač-kim špe ku la ci ja ma i na bav ka ma ži ta u zim skim mje se ci ma ka da je bio ote žan tran sport, po tom otva ra njem jav nih ra do va ko ji bi omo gu ći li ka kvu-ta kvu za ra du lo kal nom sta nov ni štvu i rje ša va-njem agrar ne pre na se lje no sti na se lje njem u dru ge kra je ve, naj vi še u Me to hi ju. Ne do sta tak ob ra di vih po vr ši na je naj pre po zna tlji vi ji u po dat ku da je na 100 ha ob ra di ve po vr ši ne 1931. go di ne u Ju go-sla vi ji do la zi lo 114 sta nov ni ka, a u Cr noj Go ri čak 236, što je bi lo ma nje sa mo od Dal ma ci je i Her ce go vi ne (302). „Isu še nje Ska dar-skog je ze ra” bio je op šti za htjev u Cr noj Go ri ko jim je tre ba lo ri-je ši ti pi ta nje is hra ne i pro blem ne do sta ju ćih ob ra di vih po vr ši na. To je bio plan iz vre me na sa mo stal ne cr no gor ske dr ža ve, ko ji je pod ra zu mi je vao sni ža va nje ni voa Ska dar skog je ze ra na ni vo iz 1858/9. go di ne, ka da je ri je ka Drim pro mi je ni la tok, na ni je la na-no se ko ji su sma nji li du bi nu Bo ja ne i po ve ća li ni vo je ze ra, po to-piv ši ne ko li ko hi lja da hek ta ra ob ra di ve po vr ši ne uz je ze ro.

Oče ki va lo se da će ju go slo ven ska dr ža va pri stu pi ti „isu še nju” je ze ra i ko nač no re a li zo va ti pro je kat o ko jem su sa nja le ge ne ra ci-je Cr no go ra ca. Me đu tim, osim stal nih obe ća nja uoči iz bo ra, ni je ni šta ura đe no. Umje sto to ga, pri stu pi lo se pro ce su na se lja va nja Cr no go ra ca u Me to hi ju i na Ko so vo, mno go ma nje u Voj vo di-nu, sa ci ljem rje ša va nja agrar ne pre na se lje no sti u pa siv nim obla-sti ma i „na ci o na li zi ra nja”, od no sno mi je nja nja et nič ke struk tu-re u kra je vi ma na se lje nim al ban skim ži vljem. Pre ma po da ci ma Vr hov nog po vje re ni štva agrar ne re for me sa sje di štem u Sko plju, ko je je oba vlja lo ovaj po sao u pe ri o du od 1931–1939, po di je lje no je ukup no 118.725 ha na 30.604 agrar nih in te re se na ta, od ko jih je naj ve ći dio bio iz Cr ne Go re. Ti me ni je bio ri je šen pro blem agrar-ne pre na se lje no sti. Op šta pro duk tiv nost zbog pri mi tiv nog na či na pro iz vod nje u Cr noj Go ri je bi la ne ko li ko pu ta ni ža od pro sje ka ze mlje.

20


Zbog sa o bra ćaj ne izo lo va no sti ne do sta ju ći pro iz vo di su bi li me đu naj sku pljim u ze mlji, dok su tr ži šni vi ško vi, uglav nom sto-čar skih pro iz vo da, pro da va ni po ba ga tel nim ci je na ma. U ta kvim uslo vi ma se lo je si ro ma ši lo, se lja ci se za du ži va li, a glad bi la stal na po ja va. Osnov no za ni ma nje se lja ka je bi lo sto čar stvo. Se ljak u Cr-noj Go ri, ori jen ti san na lo kal no tr ži šte, tr pio je ne ga tiv ne uti ca je pro do ra in du strij ske pro iz vod nje ko ja je uni šta va la tra di ci o nal ne ma nu fak tur ne za na te i ubr za va la pro pa da nje sta rih pa tri jar hal-nih za dru ga. Su o čen s ne spo sob no šću da pro iz vod njom i raz mje-nom vi ško va pod mi ri eg zi sten ci jal ne po tre be, po seb no u ži ta ri ca-ma, se lja ku u Cr noj Go ri ni je od go va rao ni po rast ci je na po ljo pri-vred nih pro iz vo da (1918–1926), ni ti nji hov pad (1927–1931). Jer, ne raz vi je no tr ži šte ga je pri mo ra va lo da ne do sta ju će pro iz vo de pla ća po naj vi šim, a vi ško ve pro da je po naj ni žim ci je na ma.

Od mah po sli je 1918. pro cje nji va lo se da je pre ko 150.000 lju di u Cr noj Go ri bez ika kvih sred sta va, zbog ra ta u ko jem je ve ći na rad ne sna ge bi la in ter ni ra na, ze mlja neo bra đe na zbog po slje di ca rat nih ra za ra nja i re kvi zi ci ja. To kom 1920. go di ne gla do va lo je 7.000 po ro di ca sa oko 35.000 čla no va. Po seb no su bi le te ške 1927. i 1928. go di ne ka da je du go traj na su ša uni šti la čak i rod krom-pi ra i ka da su za bi lje že ni slu ča je vi umi ra nja od gla di. Slič no je bi lo i 1935/6. go di ne ka da je glad za hva ti la sve sre zo ve u Cr noj Go ri, iz u zev plje valj ski, be ran ski i bje lo polj ski. Da bi pre ži vio, ili omo gu ćio svo joj dje ci da po bjeg nu od si ro ma štva (ško lo va njem), se ljak se za du ži vao kod ban ke, a mno go če šće kod po je di na ca (tr gov ci, pen zi o ne ri, uči te lji, sve šte ni ci, či nov ni ci). Za du že nje se-lja ka je vre me nom po sta lo dra ma ti čan so ci jal ni pro blem. Pre ma pro cje na ma nad le žnih in sti tu ci ja, za du že nje se lja ka u Cr noj Go ri je iz no si lo 496 mi li o na di na ra, od no sno 7,1% ukup nog za du že nja po ljo pri vre de Ju go sla vi je, dok je udio nje ne po ljo pri vre de či nio tek 0,30% bilj ne pro iz vod nje, ili 1,44% svih vi do va sto čar stva. Po-se ban pro blem je bio u to me što se 2/3 du go va na la zi lo u ru ka ma lo kal nih ze le na ša (da tih na ri ječ). Za dr ža vu ta kvi du go vi su bi li prav no ne po sto je ći. Dr ža va je 1936. go di ne do ni je la ured bu o li-kvi da ci ji se ljač kih du go va. Na ve de ni tren do vi uslo vi li su po ja čan

21

pro ces ra slo ja va nja i pro le te ri za ci je se la. Ta ko npr. 1935. go di ne 70% ima nja iz lo že nih eg ze ku tiv noj pro da ji osta ja li su ban ci, jer ih ni ko ni je mo gao ku pi ti.

Oko 10% sta nov ni štva Cr ne Go re je po čet kom tri de se tih go-di na ži vje lo od in du stri je i za nat stva (6%), te tr go vi ne, ban kar-stva i sa o bra ća ja (4%). Na ovom pro sto ru pro ces de a gra ri za ci je dru štva tek je bio za čet. Je dva da je bi lo ne ko li ko gra do va ko ji su pre la zi li 4.000 sta nov ni ka: Bar, Nik šić, Ul cinj, Plje vlja (5.919); Ce ti nje (6200); dok je pre ko 10.000 sta nov ni ka ima la sa mo Pod-go ri ca (11.780).

Cr na Go ra se po sli je 1918. na šla sa o bra ćaj no izo lo va na, s ob-zi rom na to da ni je ima la pri stoj ne ve ze sa Me to hi jom, Sr bi jom i Bo snom i Her ce go vi nom. Nje ne glav ne iz la zne tač ke (Bar, Ska-dar, Ko tor) iz gu bi le su ra ni ji zna čaj i pra vac sa o bra ća ja je tre ba lo okre nu ti pre ma za le đu. To je ote ža va lo in te gra ci ju cr no gor sko gu ju go slo ven ski pro stor i tr ži šte. Zbog to ga se od mah po sli je 1918. upo tre blja va sin tag ma o Cr noj Go ri kao „sli je pom cri je vu Ju go-sla vi je”, „ju go slo ven skoj Si bi ri ji”, ili „Ta sma ni ji”. Od 1918–1941 go di ne u Cr noj Go ri je iz gra đe no i re kon stru i sa no 267 km tzv. dr žav nih, 260 sa mo u prav nih i 50 km pu te va bez ka te go ri je. U isto vri je meu Cr noj Go ri je iz gra đe na pru ga uskog ko lo sje ka (ko-lo sjek 0,76 m) Nik šić-Bi le ća u du ži ni od 71 km. Pru ga je zva nič no pu šte na u sa o bra ćaj 1938. go di ne i ona je uz usko trač nu že lje-zni cu (ko lo sjek 0,60 m) Plav ni ca-Pod go ri ca (1927) i Bar–Vir pa-zar ko ja je sa gra đe na 1909. go di ne, či ni la že lje znič ku mre žu na ovom pro sto ru. Po sto je ća že lje znič ka mre ža bi la je ne funk ci o nal-na, sku pa i ne ren ta bil na. Ne što raz vi je ni ji je bio po mor ski i je zer-ski sa o bra ćaj na pod ruč ju Bo ke Ko tor ske i Ska dar skog je ze ra. Od 1930. go di ne us po sta vlje na je i avi on ska li ni ja iz me đu Be o gra da i Pod go ri ce. Do 1941. Cr na Go ra je ima la 61 po štan sku sta ni cu i te le fon ski sa o bra ćaj u ko jem je ukup no bi lo 447 te le fon skih pret-plat ni ka. Ne raz vi jen sa o bra ćaj uspo ra vao je raz voj tu ri zma. Uoči ra ta (1940) Cr na Go ra je ras po la ga la sa 1.415 le ža ja, dok je go di nu da na ra ni je ovo pod ruč je po sje ti lo 12.403 do ma ća i 2.609 ino stra-nih tu ri sta.


22


Go di ne 1938. Cr na Go ra je uče stvo va la u ukup nom bro ju ju-go slo ven skih fa bri ka sa 0,52%, u ukup nom ka pi ta lu sa 0,20%, u po gon skoj sna zi sa 0,17%, u bro ju rad nih mje sta sa 0,10%, u vri-jed no sti in du strij ske pro iz vod nje sa 0,33%. Vri jed no stin du strij-ske pro iz vod nje po sta nov ni ku do sti za la je tek 15,5% ju go slo ven-skog pro sje ka i bi la slič na onoj u Ma ke do ni ji, a da le ko ma nja ne go u Bo sni i Her ce go vi ni (59,5%), Sr bi ji (73,5%), Hr vat skoj (138%), Slo ve ni ji (290,0%) i ju go slo ven skog pro sje ka. Na ve de ni pa ra me-tri uka zu ju na vri jed no sti i do 25 pu ta ma nje od pro cen tu al nog uče šća sta nov ni štva, te otu da ni je čud no što je na ci o nal ni do ho-dak u Cr noj Go ri do sti zao tek 31% pro sječ nog ju go slo ven skog. Cr na Go ra je za o sta ja la za naj ra zvi je ni jom Slo ve ni jom za pre ko 22 pu ta. S ob zi rom na to da ni je po sje do va la sop stve ni ka pi tal za raz voj, da je prak sa pe čal ba re nja u pre ko mor ske ze mlje iz ra že na pri je 1914. go di ne u ovo vri je me bi la pre sta la, Cr na Go ra je oče-ki va la da će ju go slo ven ska dr ža va po mo ći njen pri vred ni raz voj i omo gu ći ti in ten ziv ni ju eks plo a ta ci ju pri rod nih bo gat sta va. Ka ko je ka pi tal di stri bu i ran po prin ci pu po li tič ke mo ći i uti ca ja, to su se uCr noj Go ri, bu du ći da je u cen tra li stič ki ure đe noj ze mlji, ima-la mi no ran ili ni ka kav uti caj, pri vred ne i so ci jal ne pri li ke spo ro mi je nja le.

Cr na Go ra je ušla u ju go slo ven sku dr žav nu za jed ni cu s na gla-še nim oče ki va nji ma da će u njoj ri je ši ti svo ja „ži vot na” pi ta nja, s ilu zi jom o bla go sta nju sa gla sno ve li či ni i sna zi no ve dr ža ve. Tim pri je što je zam no ge osnov ni ar gu ment o za vr še noj isto rij skoj mi-si ji sa mo stal ne cr no gor ske dr ža ve po či vao na či nje ni ci da ona ni je uspje la da ri je ši ni jed no su štin sko so ci jal no-eko nom sko pi ta nje. Pri sut na oče ki va nja pod sti ca na od pri sta li ca bez u slov nog uje di-nje nja vr lo br zo su pre ra sla u re zig na ci ju i raz o ča re nje. Ne sa mo da ni je su is pu nje na oče ki va nja o bla go na klo no sti no ve dr ža ve pre ma Cr noj Go ri, već su re al ni po ka za te lji u njoj ja sno uka zi-va li na op štu stag na ci ju i tra ja nje po ja va za ko je se mi sli lo da će br zo is če znu ti. Pri je sve ga se mi sli lo na obez bje đi va nje do volj nih ko li či na hra ne ko ja bi eli mi ni sa la glad i osku di cu, otva ra nje no-vih rad nih mje sta, brz po rast stan dar da i br že stva ra nje pret po-

23

stav ki za ak ti vi ra nje eko nom skih po ten ci ja la Cr ne Go re. Op šta pri vred na, eko nom ska i kul tur na za o sta lost Cr ne Go re bi la je u osno vi sna žno po ten ci ra nog mi šlje nja o eko nom skoj za po sta vlje-no sti Cr ne Go re u Kra lje vi ni Ju go sla vi ji. Osnov za ta kvo mi šlje nje naj če šće je ilu stro van či nje ni com da je u pe ri o du 1919–1941. go-di ne o bim dr žav nih do ta ci ja za in ve sti ci je u Cr noj Go ri bio ma nji od rat nih re pa ra ci ja ko je su tre ba le da joj bu du bi ti do di je lje ne po sli je Pr vog svjet skog ra ta.

U Cr noj Go ri je 1921. go di ne bi lo oko 67% ne pi sme nih, dok je de set go di na ka sni je (1931) taj pro cent sma njen na 56,1%, od če ga 34,2% mu ških i 77,3% žen skih. Od mah po sli je 1918. u ško la ma u Cr noj Go ri je uve den na stav ni plan ško la Sr bi je iz 1899. go di-ne. Isto vre me no je na pod ruč ju Cr ne Go re pri mje nji van Za kon o ško la ma Sr bi je iz 1904. go di ne, sve do uni fi ka ci je škol skog za ko-no dav stva de cem bra 1929. go di ne, ka da su do ni je ti je din stve ni na stav ni pla no vi za či ta vu ze mlju. Iz na stav nih pla no va i pro gra-ma iz o sta vlje ni su sa dr ža ji ve za ni za isto ri ju Cr ne Go re, di na sti ju Pe tro vi ća i u cje li ni su bi li okre nu ti ka bri sa nju sve ga što se ve zi-va lo za dr žav nu, isto rij sku i sva ku dru gu po seb nost Cr ne Go re. Pro ces uni fi ka ci je škol skog za ko no dav stva, okon čan 1929. go di-ne, u ci lju stva ra nja je din stve nog ju go slo ven skog kul tur nog pro-sto ra u cje li ni je pre fe ri rao do mi na ci ju ju go slo ven ske na ci o nal ne ide o lo gi je u pro ce su vas pi ta nja i obra zo va nja.

Po li tič ki ži vot u Cr noj Go ri iz me đu 1918–1941 pre po zna tljiv je po osni va nju no vih po li tič kih stra na ka, oštrim par la men tar-nim i van par la men tar nim su ko blja va nji ma, broj nim žr tva ma po li tič kih ob ra ču na, po li ti za ci ji dru štva i re to ri ci iz me đu oča ja i ilu zi je. U cen tra li stič ki ure đe noj dr ža vi uti caj Cr ne Go re je sve-den na „sta ti stič ku gre šku” u pro ce su do no še nja od lu ka na ni vou Ju go sla vi je. Sa pod ruč ja Cr ne Go re je bi ra no od 7–13 po sla ni ka, po di je lje nih u vi še me đu sob no su ko blje nih par ti ja. U ju go slo ven-skoj skup šti ni ko ja je bro ja la iz me đu 419 i 312 po sla ni ka, po sla-ni ci iz Cr ne Go re, čak i da su svi bi li u jed noj stran ci, či ni li su ta kvu ma nji nu, da ni je su mo gli uti ca ti ni na ka kvu od lu ku. Za to je po da tak da su u 39 ju go slo ven skih vla da u pe ri o du iz me đu dva


24


ra ta, u ko ji ma je bi lo 819 mi ni star skih man da ta, tek njih pe to ri ca bi li mi ni stri iz Cr ne Go re u tra ja nju ko je je ukup no bi lo ma nje od tra ja nja pro sječ nog man da ta ne ke vla de, do volj no ilu stra ti van.

U pe ri o du 1918–1920 stra nač ku po la ri za ci ju po ti snuo je u dru gi plan su kob pri sta li ca i pro tiv ni ka bez u slov nog uje di nje-nja Cr ne Go re i Sr bi je. Pro sta po la ri za ci ja „za” i” pro tiv” iza zva će ras ko le ko ji su išli do po ro di ce, pro du bi ti gra ni ce so ci jal ne bi je de, eko nom ske stag na ci je, pro ši ri ti okvi re po li tič kog i na ci o nal nog ro man ti zma na ko ji će se na sla nja ti tra di ci o na lan re fl eks ola kog shva ta nja pro ble ma, ni hi li zam pro šlog i glo ri fi ka ci ja bu du ćeg. Do la zi do na glih pro mje na u svi je sti lju di. Do ju če ra šnje dr žav ne gra ni ce, ko je su se mo gle vi dje ti sa Lov će na, po mje re ne su za obič-nog čo vje ka u te ško pojm lji vo pro stran stvo ne ko li ko de se ti na pu-ta ve će od Cr ne Go re. Ta či nje ni ca je vi zi o na ri ma i op ti mi sti ma pod sti ca la ilu zi ju o ne slu će nim mo guć no sti ma no ve dr ža ve, u ko-joj Cr nu Go ru oče ku je bla go sta nje pri mjere no nje nim „za slu ga ma „i „sla vi” i br zo rje ša va nje svih nje nih ži vot nih pi ta nja. Skep ti ci su pak upo zo ra va li da je u ve ćoj dr ža vi „ma nji po da nik”, te da je „u ma loj ku ći svi je ma to plo, a u ve li koj sa mo oni je ma oko og nja”.

For mal nu vlast u Cr noj Go ri od mah po uje di nje nju je imao Iz vr šni na rod ni od bor od pet čla no va, kao uprav ni or gan Pod go-rič ke skup šti ne, ko ji bi upra vljao Cr nom Go rom dok se uje di nje-nje ne „sank ci o ni še”. U apri lu 1919. go di ne Iz vr šni na rod ni od bor je ras for mi ran, a sva vlast je pre da ta u ru ke I va nu Pa vi će vi ću, po-vje re ni ku kra ljev ske vla de ko ji je tim po vo dom iz ja vio: „Pro gla-šu jem, da je na ovaj na čin izvše no pot pu no uje di nje nje Cr ne Go re sa Kra lje vi nom Sr ba, Hr va ta i Slo ve na ca”. Po sta vlja njem po vje re-ni ka sa van red nim ovla šće nji ma, ju go slo ven ska vla da je pri zna la po sto ja nje po seb nih pri li ka u Cr noj Go ri, iza zva nih ustan kom de cem bra 1918. Umje sto oče ki va nog kič me nog stu ba no ve dr ža-ve i sto že ra nje nog je din stva, Cr na Go ra je bi la je di ni ju go slo-ven ski dio u ko jem je or ga ni zo van oru ža ni usta nak pro tiv na či na na ko ji je pro ve de no uje di nje nje. Bru tal ni te ror pro vo đen pro tiv pro tiv ni ka anek si je, nji ho vih po ro di ca i ja ta ka bi la je sa mo jed-na stra na ta da šnjeg re ži ma. Ne ka žnje ni su osta ja li i zlo či ni ka kvi

25

su bi li in ter ni ra nje či ta vih po ro di ca, za bra ne pro da je na mir ni ca se lja ci ma iz se la u ko ji ma ima od met ni ka, za bra na iz go na sto ke, pa lje nja ku ća, hap še nja že na i dje ce. Ubi ja nje i spa lji va nje po ro di-ce od met ni ka Pe tra Zvi ce ra u apri lu 1923. go di ne, li kvi da ci ja 11 od met ni ka kod Nik ši ća de cem bra 1923. go di ne, ubi stvo u za tvo-ru ko man di ra cr no gor ske voj ske Šće pa na Mi ju ško vi ća i nje go vog si nov ca Ste va na fe bru a ra 1924. go di ne, te li kvi da ci ja 13 i pre da ja 10 od met ni ka mar ta 1924. go di ne, bi la su za vr šna do ga đa nja u ak ci ji li kvi da ci je od met ni ka, s ob zi rom na to da ih je po sli je tog da tu ma u šu ma ma osta lo tek 10–15.

Cr na Go ra je po sli je 1918. go di ne bi la „pra zan” pr o stor za po li tič ke stran ke, kao ze mlja bez du že par la men tar ne tra di ci je i ze mlja u ko joj ni je su ob no vlje ne po li tič ke or ga ni za ci je iz vre me-na sa mo stal ne cr no gor ske dr ža ve. Ot por stra nač koj po la ri za ci-ji du go su pru ža li uje di ni te lji oku plje ni oko ne for mal nog li de ra Mar ka Da ko vi ća1, mo ti vi sa ni po tre bom da tre ba dr ža ti je din-

1 Marko Daković (Grahovo, 20. 2. 1880 – Grčka, april, 1941) – ad-vokat i političar. Osnovnu školu završio je u rodnom mjestu, gimnazi-ju i Pravni fakultet u Beogradu. Osnivač Kluba crnogorske univerzitet-ske omladine u Beogradu, čiji je bio i prvi predśednik. Istakao se kao protivnik režima knjaza Nikole i borac za ujedinjenje Crne Gore i Srbi-je. Potpisnik Riječi studentske omladine iz marta 1906. godine. Održa-vao je veze s Crnom rukom i drugim polutajnim organizacijama u Sr-biji. U Bombaškoj aferi bio je osuđen na smrt. U skladu sa tajnim spo-razumom između srpske vlade i crnogorske univerzitetske omladine u vrijeme aneksione krize, Daković odlazi u Švajcarsku. Poslije opšte amnestije političkih osuđenika 1913. godine vratio se u Crnu Goru. U vrijeme okupacije Crne Gore u Prvom svjetskom ratu, bio je interni-ran u logor Karlštajn, gdje je ostao do kapitulacije centralnih sila. Iako je bio izabran za poslanika, nije učestvovao u radu Podgoričke skupšti-ne 1918. jer je bio zadržan od srpskih vlasti na putu za Crnu Goru zbog bojazni da bi se mogao usprotiviti načinu ujedinjenja. Izabran za čla-na Izvršnog narodnog odbora. Pripadao najborbenijem bjelaškom kri-lu tokom Božićne pobune. Slovio kao neformalni vođa Mlade Crne Go-re, odnosno ujediniteljskog pokreta. Januara 1919. godine izabran je za poslanika u Privremenom narodnom predstavništvu. Razočaran od-


26


stven uje di ni telj ski front, sve dok se ne obez bi je di uje di nje nje u for mi pro kla mo va noj na Pod go rič koj skup šti ni. Po li tič ko je zgro ove gru pa ci je je iden ti fi ko va no još od 1905. go di ne ka da se ja vi la kao sna žna opo zi ci ja ap so lu ti zmu kra lja Ni ko le. Či ni li su je ne-ka da šnji „omla din ci” ko ji će se tek po sli je 1918. go di ne, u no vim uslo vi ma, iz ra zi ti kao po li tič ke lič no sti. Pri ka zi va će se i kao ge ne-ra cij ska, ane sa mo po li tič ka al ter na ti va” sta roj” vla sti i za la ga ti se pro tiv „sva ke ple men ske, isto rij ske, vjer ske i po kra jin ske raz li ke”, sa is tak nu tim na če lom „Je dan na rod, jed na dr ža va”, te su bi li naj-bli ži ide o lo gi ji in te gral nog ju go slo ven stva.

Cr noj Go ri je od lu kom vla de u Be o gra du pri pa lo 12 man da-ta u Pri vre me no na rod no pred stav ni štvo (PNP), ju go slo ven sko-pred stav nič ko ti je lo sa sta vlje no po de le gat skom prin ci pu, ko je se pr vi put sa sta lo u Be o gra du 1. mar ta 1919. go di ne. Za raz li ku od dru gih kra je va KSHS, de le ga ti u Cr noj Go ri ni je su bi ra ni po stra-nač koj pri pad no sti, već je iz bor iz vr ši la Ve li ka na rod na (Pod go-rič ka) skup šti na, ko ja se na za htjev vla de iz Be o gra da sa sta la 27. ja nu ra 1919. go di ne i iza bra la po sla ni ke u PNP. U PNP cr no gor-ska de le ga ci ja je pred sta vlja la ho mo ge nu po li tič ku gru pu, bli sku ide o lo gi ji in te gral nog ju go slo ven stva, iako je naj ve ći broj njih po-li tič ki sa zri je vao na ide ji „uje di nje nja srp stva”. Umje sto oče ki va-nog tri jum fal nog do če ka cr no gor ske po sla nič ke gru pe u Be o gra-du, na i šli su na „hla dan pri jem”, po seb no kod re gen ta Alek san-dra i ra di ka la. Mno gi su raz lo ge za to na la zi li u bli sko sti Mar ka Da ko vi ća i nje go vih isto mi šlje ni ka „Cr noj ru ci”, taj noj ofi cir skoj te ro ri stič koj or ga ni za cji ko ja je 1903. go di ne do ve la Ka ra đor đe-vi će na vlast u Sr bi ji, ne sna la že njem u kri tič nim da ni ma po sli je Pod go rič ke skup šti ne i u „tvr dom” Da ko vi će vom sta vu u PNP.

nosom centralnih vlasti prema Crnoj Gori, povukao se iz politike ok-tobra 1920. godine, nastavivši da se bavi advokaturom u Podgorici. Kao advokat branio opozicionare i komuniste. Odbijao brojne ponude da se politički angažuje, sve do marta 1941. godine, kada prihvata resor ministarstva bez portfelja u vladi Dušana Simovića. Poginuo u aprilu 1941. godine prilikom prinudnog ateriranja aviona u Grčkoj.

27

Raz o ča ran raz vo jem po li tič kih pri li ka, Mar ko Da ko vić se po vu-kao iz po li ti ke, či me je bio otvo ren pro ces stra nač kih po la ri za ci ja2.

U pe ri o du do za vo đe nja dik tat u re 1929. go di ne u ju go slo ven-skoj dr ža vi odr ža na su če ti ri par la men tar na iz bo ra (1920, 1923, 1925, 1927). Iz bo ri su odr ža va ni isto vre me no na či ta vom ju go slo-ven skom cen tra li zo va nom pro sto ru, pa i Cr noj Go ri kao nje go vom in te gral nom di je lu. Cr na Go ra je u gra ni ca ma pri je bal kan skih ra-to va (ce tinj ski, nik šić ki, bar ski, ko la šin ski, an dri je vič ki i pod go rič-ki okrug) či ni la je da ni zbor ni okrug, (od ukup no 56 iz bor nih okru-ga) u ko jem se bi ra lo 10 (1920), od no sno 8 po sla ni ka. Ad mi ni stra-tiv no svo đe nje Cr ne Go re u „sta re gra ni ce” i je dan iz bor ni okrug za u sta vi će pro ces po li tič ke in te gra ci je ne ka da šnjeg cr no gor skog dr žav nog pro sto ra. Bi rač ko pra vo ima li su mu škar ci sa na vr še nom 21 go di nom. Ka rak te ri sti ka svih iz bo ra je ste di rekt no upli ta nje or-ga na vla sti u ubje đi va nje bi ra ča. U tom smi slu pred nost stra na ka na vla sti (u cr no gor skom slu ča ju su to mo gli bi ti sa mo ra di ka li i de mo kra ti) bi la je ogrom na, jer su ras po dje lji va le či nov nič ka mje-sta, uči te lje, pro fe so re, di rek to re, pre mje šta li i ot pu šta li ne po dob ne, ucje nji va li pen zi o ne re, da va li dr žav nu po moć, obez bje đi va li pen-zi je. Op šta ka rak te ri sti ka par la men ta ri zma u iz bor nom okru gu Cr na Go ra u pe ri o du do še sto ja nu ar ske dik ta tu re je či nje ni ca da stran ke na vla sti (ra di ka li i de mo kra ti u ko a li ci ji; ra di ka li ili de mo-kra ti po je di nač no) ni ka da ni je su uspje le za do bi ti ve ći nu3.

Po sli je 1918. go di ne u po li tič kom ži vo tu Cr ne Go re bi le su pri-sut ne dvi je ge ne ra ci je po li ti ča ra. Ta ko zva ni „sta ri” po li ti ča ri pri-pa da li su kru gu afi r mi sa nih po li ti ča ra iz vre me na sa mo stal ne cr no gor ske dr ža ve i oni su po li tič ki sa zri je va li unu tar cr no gor ske dr žav ne ad mi ni stra ci je, po zna va li su pro ble me Cr ne Go re i no si li nje no isto rij sko i po li tič ko pam će nje. „Mla đa” ge ne ra ci ja po li ti ča ra sa zri je va la je u cen tri ma iz van Cr ne Go re, če sto ve za na za raz li či te

2 Vidi više: Andrijašević Živko, Rastoder Šerbo, Istorija Crne Go-re od najstarijih vremena do 2006, Podgorica 2009. (izdanje na ruskom jeziku), 183–217.

3 Ibid.


28


sr bi jan ske taj ne or ga ni za ci je bi la je sklo na ra di kal nim za hva ti ma, re vo lu ci o nar noj pro mje ni, oda na kraj njem ci lju (uje di nje nju srp-stva) i to me bi la sprem na da pod re di sva sred stva. Po čet ni en tu zi-ja zam ove ge ne ra ci je je vre me nom spla šnja vao u re zig na ci ju, ne za-do volj stvo pa i raz o ča re nje ko je je naj o či gled ni je de mon stri rao ne-for mal ni vo đa ove ge ne ra ci je, Mar ko Da ko vić, ko ji je 1920. go di ne i na pu stio po li ti ku. Dok je sta ri ja po li tič ka ge ne ra ci ja bi la oku plje na u Cr no gor skoj stran ci, „mla đa” je bi la dis per zi ra na u stran ka ma či je je po li tič ko sje di šte bi lo iz van Cr ne Go re, u Be o gra du (ra di ka li, de mo kra ti, ze mljo rad ni ci, ko mu ni sti). Ov dje se ni je ra di lo o ge ne-ra cij skom su ko bu, ni ti su go di ne od re đi va le na ve de nu po dje lu, već se ra di lo o su ko bu po li tič kog is ku stva aku mu li ra nog u po li tič ki za-tvo re nom cr no gor skom dru štvu i po ku ša ja na pla te „po li tič kih za-slu ga” po li tič ke ge ne ra ci je ko ja je ru še ći za tvo re ni cr no gor ski po li-tič ki si stem ru ši la i dr ža vu ko ja je bi la nje gov okvir i ga rant.

Dr Se ku la Dr lje vić4 je pri pa dao ge ne ra ci ji „sta rih”po li ti ča ra, iako je u po li ti ku ušao re la tiv no mlad (ro đen 1884), jer je u sa mo-

4 Sekula Drljević (Ravni, Morača, 25. 8. 1884 – Judenburg, Austrija, 1945) – pravnik, političar, publicista. Osnovnu školu završio u Morači, gimnaziju u Sremskim Karlovcima, pravni fakultet u Zagrebu, gdje je i doktorirao. Po povratku u Crnu Goru postavljen je za sekretara Mini-starstva fi nansija. Od 1909. bio ministar pravde i zastupnik ministar-stva prosvjete i crkvenih djela u crnogorskoj vladi, a 1912–1913. mini-star fi nansija i građevina. Prvi put za poslanika biran 1913. godine. U vrijeme Balkanskih i Prvog svjetskog rata zalagao se za ujedinjenje Cr-ne Gore i Srbije. Po povratku iz zarobljeničkog logora Karlštajn, gdje je bio interniran 1917–1918, jugoslovenska vlada ga postavila za načelni-ka ministarstva pravde, jer se deklarisao kao radikal i pobornik ujedi-njenja. Protiveći se centralizmu, ubrzo je napustio službu (aprila 1919) i otvorio advokatsku kancelariju u Zemunu. Poznat kao odličan prav-nik i izvanredan govornik, istakao se i kao branilac brigadira Radomi-ra Vešovića na montiranom sudskom procesu 1921. godine. Zalagao se za federalizam i tvrdio da je jugoslovenstvo državna, a ne nacional-na misao. Na izborima 1920. godine bio onemogućen da sa svojim pri-stalicama istakne poslaničku listu. Od osnivanja Crnogorske (federali-stičke) stranke 1922. godine bio je njen najuticajniji član, iako formal-

29

stal noj cr no gor skoj dr ža vi već bio ofor mio po li tič ku bi o gra fi ju u ko ju se upi si va la funk ci ja po sla ni ka (pr vi put bi ran na iz bo ri ma

no nije imao najviše funkcije u stranci. U jugoslovenskoj državi prvi put biran za poslanika 1925. godine i u Skupštini se istakao kao protiv-nik centralizma i zagovornik prava Crne Gore. Približava se Stjepanu Radiću i HSS, odnosno Seljačko-demokratskoj koaliciji, na čijoj listi je izabran za poslanika 1927. godine, čiji je formalni član bila i Crnogor-ska stranka. Poslije Radićeve smrti postao je blizak s njegovim nasljed-nikom, Mačekom, i poznat kao politički oponent svih režima u Kra-ljevini Jugoslaviji u kojoj je posljednji put za poslanika biran na izbori-ma 1938. godine, na listi Udružene opozicije. Po italijanskoj okupaci-ji Crne Gore, aprila 1941. radio na obnovi crnogorske države pod zašti-tom fašističke Italije. Bio je jedan od glavnih govornika na Petrovdan-skom saboru 12. jula 1941. godine. U oktobru 1941. godine iz Crne Go-re ga protjerao Pircio Biroli, glavni predstavnik okupacione vlasti faši-stičke Italije u Crnoj Gori i konfi nirao u Sanremo. Uspio se vratiti u Ze-mun, a od proljeća 1944. godine se seli u Zagreb, glavno središte usta-ša Anta Pavelića, s kojim sve vrijeme rata održava bliske odnose. U ju-lu 1944. godine u Zagrebu formira Crnogorsko državno vijeće. U za-vršnici rata, prilikom povlačenja crnogorskih četnika prema Sloveni-ji, sa Pavlom Đurišićem sklopio sporazum (22. marta 1945. u Doboju), po kojem je Đurišić priznao Crnogorsko narodno vijeće, dok su četni-ci pod njegovom komandom priznati za Crnogorsku narodnu vojsku, sa Drljevićem, kao vrhovnim i Đurišićem, operativnim komandantom. Đurišić je, kršeći sporazum sa Drljevićem, pokrenuo vojsku prema Slo-veniji, koju su 8. aprila 1945. na Lijevča Polju porazili ustaše, a od za-robljenih četnika su formirane tri brigade Crnogorske narodne vojske koje su prebačene u rejon Karlovca, gdje su stavljene pod ustašku ko-mandu. Đurišić je s preostalim ljudstvom ponovo prihvatio sporazum sa Drljevićem, vratio se u Staru Gradišku, gdje su ga ustaše razoružale a kasnije i ubile u Jasenovcu. Četnici su, kao Crnogorska vojska, krenu-li prema Sloveniji, povlačeći se pred nadolazećim partizanskim jedini-cama. U Sloveniji su pobili većinu Drljevićevih saradnika, kao i Drlje-vića, u Judenburgu, u Austriji. Sekula Drljević se bavio i publicistikom. Svoje govore iz jugoslovenske skupštine objavio je u knjizi Centralizam ili federalizam (1926). Tokom rata napisao je i objavio knjigu Balkanski sukobi 1905–1941 (1944).


30


1913. go di ne) i mi ni stra. (Od 1909. bio mi ni star prav de i za stup-nik mi ni star stva pro svje te i cr kve nih dje la u cr no gor skoj vla di, a 1912–1913. mi ni star fi nan si ja i gra đe vi na). Uz to, vi so ka ti tu la dok to ra prav nih na u ka ga je či ni la di je lom po li tič ke eli te i naj o-bra zo va ni jim cr no gor skim po li ti ča rem, te su otu da na po ri uje-di ni te lja da ga pri do bi ju za svo je ide je i pri ka žu kao sljed be ni ka nji ho ve ide o lo gi je (ra di ka la) tra ja li sve do pr vih par la men tar nih iz bo ra u KSHS, no vem bra 1920. go di ne, ka da je po sta lo ja sno da je Dr lje vić ipak da le ko od po li tič kog, ide o lo škog kon cep ta uje di-ni te lja. Čak ga je po po vrat ku iz za ro blje nič kog lo go ra Karlš tajn, gdje je bio in ter ni ran 1917–1918, ju go slo ven ska vla da po sta vi la za na čel ni ka mi ni star stva prav de, jer se na vod no de kla ri sao kao ra-di kal i po bor nik uje di nje nja5. Pro ti ve ći se cen tra li zmu, ubr zo je na pu stio slu žbu (apri la 1919) i otvo rio advo kat sku kan ce la ri ju u Ze mu nu. Advo kat ska slu žba je u ovo vri je me omo gu ća va la ko li-ko-to li ko ne za vi snu po zi ci ju od dr ža ve i ne sme ta no ba vlje nje po-li ti kom, a oda bir Ze mu na za advo kat sku kan ce la ri ju je bio uslo-vljen za bra nom da to ura di ne gdje u Cr noj Go ri, ali mu je da vao pri li ku da bu de bli zu cen tra po li tič kog ži vo ta (Be o grad), ali ne i u nje mu.

U sva kom slu ča ju, već 1919. go di ne u po li tič kom ži vo tu Cr ne Go re se le gi ti mi sa la po li tič ka gru pa ci ja ko ja se for mal no stra-nač ki kon sti tu i sa la 1925. go di ne ka da je do ni jet Pro gram i Sta-tut. Ra di se o Cr no gor skoj stran ci ili Stran ci cr no gor skih fe de-ra li sta, ka ko su je ne zva nič no zva li. To je bi la je di na autoh to na po li tič ka or ga ni za ci ja u Cr noj Go ri, či ji po li tič ki cen tar ni je bio u Be o gra du. Te melj ni prin cip stra nač kog pr o gra ma je bi lo na če-lo rav no prav no sti ko je je bi lo sa že to u for mu la ci ji: pre ma dru-gim dr ža va ma svi jed no i za jed no, a u me đu sob nim od no si ma svi jed na ki i rav no prav ni. Pri to me se po la zi lo od rav no prav no sti Cr ne Go re, a osno va nje ne ne rav no prav no sti je po či va la u ne le-gal nim i ne le gi tim nim od lu ka ma Pod go rič ke skup šti ne i po gre-

5 Vidi: Dimo Vujović, Začeci crnogorskog federalističkog pokreta 1919–1922, Glasnik odeljenja društvenih nauka CANU 2/1977.

31

šnog za ključ ka da je na osno vu is po lje ne vo lje za uje di nje njem, Cr na Go ra sprem na za „pot či nje nost ma ko joj od ju go slo ven skih ze ma lja”.

Za htjev za fe de ral nim pre u re đe njem ze mlje je pred sta vljao otvo re no pro ti vlje nje cen tra li zmu i uni ta ri zmu. Pr va po li tič ka oku plja nja pri sta li ca stran ke ot po če la su 1919. go di ne. Po što im je pri jet nja ma i ucje na ma one mo gu ćen na stup na iz bo ri ma 1920. go di ne, na ko ji ma se ni je smje la po ja vi ti stran ka ko ja bi do vo di la u pi ta nje od lu ke Pod go rič ke skup šti ne i po lo žaj Cr ne Go re, cr-no gor ski fe de ra li sti su se pr vi put po ja vi li na iz bo ri ma tek 1923. go di ne. Dvi je go di ne ka sni je (4. ok to bra 1925) odr žan je kon gres iz va nič no ob ja vljen pro gram. Eli tu stran ke či ni li su po li tič ki afi r-mi sa ne lič no sti još iz vre me na sa mo stal ne cr no gor ske dr ža ve. Fe-de ra li sti su do ka zi va li da se Cr na Go ra eks plo a ti še i na vo di li da joj ni ka da ni je su do di je lje na sred stva do bi je na po osno vu rat ne šte te, da je pri li kom za mje ne nov ca per per bio pot ci je njen čak is pod ni voa austro u gar ske kru ne, da je od nos ubra nih pri ho da i ras ho da u Cr noj Go ri bio na nje nu šte tu i sl. U to me su bi li usa-mlje ni u Cr noj Go ri, u ko joj ni je su mo gli na ći sa ve zni ka me đu stran ka ma cen tra li stič ke ori jen ta ci je.

U pr voj fa zi dje lo va nja Cr no gor ska stran ka je bi la vi še „bri ga” dr žav nih or ga na (po li ci je) ne go po li tič kih pro tiv ni ka. Po seb no je to bi lo uoč lji vo u pe ri o du do 1923. go di ne, a na ro či to to kom kam-pa nje za iz bo re za Usta vo tvor nu skup šti nu 1920. go di ne. Iz bo ri 1920. go di ne su bi li na ro či to va žni za Cr nu Go ru i nje nu sud bi nu. Na i me, po zna to je da ni ti jed na ve li ka si la ni je pri zna la od lu ke ne le gi tim ne Pod go rič ke skup šti ne i da su sa cr no gor skom vla dom u eg zi lu di plo mat ske od no se odr ža va le sve ve li ke si le. Ju go slo ven-skom re ži mu i uje di ni te lji ma je po seb no bi lo sta lo da ove iz bo re is ko ri ste ka ko bi le gi ti mi sa li od lu ke Pod go rič ke skup šti ne i u tom smi slu ni je su bi ra na sred stva pro tiv onih ko ji su ove od lu ke do-vo di li u pi ta nje. Broj ni po li cij ski iz vo ri tog pe ri o da uka zu ju da je or ga ni zo va no pra će nje, de nun ci ra nje i sa bo ti ra nje po li tič kih ak tiv no sti po to njih pr va ka Cr no gor ske stran ke: dr Se ku le Dr lje-


32


vi ća, Mi ha i la Iva no vi ća6 i Mir ka Mi ju ško vi ća7. Cje lo kup nu ak ci ju

6 Mihailo Ivanović (Medun, 1874 – Herceg Novi, 1949) – sudija i političar. Završio gimnaziju u Beogradu. Poslije protjerivanja iz Beo-grada povodom ivandanjskog atentata 1899. studije prava nastavio i za-vršio u Zagrebu. Po povratku u Crnu Goru postavljen na mjesto sud-skog sekretara u Nikšiću, a potom postao član Velikog suda. Na pr-vim izborima u Crnoj Gori izabran za poslanika Donjokučke kapeta-nije. Ministar untrašnjih djela u kabinetima Marka Radulovića i An-drije Radovića. Bio potpisnik programa Narodne stranke, a u Bombaš-koj aferi osuđen na desetogodišnju robiju. Početkom 1912. godine po-bjegao prvo na tursku teritoriju, a potom u Beograd. Nakon amnesti-je vratio se u Crnu Goru, odbivši prethodno saradnju sa grupom Da-ković-Božović. Poslije Balkanskih ratova bio je narodni poslanik i su-dija Velikog suda. Penzionisan poslije ujedinjenja 1918. godine. Bio po-slanik u Privremenom narodnom predstavništvu. Istaknuti član Cr-nogorske stranke i član njenog Glavnog odbora. Nosilac poslaničke li-ste na izborima 1923, 1925 i 1927. i na svim tim izborima biran za na-rodnog poslanika. Kao agilni i dosljedni opozicionar bio zapažen po svojim govorima u jugoslovenskoj Skupštini u kojima je iznosio stavo-ve stranke o političkim i ekonomskim prilikama u Crnoj Gori. Tokom Drugog svjetskog rata aktivno učestvovao u pokušaju restauracije Cr-ne Gore pod italijanskom fašističkom okupacijom. Bio predsjednik Pe-trovdanskog sabora 12. jula 1941. godine. Nakon Drugog svjetskog ra-ta osuđivan zbog saradnje sa okupatorom.

7 Mijušković Mirko (Povija, Pješivci 29. 8. 1875 – Beograd 28. 1. 1948), prosvjetni, kulturni i naučni radnik, političar, predśednik Cr-nogorske (federalističke) stranke. Osnovnu školu i gimnaziju završio u Nikšiću i Kragujevcu. Završio istorijsko-geografske nauke na Filozof-skom fakultetu u Beogradu. Poslije ivandanjskog atentata 1899. protje-ran iz Beograda u Bugarsku. Po dolasku u Crnu Goru 26. 8. 1899. po-stavljen za nastavnika Cetinjske gimnazije, gdje je radio do 1. 10. 1905. kada je postavljen za glavnog sekretara Državnog savjeta. Od 1907. po-novo radi u Cetinjskoj gimnaziji kao direktor, do aprila 1913. kada je postao ministar prosvjete i crkvenih poslova. U aprilu 1914. podnio ostavku, obavljao dužnost oblasnog upravitelja u Nikšiću, kasnije pre-mješten u Bar, a u martu 1915. imenovan za člana Državnog savjeta s obavezom da i dalje vrši dužnost oblasnog upravitelja u Baru. Od av-

33

je di rekt no ko or di ni rao ta da šnji ju go slo ven ski mi ni star unu tra-šnjih po slo va u do go vo ru sa pre dś ed ni kom vla de. One mo gu ća-va li su im i ras tu ra li zbo ro ve, or ga ni zo va li sud ske pro ce se i iz la-ga li ra znim ob li ci ma ši ka ni ra nja8. U kom pro mi ta ci ji pr va ka ove stran ke išlo se do tle da su u stra noj štam pi bi li ob ja vlji va ni tek-sto vi o na vod nom ubi stvu dr Se ku le Dr lje vi ća, ka ko bi se po tom po ka za lo da te in for ma ci je ni je su tač ne i ka ko na vod no gla si ne o te ro ru ši re pr va ci Cr no gor ske stran ke9.

gusta 1915. ministar fi nansija i građevina u vladi Janka Vukotića. Po-slije kapitualacije Crne Gore interniran u Boldogasonj, kasnije premje-šten u Karlštajn, a odatle u Petrinju, u Hrvatskoj. Pri kraju rata konfi ni-ran u Ulcinj, gdje je dočekao oslobođenje. Bio je penzionisan 1922. go-dine, a reaktiviran 1925. i postavljen prvo za direktora gimnazije u Vrš-cu, a potom za direktora Cetinjske gimnazije (od avgusta 1925. do jula 1926), da bi ubrzo bio po drugi put penzionisan. U međuratnom perio-du pripadao Crnogorskoj stranci.

Bio je upravnik Cetinjskog pozorišta, član redakcije Književnog li-sta. Od 1903. do 1913. bio je član Prosvjetnog savjeta. Obavljao je duž-nost upravnika Knjaževske Crnogorske Državne biblioteke i Muzeja na Cetinju (1903–1907). Radio je na pripremi Ustava knjaževine Crne Go-re 1905. i niza drugih zakonskih akata. Posebno su značajni njegovi ra-dovi iz ekonomske istorije, objavljeni u Bankarstvu, u kojima je dokazi-vao da Crna Gora nije ekonomski pasivna oblast.

8 Navodimo samo neke od brojnih izvora: AJ, 69–182–293/1, Šef kabineta ministra unutrašnjih poslova-ministru vera, 3. XI 1920, AJ, 14–7–23, Šifra iz Nikšića, Načelnik okruga Janković – ministru unu-trašnjih dela 10. XI 1920, Isto, Šifra iz Cetinja, Načelnik okruga Vukče-vić – ministru unutrašnjih dela 10. XI. 1920, Isto, Odeljenje javne bez-bednosti zemaljske vlade u Sarajevu – ministru unutrašnjih dela 23. X. 1920, Arhiv istorijskog instituta Podgorica, AIIP, B–22 (20), BR. 5865, Načelnik Vukčević – načelniku sreza Čevo (str. pov.), AJ, 14–7–23, Na-čelnik okruga Bošković – ministru unutrašnjih dela, šifra iz Podgorice, pov. br. 926 (nedat.). Isto, Šifra iz Cetinja, Načelnik okruga Vukčević-min. un. dela 3. XII 1920… Isto, V. Životić – Krstiću, šefu kabineta mi-nistra unutrašnjih dela 20. XII. 1920.

9 AJ, 14–7–23, V. Životić-Krstiću, šefu kabineta ministra unutraš-njih dela dostavlja tekst objavljen u Dejli telegrafu o navodnom ubi-


34


Već smo na ve li da su par la men tar ni iz bo ri 1920. go di ne za Cr nu Go ru bi li od po seb nog zna ča ja. Spro vo đe ni su u uslo vi ma ne sre đe nog po li tič ko gi prav nog sta nja, uzro ko va nog ja zom stvo-re nim oru ža nim su ko bom pri sta li ca i pro tiv ni ka bez u slov nog uje di nje nja u uslo vi ma eko nom skog si ro ma štva, ne do stat ka du že par la men tar ne tra di ci je i po li tič ke to le ran ci je. Pret hod no odr ža-ni op štin ski iz bo ri u mar tu, av gu stu i sep tem bru 1920. go di ne, po ka za li su ne do zvo lje nu im pro vi za ci ju po ko joj po li ci ja „do zi ra” na rod nu vo lju po po li tič kom uku su eli ta na vla sti10.

Na par la men tar nim iz bo ri ma 1920. go di ne u Cr noj Go ri je bi lo is tak nu to se dam po li tič kih li sta11. Osma na ja vlji va na po-li tič ka li sta zbog po li tič kog te ro ra ni je uspje la da is tak ne svo ju kan di da tu ru. Ovu li stu su po li cij ski kru go vi na ja vlji va li kao li-stu re pu bli ka na ca-fe de ra li sta na če lu sa Ga vrom Vu ko vi ćem i dr Se ku lom Dr lje vi ćem. Po što je po li ci ja pro ci je ni la da bi is ti ca nje jed ne „se pa ra ti stič ke li ste „bi lo kraj nje ne po volj no po dr ža vu, od lu či la je da ta ko ne što one mo gu ći u star tu. Pra će no je kre ta-nje dr Se ku le Dr lje vi ća, pa je čak o to me oba vje šta van ta da šnji mi ni star po li ci je Mi lo rad Dra ško vić. Ta ko mu je kra jem ok to bra 1920. ši fro va nim te le gra mom iz Sa ra je va ja vlje no da je tu da, na pu tu za Cr nu Go ru, pro pu to vao dr Se ku la Dr lje vić „da ta mo u dru štvu biv ših cr no gor skih mi ni sta ra g. Mi ha i la Iva no vi ća, Sa va Vu le ti ća i Mir ka Mi ju ško vi ća osnu je jed nu po li tič ku par ti ju pro tiv de mo kra tai ra di ka la, ko ja bi za stu pa la pre ko svo jih pred stav ni ka u Kon sti tu an ti, gle di šta da Cr na Go ra uđe u na šu kra lje vi nu, ne kao in kor po ri ra na Sr bi ja, već kao za seb na oblast, npr. Hr vat ska” Ta kvo za la ga nje po mi šlje nju po li ci je bi mo glo „za hva ti ti ma se u

stvu dr Sekule Drljevića 20. XII 1920, Isto, Šef kabineta ministra unu-trašnjih poslova-kabinetu predsjednika vlade, 3. XII 1920. Isto, Šifra iz Podgorice, Načelnik okruga Bošković-min. unu. dela 2. XII. 1920

10 O tome vidi više: Rastoder Šerbo, Političke stranke u Crnoj Gori 1918–1929, Bar, 2000, 433–442

11 Vidi više: Ibid, 442–467.

35

Cr noj Go ri”, ta ko da je Dra ško vić na re dio okru žnim na čel ni ci ma da „pra te po li tič ki rad”.

Dr lje vi ća, Iva no vi ća, Vu le ti ća i Mi ju ško vi ća i da ga po seb no oba vje šta va ju o to me „da li im pri la ze vi đe ni ji i uti caj ni ji lju di”, te uko li ko po me nu ta gru pa štam pa ne ki pro glas da mu ga od mah do sta ve12. Po li ci ja je oba vi je sti la mi ni stra Dra ško vi ća o do la sku Dr lje vi ća, Iva no vi ća i Mi ju ško vi ća na Ce ti nje i nji ho vom od la sku za Pod go ri cu 25. ok to bra 1920. go di ne, te o to me da u Ko la ši-nu „Dr lje vić i nje go vi agen ti ži vo ra de”, po seb no pu kov nik Mi loš Me de ni ca i ar hi man drit Mi ron Me de ni ca13 a na šta je mi ni star Dra ško vić re a go vao ta ko što je od mi ni stra vje ra tra žio da se ar-hi man drit Mi ron od mah uklo ni iz Cr ne Go re. I za i sta, Mi ron je hit no po zvan u Be o grad i na sa slu ša nju u ka bi ne tu mi ni stra je ne gi rao na vo de da je po ma gao Dr lje vi ća14. Slič no je po stu pi lo i mi ni star stvo voj ske i mor na ri ce, iz da ju ći na red bu ko man dan tu Zet ske di vi zij ske obla sti da uko li ko ima do ka za op tu ži pu kov ni-ka Me de ni cu. Po li ci ja je pra ti la sva ki ko rak dr Se ku le Dr lje vi ća i nje go vih isto mi šlje ni ka, sla la im pro vo ka to re a oso be ko je bi sa njim stu pi le u kon takt po zi va la na sa slu ša nje15. Od stra ne po li ci je

12 AJ, 14–7–23, Šifra iz Sarajeva, ministru Draškoviću, Isto, Šifra pov. br. 268. Ministar-Načelnicima okruga Cetinje, Podgorica, Nikšić, Bar, Kolašin, Andrijevica 25. X. 1920. U izvještaju se takođe navodi i sljedeće: Nalazim da je neophodno potrebno, da što pre odu u Crnu Go-ru radi agitacije protiv ovog pokreta neki od gospode ministara. Slobo-dan sam napomenuti, da bi od demokrata najviše uspjeha imao mini-star g. Pribićević, jer u Crnoj Gori vlada uvjerenje da je on najviše branio prava naroda preko svog lista za vreme bivšeg kralja Nikole.

13 O tome vidi više: Rastoder Šerbo, Političke stranke u Crnoj Gori 1918–1929, Bar, 2000, 465–466.

14 AJ, 69–182–293/1, Šef kabineta min. un. dela-ministru vera 3. XI 1920, Isto, Načelnik min. vera –kabinetu min. unutr. dela 5. XI. 1920, AJ, 14–7–23, Zapisnik izjave arhimandrita Mirona Medenice od 15. XI. 1920.

15 AJ, 14–7–23, Šifra sa Cetinja, načelnik okruga Bošković – min. unutr. dela 2. X. 1920.


36


pret hod no odo bren po li tič ki skup dr Se ku le Dr lje vi ća na ko la šin-skoj pi ja ci ras tu ri li su pro vo ka to ri, od stra ne po li ci je kva li fi ko va-ni kao ne is to mi šlje ni ci16. Mi ni stru unu tra šnjih dje la je ja vlja no sa te re na da su Se ku la Dr lje vić i Mir ko Mi ju ško vić, „pri vid no pri šli ra di ka li ma” ali da ih ovi „ne tr pe”, po tom o sa stan ci ma Dr lje vi ća sa Iva no vi ćem, Mi ju ško vi ćem i Vu le ti ćem kao i od lu ci da no si-lac li ste bu de Ga vro Vu ko vić. Štam pa ri ja u Ko to ru je „od bi la” da štam pa pro glas cr no gor skim fe de ra li sti ma, te je po li ci ja ras po la-ga la in for ma ci jom da su oni to ipak ura di li „u Du brov ni ku ili u ne kom dru gom mje stu iz van Cr ne Go re”. Po li ci ja je bi la sprem na da iz da na re đe nje da se za pli je ni sva ki pro glas cr no gor skih fe de-ra li sta. Na kra ju je, ne u spjev ši da sa sta vi li stu i iz dr ži tor tu ru, Dr-lje vić na pu stio Cr nu Go ru i ta ko se de si lo da Cr no gor ska stran ka ni je uspje la is ta ći li stu na ovim iz bo ri ma17.

O raz lo zi ma ne u spje ha is ti ca nja li ste cr no gor skih fe de ra-li sta okru žni na čel ni ci su na osno vu zbir nih iz vje šta ja sa sta vi li in for ma ci ju za ka bi net mi ni stra unu tra šnjih de la. U in for ma ci ji je na gla še no da „sam po kret g. Se ku le Dr lje vi ća ni je sim pa tič no pri mljen u na ro du, sem kod ne ko li ko lič nih pri ja te lja i oda nih lju-di biv šeg kra lja Ni ko le”a kao ilu stra ci ja to ga naj će šće je na vo đen do ga đaj o ras tu ra nju zbo ra u Ko la ši nu, Dr lje vi će vom rod nom kra ju18. Či nje ni ca da je ova kva in for ma ci ja bi la na sto lu mi ni stra unu tra šnjih po slo va i pre dś ed ni ka vla de mo ti vi sa na je in te re so-va njem ino stra nih kru go va za re zul ta te ovih iz bo ra. Tu su, pri je sve ga, bi li Bri tan ci, ko ji ni je su bi li volj ni da pri zna ju od lu ke Pod-

16 Isto, načelnik okruga Bošković – min. unutr. dela, šifra iz Kolaši-na 9. XI. 1920, Zbor je bio zakazan 8. novembra 1920. Kada je Drljević počeo da govori, masa je „vikala i drmala” i nije mu dozvolila da govo-ri, dobacujući mu „izdajniče, lopove, nesrbine”. Načelnik je naredio da se zbor raspusti kada je procijenio da može doći do „rđavih posljedica” usled navodne opasnosti od sukoba između dvije grupe.

17 Vidi više: Rastoder Šerbo, Političke stranke u Crnoj Gori 1918–1929, Bar, 2000, 466–467

18 AJ, 14–7–23, Šef kabineta min. un. dela-Kabinetu predsjednika vlade, 3. XII 1920.

37

go rič ke skup šti ne, dok im se ne pri ba vi ka kav-ta kav le gi ti mi tet. Iz ovih raz lo ga bri tan ska vla da je po sla la po sma tra če na ove iz bo-re, Ro lan da Brysa i ma jo ra L. E. Ot tley. Po što je nji hov iz vje štaj gla sio „da su iz bo ri po šte no iz vr še ni”, bri tan ska vla da je od mah po vu kla pri zna nje cr no gor skog kon zu la. To su ubr zo ura di le i osta le ve li ke si le, iz u zev Ita li je, po vla če njem svo jih di plo mat skih pred stav ni ka sa dvo ra cr no gor ske vla de u eg zi lu. Uza lud su bi li pro te sti vla de u eg zi lu i pro tiv ni ka bez u slov nog uje di nje nja, re-zul ta ti iz bo ra iz no vem bra 1920. go di ne su po slu ži li ve li kim si la-ma da se iz vu ku iz za mr še nog „cr no gor skog pi ta nja”, bez ob zi ra što se na ovim iz bo ri ma pi ta nje uje di nje nja Cr ne Go re i Sr bi je ni je uop šte po sta vlja lo a je di noj po li tič koj gru pa ci ji ko ja je mo gla da ak tu e li zu je ovo pi ta nje je bi lo one mo gu će no is ti ca nje li ste. A i re zul ta ti ta kvih iz bo ra bi li su vi še ne go pro ble ma tič ni. U iz bor-nom okru gu Cr na Go ra bi lo je upi sa no 43.370 bi ra ča a gla sa lo je 28.612 ili 65,97%. Cr na Go ra je po sli je Slo ve ni je (26%) ima la naj-ma nji broj bi ra ča na 100 sta nov ni ka (26,96%). Naj vi še gla so va na ovim iz bo ri ma je do bi la19:

Ko mu ni stič ka li sta 10.869 (37,99%) ili 4 po sla nič ka man da taRe pu bli kan ska 4.613 (6,12%) ili 2 De mo krat ska li sta I 2.405 (8,41%) ili 1 De mo krat ska li sta II 4.062(14,2%) ili 1 De mo krat ska li sta III (A. Ra do vić) 1.488 (5,2%) ili 1 po sla nikRa di kal na li sta 3.837 (13,41%) ili 1 po sla nikNeo pre di je lje na li sta 1.338 (4,68%) bez po sla ni ka. Re zul ta ti iz bo ra u iz bor nom okru gu Cr na Go ra su bi li iz-

ne na đu ju ći za sve. Uspjeh ko mu ni sta ob ja šnja van je či nje ni com da su za njih gla sa li pri sta li ce cr no gor skih fe de ra li sta, dok su-u je di ni te lji (ra di ka li i de mo kra te)do ži vje li ve li ki ne u spjeh. Ako se to me do da či nje ni ca da su an ti mo nar hi sti (ko mu ni sti i re pu-bli kan ci) od 10 po sla nič kih man da ta u iz bor nom okru gu Cr na Go ra osvo ji li šest, vlast je ite ka ko ima la raz lo ga za za bri nu tost.

19 Vidi više: Rastoder Šerbo, Političke stranke u Crnoj Gori 1918–1929, Bar 2000, 471.


38


Okru žni na čel nik Bo ško vić je iz Pod go ri ce u iz vje šta ju mi ni stru unu tra šnjih dje la na veo i slje de će: „Sreć na okol nost bi la je u to me što se ni je po ja vi la Dr lje vi će va li sta, ova mo po zna tog kao pri sta li ca biv šeg kra lja, ko ja bi si gur no do bi la bar pet po sla ni ka”20. Ono što se za pa ža već na po čet ku je či nje ni ca da su po li ci ja i vlast dr Se-ku lu Dr lje vi ća po li tič ki in sti tu ci o na li zo va li, ja sno na gla ša va ju ći nje gov po li tič ki per so na li tet, iz di žu ći ga iz nad stra nač kog. Ta kav imidž će Se ku lu Dr lje vi ća pra ti ti to kom či ta vog po li tič kog ži vo ta Kra lje vi ne Ju go sla vi je.

Ne u spjeh is ti ca nja li ste na par la men tar nim iz bo ri ma no vem-bra 1920. go di ne ni je obes hra brio Se ku lu Dr lje vi ća i nje go ve isto-mi šlje ni ke. No va šan sa se po ja vi la re la tiv no br zo. Kri ze ko a li ci ja i vla da su uslo vlja va le re la tiv no če sto odr ža va nje par la men tar nih iz bo ra u Kra lje vi ni Ju go sla vi ji. Ta ko se kra jem 1922. go di ne na pi ta nji ma Vi dov dan skog usta va i od no sa pre ma hr vat skom blo ku ras pa la ta da šnja vla da ju ća ko a li ci ja (de mo kra ti, ra di ka li, JMO), te je uka zom kra lja Alek san dra od 21. de cem bra 1922. go di ne for-mi ra na ho mo ge na ra di kal ska vla da sa za dat kom da spro ve de no-ve iz bo re. Iz bo ri su za ka za ni za 18. mart 1923. go di ne21. Iz bo ri su pro ve de ni po no vom iz bor nom za ko nu ko ji je fa vo ri zo vao ve li ke stran ke i po ko jem je u iz bor nom okru gu Cr na Go ra umje sto 10 po sla ni ka, ko li ko je bi ra no za Usta vo tvor nu skup šti nu, sa da bi ra-no 7, od no sno umje sto ra ni jih 419 sa da se na ni vou ze mlje bi ra lo 312 po sla ni ka22. Na ovim iz bo ri ma u iz bor nom okru gu Cr na Go-ra pri ja vlje no je osam kan di dat skih li sta. Za se dam po sla nič kih man da ta bo ri la su se 94 kan di da ta23. Cr no gor ski fe de ra li sti su pr-vi put is ta kli svo ju li stu. To je bio na čin po li tič ke le ga li za ci je, dok je za re žim to bio test po što va nja gra đan skih i po li tič kih slo bo da.

20 AJ, 14–7–23, Bošković – min. un. dela, Šifra iz Podgorice 8. XII. 1920, str. pov. br. 930.


22 Ibid, 490.23 Ibid, 491.

39

Pre ma po li cij skim iz vo ri ma fe de ra li sti su po če li ak tiv ni ju po li tič-ku ak ci ju već po čet kom 1923. go di ne. Ta ko je na čel nik okru ga iz Pod go ri ce oba vje šta vao mi ni stra unu tra šnjih de la Mi lo ra da Vu-ji či ća „da se biv ši mi ni stri po koj nog kra lja Ni ko le: dr Se ku la Dr lje-vić, Mir ko Mi ju ško vić, Ri sto Po po vić, Mi ha i lo Iva no vić i Ra do mir Ve šo vić na mje ra va ju kan di do va ti sa pa ro lom da Cr na Go ra mo ra do bi ti u da na šnjoj dr ža vi bar onaj po lo žaj ko ji ima Ir ska u En gle-skoj”. Pred la žu ći iz bor ni spo ra zum „dr ža vo tvor nih stra na ka”ra-di spre ča va nja ove ak tiv no sti, okru žni na čel nik je ta ko đe ja vljao da su „ova mo šni ji od met ni ci „do bi li na log od Jo va na Pla men ca iz Ri ma da gla sa ju za „se pa ra ti stič ku li stu”, te da ako ne bi uspje liu to me „od met ni ci na mje ra va ju pri li kom iz bo ra da ot poč nu sa ja-kom te ro ri stič kom ak ci jom ka ko bi ome li pra vil nost i mo guć nost iz bo ra.”24 Do vo đe nje u ve zu od met ni ka sa iz bo ri ma bi la je sa mo pro jek ci ja po li caj ca u slu žbi re ži ma, jer dru gi i zvo ri ne po tvr đu ju ta kvu kon sta ta ci ju25.

Pr vi je sa iz bor nom agi ta ci jom kre nuo Ra do mir Ve šo vić ko ji je obi la zio Me to hi ju i Be ran ski srez. Na zbo ru odr ža nom u Pe ći oba vi je stio je pri sut ne o for mi ra nju po li trič kog po kre ta u Cr noj Go ri na či jem su če lu „naj i stak nu ti ji po li ti ča ri Cr ne Go re”. Ak-tiv no sti Ra do mi ra Ve šo vi ća je pra ti la po li ci ja ko ja je vr ši la pri ti-sak na bi ra če da od ba ce „na ja ču po li tič ku li stu”, ka ko su ovu li stu ozna ča va li sa mi okru žni na čel ni ci. Ra do mir Ve šo vić i dr Se ku la Dr lje vić su se ža li li mi ni stru unu tra šnjih de la da su 19. ja nu a ra 1923. go di ne u ku ću u ko joj su bi li na ve če ri upa li žan dar mi, po-sli je če ga su mo ra li na pu sti ti ku ću i pre se li ti se u ho tel u Pod go ri-ci, gdje im je okru žni na čel nik pri je tio da se ne smi ju kan di do va-ti26. Tim po vo dom Dr lje vić i Ve šo vić su na pi sa li mi ni stru: „Ova-

24 AJ, 14–9–29, Šifra iz Podgorice, Načelnik okruga Bošković-min. unutr. dela, Pov. br. 31, 12. I. 1923.

25 Vidi: Šerbo Rastoder, Skrivana strana istorije, Crnogorska buna i odmetnički pokret I-IV, Podgorica 2005.

26 AJ, 14–9–29, Šifra iz Podgorice, dr Drljević i Radomir Vešović – ministru unutrašnjih dela (nečitak datum).


40


kve po ja ve či ne u oči ma na ro da smi je šnim sva va ša uvje ra va nja o slo bo di iz bo ra, ako ni je su sa va šim zna njem mo lim da ih ubu du će one mo gu ći te ka žnja va njem”27. Dr lje vi ću i Ve šo vi ću se u agi ta ci-ji od sre di ne ja nu a ra 1923. go di ne pri klju čio i Mi ha i lo Iva no vić, što je is pro vo ci ra lo mi ni stra unu tra šnjih de la da tra ži od ve li kog žu pa na (naj vi ša vlast u obla sti) da ga is crp no oba vje šta va o dje lo-va nju po me nu tih po li ti ča ra, za ko je mu ni ži po li cij ski slu žbe ni ci tvr de da oni ra de na „odva ja nju Cr ne Go re od na še kra lje vi ne”. Te na vo de je u svom iz vje šta ju po tvr dio i ve li ki žu pan Dža ko vić ko ji je tvr dio da cr no gor ski fe de ra li sti tra že „sa mo stal nu Cr nu Go ru „i da je nji ho vo na vod no za la ga nje za „ši ru auto no mi ju”bio sa mo na vod ni po li tič ki štit ka tom ci lju i mo guć nost da po ve du agi ta ci ju za iz bo re ka ko bi po tom svo jim iz bo rom kom pro mi to-va li od lu ke Ve li ke Na rod ne Skup šti ne u Pod go ri ci i da bi, po što do bi ju po vje re nje, po mo ću Ita li je otvo ri li „cr no gor sko pi ta nje”. Ove in for ma ci je Dža ko vić je na vod no do bio od čo vje ka ko ji je pra tio i pri slu ški vao Dr lje vi ća. U ci lju spre ča va nja ove agi ta ci je, ve li ki žu pan je na ja vlji vao kon fe ren ci ju sa okru žnim na čel ni ci-ma, sa čim se sa gla sio mi ni star unu tra šnjih de la Mi lo rad Vu ji čić ko ji je ujed no obe ćao po moć vla de u sa ni ra nju te škog so ci jal no-eko nom skog sta nja u Cr noj Go ri. Ras po lo ži vi iz vo ri, po prin ci pu pro ve ni jen ci je, vi še go vo re o to me, što je vlast mi sli la o cr no gor-skim fe de ra li sti ma ne go o to me šta su oni stvar no mi sli li i ko je su na mje re ima li. U od sut stvu mo guć no sti kom pa ra ci je raz li či tih iz vo ra po prin ci pu pro vi njen ci je i sma nje nja mo guć no sti jed no-stra nog pri ka za ak tiv no sti cr no gor skih fe de ra li sta, dra go cje nim se či ni jed no pi smo Ra do mi ra Ve šo vi ća obje lo da nje no u for mi pro gla sa 6. fe bru a ra 1923. go di ne. U tom pi smu Ve šo vić iz no si na mje ru da sa svo jim po li tič kim isto mi šlje ni ci ma i pri ja te lji ma dr S. Dr lje vi ćem, M. Iva no vi ćem, Ste va nom Dža ko vi ćem, Ri stom Po po vi ćem, Sa vom Vu le ti ćem, M. Mi ju ško vi ćem i Pe trom Voj vo-di ćem se kan di du je na pred sto je ćim iz bo ri ma. Kao glav na tač ka pro gra ma na zna če na je „rav no prav nost Cr ne Go re sa Sr bi jom i

27 Ibid.

41

rav no prav nost Cr no go ra ca i Sr bi ja na ca”28. U „Pro gla su cr no gor-skih fe de ra li sta „se ve li ča isto ri ja Cr ne Go re, nje ne za slu ge u ra-to vi ma i do pri nos uje di nje nju Ju žnih Slo ve na, te iz vo di za klju čak da ta kva pro šlost tre ba da obez bi je di pr ven stvo Cr no gor ci ma u no voj dr ža vi. Cr no gor ci ne že le da svo je isto rij ske za slu ge na taj na čin is ko ri ste, ali i ne že le „svo ju slav nu isto ri ju za vr ši ti ku kav-nom sud bi nom da na šnje pot či nje no sti”. Za ta kvo sta nje op tu žen je Be o grad, „ko ji je od 1918. go di ne svo je in te re se na met nuo dru gi-ma”. U Cr noj Go ri vla da glad, sa o bra ćaj je za pu šten, re kvi zi ci ja i rat na šte ta ni je su is pla će ni, cr no gor ski per per je pot ci je njen, vla-da op šta pri vred na za pu šte nost, po re zi su pre ve li ki, ne za ko ni to i uvre dlji vo se po stu pa pre ma cr no gor skim ofi ci ri ma, ne po sto ji lič na i imo vin ska si gur nost, vr še ne su pljač ke, mu če nja, kle ve ta-nje voj nič ke i dr žav ne ča sti, vri je đa ne su na rod ne sve ti nje. To su bi li glav ni ak cen ti iz pro gla sa cr no gor skih fe de ra li sta i na kra ju su Cr no gor ci po zva ni da gla sa njem za nji ho vu li stu, na če lu sa Mi ha i lom Iva no vi ćem, po pra ve svo je ne sno šlji vo sta nje29.

Li stu cr no gor ske stran ke pred vo dio je Mi ha i lo Iva no vić. Ovo je bio tak tič ki po tez sto ga što je Iva no vić kao klu baš bio osu đi-van u vri je me re ži ma kra lja Ni ko le i za pam ćen kao bje gu nac iz za tvo ra. Kao ta kav naj ma nje je iza zi vao po zor nost re ži ma te se ras ču na lo da će li sta ko joj je on na če lu bi ti po tvr đe na. Od re đe ni su bi li sre ski kan di da ti i nji ho vi za mje ni ci30:

Ce tinj ski srez Ri sto Po po vić, advo kat, Mi lo Dra go je vić, tr go-vac iz Dru ši ća.

Pod go rič ki srez Sa vo Vu le tić, advo kat, Du šan Vu či nić, advo katBar ski srez Lu ka Goj nić, pen zi o ner, Ni ko De be lja, pen zi o nerKo la šin ski srez Dr Se ku la Dr lje vić, advo kat, Vi dak Vu ko vić,

prav nik

28 AJ, 14–9–29, Proglas (pismo) Radomira Vešovića, „Dragi prijate-lju” od 6. II 1923, Andrijevica.

29 Vidi više: Rastoder Šerbo, Političke stranke u Crnoj Gori 1918–1929, Bar 2000, 509–511.

30 Ibid, 511


42


An dri je vač ki srez, Ra do mir Ve šo vić, bri ga dir u pen zi ji, dr Va si li je Po po vić, lje kar

Nik šić ki srez Dr Se ku la Dr lje vić, advo kat, Vi dak Vu ko vić, prav nik

Sed mi srez Mir ko Mi ju ško vić, pen zi o ner, Ri sto Ra do vić eko-no mi sta.

Po ja va li ste cr no gor skih fe de ra li sta zna či la je i ula zak u „no-vo do ba” „sta rih po li ti ča ra”. Njih će pra ti ti hi po te ka „biv ših” sa-gla sno prak si po ko joj isto ri ja na ovim pro sto ri ma uvi jek po či nje do la skom no vih po li tič kih ge ne ra ci ja.

Na ovim iz bo ri ma u iz bor nom okru gu Cr na Go ra bi lo je upi-sa no 49.319 bi ra ča a gla sa lo je 32.544 ili 65,99%. Na ovim iz bo-ri ma, po red re dov no naj ve će ap sti nen ci je bi ra ča u KSHS, Cr na Go ra je ima la i naj ma nji po sto tak bi ra ča, na 100 mu ških sta nov-ni ka 54,00%. To je u ko nač nom zna či lo da je ma nje od 1/6 sta-nov ni štva uče stvo va lo u bi ra nju svo jih po li tič kih pred stav ni ka.

Po sma tra no po stra nač kim li sta ma na ovim iz bo ri ma31 ra di-ka li su osvo ji li 3 po sla nič ka man da ta, de mo kra ti 1, dok su cr-no gor ski fe de ra li sti osvo ji li dva man da ta. To je za cr no gor ske fe de ra li ste bio re la ti van uspjeh, s ob zi rom na to da su pr vi put uspje li da is tak nu li stu, uspje li da pre bro de sve pre pre ke ko je im je po sta vljao uprav ni apa rat re ži ma. Pro tiv njih su bi le sve dru ge stran ke u Cr noj Go ri, sma tra ju ći ih „nu žnim zlom”. Osvo ji li su 7.919 gla so va ili 24,3% i po to me su bi li sa svim bli zu ra di ka li ma i de mo kra ti ma. Pr vi put su u Skup šti nu po sla li dva svo ja pred stav-ni ka (Mi ha i lo Iva no vić i Ri sto Po po vić).

Pro cen tu al no naj vi še gla so va su ima li u Ce tinj skom (41,1%), Pod go rič kom (33,0%), Bar skom (31,7%) i Ko la šin skom (24,2%) sre zu. Kao po sla nič ki kan di dat u ko la šin skom sre zu dr Se ku la Dr lje vić je osvo jio 535 gla so va ili 24,2%, što je bi lo ma nje od ra-di kal ne li ste či ji je no si lac bio Nik šić kom sre zu li sta na če lu sa dr Se ku lom Dr lja vi ćem je do bi la 232 gla sa ili 4,9%, što je bi lo ma nje

31 O izbornim rezultatima vidi više: Rastoder Šerbo, Političke stran-ke u Crnoj Gori 1918–1929, Bar, 2000, 521–534

43

od ra di kal ne li ste 455 ili 9,5% i de mo krat ske 299 ili 6,2%, re pu-bli kan ske li ste 282 ili 5,9%. U ovom sre zu naj vi še gla so va su tra-di ci o nal no ima li Sa vez ze mljo rad ni ka 2.746 ili 57,3% i ko mu ni sti 446 ili 9,3%.

Ne pu nih dvi je go di ne od po sled njih iz bo ra po sta lo je ja sno da ni ovaj skup štin ski sa ziv ne će is pu ni ti za ko nom pred vi đen man-dat. Po sli je pa da vla de Lju bo mi ra Da vi do vi ća u ok to bru 1924. go di ne, kralj Alek san dar je po vje rio man dat Ni ko li Pa ši ću ko ji je for mi rao vla du na ci o nal nog blo ka (ra di ka li i sa mo stal ni de-mo kra ti)ko ja ni je ima la ve ći nu u Skup šti ni. To je bio raz log da se ras pu sti Skup šti na i no vi iz bo ri za ka žu za 8. fe bru ar 1925. go di ne.

Na ovim iz bo ri ma u iz bor nom okru gu Cr na Go ra kan di do-va lo se de vet iz bor nih li sta, jed na vi še ne go na pret hod nim. Cr-no gor ska stran ka se po dru gi put po ja vi la sa svo jom li stom na par la men tar nim iz bo ri ma. Do bi ja njem dva man da ta na pret-hod nim iz bo ri ma i ak tiv nim uče šćem nje nih po sla ni ka u ra du Skup šti ne, cr no gor ski fe de ra li sti su uspje li da pro mo vi šu svo je po li tič ke sta vo ve i da na se be skre nu pa žnju po li tič ke jav no sti. Pret hod ni re zul ta ti iz bo ra su nji ho ve opo nen te re lak si ra li stra ha od do mi nat nog uti ca ja fe de ra li sta, što je sve uzro ko va lo da po-zor nost po li ci je pre ma nji ma bu de ma nja a ti me i pro stor za po-li tič ku agi ta ci ju ve ći. Kra jem 1924. go di ne po kre nu to je iz la že nje stra nač kog li sta „Cr no go rac”, či me je pro ši re na mo guć nost agi ta-ci je. Po sla nič ki kan di da ti su bi li od re đe ni na par tij skoj kon fe ren-ci ji, ko ja je odr ža na u Pod go ri ci 14. de cem bra 1924. go di ne. Za no si o ca li ste je po no vo, kao i na pret hod nim iz bo ri ma, od re đen Mi ha i lo Iva no vić, dok su za sre ske kan di da te od re đe ni32:

An dri je vač ki srez Ra do mir Ve šo vić, bri ga dir u pen zi jiBar ski srez Sa vo P. Vu le tić, advo kat iz Pod go ri cePod go rič ki srez Jo van N. Pla me nac, ob la sni uprav. u pen zi ji

iz Bo lje vi ćaKo la šin ski srez dr Se ku la Dr lje vić, advo kat iz Be o gra da Ce tinj ski srez, Mi loš Dra go je vić, biv. nar. posl, iz Dru ši ća

32 Crnogorac od 13. I 1925, Naša kandidatska lista


44


Sed mi srez Mar ko Đu ka no vić, pre dś ed nik Dr žav nog sa vje ta u penz.

Nik šić ki srez Jo van Ne do vić, biv ši na rod ni po sla nik iz Du ži.U od no su na pret hod ne iz bo re li sta se raz li ko va la u to me što

je u Nik šić kom sre zu umje sto Mir ka Mi ju ško vi ća sa da kan di do-van Mar ko Đu ka no vić, na li sti ni je bi lo bri ga di ra Lu ke Goj ni ća ni ti Ri sta Po po vi ća, ko ji je u me đu vre me nu umro.

Pred sta vlja ju ći se kao je di ni i pra vi za štit ni ci Cr ne Go re, cr-no gor ski fe de ra li sti su stal no is ti ca li da Cr na Go ra od uje di nje nja ni je do bi la ni šta, uz opa ske da su za to vri je me „be o grad ska in-du strij ska pred u ze ća, do ra ta za njih ne su đe nom br zi nom, po di-za la na ra čun rat ne ošte te, da se u Sr bi ji na pra vi lo 400 km no vih že lje znič kih pru ga a u Cr noj Go ri ni šta, kao što ni šta ni je do bi la ni od rat ne ošte te iako joj po tvrd nja ma fe de ra li sta pri pa da pre-ko 3 hilj de mi li o na di na ra”33. Cr na Go ra, ne sa mo da ni je do bi la ni šta, već joj je od u ze to i ono što joj pri pa da, tvr di li su u agi ta-ci ja ma dr Se ku la Dr lje vić, na zbo ro vi ma u Ko la ši nu i Da ni lov-gra du (18. I. 1925), Sa vo P. Vu le tić u Tu zi ma i oko li ni Pod go ri ce, Iva no vić i Dr lje vić na sku po vi ma u Bar skom sre zu34. Rav no prav-nost Cr ne Go re se ne mo že iz bo ri ti da va njem gla so va sr bi jan skim stran ka ma, bi li su ka te go rič ni cr no gor ski fe de ra li sti, ko ji su ra-di ka le op tu ži va li za ne mo ral nost pre ma Cr noj Go ri a Pa ši ća da ni je ra zu mio cr no gor sko od ri ca nje od svo je dr žav ne sa mo stal-no sti i da je svo jom bez ob zir no šću pre ma „sve mu što je cr no gor-sko” na met nuo ne že lje nu i neo če ki va nu bor bu. U tom smi slu je apo stro fi ra no da „do kle god Cr no gor ska stran ka ne do bi je ve ći nu po sla nič kih man da ta Cr na Go ra ne mo že bi ti rav no prav na, ni ti ima ti gra đan sku slo bo du”. Za to su po zi va li bi ra če da ne po na vlja-ju „gre ške” sa pro šlih iz bo ra, ka da su dio gla so va da li ra di ka li ma i ta ko omo gu ći li „Ni ko li Pa ši ću i ra di ka li ma, da do ka zu ju pred

33 Crnogorac od 13. I 1925, Crnogorci od vas sve zavisi, Vidi više: Rastoder Šerbo, Političke stranke u Crnoj Gori 1918–1929, Bar, 2000, 556–559.

34 Crnogorac od 31. I 1925, Izborno kretanje.

45

Ju žnim Slo ve ni ma i osta lim svi je tom, da Cr no gor ci ni je su za rav-no prav nost Cr ne Go re”.35 Cr no gor ska stran ka je ovim po vo dom štam pa la dva pred iz bor na pro gla sa, od ko jih su je dan štam pa li be o grad ski stu den ti, sim pa ti ze ri ove stran ke.36 Pre ci zna ana li za ru ko pi sa i po ru ka ovih pro gla sa ne dvo smi sle no do vo di dr Se ku-lu Dr lje vi ća u ve zu sa nji ma, što ni je čud no s ob zi rom na to da je to bi la po li tič ki naj pi sme ni ja lič nost u cr no gor skoj stran ci. Za to je on i da lje bio pod ne pre sta nom pri smo trom po li ci je, čak je u jed nom pe ri o du bio i uhap šen i one mo gu ća va no mu je or ga ni-zo va nje zbo ro va. Jed na de le ga ci ja cr no gor skih ra di ka la (Zu ber, Spa sić) je u Be o gra du tra ži la da se po hap se vo đe cr no gor skih fe-de ra li sta. Me đu tim, za klju če no je, ako bi se po hap si le vo đe fe de-ra li sta da bi u tom slu ča ju oja ča li de mo kra te i re pu bli kan ci. Ipak, da bi se odo bro vo lji li lo kal ni ra di ka li uhap šen je sa mo Dr lje vić, a tom hap še nju je ku mo vao pop Pe tar Haj du ko vić, se kre tar ce-tinj ske kon zi sto ri je i Mi tar Dre cun, ko ji su bi li po zna ti ce tinj ski ra di ka li.37 No, ipak, i uoči ovih iz bo ra fi zič ki su na pa da ni i dru gi is tak nu ti čla no vi stran ke, hap še ni su ču va ri nji ho vih ku ti ja, nji-ho vi gla sa či su sla ti za vri je me iz bo ra da ču va ju pu te ve, ka ko ne bi mo gli iza ći na iz bo re, dok je pen zi o ne ri ma sim pa ti ze ri ma stran ke ob u sta vlja na is pla ta pen zi ja. Uz sve to, nji hov stra nač ki list „Cr-no go rac” je za bra nji van. Po li ci ja je re dov no iz ja ve čel ni ka stran ke kva li fi ko va la kao „ne pri ja telj ske”, te je za ni mlji vo da su i Bri tan ci po sum nja li u pa tri o ti zam čel ni ka ove stran ke, po seb no Dr lje vi-ća, što je vi dlji vo i iz nji ho vih iz vo ra38. Olak ša va ju ća okol nost za Cr no gor sku stran ku je bi la to što su uoči ovih iz bo ra de mo kra ti

35 Crnogorac, 3. I. 1925, Za Crnu Goru, Crnogorac 6. II. 1925, br. 7, Uoči izbora, Crnogorac od 31. I. 1925, Da Crnogorci ne zaborave, Vi-di više: Rastoder Šerbo, Političke stranke u Crnoj Gori 1918–1929, Bar 2000, 558–559.

36 Crnogorac od 31. I. 1925, br. 6, Crnogorci.37 Vidi: Narodna riječ od 8. II. 1925, br. 9, Kad nasilje caruje.38 Vidi više: Avramovski Živko, Britanci o Kraljevini Jugoslaviji

1921–1938, I-II, Beograd-Zagreb 1986, knj. I, str. 320; Rastoder Šerbo, Političke stranke u Crnoj Gori 1918–1929, Bar 2000, 559.


46


pre ma njoj ima li in di fe ren tan, ze mljo rad ni ci umje re ni ji a ko mu-ni sti bla go na klo nje ni ji stav, te se broj nji ho vih opo ne na ta sveo na ra di ka le, ko ji su ujed no i per so ni fi ko va li re žim39. U su ko bu opo-zi ci ja – re žim de si lo se ne što ra ni je te ško za mi sli vo, da de mo kra ti i ze mljo rad ni ci pro te stu ju pro tiv na si lja ko je se spro vo di lo pre ma Cr no gor skoj stran ci i osu de hap še nje dr Se ku le Dr lje vi ća40

Na ovim iz bo ri ma u iz bor nom okru gu Cr na Go ra bi lo je upi-sa no 51.589 bi ra ča a gla sa lo je 34.455 ili 66,78%. To je bi la naj-ve ća ap sti nen ci ja bi ra ča u ju go slo ven skoj dr ža vi. Iovo ga pu ta se po ka za lo da su tri naj u ti caj ni je stran ke (ra di kal na, de mo krat ska i cr no gor ska) do bi le naj ve ći broj gla so va i da je re žim po no vo na ovom pro sto ru pre tr pio ubje dljiv po raz, ovo ga pu ta u od no su 1: 4. Ra di ka li su, sa dvi je svo je li ste, do bi li 7.574 gla sa ili 21,9%, Cr-no gor ska stran ka 8.873 ili 25,7%, dok su de mo kra te do bi li 7.698 ili 22,3%.

Cr no gor ska stran ka je po bro ju osvo je nih gla so va, a po seb-no po bro ju osvo je nih man da ta (Mi ha i lo Iva no vić, Sa vo Vu le tić dr Se ku la Dr lje vić), po sta la stran ka sa naj ve ćim uti ca jem u iz-bor nom okru gu Cr na Go ra.41 Uspjeh Cr no gor ske stran ke bio je tim ve ći što su kon ku ren ti na ovim iz bo ri ma u iz bor nom okru gu Cr na Go ra kan di do va li za no si o ce li sta svo je naj ja če „adu te”, ra-di ka li (Mi la na Sto ja di no vi ća) i de mo kra te (Lju bu Da vi do vi ća).42

Naj vi še gla so va fe de ra li sti su osvo ji li u Ce tinj skom sre zu 2.679 ili 50,2% (sre ski kan di dat – Mi loš Dra go je vić), Pod go rič-kom 2.367 ili 38% (sre ski kan di dat – Jo van N. Pla me nac), Ko la-šin skom 767 ili 37,3% (sre ski kan di dat dr Se ku la Dr lje vić), Bar-skom 1.025 ili 21,2% itd.

39 Ibid.40 Vidi: Narodna riječ od 8. II. 1925, br. 9, Kad nasilje caruje.41 O rezultatima izbora vidi više: Rastoder Šerbo, Političke stranke u

Crnoj Gori 1918–1929, Bar 2000, 564–577.42 O tome vidi više: Rastoder Šerbo, Političke stranke u Crnoj Gori

1918–1929, Bar 2000, 535–579.

47

Nik šić ka „Slo bod na mi sao” je uspjeh Cr no gor ske stran ke na-zva la „isto rij skom sra mo tom”, jer je nji me do ve den u pi ta nje na-čin uje di nje nja 1918. go di ne. No, bez ob zi ra na po li tič ke (dis)kva-li fi ka ci je re zul ta ta iz bo ra, uspjeh cr no gor ske stran ke je ozbilj no skre nuo pa žnju re ži mu da se mo ra mi je nja ti od nos pre ma Cr noj Go ri. Za to je, ne slu čaj no, od mah po sli je ovih iz bo ra usli je di la po sje ta kra lja Alek san dra Cr noj Go ri i ne što ozbilj ni je za u zi ma-nje re ži ma za br že rje ša va nje od re đe nih, pri je sve ga so ci jal no-eko nom skih pi ta nja Cr ne Go re43.

Re la ti van iz bor ni uspjeh Cr no gor ska stran ka ni je zna la da po-li tič ki ka pi tu li zu je. Na i me, is cr pjev ši se u opi su ne sno snog sta nja u Cr noj Go ri, fe de ra li sti su se na šli u klop ci cen tra li stič ki ure đe ne dr ža ve. Na i me, i da su osvo ji li svih se dam man da ta u iz bo r nom okru gu Cr na Go ra, cr no gor ski fe de ra li sti bi u Skup šti ni od 312 po sla ni ka i da lje či ni li po li tič ku ma nji nu ko ja ne bi mo gla pro mi-je ni ti ni šta. Za to su nje ni po li tič ki pr va ci, a pri je sve ga dr Se ku la Dr lje vić, po če li raz mi šlja ti o ve zi va nju za ne ku ve ću stran ku na ju go slo ven skom ni vou, pre ko ko je bi rje ša va li po li tič ka i dru ga pi ta nja u Cr noj Go ri. Iz bor je pao na HSS. Iako je, po li tič ki gle-da no, iz bor bio lo gi čan s ob zi rom na za la ga nje ove na ja če hr vat-ske stran ke za fe de ra li stič ko ure đe nje ze mlje, on je isto vre me no, u kon tek stu srp sko-hr vat skog po li tič kog tr ve nja, bio i naj ra nji vi ji. S jed ne stra ne, po li tič ki sa vez sa Hr va ti ma je no sio ri zik „uta pa nja” u ve ću stran ku i gu bi tak po li tič kog iden ti te ta, dok je sa dru ge, otva rao ši rok pro stor za osna ži va nje op tu žbi o „iz da ji srp stva”, što ni je bi lo bez zna ča ja u Cr noj Go ri ko ja je još uvi jek po či va la na pa tri jar hal no-ep skoj ma tri ci.

Po li tič ka kon fu zi ja unu tar Cr no gor ske stran ke se ve o ma br zo od ra zi la na re zul ta te iz bo ra za Ob la snu skup šti nu (bio je ob u-hva ćen pro stor Cr ne Go re u gra ni ca ma pri je bal kan skih ra to va) ko ji su odr ža ni 23. ja nu a ra 1927. go di ne. Na ovim iz bo ri ma od ukup no 33 man da ta ra di ka li su osvo ji li 17, de mo kra ti 9 a cr no-

43 O socijalno ekonomskim pitanjima vidi više: Rastoder Šerbo, Ži-votna pitanja Crne Gore 1918–1929, Bar 1996.


48


gor ski fe de ra li sti sa mo če ti ri man da ta, dok su 3 man da ta osvo ji li ze mljo rad ni ci44.

Otu da su no vi par la men tar ni iz bo ri, za ka za ni za 11. sep tem-bar 1927. go di ne, za Cr no gor sku stran ku pa li u ne zgod no vri je me zbog to ga što još uvi jek ni je bi la de fi ni sa na po li tič ka stra te gi ja ove gru pa ci je. Ve zi va nje cr no gor skih fe de ra li sta za Stje pa na Ra di ća i HSS, po sred stvom Na rod nog se ljač kog klu ba, na i la zi lo je na osu-du svih po li tič kih su bje ka ta u Cr noj Go ri a ta či nje ni ca je tu ma-če na kao ši re nje uti ca ja Ra di ća na cr no gor ski pro stor i pre tva ra-nje cr no gor ske stran ke u Ra di će vu po li tič ku eks po zi tu ru. Ta kve op tu žbe su po ja ča ne po sli je do la ska pr va ka HSSu Cr nu Go ru (dr Augu sta Ko šu ti ća i dr Lju de vi ta Ke žma na) i nji ho vog pri sut stva na sjed ni ci Glav nog od bo ra Cr no gor ske stran ke 29. ju na 1927. go di ne na Ce ti nju. Dr August Ko šu tić je, pre ma na vo di ma D. Vu-jo vi ća45, za jed no sa dr Se ku lom Dr lje vi ćem i Ra do mi rom Ve šo vi-ćem, obi la zio Cr nu Go ru, dok je dr Se ku la Dr lje vić pra tio Stje pa-na Ra di ća to kom agi ta ci je po Hr vat skoj.

Na sjed ni ci Glav nog od bo ra i Vr hov nog vi je ća, odr ža noj 17. ju la 1927. go di ne, od re đe na je kan di dat ska li sta stran ke za par-la men tar ne iz bo re46. Bi lo je pred vi đe no da se dr Se ku la Dr lje vić opet kan di du je na li sti stran ke u Ko la šin skom sre zu. Me đu tim, Dr lje vić je ostao do slje dan za go vor nik ide je da se na iz bo re iza đe pre ko li ste Na rod nog se ljač kog klu ba, kao ko a li ci o ne li ste, te je umje sto nje ga u Ko la šin skom sre zu kan di do van Be ćir Bu la to vić47.

Na ovim iz bo ri ma od upi sa nih 53.811 bi ra ča, gla sa lo je 34.631 ili 64,35%. Tri li ste Ra di kal ne stran ke su do bi le 12.025 ili 34,7%,

44 Vidi više: Rastoder Šerbo, Političke stranke u Crnoj Gori 1918–1929, Bar 2000, 581–582.

45 Vidi više: Dimo Vujović, Crnogorski federalisti 1919–1929, Tito-grad 1981, 337.


47 Vidi: Crnogorac od 23. VII. 1927, br. 36, Kandidacija Crnogorske stranke, D. Vujović, n. d. 339, Rastoder Šerbo, Političke stranke u Crnoj Gori 1918–1929, Bar 2000, 605.

49

dok su dvi je li ste de mo kra ta do bi le 10.365 ili 29,9%. Li sta Cr no-gor ske stran ke, či ji je no si lac bio Mi ha i lo Iva no vić do bi la je 5.153 gla sa ili 14,9% i sa mo je dan po sla nič ki man dat (M. Iva no vić). To je bio naj lo ši ji re zul tat stran ke od nje ne po ja ve na iz bo ri ma, bez ob zi ra na to što je dr Se ku la Dr lje vić iza bran za po sla ni ka na li sti HSS48. Ti me će cr no gor ska stran ka pre ko Se ku le Dr lje vi ća ostva-ri ti naj bli ski je part ner stvo sa na ja čom hr vat skom stran kom, u vri je me ka da će srp sko-hr vat ski od no si do ći do usi ja nja, što će re zul ti ra ti zlo či nom u Skup šti ni nad hr vat skim pr va ci ma u ju nu 1928. go di ne, na kon če ga će u ze mlji bi ti za ve de na dik ta tu ra, u ja nu a ru 1929. go di ne.

Kao stran ka ko ja je od se dam po sla nič kih mje sta u iz bor nom okru gu Cr na Go ra osva ja la naj vi še tri, ko ji u ju go slo ven skom par la men tu ni je su zna či li ni šta, cr no gor ski fe de ra li sti su ula zi li u sa ve ze sa stran ka ma ko je su se za la ga le za fe de ral no pre u re đe-nje dr ža ve. Za to se od sre di ne dva de se tih okre ću pre ma Stje pa nu Ra di ću i hr vat skim stran ka ma i ula ze u Se ljač ko-de mo krat sku ko a li ci ju. To je u za o štra va nju srp sko-hr vat skih od no sa, kod nji-ho vih po li tič kih opo ne na ta, tu ma če no kao „iz da ja srp stva”. Za njih je ju go slo ven stvo bi lo dr žav na mi sao ko ja ni je bi la pro sta ko-la bo ra ci ja tri ju dr žav nih ide ja (srp ske, hr vat ske i slo ve nač ke), ne-go po seb na i sa mo stal na ide ja. Zbog to ga su se fe de ra li sti od po-čet ka za la ga li za ime Ju go sla vi ja za po sto je ću dr ža vu ili Udru že ne ze mlje Ju žnih Slo ve na. U vri je me še sto ja nu ar ske dik ta tu re bio je one mo gu ćen bi lo ka kav po li tič ki an ga žman po li tič kim stran ka-ma ko je ni je su bi le dio re ži ma. Ne spo sob na i ne moć na da ka na-li še ogrom no ne za do volj stvo aku mu li ra no u Cr noj Go ri, opo-zi ci ja se su o ča va lai sa sve gla sni jim za htje vi ma van stra nač kog oku plja nja i or ga ni zo va nja Cr no gor skog na rod nog fron ta slo bo de. Tri naj u ti caj ni je opo zi ci o ne gru pa ci je (de mo kra ti, ze mljo rad ni ci i fe de ra li sti) ob no vi le su svo je po li tič ke ak tiv no sti tek uoči iz bo ra u ma ju 1935. go di ne. Ko mu ni sti su od 1933. go di ne za go va ra li sa rad nju sa opo zi ci o nim stran ka ma, ali još ni je su ima li uti ca ja

48 Vidi: Ibid, 620–627.


50


ko ji bi je uči nio po li tič ki dje lat nom. Opo zi ci o ne gru pe će na raz li-či te na či ne pro ble ma ti zo va ti po lo žaj Cr ne Go re u ju go slo ven skoj dr ža vi – od za htje va da u bu du ćem fe de ral nom pre u re đe nju Ju-go sla vi je Cr na Go ra bu de jed na fe de ral na je di ni ca (ko mu ni sti, fe-de ra li sti, dio ze mljo rad ni ka i de mo kra ta), dok je je dan broj biv ših uni ta ri sta i cen tra li sta, oku plje nih oko di je la biv ših de mo kra ta i ra di ka la, uzro ke „cr no gor skog ne za do volj stva” na la zio is klju či vo u eko nom skim raz lo zi ma i Cr nu Go ru vi dio di je lom srp skog na-ci o nal nog pro sto ra unu tar cen tra li zo va ne ju go slo ven ske dr ža ve.

U po li tič kom ži vo tu Cr ne Go re, po čev od ovo ga vre me na, po-li tič ko ne za do volj stvo se sve sna žni je is po lja va kroz de mon stra ci-je i or ga ni zo va nje ma sov nih an tre žim skih sku po va49.

Pri hva ta ju ći po ziv ko mu ni sta za or ga ni zo va nje po ho da na Ce ti nje, 1936. go di ne, po je di ni čla no vi Fe de ra li stič ke stran ke, pri je sve ga Pe tar Pla me nac, dr Ivo Jo vi će vić, Sa vo Če le bić, Jo van B. Vu jo vić i Bla go ta Mar ti no vić ot po če li su ši ro ku ak ci ju na oku-plja nju svo jih isto mi šlje ni ka, pre ko ko jih su na sto ja li da or ga ni-zu ju na rod ra di uče šća u po me nu tom pro test nom po ho du. Vr lo je vje ro vat no da je ova ak ci ja i sa rad nja sa ko mu ni sti ma vr še na bez zna nja Se ku le Dr lje vi ća. Ne po mir lji vi an ti ko mu ni sta, Se ku la Dr lje vić je oslo nac za svo ju po li tič ku ak ci ju u Cr noj Go ri u ovom pe ri o du tra žio u HSS i nje nom vo đi Ma če ku, isto vre me no sa vje-tu ju ći svo jim pri ja te lji ma u Cr noj Go ri „da za sad stva ri mi ru ju. 50

Me đu naj gla sni jim po sli je Bel ve der skih do ga đa ja bi li su vo-đe Cr no gor ske fe de ra li stič ke stran ke. Za njih je bel ve der ski po-hod bio dru gi „Ca rev laz, Gra ho vo i Vuč ji Do”. Žr tve Bel ve de ra iz jed na ča va ne su sa ju na ci ma iz Gor skog vi jen ca, bez ob zi ra na či nje ni cu što je sa mo jed na od njih (Šu njo Vuk ma no vić) for mal-no pri pa da la ovoj stran ci. Na zi va ju ći „po tur če nja ci ma” sve one „Cr no gor ce ko ji pri pa da ju bi lo ko joj sr bi jan skoj par ti ji”, fe de ra li sti ot po či nju svo ju kam pa nju za bu du će op štin ske iz bo re, vra ća ju ći

49 Ibid. 50 AIIT, 28-VI–1936, Pismo S. Drljevića I. Jovićeviću od 16. apri-

la 1936. godine.

51

se na taj na čin u re al nost ak tu el nih po li tič kih po dje la na cr no-gor skom pro sto ru. Oni na sto je da do ka žu da je „po hod” is klju či-vo nji ho vo dje lo. Ne bor be nost pa iku ka vič luk po je di nih nji ho vih vo đa uoči i za vri je me do ga đa ja na Bel ve de ru51 iza zva li su su pro-tan efe kat od onog ko ji su oče ki va li.

Već smo na ve li da su pr va ci Cr no gor ske stran ke svo ju po li-tič ku ak ci ju ve zi va li za SDK pod vođ stvom Ma če ka, za ko ji se u let ku uoči op štin skih iz bo ra na vo di da „je je di na čvr sta i sna žna po li tič ka or ga ni za ci ja u Ju go sla vi ji” i na gla ša va da „Cr no gor ski se-ljač ki fe de ra li stič ki po kret svo jim je din stvom sa Hr vat skim se ljač-kim po kre tom udru žio je bor bu Cr ne Go re sa bor bom Hr vat ske, Voj vo di ne i svih osta lih ze ma lja Ju žnih Slo ve na, ko je su, kao i ove, go to ve i na naj ve će žr tve za rav no prav nost i slo bo du. „U let ku fe-de ra li stič ko vođ sto iz no si i su šti nu svo je agi ta ci je, po zi va ju ći da se: „Na je din stvo svih sr bi jan skih stra na ka pr o ti vu Cr ne Go re od go vo ri(te) je din stvom Cr no gor skog fron ta pro tiv svih njih”, (pod vu če no u ori gi na lu), prav da ju ći ta kav stav či nje ni com da „sve sr bi jan ske stran ke tvr de, da Cr na Go ra ne ma pra vo da bu-de rav no prav na sa Sr bi jom u za jed ni ci ze ma lja Ju žnih Slo ve na.” Usljed to ga se za klju ču je da po što „ne ma ni jed nog Sr bi jan ca ko ji bi bio član cr no gor skog fron ta”, isto ta ko „Ne smi je bi ti ni Cr no go-ra ca, ko ji bi bi li čla no vi bi lo ko je sr bi jan ske stran ke. Ako bi ih ipak bi lo, i sa nji ma kao i sr bi jan skim stran ka ma is klju če na je sva ka na ša po li tič ka sa rad nja na pod ruč ju Cr ne Go re. „

Se ku la Dr lje vić, ko ji je pi sao ovaj pro glas, na ve de nim sta-vo vi ma ja sno iz no si mi šlje nje Cr no gor ske stran ke. Po nje mu, ta ko zva ni Cr no gor ski front je tre ba lo da se or ga ni zu je na usko na ci o nal nom prin ci pu i u nje mu ni je bi lo mje sta ni za jed nog pri pad ni ka „sr bi jan skih par ti ja”52. Prak tič no je to zna či lo da se ta kvim kon cep tom iz jed na ča va ju pri pad ni ci re žim skih par ti ja,

51 O tome vidi više: Belvederski protestni zbor 1936. godine, Doclea 1, 2000, 97–129.

52 Vidi: AJ, ZMS, f–40, Proglasi i idrugi izborni materijali, Proglas Sekule Drljevića pred opštinske izbore nov. 1936.


52


na pri mjer JRZ, sa pri pad ni ci ma i čla no vi ma dru gih gra đan skih stra na ka ko je su bi le u opo zi ci ji pre ma re žim skoj stran ci, po put de mo kra ta, ze mljo rad ni ka, ra di ka la A. Sto ja no vi ća. Vođ stva ovih stra na ka zva nič no su ospo ra va la bi lo ka kvu isto rij sku i na-ci o nal nu po seb nost Cr ne Go re. Me đu tim, me đu nji ho vim pri sta-li ca ma u Cr noj Go ri sve vi še je bi lo onih ko ji su od stu pa li od ta ko pro kla mo va ne po li ti ke vođ stva.

Re zul ta te op štin skih iz bo ra u Zet skoj ba nov ni ni štam pa JRZ je okva li fi ko va la kao „Ve li ku i sjaj nu po bje du”. Po no vin skim iz-vje šta ji ma iz bo ri su oba vlje ni u 266 od 269 op šti na. JRZ je po bi-je di la u 205 op šti na53. Pre ma na ve de nim re zul ta ti ma, od 229.094 upi sa nih bi ra ča, gla sa lo je 164.464 ili 70,42%. Pre ma istim re-zul ta ti ma JRZ je u Zet skoj ba nov ni ni po bi je di la u ne što vi še od ¾ op šti na ili, tač ni je, 77,54%54. Pre ma istim iz vo ri ma, JRZ je na pod ruč ju da na šnje Cr ne Go re od ukup no 114 op šti na za ko je su ob ja vlje ni po da ci osvo ji la 74, što je ne što ma nje od 2/3. U sva kom slu ča ju, to je bio znat no ma nji pro ce nat ne go u Zet skoj ba no vi ni ukup no. Naj ve ći uspjeh JRZ je po sti gla u Plje valj skom sre zu, gdje je osvo ji la svih 12 op šti na, za tim u Bje lo polj skom, gdje je osvo ji-la svih 11 (po re zul ta ti ma ob ja vlje nim u „Slo bod noj mi sli55” 10), An dri je vač kom od 8 (7), Be ran skom od 10 (7), Bar skom od 8 (6), Nik šić kom, od 11 (6), Pod go rič kom od 15 (9), Da ni lov grad skom od 9 (6), Ko la šin skom od 8 (4). Pot pu ni ne u spjeh JRZ je pre tr pje la u Šav nič kom sre zu, gdje je od 5 op šti na za ko je su ob ja vlje ni po-da ci osvo ji la sa mo jed nu, u Ce tinj skom od 6 jed nu, pre ma „Slo-bod noj mi sli” taj od nos je 4: 4. Za raz li ku od osta lih sre zo va gdje su po red li ste JRZ i UO, kao i Gra đan ske li ste, u Bo ko ko tor skom sre zu is ti ca ne li ste HSS i SDK. U ovom sre zu, od 12 op šti na JRZ je po bi je di la u 5, dok je u 5 po bi je di la HSS, a u dvi je SDK56.

53 Narodni list od 28. novembra 1936, br. 5954 Zetski glasnik od 22. novembra 1936, br. 9655 Slobodna misao od 22. novembra 1936, br. 4656 Izborni podaci: Zetski glasnik, od 22. nov. 1936, br 96; Narod-

ni list od 28. novembra 1936, br. 59; Slobodna misao od 22. novembra

53

Man dat Na rod noj skup šti ni iza bra noj u ma ju 1935. go di ne is ti cao je 1939. go di ne. Sto ja di no vi će va vla da je pro ci je ni la da je u 1938. go di ni na stu pio po vo ljan tre nu tak za no ve iz bo re. Od lu če-no je da se oni iz vr še u de cem bru 1938. go di ne.

Opo zi ci o ni kan di da ti ko ji su se po ja vi li na ovim iz bo ri ma u Cr noj Go ri pri pa da li su sko ro svim stra na ka ma ko je su u ono vri-je me bi le ak tiv ne na ju go slo ven skom pro sto ru, po čev od ra di ka la Ace Sta no je vi ća, de mo kra ta Lju be Da vi do vi ća, ze mljo rad ni ka Jo-va na Jo va no vi ća Pi žo na i Dra go lju ba Jo va no vi ća, cr no gor skih fe-de ra li sta Se ku le Dr lje vi ća, pri pad ni ka JNS ko ji ni je su pri šli JRZ, do kan di da ta rad nič ko-se ljač ke gru pe, od no sno čla no va KPJ57.

Slič no osta lim stran ka mai cr no gor ski fe de ra li sti su uoči iz bo-ra raz vi li od re đe nu ak tiv nost na pri do bi ja nju bi ra ča. Za raz li ku dru gih gra đan skih opo zi ci o nih stra na ka, oni su naj vi še na pa da ni od stra ne re žim ske JRZ.

Raz log za to tre ba tra ži ti ne u ne kom po seb no ve li kom uti ca-ju cr no gor skih fe de ra li sta, već u nji ho voj ti je snoj po ve za no sti za SDK, od no sno HSS. Otu da se lo gič no raz mi šlja lo da bi ja ča nje uti ca ja cr no gor skih fe de ra li sta zna či lo i sla blje nje ve li ko srp skog fron ta, ko ji je u Sto ja di no vi će voj kon cep ci ji od no sa pre ma Hr va-ti ma naj o zbilj ni je ra ču nao na Cr nu Go ru.

Za to se oštro na pa da sva ka ve za fe de ra li sta i HSS, a po seb-no nji ho va neo sno va na, ne na uč na te za „da su Cr no gor ci po tom ci Por fi ro ge ni to vih cr ve nih Hr va ta.”58 Pri to me je Se ku la Dr lje vić do-bi jao na zi ve „hr vat skog Cr no gor ca”. Od go va ra ju ći na jed nu po sla-ni cu Se ku le Dr lje vi ća iz 1937. go di ne, glav ni or gan JRZ „Sa mo u-pra va” ko men ta ri še na slje de ći na čin: „Sad mo gu svi do ći u Cr nu

1936, br. 46; Slobodna misao od 29. novembra 1936, br 47. Podaci se me-đusobno veoma razlikuju. S obzirom na to da je Zetski glasnik bio zva-nično glasilo Banovine, najviše smo se oslanjali na podatke objavljene u ovom listu.

57 Zeta od 22. novembra 1938, br. 43; Bilo je nagovještaja da će se pojaviti i SDS sa kandidatom Andrijom Markovićem, advokatom i pu-blicistom u Podgoričkom srezu.

58 Samouprava od 8. VIII 1937, br 177, Da se ne zaboravi.


54


Go ru jer za hva lju ju ći dr Mi la nu Sto ja di no vi ću pu te vi kroz Cr nu Go ru ni su vi še u ona ko očaj nom sta nju kao što su bi li za vre me P. Živ ko vi ća, Uzu no vi ća i Je tvi ća, već se sa da iz gra đu ju i opra vlja ju pa go spo da Dr lje vić i kom pa ni i ja mo gu do ći svo jim auto mo bi li ma vr lo la ko u Cr nu Go ru.”59

Po vo dom pi sa nja za gre bač kog „Ob zo ra” o kan di da ci ji Se ku-le Dr lje vi ća u Cr noj Go ri re žim ska štam pa iro nič no pri mje ću je: „Ova vi jest u ovim kra je vi ma pri mlje na je sa ču đe njem i upi ti ma: ko je taj go spo din? On je ova mo već odav no za bo ra vljen”.60 S ob zi-rom na to da su cr no gor ski fe de ra li sti bi li čla no vi SDK od po stan-ka, oni su svo ju li stu ve zi va li do rekt no za li stu Vlat ka Ma če ka61.

Dru gi raz log su rev nji vo sti re ži ma pre ma cr no gor skim fe de ra-li sti ma le ži u uvje re nju da ova stran ka ima se pa ra ti stič ke ten den-ci je, ko je se za sni va lo na nji ho vim na vod nim „taj nim ve za ma” sa fa ši stič kom Ita li jom, o če mu je vlast oba vje šta va la kon tra o ba vje-štaj na slu žba. U jed nom iz vje šta ju Šta ba Dru ge ar mij ske oobla sti Mi ni star stvu unu tra šnjih po slo va za de cem bar 1938. go di ne, na-vo di se i slje de će po vo dom iz bor ne kam pa nje fe de ra li sta: „Iz bor-na kam pa nja no vo i za bra nog na rod nog po sla ni ka dr Se ku le Dr lje-vi ća u iz bor nom sre zu ce tinj skom ni je odža va na jav no, već je ime-no va ni obi la zio po je di na se la, sa sta jao se sa po je din ci ma ko ji ma je po ka zi vao no vu kar tu „Slo bod ne Cr ne Go re”, ko ja bi ob u hva ti la” da na šnju Zet sku ba no vi nu i je dan dio Pri mor ske ba no vi ne sa Ska-drom, ra zna zna me nja iz do ba Kra lje vi ne kao i pi sme ni pri sta nak Mu so li ni jev na sve ove pro mje ne u dr ža vi. Ova kva agi ta ci ja iz gle-da je ima la uspje ha kod sta ri jih lju di u či joj du ši još ti nja uspo me-na na po či nuv šeg Kra lja Ni ko lu i nje go vu vla da vi nu 7…62”

59 Samouprava od 3. IX 1937, br. 19860 Zetski glasnik od 23. oktobra 1938, br. 748, Isto, od 5. XI 1938,

br. 79961 Zeta od 30. X 1938, br. 4062 AVII, f–17, k 31, dok. 45/1, Mjesečni izvještaj štaba II a. o. za XII

1938

55

Ove na vo de je te ško pro vje ri ti, ali ih ne tre ba ola ko ni od ba ci-va ti, s ob zi rom na to da slič nih in di ci ja ima i u dru gim iz vo ri ma. Ta ko se u jed nom ano nim nom iz vje šta ju na vo di, iz me đu osta log: „…Uza sve to po je di nim ze le na ši ma obe ća va se i sa mo stal nost Cr-ne Go re sa do la skom na pre sto Mi ha i la Pe tro vi ća, pa pred sjed ni ka Cr no gor ske vla de, Sa va Vu le ti ća, a ovo bi sve po mo ću Mu so li ni ja i Ma če ka mo gli da po stig nu ako okre nu na rod pro tiv Vas.” (mi sli se na Mi la na Sto ja di no vi ća – prim. R. Š.)

Dok za grad Ce ti nje re žim ni je stra ho vao za is hod iz bo ra u de cem bru 1938. i po red ne spo ra zu ma unu tar JRZ, u Ce tinj skom sre zu se ni je mo glo ra ču na ti na ne ki ve ći uspjeh. Ovo je bio je-dan od sre zo va ko ji ni je imao na rod nog po sla ni ka iz re do va JRZ. Na iz bo ri ma 1935. go di ne za na rod nog po sla ni ka je bio iza bran ra di kal Sto jan Špa di jer, ko ji se od pr vog da na opre di je lio za opo-zi ci ju. U ovom sre zu tra di ci o nal ni uti caj je ima la i fe de ra li stič ka stran ka, kao i KPJ. Vođ stvo JRZ je po ku ša va lo na sve mo gu će na-či ne da for mi ra njem svo jih or ga ni za ci ja one mo gu ći sna žan uti caj opo zi ci je u ovom sre zu. U to me ni je uspje lo i ov dje je Sre ska or-ga ni za ci ja JRZ for mal no po sto ja la, bez ne kog ve ćeg uti ca ja. Otu-da je „de zer ter stvo” Ga vra Mi lo še vi ća i nje go vih pri sta li ca iz JNS pri mlje no sa sim pa ti ja ma me đu je re zov ci ma ko ji su sma tra li da je sa mo on mo gao ko li ko-to li ko pa ri ra ti opo zi ci ji. Po red advo-ka ta Ga vra Mi lo še vi ća, kao kan di da ti na li sti JRZ pred la ga ni su Vla di mir Pe jo vić, okru žni na čel nik u pen zi ji, Mar ko Đu ra ško vić, pot pu kov nik u pen zi ji, kao i Mi lu tin Kri vo ka pić, član Glav nog od bo ra omla di ne JRZ iz Be o gra da63. Ipak je od lu če no da je di ni kan di dat re ži ma bu de Ga vro Mi lo še vić64, za ko ga je Sto ja di no vić tra žio od or ga na vla sti da po mog nu nje go vu kan di da tu ru ne bi li

63 AJ, ZMS, f–30, Primljena pošta za 1938, Lista predloženih kandi-data iz Crne Gore, vjerovatno od strane bana Ivaniševića i Đ. Čejovića

64 Isto, f–41, Izbori 1938, Isto, f–29, Posmo J. Jovićevića predsj. Ri-ječke opštine


56


na taj na čin po bi je di la li sta JRZ65. Shod no ta kvim in struk ci ja ma ban je ne što ra ni je tra žio „s ob zi rom na po li tič ku va žnost” smje nji-va nje sko ro svih pred sjed ni ka bi rač kih od bo ra u ovom sre zu66. I po red op se žno pred u ze tih mje ra, smje nji va nja i pre mje šta ja vi še „ne po dob nih li ca”, za je re zu se pri li ke u ovom sre zu ni je su bit ni je mi je nja le. Ni ko Zu ber u jed nom svom iz vje šta ju opi su je po li tič ki si tu a ci ju u ovom sre zu: „Srez ce tinj ski sto ji još i go re. Ap so lut no je tač no da će Ga vro Mi lo še vić iz gu bi ti i ako Vas Ban druk či je iz ve šta-va, ne tač no Vas iz ve šta va. Te le fo ni ra ju mi da on ne smi je ni u srez da ode, ne go če ka no vog na čel ni ka, da sa njim ide. Vi zna te ko li ko mo že po li ci ja da ura di u sre zu ce tinj skom67. „Zu be rov pe si mi zam bio je objek ti van, bez ob zi ra na to što se ra di lo o čo vje ku na ko jeg ni je gle dao sa sim pa ti ja ma. Slič ne iz vje šta je slao je i je re zin kan di-dat Ga vro Mi lo še vić. Že le ći da una pri jed oprav da even tu al ni ne u-spjeh, on na vo di da je Ce tinj ski srez: „Od Uje di nje nja pa na ova mo bio uvek u opo zi ci ji”, za klju ču ju ći da „na rod ovog sre za ni je išao u fe de ra li zam i ko mu ni zam za to što je on ta kav po ube đe nju, već što je isu vi še si ro ma šan i što mu se do Va šeg do la ska na vlast (mi sli na Sto ja di no vi ća – prim. R. Š.) ni je po kla nja na ni ka kva pa žnja.”68

65 Isto, f–23, Prepiska sa min. i drugim, od 1. I–30-IX 1938, Pismo Stojadinovića Milutinu Đuričkoviću od 28. XI 1938.

66 Isto, Šifrovani telegram bana Ivaniševića, ban traži „da se smije-ne predsednici glasačkih odbora u Dodošima, Sava Vrbicu mjesto nje-ga da se postavi Milovan Pejović, banov. školski nadzornik za glasačko mjesto Čevo razriješiti Rolović Nika, sudskog pripravnika a postaviti Đurović Jovana, višeg činovnika Direkcije pošta na Cetinju, za glasač-ko mjesto Bata razriješiti Ivana Vujicu, sudiju a postaviti Mijata Boško-vića, inžinjera, smijeniti Martinović Momčila preds. bir. odbora Kući-šta i Vasa Martinovića. Za glasačko mjesto Đinović iz opštine sokolske postaviti Mila Lompara šefa Poreske uprave na Cetinju. Ovaj se pred-log mora izvest”.

67 Isto, f–27, Primljena pošta za 1938, N. Zuber Stojadinoviću 5. XI 1938.

68 Isto, f–29, Primljena pošta za 1938, Izvještaj Gavra Miloševića od 10. XI 1938.

57

Na li sti Blo ka na rod nog spo ra zu ma, od no sno Udru že ne opo-zi ci je kan di do va li su se dr Se ku la Dr lje vić, je dan od vo đa cr no-gor skih fe de ra li sta, Sto jan Špa di jer, ra di kal Ace Sta no je vi ća, An-dri ja Po po vić, de mo kra ta, i Ste vo Ma ša no vić, ko mu ni sta69. Se ku la Dr lje vić je kra jem ok to bra sti gao u Cr nu Go ru (bio je na sta njen u Ze mu nu). Na mje ra vao je da se kan di du je u Bo ko ko tor skom, Ko-la šin skom i Ce tinj skom sre zu70, da bi na kra ju ostao sa mo u dva po sljed nja, ma da je uče stvo vao u agi ta ci ji i u po me nu tim sre zo vi-ma, pa i ši re. Dr lje vić je agi ta ci ju vr šio bez jav nih na stu pa, odr ža-va ju ći ma nje sku po ve na ko ji ma je, po ne kim iz vje šta ji ma, vr šio se pa ra ti stič ku agi ta ci ju u ci lju stva ra nja „Slo bod ne Cr ne Go re”, za ko ju je imao na vod ni Mu so li ni jev pri sta nak71. U Ce tinj skom sre-zu se vo di la oštra iz bor na bor ba u ko joj su uče stvo va le sko ro sve po li tič ke sna ge ko je su se na ovim iz bo ri ma po ja vi le u Cr noj Go ri.

Na ovim iz bo ri ma u Kra lje vi ni Ju go sla vi ji od 4.080.276 upi-sa nih bi ra ča gla sa lo je 3.035.787, ili 74,40%. Ze malj ska li sta Mi la-na Sto ja di no vi ća do bi la je 1.643.109 ili 54,2% gla so va, što je pre-ma va že ćem iz bor nom za ko nu obez bje đi va lo 304 + 1 po sla nič ki man dat. Za li stu opo zi ci je, či ji je no si lac bio Vlat ko Ma ček, gla-sa lo je 1.362.044 ili 44,87%, što je obez bje đi va lo 67 + 1 man dat.

Tre ća li sta na ovim iz bo ri ma, li sta Di mi tri ja Ljo ti ća do bi la je ukup no 30.643 gla sa ili 1,01%, što ni je bi lo do volj no ni za je dan po sla nič ki man dat72.

U Zet skoj ba no vi ni od ukup no upi sa nih 264.224 bi ra ča gla-sa lo je 200.859, ili 76,2%. Za ze malj sku li stu Mi la na Sto ja di no vi ća gla sa lo je 129.127, ili 64,29%, što je obez bje đi va lo 27 po sla nič kih man da ta, dok je za Ma če ko vu li stu gla sa lo 70.688, ili 35,19% bi ra-ča, što je obez bje đi va lo šest (6) po sla nič kih man da ta.

69 Zeta od 20. XI 1938, br. 43.70 Zeta” od 13. Xi 1938, br. 4271 AVII, F–17, k 31, br. 45/1, Štab II a. o. Mesečni obaveštajni izve-

štaj za dec. 1938.72 AJ, ZMS, f–41, Rekapitulacija izbornih rezultata.


58


Za li stu Di mi tri ja Ljo ti ća u ovoj ba no vi ni gla sa lo je sa mo 1.044 bi ra ča ili 0,52%.73

S ob zi rom da u to vri je me Cr na Go ra ni je po sto ja la kao po-seb na ad mi ni stra tiv na je di ni ca, ni iz bor ni re zul ta ti ni je su po seb-no za nju srez đi va ni. Me đu tim, ako se sa be ru iz bor ni re zul ta ti po sre zo vi ma ko ji da nas pri pa da ju Cr noj Go ri, mo že se do bi ti pri bli-žna ra ču ni ca, uz shva tlji vi ri zik da ne bu de ap so lut no pre ci zna. Ta či nje ni ca je ipak za ne mar lji va u glo bal nom pro su đi va nju iz br nih re zul ta ta u Cr noj Go ri.

Ta ko iz ve de na ra ču ni ca iz 13 iz bor nih74 je di ni ca ko je pri pa-da ju da na šnjoj te ri to ri ji Cr ne Go re po ka zu je da je od ukup no upi-sa nih 101.631 bi ra ča, na iz bo re iza šlo 76.502 ili 75,27%. Od to ga bro ja li sta JRZ do bi la je 40.171 ili 50,50%, dok je li sta opo zi ci je do bi la 36.116 gla so va ili 47,49%. Li sta Di mi tri ja Ljo ti ća do bi la je sa mo 214 gla so va, a od to ga bro ja u Bo ko ko tor skom sre zu 159.

JRZ je u ci je loj Zet skoj ba no vi ni do bi la 64,29% gla so va, a u Cr noj Go ri 52,509% ili sko ro 12% ma nje. Ma če ko va li sta je u ci je-loj Ba no vi ni do bi la 35,19%, a u Cr noj Go ri 47,49%. Ovo je bit ni je tim pri je jer je re žim iz bo re u Zet skoj ba no vi ni ko ri stio kao do kaz po li tič kog ras po lo že nja u Cr noj Go ri. Pod tim uti ca jem „Ze ta” je oti šla u dru gu kraj nost, iz vo de ći „svo ju” ra ču ni cu. Sa bi ra ju ći gla-so ve u sre zo vi ma ko ji su pri pra da li Cr noj Go ri pri je bal kan skih ra to va (zna či bez Plje valj skog, Be ran skog, Bje lo polj skog i An dri-je vič kog, a sa Bo ko ko tor skim sre zom) do šla do re zul ta ta ko ji po-ka zu ju da su u od no su na 24.591 gla sa za JRZ, sve opo zi ci o ne stran ke pri ku pi le 25.013 gla so va.

Po istom mo de lu, ana li zi ra ju ći od nos sna ga po li tič kih stra-na ka, „Ze ta” je iz ve la ra ču ni cu ko ja po ka zu je da je od opo zi ci o-nih stra na ka naj vi še gla so va na tom pro sto ru do bi la Cr no gor ska fe de ra li stič ka stran ka – 7.062, za tim Ze mljo rad nič ka – 6.155, pa

73 Isto.74 Podaci za rezultate izbora: AJ, ZMS, f–41, Rekapitulacija izbor-

nih rezultata, Zeta od 18. XII 1938, br. 47.Zetski glasnik od 17. XII 1938, br. 757.

59

Rad nič ko-se ljač ka, Ra di kal na (Aca Sta no je vi ća) – 3.029, Rad nič-ko-se ljač ka od no sno KPJ (sa sa mo tri kan di da ta u Pod go rič kom, Da ni lov gra skom i Ce tinj skom sre zu) – 2.544 gla sa, i JNS 1.366 gla so va75.

Ako bi se upo red no po sma tra li iz bo ri pro ve de ni po sli je še sto-ja nu ar ske dik ta tu re, 1931, 1935. i 1938. go di ne, on da je uoč lji vo vid no na ra sta nje opo zi ci o nog ras po lo že nja u Cr noj Go ri. Ovo je dje li mič no uslo vlje no i sla blje njem ste ga še sto ja nu ar ske dik ta tu-re, dje li mič no op šte ju go slo ven skom, pa i op šte e vrop skom kon-ste la ci jom i po la ri za ci jom na re ak ci o nar no fa ši stič ke i pro fa ši stič-ke i pro gre siv no de mo krat ske an ti fa ši stič ke sna ge. Po red tih ele-me na ta op šte po li tič kog ka rak te ra, Cr na Go ra je ne pre sta no bi la po pri šte so ci jal nih bor bi iz ko jih se ra đa la sna žno or ga ni zo va na i re la tiv no broj ča na Ko mu ni stič ka par ti ja. Po red so ci jal nog, KPJ u Cr noj Go ri u ono vri je me otvo re ni je za go va ra i na ci o nal no od re-đe nje cr no gor skog na ro da, što joj u kom bi na ci ji sa ši ro kom an ti-fa ši stič kom na rod no fron tov skom plat for mom omo gu ća va ši ro ki uti caj na na rod ne ma se i nji ho vo pri hva ta nje pro gre siv nih mark-si si ti čih ide ja. Ta ko će Cr na Go ra do če ka ti Dru gi svjet ski rat kao po li ti zo va no i po di je lje no dru štvo ko je tra ga za bo ljim mo de lom dr žav no prav ne kon sti tu ci je, sa tra u ma tič nim po li tič kim is ku-stvom biv stvo va nja u KSHS od no sno Kra lje vi ni Ju go sla vi ji.

75 Zeta od 18. XII 1938, br. 47


60

61

Živ ko M. An dri ja še vić

CR NO GOR SKE PO LI TIČ KE I DRU ŠTVE NE OKOL NO STI U VRI JE ME DJE LO VA NJA

SE KU LE DR LJE VI ĆA (1900–1941)

Se ku la Dr lje vić je vi še od tri de ce ni je bio pri su tan u jav nom i po li tič kom ži vo tu Cr ne Go re i Ju go sla vi je. U tom du gom raz-

do blju mi je nja le su se, po pri ro di stva ri, nje go ve po zi ci je u jav nom i po li tič kom ži vo tu, kao i nje go va ide o lo ška uvje re nja i po li tič ka mi sao. U pe ri o du ne za vi sne cr no gor ske dr ža ve bio je dio naj vi še vla sti, dok je u vri je me Kra lje vi ne SHS (Kra lje vi ne Ju go sla vi je) bio pri pad nik opo zi ci o nog po kre ta. Uz to, bio je tvo rac i za stup-nik raz li či tih po li tič kih ide ja i ide o lo ških sta no vi šta, zbog ko jih se ne iz bje žno kon fro ti rao s mno gi ma, ali i sa sa mim so bom iz raz-li či tih pe ri o da. Po put mno gih po li tič kih lič no sti du gog tra ja nja, i Se ku la Dr lje vić ima ne ko li ko li ca, od no sno ne ko li ko po li tič kih i idej nih fa za, ko je tek ka da se po sma tra ju u cje lo sti, da ju isti ni tu i cje lo vi tu sli ku o nje mu.

To kom vi še od tri de ce ni je po li tič kog dje lo va nja Se ku le Dr lje-vi ća, ni je se sa mo dra stič no mi je njao po li tič ki i dr žav ni am bi jent, već su se stva ra li uslo vi i za no ve spo zna je i sa zna nja, ko je su do-pri no si le nje go vom in te lek tu al nom sa zri je va nju i raz vo ju nje go-vog po li tič kog mi šlje nja. Zbog to ga isto ri čar, uko li ko ho će da o Se ku li Dr lje vi ću sa op šti što pot pu ni ji i isti ni ti ji sud, mo ra nje go-vu po li tič ku lič nost po sma tra ti u cje lo sti, pra te ći nje gov raz voj ni put, i uka zu ju ći na okol no sti ko je su uslo vlja va le nje go vo dje lo-va nje i mi šlje nje. Za ide o lo ško glo ri fo ko va nje ili dis kre di to va nje Se ku le Dr lje vi ća, uosta lom kao i sva ke dru ge isto rij ske lič no sti, do volj na je sa mo jed na se kven ca nje go vog po li tič kog dje lo va-

62

Ž i v k o M . A n d r i j a š e v i ć

nja. Iz u ča va nje isto rij skih lič no sti, zah ti je va, po red či ta vog ni za oba ve za, i ob ra du po li tič kih, dru štve nih, eko nom skih i mno gih dru gih okol no sti, ko je su mo gle ima ti uti ca ja na nji ho vo dje lo-va nje, opre dje lje nja, for mi ra nje… Upra vo u na mje ri da uka že mo na po li tič ke i dru štve ne okol no sti ko je su mo gle bi ti od uti ca ja na po li tič ko for mi ra nje i dje lo va nje Se ku le Dr lje vi ća, u ovom ra du na pra vi će mo pre gled po li tič ke i dru štve ne isto ri je Cr ne Go re od po čet ka XX vi je ka do 1941. go di ne.

DR ŽA VA I DRU ŠTVOU XX vi jek Cr na Go ra je ušla kao po di je lje ni pro stor, i to po-

di je ljen po li tič ki i kul tu ro lo ški već ne ko li ko sto lje ća. Na po čet-ku XX vi je ka Cr nu Go ru či ne tri di je la: ne za vi sna dr ža va Cr na Go ra (Knja že vi na Cr na Go ra), cr no gor sko pri mor je od Spi ča do Her ceg No vog i oblast Kri vo ši ja, u sa sta vu Austro-Ugar ske, i cr-no gor ske obla sti pod Osman skim car stvom (obla sti oko Bo ja ne i Ci jev ne, i obla sti sje ver no od Ta re, Bje la si ce, Pro kle ti ja i Haj le). Sva ki od ova tri di je la ni je bio sa mo za seb na po li tič ka cje li na, već je pred sta vljao i za seb ne ti po ve dru štva, ko ji u mno go če mu ni-je su ima li ni ka kvih do dir nih ta ča ka. Du go vri je me raz dvo je no-sti uči ni lo je da mo gu da ži ve jed ni bez dru gih, i da ne osje ća ju po tre bu da po no vo po sta nu jed no. Ide ja o nji ho vom po nov nom spa ja nju bi la je dio po li tič ke kon cep ci je ko ja je na sta la na ce tinj-skom dvo ru, a ne plod te žnje ko ja je po sto ja la na pro sto ri ma ko je je tre ba lo spo ji ti.

U XX vi jek Knja že vi na Cr na Go ra je ušla kao zva nič no me-đu na rod no pri zna ta dr ža va, ko ja je u Evro pi uži va la ugled zbog svo jih ve li kih po bje da u su ko bi ma sa Osman skim car stvom to-kom 19. vi je ka, ali i unu tra šnje sta bil no sti. Te ri to ri ju cr no gor-ske dr ža ve či ni pri mor je od ri je ke Bo ja ne do ri je ke Že lje zni ce, sa gra do vi ma Ul ci njom i Ba rom, kao i pro stor iz me đu Ska dar skog je ze ra i Lov će na, Ko mo va i Dur mi to ra, Pa štro vač ke go re i Ta re, gdje su naj ve ća na se lja: Pod go ri ca, Ce ti nje, Da ni lov grad, Nik šić, Ko la šin, An dri je vi ca. U Knja že vi ni Cr noj Go ri naj ve ća na se lja su: Cr ne Go re Nje na po vr ši na iz no si la je ta da 9.475 km2. Knja že vi na

63

C r n o g o r s k e p o l i t i č k e i d r u š t v e n e o k o l n o s t i …

Cr na Go ra gra ni či la se sa dvi je dr ža ve: Osman skim car stvom i Austro-Ugar skom.

Sve do 1905. go di ne Knja že vi na Cr na Go ra bi la je ap so lu ti-stič ka mo nar hi ja, bez usta va i par la men tar nog ži vo ta, ko jom od 1860. go di ne vla da knjaz Ni ko la I Pe tro vić Nje goš, sed mi vla-dar di na sti je Pe tro vić-Nje goš. Po čet kom XX vi je ka Cr na Go ra je ima la ne što vi še od 200.000 ži te lja. Vi še od 85% sta nov ni štva ži-vje lo je na se lu. Pr vih go di na XX vi je ka naj ve ća cr no gor ska va roš je Pod go ri ca (oko 6.000 sta nov ni ka), za tim sli je di Ul cinj (5.000), Bar (4.000), pri je stol ni ca dr ža ve – Ce ti nje (oko 3.000), Nik šić (oko 2.000), te Da ni lov grad, Ri je ka Cr no je vi ća, Ko la šin, An dri je-vi ca – od ne ko li ko sto ti na do naj vi še hi lja du sta nov ni ka.

Od 1878. go di ne Cr na Go ra je dr ža va sa kon fe si o nal no ra zno-li kom struk tu rom. U ze mlji po čet kom XX vi je ka ži vi ne što vi še od 180.000 pra vo sla va ca, 12.000 mu sli ma na i oko 6.500 ka to li ka. Mu sli ma ni i ka to li ci uglav nom su ži vje li u ul cinj skom, bar skom i pod go rič kom kra ju, dok ih je u osta lim obla sti ma cr no gor ske dr ža ve bio ne zna tan broj. Sva ka od ovih kon fe si ja ima la je svo ju vjer sku in sti tu ci ju: pra vo slav ci – Cr no gor sku cr kvu, mu sli ma ni – Islam sku za jed ni cu, ka to li ci – Bar sku nad bi sku pi ju. Po gla va ri ovih vjer skih in sti tu ci ja ima li su sta tus dr žav nih či nov ni ka.

Do po čet ka XX vi je ka cr no gor ska dr ža va je uči ni la zna ča jan na pre dak u obla sti pro svje te, iako su po stig nu ti us pje si bi li da-le ko od stvar nih po tre ba Cr ne Go re. U Cr noj Go ri je po sto ja lo 105 če tvo ro ra zred nih osnov nih ško la, i na Ce ti nju ni ža gim na zi-ja, ko ja će 1902. go di ne po sta ti vi ša (osmo ra zred na), Dje vo jač ki in sti tut i Uči telj sko-bo go slov ska ško la. Ukup no je osnov ne ško le po ha đa lo oko 5.000 uče ni ka, a Gim na zi ju, Dje vo jač ki in sti tut i Bo go slov sko uči telj sku ško lu oko 240 uče ni ka. Od osni va nja do 1902. go di ne, ni žu gim na zi ju na Ce ti nju za vr šio je 221 uče nik. Ipak, pro ce nat ne pi sme nih bio je ve lik i pr vih go di na XX vi je ka, za si gur no ne ma nji od 70%.

U Knja že vi ni Cr noj Go ri je pr vih go di na XX vi je ka iz la zi la jed na knji žev na pe ri o dič na pu bli ka ci ja („Knji žev ni list”, 1901–1902) i jed ne ne djelj ne no vi ne, „Glas Cr no gor ca”. „Glas Cr no gor-

64


ca” po čeo je da iz la zi 1873. go di ne, i bio je zva nič ni or gan cr no-gor ske vla de.

Knja že vi na Cr na Go ra ušla je u XX vi je ka kao si ro ma šna ze-mlja, u ko joj je bio iz ra žen bio ne do sta tak ob ra di vog ze mlji šta. Ve ći na sta nov ni štva ba vi la se sto čar stvom i ze mljo rad njom. U Pri mor ju i oko Ska dar skog je ze ra sta nov ni štvo se znat ni je ba vi-lo ma sli nar stvom, vi no gra dar stvom, ri bo lo vom. Ve li či na ob ra di-vih po vr ši na ni je bi la to li ka da bi omo gu ći la za do vo lje nje osnov-nih eko nom skih po tre ba naj ve ćeg di je la cr no gor skog sta nov ni-štva. Pre ma sta ti stič kim po da ci ma, u Cr noj Go ri je ta da bi lo oko 180.000 ra la ob ra di vog ze mlji šta (1 ra lo= 1.820 m2), a broj po ro-di ca či ji je po sjed bio ma nji od 5 ra la, či nio je vi še od 50% sta nov-ni štva. Ta ko đe, po sto ja lo je i vi še od 1.400 po ro di ca bez ika kvog po sje da. Pre ma jed noj pro cje ni, sa ob ra di ve ze mlje ko jom je Cr na Go ra ras po la ga la, mo glo se pre hra ni ti naj vi še 75% sta nov ni štva. Te ško eko nom sko sta nje i ne do sta tak plod nog ze mlji šta uslo vlja-va da se po čet kom XX vi je ka sva ke go di ne iz Cr ne Go re ise lja va ne ko li ko hi lja da dr ža vlja na.

U cr no gor skim gra do vi ma glav ni iz vor pri ho da je za nat ska pro iz vod nja i tr go vi na. Pr vih go di na XX vi je ka ukup no je iz da to 420 rad nih do zvo la za tr go vač ke rad nje, 202 za za na tlij ske i 313 do zvo la za ka fa ne. Naj vi še do zvo la za tr go va če rad nje iz da to je u Ce ti nju i Nik ši ću, po 62, za tim u Pod go ri ci 43, Ba ru 32. Za na-tlij skih rad nji, na osno vu iz da tih do zvo la za rad, bi lo je naj vi še u Pod go ri ci (48), Ce ti nju (42) i Nik ši ću (19), dok je ka fa na naj vi še bi lo na Ce ti nju (69), Nik ši ću (37) i Pod go ri ci (29). Po red ovih dje-lat no sti, po sto ji i ne znat na in du strij ska pro iz vod nja. Kra jem XIX i po čet kom XX vi je ka u Cr noj Go ri ra di pi va ra u Nik ši ću, osno va-na 1896. go di ne, fa bri ka sa pu na i svi je ća, osno va na u Ba ru 1902, kao i ne ko li ko pi la na i po go na za pro iz vod nju ma sli no vog ulja.

Po čet kom vi je ka osni va ju se i pr ve ban ke – u Nik ši ću, Pr va nik šić ka šte di o ni ca (1901) i u Pod go ri ci – Pr va zet ska šte di o ni ca (1904). Osni va či i glav ni ak ci o na ri ba na ka pri pa da li su tr go vač-kom slo ju.

65

U Cr noj Go ri je po čet kom XX vi je ka pro sječ na pla ta dr žav-nog či nov ni ka, uči te lja ili sve šte ni ka, iz no si la oko 750 kru na go-di šnje ili oko 60 kru na mje seč no. Ta da 100 kg ži ta ko šta oko 17 kru na, 100 kg krom pi ra 5 kru na, kra va oko 50, a ov ca oko 10 kru na. Jed no mu ško odi je lo (pan ta lo ne, sa ko, pr skul) ko šta lo je od 10 do 20 kru na, a go di šnja pret pla ta na „Glas Cr no gor ca” iz-no si la je 8 kru na.

Po čet kom XX vi je ka Cr na Go ra je i da lje ne do volj no ko mu-ni ka cij ski po ve zan pro stor. Iz grad nja pu te va od vi ja la se spo ro, a kva li tet sa o bra ćaj ni ca uglav nom ni je bio na vi so kom ni vou. Do de ve de se tih go di na XIX vi je ka za vr še ni su pu te vi: Ce ti nje-Pod-go ri ca, Pod go ri ca-Da ni lov grad-Nik šić, Bar-Vir pa zar, a put Vir-pa zar-Ri je ka Cr no je vi ća tek 1905. go di ne. Do 1905. go di ne ni-je su bi li za vr še ni za po če ti kol ski pu te vi od Nik ši ća do Gra ho va i Šav ni ka, i od Pod go ri ce do Ko la ši na i An dri je vi ce. Po čet kom XX vi je ka u Cr noj Go ri je bi lo iz gra đe no oko 200 km kol skih pu te va.

Pri mor ski dio Cr ne Go re – od ri je ke Že lje zni ce do Her ceg No vog, kao i ju žne pa di ne Lov će na i Or je na sa Kri vo ši ja ma, bi le su u sa sta vu Austro-Ugar ske. Ži vot u ure đe noj evrop skoj mo na-r hi ji, ka kva je bi la Austro-Ugar ska, uti cao je da ove obla sti ra ni je do bi ju ne ke te ko vi ne sa vre me nog do ba, kao i da se upo zna ju sa po ret kom ko ji ne pri ko sno ve no na me ću in sti tu ci je. Ovaj dio Cr-ne Go re, ko ji je bio u sa sta vu Austro-Ugar ske, pri pa dao je obla sti Dal ma ci ja, i pred sta vljao je sa mi rub ve li kog car stva. I ne sa mo da se ge o graf ski na la zio na kra ju Car stva, već je i u eko nom skom po gle du bio je dan od nje go vih naj za o sta li jih dje lo va. U ovom di je lu Cr ne Go re, ko ji je po čet kom XX vi je ka pri pa dao Austro-Ugar skoj, ži vje lo je oko 35.000 sta nov ni ka, pri če mu 80% ži vi na se lu. Ve ći na sta nov ni štva ba vi se sto čar stvom i ze mljo rad njom, a oko 500 po ro di ca is klju či vo ri bo lo vom. Uslo vi za po ljo pri vred-nu pro iz vod nju ni je su na ovom pro sto ru bi li po seb no do bri, pa je sta nov ni štvo uz ve li ke na po re pod no si lo po re ska op te re će nja, ko ja ni je su bi la ma la. Je dan ma nji dio sta nov ni štva ba vi se po-mor stvom i tr go vi nom ili pri pa da či nov nič kom sta le žu. Zbog lo-ših eko nom skih pri li ka, je dan broj lju di iz Pri mor ja ise lja vao se


66


u Ame ri ku ili je od la zio na pri vre me ni rad u dru ge ze mlje. Pre-ma pre ci znoj dr žav noj sta ti sti ci, za dnev ne po tre be jed ne sed mo-čla ne po ro di ce, bi lo je po treb no 4,21 kru na, a naj bo lja rad nič ka dnev ni ca bi la je oko 3 kru ne. Za jed nu kru nu mo glo se 1900. go-di ne u Pri mor ju ku pi ti oko 3 kg hlje ba ili 4 li tre mli je ka.

Iako u vri je me Austro-Ugar ske ova oblast da na šnje Cr ne Go-re ni je do ži vje la zna čaj ni ji eko nom ski pro spe ri tet, ona je do bi la so lid no unu tra šnje ure đe nje i stro go po što va ni po re dak: uvo di se niz za bra na i ogra ni če nja, ko ja ima ju za cilj da uve du bo lji red u eko nom skom ži vo tu (kon tro la sje če šu me, ri bo lo va, ve te ri nar ski nad zor pro iz vo da…), raz vi ja se sa o bra ćaj, po štan ska i zdrav stve-na slu žba, uvo di re dov no osnov no ško lo va nje za žen sku i mu šku dje cu, slu žba ka ta stra i ma tič nih knji ga. Po čet kom XX vi je ka u di je lu Cr ne Gre pod austro u gar skom vla šću po sto ji 50 osnov nih ško la, tri sred nje ško le i jed na bol ni ca.

U di je lu Cr ne Go re ko ji se na la zio pod austro u gar skom vla-šću po sto jo je od še zde se tih god na XIX vi je ka par la men tar ni si-stem. Iz bor no pra vo sti ca lo se na osno vu po re skog cen zu sa, ta ko da je sa mo je dan dio sta nov ni štva imao pra vo gla sa. Od 36.000 sta nov ni ka ovih obla sti, 1903. go di ne, sa mo je njih 11.000 ima lo pra vo gla sa. Iz bor ni pro ces od no sio se na bi ra nje za stup ni ka za cen tral ni par la ment, po kra jin ski sa bor i op štin sku upra vu. Po-čet kom XX vi je ka u Pri mor ju su naj vi še pri sta li ca ima le stran ke s na ci o nal nim pred zna kom.

Dje lo ve da na šnje Cr ne Go re ko ji su pr vih go di na XX vi je ka bi li u sa sta vu Osman skog car stva, či ni pro stor oko gor njeg to ka Bo ja ne, sred njeg to ka Ci jev ne, Plav sko-gu sinj sku oblast, Za tar je od Bu ko vi ce do Do njeg Ko la ši na, Po li mlje od Li se do Mo kre pla-ni ne, i oblast Gor njeg Ibra. Ta čan broj sta nov ni ka ovih obla sti na po čet ku XX vi je ka te ško je utvr di ti, jer pre ci znih po pi sa i ni je bi-lo. Pre ma jed nom pro ra ču nu, na ovom pro sto ru je po čet kom XX vi je ka ži vje lo ne što vi še od 60.000 sta nov ni ka: u bje lo polj skom i be ran sko-ro žaj skom kra ju do 40.000, plje valj skom oko 10.000, plav sko-gu sinj skom do 10.000 sta nov ni ka, u cr no gor skom di je-lu Ma le si je (Ho ti i Gru de) oko 4.000 sta nov ni ka. Sta nov ni štvo

67

ovih obla sti vjer ski je ra zno li ko, a či ni ga oko 35.000 mu sli ma na, oko 25.000 pra vo sla va ca i 3.000 ka to li ka. Ve ći na mu sli ma na, ko ji su do mi cil no sta nov ni štvo slo ven skog po ri je kla, ko ri sti kao svo je na rod no sno ime „Tur čin”, a pra vo slav ci „Sr bin”, dok se ka to li ci u Ma le si ji de kla ri šu kao Al ban ci. Oko 25% sta nov ni štva ži vi u va ro ši ma, a 75% na se lu. Vi še od 80% sta nov ni štva je ne pi sme no.

Na ovom pro sto ru ima ne ko li ko va ro ških sre di šta: Plje vlja, Bi je lo Po lje, Be ra ne, Ro ža je, Plav, Gu si nje, Tu zi. Plje vlja sa oko-li nom ima ju u to vri je me oko 6.000 sta nov ni ka, Bi je lo Po lje oko 3.000, Be ra ne oko 3000, Plav oko 2.500, Gu si nje oko 1.500, Ro-ža je oko 1.000 i Tu zi oko 1.000 sta nov ni ka. Ve ći na sta nov ni ka u va ro ši ma je islam ske vje ro i spo vi je sti.

Cr no gor ske obla sti ko je su po čet kom XX vi je ka u sa sta-vu Osman skog car stva, bi le su pri vred no i kul tur no na ni skom ni vou, što je po slje di ca za o sta lo sti i ne sre đe no sti dr ža ve či ji su dio bi li. U toj dr ža vi ad mi ni stra ci ja je bi la ne e fi ka sna i sklo na ko rup ci ji, po re ska da va nja op te re ću ju ća, a prav na si gur nost lič-no sti i imo vi ne ne do volj no ga ran to va na. Sta nov ni štvo je ži vje lo u po sljed njem fe u dal nom si ste mu u Evro pi – za o sta lom i pre va-zi đe nom. Ve ći na ze mlje pri pa da la je aga ma i be go vi ma, ko ji su je da va li u za kup i od re đi va li vi si nu da žbi na ko je za taj za kup tre ba is pla ti ti. Kon tro la dr žav ne vla sti nad ovom fe u dal nom kla-som bi la je ne znat na, ali im je po dr ška re pre siv nog apa ra ta ka da su ubi ra li da žbi ne, bi la mak si mal na. U Osman skom car stvu ni je po sto ja la ustav nost i par la men tar ni ži vot.

Ne za do volj stvo pra vo slav nog sta nov ni štva po lo ža jem unu tar Osman skog car stva – dje lom zbog so ci jal ne ne si gur no sti i eko-nom skih op te re će nja, a di je lom zbog osje ća ja na ci o nal ne ugro že-no sti, za hva ti lo je nje go ve naj ši re slo je ve. Po vre me no je do la zi lo i do po bu na zbog pre ve li kih i broj nih po re skih op te re će nja. U jed-noj žal bi pra vo slav nog sta nov ni štva iz be ran skog kra ja, na vo di se da mo ra ju da pla ća ju tri de set dvi je vr ste po re za. Po seb nog raz lo ga za za do volj stvo svo jim so ci jal nim po lo ža jem u osman skoj dr ža vi, ni je imao ni do bar dio mu sli man skog sta nov ni štva. Pre za du že na i osi ro ma še na dr ža va, sa lo šom ad mi ni stra ci jom i mno gim pri-


68


mje ri ma prav ne ne si gur no sti, ni je mo gla bi ti mno go pra ved ni ja ni pre ma onoj vjer skoj po pu la ci ji ko ja je sma tra svo jom.

U di je lu da na šnje Cr ne Go re ko ji se po čet kom XX vi je ka na-la zio pod osman skom vla šću, ni je bi lo sa vre me nih ko mu ni ka ci ja, raz vi je ne za nat ske ili in du strij ske pro iz vod nje, kul tur nih in sti-tu ci ja, raz vi je nog jav nog ži vo ta. Do mi nant ne in sti tu ci je su one vjer skog ka rak te ra, dok su ško le za pra vo slav no ili mu sli man sko sta nov ni štvo, ma lo broj ne u od no su na ve li či nu po pu la ci je. U Bi-je lom Po lju po sto ji me dre sa, ni ža gim na zi ja (ru ždi ja) i oko 20 osnov nih ško la za mu sli man sku dje cu, dok u Be ra na ma ta ko đe ra di ru ždi ja i osnov na ško la za mu sli man sku dje cu. U Plje vlji ma je 1901. go di ne otvo re na gim na zi ja za pra vo slav nu dje cu, a 1904. i Dje vo jač ka ško la. U Za tar ju i Po li mlju po sto ji oko 15 osnov-nih ško la za pra vo slav nu dje cu. Sve ško le iz dr ža va la je cr no gor ska ili srp ska vla da. U Plje vlji ma je po čet kom XX vi je ka pra vo slav-no sta nov ni štvo ima lo kul tur no dru štvo „Sve ti Sa va”, či ta o ni cu i pje vač ko dru štvo.

Glav ni za nat sko-tr go vač ki cen tri ovih obla sti su Bi je lo Po lje i Plje vlja, u ko ji ma po sto ji po ne ko li ko sto ti na rad nji i du ća na. Me đu za na ti ma naj za stu plje ni ji su: ko vač ki, ter zij ski, opan čar ski, sa mar džij ski. U Plje vlji ma od 1898. go di ne ra di pr vi in du strij ski po gon – pi va ra, ko ja go di šnje pro iz ve de do 200 hek to li ta ra pi va, a za po šlja va 40 rad ni ka. Po red pi va re, po sto ja la je u Plje vlji ma ci gla na, mlin i ra di o ni ca za iz ra du cri je va. Po čet kom vi je ka otvo-re na je i ban ka, či ji su ak ci o na ri uglav nom bi li plje valj ski tr gov ci.

Čak i ovaj po ku šaj isto ri o graf skog ski ci ra nja tri di je la da na-šnje Cr ne Go re na po čet ku XX vi je ka, po ka zu je da je ona u ovo raz do blje ušla sa tri ti pa dru štva, ko ja u mno gim bit nim od li ka-ma po ka zu ju ne u jed na če nost, od su stvo bli sko sti i ve za, pa i kul-tu ro lo šku su prot sta vlje nost. Pro ve sti dan u Ko to ru, a za tim u Bi-je lom Po lju, zna či bo ra vi ti u dva svi je ta. U jed nom mo že te u ho te-lu či ta ti iz da nja beč kih no vi na i raz gle da ti iz lo ge sa ko lo ni jal nom ro bom, dok u dru gom uži vo gle da te pri zo re iz pr vih de ce ni ja XIX vi je ka, gdje age i be go vi upra vlja ju ze mljom, a se lja štvo ne go du je kao u ep skim pje sma ma. Te ško je bi lo za mi sli ti da ne ko u Bi je-

69

lom Po lju ta da či ta beč ke no vi ne, isto ko li ko i da age i be go vi ži ve u Ko to ru. Na rav no, ni je su ova dva svi je ta bi la stvo re na da bu du ta kva, već su ih ta kvim uči ni le dr ža ve ko je su nji ma du go vla da le. Iz me đu ta dva svi je ta na la zi se ne za vi sna dr ža va Cr na Go ra, ko ja i kao dru štvo pred sta vlja sre di nu iz me đu njih. Na Ce ti nju su ta da beč ki li sto vi ima li svo je či ta o ce, a age i be go vi ko ji bi do šli iz Bi je-log Po lja, ne bi se baš osje ća li kao da su u stra nom svi je tu.

PO LI TI KA I VLASTBog na ne bu, Go spo dar na ze mlji. Ta ko bi mo glo da gla si pr-

vo po li tič ko pra vi lo na pro sto ru Cr ne Go re po čet kom XX vi je-ka, bez ob zi ra o ko jem je nje nom di je lu ri ječ – Knja že vi ni Cr noj Go ri, obla sti ma pod Austro-Ugar skom ili pod vla šću Osman skog car stva. U svi je sti lju di sa ovih pro sto ra, ze malj ski vla dar (knjaz, sul tan, car) bio je iz vor naj ve će mo ći i naj ja či ga rant za ko ni to sti i prav de, čak i on da ka da je od lu ka o ne kom pi ta nju do ne še na na mno go ni žem ni vou vla sti. Za ove lju de, vla dar je per so ni fi ka ci ja i dr ža ve i nje ne cje lo kup ne vla sti, ta ko da je vjer nost vla da ru iz-raz vjer no sti dr ža vi, a od lu ka bi lo ko jeg or ga na vla sti, iz raz vla-da re ve vo lje. Mo žda ta kvo vje ro va nje ni je uvi jek bi lo ute me lje no u re al no sti, ali je ste u svi je sti lju di. U Cr noj Go ri, isto kao i u Austro-Ugar skoj i Osman skom car stvu, vla dar je po čet kom XX vi je ka za dr žao ne sa mo ve li ku po li tič ku moć, već i mno ga obi ljež-ja sred njo vje kov nog ap so lu ti stič kog mo nar ha. Vla da re voj bo žan-skoj ne pri ko sno ve no sti u Knja že vi ni Cr noj Go ri i Osman skom car stvu ni je po čet kom vi je ka mo gao sme ta ti Ustav ili par la men-tar ni si stem, jer ni je po sto jao, dok u Austro-Ugar skoj, gdje po sto ji ustav nost i par la men ta ri zam, car do mi ni ra po li tič kim ži vo tom sko ro kao da par la men ta ri zma i ne ma. U Knja že vi ni Cr noj Go ri i Osman skom car stvu, ap so lut ni vla dar je bio ga rant slo bo de i prav de, dok je u Austro-Ugar s koj vla dar bio ga rant da će ustav-nost i par la men ta ri zam uro di ti slo bo dom i prav dom. U sva kom slu ča ju, vla dar je vr hov ni po kro vi telj i ču var pra va i prav de, na lik gla vi ve li ke po ro di ce, ali i Luj XIV po svom zna če nju i ha ri zmi. Za sve njih on je – go spo dar (do mi nus). U Cr noj Go ri vla da ra ta-


70


ko i oslo vlja va ju. Sva tri vla da ra ovih dr ža va – cr no gor ski knjaz Ni ko la, austro u gar ski car Fra njo Jo sif i osman ski sul tan Ab dul-ha mid II, de ce ni ja ma ne pri ko sno ve no upra vlja ju svo jim ze mlja-ma. Knjaz Ni ko la Pe tro vić Nje goš stu pio je na vlast 1860. go di ne, Fra njo Jo sif 1848, a Ab dul ha mid II je sul tan od 1876. go di ne.

Na po čet ku XX vi je ka Knja že vi na Cr na Go ra je ne u stav na mo na r hi ja, na či jem če lu je vla dar iz di na sti je ko ja vi še od dva vi-je ka upra vlja ze mljom. Nje go va moć od lu či va nja i uti ca ja je go to-vo ap so lut na. On kon tro li še cje lo kup ni si stem vla sti i sve in sti tu-ci je dru štva, a od lu ču je se bez nje go vog zna nja je di no ka da on ni je za in te re so van da od lu ču je. Nje go va vla dar ska lič nost je ne pri ko-sno ve na, a ugled me đu ve ći nom po da ni ka ne spo ran. Taj ugled ču va la je i dr žav na re pre si ja, jer se za ru žnu ri ječ o Go spo da ru ili ne po dob nu alu zi ju, iz re če nu na jav nom mje stu, od mah od la zi lo u za tvor. Dr žav ni apa rat bio je do slje dan u pro ga nja nju i ši ka-ni ra nju svih vla da re vih kri ti ča ra, a ne ki su čak is ku si li i su ro ve fi zič ke ka zne. Ali, kri ti ko va ti or ga ne vla sti i nji hov rad, po seb no lo kal nog ni voa, ni je bi lo ne u o bi ča je no, a ni ka žnji vo. Čak je bi lo po želj no da se za prav du ili za šti tu od lo še vla sti obra ti te lič no Go-spo da ru. Ne mo že se re ći da Go spo dar naj če šće ni je bio za štit nik po da ni ka pre ma ko me je ne ka in sti tu ci ja vla sti uči ni la ne prav du, po seb no ako je bi la ne u pit na oda nost tog po da ni ka vla da ru.

Iako je Knja že vi na Cr na Go ra bi la dr ža va sa sve moć nim vla-da rem, a nje na vlast stro ga pre ma sva kom ob li ku ne so lid nog po-da ni štva, ne bi se mo glo re ći da je u njoj po sto ja la stra ho vla da ili ti ra ni ja, a još ma nje da je knjaz Ni ko la bio lič nost ne do stoj na po-da nič kog uva ža va nja. Po red ne spor ne vla da lač ke ha ri zme, u ko-joj su se pre po zna va li ja ki to no vi ori jen tal nog sa mo dr šca, imao je i ne ke na rod ske jed no stav no sti u kon tak tu, ko ja je stva ra la osje ćaj pri sno sti. Knjaz-go spo dar oba ve zi vao je po da ni ke na za hval nost i zbog da re žlji vo sti, ko ja ni je uvi jek bi la mo ti vi sa na po li tič kom ra ču ni com. Kao pr vi čo vjek si ste ma vla sti, knjaz je bio spre man da opro sti mno ge sla bo sti oni ma ko ji su bi li čvr sti stu bo vi nje go-ve ap so lut ne vla sti. Ali, la ko je pra štao i svo jim pro tiv ni ci ma, ako su bi li sprem ni da se pot pu no pre o kre nu. Sa svo jim po da ni ci ma i

71

či nov ni ci ma vo lio je da se nad mu dru je, če sto i da im se podsmje-va, ali iz nad sve ga da ih fa sci ni ra svo jim mo ći ma, pra ved no šću i do bro tom. Iako je bio po znat kao na ci o nal ni pje snik, ipak je glu-ma kao umjet nič ki is kaz bi la bli ža nje go voj lič no sti. Ne sum nji vo, bio je naj ve ći glu mac di na sti je Pe tro vić-Nje goš, iako pred sta ve ko je je iz vo dio ni je su bi le ne ki ve li ki do met. Sva ki obra zo va ni i po li tič ki pi sme ni čo vjek, la ko je uvi đao ob ma nu i lo šu i pa te tič nu ro lu ko ju je knjaz obič no iz vo dio. Na rav no, ni je knjaz bio ne in-te li gen tan da mi sli da mu baš svi u pu bli ci vje ru ju, ali je znao da mu to ne smi ju re ći – ne zbog stra ha, već zbog in te re sa. Ka kve su bi le knja že ve pred sta ve? Evo jed ne ski ce: Sva kog lje ta s ne str plje-njem se iš če ki va la ki ša, od ko je je za vi sio rod. Lju di su se mo li li da pad ne ki ša, a mi tro po lit je pred vo dio li ti ju ko jom su pri zi va ne pa-da vi ne. A ki še ne ma. On da knjaz od jed nom od lu či da i on za mo li Bo ga da pad ne ki ša. I ču do se de si: ne pro đe ni 24 ča sa od knja-že ve mo li tve, a na Ce ti nju pa da ki ša. Bog, da kle, usli šu je je di no Go spo da re ve mo li tve! Ta ko su mi sli li knja že vi po da ni ci. Ri jet ki sum njiv ci pi ta li su se kao knjaz uvi jek pri zo ve ki šu? Ne ko li ci nu knja že vih bli skih lju di ni je su mu či le ova kve di le me. Sa mo su oni zna li da knjaz ima naj sa vre me ni je ba ro me ta re. Čim ba ro me tar na go vi je sti ki šu, knjaz poč ne s mo li tvom.

Cr no gor ska dr ža va ima la je ure đe ne in sti tu ci je cen tral ne, ob-la sne i lo kal ne vla sti, či ja je or ga ni za ci ja i dje lo va nje re gu li sa no pra vi li ma i za ko ni ma, ko ji su do no še ni to kom vi še de ce nij skog pe ri o da. Za ko ni ko ji ma se ure đu je dje lo va nje naj va žni jih in sti-tu ci ja vla sti i funk ci o ni sa nje dr žav ne upra ve, uglav nom su do-ne še ni pr vih go di na XX vi je ka (Za kon o dr žav nom bu dže tu, 1901; Za kon o ure đe nju Glav ne dr žav ne kon tro le, 1901; Za kon o Knja žev skoj vla di i Dr žav nom sa vje tu, 1902; Za kon o či nov ni ci-ma gra đan skog re da, 1902; Za kon o sud skoj vla sti, 1902; Za kon o ustroj stvu mi ni star stva unu tra šnjih dje la, 1903; Za kon o ustroj-stvu mi ni star stva voj nog, 1903). Po sli je knja za, ko ji je bio iz vor naj ve će ze malj ske mo ći, vr hov ne in sti tu ci je vla sti bi li su: Dr žav ni sa vjet, mi ni star stva i Ve li ki sud. Po čet kom XX vi je ka Knja že vi na Cr na Go ra ima la je slje de ća mi ni star stva: Mi ni star stvo ino stra-


72


nih dje la, Mi ni star stvo unu tra šnjih dje la, Mi ni star stvo prav de, Mi ni star stvo voj no, Mi ni star stvo pro svje te i cr kve nih po slo va i Mi ni star stvo fi nan si ja. For mal no je na če lu svih mi ni star sta va od 1879. do 1905. go di ne, bio pred sjed nik Dr žav nog sa vje ta, voj vo da Bo žo Pe tro vić Nje goš.

Knja že vi na Cr na Go ra ad mi ni stra tiv no je bi la po di je lje na na de set na hi ja (Ka tun ska, Ri ječ ka, Crm nič ka, Lje šan ska, Brd ska, Mo rač ka, Va so je vić ka, Nik šić ka, Zet ska i Pri mor ska), a od 1903. na pet obla sti (Ka tun sko-Ri ječ ku, Zet sko-Brd sku, Nik šić ku, Mo-rač ko-Va so je vić ku i Pri mor sko-Crm nič ku). Na hi je, od no sno, obla sti ima le su upra vi te lja, a po di je lje ne su na ka pe ta ni je, ko je su osnov ne je di ni ce lo kal ne vla sti. Cr no gor ski dr žav ni apa rat ni-je bio ve li kog per so nal nog sa sta va. Po čet kom XX vi je ka u cen-tral nim in sti tu ci ja ma vla sti (Dr žav ni sa vjet, mi ni star stva, Ve li ki sud), ra di oko 60 či nov ni ka, dok je u lo kal nim or ga ni ma vla sti slu žbo va lo oko 500 lju di. Ko nač nu ri ječ u svim pri ma nji ma i ot-pu šta nji ma iz dr žav ne slu žbe, imao je knjaz.

Po re dak, ažur nost i či nov nič ka di sci pli na unu tar in sti tu ci ja vla sti, uglav nom je za vi si la od lič nih oso bi na pr vog čo vje ka in-sti tu ci je i nje go vog od no sa pre ma du žno sti ma. Na ža lost, ne do-sta tak ško lo va nih lju di i kva li tet nih ka dro va za dr žav nu upra vu, uti cao je da u in sti tu ci ja ma vla sti če sto bu du i oni ko ji ni u ko joj dru goj ze mlji ta kav po sao ne bi mo gli do bi ti. Da u dr žav ne in-sti tu ci je ne uđu naj bo lji ka dro vi, uti cao je i kri te ri jum po li tič ke po dob no sti, ko ji je bio is pred kri te ri ju ma kva li te ta kan di da ta. U dr ža va ma sa broj nom ško lo va nom po pu la ci jom, čak i ri go ro zno spro vo đe nje ovog prin ci pa omo gu ća va vam da od po dob nih iza-be re te naj bo lje, jer me đu ve li kim bro jem po dob nih, ima do sta i onih ko ji su kva li tet ni. Ali u dru štvi ma gdje vla da ju ma li bro je vi, ne ma mno go pro sto ra za bi ra nje.

Si stem vla sti u di je lu Cr ne Go re ko ji je bio pod osman skom upra vom, bio je mno go jed no stav ni ji, ali i ne sre đe ni ji. Ni u Osman skom car stvu ne po sto ji ustav na vlast, ni ti po da ni ci ima-ju po li tič kih pra va. Pro stor sje ver ne Cr ne Go re, ko ji je po čet kom XX vi je ka bio pod osman skom vla šću, po di je ljen je na ka ze (sre-

73

zo ve) – plje valj sku, vra ne šku (Do nji Ko la šin), bje lo polj sku, ro-žaj sku, be ran sku. Ove ka ze pri pa da le su raz li či tim san dža ci ma: plje valj skom (plje valj ska ka za), sje nič kom (bje lo polj ska i vra ne-ška ka za), peć kom (ro žaj ska i be ran ska ka za), a svi san dža ci Ko-sov skom vi la je tu, sa sje di štem u Pri šti ni. Ka ze su se di je li le na mu dir lu ke (op šti ne) i jaft e (za jed ni ce se la). Dio Ma le si je, ko ji je 1913. go di ne ušao u sa stav Cr ne Go re, pri pa dao je Ska dar skom san dža ku, od no sno, vi la je tu.

Na če lu ka ze na la zio se kaj ma kam (na čel nik), ko ji je upra vljao ad mi ni stra tiv nim i po li cij skim po slo vi ma. U nad le žno sti kaj ma-ka ma bi lo je raz re zi va nje i pri ku plja nje po re za. U san dža ci ma i ka za ma po sto ja li su su do vi, u ko ji ma se su di lo po še ri jat skom pra vu i gra đan skim za ko ni ci ma. Svi či nov ni ci bi li su islam ske vje ro i spo vi je sti, s tim što je je dan član kaj ma ka no vog sa vje to dav-nog ti je la oba ve zno bio pra vo sla vac, kao i je dan od dva po rot ni ka u su du. Pra vo slav no sta nov ni štvo u se li ma ima lo je pra vo da bi ra svog star je ši nu (kme ta), a nje gov iz bor po tvr đi vao je kaj ma kam.

U cr no gor skim obla sti ma pod vla šću Osman skog car stva, vla da la je po li tič ka ne sta bil nost i prav na ne si gur nost, ko ja je iz-me đu sta nov ni štva pra vo slav n e i islam ske vje ro i spo vi je sti, kao i iz me đu pra vo sla va ca i osman ske vla sti, stvo ri la ne po vje re nje, a če sto i mr žnju. Mu sli ma ni ovih obla sti, ko ji su uglav nom slo ven-skog po ri je kla, osman sku dr ža vu sma tra ju svo jom, ta ko da i sve one ko ji joj se su prot sta vlja ju sma tra ju svo jim ne pri ja te lji ma. Iako su i sa mi če sto žr tve ne sre đe no sti i ko rup ci je u dr ža vi s ko jom se iden ti fi ku ju, oni su uvi jek sprem ni da po mog nu osman skoj vla sti u ob ra ču nu sa po bu nje nim pra vo slav nim sta nov ni štvom, jer ni-jed na dr ža va ko ja bi do šla po sli je osman ske, ne mo že bi ti nji ho va. Kod mu sli ma na je po čet kom XX vi je ka bi lo svje že sje ća nje na vri je me po sli je Ber lin skog kon gre sa, ka da je Osman sko car stvo na pra vi lo ne ko li ko ko ra ka una zad, a sa njim i mno gi mu sli ma-ni iz obla sti ko je su pri pa le Cr noj Go ri. Že le ći da spri je če da im sul ta na za mi je ni cr no gor ski knjaz, oni su bi li sprem ni da i ži-vo ti ma bra ne osman sku dr ža vu, bez ob zi ra što je i pre ma nji ma ne pra ved na i što ih dr ži u mra ku i si ro ma štvu. U ovoj po li tič koj


74


vjer no sti ne ma sna žnih emo ci ja, već se ona pr ven stve no te me lji na dav nom ina tu i stra hu – da vi še vje kov na pra vo slav na ra ja ne po sta ne go spo dar, a oni za u zmu nje no mje sto. Či ta va po li tič ka mi sao mu sli ma na ovih obla sti, okre će se oko ovog sta va.

I pra vo slav no sta nov ni štvo pod osman skom vla šću, ko je vi še od 90% ži vi na se lu, mo že svo ju osnov nu po li tič ku ide ju is ka za ti jed nom re če ni com: oslo bo đe nje od Osman skog car stva i do la zak pod vlast cr no gor skog ili srp skog vla da ra. Oni vje ru ju da je to je-di ni na čin da za šti te svo ja na ci o nal na pra va, svo ju imo vi nu i da se oslo bo de iz ra blji va nja, ne si gur no sti i si ro ma štva. Ne prav de i na si-lja ko ja de ce ni ja ma tr pe od osman ske vla sti, učvr šću ju ih u is prav-nost nji ho vog opre dje lje nja i pod sti ču nji ho vu od luč nost, ali stva-ra ju i osje ćaj ne pri ja telj stva, ne po vje re nja, pa čak i mr žnje, pre ma mu sli ma ni ma s ko ji ma ži ve na istom pro sto ru, i ko je sma tra ju di-je lom dr ža ve ko ja ih ugro ža va. I po čet kom XX vi je ka če sti su su-ko bi pra vo slav nog sta nov ni štva sa osman skom vla šću, a iza zi va ju ih voj nič ka na si lja i uvo đe nje no vih po re skih na me ta. U ovim su-ko bi ma bi lo je po ne kad na de se ti ne mr tvih i ra nje nih, na sto ti ne spa lje nih ku ća i ma sov nog uni šta va nja usje va. Sna gu po kre tu pra-vo slav nog sta nov ni štva ovih obla sti, da va la je i Cr na Go ra, ko ja ih je po li tič ki usmje ra va la, ma te ri jal no po ma ga la i taj no na o ru ža va-la. Svo ju bor bu ovo sta nov ni štvo, ra zu mi je se, ni je pred sta vlja lo na ci o nal nim po kre tom ko ji ima za cilj pri sa je di nje nje Cr noj Go ri, već bor bom za od bra nu so ci jal nih i eko nom skih pra va.

Za raz li ku od di je la Cr ne Go re ko ji je pod osman skom vla šću, u cr no gor skim obla sti ma pod vla šću Austro-Ugar ske, vla da pot-pu ni mir. Po čet kom XX vi je ka ov dje se na vr ši lo če tr de set go di na par la men tar nog ži vo ta i dva de se tak go di na bez na ci o na lih ili so-ci jal nih po bu na. Ako i do đe do ne kog na ci o nal nog ili so ci jal nog ne za do volj stva, ono se obič no is ka zu je kroz po li tič ke in sti tu ci je, od no sno kao ob lik po li tič kog dje lo va nja. Ure đe na i stro ga bi ro-krat ska dr ža va, ka kva je bi la Austro-Ugar ska, stvo ri la je ov dje si stem ski am bi jent u ko me se po li tič ke ide je, ma ko jeg ko ri je na bi le – so ci jal nog ili na ci o nal nog, is po lja va ju bez po te za nja sa blji, po pu li stič kog na si lja i re to ri ke ko ja vri je đa vjer ska i na ci o nal na

75

osje ća nja ili po zi va na ru še nje di na sti je, po ret ka i cje lo vi to sti Mo-nar hi je. Po štu ju ći ova ogra ni če nja, mo gli ste pi sa ti oštro i na pa-da ti što vam je dra go.

Sta nov ni štvo cr no gor skih obla sti ko je su po čet kom XX vi je ka bi le pod austro u gar skom vla šću, upo zna lo se u vi še de ce nij skom par la men tar nom si ste mu sa ob li ci ma stra nač kog or ga ni zo va nja i dje lo va nja. Već de ce ni ja ma dvi je su po li tič ke stran ke do mi nant-ne na ovom pro sto ru, pa i u Dal ma ci ji: Srp ska na rod na stran ka i Hr vat ska na rod na stran ka. Sva ka od njih za stu pa i šti ti in te re-se dvi je do mi nant ne na ci o nal ne gru pa ci je. Po li tič ko dje lo va nje i ide je ovih stran ka, ali i ne kih dru gih, sla bi je uti caj nih stra na ka na ci o nal nog ka rak te ra, po dr ža va ju broj na gla si la: Na rod ni list, Srp ski list, Du brov nik, Srđ, Cr ve na Hr vat ska, Ka to lič ka Dal ma-ci ja… Ukup no je po čet kom XX vi je ka na pro sto ru Dal ma ci je i Bo ke Ko tor ske iz la zi lo vi še od 20 po li tič kih gla si la.

Dio Cr ne Go re pod austro u gar skom vla šću, pri pa dao je ad-mi ni stra tiv noj je di ni ci – Po li tič ki ko tar Ko tor, jed nom od 14 ko-ta ra u po kra ji ni Dal ma ci ja, na či jem je če lu bio car ski na mje snik sa sje di štem u Za dru. Po li tič ki ko tar Ko tor bio je po di je ljen na če ti ri sud ska ko ta ra (Bu dva, Her ceg No vi, Ko tor, Ri san) i na 16 po li tič kih op šti na. Op šti ne su bi le osnov ne ad mi ni stra tiv ne je-di ni ce, s tim što op štin ski or ga ni ni je su ima li iz vr šnu vlast, ni ti zna čaj ni ji uti caj. Naj ve ća moć bi la je u ko tar skim or ga ni ma vla sti, ko ji su for mi ra ni ne za vi sno od iz bor ne vo lje bi ra ča. Nad in sti tu-ci ja ma ko tar ske upra ve, sta ja la je cen tral na vlast.

Pod ruč je Cr ne Go re pod Austro-Ugar skom uče stvo va lo je u iz bor nim pro ce si ma za bi ra nje pred stav ni ka za cen tral ni i po-kra jin ski par la ment, kao i za iz bor op štin ske vla sti, a pra vo gla sa ni je bi lo op šte i jed na ko. Par la men tar ni si stem ko ji je po sto jao u Austro-Ugar skoj da vao je pra vo iza bra nim pred stav ni ci ma da stvar no uti ču sa mo na ne ke seg men te vla sti – u cen tral nom i po-kra jin skom sa bo ru na za ko no dav nu ak tiv nost, a na op štin skom ni vou da od lu ču ju o ko mu nal nim po slo vi ma. O dr žav noj po li ti ci i ad mi ni stra ci ji Car stva, a po seb no upra vlja nju voj skom, fi nan-si ja ma i spolj nim po slo vi ma, od lu či va lo se iz van par la men ta –


76


u Dvo ru i me đu ari sto kra ti jom ko ja mu je bli ska. Vla da je bi la pod re đe na ca ru, a ne par la men tu. Par la ment je bio vi še go vor-ni ca, ko ja je slu ži la odr ža va nju pri vi da de mo kra ti je, ne go mje sto gdje na rod ni pred stav ni ci stvar no od lu ču ju. Car stvom je uisti nu vla da la bi ro kra ti ja, a ne na rod ni pred stav ni ci. Od 1900. go di ne car je imao i za kon sko pra vo da do no si tzv. „van red ne mje re” u svim slu ča je vi ma ka da mu od lu ka par la men ta ni je po vo lji. To je bio par la men tra ni si stem ko me su po čet kom XX vi je ka pri pa-da le obla sti da na šnje Cr ne Go re. Ali, i ži vot u tom la žnom par-la men ta ri zmu, bio je bo lji ne go ži vot u istin skom ap so lu ti zmu, jer je i ova kav par la men ta ri zam pri pre mao lju de za de mo kra ti-ju i po li tič ko dje lo va nje kroz in sti tu ci je. Svi ko ji su uče stvo va li u tom si ste mu, mo ra li su se ne pri ko sno ve no po ko ra va ti pra vi li ma i po što va ti pro ce du ru, bez ob zi ra vje ru ju li u smi sao svog uče stvo-va nja. Bio je to ure đen si stem ko ji ni je ste mo gli sna gom po li tič ke vo lje mi je nja ti, već je di no od lu či ti – da li će te bi ti nje gov dio ili osta ti iz van nje ga.

Ovaj osvrt na po li tič ke si ste me ko ji su vla da li na pro sto ru Cr-ne Go re po čet kom XX vi je ka, po ka zu je istu onu ra zno li kost ko ja va ži za obi ljež ja dru štve nog ži vo ta. Knja že vi na Cr na Go ra, dio Cr ne Go re pod Osman skim car stvom i njen dio ko ji je pod vla šću Austro-Ugar ske, tri su raz li či ta po li tič ka svi je ta. U ova tri svi je-ta, tri su po li tič ka men ta li te ta. U jed nom od tih svje to va (austro-u gar skom), po li tič ki su ko bi do vo de do no vin skih po le mi ka, u dru gom (osman skom) – do oru ža nih po bu na; u tre ćem (cr no gor-skom) – ne ma su ko ba, jer ne ma or ga ni zo va ne opo zi ci je. A ka da u Knja že vi ni Cr noj Go ri bu de for mi ran opo zi ci o ni blok, no vin ske po le mi ke br zo će za mi je ni ti oru ža ni su ko bi i re pre sa li je.

STRAN KE I SU KO BIZa po li tič ku isto ri ju Knja že vi ne Cr ne Go re po seb no je zna-

čaj na 1905. go di na. Ta da je ona do bi la pr vi ustav, či me ot po či nje do ba ustav nog ži vo ta i par la men ta ri zma. Ali, zna čaj ovog do ga đa-ja ni je sa mo u to me, već mno go vi še u či nje ni ci da je uvo đe njem ustav no sti i par la men ta ri zma stvo ren am bi jent ko ji će omo gu ći ti

77

da se naj pri je pro gram ski uob li če raz li či ta po li tič ka mi šlje nja, a za tim da iz njih na sta nu ra di kal ne po dje le, su ko bi i raz li či ta ide o-lo ška uvje re nja, či je će tra ja nje i po slje di ce obi lje ži ti či tav XX vi jek.

Knja že vi na Cr na Go ra do bi la je svoj pr vi ustav iz ne na da i bez na ro či tih pri pre ma. Ok to bra 1905. go di ne knjaz je od lu čio da dr ža vu uči ni ustav nom i par la men tar nom mo nar hi jom, što je pro kla ma ci jom na go vi je stio svo jim po da ni ci ma i po zvao ih da slo bod nom vo ljom iza be ru po sla ni ke ko ji će do ni je ti od lu ku o uvo đe nju no vog si ste ma vla da vi ne. U pro kla ma ci ji se ne ka že ka kav će ob lik vla da vi ne bi ti uve den, ni ti se na go vje šta va da će iza bra ni po sla ni ci iz gla sa ti ili po tvr di ti ustav. Po da ni ci se sa mo po zi va ju da iza be ru po sla ni ke ko ji će se na Ni kolj dan (6/19. de-cem bra) sa sta ti s vla da rom i vla dom, i raz go va ra ti o to me što je naj bo lje za raz vi tak dr ža ve, a knjaz će, svo jom do brom vo jom, na ro du da ro va ti iz vje sna pra va ko ja će mu omo gu ći ti da pre ko svo jih pred stav ni ka uče stvu je u dr žav nim po slo vi ma.

Na knja že vu od lu ku da uve de no vi si stem vla da vi ne, ko ji bi se mo gao de fi ni sa ti kao – na rod no pred stav ni štvo s vla da rem na če-lu, ni je uti ca lo uvje re nje da je do ta da šnji si stem loš ili pre va zi đen, ni ti da su nje go vi po da ni ci po li tič ki zre li za no vi ob lik dr žav nog ži vo ta. Po go to vo se knjaz ni je osje ćao umo ran od auto krat ske vla-da vi ne, ni ti je na pra sno po že lio da sa na rod nim pred stav ni ci ma po di je li te ret upra vlja nja. I na po kon, na ovaj po tez ni je ga pri mo-ra lo na rod no ne za do volj stvo ili or ga ni zo va na po li tič ka ak ci ja za do bi ja nje vi še pra va u vo đe nju dr ža ve. Ap so lut na ve ći na nje go vih po da ni ka, ni je tra ži la ve ća po li tič ka pra va ili slo bo de, već sa mo da ih vla dar šti ti od ne prav di ili po ma že kad je ne vo lja. Mo žda je i ra zu mlji vo da u ze mlji gdje je oko 70% lju di ne pi sme no, a ve li ki dio ško lo va nih za vi san od dr žav nog bu dže ta, i ne ma pre ve li ke po tre be da se si stem po li tič ki mi je nja, a još ma nje ima svi je sti o neo p hod no sti uvo đe nja na rod nog pred stav ni štva. Ako čo vjek sa se la ima u Go spo da ru za štit ni ka i da va o ca u ne vo lji, što će nje mu ne ka dru ga vlast? A još ka da se ljak pret po sta vi da će no vi si stem zah ti je va ti i no va da va nja da bi se mo gao iz dr ža va ti, on je od mah pro tiv. Čak i da se lja ku ob ja sni te da će u no vom si ste mu vla sti


78


mo ći svo jim gla som da uti če na iz bor ne kih lju di za po sla ni ka ili mi ni stra, ni je ste ga mno go za in te re so va li za pro mje ne. Ka kva je ko rist za nje ga što će ne či ji ško lo va ni sin (a ško lu ju se uglav nom dje ca imuć ni jih lju di), do bi ti sto li cu na Ce ti nju? Zar ni je on da naj bo lje da sve bu de kao i do sa da – Go spo dar se pi ta za sve.

Ni Go spo dar ni je bio že ljan pro mje ne si ste ma vla sti, a od lu ka da na rod ni pred stav ni ci na Ni kolj dan usvo je no vi ob lik vla da vi-ne, do ne še na je pod uti ca jem re vo lu ci o nar nih de ša va nja u Ru si-ji. Pod pri ti skom re vo lu ci o nar nih sna ga, ko je su tra ži le uki da nje autok tar ske vla da vi ne, car Ni ko laj II je ma ni fe stom od 17/30. ok-to bra 1905. go di ne obe ćao uvo đe nje ustav no sti i par la men ta ri-zma. Shva tiv ši da će na kon uvo đe nja ustav no sti u Ru si ji osta ti je-di ni ne u stav ni (ap so lu ti stič ki) vla dar u Evro pi, knjaz Ni ko la dan ka sni je (18./31. ok to bra) do no si od lu ku da uve de ustav ni po re dak u Cr noj Go ri. U pi ta nju je, da kle, bio nje gov ugled u me đu na rod-nim raz mje ra ma i strah da će do bi ti eti ke tu – je di ni ne u stav ni vla dar u Evro pi. U to me je naj va žni ji pod sti caj za nje go vu iz ne-nad nu po li tič ku da re žlji vost. A sa mo go di nu da na ra ni je, u zva-nič nim no vi na ma je re če no da Cr noj Go ri i ni je po tre ban ustav, ni ti su Cr no gor ci po li tič ki sa zre li za ova kvo ure đe nje. „Naj bo lji je ustav prav da i zdrav ra zum”, po ru ču je zva nič ni mi sli lac, i do da je: „u na šoj pa tri jar hal noj mo nar hi ji mi se osje ća mo mir ni i sreć ni.”

Iz bo ri za usta vo tvor nu skup šti nu, ko je je knjaz na go vi je stio Lu čin dan skom pro kla ma ci jom, odr ža ni su no vem bra 1905. go-di ne. Iz bor no pra vo da to je sva kom Cr no gor cu ko ji je na vr šio 21 go di nu, a za skup šti nu je tre ba lo iza bra ti 76 po sla ni ka. Na kon spro ve de nih iz bo ra, for mi ra na je usta vo tvor na skup šti na, ko ja je na Ni kolj dan (6/19. de cem bar) 1905. jed no gla sno pri hva ti la tekst Usta va ko ji je Skup šti ni pod nio knjaz. Ta ko je Cr na Go ra po sta la „na sljed na ustav na mo nar hi ja sa na rod ni jem pred stav ni štvom”. Na rod no pred stav ni štvo, od no sno, Skup šti nu, či ne na rod ni po-sla ni ci, ko ji se bi ra ju na ne po sred nim iz bo ri ma sva ke če tvr te go-di ne. U ve li koj mje ri Usta vom je oču va na ap so lut na vlast Kru ne i pre sud ni uti caj vla da ra na po li tič ki ži vot. Pre ma ustav nim od-red ba ma, Na rod na skup šti na je ima la za ko no dav nu vlast, ko ju

79

je di je li la s knja zom, s tim što su za ko ni ko je ona do no si stu pa li na sna gu tek ka da ih knjaz pot pi še. Knjaz je sa zi vao Skup šti nu, a imao je pra vo i da je ras pu sti. Na rod na skup šti na je ima la is klju-či vo pra vo od lu či va nja o uvo đe nju ili iz mje ni po re za, o dr žav nom bu dže tu i za du ži va nju dr ža ve. Ona je bi ra la pred sjed ni ka i dva čla na Glav ne dr žav ne kon tro le. Osta li naj vi ši ogra ni dr žav ne vla-sti – Mi ni star ski sa vjet (vla da), Dr žav ni sa vjet i Ve li ki sud, bi li su pod re đe ni knja zu-go spo da ru. Iz bor pred sjed ni ka Mi ni star skog sa vje ta, mi ni sta ra, čla no va Dr žav nog sa vje ta i Ve li kog su da, oba-vljao je lič no knjaz, i za to mu ni je tre ba la sa gla snost Skup šti ne. Pre moć knja za nad Skup šti nom, i ne po sto ja nje me ha ni za ma ko-ji ma bi Skup šti na kon tro li sa la vla du, upu ći va la je na oču va nost pre đa šnjeg si ste ma vla sti. Go spo dar je i da lje mo gao da vla da na isti na čin kao i pret hod nih de ce ni ja.

Na kon usva ja nja usta va, usli je di li su pr vi par la men tar ni iz-bo ri, odr ža ni 27. sep tem bra 1906. go di ne. Na iz bo re su kan di-da ti iz la zi li sa mo stal no, kao no si o ci li ste, bez ne kog od re đe nog po li tič kog pro gra ma ili stran ke ko ja je sta ja la iza njih. Bi ra na su 62 po sla ni ka. Po sli je spro ve de nih iz bo ra, pr va ustav na skup šti na sa sta la se 31. ok to bra 1906. go di ne.

Iako se una pri jed ni je zna lo po li tič ko opre dje lje nje iza bra nih po sla ni ka, već na kon ne ko li ko sjed ni ca Skup šti ne, bi lo je ja sno da ve ći na po sla ni ka ni je na klo nje na Dvo ru, od no sno da ni je sprem-na da iz vr ša va vla da re ve na lo ge. To se po naj bo lje oči to va lo pri-li kom iz bo ra pred sjed ni ka Na rod ne skup šti ne, ka da je ve ći nom gla so va iza bran kan di dat iza ko jeg ni je sta jao Dvor. Par la men tar-na ve ći na je ta ko đe po dr ža la na crt skup štin ske Adre se, u ko jem se kri ti ku je rad pred sjed ni ka pr ve ustav ne vla de (La za ra Mi ju-ško vi ća), a od bi la je i da ve ri fi ku je po sla nič ke man da te ne kih mi-ni sta ra. Uvi đa ju ći da Vla da ne ma po dr šku par la men tar ne ve ći ne, knjaz je su ge ri sao nje nom pred sjed ni ku da pod ne se ostav ku, što je on i uči nio 6/19. no vem bra 1906. go di ne. Čim je vla da pod ni je la ostav ku, knjaz je po nu dio Na rod noj skup šti ni da pred lo ži man-da ta ra ko ji će ima ti nje nu po dr šku. Skup štin ska ve ći na pred lo ži la je Mar ka Ra du lo vi ća, što je knjaz pri hva tio. Ra du lo vi će va vla da


80


for mi ra na je 25. no vem bra 1906. go di ne, ali ona ni je bi la du gog vi je ka. Već kra jem ja nu a ra na red ne go di ne vla da je pod ni je la ostav ku, jer je do šla u su kob s knja zom. Ka ko je Ra du lo vić iz ja vio u Skup šti ni, knjaz Ni ko la je pot pu no ig no ri sao pred lo ge i od lu ke Vla de, pa je po sta lo ja sno da ona ne uži va nje go vo po vje re nje. Za no vog pred sed ni ka vla de iza bran je po čet kom fe bru a ra 1907. go-di ne An dri ja Ra do vić, ko ji je uži vao po dr šku skup štin ske ve ći ne. Knjaz je op stru i rao i rad nje go ve vla de, zbog če ga je vla da na kon dva mje se ca pod ni je la ostav ku. Ubr zo po sli je nje nog de mi si o ni-ra nja, če tvr tu ustav nu vla du, apri la 1907. go di ne, for mi rao je dr La zar To ma no vić. To ma no vić je bio čo vjek ap so lut no odan knja-zu, i uz to, bez ne kog po seb nog po li tič kog uti ca ja. Ta kva lič nost sa svim je od go va ra la knja zu, jer je mo gao pot pu no kon tro li sa ti rad vla de. Na mje stu pred sjed ni ka vla de, To ma no vić će osta ti do ju na 1912. go di ne.

Ne du go na kon To ma no vi će vog iz bo ra za pred sjed ni ka vla de, knjaz Ni ko la je ras pu stio Na rod nu skup šti nu i za ka zao no ve iz-bo re za 18/31. ok to bar 1907. go di ne. Mo tiv pri je vre me nog ras pu-šta nja skup štin skog sa zi va i ras pi si va nja no vih iz bo ra, po svoj pri-li ci se ti cao knja že ve že lje da obez bi je di skup štin sku ve ći nu ko ja će mu bi ti na klo nje na. U pret hod nom skup štin skom sa zi vu ve ći-nu su ima li knja že vi pro tiv ni ci, ko ji su naj pri je for mi ra li Klub na-rod ne stran ke (tzv. „klu ba ši”), a po čet kom 1907. i pr vu po li tič ku stran ku u Cr noj Go ri – Na rod nu stran ku. Ubr zo na kon njih, for-mi ra na je i dru ga po li tič ka stran ka u Cr noj Go ri – Pra va na rod na stran ka („pra va ši”), ko ja je pot pu no bi la na klo nje na Dvo ru.

Že lja knja za Ni ko le da u sa zi vu Skup šti ne ima ve ći nu, ostva-ri la se kra jem 1907. go di ne. Na ok to bar skim iz bo ri ma ap so lut nu po bje du od ni je li su kan di da ti iza ko jih je sta jao Dvor („pra va ši”), ta ko da je za slje de će če ti ri go di ne To ma no vi će va vla da uži va la po dr šku ve ći ne po sla ni ka u Skup šti ni. Ni na red ni iz bo ri, ko ji su odr ža ni sep tem bra 1911. i ja nu a ra 1914. go di ne, ni je su do ni je li bit ni je pro mje ne.

Dvi je po li tič ke stran ke ko je su bi le for mi ra ne to kom 1907. go-di ne, bi le su iz raz tra di ci o nal ne po li tič ke po dvo je no sti u Cr noj

81

Go ri, za če te po čet kom dru ge po lo vi ne 19. vi je ka. Te melj po dje le bio je stav pre ma vla da ru, a na osno vu nje ga for mi ra ni su i svi dru gi po li tič ki sta vo vi: od nos pre ma di na sti ji, dr ža vi, na či nu vla-da vi ne, na ci o nal nim ci lje vi ma, su par nič koj di na sti ji u Sr bi ji… Na pro sto ru tzv. Sta re Cr ne Go re, ko ji su či ni le če ti ri na hi je, i ko je su bi le je zgro cr no gor ske dr ža ve, ve ći na lju di ga ji la je tra di ci o nal nu na klo nost pre ma vla da ri ma iz di na sti je Pe tro vić-Nje goš, sma tra-ju ći cr no gor sku dr ža vu, sa svim oprav da no, svo jom isto rij skom te ko vi nom. Ali u obla sti ma ko je su od 1796. go di ne ula zi le u sa-stav cr no gor ske dr ža ve, ta kva tra di ci ja ni je ima la ši ro ke raz mje re, ni ti dr žav na svi jest ta ko du bo ka upo ri šta. Glav ni raz log za ta kvo sta nje na la zi se u či nje ni ci da vi še od 80% no vo pri po je nih obla sti ni je bi lo dio cr no gor ske dr ža ve ni je dan pro sje čan ljud ski vi jek, ta ko da, po red osta log, i ni je bi lo do volj no vre me na za raz vi tak ne kih sta vo va i osje ća nja pre ma dr ža vi i di na sti ji. U obla sti ma ko-je su ušle u sa stav Cr ne Go re to kom XIX vi je ka, na klo nost pre ma di na sti ji i osje ćaj pri pad no sti cr no gor skoj dr ža vi, u ve ći ni slu ča-je va stva ra na je uklju či va njem po je di na ca iz broj ni jih brat sta va u si stem vla sti. Čim je no vi knja žev po da nik do bio dr žav nu pla tu, pri vi le gi je i ugled ko je do no si pri pa da nje si ste mu vla sti, a ti me i mo guć nost da sve one ko ji su mu po ro dič no ili ple men ski bli ski šti ti i po ma že, za či nje se osje ćaj oda no sti vla da ru i pri pad no sti cr no gor skoj dr ža vi. Osje ćaj pri pad no sti dr ža vi, ide ji ili re ži mu te-me lji se na in te re su, sve dok ne po sta ne dio po ro dič ne tra di ci je, ko ju čo vjek usva ja sa zri je va njem. To kom vi še de ce nij skog ži vo ta u cr no gor skoj dr ža vi, mno ge po ro di ce stvo ri le su ta kvu tra di ci ju, ko ja je, pra vo go vo re ći, naj po sto ja ni ja bi la kod onih či ja je vjer-nost stal no na gra đi va na mje stom u si ste mu vla sti. Ali, po sto ja la je u no vo pri po je nim obla sti ma i jed na ne slav na tra di ci ja ve ćin ske ne tr pe lji vo sti po je di nih ple me na pre ma di na sti ji Pe tro vić-Nje goš. Ta kva tra di ci ja ži vje la je u ple me ni ma ko ja su se su ko blja va la sa dr žav nom vla šću to kom XIX vi je ka, i pro tiv ko jih je cen tral na vlast na stu pi la su ro vim voj nič kim mje ra ma. Ka zne nih eks pe di ci-ja ko je su u XIX vi je ku pred u zi ma ne s Ce ti nja, s ogor če njem su se sje ća li u Bje lo pa vli ći ma, Pi pe ri ma i Ku či ma. U svi je sti po to ma ka


82


lju di ko ji su ta da bi li ka žnje ni, ni je bi lo tra ga nja za mo gu ćom kri-vi com pre da ka, već je sa mo ži vje lo sje ća nje na nji ho vo po ni že nje i su ro vu ka znu.

Od boj nom sta vu po je di nih lju di ili po ro di ca pre ma vla da ru i dr ža vi, do pri no sio je ne tak ti čan i aro gan tan od nos di je la dr žav-nog apa ra ta pre ma pod re đe nim či nov ni ci ma i sta nov ni štvu. Ve-ći nu va žni jih mje sta u dr žav nom apa ra tu za u zi ma li su knja že vi pri vr že ni ci iz če tvo ro na hij ske Cr ne Go re (Sta re Cr ne Go re), či ja je uro đe na na pra si tost, po sta la u mir nom do bu iz vor ne to le ran-ci je i nad me no sti, a če sto i na sil ni štva. Sve one či ji đe do vi ni je su uče stvo va li u bi ci na Ca re vom la zu ili Kru si ma, oni su sma tra li ne do stoj nim uva ža va nja, ta ko da se ni je su ustru ča va li da svo joj so ci jal noj do mi na ci ji pri do da ju i uz vi še no isto rij sko po ri je klo. Ne sum nji vo je da su ge net ske pre di spo zi ci je i svi jest ko ju su na-sli je di li, bi le vr li ne ka da se tre ba lo su prot sta vlja ti ja čem, ali su iz-gle da po sta li ma na ka da je tre ba lo upra vlja ti sla bi jim.

Ka da je na kon 1905. go di ne stvo re na mo guć nost da se stav pre ma vla da ru i si ste mu ko ji on per so ni fi ku je is ka že gla sa njem i po li tič kim udru ži va njem, do šlo je do ve li kog iz ne na đe nja: u pr-vom sa zi vu par la men ta, ve ći na po sla ni ka ni je bi la na klo nje na Dvo ru, a pr va stran ka ko ja je for mi ra na i ubr zo po sta la naj u ti-caj ni ja, bi la je opo zi ci ja re ži mu. Bio je to iz raz jed nog du go go di-šnjeg ne is ka za nog po li tič kog mi šlje nja, i po slje di ca ma na ko ji ma je obi lo va la ap so lut na vlast. Po dje la cr no gor skog dru štva na dva po li tič ka blo ka, ta da je po sta la vi dlji va.

Opo zi ci o na Na rod na stran ka ima la je u Pro gra mu, po put svih dru gih stra na ka, uobi ča je na na če la o za la ga nju za po li tič ke i lič ne slo bo de, bor bi za eko nom ski i kul tur ni pre o bra žaj ze mlje, oču va nju tra di ci o nal nih dru štve nih vri jed no sti i na ci o nal ne svi-je sti. U jav nom dje lo va nju, Na rod na stran ka je op tu ži va la vlast za ka ta stro fal no eko nom sko sta nje, neo d go vor nost u vo đe nju dr ža ve, sa mo vo lju. Re žim je oka rak te ri sa la kao ti pič nu de spo ti-ju, u ko joj je vo lja vla di nih či nov ni ka iz nad svih za ko na i pra va. Na rod na stran ka je kao cilj svog po li tič kog dje lo va nja na ve la i raz vi ja nje svi je sti o in te re si ma Srp stva, kao i spo ra zum no dje lo-

83

va nje sa Sr bi jom ko je tre ba da do ve de do pot pu nog oslo bo đe nja i uje di nje nja srp skog na ro da. Kri tič kim od no som pre ma vla da ru, si ste mu vla sti i pri li ka ma u ze mlji, Na rod na stran ka je od onih ko je je kri ti ko va la do bi la eti ke tu „ne pri ja te lja” cr no gor ske dr ža ve. Uvje re nje da ta kva eti ke ta pri sto ji Na rod noj stran ci, učvr šći va la su sa zna nja o po dr šci ko ja joj je upu ći va na iz Sr bi je. Ne sum nji vo da je Na rod na stran ka uži va la po dr šku srp ske vla de, kao i da je Sr bi ju sma tra la svo jim uzo rom i po li tič kom za štit ni com. S dru ge stra ne, u Na rod noj stran ci srp ska vla da je vi dje la gru pa ci ju pre ko ko je mo že da uti če na po li tič ke pri li ke ili na vlast u Cr noj Go ri, ali i da sla bi auto ri tet sve moć nog Go spo da ra. Po čet kom XX vi je ka to je bio po li tič ki i di na stič ki in te res Sr bi je, za ko ji ona, za si gur no, ni je ža li la da pod ne se ni nov ča ni tro šak.

Za raz li ku od Na rod ne stran ke, Pra va na rod na stran ka ni-je ima la pi sa ni po li tič ki pro gram, već je svo je ci lje ve iz ni je la u osni vač kom pro gla su. U tom Pro gla su se na vo di da osni va či Pra-ve na rod ne stran ke te že ostva ri va nju ide je knja za Ni ko le o bo-ga toj, sreć noj i pro svi je će noj Cr noj Go ri, u ko joj slo bod ni na rod sam upra vlja svo jom dr ža vom. Pra va na rod na stran ka sma tra la je knja žev na ci o nal ni za vjet o bor bi „za slo bo du Cr ne Go re i spas po tla če ne bra će”, svo jim po li tič kim ci ljem, a bor bu za in te re se cr-no gor ske di na sti je, svo jim po li tič kim za dat kom. Svo jim pro gra-mom, or ga ni za ci jom i dje lo va njem, Pra va na rod na stran ka bi le je stran ka Dvo ra, ko ji je i stvo rio i njo me upra vljao. Zbog to ga su bi ra či, ka da že le da na iz bo ri ma gla sa ju za Go spo da ra, gla sa li za Pra vu na rod nu stran ku.

Cr no gor ska ustav nost je po red po li tič kog plu ra li zma, omo-gu ći la i po ja vu ne za vi sne štam pe. Već 1906. go di ne po ja vi la su se dva ne za vi sna gla si la – „Ustav nost” i „Na rod na mi sao”, a 1907. „Slo bod na ri ječ”. Na red ne go di ne po kre nut je „Ce tinj ski vje snik” (od ok to bra 1913. pre i me no van u „Vje snik”). „Ustav nost”, ko ja je iz la zi la to kom 1906. go di ne na Ce ti nju i ima la sta tus ne za vi snog gla si la, fi nan si ra la je cr no gor ska vla da. „Na rod na mi sao”, ko ja je iz la zi la u Nik ši ću od sep tem bra 1906. do sep tem bra 1907. go di ne, bi la je gla si lo opo zi ci o nog blo ka, ka sni je Na rod ne stran ke. Zbog


84


stal ne kri ti ke vla sti, apri la 1907. go di ne pri sta li ce re ži ma de mo li-ra le su štam pa ri ju i re dak ci ju li sta. Ne ko li ko mje se ci ka sni je, Ob-la sna upra va u Nik ši ću za pli je ni la je je dan broj li sta, pa je ured ni-štvo od lu či lo da pre ki ne nje go vo iz la že nje. „Slo bod na ri ječ”, ko ja je iz la zi la u Pod go ri ci to kom 1907. go di ne, naj pri je je bi la umje re-no opo zi ci o no gla si lo, a za tim je vlast uspje la da pre u zme kon tro-lu nad upra vom i ure đi va njem li sta. Sre di nom 1908. go di ne cr-no gor ska vla da je po kre nu la još je dan list, ko ji je for mal no imao ne zva nič ni i ne za vi sni ka rak ter. Bio je to „Ce tinj ski vje snik” (od 1913. „Vje snik), ko ji je iz la zio do 1915. go di ne. Cr no gor ska vlast ima la je zva nič nu kon tro lu je di no nad „Gla som Cr no gor ca”, ko ji je bio slu žbe no gla si lo.

Iako je cr no gor ska vlast zva nič no is ka zi va la re zer vi sa nost pre ma uče stvo va nju u po li tič koj bor bi, i ne pri stra snost pre ma po sto je ćim po li tič kim gru pa ci ja ma, ona je i te ka ko bi la opre di je-lje na. U po vjer lji voj slu žbe noj ko re spon den ci ji, pri pad ni ci re ži ma tre ti ra li su pri pad ni ke i sim pa ti ze re Na rod ne stran ke – ne sa mo kao po li tič ke pro tiv ni ke, već i kao dr žav ne ne pri ja te lje. Na rod na stran ka bi la je pod po li cij skom pri smo trom, a dr žav ni či nov ni-ci za ko je se sma tra lo da su joj bli ski – od uči te lja do naj o bič-ni jeg pi sa ra, če sto su pre mje šta ni ili ka žnja va ni. Vlast je pre ko po li cij skih ogra na po seb no kon tro li sa la pred iz bor ne ak tiv no sti Na rod ne stran ke, a raz li či tim pri ti sci ma i obe ća nji ma uti ca la je na opre dje lji va nje bi ra ča. Ko li ko je ona u to me bi la uspje šna, po-ka zu je i či nje ni ca da su na dru gim par la men tar nim iz bo ri ma, 1907. go di ne, pri je ko jih je knjaz ras pu stio Skup šti nu jer u njoj ni-je imao ve ćin sku po dr šku, na svim iz bor nim mje sti ma po bi je di li kan di da ti ko ji su bi li po vo lji Dvo ra. Kon tro li sa njem iz bor ne vo lje bi ra ča, vlast je uspje la i da na svim na red nim iz bo ri ma osvo ji ve-ći nu mje sta u par la men tu. Nje na uspje šnost u to me mo že se ob ja-sni ti stra hom ko ji su bi ra či ima li – ne uvi jek zbog re pre si je ko ju je spro vo di la vlast, već od eg zi sten ci jal ne ugro že no sti ko ja bi mo gla na stu pi ti nje nim smje nji va njem. Sve dok je eko nom ski i so ci jal ni po lo žaj ve ći ne po ro di ca za vi sio od vla sti i nje ne na klo no sti, na iz-bor nu vo lju mo glo se uti ca ti. Opo zi ci ja je nu di la pro mje ne i li je pe

85

ide je, ali su uka zi o ime no va nji ma i klju če vi od glav nog tre zo ra, ipak bi li u Go spo da re vim ru ka ma.

U pr vim go di na ma vi še stra nač kog ži vo ta bi lo je su ko ba, afe-ra, zlo u po tre ba dr žav nog apa ra ta u po li tič ke svr he, po li tič kih ubi sta va. Kri vi cu za ove su ko be i ne za ko ni te rad nje, uglav nom je sno sio cr no gor ski vla dar i nje gov re žim, ko ji ni je mo gao da pod-ne se jav nu kri ti ku, ali ni da do zvo li da opo zi ci ja pre u zme vlast. Strah od sna že nja opo zi ci je, tje rao je re žim na ob ra ču na va nje sa ne is to mi šlje ni ci ma, za stra ši va nje, ne za ko ni te rad nje i fi zič ko na-si lje. To kom 1907. go di ne, ka da Na rod na stran ka ostva ru je naj-ve ći uti caj, do šlo je do na pa da zva nič nih vla sti u Pod go ri ci na nje ne pri sta li ce, ko ji je za vr šio oru ža nim ob ra ču nom sa smrt nim po slje di ca ma. Ubr zo na kon to ga, de mo li ra na je re dak ci ja i štam-pa ri ja opo zi ci o nog gla si la u Nik ši ću, a ne za vi sni list ko ji je iz la zio u Pod go ri ci, na si lu je sta vljen pod okri lje vla sti. Islje đi van je na Gra ho vu i ka pe tan Akim Da ko vić, otac jed nog od vo đa cr no gor-skog stu dent skog po kre ta u Be o gra du, a voj vo da La zar So či ca, ko ji je pri pa dao Na rod noj stran ci, uhap šen je i osu đen na go di nu da na za tvo ra. Za tim je ubi jen uči telj Bor ko Bo ško vić, pri sta li ca Na rod ne stran ke, a po sla nik Na rod ne stran ke, se dam de set še sto-go di šnji ser dar Sa vo Pla me nac, iz vr šio je sa mo u bi stvo na kon jav-nog po ni že nja i ismi ja va nja, ko je je or ga ni zo va la vlast. Ve li ki broj ofi ci ra, či nov ni ka i uči te lja, za ko je se sma tra lo da su na klo nje ni Na rod noj stran ci, iz ba čen je iz slu žbe, pen zi o ni san ili de gra di ran. U vri je me pred iz bor ne kam pa nje, vlast je bi la sklo na i fi zič kim pri jet nja ma pre ma sim pa ti ze ri ma i kan di da ti ma Na rod ne stran-ke, a na Ce ti nju su bi le or ga ni zo va ne ba ti na ške gru pe, ko je su ras-tu ra le oku plja nja opo zi ci je. Dr žav ni či nov ni ci, oda ni Go spo da ru, spro vo di li su agi ta ci ju u ko rist Pra ve na rod ne stran ke, slu že ći se raz li či tim me to da ma – od ko rum pi ra nja do za stra ši va nja. Po čet-kom 1907. go di ne stu pio je na sna gu i no vi iz bor ni za kon, ko ji pro pi su je no vi na čin gla sa nja – ku gli com: „Bi rač kad pri mi ku-gli cu sta vi će je u de snu ru ku i za tvo ri ti je, pa sa ta ko za tvo re nom ru kom pri la zi će sva koj ku ti ji re dom i u sva ku ona ko za tvo re nu ru ku za vla či ti, a ku gli cu će pri tom spu sti ti (u) ko ju on oće da


86


gla sa.” Ne sum nji vo, ova kav na čin gla sa nja omo gu ća vao je re ži-mu da ču je ko je za ko ga gla sao. Sve ove ak tiv no sti uka zu ju da je re žim stra ho vao od sna že nja po li tič kog uti ca ja Na rod ne stran ke, zbog če ga je pri bje gao re pre si ji i za stra ši va nju. Ne mo že se re ći da je taj strah bio neo sno van, bu du ći da su u mno gim obla sti ma, i sta nov ni štvo i či nov ni štvo, bi li ve ćin ski na klo nje ni Na rod noj stran ci. Ne ko li ko mje se ci pri je iz bo ra 1907. go di ne, u jed nom od po vjer lji vih iz vje šta ja se na vo di: „Čast mi je do sta vi ti Vam, da je sta nje ova mo šnje po sve za pe to i da je Klub ov đe ras tu rio u ve-li ko me svo je ko ri je nje bla go da re ći ova mo šnjem či nov ni štvu od svi ju stru ka, i bu di te uvje re ni, mo gu Vam sa bo lom u du ši re ći, da su ova mo šnji či nov ni ci ma svi bez raz li ke u stran ci Klu ba; i to jav no či ne sku po ve, ras tu ra ju pro gra me Klu ba i na sva koj pri li ci pr ko se bi lo vla sti ma bi lo na red ba ma…”

Na kon ap so lut ne po bje de na iz bo ri ma 1907. go di ne, vlast je na sta vi la da iz dr žav nog apa ra ta iz ba cu je či nov ni ke za ko je se sum nja lo da su na klo nje ni Na rod noj stran ci, kao i da one mo gu-ća va jav no dje lo va nje stran ke. U ta kvim okol no sti ma, Na rod na stran ka od lu ču je da uz vra ti ra di kal nim mje ra ma. Uz po dr šku cr no gor ske po li tič ke emi gra ci je iz Sr bi je, iza ko je je sta ja la srp ska vla da, ona or ga ni zu je aten tat na knja za i čla no ve nje go ve po ro di-ce. Aten tat je tre ba lo iz vr ši ti bom ba ma, ko je su do bi je ne iz Voj-nog za vo da u Kra gu jev cu. Cr no gor ska po li ci ja uspje la je da pre ko svo jih po vje re ni ka me đe cr no gor skom emi gra ci jom u Be o gra du, sa zna da se pri pre ma za vje ra, ta ko da je još od Be o gra da pra ti la ku ri ra ko ji je bom be do nio u Ko tor. Iz Ko to ra je bom be pre nio u Cr nu Go ru (na Ce ti nje) ti po graf Ste van Raj ko vić, ko ji je, vje ro-vat no pri mje tiv ši da ga po li ci ja pra ti, od lu čio da se sam pri ja vi u Mi ni star stvo unu tra šnjih dje la. Vi jest da je ot kri ve na za vje ra ob ja vlje na je 27. ok to bra 1907. go di ne, de se tak da na na kon okon-ča nja par la men tar nih iz bo ra, a ta da su na ve de na i ime na za vje re-ni ka, kao i po da tak da je pro na đe no 17 bom bi. Či tav slu čaj do bio je na ziv „Bom ba ška afe ra”. Po sli je za vr šet ka is tra žnog po stup ka, po dig nu ta je op tu žni ca pro tiv 11 uče sni ka za vje re, 17 po ma ga ča i 70 li ca za ko je se sum nja da ima ju po sred ne ve za sa za vje rom.

87

Do ni je te pre su de bi le su stro ge: ve ći na je osu đe na na vi so ke vre-men ske ka zne, a iz re če no je i šest smrt nih ka zni, ko je su ka sni je pre i na če ne.

Ne što vi še od go di nu da na na kon iz ri ca nja pre su de uče sni ci-ma „Bom ba ške afe re”, av gu sta 1909. go di ne, cr no gor ska po li ci ja je u An dri je vi ci ot kri la za vje re nič ku or ga ni za ci ju, ko ja je kao svoj po-li tič ki cilj ima la ukla nja nje s vla sti knja za Ni ko le na sil nim pu tem. Po li cij ska is tra ga ot kri la je vi še od 150 čla no va ove taj ne or ga ni za-ci je, ko ji su ubr zo iz ve de ni pred Ve li ki voj ni sud u Ko la ši nu. Na kon do ka za ne kri vi ce, je da na est za vje re ni ka je osu đe no na smrt, de-vet na vje či tu ro bi ju, a na de se ti ne čla no va or ga ni za ci je osu đe no je na vi še go di šnju vre men sku ka znu. Pet na est da na na kon iz ri ca nja pre su de, iz vr še ne su smrt ne ka zne nad pe to ri com osu đe ni ka, dok su se osta li osu đe ni ci na smrt na la zi li iz van Cr ne Go re.

Svi ovi su ko bi, pro go ni i za vje re to kom pr vih ne ko li ko go di na par la men tar nog ži vo ta, uka zu ju da je u ta da šnjim okol no sti ma dru ga či je mi šlje nje bi lo sank ci o ni sa no i su zbi ja no, a to zna či da stvar na de mo kra ti ja u Cr noj Go ri ni je bi la mo gu ća. Glav na pre-pre ka ot po či nja nju pro ce sa de mo kra ti za ci je, bio je tra di ci o nal ni si stem ap so lu ti stič ke vla sti, ko ji se ni gdje, pa ni u Cr noj Go ri, ni je mo gao ogra ni či ti ili po bi je di ti na iz bo ri ma. Odr ža va nju ovog ap-so lu ti stič kog re ži ma po ma ga la je i do mi nant na po li tič ka svi jest cr no gor skog dru štva, ko ja je de ce ni ja ma nje go va la uvje re nje da ap so lu ti zam kao si stem ni je loš, ako je ap so lu ti sta do bar.

Ne mir no do ba cr no gor skog par la men ta ri zma obi lje ži la je i jed na ve li ka sve ča nost – pro gla še nje Knja že vi ne Cr ne Go re za kra lje vi nu, a knja za Ni ko le za kra lja. Za me đu na rod nu po zi ci ju i ugled Cr ne Go re, pro gla še nje kra lje vi ne ni je ima lo po seb nog zna-ča ja, osim što je cr no gor ski vla dar do bi ja njem no ve ti tu le iz jed-na čen u ran gu sa ve ći nom bal kan skih vla da ra. Pro gla še nje Cr ne Go re za kra lje vi nu ni je bio čin bez isto rij skog ute me lje nja, bu du ći da je cr no gor ska dr ža va još u XI vi je ku ima la sta tus kra lje vi ne.

Do pro gla še nje Cr ne Go re za kra lje vi nu, a knja za Ni ko le za kra lja, do šlo je 3/15. av gu sta 1910. go di ne. Tog da na na vr ši lo se pe de set go di na od ka da je knjaz Ni ko la stu pio na pre sto. Pri je-


88


dlog da se knjaz Ni ko la pro gla si sa kra lja, a Cr na Go ra za kra lje-vi nu, for mal no je pod ne sen Cr no gor skoj na rod noj skup šti ni, i to na sam dan ju bi le ja. Pred sjed nik Cr no gor ske skup šti ne je re kao da sa mo pred la že knja zu da vra ti svo joj dr ža vi sta tus ko ji je ne-ka da ima la. Mol bu „na rod nog pred stav ni štva” knjaz Ni ko la je, na rav no, pri hva tio, do da ju ći da to či ni za to što je i sam svje stan te slav ne ulo ge ko ju je Cr na Go ra ne ka da ima la, ali i ve li či ne unu-tra šnjeg pre o bra ža ja i na pret ka ko ji je ona ostva ri la. Istog da na u Skup šti ni je usvo jen i Za kon o pro gla še nju Cr ne Go re za Kra lje-vi nu. No vo ime do ni je lo je zra čak ne ka da šnje isto rij ske ras ko ši, ali su rang dr ža ve i vla dar ska ti tu la, bi le po sljed nje stva ri ko je je u cr no gor skoj stvar no sti tre ba lo mi je nja ti.

Ne mi ri i su ko bi, ko ji su obi lje ži li pr ve go di ne par la men tar-nog ži vo ta u Knja že vi ni Cr noj Go ri, go to vo isto vre me no iz bi-ja ju i u di je lu Cr ne Go re pod osman skom vla šću. Do ne mi ra i su ko ba uglav nom do la zi zbog ugro ža va nja imo vin skih i na ci o-nal nih pra va pra vo slav nog sta nov ni štva, ko je uz po dr šku Cr ne Go re, pru ža po ne kad i oru ža ni ot por. To kom 1905. go di ne iz bi ja po bu na pra vo slav nog sta nov ni štva u se li ma oko Moj kov ca, ko-je se us pro ti vi lo po di za nju osman skih utvr đe nja. Zna ju ći da su osman ski voj ni ci u ovim obla sti ma sklo ni na si lju i iza zi va nju ne-re da, oni su sma tra li da će voj ne po sta je u bli zi ni nji ho vih ku ća pred sta vlja ti opa snost za mir i po re dak. Po bu na zbog po di za nja utvr đe nja za hva ti la je i dru ge po gra nič ne kra je ve. U tim po bu na-ma uče stvo va lo je oko hi lja du lju di. To kom 1906. go di ne do la zi i do po bu na u Do njem Ko la ši nu i be ran skoj na hi ji, ko je su iza zva-ne zlo u po tre ba ma pri li kom pri ku plja nja po re za. U ovim su ko bi-ma bi lo je i ljud skih žr ta va. Po čet kom 1906. go di ne pra vo slav no sta nov ni štvo u Po li mlju i Po tar ju po bu ni lo se zbog to ga što im je osman ska vlast za bra ni la no še nje cr no gor ske ka pe, na re div ši no-še nje fe sa. Pro te sti su tra ja li de vet mje se ci, i pre sta li su tek ka da je na red ba po vu če na. Su ko ba sa osman skom voj skom zbog uni-šta va nja imo vi ne i na sil nog po na ša nja bi lo je u be ran skoj na hi ji i 1907. go di ne. Dvi je go di ne ka sni je u be ran skoj na hi ji je po no vo do šlo do oru ža nih su ko ba, zbog če ga je uve de no op sad no sta nje.

89

Do ve li kih pro mje na u Osman skom car stvu do la zi 1908. go-di ne, ka da tzv. „mla do tur ski po kret” uspi je va da pri mo ra sul ta na da vra ti na sna gu ustav, uki nut 1876. go di ne, i da uve de re for me po li tič kog si ste ma. Po bje da mla do tur skog po kre ta ni je do ni je la ve ću prav nu si gur nost ili dru ga či ji po lo žaj srp skom sta nov ni štvu u Osman skom car stvu, iako su for mal no bi li iz jed na če ni sa svim dru gim na ro di ma. Mla do tur ci su pro kla mo va li po li tič ke slo bo de i vla da vi nu pra va, slo bo du štam pe, rav no prav nost na ro da, ali je u stvar no sti osman ska dr žva osta la go to vo ista kao što je i bi la.

Jed na od no vi na u po li tič kom ži vo tu Car stva, ko ju je do ni je la po bje da mla do tur skog po kre ta, bi la je i uvo đe nje par la men tar-nog si ste ma. Od mah na kon po bje de, ju la 1908. go di ne, ras pi sa-ni su i pr vi iz bo ri, što je do ve lo i do stra nač kog or ga ni zo va nja u Osman skom car stvu, pa ti me i u dje lo vi ma Cr ne Go re ko ji su bi li nje gov dio. Srp ski na rod u Osman skom car stvu for mi rao je „Srp-sku na rod nu or ga ni za ci ju”, či je je sje di šte bi lo u Sko plju, a nje ni ci lje vi bi li su: za šti ta imo vin skih i na ci o nal nih pra va Sr ba, bor ba za cr kve nu i škol sku auto no mi ju, kao i za rav no prav nu za stu plje-nost u dr žav noj upra vi. Od bo ri stran ke for mi ra ni su i u Po li mlju i Po tar ju, a or ga ni zo va no je i ne ko li ko pred iz bor nih sku po va na ko ji ma su pred sta vlja ni kan di da ti za par la ment. Stra nač ki se or-ga ni zo va lo i mu sli man sko sta nov ni štvo, ko je se uglav nom po di-je li lo u dvi je stran ke – jed noj su pri pa da le pri sta li ce pre đa šnjeg si ste ma, a dru goj sljed be ni ci mla do tu ra ka. I pra vo slav no i mu sli-man sko sta nov ni štvo u ovim obla sti ma, ak tiv no je uče stvo va lo u pred iz bor nim ak tiv no sti ma, a sa nji ho vog pro sto ra mo gao je bi ti iza bran je dan ili naj vi še dva po sla ni ka. Za iz bor jed nog po-sla ni ka tre ba lo je od 25.000 do 75.000 gla so va, u za vi sno sti od ve li či ne iz bor ne je di ni ce, ko ju či ni san džak ili na hi ja. Za osman-ski par la ment tre ba lo je iza bra ti 272 po sla ni ka, ko ji su od ra ža-va li na ci o nal nu struk tu ru ca re vi ne. Na kon spro ve de nih iz bo ra, u par la men tu su bi li: Tur ci (134), Ara pi (72) i Al ban ci (25), Gr ci (23), Jer me ni (10), Bu ga ri (4), Sr bi (3) i Ru mu ni (1). Na red ni iz bo ri odr ža ni su 1912. go di ne.


90


Uvo đe nje par la men ta ri zma u Osman skom car stvu ni je mo-glo za krat ko vri je me do ni je ti znat ni je pro mje ne u nje go vom unu tra šnjem ži vo tu, ni ti je mo glo raz vi ti mo der ne po li tič ke in-sti tu ci je i usta no vi ti de mo krat ska na če la. Osman ski par la men-ta ri zam bio je na met nut osman skoj dr ža vi, s ci ljem da se stvo ri pri vid nje ne mo der ni za ci je, a su štin ski je bio stran i ne pri kla dan nje nom ka rak te ru.

IZ PO BJE DA U PRO PAST

U pr voj de ce ni ji XX vi je ka, u Cr noj Go ri su ve li ke pro mje ne i ve li ki pro ble mi išli za jed no. Po li tič ki ži vot se mo der ni zo vao, a su-ko bi ras plam sa va li, mno gi ob li ci pri vred nog ži vo ta ubr za no su se raz vi ja li, ali je so ci jal na i eko nom ska kri za bi la sve ve ća. Ne du go po sli je do no še nja Usta va, Cr na Go ra je 1906. go di ne do bi la svoj pr vi no vac, tač ni je svo ju na ci o nal nu va lu tu – per per. Do šlo je i do pr vog ve ćeg ula ga nja ino stra nog ka pi ta la u Cr nu Go ru. Na kon po vla če nja bri tan skih in ve sti to ra, 1904. go di ne, cr no gor skim tr-ži štem po či nje da do mi ni ra ju ita li jan ska pri vred na dru štva. Ita-li jan sko dru štvo je u Pod go ri ci iz gra di lo fa bri ku za pre ra du du-va na, ko ja je ot po če la s ra dom 1905. go di ne. U fa bri ci je ra di lo oko 150–200 rad ni ka. Iako je cr no gor ska vla da ugo vo rom stvo ri-la iz u zet no po volj ne uslo ve za rad Dru štva, ve li kih eko nom skih efe ka ta ni je bi lo, jer je ita li jan sko ak ci o nar sko dru štvo vo di lo po slov nu po li ti ku ko jom je sa mo iz vla či lo no vac iz Cr ne Go re. Po red mo no po la du va na, ita li jan ski ak ci o na ri su do bi li od cr no-gor ske vla de i kon ce si ju za iz grad nju i eks plo a ta ci ju pri sta ni šta u Ba ru, kao i iz grad nju i eks plo a ta ci ju že lje znič ke pru ge Bar-Vir-pa zar. Ugo vor iz me đu ita li jan skog pred u ze ća „Bar sko dru štvo”, ko je je tre ba lo da iz gra di i ko ri sti pri sta ni šte i pru gu Bar-Vir pa-zar, i cr no gor ske vla de pot pi san je sre di nom 1906. go di ne. Ra do vi na iz grad nji pri sta ni štva dje li mič no su za vr še ni 1909. go di ne, a kra jem 1908. pu šte na je u rad že lje znič ka pru ga od Ba ra do Vir-pa za ra, du ži ne 43 ki lo me tra. Bi la je to pr va že lje znič ka pru ga na pro sto ru ta da šnje cr no gor ske dr ža ve. Od 1901. do 1910. go di ne

91

raz vi ja le su se i fi nan sij ske in sti tu ci je, ta ko da je ukup no otvo re no pet ba na ka i jed na šte di o ni ca.

Upr kos po volj nim tren do vi ma, eko nom ski i so ci jal ni pro ble-mi nad ma ši va li su svo jim po slje di ca ma sve ono što je po stig nu-to u eko nom skom raz vo ju Cr ne Go re. Pro blem gla di, uglav nom zbog ne rod nih go di na, su še i ne do volj ne ob ra di ve po vr ši ne, ni-ka ko ni je mo gao da za o bi đe Cr nu Go ru. Ob la sni upra vi te lji če sto iz vje šta va ju Ce ti nje da ve li ki broj po ro di ca ska pa va od gla di, i da pri je te naj go re po slje di ce ako im se od mah ne pri tek ne u po moć. Pre ma po da ci ma iz Mo rač ko-ro vač ke obla sti, ko ja je ima la oko 20.000 sta nov ni ka, i ko ja se u cr no gor skim okvi ri ma ne ubra ja u si ro ma šne, ži ta ni je su ima le 1604 po ro di ce, sa 8403 čla na. Da kle, go to vo po lo vi na sta nov ni štva ne ma ži ta. Ova kvi pro ble mi uvi jek su rje ša va ni na isti na čin – dr žav nom in ter ven ci jom, za du ži va-njem ili otva ra njem jav nih ra do va na ko ji ma se umje sto nov ča ne dnev ni ce da va lo ži to.

Po čet kom XX vi je ka eko nom ska kri za uslo vi la je sve ma sov-ni je ise lja va nje. Oko 1910. go di ne, sa mo u Sje di nje nim Ame rič-kim Dr ža va ma bi lo je oko 20.000 cr no gor skih dr ža vlja na, ili ne-što ma nje od 10% sta nov ni štva Cr ne Go re.

Po sljed njih go di na pr ve de ce ni je XX vi je ka, Cr na Go ra ula zi i u dra ma tič no spolj no po li tič ko raz do blje svog dr žav nog ži vo ta. Kao dr ža va ko ja ga ji aspi ra ci je pre ma Her ce go vi ni, ko ja je oku-pi ra na od Austro-Ugar ske, i obla sti ma u Po li mlju i Po tar ju, ko-je su pod vla šću Osman skog car stva, Cr na Go ra je i po čet kom XX vi je ka raz mi šlja la o ra tu ko jim će pod svo je okri lje vra ti ti ove obla sti. Sma tra lo se da će ovim ra tom Cr na Go ra pri po ji ti svo je isto rij ske te ri to ri je, te ri to ri je ko je su joj ne ka da pri pa da le, a ko ji-ma sa da vla da ju dr ža ve ko je su ih oku pi ra le. Do ga đaj ko ji je Cr-nu Go ru do veo na ras kr šće, na ko me je jed na sta za rat na, bi la je anek si ja Bo sne i Her ce go vi ne od stra ne Austro-Ugar ske, 1908. go di ne. Anek si jom su ove obla sti, ko je je Mo nar hi ja 1878. oku-pi ra la, pre u zev ši ih od Osman skog car stva, po sta le njen rav no-prav ni dio. Ti me je pri pa ja nje Her ce go vi ne Cr noj Go ri po sta lo fak tič ki ne mo gu će.


92


U vri je me anek si je BiH Austro-Ugar ska i Ru si ja po sti žu do-go vor da vi še ne po dr ža va ju oču va nje cje lo vi to sti Osman skog car stva. Za Cr nu Go ru, ali i za dru ge ne za vi sne bal kan ske dr ža-ve, to je bio znak da u po god nom tre nut ku mo gu ra tom vra ti ti te ri to ri je ko je im je Osman sko car stvo od u ze lo. Uvi jek ka da se na Ce ti nju raz mi šlja lo o ra tu pro tiv Osman skog car stva, sma tra lo se da cilj ra ta tre ba da bu de pri pa ja nje obla sti od ri je ke Bo ja ne na ju gu, do Li ma i Šće pan Po lja na sje ve ru. Cr no gor ske te ri to ri jal ne pre ten zi je od no si le su se uglav nom na Ska dar i sje ver nu Al ba ni ju do Dri ma i Ma te, na plav sko-gu sinj sku oblast, Do nje Va so je vi će, dio Sta re Sr bi je do \a ko vič kog okru ga i Pri zre na, kao i na dio No-vo pa zar skog san dža ka.

Već od sre di ne 1910. go di ne u cr no gor skoj štam pi se na go-vje šta va lo da pred sto je sud bo no sni do ga đa ji i da je rat, ko ji će pot pu no pro mi je ni ti sa da šnju po li tič ku kar tu, na pra gu. U no-vin skim ko men ta ri ma bi lo je ne jed nom re če no da do la zi vri je me ka da će Cr na Go ra mo ra ti da ko nač no ri je ši spor na pi ta nja ko ja ima s Osman skim car stvom. Ta kvo opre dje lje nje osna ži va no je ni zom tek sto va o te škom sta nju hri šćan skog sta nov ni štva u po-gra nič nim obla sti ma pod osman skom vla šću i zlo či ni ma ko ji ma su stal no iz lo že ni. Oni ko ji su či ta li i vje ro va li u isti ni tost ovih čla na ka, la ko su do šli do za ključ ka: vri je me je za rat s Tur ci ma! Ne sum nji vo, bi la je to no vin ska uver ti ra u rat ili nje go va me dij ska pri pre ma.

Ni ma lo slu čaj no, i cr no gor ski vla dar je kra jem 1910. go di ne u jed nom go vo ru na go vi je stio da Cr no gor ce če ka ju ve li ke mu ke i ve li ki za da ci u sko ri joj bu duć no sti. I ne mi ri na cr no gor sko-tur-skoj gra ni ci, ko ji su za po če li po lo vi nom 1910. go di ne, a po sta li još uče sta li ji to kom 1911. go di ne, da li su osno va za pret po stav ku da se Cr na Go ra i Osman sko car stvo pri bli ža va ju ra tu.

Za rat pro tiv Osman skog car stva bi le su za in te re so va ne i osta-le ne za vi sne bal kan ske dr ža ve, bu du ći da su i one ima le aspi ra ci-je pre ma te ri to ri ja ma ko je je Car stvo dr ža lo pod svo jom vla šću. Zbog to ga su se Cr na Go ra, Sr bi ja, Grč ka i Bu gar ska to kom 1912. go di ne me đu sob no spo ra zu mje le o za jed nič koj voj noj ak ci ji pro-

93

tiv Osman skog car stva. Na osno vu nji ho vih me đu sob nih ugo vor-nih oba ve za, for mi ran je Bal kan ski sa vez. Shod no do go vo ru iz-me đu čla ni ca Sa ve za, Cr na Go ra je pr va ob ja vi la rat Osman skom car stvu, 25. sep tem bra po sta rom, od no sno 08. ok to bra 1912. go-di ne po no vom ka len da ru. Na kon nje, to su uči ni le i osta le sa ve-zni ce, či me je po čeo Bal kan ski rat, rat za is tje ri va nje Osman skog car stva sa Bal ka na.

Ope ra ci je cr no gor ske voj ske za po če le su na pa dom dje lo va Zet skog od re da na utvr đe nja oko Tu zi. Je di ni ce Zet skog od re da na stu pa le su iz prav ca Pod go ri ce, Fun di ne, Daj ba ba i Go lu bo va-ca, i za krat ko vri je me uspje le su da za u zmu osman ska utvr đe nja oko Tu zi. Put cr no gor skoj voj sci pre ma Ska dru bio je otvo ren. Do kra ja ok to bra 1912. go di ne, Zet ski od red je op sjeo Ska dar. Pr vih da na ok to bra i Pri mor ski od red je iz re jo na Ba ra kre nuo pre ma Ta ra bo šu i Bo ja ni. Na kon za u zi ma nja osman skih utvr đe nja, Pri-mor ski od red je, za jed no sa Zet skim, po sljed njih da na ok to bra op sjeo Ska dar. Isto vre me no, je dan dio Pri mor skog od re da je za-u zeo Lješ i Me do vu, s na mje rom da pre sje če je di ni pra vac oda kle bi Ska dru mo gla bi ti pru že na po moć.

Dok su tra ja le ope ra ci je Zet skog i Pri mor skog od re da za za u-zi ma nje po lo ža ja oko Ska dra, Is toč ni od red je kre nuo pre ma Po li-mlju i Me to hi ji. Za ne što ma nje od tri de set da na, cr no gor ska voj-ska za u ze la je Be ra ne, Bi je lo Po lje, Ro ža je, Plje vlja, Plav, Gu si nje, Peć i Đa ko vi cu. Naj pri je je cr no gor ska voj ska oslo bo di la Bi je lo Po lje, za tim Be ra ne, Plav, Gu si nje, Ro ža je, Plje vlja Peć i \a ko vi cu. Do kra ja ok to bra, od no sno, po čet ka no vem bra 1912. u svim ovim kra je vi ma bi la je us po sta vlje na cr no gor ska vlast. Na kon za vr šet-ka ope ra ci ja, naj ve ći dio Is toč nog od re da pre ba čen je pod Ska dar, ko ji su Cr no gor ci dr ža li pod op sa dom.

Op sa da Ska dra tra ja la je to kom no vem bra i de cem bra 1912. go di ne, kao i pr vih mje se ci 1913. go di ne. Za Cr nu Go ru, osva ja-nje Ska dra sma tra no je za stvar od ži vot ne va žno sti. Do bi ja njem Ska dra, ra ču na lo se na Ce ti nju, ona će ko nač no do bi ti pot pu nu kon tro lu nad ba se nom Ska dar skog je ze ra i pri li ku da pri stu pi re-gu la ci ji vo da u ovoj obla sti. Pro du blji va njem iz vo ri šta ri je ke Bo-


94


ja ne, ko je se na la zi lo u osman skim ru ka ma, sni zio bi se i ni vo vo de Je ze ra, či me bi Cr na Go ra do bi la vi še od 100.000 ra la ob-ra di vog ze mlji šta. Ta ko bi se jed nim po te zom ri je ši lo ne ko li ko ve li kih pro ble ma cr no gor ske dr ža ve: sma njio bi se iz ra zi ti ne do-sta tak plod nog ze mlji šta, uma nji lo ise lja va nje, dok bi dr žav ni bu-džet od ze mlji šnog po re za bio uve ćan za oko 20%. Za dr ža vu ko ja bu džet sku sta bil nost ostva ru je za hva lju ju ći ino stra nim do na ci ja-ma, i zbog to ga gu bi dio po li tič ke sa mo stal no sti, osva ja nje Ska dra iz gle da 1912. go di ne kao naj re al ni je spa so no sno rje še nje. I kralj Ni ko la je ta da fa ta li stič ki po ru čio: „Či ji Ska dar, to ga i Ce ti nje.”

Dok je tra ja la cr no gor ska op sa da Ska dra, ve li ke si le, pr ven-stve no Austro-Ugar ska, zah ti je va le su od cr no gor skog vla da ra da pre ki ne op sa du. Čvr sto uvje ren da is hod ovog po ho da od lu ču je o sud bi ni dr ža ve, on ni je htio uva ži ti ni jed nu ta kvu pre po ru ku, pa ni pri jet nju. Kra jem 1912. go di ne, kralj Ni ko la pi še: „Mi smo se ri je ši li da sve pre vr ne mo ako nam se (Ska dar) ospo ri. Mi bo ga mi ne ble fi ra mo no smo se ri je ši li da zanj do po to nje ga gi ne mo.” A po čet kom 1913. go di ne, ka da su ot po če li pre go vo ri o za klju či va-nju mi ra s Tur skom, kralj je pred sjed ni ku vla de skre nuo pa žnju da ni slu čaj no ne pri sta ne na za klju če nje mi rov nog ugo vo ra pri-je ne go se na Ska dru za vi jo ri cr no gor ski bar jak. Na go vje šta je da će mu Ska dar bi ti od u zet iako ga za u zme, od bi jao je s pre zri vim ko men ta rom: „Kad nam se on pre da, ne ka do đe ko god ho će da nas iz nje ga oće ra.” Go spo dar je ne sum nji vo bio svje stan da bi je svo ju od sud nu bit ku. Nje go va spo zna ja o va žno sti bit ke za Ska-dar po ja ča na je sa znja nem da će uko li ko je iz gu bi, u su sjed stvu do bi ti no vu dr ža vu Al ba ni ju, ko ja je kre a tu ra Austro-Ugar ske i nje na no va is toč na ša pa. Zar je mo gu će da će nje go va po lu vje kov-na bor ba za oslo ba đa nje od osman skog obru ča za vr ši ti sti ca njem još opa sni jeg i smr to no sni jeg – austro u gar skog? Svi oni ko ji su mu su ge ri sa li da pre sta ne s na pa dom na Ska dar ni je su mu pre-po ru či va li da po vu če obi čan po li tič ki po tez, već da pri sta ne da svo ju po lu vje kov nu bor bu vra ti na istu tač ku sa ko je je i po če la. Vra ća nje sa Ska dra neo ba vlje na po sla, kralj je do ži vlja vao ne sa-mo kao svoj ži vot ni po raz, već i kao po raz po li tič ke ide je iza ko je

95

je dva vi je ka čvr sto sta ja la di na sti ja či ji je iz da nak. Naj sla vlje ni ji i naj u spje šni ji po to mak vla di ke Da ni la ni je htio da se ta ko la ko vra ti na po če tak – u pr vu sce nu „Gor skog vi jen ca” – u „glu ho do ba no ći”, gdje svak spa va. Zbog to ga je to kom či ta ve ska dar ske ope ra ci je bio ne po ko le bljiv – „što se nas ti če mi osta je mo pri onoj smrt ili Ska dar.”

Po čet kom 1913. go di ne kralj je uvi dio da je neo stva ri va ide ja o pre u zi ma nju Ska dra op sa dom i is cr plji va njem nje go ve od bra ne. Uza lud se kralj na dao da će ta ko sa ču va ti Cr no gor ce od po gi bi je, a do bi ti grad. Ne ma ju ći dru gog na či na, on fe bru a ra 1913. go di ne na re đu je op šti na pad. Ta da po či nje ve li ka cr no gor ska po gi bi ja. Ju ri ši na do bro utvr đe ni grad, ko ji se bra nio mi tra lje zi ma i to po-vi ma, ko štao je cr no gor sku voj sku sko ro 2.000 lju di. Na kon že-sto ke bor be, cr no gor ska voj ska je apri la 1913. uspje la da za u zme grad. Po sli je za u zi ma nja Ska dra, pri ti sak ve li kih si la, od no sno Austro-Ugar ske, po stao je još ja či, a za htjev da se cr no gor ska voj-ska od mah po vu če iz Ska dra do bio je zna če nje ul ti ma tu ma. Da bi cr no gor sku voj sku pri mo ra la na po vla če nje, Austro-Ugar ska je, kao glav ni za go vor nik stva ra nja al ban ske na ci o nal ne dr ža ve, za-tvo ri la gra ni cu pre ma Cr noj Go ri. Mo nar hi ja je za pri je ti la i da će, uko li ko se cr no gor ska voj ska ne po vu če iz Ska dra, za u ze ti Bar. U ovoj te škoj si tu a ci ji, čak ni Ru si ja ni je po dr ža va la cr no gor sko pra-vo na Ska dar. Na šav ši se sa ma pred raz lju će nom Austro-Ugar-skom, Cr na Go ra je mo ra la do ni je ti od lu ku o na pu šta nju Ska dra, pa su se po čet kom ma ja 1913. go di ne cr no gor ske tru pe po vu kle iz gra da. Ubr zo na kon to ga, u Lon do nu je 30. ma ja 1913. go di ne pot pi san ugo vor o mi ru, ko jim je okon čan Bal kan ski rat.

Ne du go na kon za vr šet ka Bal kan skog ra ta do šlo je do iz bi ja-nja Dru gog bal kan skog ra ta, ko ji je vo đen iz me đu Sr bi je i Grč ke s jed ne, i Bu gar ske s dru ge stra ne. Uzrok ra tu bio je spor o po dje li Ma ke do ni je. Rat je po čeo kra jem ju na 1913, na pa dom Bu gar ske na Sr bi ju. U ovom ra tu Cr na Go ra je od mah sta la na stra nu Sr-bi je, upu tiv ši na pr vu li ni ju srp sko-bu gar skog fron ta De čan ski od red pod ko man dom ser da ra Jan ka Vu ko ti ća. Od red je imao 13.000 voj ni ka. U ovom ra tu, ko ji je tra jao do av gu sta 1913, Cr na


96


Go ra je, ra tu ju ći na stra ni Sr bi je, iz gu bi la oko 150 voj ni ka, dok je oko 700 ra nje no. Dru gi bal kan ski rat za vr šen je mi rom u Bu ku-re štu (av gust 1913). Ni rat u ko me je uče stvo va la, ni mi rov ni ugo-vor ko jim je okon čan, ni je su ima li ni ka kve ve ze s Cr nom Go rom i nje nim dr žav nim in te re si ma.

Ka da su na kon za vr še nih ra to va, na me đu na rod noj kon fe-ren ci ji cr ta ne no ve gra ni ce na Bal ka nu, Cr na Go ra je mo gla bi-ti za do volj na svo jim te ri to ri jal nim do bi ci ma. Iako joj je od u zet Ska dar, do bi la je oko 5.000 km2. Pri je ra ta ima la je 9.475 km2, a na kon ra ta vi še od 14.000 km2. Cr na Go ra je 1913. go di ne do bi la Ma le si ju, dio No vo pa za r skog san dža ka i tzv. Sta re Sr bi je, pro ši re-nje gra ni ce na Ska dar skom je ze ru. U sa sta vu Cr ne Go re sa da su bi li gra do vi Bi je lo Po lje, Moj ko vac, Be ra ne, Plje vlja, Ro ža je, Gu si-nje, Plav, \a ko vi ca i Peć. No vim raz gra ni če njem us po sta vlje na je po pr vi put u No vom vi je ku te ri to ri jal na ve za iz me đu Cr ne Go re i Sr bi je. Kra lje vi na Cr na Go ra do bi la je i 240.000 no vih sta nov-ni ka. Od tih 240.000 sta nov ni ka, ne pra vo sla va ca je bi lo sko ro 180.000 (mu sli ma na 160.000; ka to li ka 20.000), ta ko da se zna čaj-no pro mi je ni la kon fe si o nal na struk tu ra cr no gor ske dr ža ve. Uče-šće u ra to vi ma 1912–1913. go di ne sta ja lo je Cr nu Go ru i ve li kih ljud skih žr ta va – oko 3.500 po gi nu lih i oko 6.500 ra nje nih.

Ako po sma tra mo sa mo broj ke, do bi ci Cr ne Go re u Bal kan-skom ra tu iz gle da ju zna čaj ni, ali ako uklo ni mo omot sa tih ve li-kih da ro va, vi dje će mo da to ni je su do bi ci za pre ve li ko ra do va nje. Si ro ma šna i is cr plje na dr ža va do bi la je ve li ki pro stor, ko ji je, ako ho će da joj bu de od ko ri sti, naj pri je mo ra la da ad mi ni stra tiv no ure di, ko mu ni ka cij ski po ve že sa dr žav nim sre di štem i so ci jal no kul ti vi še. Ni za je dan od tih po du hva ta, cr no gor ska dr ža va ni je ima la sna ge. Još je ve ći pro blem za cr no gor sku dr ža vu bio ka ko da kod 180.000 no vih po da ni ka, ko ji su Osman sko car stvo sma-tra li svo jom dr ža vom, raz vi je osje ćaj lo jal no sti. Ve li ka na si lja, ko ja su pre ma ne pra vo slav nom sta nov ni štvu to kom ra ta či nje na, uči ni la su taj za da tak još te žim, a ne gdje čak i ne mo gu ćim.

Bal kan skim ra to vi ma za vr še na je jed na ve li ka epo ha u isto ri ji Cr ne Go re. Ta da se ona za u vi jek ra sta la od Osman skog car stva,

97

ko je je od XV vi je ka ima lo jed nu od naj va žni jih ulo ga u nje noj stvar no sti. I svi oni ko ji su ta da raz mi šlja li o po li tič koj bu duć-no sti Cr ne Go re, či ni li su to s uvje re njem da na stu pa no vo do ba, u ko me ona tre ba da osmi sli no ve ci lje ve svo je dr žav ne po li ti ke. Ne ki su se po sla ni ci cr no gor ske Skup šti ne ra do va li što je ko nač no „osve će no Ko so vo”, ne ki što je Cr na Go ra ko nač no do bi la to li ko že lje ne ora ni ce, pa vi še ne osku di je va u plod nom ze mlji štu, a ne ki su sma tra li da okon ča njem na ci o nal nih ra to va ona za po či nje eru mo der ni za ci je i eko nom skog raz vo ja. U je ku ve li kog na ci o nal nog odu še vlje nja, po sla nik Se ku la Dr lje vić pod nio je pri je dlog Skup-šti ni o skla pa nju ca rin ske, voj ne i di plo mat ske uni je iz me đu Cr ne Go re i Sr bi je, ali je cr no gor ska vla da od bi la ovaj pred log, što je po dr ža la i ve ći na po sla ni ka u Skup šti ni (njih 68 od ukup no 74).

Na po čet ku 1914. go di ne u Cr noj Go ri se po ma lo i tu go va lo za Ska drom. Po sla ni ci cr no gor ske Skup šti ne su pred la ga li da se na kon ama ne ta „osve te Ko so va”, ko ji je eto is pu njen, uve de no-vi – vra ća nje Ska dra Cr noj Go ri. Iako je Ska dar sa da u tu đin skim ru ka ma, ob ja šnja vao je je dan po li ti čar, on je ipak „po sjed nut od na ših že lja, na ših žud nji, na ših pra ved nih te žnja, ko je će vječ no stru ja ti na rod nom du šom, dog kod bu de Bo ja na te kla ku da te če.” Ta da je u cr no gor ski par la ment uve den i obi čaj da se Nje goš po zi-va za po sla nič kog po moć ni ka, pa je je dan na rod ni pred stav nik za-pje vao: „Oko Ska dra će iz ni ći cvi je će za bu du ća ne ka po ko lje nja”. Tu go va nje iz Skup šti ne, pre se li lo se i na stra ni ce štam pe. Broj ni su bi li tek sto vi i tu žba li ce zbog gu bit ka Ska dra. Je dan je pje snik ja di ko vao: „Avaj, Ska dre, avaj, gor ki ja de,/ Na sred te be So dom za-gr mio,/ Što si na ša sr ca ra zo rio,/ Pro gu tao ve li ko i ma lo.”

Cr no gor ske pla no ve o unu tra šnjem pre o bra ža ju i na ci o nal-nom ama ne tu ka kav je vra ća nje Ska dra, pre ki nu li su puc nji Ga-vri la Prin ci pa. Vi jest da je na Vi dov dan 1914. u Sa ra je vu ubi jen austro u gar ski pre sto lo na sljed nik Franc Fer di nand, kralj Ni ko la je pri mio sa za bri nu to šću. Nje gov ađu tant tvr di da je kralj, čim je čuo što se u Sa ra je vu de si lo, re kao: „Evo rat”. Zva nič no Ce ti nje osu di lo je ovaj aten tat, kao ne pro mi šlje ni čin za ne se nih mla di ća, ko ji za slu žu ju osu du. Ali su isto vre me no od bi je ne op tu žbe da Sr-


98


bi ja i Cr na Go ra sno se kri vi cu za ovaj aten tat. Već ta da na Ce ti nju ni je bi lo dvoj be da je rat sa Austro-Ugar skom iz vje stan.

Od mah po pri je mu vi je sti da je Austro-Ugar ska ob ja vi la rat Sr bi ji, kralj Ni ko la je na re dio op štu mo bi li za ci ju cr no gor ske voj-ske. To je tu ma če no kao sprem nost Cr ne Go re da iz vr ši svo ju sve-tu i slav nu du žnost. I u cr no gor skoj Na rod noj skup šti ni za htjev ve ći ne bio je da Cr na Go ra ob ja vi rat Austro-Ugar skoj. Shod no op štem ras po lo že nju, ali i po li tič koj pro cje ni da je ula zak u rat ne mi nov nost, kralj je 25. ju la po sta rom, od no sno, 6. av gu sta po no vom ka len da ru, ob ja vio rat Austro-Ugar skoj. Iako je bio tu žan što po tre ći put za ne pu ne dvi je go di ne po zi va Cr no gor ce u rat, kralj u svom rat nom pro gla su ka že da je ko nač no do šlo vri je me da se ju go slo ven ski na ro di oslo bo de Austro-Ugar ske, vje ru ju ći da će Mo nar hi ja do ži vje ti sud bi nu Osman skog car stva.

Te ški da ni za Cr nu Go ru po če li su kra jem 1915. go di ne. Ta-da za po či nje ve li ka austro u gar ska ofan zi va, ko ja je ima la za cilj da raz bi je od bra nu Cr ne Go re i pro do rom u do li nu Ta re i Li ma spri je či po vla če nje srp ske voj ske pre ma al ban skoj oba li. Po sljed-njih mje se ci 1915. go di ne cr no gor ska voj ska je za po če la Moj ko-vač ku ope ra ci ju, ko jom je šti ti la od stu pa nje srp ske voj ske. Ja nu-a ra 1916. go di ne ot po če le su že sto ke bor be u re jo nu Moj kov ca. Kra jem 1915. go di ne austro u gar ska voj ska za po če la je ope ra ci je i na tzv. Lov ćen skom fron tu, či me je bi lo ugro že no i sa mo je zgro cr no gor ske dr ža ve. Po čet kom ja nu a ra 1916. cr no gor ske tru pe bi le su pri nu đe ne na po vla če nje, pa je zbog te škog sta nja na fron tu, cr-no gor ska vla da 10. ja nu a ra 1916. za tra ži la pri mir je. Austro u gar-ska ko man da je od go vo ri la da se mo že raz go va ra ti je di no o bez u-slov noj ka pi tu la ci ji. Cr no gor ska vla da je od go vo ri la po nu dom: da spro ve de pot pu nu de mo bi li za ci ju i raz o ru ža nje voj ske uz po moć Mo nar hi je, da Cr na Go ra pro gla si ne u tral nost, da de mo bi li sa-ni voj ni ci ne bu du in ter ni ra ni i da kralj iza đe iz ze mlje sa svim po ča sti ma. Na ovaj pred log Austro-Ugar ska ni je htje la pri sta ti već je osta la pri svom sta vu o bez u slov noj ka pi tu la ci ji. Ne ma ju ći dru gog iz bo ra, kralj Ni ko la je 19. ja nu a ra na pu stio ze mlju, a 21. ja nu a ra 1916. cr no gor ska vla da je do ni je la od lu ku o ras pu šta nju

99

voj ske. Kralj Ni ko la i cr no gor ska vla da na šli su uto či šte u Fran cu-skoj – naj pri je u Bor dou, a za tim u Ne jiu kod Pa ri za. Ukup no je u Fran cu skoj bi lo oko 300 cr no gor skih či nov ni ka s po ro di ca ma. Od pr vih mje se ci ži vo ta u iz bje gli štvu, cr no gor ska vla da mo ra la je da vo di bit ku za oču va nje cr no gor ske dr žav ne ne za vi sno sti i na kon za vr šet ka ra ta.

VE LI KI RAS KOLKraj ra ta do veo je na dnev ni red i pi ta nje po li tič ke bu duć no-

sti Cr ne Go re i nje ne di na sti je. Ide ja si la-po bjed ni ca o stva ra nju ju žno slo ven ske dr ža ve na Bal ka nu, od ne ka da šnjih obla sti pod vla šću Austro-Ugar ske i ne za vi snih kra lje vi na – Sr bi je i Cr ne Go-re, is klju či va la je nji ho vo da lje sa mo stal no po sto ja nje. Za Sr bi ju i nje nu di na sti ju, ova ide ja je bi la pri hva tlji va, jer su i Sr bi ja i nje na di na sti ja u toj bu du ćoj dr ža vi tre ba lo da ima ju vo de će mje sto. Cr-nu Go ru – ni ti je ko o to me što pi tao, ni ti joj je bi lo što ga ran to-va no. Ona je tre ba lo da bez u slov no uđe u no vu dr ža vu, a nje noj di na sti ji je po nu đe no da se za pri stoj nu nov ča nu svo tu od rek ne pri je sto la. I ta da se za či nje spor: pri vr že ni ci ne za vi sne cr no gor ske dr ža ve i nje ne di na sti je ni je su htje li pri sta ti da Cr na Go ra, kao bez i me na oblast, bu de pri do da ta ve li koj dr ža vi, a cr no gor ska di-na sti ja od bi ja da pro da tron na ko me se na la zi vi še od dva vi je ka. Si le-po bjed ni ce, od no sno Fran cu ska, zbog to ga od lu ču ju: uklo ni-ti Cr nu Go ru i nje nu di na sti ju. Za da tak da ovu od lu ku spro ve de u dje lo do bi la je srp ska vla da. Po sljed njih mje se ci 1918. go di ne ona je pri stu pi la ovom po slu.

Naj pri je je, sep tem bra 1918. go di ne, pred sjed nik srp ske vla de Pa šić na re dio for mi ra nje po seb nog voj nog od re da ko ji je tre ba lo upu ti ti za Cr nu Go ru, na kon što je na pu ste austro u gar ske tru pe. Osnov ni za da tak od re da, ka da do đe na te ri to ri ju Cr ne Go re, tre-ba lo je da bu de po li tič kog, a ne voj nog ka rak te ra. Isto vre me no, fran cu ska vla da je pred u ze la sve mje re da spri je či kra lja Ni ko-lu da kre ne za Cr nu Go ru u to ku bor bi za nje no oslo bo đe nje od austro u gar ske oku pa ci je. Ubr zo na kon for mi ra nja voj nog od re da ko ji je do bio na ziv „Ja dran ske tur pe”, srp ska vla da je for mi ra la i


100


Cen tral ni iz vr šni od bor za uje di nje nje. Nje gov za da tak bio je da u Cr noj Go ri ne po sred no or ga ni zu je i iz vr ši pri sa je di nje nje Cr ne Go re Sr bi ji i de tro ni za ci ju vla da ju će di na sti je. Svi čla no vi Od bo ra bi li su iz Cr ne Go re.

„Ja dran ske tru pe”, u či jem sa sta vu su bi le i je di ni ce fran-cu ske voj ske, kre nu le su, ok to bra 1918. go di ne, za Cr nu Go ru, a po čet kom no vem bra 1918. go di ne, okon ča na je austro u gar ska oku pa ci ja Cr ne Go re. Na kon us po sta vlja nja no ve voj ne vla sti na te ri to ri ji Cr ne Go re, Cen tral ni iz vr šni od bor za uje di nje nje do nio je 7. no vem bra od lu ku o ras pi si va nju iz bo ra za op šte cr no gor sku na rod nu skup šti nu, ko ja tre ba da do ne se od lu ku o uje di nje nju Cr ne Go re i Sr bi je. Pla ni ra no je da se na kon spro ve de nih iz bo ra, po sla ni ci sa sta nu 24. no vem bra u Pod go ri ci i od lu če o bu du ćem sta tu su Cr ne Go re i nje ne di na sti je.

Za mje sta u no voj skup šti ni na tje ca li su se mno gi kan di da ti, iz no se ći na zbo ro vi ma svo je ide je i pro gra me. Ve ći na kan di da ta sma tra la je da Cr na Go ra tre ba bez ika ka vih uslo va da se uje di ni sa Sr bi jom i ta ko uđe u za jed nič ku dr ža vu, dok su ne ki sma tra li da ona u no vu dr žav nu tvo re vi nu tre ba da uđe kao ne za vi sna dr-ža va, rav no prav no sa Sr bi jom. Na Ce ti nju su pri sta li ce bez u slov-nog uje di nje nja li stu svo jih kan di da ta ob ja vi le na bi je lom pa pi ru, a po bor ni ci uslov nog uje di nje nja na ze le nom. Usko ro je bo ja nji-ho vih pla ka ta od re di la ime dva su prot sta vlje na po li tič ka po kre ta – bje la ši i ze le na ši.

U pe ri o du od 17. do 19. no vem bra po no vom ka len da ru (od 4. do 6. no vem bra po sta rom) odr ža ni su zbo ro vi na ko ji ma su naj-pri je iza bra ni po vje re ni ci, a po vje re ni ci su 21. no vem bra iza bra li po sla ni ke za Ve li ku na rod nu skup šti nu u Pod go ri ci. Ukup no je iza bra no 169 po sla ni ka, a če tvo ri ci od njih ka sni je ni je su po tvr-đe ni man da ti, ta ko da je u ra du Skup šti ne tre ba lo da uče stvu je 165 po sla ni ka. Od njih 165 sa mo je ne ko li ci na pri pa da la ta bo ru ze le na ša.

Za si je da nje Ve li ke na rod ne skup šti ne u Pod go ri ci po če lo je 24. no vem bra, i tra ja lo je do 29. no vem bra, od no sno od 11. do 16. no vem bra po sta rom ka len da ru. Na sjed ni ci ko ja je odr ža na

101

26. no vem bra, po sla ni ci su usvo ji li od lu ku o de tro ni za ci ji kra lja Ni ko le i di na sti je Pe tro vić-Nje goš i uje di nje nju Cr ne Go re sa Sr-bi jom. Iako su od lu ke Pod go rič ke skup šti ne o de tro ni za ci ji kra lja Ni ko le i di na sti je Pe tro vić-Nje goš, kao i o uje di nje nju Cr ne Go re sa Sr bi jom, bi le prav no ne u te me lje ne, po naj pri je zbog to ga što su ih do ni je li ne le gal no iza bra ni po sla ni ci, sa ve zni ci i srp ska vla da ni je su do vo di li u pi ta nje nji ho vu prav nu va lja nost. Za njih je va-žno bi lo da se cr no gor sko pi ta nje ski ne s dnev nog re da, i da se stvo ri no va ju žno slo ven ska dr ža va.

Ubr zo na kon od lu ke skup šti ne u Pod go ri ci, srp ski re gent Alek san dar Ka ra đor đe vić je 1. de cem bra 1918. go di ne iz dao pro-kla ma ci ju u ko joj se ka že: „pro gla ša vam uje di nje nje Sr bi je sa ze-mlja ma ne za vi sne dr ža ve Slo ve na ca, Hr va ta i Sr ba u je din stve no Kra ljev stvo Sr ba, Hr va ta i Slo ve na ca.” Ta ko je stvo re na no va dr ža-va: Kra lje vi na Sr ba, Hr va ta i Slo ve na ca. U re gen to voj pro kla ma-ci ji Cr na Go ra ni je po me nu ta, jer na Pod go rič koj skup šti ni i ni je od lu če no da ona uđe u sa stav no ve Kra lje vi ne, već u sa stav Sr bi je.

No va dr ža va, či ji je dio po sta la Cr na Go ra, pro sti ra la se od Ka ra van ki do \ev đe li je, i od Su bo ti ce do Ja dra na, a nje na po vr ši-na iz no si la je 248.666 km2. U no vu dr ža vu Cr na Go ra je uni je la svo jih 14.443 km2. Glav ni grad Kra lje vi ne Sr bi je po stao je pri-je stol ni ca no ve dr ža ve, a vla dar iz di na sti je Ka ra đor đe vić do šao je na nje no če lo. O sud bi ni Cr ne Go re od ta da će se, isto kao i o sud bi ni mno gih dru gih obla sti Kra lje vi ne, od lu či va ti u Be o gra-du. Do do no še nja Usta va 1921. go di ne, ap so lut nu vlast u dr ža vi imao je kralj i cen tral na vla da, ime no va na de cem bra 1918, kao i Pri vre me no na rod no pred stav ni štvo. Za po je di ne obla sti bi le su for mi ra ne po kra jin ske vla de, ko je su oba vlja le po slo ve od lo kal-nog zna ča ja. Cr na Go ra, ka ko se sma tra lo u Be o gra du, ni je za vr-je đi va la da ima po kra jin sku vla du, već je za nju for mi ra no odje-lje nje pri cen tral noj vla di.

U Kra lje vi ni je 1918. ži vje lo oko 12 mi li o na sta nov ni ka, a cr no gor ski dr ža vlja ni či ni li su oko 400.000 nje nih po da ni ka. U no voj dr ža vi ži vje lo je oko 4,7 mi li o na Sr ba ili 39%, 2,8 mi li o na Hr va ta ili 24%, mi lion Slo ve na ca (oko 8,5%), 480.000 Al ba na ca,


102


tj. oko 4%. Cr no go ra ca je bi lo ne što vi še od 200.000 ili oko 2% sta nov ni ka. Cr na Go ra je ima la i naj ma nju gu sti nu na se lje no sti u Kra lje vi ni – 2,4 sta nov ni ka na km2, dok je pro sjek u dr ža vi bio 50 sta nov ni ka na km2. Svi ovi po da ci uka zu ju da je udio Cr ne Go re u no voj dr ža vi pro cen tu al no sko ro bio na ni vou sta ti stič ke gre-ške, i ovu či nje ni cu uvi jek tre ba ima ti u vi du ka da se ras pra vlja o od no su Kra lje vi ne pre ma Cr noj Go ri i o po li tič kim ide ja ma ko je će to kom nje nog po sto ja nja ov dje ima ti upo ri šte.

Raz li ke iz me đu Cr ne Go re i dr ža ve či ji je dio po sta la, bi le su pod jed na ko ve li ke i u eko nom skoj sfe ri. Kao za o sta la ar gar na ze mlja, Cr na Go ra je spa da la u naj ne ra zvi je ni je obla sti no ve dr-ža ve. Po ljo pri vre da je bi la za o sta la, pu te vi sla bi, a se ljak op te re-ćen da žbi na ma i du go vi ma, ko je je te ško iz mi ri vao. Do mi ni rao je sit ni po sjed, ta ko da je oko 60.000 do ma ćin sta va ob ra đi va lo do 2 ha po ljo pri vred nog ze mlji šta, a ma nju po ljo pri vred nu po vr ši nu po sta nov ni ku ima la je sa mo Dal ma ci ja. Ogro man je bio ne sra-zmjer iz me đu Cr ne Go re i osta lih obla sti no ve dr ža ve i u in du-strij skim ka pa ci te ti ma, sa o bra ćaj noj in fra struk tu ri, fi nan sij skim in sti tu ci ja ma.

Po sli je stva ra nja Kra lje vi ne SHS, us po sta vlje no je i no vo ustvroj stvo svih vjer skih za jed ni ca ko je su do ta da na nje nom pro sto ru dje lo va le. Cr no gor ska cr kva po sta la je dio ob no vlje ne Srp ske pra vo slav ne cr kve, a Bar ska nad bi sku pi ja, vjer ska in sti-tu ci ja cr no gor skih ka to li ka, po sta la je dio Bi skup ske kon fe ren ci-je, je din stve ne or ga ni za ci je za ri mo ka to lič ku cr kvu na pro sto ru Kra lje vi ne. Slič nu je sud bi nu do ži vje la i Islam ska za jed ni ca Cr ne Go re, ko ja je pri po je na Islam skoj za jed ni ci Sr bi je, i sta vlje na pod vlast muft i je u Be o gra du. Cen tra li zo va ne su i pro svjet ne in sti tu ci-je, i pro svjet na po li ti ka uop šte, kao i svi ad mi ni stra tiv ni po slo vi.

Ula zak Cr ne Go re u no vu i ve li ku dr ža vu spro ve den je na po-li tič ki per fi dan na čin, ali umje šno i efi ka sno. Sve je pro šlo bez ve li-kog ot po ra u Cr noj Go ri, i bez po ja va ko ji bi u jav no sti stvo ri li sli-ku na sil no sti i ne re gu la r no sti. Pr vih ne dje lja na kon iz gla sa va nja od lu ka Pod go rič ke skup šti ne, mo glo je iz gle da ti da or ga ni zo va-nog ot po ra, vi še ne će ni bi ti. Me đu tim, bi lo je to po gre šno vje ro va-

103

nje. Ko man dant srp skih (ja dran skih) tru pa u Cr noj Go ri, ge ne ral Mi lu ti no vić, tvr di da je već 17. de cem bra 1918. go di ne sa znao o pri pre ma nju oru ža ne po bu ne, da bi dan ka sni je do bio pi smo od mi tro po li ta Mi tro fa na, u ko me se sa si gur no šću na go vje šta va po-bu na i ozna ča va ju nje ni or ga ni za to ri. In for ma ci ju o pri pre mi oru-ža nog ustan ka cr no gor ski mi tro po lit je do bio od jed nog sve šte ni-ka, ko me je o taj nim pri pre ma ma sve is pri čao nje gov ro đak, a ro-đa ku nje gov kum Jo van Pla me nac, je dan od usta nič kih vo đa. Evo što je sve šte nik do znao od svog ro đa ka, a ro đak od ku ma: „Pro čuo sam da se uve li ko ra di da se iz ve de ne ki pre o kret u ze mlji. Cilj je: ul ti ma tum Sr bi jan ci ma da na pu ste Cr nu Go ru, pro kla mo va nje ne za vi sno sti Cr ne Go re u gra ni ca ma do ovog ra ta i sa ziv na rod ne skup šti ne pre ma usta vu na Ce ti nje, ko ja će do ni je ti re še nje oće li i pod ko jim uslo vi ma stu pi ti Cr na Go ra u ju go slo ven sku za jed ni cu. Glav ni vo đe po kre ta su: Jo van Pla me nac, voj vo da \u ro Pe tro vić i Mi lu tin Vu či nić… Po če tak ak ci je oče ku je se ovih da na od pri li ke u idu ći pe tak 21. ovog mje se ca.” Bio je to na go vje štaj ustan ka, ko ji je u isto ri o gra fi ji po znat kao Bo žić ni.

Dok je ge ne ral Mi lu ti no vić či tao ovo pi smo, pri pre me za oru-ža ni usta nak pri sta li ca cr no gor ske ne za vi sno sti bi le su uve li ko u to ku. Plan usta ni ka bio je da op ko le i za u zmu Ce ti nje, Ri je ku Cr-no je vi ća, Vir pa zar, Pod go ri cu i Nik šić, kao i da pre ki nu put ne i te le graf ske ve ze. Glav ni or ga ni za tor ustan ka bio je cr no gor ski mi ni star Jo van Pla me nac, a glav na upo ri šta usta ni ka bi la su u Ka-tun skoj na hi ji, Nik šić kom kra ju, Pi pe ri ma, Crm ni ci i Lju bo ti nju.

Pri je ne go je do ustan ka do šlo, ge ne ral Mi lu ti no vić je na re dio hap še nja pr va ka i or ga ni za to ra ustan ka, ta ko da je za ne ko li ko da na spro ve de no u za tvor Ju so va ča vi še od sto ti nu lju di. Me đu uhap še ni ma su bi li: voj vo da Bo žo Pe tro vić, di vi zi jar \u ro Pe tro-vić, bri ga dir Mi lu tin Vu či nić, biv ši mi ni stri Sa vo Vu le tić i Ri sto Po po vić… Već 20. de cem bra 1918. ge ne ral Mi lu ti no vić je iz dao za po vi jest tru pa ma o sta vlja nju u sta nje bor be ne go to vo sti, jer se, ka ko na vo di, „na vi so vi ma oko Ce ti nja opa ža ju iz vje sne, sla be gru pe na o ru ža nih lju di, ko ji svo je na mje re još ni je su ot kri li.” Ko-man dan ti ma je di ni ca je na re đe no da sve po bu nje ne i na o ru ža ne


104


for ma ci je, ko je bu du sre li, mir nim na či nom pri vo le na po kor nost i po la ga nje oruž ja, a ako u to me ne us pi ju, mo ra ju to uči ni ti si lom.

Već 21. de cem bra 1918. do la zi do pr vih po ku ša ja od stra ne usta-ni ka da za u zmu ne ke va ro ši i gra do ve. Usta ni ci su op ko li li Ce ti nje, Ri je ku Cr no je vi ća, Nik šić i Pod go ri cu, zah ti je va ju ći od ta mo šnjih vla sti da im pre da ju ova mje sta. Tru pe kod ko man dom ge ne ra la Mi lu ti no vi ća, uz po dr šku pri sta li ca bez u slov nog uje di nje nja, ko-jih je bi lo oko tri sto ti ne, uspje le su istog da na da pri mo ra ju usta-ni ke oko Nik ši ća, Pod go ri ce i u Crm ni ci na po vla če nje. Sju tra dan je ge ne ral Mi lu ti no vić stu pio u kon takt sa vođ stvom usta ni ka, tra-že ći da mu pre da ju svo je za htje ve, ka ko bi ih pro sli je dio nad le žnoj in sti tu ci ji ko ja tre ba o nji ma da od lu či. Istog da na, 22. de cem bra, ka pe tan Kr sto Po po vić je u ime vođ stva ustan ka, pot pi sao spi sak za htje va i do sta vio ih ko man dan tu Ja dran skih tru pa. U tom do-ku men tu se na vo di da je Skup šti na u Pod go ri ci, su prot no va že ćim ustav nim od red ba ma i vo lji ve ći ne Cr no go ra ca, do ni je la od lu ke ko je su iza zva le usta nak. Zbog to ga se kao uslov usta ni ka za pre-kid oru ža nog ot po ra na vo di po ni šte nje od lu ka Pod go rič ke skup-šti ne i or ga ni zo va nje slo bod nih iz bo ra za na rod ne pred stav ni ke ko ji tre ba da do ne su od lu ku o naj va žni ji im pi ta nji ma za bu duć-nost Cr ne Go re. Vo đe ustan ka su is ta kli da oni ni je su pro tiv ni ci ju go slo ven ske dr ža ve, či ji dio tre ba da bu de i Cr na Go ra, ali su tra ži li da u nju ona uđe kao uva žen i rav no pra van član. Ge ne ral Mi lu ti no vić je sju tra dan do sta vio od go vor ka pe ta nu Kr stu Po po-vi ću, u ko me se ka že da tru pe ko ji ma ko man du je ima ju za da tak da odr ža va ju mir i po re dak, a da do no še nje po li tič kih od lu ka ili mi je nja nje po sto je ćih, ni je u nje go voj nad le žno sti. Po zi va ju ći ga da se po štu je mir, ge ne ral Mi lu ti no vić je oba vi je stio ka pe ta na Kr sta Po po vi ća da će za htje ve usta ni ka do sta vi ti nad re đe nim vla sti ma.

Dok su dvi je stra ne raz mje nji va le pi sma, bi lo je ma njih okr-ša ja oko Ri je ke Cr no je vi ća i Nik ši ća. Uz sa dej stvo do bro vo ljač-kih če ta, tru pe ge ne ra la Mi lu ti no vi ća su 23. de cem bra po ra zi le usta ni ke u Ri je ci Cr no je vi ća i od bi le na pad usta ni ka na Nik šić. Usli je di lo je nji ho vo go nje nje i raz bi ja nje. Sju tra dan, 24. de cem-bra, do šlo je do kon ce tra ci je usta nič kih sna ga oko Ce ti nja, i na pa-

105

da na grad to kom ju ta r njih ča so va. Pre ma slu žbe nim po da ci ma, sna ge ko je su bra ni le Ce ti nje či ni lo je 250 bo ra ca ju go slo ven skih tru pa i 850 do bro vo lja ca iz ne ko li ko cr no gor skih ple me na, dok je broj usta ni ka bio oko 1.500 do 2.000. Bor be su vo đe ne sko ro či ta vog da na, ali su bra ni o ci, ko ji ma su pri sti za li no vi do bro volj-ci, uspje li da od bi ju usta ni ke. U bor ba ma oko Ce ti nja, na stra ni br na i la ca bi lo je 59 ra nje nih i 13 po gi nu lih, dok o gu bi ci ma me đu usta ni ci ma ne ma pre ci znih po da ta ka, ali oni sva ka ko ni je su bi li ma nji. To kom na red nog da na, do bro vo ljač ke če te su na sta vi le sa go nje njem usta ni ka. Usta nič ke sna ge bi le su raz bi je ne, a ne ko li-ko sto ti na usta ni ka se pre da lo. Je di ni ot por pru ža la je ve ća gru pa usta ni ka ko ja je za po sje la utvr đe nje Bu ko vi cu na pu tu Ko tor-Ce-ti nje, ali ona ni je pred sta vlja la sna gu ko ja mo že po no vo po kre nu ti usta nak. Već 26. de cem bra usta nak je bio okon čan. U Bo žić nom ustan ku 1918. go di ne uče stvo va lo je oko 4.000 pri sta li ca tzv. ze le-na škog po kre ta i vje ro vat no isto to li ko nji ho vih ne is to mi šlje ni ka iz Cr ne Go re.

I na kon pre stan ka ustan ka, na pro sto ru Cr ne Go re i da lje su po sto ja le od met nič ke gru pe, ko je su po vre me no djej stvo va-le. Po seb no je od met nič ki po kret bio sna žan u pe ri o du od 1919. do 1924. go di ne, ka da se pred u zi ma ju i op se žne voj no-po li cij ske ak ci je za nje go vo eli mi ni sa nje. U tim ak ci ja ma ma sov no je stva-ra da lo i ci vil no sta nov ni štvo, za ko je se sum nja lo da je na klo nje-no od met ni ci ma, i nad njim su po či nje na broj na na si lja i zlo či ni. Sma tra se da je od po slje di ca ovih re pre sa li ja na raz li či te na či ne stra da lo oko 5.000 lju di.

Ko mit ski po kret u Cr noj Go ri de fi ni tiv no će pre sta ti po čet-kom 1929. go di ne, ka da su li kvi di ra ni po sljed nji ko mi ti u Cr noj Go ri – bra ća Ra doš i Dra go Bu la to vić. Pre ma slu žbe noj pro cje ni, od met nič kom po kre tu pri pa da lo je to kom svih ovih go di na oko 900 Cr no go ra ca, od ko jih je naj ve ći broj pri mo ran na pre da ju, a je dan dio ubi jen. Mno gi od ko mi ta su su đe ni na du že vre men ske ka zne, a 1928. u za tvo ri ma se na la zi lo oko 120 pri pad ni ka ko-mit skog po kre ta ili nji ho vih pri sta li ca. Je dan, ne ta ko ma li broj ko mi ta, am ne sti ran je u pe ri o du od 1920. do 1925. go di ne.


106


Bo žić ni usta nak, i ka sni ji ko mit ski po kret ko ji je iz nje ga pro-is te kao, bio je, ne sum nji vo, pr vi gra đan ski rat u Cr noj Go ri, od-no sno, pr vi oru ža ni su kob su na rod ni ka u či joj su osno vi po li tič ki mo ti vi. Da je Bo žić ni usta nak bio or ga ni zo van i pod stak nut od cr no gor ske emi grant ske vla de i pot po mog nut od ita li jan skih voj-nih i oba vje štaj nih struk tu ra, to je ne spor no, ali bez po sto ja nja iz ra zi tog ne za do volj stva no vo stvo re nim sta njem, on ne bi imao taj za mah i sna gu, a mo žda u slič nom ob li ku ne bi ni bio mo-guć. Uzro ka ustan ka ima ne ko li ko: ne za do volj stvo ne pra ved nim i ne le gal nim od lu ka ma Pod go rič ke skup šti ne, te ško so ci jal no-eko nom sko sta nje, ne tak tič no i aro gant no po na ša nje no ve ad mi-ni stra tiv ne vla sti. I sam ge ne ral Mi lu ti no vić u iz vje šta ju iz ja nu-a ra 1919. go di ne, na vo di ove raz lo ge. Ge ne ral Mi lu ti no vić ka že: „Ne za do volj stvo sa Sr bi jom – op šte, jer su raz o ča ra ne sve na de: i po li tič ke i eko nom ske. Iz vr šni na rod ni od bor po gre šno shva ta si tu a ci ju i ne po ka zu je do volj no tak ta za upra vu ovom po kra ji-nom… Pro tiv nje ga usta ju čak i ogor če ni pro ti vi ci sta rog re ži ma.” Ge ne ral Mi lu ti no vić ta ko đe sma tra da je neo p hod no us po sta vi ti či nov nič ku di sci pli nu i naj hit ni je ri je ši ti či tav niz go ru ćih ži vot-nih pi ta nja. U pro tiv nom, do ći će u pi ta nje i sa ma ide ja uje di nje-nja sa Sr bi jom, ko ja je u Cr noj Go ri ima la broj ne pri sta li ce. Ta ko je, pre ma za pa ža nju jed nog srp skog ge ne ra la, sa mo dva mje se ca na kon to li ko sla vlje nog uje di nje nja, na stu pi lo ve li ko raz o ča ra-nje. Na rav no, u gla va ma pri sta li ca uje di nje nja, ko ji su se po bu ni li pro tiv no vog sta nja i no ve vla sti, ni je se ob li ko va la ne ka no va po-li tič ka mi sao ili ide o lo gi ja, već je pro pa dio tra di ci o nal ni po li tič ki men ta li tet, ko ji sva uvje re nja i ide a le uči ni ni štav nim, ako istog tre na od njih ne mo že da se oko ri sti. Ta ko je, sa ve li kim oče ki-va nji ma i ma sov nim raz o ča re njem, za po čeo ži vot Cr ne Go re u Kra lje vi ni Sr ba, Hr va ta i Slo ve na ca.

U NO VOJ DR ŽA VIOd ka da je 1918. go di ne po sta la dio Kra lje vi ne Sr ba, Hr va-

ta i Slo ve na ca, Cr na Go ra je, po put dru gih dje lo va no ve dr ža ve, iz gu bi la svo ju pre đa šnju po li tič ku i ad mi ni stra tiv nu po seb nost.

107

Ni jed no, čak ni sim bo lič ko obi ljež je nje ne ne ka da šnje po seb no sti, ni je sa ču va no, isto kao što ni ma kar for mal no uva ža va nje pre ma ono me što je u pro šlo sti bi la ili što je za no vu dr ža vu žr tvo va la, ni je po ka zi va no. Cr na Go ra je sa mo po sto ja la u sje ća nju, kao ime za pro stor gdje se ne ka da od i gra va la ve li ka isto ri ja.

No va dr ža va, Kra lje vi na SHS, či ji je dio po sta la Cr na Go ra, do bi la je svoj Ustav na Vi dov dan 1921. go di ne, či me je zva nič no kon sti tu i sa no nje no unu tra šnje po li tič ko, in sti tu ci o nal no i ad mi-ni stra tiv no ure đe nje. Vi dov dan skim usta vom Kra lje vi na SHS je pro gla še na par la men tar nom i na sljed nom mo nar hi jom, na či jem je če lu di na sti ja Ka ra đor đe vić. No va dr ža va bi la je po di je lje na na 33 obla sti, a pro stor ne ka da šnje cr no gor ske dr ža ve, u gra ni ca ma po sli je Bal kan skih ra to va, ko me je još pri do da ta i Bo ka Ko tor-ska, či nio je Zet sku oblast. Zet ska oblast bi la je sa sta vlje na od de-vet okru ga: Bar ski, Ce tinj ski, Nik šić ki, Pod go rič ki, An dri je vač ki, Ko la šin ski, Be ran ski, Me to hij ski i Bo ko ko tor ski. Zet ska oblast ima la je po vr ši nu od 13.326 km2 i 311.000 sta nov ni ka. Ova kvim ad mi ni stra tiv nim ure đe njem, pr vi put su se na kon sred njeg vi je-ka, u is toj dr ža vi na šli kra je vi od Ja dran skog mo ra do Li ma. Re-dov ni či ta lac beč ke štam pe iz Ko to ra i tur ski aga iz Bi je log Po lja, ko ji su po čet kom XX vi je ka ži vje li u dvi je mo nar hi je, bi li su sa da pod jed nom kru nom.

U Kra lje vi nu SHS Cr na Go ra je ušla sa svo jim ve li kim eko-nom skim pro ble mi ma, ko je je neo d lo žno tre ba lo rje ša va ti. Ako je ne za vi snoj Cr noj Go ri pri go va ra no da je pre ma la i ne ja ka da sa ma rje ša va la eko nom ske pro ble me svog dru štva, no va dr ža va bi la je, na sre ću, i ve li ka i sna žna. Oče ki va nje da će no va dr ža va br zo pri stu pi ti rje ša va nju go ru ćih ži vot nih pro ble ma, pa i da će ih br zo ri je ši ti, iz gle da lo je ne sa mo re al no, već i iz vje sno. Po tre ba da se ži vot ni pro ble mi Cr ne Go re što pri je ri je še, bi la je još ve ća zbog stra da nja i za o sta ja nja ko je je uslo vi lo če tvo ro go di šnje rat no sta nje i oku pa ci ja. A pro ble mi Cr ne Go re bi li su broj ni. Naj pri je, ne do sta tak plod nog ze mlji šta i ne mo guć nost sta nov ni štva da sa ob ra di ve po vr ši ne ko jom ras po la že, obez bi je di uslo ve za eg zi sten-ci ju. Ra ču na lo se da je za mi ni mal nu pre hra nu sta nov ni štva Cr ne


108


Go re ta da bi lo po treb no oko 2.500 va go na ži ta, a ona je mo gla pro iz ve sti ne vi še od 1.400 va go na. Je dan sa vre me nik je dra ma-tič no opi si vao ta da šnje eko nom ske pri li ke u Cr noj Go ri: „Ostav ši u ra tu bez sto ke, Cr no gor ci su osta li bez hlje ba, jer is tro še na ze-mlja bez stoč nog đu bre ta sa svim ma lo ra đa… Vi še od 90% Cr no-go ra ca da nas se sma tra ju sreć ni ma, kad mo gu do ći do naj pro sti je ku ku ru zne hra ne u ko ju ni sto ka ne osku di je va u mno gim dr ža-va ma.” Zva nič na sta ti sti ka na vo di la je broj ku od 150.000 lju di, ko ja je u Cr noj Go ri 1918. go di ne bi la bez ika kvih sred sta va za ži vot. Zbog to ga je na red ne go di ne po di je lje no mi lion ki lo gra ma bra šna cr no gor skom sta nov ni štvu ko je je stra da lo od gla di. Da rje ša va nje pro ble ma gla di u Cr noj Go ri ni je išlo la ko, po tvr đu-je i po da tak da je 1921. go di ne evi den ti ra no 7.000 po ro di ca ko je gla du ju. Glad, po ja ča na su šom i ne ro di com, vla da la je i na red nih go di na, pa je dr ža va mo ra la da da je ži to na od lo že no pla ća nje. To kom 1923. go di ne da to je vi še od 2 mi li o na kg ži ta sta nov ni-štvu Cr ne Go re. Dva de se tih go di na XX vi je ka u Cr noj Go ri je za bi lje že na i smrt od gla di. Zbog lo ših ko mu ni ka ci ja i ote ža nog tran spor ta, ci je ne ži ta ri ca u Cr noj Go ri bi le su ve će ne go u bi lo kom dru gom kra ju dr ža ve, dok je, isto vre me no, ob ra di va po vr ši-na u od no su na broj sta nov ni ka bi la me đu naj ma nji ma. Od 85% sta nov ni ka Cr ne Go re ko je je ži vje lo na se lu, čak 45% ima ma nje od 2 ha po ljo pri vred nog ze mlji šta. Ra ču na lo se da je u Zet skoj obla sti bi lo sko ro 166.000 ha po ljo pri vred nih po vr ši na, a po lo vi-na tog ze mlji šta bi la je za si ja na ku ku ru zom. Me đu tim, sav pri nos po ljo pri vred nih pro iz vo da, pa čak i ku ku ru za ni je bio to li ki da bi za do vo ljio osnov ne po tre be ili da bi slu žio za iz voz. Vi ško ve ko ji ma bi se mo gla ku pi ti ne do stat na ko li či na ži ta, obez bje đi va li su uglav nom sto ka i stoč ni pro iz vo di (ko ža i vu na), za tim ruj i ma sli no vo ulje.

Za raz li ku od se o skog sta nov ni štva, ko je pr vih go di na ži vo-ta u no voj dr ža vi uglav nom op ter ću ju isti pro ble mi kao i u pret-hod noj dr ža vi, pri vre da cr no gor skih gra do va po ka zu je ne ve lik, ali iz vje stan na pre dak. U grad skim na se lji ma, gdje pre ma po pi su iz 1921. go di ne ži vi oko 68.000 sta nov ni ka, raz vi ja se za nat stvo,

109

tr go vi na, in du stri ja. Pre ma po pi su iz 1927. go di ne u Cr noj Go ri po sto ji 671 za nat ska rad nja, a me đu nji ma naj vi še je sto lar skih i obu ćar skih, za tim kro jač kih, pe kar skih i opan čar skih. U isto vri je me po sto ji i 726 tr go vač kih rad nji, od ko jih se 154 ba ve pro-da jom ži vot nih na mir ni ca. Otva ra ju se i in du strij ska pred u ze ća: ne ko li ko par nih stru ga ra, jed na fa bri ka po kuć stva, jed na mo der-na ulja ra u Ba ru, dva pred u ze ća za pre ra du ri be, jed na fa bri ka li ke ra. Do 1928. go di ne otvo re no je i pet ba na ka. Od cr no gor skih gra do va i ta da je naj ve ća Pod go ri ca, sa 8.200 sta nov ni ka, za tim Ce ti nje sa 5.500, dok sva dru ga grad ska na se lja ima ju ma nje od pet hi lja da sta nov ni ka.

U pr vih de set go di na ži vo ta Cr ne Go re u no voj dr ža vi, po-bolj ša na je i uve ća na, iako još ne u po treb noj mje ri, i put na mre-ža. Do 1929. go di ne za vr še ni su pu te vi: An dri je vi ca-Peć (52 km), Mu ri no-Gu si nje (21), Plje vlja-Ri ba re vi na (73), Be ra ne-Bi je lo Po lje (27). Pu šte na je u rad, 1927. go di ne, i že lje znič ka pru ga Pod go ri-ca-Plav ni ca, du ži ne dva de se tak ki lo me ta ra. Put ni ci su se sa Plav-ni ce bro dom pre vo zi li do Vir pa za ra, oda kle su mo gli na sta vi ti pu to va nje vo zom do Ba ra.

Sve ono što je za pr vih de set go di na ži vo ta Cr ne Go re u za jed-nič koj dr ža vi ura đe no na nje nom eko nom skom opo rav ku i raz-vo ju, ni je bi lo do volj no čak ni da ubla ži nje ne ži vot ne pro ble me, a ka mo li da ih ri je ši. Mno gi pro ble mi bi li su isti kao i pri je uje-di nje nja, a ne ki su po sta li još te ži. Kriv cem za ta kvo sta nje Cr ne Go re sma tra na je cen tral na vlast, i to ni je bio stav sa mo ne ka da-šnjih ze le na ša (pro tiv ni ka bez u slov nog uje di nje nja), već i go to vo svih po bor ni ka stva ra nja no ve dr ža ve. U ne kim član ci ma iz 1927. go di ne, ko ji su se ba vi li pri li ka ma u Cr noj Go ri, iz no si se ocje na da je ona „naj bed ni ji kut ve li ke uje di nje ne otadž bi ne”, kao i da ona ima „naj vi še ne ri je še nih pi ta nja i pro ble ma”. U to vri je me, je dan od pri sta li ca va tre nih bez u slov nog uje di nje nja, raz o ča ra no kon sta tu je da se Cr noj Go ri u no voj dr ža vi ne po kla nja pa žnja ko ju je za slu ži la zbog za slu ga u nje nom stva ra nju, a ne šte di se je di no na ve li kim i pra znim ri je či ma ko je joj se upu ću ju na ra-znim sve ča no sti ma i po li tič kim zbo ro vi ma. Bi lo je i pri go vo ra da


110


dr žav na vlast us kra ću je Cr noj Go ri i ono što joj pri pa da, pri če-mu se mi sli lo na ne is pla će nu rat nu šte tu, ko ju je ona do bi la od po ra že nih ze ma lja iz Svjet skog ra ta. Od 15 mi li o na zlat nih ma ra-ka, ko ji su 1927. go di ne bi li na mi je nje ni Cr noj Go ri na ime rat ne od šte te, vla da Kra lje vi ne je Zet skoj obla sti pro sli je di la ne što oko pet mi li o na, i za po slo ve ko ji su naj ve ću ko rist do ni je li tr gov ci ma i oni ma ko ji su naj i muć ni ji, umje sto oni ma ko ji ma je no vac bio naj po treb ni ji. Osta tak od de set mi li o na zlat nih ma ra ka, ni ka da ni je sti gao u Cr nu Go ru. Bi lo je op tu žbi u Na rod noj skup šti ni da se vi še od dva de set mi li o na di na ra, ko ji su to kom jed ne go di ne bi li na mi je nje ni za jav ne ra do ve u Cr noj Go ri, tro ši na dru ge svr-he. Ta kav od nos dr ža ve pre ma rje ša va nju ži vot nih pi ta nja Cr ne Go re, po stao je uobi ča jen, pa se tvr di lo da ona umje sto nov ca ko ji joj pri pa da, iz Be o gra da do bi ja mi lo sti nju.

Ne ha jan od nos dr ža ve pre ma Cr noj Go ri i pot pu no ne u va ža-va nje nje nih eko nom skih za htje va, bio je iz vor ve li kog po li tič kog ne za do volj stva, pa i raz o ča ra nja u ide a le ko ji su po sto ja li dok je no va dr ža va stva ra na. Ka da je ce tinj ski ča so pis „Za pi si” 1929. go-di ne spro veo an ke tu na te mu „De set go di na za jed nič kog ži vo ta”, to ne za do volj stvo i raz o ča ra nje iz bi lo je na vi dje lo. Je dan ugled ni uje di ni telj i po zna ti et no graf, u de se tak re če ni ca is ka zao je su šti-nu „cr no gor skog pro ble ma„: „Cr na Go ra je u ko rist uje di nje nja, žr tvo va la vi še ne go ma ko ja po kra ji na; žr tvo va la je svo ju ne za-vi snost, zba ci la svo ju mno go za slu žnu di na sti ju, od re kla se dr-žav ne sa mo stal no sti i bez po god be i ucje nji va nja po le tje la se stri u za gr ljaj. I sve je žr tvo va la u ko rist Srp stva, u ko rist Ju go slo ven-stva, s tvr dom vje rom, da će se nje ne žr tve zna ti i htje ti ci je ni ti i na gra di ti… Ne mo že se re ći da od uje di nje nja ni je ni šta uči nje no za Cr nu Go ru. Ne mo že se tvr di ti da je da nas sta nje go re, ne go je bi lo pri je uje di nje nja. Na pro tiv, dr ža va je ov dje on dje uči ni la po ne što, ali ipak ti me se op šte bla go sta nje sa mo ma lo ili ni ma lo iz mi je ni lo na bo lje… Cr na Go ra je i da nas isto ta ko pa siv na, kao i pri je uje di nje nja… Cr no gor ci do la ze sve vi še do uvje re nja, da se na nji ho vom eko nom skom po di za nju ne ra di sa mno go lju ba vi… oni pra vič no shva ta ju moć i bo gat stvo uje di nje ne otadž bi ne, pa

111

im sve, što je dr ža va do da nas da la Cr noj Go ri, li či na mr vi ce sa bo ga te tr pe ze.”

Od stu pa nja u Kra lje vi nu SHS, Cr na Go ra je po sta la i po pri-šte no vih po li tič kih bor bi, stra nač kog nad me ta nja i di na mič nog par la men tar nog ži vo ta. Od mah na kon uje di nje nja, for mi ra ju se po li tič ke par ti je na pro sto ru Cr ne Go re, i to uglav nom fi li ja le onih ko je su već po sto ja le na pro sto ru ne ka da šnje Sr bi je. To kom pr vih go di na par la men tar nog ži vo ta, u Cr noj Go ri su for mi ra ni ogran ci Na rod ne ra di kal ne stran ke, De mo krat ske stran ke, Ju go-slo ven ske re pu bli kan ske stran ke, Ze mljo rad nič ke stran ke, Ko-mu ni stič ke par ti je Ju go sla vi je. Sve ove stran ke ima le su sje di šte u Be o gra du. Za raz li ku od njih, je di na auten tič na po li tič ka or ga ni-za ci ja, ko je je na sta la na pro sto ru Cr ne Go re, bi la je Fe de ra li stič ka stran ka, ko joj su pri pa da li po bor ni ci uslov nog uje di nje nja, od no-sno, ze le na škog po kre ta. Fe de ra li stič ka stran ka je 1925. go di ne pre i me no va na u Cr no gor sku stran ku.

Na rod na ra di kal na stran ka, či ji je ne pri ko sno ve ni li der za du-go bio Ni ko la Pa šić, oku plja la je u Cr noj Go ri ve li ki broj pri sta li ca bez u slov nog uje di nje nja i mno ge ko ji su odav no bi li de kla ri sa-ni kao pro tiv ni ci knja za Ni ko le. Naj u ti caj ni ji čla no vi Ra di kal ne stran ke u Cr noj Go ri, bi li su: To mo Ora o vac, Mi li sav Ra i če vić, Ga vri lo Ce ro vić, Pu ni ša Ra čić, Vu ko Vu le tić, Lju bo Ba kić… Član stvo ove stran ke uglav nom su či ni li dr žav ni či nov ni ci, tač-ni je su di je, advo ka ti, tr gov ci i je dan dio cr no gor skih sve šte ni ka. Mno ge či nje ni ce uka zu ju da su stran ci bi li bli ski i cr no gor sko-pri mor ski mi tro po lit Ga vri lo Do ži ći bar ski nad bi skup Ni ko la Do bre čić, dok je muft i ja cr no gor skih mu sli ma na, Mu rat Vo do-pić, bio čak član naj u žeg ru ko vod stva stran ke. Ne sum nji vo da je moć ove stran ke na ni vou Kra lje vi ne, i nje no zna čaj no uče šće u vla sti, pre sud no uti ca lo na ova kvu struk tu ru nje nih pri sta li ca u Cr noj Go ri. Svi oni, ka da je u pi ta nju dje lo va nje u Cr noj Go ri, po na vlja li su pri ču o nje noj eko nom skoj ob no vi, iz grad nji sa o bra-ćaj ni ca, rje ša va nju pro ble ma gla di, obez bje đi va nju ni za po vla sti-ca za stan vni štvo Cr ne Go re – od po volj nih kre di ta do pla ća nja ži ta i po re za ob ve zni ca ma rat ne šte te.


112


Slič na pro gram ska na če la, ka da je ri ječ o rje ša va nju ži vot-nih pi ta nja Cr ne Go re, ima la je i De mo krat ska stran ka. I onu su obe ća va li is kor je nji va nje gla di, na kna du rat ne šte te, isu še nje Ska dar skog je ze ra, iz grad nju Ja dran ske že lje zni ce, rav no mjer nu ras po dje lu ob ra di vog ze mlji šta… Me đu naj u gled ni je pri sta li ce De mo krat ske stran ke u Cr noj Go ri ubra ja li su se: To dor Bo žo vić, An dri ja Ra do vić, Pa vle Ču bro vić, Ri sto Jo jić, Jan ko To ško vić… Pre ma so ci jal nom po ri je klu, u vođ stvu stran ke do mi ni ra li su advo ka ti, uči te lji, pro fe so ri, lje ka ri, no vi na ri…, ta ko da se mo že re ći da su in te lek tu al ci bi li naj do mi nant ni je za stu plje ni u De mo-krat skoj stran ci.

Zna čaj na po li tič ka sna ga u Cr noj Go ri bio je i Sa vez ze mljo-rad ni ka, stran ka ko ja se kon sti tu i še 1921. go di ne, a pr vi put uče stvu je na iz bo ri ma 1923. go di ne. Sa vez ze mljo rad ni ka bio je stran ka li je ve ori jen ta ci je, po sve će na pro ble mi ma se la i se lja štva, ali ne ma nje i pro ble mi ma ko ji su bi li smet nja de mo krat skom i ustav nom ži vo tu no ve dr ža ve. U Sa ve zu ze mljo rad ni ka, vlast je ima la oštrog kri ti ča ra, ko ji je po ne kad i na grub na čin uka zi vao na pro ble me ko rup ci je, ne za ko ni to sti i na ru ša va nja tra di ci o nal-nih vri jed no sti dru štva. Oštro je kri ti ko va na i po li ti ka cen tral-ne vla de pre ma Cr noj Go ri. Sa ve zu ze mljo rad ni ka u Cr noj Go ri pri pa da le su uti caj ne lič no sti, uglav nom in te lek tu al ci (advo ka ti i pro fe so ri), ali i ve li ki broj se lja ka. U vođ stvu stran ke bi li su naj-po zna ti ji: Sto jan Ce ro vić, Jo van Ćet ko vić, No vi ca Ša u lić, Du šan Ba ra nin, Jev to Pa vić, Mar ko Vu ja čić…

Za raz li ku od Ra di kal ne, De mo krat ske i Ze mljo rad nič ke stran ke, ko je su ima le broj no i uti caj no član stvo, Ju go slo ven ska re pu bli kan ska stran ka u Cr noj Go ri, ima la je jed nu iz ra zi tu li-der sku fi gu ru, Jo va na \o no vi ća, i član stvo pri lič no skrom nog so-ci jal nog sta tu sa.

Cr no gor ski fe de ra li sti (od 1925. go di ne Cr no gor ska stran ka) bi li su stran ka sa raz vi je nom or ga ni za ci jom na či ta vom pro sto ru Cr ne Go re i iz gra đe nom ide o lo gi jom. Za la ga li su se za pot pu nu rav no prav nost svih na ro da i obla sti no ve dr ža ve, ko ja tre ba da bu de ostva re na uvo đe njem fe de ra li stič kog ure đe nja. U toj dr ža vi,

113

u ko joj bi Cr na Go ra bi la rav no prav ni či ni lac, sa mo ne ki po slo-vi bi li bi po vje re ni cen tral noj vla sti, dok bi nje ne obla sti ima le ve li ki ste pen auto no mi je. Cr no gor ski fe de ra li sti za la ga li su se za naj hit ni je rje ša va nje eko nom skih pro ble ma Cr ne Go re i uva ža-va nje nje nih so ci jal nih po seb no sti, sma tra ju ći da dr ža va svo jom po li ti kom pre ma njoj, na mjer no pod po ma že nje no na za do va nje i pro pa da nje. Je dan od pr va ka stran ke tvr dio je da bi Cr na Go ra bi la raz vi je ni ja i bo ga ti ja od mno gih obla sti no ve dr ža ve, sa mo da je Kra lje vi na SHS ne pljač ka. U pri log toj te zi, sa op šten je po da tak da se go di šnje sa pro sto ra Cr ne Go re pri ku pi vi še od 300 mi li o-na di na ra po re za, a da svi ras ho di za po tre be Cr ne Go re iz no se do 120 mi li o na di na ra. Zbog to ga se fe de ra li za ci ja dr ža ve, ko jom bi se obez bi je di lo po je di nim obla sti ma da sa mo stal no upra vlja ju ne kim po slo vi ma, sma tra la po li tič kom ide jom od ži vot nog zna-ča ja za Cr nu Go ru. Pri sta li ce Fe de ra li stič ke, od no sno, Cr no gor-ske stran ke, bi le su mno ge po zna te lič no sti iz jav nog i po li tič kog ži vo ta. Vrh stran ke či ni li su mi ni stri u vla da ma iz vre me na cr no-gor ske ne za vi sno sti, biv ši vi so ki ofi ci ri cr no gor ske voj ske, advo-ka ti, a me đu nji ma su: Sa vo Vu le tić, Ri sto Po po vić, Se ku la Dr-lje vić, Ra do mir Ve šo vić, Lu ka Goj nić, Mi ha i lo Iva no vić, Mir ko Mi ju ško vić…

Za cr no gor ski po li tič ki ži vot po sli je 1918. go di ne zna čaj na je po ja va i or ga ni zo va nje KPJ na pro sto ru Cr ne Go re, ko ja će za krat ko vri je me po sta ti no si lac jed nog sna žnog po li tič kog i so ci-jal nog po kre ta, ali i iz vo ri šte jed ne od naj moć ni jih ide ol gi ja ko je su ika da po sto ja le na cr no gor skom pro sto ru. U pro gra mu i dje lo-va nju KPJ do mi ni ra la je pri ča o so ci jal noj prav di, eko nom skom raz vo ju, po što va nje za ko ni to sti, što je ovu stran ku či ni lo pri vlač-nom za ogro man broj so ci jal no ope spra vlje nih po ro di ca u Cr noj Go ri. Sre di nom dva de se tih go di na XX vi je ka, KPJ će za u ze ti i bla go na klon stav pre ma cr no gor skoj te žnji za rav no prav no šću u no voj dr ža vi, kao i na ci o nal nim pra vi ma Cr no go ra ca, što će uve-ća ti pro stor nje nog uti ca ja. Vođ stvo i čla no vi KPJ u Cr noj Go ri uglav nom su po ti ca li iz dva so ci jal na slo ja – in te lek tu al ci ma i se-lja štvu, a naj zna čaj ni ji čla no vi Par ti je bi li su: Jo van To ma še vić,


114


Vu ka šin Mar ko vić, Bo žo Lju mo vić, Milj ko Bu la jić, Ni ko la Ko va-če vić, Alek sa Pa vi će vić, Pet ko Mi le tić…

Od 1918. do 1929. go di ne, u Kra lje vi ni SHS če ti ri pu ta su odr-ža va ni par la men tar ni iz bo ri: 1920, 1923, 1925. i 1927. go di ne. Par-la ment Kra lje vi ne imao je u tom pe ri o du iz me đu 319 i 419 po sla-ni ka, a sa pro sto ra Cr ne Go re bi ra lo se naj ma nje 7, a naj vi še 13 po sla ni ka, što go vo ri da je ona kao po li tič ka oblast bi la fak tič ki be zna čaj na. To je u ve li koj mje ri omo gu ći lo dr žav noj vla sti da, bez ika kvih po slje di ca, bu de ne za in te re so va na za rje ša va nje nje-nih ži vot nih pro ble ma. Na pr vim par la men ta rim iz bo ri ma u Kra-lje vi ni, 1920. go di ne, bi lo je upi sa no oko 2,5 mi li o na bi ra ča, od ko jih je gla sa lo ne što pre ko 1,6 mi li o na. U iz bor nom okru gu Cr na Go ra, ko ji je či nio pro stor Cr ne Go re pri je Bal kan skih ra to va, pra-vo gla sa ima lo je 43.000 bi ra ča, a na iz bo re je iza šlo ne što vi še od 28.000 bi ra ča. Re zul ta ti pr vih iz bo ra u Cr noj Go ri, po ka za li su ve-li ko ne za do volj stvo no vom dr ža vom, jer su naj vi še gla so va do bi li Ko mu ni sti – 38% ili 10.800 gla so va. Na kon Ko mu ni sta, naj vi še gla so va do bi le su tri li ste De mo krat ske stran ke, oko 8.000 gla so-va, dok su na tre ćem mje stu bi li Re pu bli kan ci sa 4.600 gla so va.

Na dru gim iz bo ri ma, 1923. go di ne, u iz bor nom okru gu Cr na Go ra bi lo je upi sa no 49.300 bi ra ča, od ko jih je iza šlo na iz bo re 32.500. Na ovim iz bo ri ma po pr vi put je uče stvo va la Cr no gor ska fe de ra li stič ka stran ka i Sa vez ze mljo rad ni ka, dok je KPJ za ko nom bi la one mo gu će na da uče stvu je. U iz bor nom okru gu Cr na Go ra, naj vi še gla so va 1923. go di ne osvo ji le su dvi je li ste De mo krat ske stran ke (8.400 gla so va ili 26% gla so va), za tim Ra di kal na stran ka (8.134 ili 25% gla so va), a na kon nje Fe de ra li sti (7.912 ili 24,3% gla-so va). De mo kra te su ubje dlji vo po bi je di le u be ran skom, bje lo polj-skom i plje valj skom sre zu, dok je u Bo ki Ko tor skoj vi še od 70% gla so va do bi la Ra di kal na stran ka. Na na red nim iz bo ri ma, 1925. go di ne, u iz bor nom okru gu Cr na Go ra ot pri li ke po 25% gla so-va osvo ji li su Cr no gor ski fe de ra li sti, Ra di ka li i De mo kra te, dok su u be ran skom, bje lo polj skom i plje valj skom sre zu De mo kra te i da lje ima li pre va gu, a Ra di ka li u Bo ki Ko tor skoj. Na iz bo ri ma 1927. go di ne do šlo je do no vog pre gru pi sa va nja po li tič kih sna ga u

115

iz bor nom okru gu Cr ne Go re, jer su oko 35% gla so va osvo ji le ra-di kal ske li ste, oko 30% gla so va li ste De mo krat ske stran ke, a 15% je osvo ji la Cr no gor ska stran ka. Na kon Cr no gor ske stran ke, Sa-vez ze mljo rad ni ka je bio če tvr ta po li tič ka sna ga u Cr noj Go ri, sa 13% osvo je nog bi rač kog ti je la ili 4.566 gla sa ča. U be ran skom, bje-lo polj skom i plje valj skom sre zu po bi je di le su li ste De mo krat ske stran ke (50% gla so va), dok su u Bo ki Ko tor skoj Ra di ka li ostva ri li pri bli žno isti re zul tat.

Na osno vu ovih re zul ta ta iz bo ra mo že mo za klju či ti da su na pro sto ru Cr ne Go re sa mo pr vi iz bo ri po ka za li iz vje stan ot-por bi ra ča pre ma po sto je ćem sta nju, pa čak i ra di ka lan ot klon u od no su na zva nič nu po li ti ku, dok su svi osta li iz bo ri uglav nom bi li is kaz ve ćin ske po dr ške no voj dr ža vi. Na ta kvo opre dje lje nje, upr kos broj nim eko nom skim pro ble mi ma Cr ne Go re i ne ko rekt-nom od no su cen tral ne vla sti pre ma njoj, za si gur no ni je su uti ca le ha ri zma tič ne par tij ske vo đe ili za vo dlji vi par tij ski pro gra mi, već pro cje na obič nog čo vje ka da mu je u tom tre nut ku ta kav iz bor naj ko ri sni ji ili, mo žda, naj ma nje loš. Cr no gor sko bi rač ko ti je lo je, iz gle da za ovih ne ko li ko go di na ži vo ta u Kra lje vi ni, usvo ji lo prin-cip da par la men tar ni iz bo ri ni je su pri li ka da se vo di bor ba pro tiv vla sti, već da se sa vla šću tr gu je.

Po li tič ka sta bil nost, oči to, ni je bi la su đe na no voj dr ža vi. Sa-sta vlje na od mno gih raz li či to sti i su prot no sti, Kra lje vi na je s ve-li kim na po rom odr ža va la po li tič ki sklad, i još te že gra di la svi jest o za jed ni štvu iz ko je je tre ba lo da pro is tek ne uvje re nje da dr ža-va ima bu duć nost. Par la men tar ni ži vot, umje sto da bu de po pri-šte bor be raz li či tih po li tič kih pro gra ma, sve vi še je po sta jao po-lje bor be vo de ćih na ci ja u Kra lje vi ni i nji ho vih te žnji. Po li tič ke gru pa ci je ko je su uspje le da iz ra stu u pred stav ni ke ne kih na ci ja Kra lje vi ne, če sto su zah ti je va le vi še rav no prav no sti, uva ža va-nja i ustu pa ka, ne go što je vla dar cen tra li zo va ne dr ža ve htio da im da. Alek san dar Ka ra đor đe vić, ko ji je na kon smr ti svog oca, kra lja Pe tra, 1921. go di ne po stao kralj, ni je bio vla dar de mo krat-skog pro fi la. Kao mo narh ko ji je vas pi ta van u voj nim ško la ma, a kao lič nost sa zri je vao u ra to vi ma, Alek san dar če sto ni je pra vio


116


ve li ku raz li ku iz me đu upra vlja nja dr ža vom i ko man do va nja voj-skom. Ka da mu se uči ni lo da su stra nač ke ras pra ve i ne su gla si ce, ne sa mo ugro zi le nje go vu ap so lut nu vlast, već i po če le da ras ta ču dr ža vu ko jom vla da, od lu čio je da uki ne ustav i par la men tar ni si stem, i za ve de dik ta tu ru. Kao po vod po slu ži lo mu je ubi stvo u Na rod noj skup šti ni, sre di nom 1928. go di ne, či ji je na lo go da vac on sam za si gur no bio. Še stog ja nu a ra 1929. go di ne, kralj Alek-san dar je iz vr šio dr žav ni udar, ob ja viv ši da Vi dov dan ski ustav pre sta je da va ži, te da se za bra nju je rad svih po li tič kih stra na ka, na ci o nal nih or ga ni za ci ja i ras pu šta Na rod na skup šti na. Kralj je ime no vao vla du na če lu sa ge ne ra lom Pe trom Živ ko vi ćem, ko ja je bi la od go vor na sa mo nje mu.

Po sli je dr žav nog uda ra, usli je di le su pro mje ne u ure đe nju ze-mlje. Da bi, na vod no, osna žio svi jest o ju žno slo ven skom za jed ni-štvu i je din stvo ze mlje, kralj je iste go di ne od lu čio da Kra lje vi na SHS do bi je no vo ime – Kra lje vi na Ju go sla vi ja. Do ta da šnje obla sti, kao osnov ne ad mi ni stra tiv ne je di ni ce, uki nu te su, a umje sto njih iz vr še na je po dje la na de vet ba no vi na i pod ruč je gra da Be o gra da. Na če lu ba no vi ne na la zio se ban, ko ji je bio no si lac vr hov ne vla-sti u ba no vi ni, a po sta vljao ga je kralj, na pri je dlog Mi ni star skog sa vje ta.

Jed na od de vet ba no vi na bi la je i Zet ska, u či jem se sa sta vu na-šao pro stor ne ka da šnje Kra lje vi ne Cr ne Go re. Pre ma zva nič nim po da ci ma iz 1930. go di ne, Zet ska ba no vi na je ima la po vr ši nu od 31.000 km2, i go to vo 800.000 sta nov ni ka. Od ovih 800.000 sta-nov ni ka, 360.000 ži vje lo je na pro sto ru Cr ne Go re. Ne ka da šnjoj Zet skoj obla sti, ko ju su či ni li okru zi: Bar ski, Ce tinj ski, Nik šić ki, Pod go rič ki, An dri je vač ki, Ko la šin ski, Be ran ski, Me to hij ski i Bo-ko ko tor ski, po vr ši ne 13.326 km2, pri do da to je du bro vač ko pri-mor je od Pre vla ke do ušća Ne re tve, dje lo vi Her ce go vi ne i Bo sne (od Tre bi nja do Fo če), dio ne ka da šnjeg No vo pa zar skog san dža ka (Pri boj, No va, Va roš, Sje ni ca, Tu tin, Pri je po lje, No vi Pa zar), kao i dio Me to hi je (Ko sov ska Mi tro vi ca, Peć, Is tok). Sje di šte ba no vin-ske upra ve bi lo je na Ce ti nju. Od 1929. do 1941. go di ne na če lu Zet ske ba no vi ne na la zi lo se se dam ba no va.

117

Za raz li ku od Zet ske obla sti, ko ju je uglav nom či ni la te ri to ri ja Kra lje vi ne Cr ne Go re, uz do da tak Bo ke Ko tor ske, pro stor Zet ske ba no vi ne ni je se mo gao ni pri bli žno po is to vje ti ti sa te ri to ri jom ne ka da šnje Cr ne Go re. Zet ska ba no vi na bi la je po svo joj po vr-ši ni dvo stru ko ve ća od te ri to ri je Kra lje vi ne Cr ne Go re, a pro stor ba no vi ne bio je ra zno lik u mno gim seg men ti ma – od isto rij ske tra di ci je do so ci jal nog ka rak te ra. Sa Ce ti nja, gdje je bi lo sje di šte ban ske vla sti, upra vlja lo se i Du brov ni kom i Ko sov skom Mi tro-vi com, Kor ču lom i Iva nji com. Zbog to ga je ne mi nov no da se u isto ri o graf skim ana li za ma pro šlo sti Cr ne Go re ovo ga do ba, od-re đe ne po ja ve i pro ce si po sma tra ju sa mo na pro sto ru ne ka da šnje cr no gor ske kra lje vi ne, a ne či ta ve Zet ske ba no vi ne.

Dik ta tu ra ko ju je uveo kralj Alek san dar tra ja la je, ma kar for mal no, do 1931. go di ne, ka da je do ni jet no vi ustav i po no vo uve den par la men tar ni si stem. No vi ustav, ko ji je kralj ob li ko vao i pro gla sio, dao mu je ap so lut nu kon tro lu nad za ko no dav nom i iz vr šnom vla šću. Kra lje va na mje ra da bu de ap so lut ni vla dar Ju-go sla vi je, od ra zi la se i na tok par la men tar nog ži vo ta po sli je do-no še nja ok tro i sa nog Usta va. Da bi su zbio sna že nje po li tič kih stra na ka, kra ljev re žim je fak tič ki for mi rao par ti ju ko ja će bi ti nje gov in stru ment u par la men tra nom ži vo tu. Ova par ti ja – „Ju-go slo ven ska ra di kal na se ljač ka de mo kra ti ja” bi la je ap so lut ni po-bjed nik pr vih par la men tar nih iz bo ra po sli je do no še nja Usta va, 1931. go di ne.

Pre kret ni cu u po li tič kom ži vo tu Kra lje vi ne Ju go sla vi je pred-sta vlja 1934. go di na, ka da je u aten ta tu ubi jen kralj Alek san dar. Dr ža va je osta la bez auto ri tar ne i ne sum nji vo naj moć ni je lič no sti, što je ima lo za po slje di cu i sna že nje uti ca ja stra na ka u po li tič kom ži vo tu. Od 1935. go di ne naj moć ni ja po li tič ka lič nost u Ju go sla vi ja po sta je Mi lan Sto ja di no vić, vo đa Ju go slo ven ske ra di kal ne stran-ke. Na iz bo ri ma 1935. go di ne, nje go va stran ka bi la je no si lac tzv. „Vla di ne li ste”, a glav ni pro tiv nik bi le su par ti je ko je su for mi ra le tzv. li stu „Udru že ne opo zi ci je”. U Cr noj Go ri „Vla di na li sta” je na iz bo ri ma 1935. osvo ji la 68,5% gla so va. Na na red nim iz bo ri-ma, de cem bra 1938. go di ne, po sljed njim u Kra lje vi ni Ju go sla vi ji,


118


„Vla di na li sta” ima la je ne što sla bi ji re zul tat, ali je ipak osvo ji la 52,5% gla so va. Me đu Cr no gor ci ma Sto ja di no vić je uži vao ma-sov nu po dr šku, mo žda ne to li ko zbog po li tič kog pro gra ma ko ji je obe ća vao rje ša va nje ži vot nih pi ta nja i eko nom ski pro spe ri tet Cr ne Go re, ko li ko zbog na gla še nih li der skih i ha ri zmat skih cr ta nje go ve po li tič ke lič no sti, ko je je uvjer lji vim či ni la stvar na fi nan-sij ska i in sti tu ci o nal na moć ko ju je imao.

U po li tič kom ži vo tu Cr ne Go re u Kra lje vi ni Ju go sla vi ji, va-žno mje sto ima la je i KPJ, iako ona ni je bi la par la men tar na stran-ka. Po li tič ko dje lo va nje KPJ za bra nje no je 1921. go di ne, ka da je u Par la men tu do ne šen Za kon o za šti ti dr ža ve. Od ta da Par ti ja uglav nom dje lu je ile gal no. Čla no vi KPJ i nje ni sim pa ti ze ri bi li su iz lo že ni pro go nu, a sva ka ko mu ni stič ka ak tiv nost bi la je sank ci o-ni sa na za tvo rom. Po li tič ki pro gram KPJ, ko ji je za go va rao uvo đe-nje so ci ja li stič kog ili so vjet skog si ste ma, re žim je sma trao ata kom na dr žav no ure đe nje i te me lje na ko ji ma po či va po re dak: mo nar-hi ju, par la men ta ri zam, pri vat nu svo ji nu.

U Cr noj Go ri ko mu ni sti ni je su bi li sa mo no si o ci jed nog po-li tič kog pro gra ma ko ji je za go va rao Ju go sla vi ju kao re pu bli ku u ko joj se vla da u ime rad ni ka i se lja ka, već i no si o ci ide ja so ci jal ne prav de, mo ral no sti i u kraj njem, ru so fi l stva. Mo gu će je da su im u Cr noj Go ri ove ide je do ni je le vi še pri sta li ca ne go nji ho va so ci-ja li stič ka i mark si stič ka uče nja. Tri de se tih go di na XX vi je ka, ko-mu ni sti su za go va ra li i tzv. „pra ved no rje ša va nje cr no gor skog na-ci o nal nog pi ta nja”, an ti fa ši zam, oču va nje ne za vi sno sti pred nje-mač kim eks pan zi o ni zmom, što je još vi še pro ši ri lo krug nji ho vih sim pa ti ze ra. Za sna že nje uti ca ja KPJ u Cr noj Go ri ni je bio bez zna ča ja ni fa na ti zam nje nih čla no va ka da je u pi ta nju žr tvo va nje za ide ju, pa i lič ni mo ral ni pri mjer ko ji su oni če sto pred sta vlja li. U dr ža vi ko ja je stal no pro iz vo di la ne prav de i ga ji la so ci jal ni pro-tek ci o ni zam, oni su mo gli po sta ti uzor hi lja da ma obes pra vlje nih i raz o ča ra nih lju di. Ne sum nji vo da su so ci o e ko nom ske okol no sti u ko ji ma se pr vih de ce ni ja XX vi je ka na la zi la Cr na Go ra, stvo ri le plod no tlo za for mi ra nje i ši re nje ko mu ni stič kog po kre ta, kao i sna že nje nje go ve ide o lo gi je. Pri hva ta nje ko mu ni zma bio je iz raz

119

te žnje da se pro na đe iz laz iz ka ta stro fal ne dru štve ne si tu a ci je, ali i uvje re nja da ko mu ni zam do no si prav du. Upra vo u ne ko li ko re-če ni ca iz pro gla sa KPJ cr no gor skom na ro du 1931. go di ne, po bro-ja ni su naj va žni ji prav ci nje nih po li tič kih stre mlje nja: „„Ko mu ni-stič ka par ti ja zo ve vas u smje lu i od luč nu bor bu pro tiv voj no-fa ši-stič ke dik ta tu re, pro tiv re ži ma go spod ske pljač ke i po ro blja va nja na ro da, pro tiv ci je pa nja Cr ne Go re na ba no vi ne i bri sa nja cr no-gor skog ime na, za slo bod nu i ne za vi snu So vjet sku Cr nu Go ru, za rad nič ko-se ljač ku vla du, pro tiv pri pre ma nja ra ta i in ter ven ci je pro tiv So vjet ske Ru si je, za mir i brat ski sa vez sa So vjet skom Ru si-jom… Ne pla ćaj te ni pa re po re ze zu lum ćar skom re ži mu, ne vra-ćaj te ni pa re ban ka ma i ze le na ši ma!”

Na ova kvim pro gram skim po la zi šti ma, ile gal na or ga ni za ci ja KPJ u Cr noj Go ri po če la je da se ši ri po sli je 1924. go di ne. Ile gal ne par tij ske će li je po sto ja le su u Pod go ri ci, Nik ši ću, Ce ti nju, Ko to-ru, Ba ru, Be ra na ma… U či ta voj Ju go sla vi ji KPJ je ta da ima la 975 čla no va, dok ih je u Cr noj Go ri bi lo oko sto ti nu. Već 1932. čla no-va KPJ u Cr noj Go ri bi lo je 185, a go di nu ka sni je 420. Ta da je u Cr noj Go ri bi lo 20% cje lo kup nog član stva KPJ. Ne po sred no pri je po čet ka ra ta u Ju go sla vi ji (1941), KPJ je u Cr noj Go ri ima la 1240 čla no va, a or ga ni za ci ja ko mu ni stič ke omla di ne (SKOJ) oko 5.000 čla no va. To je bio naj ve ći pro ce nat čla no va KPJ u od no su na broj sta nov ni ka, jer je Par ti ja na pro sto ru Ju go sla vi je ukup no ima la oko 9.000, a SKOJ 30.000 čla no va.

Za raz li ku od po li tič kih to ko va, dru štve no-eko nom ski pro-ce si na pro sto ru Cr ne Go re tri de se tih go di na XX vi je ka, ne idu di na mi kom ko ja bi bi la po želj na, ali se ipak ja vlja či tav niz no vih fe no me na ko ji mi je nja ju do ta da šnji so ci jal ni am bi jent. I tri de se-tih go di na XX vi je ka Cr na Go ra se su sre će sa svo jim sta rim pro-ble mom – ne mo guć no šću ve ći ne nje nog sta nov ni štva da sa svog po sje da obez bje di pre hra nu od že tve do že tve. Pre ma zva nič noj sta ti sti ci iz 1939. go di ne, u Cr noj Go ri se ga ji 50% ma nje ži ta na 100 sta nov ni ka, ne go u dru gim kra je vi ma Ju go sla vi je. Na ova kvo sta nje ne po volj no uti če i struk tu ra za ni ma nja sta nov ni štva Cr ne Go re. Go to vo 80% cr no gor skih po ro di ca ži vi od po ljo pri vre de,


120


6% od in du stri je, 6% od jav nih slu žbi, slo bod nih za ni ma nja i voj-ske, a 4% pri ho de ostva ru je od tr go vi ne, ban kar stva i sa o bra ća ja.

Do 1939. go di ne u Cr noj Go ri su ra di la 24 in du strij ska pred-u ze ća, sa ne što vi še od 1.300 rad ni ka. Po sto ji po da tak da je in du-stri ja u Cr noj Go ri pro iz vo di la pet na e stak pro iz vo da, me đu ko je su naj za stu plje ni ji bi li: so, pi vo, du van, ci gla… Pre ma sta ti sti ci iz 1935. go di ne, u Cr noj Go ri bi lo je vi še od 1.100 za nat skih rad nji i oko 2.000 tr go vač kih i ugo sti telj skih. Do po čet ka ra ta 1941. go-di ne, ra di lo je na pro sto ru Cr ne Go re i 11 elek trič nih cen tra la, kao i sto ti njak te le fon skih cen tra la ko je su op slu ži va le oko 1.300 pret plat ni ka.

Tri de se tih go di na XX vi je ka pu šte no je u pro met ne ko li ko sa-o bra ćaj ni ca: Ko la šin – Moj ko vac – Bi je lo Po lje, Ce ti nje – Bu dva, Šav nik – Plje vlja, Vir pa zar – Ostros. Svi pu te vi bi li su ma ka dam-skog ti pa, a pr vi ki lo me tri as falt nog pu ta na pro sto ru Cr ne Go re iz gra đe ni su 1935. go di ne, i to od Bu dve do Mi lo če ra, u du ži ni od osam ki lo me ta ra. Go di ne 1938. pu šte na je u rad i že lje znič ka pru ga Nik šić-Bi le ća, du ži ne 71 km. Cr na Go ra je 1930. go di ne do bi la i pr vu avi on sku li ni ju: Be o grad – Pod go ri ca. Avion je na ovoj li ni ji le tio dva pu ta sed mič no.

To kom ne što vi še od dvi je de ce ni je ži vo ta Cr ne Go re u ju go-slo ven skoj kra lje vi ni, do sta je ura đe no na raz vo ju pro svje te. Već dva de se tih go di na XX vi je ka zna čaj no je po ve ćan broj osnov nih ško la: sa 211, ko li ko ih je bi lo 1914, na 340, ko li ko ih je bi lo 1923. go di ne. Trend ra sta bro ja osnov nih ško la i uče ni ka, na sta vljen je i ka sni je. U od re đe nim pe ri o di ma Cr na Go ra je bi la oblast na ko ju je iz dr žav nog bu dže ta, po sli je Slo ve ni je, iz dva ja no naj vi še nov ca za pro svje tu. Ipak, pro ce nat ne pi sme nih na pro sto ru Cr ne Go re bio je i da lje vi sok. Pre ma po pi su iz 1931. go di ne, ne pi sme no je u Cr noj Go ri bi lo 56% sta nov ni štva. Naj ve ći pro ce nat ne pi sme nog sta nov ni štva bio je u bje lo polj skom kra ju (72,3%), a naj ma nji u Ko to ru (26,8%).

Po red osnov no škol skih, una pri je đe ne su i sred njo škol ske in-sti tu ci je. Već 1919. go di ne ra di lo je dva na est gim na zi ja, i to če ti ri dvo ra zred ne – u Ba ru, Da ni lov gra du, Ul ci nju i Her ceg No vom,

121

tri če tvo ro ra zred ne – u Ko la ši nu, Ce ti nju i Plje vlji ma, dvi je pe-to ra zred ne – u Nik ši ću i Pod go ri ci, jed na še sto ra zred na u Be ra-na ma i dvi je osmo ra zred ne – u Ko to ru i Ce ti nju. Gim na zij sku na sta vu po ha đa lo je sko ro 3.500 uče ni ka, a gim na zij skih na stav-ni ka bi lo je 111. Za sa mo ne ko li ko go di na mno ge dvo ra zred ne pre ra sle su u če tvo ro ra zred ne, a broj pe to ra zred nih i še sto ra zred-nih je po ras tao. Otvo re no je i ne ko li ko uči telj skih ško la, Ce tinj-ska bo go slo vi ja, Tr go vač ka ško la u Pod go ri ci, ko ja je 1927. go di ne pre ra sla u Tr go vač ku aka de mi ju, za tim Po mor ska aka de mi ja u Ko to ru, Po ljo pri vred na ško la za ju žne kul tu re u Ba ru.

U ju go slo ven skoj dr ža vi škol ski si stem je imao i svo ju ide o lo-šku funk ci ju, naj pri je da pro pa gi ra brat stvo „tro i me nog na ro da”, a od 1929. go di ne – in te gral no ju go slo ven stvo. Pre ma Za ko nu o na rod nim ško la ma, ko ji je do ne šen 1929. go di ne, ško la je ima la za da tak da „na sta vom i vas pi ta njem u du hu dr žav nog i na rod nog je din stva i vjer ske tr pe lji vo sti spre ma uče ni ke za mo ral no oda-ne i ak tiv ne čla no ve na rod ne i dru štve ne za jed ni ce.” Za ko nom je bi lo pred vi đe no i da ško la do pri no si stva ra nju „jed ne na ci o nal ne sve sti, jed nih na ci o nal nih ose ća nja i jed ne na ci o nal ne vo lje”. U vri je me ka da su pro kla mo va ni ova kvi ci lje vi obra zov nog pro ce-sa, u Kra lje vi ni Ju go sla vi ji po sto ja lo je zva nič no sta no vi šte da su svi nje ni dr ža vlja ni po na ci o nal no sti Ju go slo ve ni, od no sno, da su pri pad ni ci jed nog na ro da – ju go slo ven skog, ko ji či ne tri ple me na: Sr bi, Hr va ti i Slo ven ci. Od red ni ca „Cr no go rac” ko ri šće na je kao te ri to ri jal no ime, po put „Du brov ča nin” ili „Šu ma di nac”.

Još dva de se tih go di na XX vi je ka za po či nje u Cr noj Go ri ne-u o bi ča je no brz raz voj štam pa nih po li tič kih me di ja, ali i ra zno vr-sne knji žev ne pe ri o di ke. Za krat ko vri je me po ja vlju je se či tav niz po li tič kih gla si la: Pod go rič ki gla snik, Cr no gor ski ra di kal, Cr no-go rac, Re pu bli ka nac, Rad ni na rod, Je din stvo, Ze ta, Zet ski gla-snik… Me đu no vi na ma ko je su u ovom pe ri o du iz la zi le u Cr noj Go ri, iz dva ja se svo jim kva li te tom „Slo bod na mi sao”, ko ja je iz-la zi la u Nik ši ću od 1922. do po čet ka ra ta. Po red po li tič kih, po ja-vlju ju se i knji žev ni li sto vi, kao i struč ni, knji žev ni i na uč ni ča so-pi si. Ne sum nji vo naj zna čaj ni ji ča so pis ko ji je iz la zio u Cr noj Go ri


122


do 1941. go di ne su ce tinj ski „Za pi si”. „Za pi si” su po če li da iz la ze 1927. go di ne, i u nji ma su do mi ni ra li knji žev ni i isto ri o graf ski ra-do vi. Od 1918. do 1941. go di ne, u Cr noj Go ri je pu bli ko va no oko tri sto ti ne knji ga, od če ga su po lo vi na bi le knji ge pje sa ma.

Od kra ja dva de se tih go di na XX vi je ka ja vlja se i jed na no va cr no gor ska knji žev na ge ne ra ci ja, ko ja se svo jim ra do vi ma na me-će na či ta vom ju go slo ven skom pro sto ru. Naj zna čaj ni ji pred stav-ni ci ove no ve ge ne ra ci je su: Ra do van Zo go vić, Mir ko Ba nje vić, Mi lo van \i las, Ri sto Rat ko vić. Kra jem dva de se tih go di na u jav ni ži vot ula zi i Sa vić Mar ko vić Šte di mli ja, ko ji po sta je je dan od naj-zna čaj ni jih po li tič kih pu bli ci sta on da šnje Ju go sla vi je.

Iz me đu dva ra ta ot po či nju s ra dom i ama ter ska po zo ri šta u Ce ti nju, Pod go ri ci i Nik ši ću, a 1931. go di ne osno va no je i pro-fe si o nal no po zo ri šte na Ce ti nju – Na rod no po zo ri šte Zet ske ba-no vi ne. Na re per to a ri ma ovih po zo ri šta do mi ni ra le su dra me sa isto rij sko-na ci o nal nom te ma ti kom. Po red Na rod nog po zo ri šta, naj zna čaj ni ja in sti tu ci ja kul tu re ko ja je osno va na na pro sto ru Cr-ne Go re za vri je me nje nog ži vo ta u ju go slo ven skoj kra lje vi ni, bio je Dr žav ni mu zej na Ce ti nju, ko ji je ot po čeo s ra dom 1926. go di-ne. Dr žav ni mu zej imao je tri odje lje nja: mu zej sko, ar hiv sko i bi-bli o teč ko. Pre ma slu žbe noj evi den ci ji, u ovoj in sti tu ci ji bi lo je po-hra nje no ne što vi še od 10.000 do ku me na ta, 9.600 knji ga i 2.500 mu zej skih eks po na ta.

Na kon 1918. go di ne na pro sto ru Cr ne Go re sve je pri sut ni ja i jed na no va umjet nost – fi lm. Pr vi stal ni bi o sko pi na pro sto ru Cr ne Go re osno va ni su 1913. go di ne, u Nik ši ću i Ko to ru, a ne du-go po sli je za vr šet ka Pr vog svjet skog ra ta otvo re ni su i bi o sko pi u Pod go ri ci (1919), Be ra na ma (1920), Her ceg No vom (1922), Ce ti-nju (1923). To kom 1926. otvo re ni su bi o sko pi u Plje vlji ma, Nik-ši ću, Tiv tu, An dri je vi ci, Pe trov cu na mo ru, a na Ce ti nju su ta da već ra di la tri bi o sko pa. Do 1941. go di ne na pro sto ru Cr ne Go re bi lo je dva na est zvuč nih bi o skop skih sa la, sa vi še od 3.000 mje sta. Oko 1940. go di ne u Cr noj Go ri je bi lo i ne što vi še od dvi je hi lja de ra dio-apa ra ta.

123

Bez ob zi ra što je Kra lje vi na Ju go sla vi ja za Cr nu Go ru bi la ne-pri ro dan i ne pri kla dan po li tič ki okvir, ona je za nje no dru štvo u mno go če mu bi la svo je vr sni iza zov. U ve li koj dr ža vi, cr no-gor skom dru štvu bi li su pri stu pač ni ji ne go ika da ra ni je, mno gi mo der ni za cij ski, teh no lo ški i stva ra lač ki do me ti iz okru že nja, a mo guć nost obra zo va nja i za po šlja va nja, od no sno, dru štve nog iz-bo ra, ne za mi sli vo ve ća u od no su na vri je me pri je 1918. go di ne. Za ži vio je i drug či ji si stem dru štve nog vred no va nja, ko ji je uči nio ne va žnim pred no sti ko je je u Cr noj Go ri ne ko imao na osno vu ple men skog po ri je kla ili oče vih za slu ga. Na ža lost, mno ge pred-no sti ko je je ve li ka dr ža va pru ža la Cr noj Go ri, sa mo su dje li mič-no is ko ri šće ne.

IDE JE I VJE RO VA NJANe sta nak cr no gor ske dr ža ve i nje ne di na sti je, 1918. go di ne,

ni je bio sa mo kraj jed ne po li tič ke tvo re vi ne i jed nog re ži ma, već su ta da sru še na i mno ga vje ro va nja, ido li i ide o lo gi je. No va dr ža-va, kao što je i lo gič no, po če la je da učvr šću je no vu svi jest, no ve ide je, no ve bo go ve i no ve ju na ke, za dr žav ši od pre đa šnjeg ide o-lo škog na slje đa sa mo ono što mo že da po slu ži no vom, a da pri to me, nje go va upo tre ba ne ko ri sti sta rom.

Pri je ne go što no va po li tič ka vje ro va nja poč nu da tra že svo je mje sto, po treb no je do te me lja sru ši ti ide o lo ške tvo re vi ne ko je su ži vje le u pret hod nom re ži mu, a po seb no onu ko ja je bi la naj do-mi nant ni ja. Na rav no, u pret hod nom re ži mu vr hov no ide o lo ško bo žan stvo bio je kralj Ni ko la, i zbog to ga ni je ni ma lo slu čaj no što se ide o lo gi ja no vog re ži ma svom sna gom naj pri je ob ru ši la na nje ga. Uda ra ju ći na nje ga, ona je uda ra la na po li tič ku ide ju ko ju on per so ni fi ku je, i na dr žav nu tra di ci ju či ji je sim bol. A sve je po-če lo be za zle no – jed nom pje smom-ru ga li com, ko ja je pr vi put za-pje va na u Pod go ri ci po sli je Pod go rič ke skup šti ne: „Kralj Ni ko la ukro’ vo la, pa ute ko pro Ko to ra”. Bi la je to va ri jan ta pje sme ko ja je na sta la u Pod go ri ci za vri je me austro u gar ske oku pa ci je: „Kralj Ni ko la ukra vo la, a kralj Pe tar sta ra ko la, pa se vo ze pre ko mo ra.” Pje sma o kra lju ko ji je ukrao vo la, za mi je ni la je sve one sla vo poj-


124


ke ko je su mu do ta da pje va ne. Kralj je je di no li je po po mi njan u pje smi „Raz bo lje se zor na Zor ka”, ko ja je ina če na sta la u San dža-ku kra jem XIX vi je ka.

Ru žna sli ka o kra lju Ni ko li stva ra na je uz po moć, ta da za si-gur no naj u ti caj ni jeg me di ja – gu sa la. U dru štvu gdje je vi še od po lo vi ne sta nov ni štva ne pi sme no, i gdje po sto ji vje kov na tra di ci-ja da se isto rij ski do ga đa ji i lič no sti vri jed nu ju u gu slar skim pje-sma ma, uti caj gu sa la na stva ra nje po li tič kih sta vo va ni je mo gao bi ti ne va žan. U tim no vim gu slar skim pje sma ma, ko je su na sta-ja le od dva de se tih go di na XX vi je ka, i ko je su se ba vi le do ga đa ji-ma iz Bal kan skog i Svjet skog ra ta, o kra lju Ni ko li ne ma mno go li je pih ri je či. Na rod ski pje sni ci ni je su spo ri li da je kralj Ni ko la bio pa tri o ta u vri je me bit ke na Vuč jem do lu, ali ni je su vi dje li go-to vo ni jed nu nje go vu vla dar sku vr li nu to kom ra to va u XX vi je ku. Naj po zna ti ji i naj po pu lar ni ji autor gu slar skih pje sa ma tog do ba, Ra do van Be ći ro vić, pre ko ri je vao je kra lja što je po bje gao iz Cr ne Go re, pri pi su ju ći mu da je iz dao svoj na rod u naj ve ćoj ne vo lji. Be ći ro vić u jed noj pje smi ka že da je kralj na ro du „okre nuo ple ći, u naj ve ćoj austrij skoj sre ći. On je ta da iz gu bio mje sto, đe je sla vu do bi jao če sto.” Ru žnoj sli ci o kra lju i nje go voj po ro di ci uve li ko je do pri no si la i po pu lar na Be ći ro vi će va pje sma „Po gi bi ja Bla ža Bo ško vi ća”, u ko joj se alu di ra da su kralj i nje gov sin or ga ni zo va li muč ko ubi stvo ovog ge ne ra la.

Osim po pu lar nih pje sa ma ko je su pri ka zi va le kra lja Ni ko lu u ru žnom svi je tlu, na pi san je i ve li ki broj knji ga i pro pa gand nih bro šu ra u ko ji ma su iz no še ne op tu žbe na ra čun po sljed njeg cr no-gor skog vla da ra. Već 1919. štam pa na je u 15.000 pri mje ra ka bro-šu ra „Ni ko la Pe tro vić i nje gov dvor”, u ko joj se ten den ci o znom pre zen ta ci jom dje lo va auten tič nih iz vo ra, po ku ša va do ka za ti da je biv ši kralj iz daj nik, ti ra nin i kra dlji vac dr žav nog nov ca, a nje-go va po ro di ca iz vor so do mi je. Ubr zo je usli je di la i bro šu ra „Kralj Ni ko la i pre da ja Lov će na” (1921), ko jom njen autor, ka ko ka že, že li da po ka že ka ko je kralj „za iz da ju sa zre vao i zbog če ga je on nju iz vr šio.” Pre da ja Lov će na to kom Pr vog svjet skog ra ta, na vo-đe na je kao ključ ni do kaz da je kralj Ni ko la imao taj ni spo ra zum

125

sa Austro-Ugar skom i da je iz dao in te re se Cr ne Go re i Sr bi je, od-no sno, srp skog na ro da. Svi ovi ne po volj ni su do vi o kra lju Ni ko li i bi li su po tvr đe ni kao ute me lje no isto ri o graf sko mi šlje nje 1924. go di ne, ka da je ugled ni pro fe sor be o grad skog uni ver zi te ta, isto ri-čar Vla di mir Ćo ro vić, ob ja vio knji gu „Ve li ka Sr bi ja”, u ko joj op-tu žu je kra lja za iz da ju na ci o nal ne stva ri. Ka da ta kav sud iz rek ne Ćo ro vić, ko ji je va žio za jed nog od naj ve ćih na uč nih auto ri te ta, a uz to je bio čo vjek iz u zet no bli zak Dvo ru, ko me je čak i kralj Alek san dar pi sao uvod ni ke za knji ge, on da ta kav stav ima zna-če nje „zva nič ne isto rij ske isti ne”. A Ćo ro vić je re kao: „Cr na Go ra se za vre me ovog slo ma Sr bi je dr ža la ve o ma bed no. Nje na voj ska se, uop šte, za či ta vo vre me ovo ga ra ta, ni je is ta kla ni jed nom sjaj-ni jom po be dom. Ne, mo žda, s to ga što ona ne bi vre de la, ne go s to ga što ni je va lja lo nje no vod stvo. Jed na ru žna lja ga u nje noj no-vi joj isto ri ji bi će žen sko upu šta nje Lov će na, ko ji je, ma da sa ona-ko vla da ju ćim po lo ža jem, za u zet od Austri ja na ca sa ma nje žr ta-va ne go ma ko je ma čvan sko se lo. Ce tinj ski dvor, od no sno si no vi kne za Ni ko le, ima li su ne kih svo jih ru žnih ra ču na sa Austri jom, i ni su za zi ra li čak ni od iz daj stva na rod ne stva ri…”

Ćo ro vi će ve ocje ne: da se Cr na Go ra u ra tu „dr ža la bed no”, da nje na voj ska ni je iz vo je va la ni jed nu po bje du i da su Cr no gor ci „žen ski upu šti li Lov ćen”, iza zva la je re ak ci je u Cr noj Go ri. Naj-pri je je u nik šić koj „Slo bod noj mi sli” u ne ko li ko čla na ka ospo re-no Ćo ro vi će vo sta no vi šte, a ka sni je su to uči ni li i ne ki po li ti ča ri i pu bli ci sti u svo jim ra do vi ma. Svi oni su po ku ša va li da do ka žu da se Cr na Go ra ča sno i ju nač ki dr ža la u Svjet skom ra tu, i da ni je iz-da la ni Sr bi ju, ni ti Sa ve zni ke, već da su oni iz da li nju. Biv ši cr no-gor ski mi ni star, Pe tar Pla me nac, di rekt no je u jed nom član ku iz 1926. go di ne op tu žio srp sku vla du da je do ve la cr no gor sku voj sku do ka pi tu la ci je, dok je za dr ža nje kra lja Ni ko le u Svjet skom ra tu, re kao da ono slu ži na čast Cr noj Go ri i Cr no gor ci ma. Osim nje go-vih biv ših mi ni sta ra i ak tu el nih po li ti ča ra, kra lja su bra ni li i ne ki cr no gor ski jav ni dje lat ni ci, is ti ču ći nje gov pa tri o ti zam i oda nost in te re si ma srp skog na ro da. Ured nik ce tinj skog ča so pi sa „Za pi si”, Du šan Vuk san, ina če ro dom Li ča nin, pr vi je 1938. go di ne pred-


126


lo žio da se kra lju Ni ko li po dig ne spo me nik, jer, ka ko je ob ja snio, Cr no gor ci „du gu ju ve li ki dug svo me po koj no me Kra lju.” Ipak, naj ve ći dio cr no gor ske jav no sti ni je bio ta da sklon ovoj ide ji.

No va dr ža va ima la je i svo je zva nič no sta no vi šte o na ci o nal-nom ka rak te ru sta nov ni štva Cr ne Go re. I u slu žbe noj i u ne slu-žbe noj ter mi no lo gi ji, Cr na Go ra je bi la jed na od „srp skih ze ma-lja”, a Cr no gor ci dio srp skog na ro da. Ta kvo od re đe nje po sto ja lo je i u pu bli ka ci ja ma ko je su bi le na mi je nje ne ob li ko va nju svi je sti – od zva nič nih škol skih udž be ni ka do pje snič kih zbir ki, a po sto-jao je i či tav niz et no graf skih stu di ja o cr no gor skim obla sti ma i ple me ni ma, ko je su pre ten do va le da da ju na uč no ute me lje nje za stav o srp skom ka rak te ru Cr ne Go re. Naj ve ću po pu lar nost do-ži vje la je et no graf ska stu di ja „Sta ra Cr na Go ra” Jo va na Er de lja-no vi ća, ob ja vlje na 1926. go di ne, u ko joj se, kao i u svim dru gim stu di ja ma ove vr ste, ple men ska pre da nja pla si ra ju kao na uč na sa-zna nja. Evo ka ko Edre lja no vić iz vo di, to bo že, na uč no do ka za ne za ključ ke: „Tvrd nje Po če ka, da su u sta rom srod stvu sa brat stvom Mi ju ško vi ća u Pje šiv ci ma i da su Mi ju ško vi ći od onih nji ho vih ro đa ka, ko ji su osta li u Pje šiv ci ma, mo že se pot pu no ve ro va ti, jer za i sta – kao što će se u odelj ku o Pje šiv ci ma op šir no po ka za ti – Mi ju ško vi ći i osta la, srod na im, brat stva u Pje šiv ci ma ima ju pre-da nje, da su po re klom iz „sta re Sr bi je”, a ta ko đe sla ve Sv. Jo va na.” (str. 357–358) Er de lja no vić, da kle, jed no pre da nje sma tra na uč-nom isti nom, ako ga po tvr đu je još jed no pre da nje!

Za klo njen auto ri te tom pro fe so ra Be o grad skog uni ver zi te ta, Er de lja no vić ni je sa mo ra zna do mi šlja nja se o skih pri ča li ca ina u-gu ri sao kao na uč no pro vje re ne či nje ni ce, već je ta kvim pi sa njem dao pod sti caj ra znim se o skim uči te lji ma i sve šte ni ci ma, da se i oni na ovaj na čin ba ve pro šlo šću cr no gor skih ple me na. Svi oni su vje ro va li da se ba ve naj o zbilj ni jom et no graf skom na u kom, iako su svo je knji ge sa sta vlja li od pri ča i pre da nja. Na rav no da ovi nji-ho vi ra do vi ne bi ima li bi lo ka kvu te ži nu, da iza nji ho ve pi sa ni-je ni je sta jao auto ri tet Jo va na Er de lja no vi ća, pro fe so ra Be o grad-skog uni ver zi te ta. Ta ko se umje sto pre ma kri tič koj isto ri o gra fi ji i ozbilj noj na u ci, kre nu lo una zad – ka ro man ti zmu i iz mi šljo ti na-

127

ma. Bez oba ve ze da svo je tvrd nje do ka zu ju iz vo ri ma, ra zni pi sci ple men skih isto ri ja za po če li su u Cr noj Go ri pra vu ple men sku olim pi ja du: pro na la zi li su se pre ci u naj ra ni joj pro šlo sti, iz mi šlja li ro do na čel ni ci, ko ji su oba ve zno pred stav ni ci srp ske sred njo vje-kov ne vla ste le, pa i sa mih Ne ma nji ća, do ka zi va lo oda kle je ko do šao… Ta kva ple men ska na u ka, uve li ko je od re di la isto rij sku i na ci o nal nu svi jest sta nov ni štva Cr ne Go re to kom XX vi je ka.

Za ro blje ni ci ple men skih pre da nja bi le su i go to vo sve po li tič ke stran ke ko je su dje lo va le na pro sto ru Cr ne Go re. Iz u zi ma ju ći KPJ, stran ke u Cr noj Go ri, pa čak i cr no gor ski fe de ra li sti, ima li su ro-man ti čar ski pri stup pro šlo sti Cr ne Go re i po seb no na ci o nal nom pi ta nju. Za stra nač ka vođ stva ni je bi lo dvoj be da su Cr no gor ci dio srp skog na ro da, a da je Cr na Go ra – „srp ska ze mlja”. Ta kvi sta vo-vi bi li su u ju go slo ven skoj dr ža vi po li tič ki ve o ma is pla ti vi.

Za raz li ku od ve ći ne po li tič kih stra na ka, cr no gor ski ko mu ni-sti na pra vi li su naj ra di kal ni ji ot klon od ro man ti čar skih kon cep-ci ja i ide je o Cr no gor ci ma kao „elit nim Sr bi ma”. Od dva de se tih go di na XX vi je ka KPJ je sve po sto ja ni ja u za stu pa nju sta va da su Cr no gor ci po seb na na ci ja. Na rav no da ta kvo sta no vi šte ni je na sta lo spon ta no, već je pro is ti ca lo iz od re đe nja na ci je ko je su da li ko mu ni stič ki te o re ti ča ri, ali još vi še iz di rek ti ve ko ju su ju-go slo ven ski ko mu ni sti do bi li iz sre di šta ko mu ni stič kog po kre ta – iz Mo skve. In struk ci je o na ci o nal nom pi ta nju, ko je su for mu-li sa ne u sre di štu ko mu ni stič kog po kre ta, sti gle su u Cr nu Go ru već 1921. go di ne, ka da se je dan od pr va ka Ok to bar ske re vo lu-ci je, dr Vu ka šin Mar ko vić, pro gla som obra ća cr no gor skom na-ro du, i po zi va ga da kre ne u bor bu za slo bod nu i sa mo u prav nu Cr nu Go ru u ju go slo ven skoj fe de ra ci ji. Dvi je go di ne ka sni je, u li stu „Bor ba”, or ga nu KPJ, ob ja vljen je čla nak „Sa mo o dre đe nje na ro da u Ju go sla vi ji”, u ko me se Cr no gor ci tre ti ra ju kao jed na od ju go slo ven skih na ci ja. Ru ko vod stvo KP u Cr noj Go ri je 1925. go-di ne za u ze lo i zva nič ni stav da Par ti ja tre ba „uvi jek da istu pa za sa mo o pre dje lje nje Cr no go ra ca uklju ču ju ći i oce plje nje.” Ova kvo opre dje lje nje Pa tri je, vi dlji vo je bi lo i u de se ti na ma dru gih čla na-ka i pro gla sa. Za mno ge je ta kva ide ja bi la po ku šaj od na ro đi va nja


128


Cr no go ra ca i ne gi ra nja nji ho vog pra vog iden ti te ta, i oni će se s ve-li kim ža rom ta kvoj ide ji su prot sta vlja ti. Ne ki su ide ju o Cr no gor-ci ma kao po seb noj na ci ji, ko ju su po ten ci ra li ko mu ni sti, sma tra li iz ra zom ide o lo ške za ne se no sti i za blu de. Po zna ti srp ski isto ri čar Va so Ču bri lo vić, pri zna je da je bio iz ne na đen ka da je pr vi put čuo da Cr no gor ci ni je su Sr bi: „Pr vi put sam čuo 1936. go di ne, kad sam bio na le to va nju na Dur mi to ru, da stu den ti po kre ću pi ta nje Cr no go ra ca kao po seb ne na ci je. Ja se i da nas se ćam da je to bi la sen za ci ja na pla ni ni i vo đe ne su že sto ke di sku si je sa stu den ti ma ko ji su za stu pa li ta kvo mi šlje nje.”

Tri de se tih go di na XX vi je ka sta no vi šte o po sto ja nju cr no-gor ske na ci o nal ne po seb no sti pri hva ti li su mno gi ko ji ni je su bi li ko mu ni sti. Uglav nom su to bi li po bor ni ci po li tič ke rav no prav-no sti Cr ne Go re u ju go slo ven skoj dr ža vi, i bor ci za nje na so ci-jal no-eko nom ska pra va. Za njih je cr no gor ska na ci ja bi la sa mo još je dan do kaz o po seb no sti Cr ne Go re, i po tvr da ute me lje no sti nji ho vih za htje va da se Cr na Go ra tre ti ra dru ga či je. Cr no gor ski pu bli ci sta Sa vić Mar ko vić Šte di mli ja, dao je 1936. go di ne i pr vo ob ja šnje nje o na stan ku cr no gor ske na ci je: „Cr no gor ci su ne ko li ko sto ti na go di na, pot pu no sa mo stal no iz dvo je ni, na je din stve nom i ne pre kid nosm te ri to ri ju me đu sob no op šti li i za jed nič ki ži vje li. Ta ko je nji ho va na ci ja isto rij ski po sta la za jed ni ca je zi ka, te ri to ri je, eko nom skog ži vo ta i psi hič ke kon sti tu ci je, iz ra že ne u za jed ni ci sve u kup ne nji ho ve du hov ne i ma te ri jal ne kul tu re. Ako je za i sta ’na ci ja skup lju di spo je nih za jed ni com sud bi ne i za jed ni com ka-rak te ra’, on da su Cr no gor ci, sa svo jom je din stve nom i iz dvo je-nom za jed ni com sud bi ne i sa svo jom spe ci jal nom za jed ni com ka rak te ra, naj bo lji pri mjer jed ne for mi ra ne na ci je…”

Ko rak da lje od Šte di mli je, ko ji je ob ja snio pro ces stva ra nja cr-no gor ske na ci je, oti šao je pu bli ci sta Mi li vo je Ma to vić, ko ji ta ko đe 1936. go di ne iz no si te zu o nje nom et nič kom ka rak te ru. Ma to vić tvr di da su Cr no gor ci po tom ci Cr ve nih Hr va ta, ko ji su u ra nom sred njem vi je ku na se li li Du klju, i ko ji su na kon to ga uze li ime „Du klja ni”. Do kaz da Cr no gor ci po ti ču od slo ven skog ple me na Cr ve nih Hr va ta, za Ma to vi ća su broj ni to po ni mi na pro sto ru Cr-

129

ne Go re, u či jem je ko ri je nu ime „Hr vat”. On tvr di da na kon Sav-ske ba no vi ne, ovih to po ni ma ima naj vi še upra vo na te ri to ri ji Zet-ske ba no vi ne. Po red osta lih, on na vo di: Hr vat ske Li va de u Ko la-šin skom sre zu i se lo Rva ši u Ri ječ koj na hi ji. A raz log zbog ko jeg su Cr no gor ci iz gu bi li svo je hr vat sko ime, i pri hva ti li srp sko, za Ma to vi ća je – nji hov pre la zak u pra vo sla vlje to kom Ne ma njić ke vla da vi ne, i asi mi la ci ja ko joj su bi li pod vrg nu ti kao ma lo broj ni-ji na rod u od no su na Sr be ko ji su ih oku pi ra li. Ne ko li ko go di na ka sni je, on je u po ne če mu iz mi je nio svo ju te o ri ju o et nič kom po-ri je klu Cr no go ra ca, tvr de ći da su oni autoh to no slo ven sko ple me, a ne Cr ve ni Hr va ti. Pre ci Cr no go ra ca su bi li Du kljan ski Slo ve ni, ko ji, ka ko ka že, za dr ža va ju svo ju na rod nu in di vi du al nost to kom hi lja du go di šnje isto ri je.

S tvrd njom da su Cr no gor ci po seb na na ci ja i da su iz gra di li na ci o nal nu po seb nost to kom vi še vje kov nog iz dvo je nog ži vo ta na po seb nom pro sto ru, mno gi se ni je su sla ga li. Ta ko je u nik šić koj „Slo bod noj mi sli”, 1937. go di ne iz ne se na tvrd nja da je cr no gor-ska na ci ja sko ra šnji pro iz vod, kao i da je po slje di ca sla bo sti no ve dr ža ve i po li tič kih špe ku la ci ja, a ne so ci jal no-eko nom skih za ko-ni to sti. „No va dr ža va”, ka že se u jed nom tek stu, „usled po seb nih sti ca ja isto rij skih pri li ka, ni je bi la na ci o nal no ho mo ge na. Ona se ni je raz vi ja la je din stve nim kul tur ni mi i dr žav nim ži vo tom, pa se u njoj pro du žu je sta ra bor ba i mr žnja. Mje sto jed nog na ci o nal nog osje ća ja stva ra se njih vi še. Po red srp ske, hr vat ske i slo ve nač ke na ci je, stva ra ju se još i dru ge: ma će don ska, cr no gor ska, bo san-ska i voj vo đan ska. One su re zul tat vi še ple men ske ne tr pe lji vo sti i lič nih in te re sa po li tič kih špe ku la na ta, ne go ne ke eko nom ske i so ci jal ne po tre be na ro da.”

Sta no vi štu o cr no gor skoj na ci o nal noj po seb no sti ni je sa mo ospo ra va no te o rij sko ute me lje nje, već je oni ma ko ji ga za go va ra ju pri pi si va na zlo na mjer nost i ne po zna va nje ele men tar nih či nje ni ca iz isto ri je Cr ne Go re. Cilj za go vor ni ka cr no gor ske na ci je je, ka-ko se ob ja šnja va u jed nom no vin skom član ku iz 1938. go di ne, da stvo re raz dor iz me đu srp skog na ro da u Cr noj Go ri i onog u Sr bi-ji, Bo sni, San dža ku i osta lim „srp skim obla sti ma”. Od isto rij skih


130


lič no sti, naj če šće je u od bra nu srp skog ka rak te ra Cr ne Go re po zi-van za svje do ka Nje goš, za ko ga se ka že da je znao sa mo za srp sku na rod nost u Cr noj Go ri. Isto ri ja je ta ko slu ži la kao iz vo ri šte ar gu-me na ta da cr no gor ska na ci ja – ni ti po sto ji, ni ti je ika da po sto ja la. Svi oni ko ji mi sle su prot no, sma tra ni su ne pri ja te lji ma Cr ne Go re i srp skog na ro da, ili u bo ljoj va ri jan ti, ne zna li ca ma. „Cr na Go ra i Cr no gor ci”, ob ja šnja va se u jed nom član ku iz 1939. go di ne, „ne mo gu se uop šte iz dvo ji ti ni po če mu u po seb no ple me; i ako bi se mo glo re ći, da Pi pe ri ili Cu ce pred sta vlja ju je dan po se ban na rod na te re nu ko ji se u ge o gra fi ji zo ve Cr na Go ra, on da bi i Cr no gor-ci pred sta vlja li po se ban na rod. U po gle du na ci o nal ne po seb no sti Cr na Go ra ima isto to li ko po seb nih cr ta ko li ko re ci mo Će kli ći ili Ko ma ni…”

Spo re nja u ve zi sa cr no gor skim na ci o nal nim iden ti te tom, za-po če ta u vri je me ju go slo ven ske dr ža ve, tra ja će to kom či ta vog XX vi je ka. Jed na stra na je na pi ta nje: „Što su Cr no gor ci po na ci o nal-no sti?”, ima la ja san od go vor: Sr bi, dok je dru ga stra na tvr di la: Cr no gor ci su po seb na na ci ja. I jed ni i dru gi ima li su isto rij ske ar gu men te i iz vo re u pri log svo joj te zi, ta ko da je, ba rem u te o-rij skim ras pra va ma, sva ko bio čvr sto u svom ro vu. A tzv. obič ni lju di, če sto su se na ci o nal no is ka zi va li ona ko ka ko im je su ge ri-sa no ili ona ko ka ko su je di no mo gli. Na po pi si ma sta nov ni štva u Kra lje vi ni SHS/Kra lje vi ni Ju go sla vi ji, sve i da je ne ko to i htio, ni je se mo gao na ci o nal no iz ja sni ti kao Cr no go rac, jer te od red-ni ce ni je bi lo me đu zva nič no pri zna tim na ci o nal no sti ma. U to vri je me, na sta vlje na je uobi ča je na prak sa na pro sto ru Cr ne Go-re, da se na ci o nal no osje ća nje i iz ja šnja va nje na me će dr žav nim mje ra ma ili, jed no stav no, pro pi su je. Na ci o nal na uni fi ka ci ja na pro sto ru Cr ne Go re uči ni la je da su se pod jed nim na ci o nal nim ime nom na šli lju di ne sa mo raz li či te kon fe si o nal ne, već i raz li či te et nič ke pri pad no sti. Ta ko je stvo ren pri vid, od no sno po gre šno uvje re nje, da su se na pro sto ru Cr ne Go re pri je Dru gog svjet skog ra ta, svi osje ća li pri pad ni ci ma jed ne na ci je.

131

Dr No vak Adžić

DR SE KU LA DR LJE VIĆ I CR NO GOR SKO PI TA NJE 1918–1941

„Isto ri ja stva ra lju de i ob li ku je nji ho ve sud bi ne”Fer nan Bro del (1902–1982),

„Spi si o isto ri ji”, Be o grad 1992, str. 57

Dr Se ku la Dr lje vić1 ro đen je u se lu Rav ni, u Mo ra či, kod Ko la-ši na, 26. av gu sta/7. sep tem bra 1884. go di ne, kao naj mla đi sin

1 O Sekuli Drljeviću postoji sačuvana brojna arhivska građa u do-maćim i vanjskim arhivima, bibliotekama i drugim ustanovama. Dio, značajne, izvorne građe, koja se na njega odnosi je već publikovan i korišćen u brojnim studijama, raspravama, monografi jama, člancima, esejima. Neke izabrane radove i dokumentarne priloge objavio je dr Danilo Radojević u studiji Politička misao dr Sekule Drljevića, Podgo-rica 2007. godine. U toj studiji dr Danilo Radojević je sačinio i objavio svoja vrijedna i značajna istraživanja o Sekuli Drljeviću u uvodnom di-jelu knjige (str. 7–102). U Arhivu Crne Gore, Arhivu Hrvatske, Arhivu Srbije (Arhivu Jugoslavije) i drugim arhivskim i bibliotečkim fondovi-ma u zemlji i inostranstvu nalaze se brojni izvori različiti po vrsti i po-daci o životu i djelu Sekule Drljevića. Dr Dimitrije Vujović u knjizi Cr-nogorski federalisti 1919–1929, Titograd 1981, i dr Šerbo Rastoder u svo-joj studiji Političke stranke u Crnoj Gori 1919–1929, Bar 2000, na osno-vu vlastitih istraživanja, publikovali su brojne, raznovrsne i značajne podatke koji su relevantni za ukupnu biografi ju dr Sekule Drljevića. O Sekuli Drljeviću viđeti od istoriografskih izvora literature i: dr Rado-je Pajović, Kontrarevolucija u Crnoj Gori-četnički i federalistički pokret 1941–1945, Cetinje 1977; Dr Šerbo Rastoder, Crna Gora u egzilu 1918–1925, knjige 1 i 2, Podgorica 2004; dr Danilo Radojević, Tri zabranjene

132

D r N o va k A d ž i ć

Ra di vo ja Dr lje vi ća i Do bri ce, ro đe ne Vla ho vić. „Osnov nu ško lu za vr šio je u sta roj zgra di po red Mo rač kog ma na sti ra (1890–1894.), a Gim na zi ju u Srem skim Kar lov ci ma (1994–1902). Stu di je pra va i dok to rat za vr šio je u Za gre bu 1902–1908. Po lo žio je ri go roz (Lat. Ri go ro sum exa men – stro gi is pit) na ko me je po sti gao dok to rat”2. Dr Se ku la Dr lje vić u do ba ne za vi sne Knja že vi ne i Kra lje vi ne Cr ne Go re bio je na rod ni po sla nik, su di ja i pre dś ed nik Ob la snog su da u Pod go ri ci, vo đa pra va ške opo zi ci je od 1913. do 1916. go di ne, te mi ni star prav de3, mi ni star pro svje te i cr kve nih po slo va4, mi ni star fi nan si ja i gra đe vi na5 i za stup nik mi ni stra ino stra nih po slo va, u vi še cr no gor skih vla da u pe ri o du od 1909. do 1913. go di ne. Bio je advo kat, a u do ba tra ja nja Kra lje vi ne SHS i Kra lje vi ne Ju go sla vi je ute me lji vač, ide o log i vo đa Cr no gor ske stran ke (fe de ra li sta), či ji je po sla nik bio u be o grad skoj skup šti ni u vi še man da ta od 1925. do 1941. go di ne. Ži vio je u Ze mu nu. Iz Ze mu na je na kon be o-grad skog pu ča 27. mar ta 1941. go di ne, za jed no sa svo jim pri ja te-ljem prof. Jo si pom Be la nom sti gao u Za greb 28. ili 29. mar ta 1941 go di ne. To kom apri la 1941. go di ne iz Za gre ba se vra tio u Ze mun, iz ko jeg je 12. ma ja 1941. go di ne sti gao u Cr nu Go ru. Dr Se ku la Dr lje vić je, kao cr no gor ski in di pen den ti sta (su ve re ni sta) je dan od glav nih uče sni ka Pe trov dan skog sa bo ra 12. ju la 1941. go di ne na Ce ti nju, na ko je mu je, u uslo vi ma ita li jan ske oku pa ci je Cr ne Go re i pod nje nim pro tek to ra tom i or ga ni za ci jom, pro gla ša na ne za vi-

knjige Savića Markovića Štedimlije, DANU, Podgorica 2008; dr Bran-ko Petranović i dr Momčilo Zečević, Jugoslovenski federalizam-ideje i stvarnost, 1, 2, Beograd 1987; dr Radovan Radonjić, Politička misao u Crnoj Gori, Podgorica 2006. i druge izvore i literaturu koje je i autor ovog istoriografskog rada koristio u daljem tekstu.

2 Dr Danilo Radojević, Dr Sekula Drljević – politička misao, Pod-gorica 2007, str. 8–9.

3 Dr Sekula Drljević je bio Ministar pravde od 2. aprila 1907. do 24. januara 1910.

4 Na tom polozaju je bio od 2. aprila 1909. do 24. januara 1910.5 Ministar fi nansija i građevina Kraljevine Crne Gore bio je od 6.

juna 1912 do 25. aprila 1913. godine

133

D r S e k u l a D r l j e v i ć i c r n o g o r s k o p i t a n j e 191 8 –19 4 1

sna i su ve re na Cr na Go ra. Po sli je Pe trov dan skog sa bo ra, na ve če 12. ju la 1941. oti šao je za Du brov nik, iz ko jeg se po čet kom av gu-sta iste go di ne vra tio na Ce ti nje. Na Ce ti nju je ostao do 16. ok-to bra 1941. go di ne, a on da je to ga da na, po na lo gu oku pa ci o nog ita li jan skog voj nog gu ver ne ra ge ne ra la Ale san dra Prir cia Bi ro li-ja, bio prog nan iz Cr ne Go re. Zva nič no ora zlo že nje oku pa ci o nih ita li jan skih vla sti bi lo je da je pro tiv nje ga or ga ni zo va na za vje ra i da mu pri je ti opa snost po ži vot ako osta ne na Ce ti nju ili ode u Ze mun. Od po lo vi ne ok to bra do 19. de cem bra 1941. go di ne bio je kon fi ni ran od stra ne Ita li ja na u San Re mo. Na pa so šu su mu ita-li jan ske vla sti uda ri le pe čat s nat pi som „bez po vrat ka” („Sen za ri-tor no”). Iz Ita li je je ile gal no oti šao na kon tri mje se ca kon fi na ci je i 20. de cem bra 1942. go di ne uz po moć nje mač kog pa so ša vra tio se u Ze mun. Pro lje ća 1944. go di ne iz Ze mu na, usljed bom bar do va-nja, te pri mi ca nja li ni je fron ta i zbog opa sno sti da ne bu de ubi jen od stra ne eg ze ku to ra ge ne ra la Mi la na Ne di ća, se li se u Za greb, đe ži vi u pr vo u Pod su se du, a po tom na Tu škan cu, do po čet ka ma ja 1945. go di ne. U Za greb je oti šao jer je mi slio da ta mo ima pro sto ra da po li tič ki dje lu je. Kao emi grant u Za gre bu, dr Se ku la Dr lje vić je taj no, bez zna nja vla sti NDH i Nje ma ca, 1944. go di ne for mi rao 22. ju la 1944. go di ne Cr no gor sko dr žav no vi je će sa pre-ten zi ja ma da se bo ri za us po sta vu ne za vi sne Cr ne Go re. Po lo žaj Pre dś ed ni ka Cr no gor skog dr žav nog vi je ća Dr lje vić je za dr žao za se be, a nje go vi osta li čla no vi bi li su: Sa vić Mar ko vić Šte di mli ja, dr Sa vo Ba šo vić, Kr sto Bra jo vić, Na sta din Ze če vić, dr Fi lip Šoć, Du šan Sto ja no vić i Đu ko Pe ro vić (ne što ka sni je je u sa stav CDV ko op ti ran i dr Du šan Kri vo ka pić). Vođ stvo NDH je po tom i for-mal no po dr ža lo Dr lje vi će vo CDV i nje go ve pla no ve o ob no vi ne-za vi sne Cr ne Go re. Dr lje vić, dok je bio u Ze mu nu i Za gre bu, ob-ja vlju je član ke u usta škoj štam pi, u li sto vi ma „Hr vat ski na rod”, „Sprem nost” i u ze mun skom „Gra ni ča ru”. Pred sam kraj ra ta, u ma ju 1945. go di ne iz Za gre ba od la zi za Austri ju, đe bi va ubi jen s že nom Ma ri jom u jed nom lo go ru u Ju den bur gu, 10. no vem bra 1945. go di ne, od stra ne gru pe pre ži vje lih srp skih čet ni ka. Sa hra-

134


njen je, pre ma ne kim po da ci ma, u Kla gen fur tu, u Austri ji, ma da na ta mo šnjem gro blju ne po sto ji trag o to me.

Dr lje vić je bio iz u zet no obra zo van čo vjek i spo so ban go vor nik6. No, vra ti mo se Dr lje vi će voj ak tiv no sti par de ce ni ja una zad.

Na i me, dr Se ku la Dr lje vić do šao je u ze mlju iz za ro blje nič kog lo-go ra Karlš tajn u do njoj Austri ji, đe je bio za to čen dvi je go di ne, od 1916. do za vr šet ka pr vog svjet skog ra ta 1918. go di ne. Sti gao je u Cr nu Go ru po za vr šet ku ra ta, kra jem no vem bra 1918. go di ne, kad je već bi la iz vr še na na sil na anek si ja Cr ne Go re Sr bi ji, u uslo-vi ma sa ve znič ke i srp ske oku pa ci je cr no gor ske te ri to ri je. U to vri-je me dr Se ku la Dr lje vić se još za la gao za uni ju Cr ne Go re i Sr bi je, ali ni je bio uče snik Pod go rič ke skup šti ne, jer ta da ni je ni bio u Cr noj Go ri. Sti ći će u Cr nu Go ru kad je „bez u slov no uje di nje nje” bi lo „svr še na stvar” 7.

Dr Se ku la Dr lje vić je 1914. go di ne je po li tič ki pro pa gi rao ca-rin sku, voj nu i di plo mat sku uni ju Cr ne Go re i Sr bi je, o če mu je na pi sao i knji gu8. Pr o tiv ni ci su ga op tu ži va li da je taj pri je dlog iz nio po na lo gu kra lja Ni ko le I Pe tro vi ća Nje go ša. Pri mje ću je se da Dr lje vić ta da go vo ri i pi še o uni ji9, kao ob li ku dr žav nog po-

6 Tako Milija M. Dragović, Crnogorski almanah, Subotica 1929, na strani 40. piše: „Od Crnogoraca koji se danas bave javnim radom, po jačini duha, sručnoj spremi, trezvenosti misli, svestranom obrazova-nju i govorničkom daru, dr Sekula Drljević danas konkurenta nema”.

7 Dr Sekula Drljević Opet Marko Daković, „Politika,”, Beograd 5. januar 1928, na strani 2 i 3. piše i sljedeće: „Kad smo se iz logora vrati-li ujedinjenje je bila svršena stvar.”

8 Dr Sekula Drljević, Borba za carinsku, vojnu i diplomatsku uniju između Crne Gore i Srbije, Cetinje 1914.

9 Sadržina Drljevićevog prijedloga iz 1914. je uspostavljanje realne unije između Crne Gore i Srbije. Realna unija je vrsta državnog save-za. Ona predstavlja zajednicu dviju ili više država, koja nastaje na osno-vu saglasnosti država članica. U realnoj uniji svaka država članica za-država svoiju unutrašnju autonomiju, svoje državno uređenje, zakono-davstvo i administraciju. Zajednički organi unije su poslovi iz domena vojske, spoljnih poslova (dimplomatije) i fi nansija. Realna unija pred-

135


ve zi va nja, a ne za la že se za pri pa ja nje Cr ne Go re Sr bi ji, („bez u-slov no uje di nje nje”), jer ni je bio pri sta li ca či na anek si je, od no-sno, gu blje nja cr no gor skog dr žav nog in di vi du a li te ta. Me đu tim, u vre me nu od apri la 1919. go di ne do 1939. go di ne dr Se ku la Dr lje-vić se za la gao za us po sta vlje nje auto no mi je i za pri zna va nje rav-no prav no sti Cr ne Go re u KSHS (Kra lje vi ni Ju go sla vi ji), jer je, u tom pe ri o du, po uvje re nju i re to ri ci, bio fe de ra li sta, o če mu vr lo pre ci zno go vo ri i nje go va advo kat ska od bra na ge ne ra la Ra do mi-ra Ve šo vi ća 1921, ob ja vje na u knji zi Đe ne ral Ve šo vić pred su dom (Ze mun 1921) i knji ga nje go vih skup štin skih go vo ra na slo vlje na Cen tra li zam i fe de ra li zam (Ze mun 1926). Od 1939. do smr ti 1945. go di ne dr Se ku la Dr lje vić je fe de ra li stič ko-kon fe de ra li stič ke kon-cep ci je na pu stio i ori jen ti rao se ka us po sta vlja nju pu nog dr žav-nog su ve re ni te ta i ne za vi sno sti Cr ne Go re. Dr lje vić je go vo rio da je ju go slo ven stvo dr žav na mi sao, a ne na ci o nal na, te da za Cr no-gor sku stran ku ju go slo ven stvo kao dr žav na mi sao zna či da tre ba u okvi ru nje ga da se sa ču va ju i po štu ju isto rij ske po seb no sti, in-di vi du al no sti, pri če mu mi sli i na cr no gor sku10.

Dr Se ku la Dr lje vić je kao po li ti čar u svo joj ka ri je ri pro šao raz voj ni put od pri sta li ce uni je i uje di nje nja sa Sr bi jom (ali ne i pri sa je di nje nja, anek si je Cr ne Go re Sr bi ji), pre ko cr no gor skog fe de ra li ste, ko ji se za la gao za rav no prav nu fe de ral nu za jed ni cu ju žno slo ven skih na ro da, do cr no gor skog su ve re ni ste – in di pen-di ste, ko ji se bo rio za ob na vlja nje ne za vi sne dr ža ve Cr ne Go re na prin ci pu na ci o nal ne su ve re no sti sa Cr no gor ci ma kao dr ža vo tvor-nom na ci jom.

stavlja jedan od oblika složene države. Istorijski primjeri realne uni-je su Austro-Ugarska (koja je trajala od 1867. do kraja 1918), te realna unija između Danske i Islanda (koja je trajala od 1920. do 1944). Prema Drljevićevom konceptu realna unija podrrazumijevala je državni savez Crne Gore i Srbije u kojemu će zajednički poslovi biti vojni, diplomat-ski i carinski. Taj koncept nije svojom sadržinom pledirao anuliranje crnogorske posebnosti i državnog brisanja Crne Gore.

10 Obzor, Zagreb, broj 330. od 6. decembra 1926.

136


Tvrd nje da je 1918. go di ne dr Se ku la Dr lje vić bio po sla nik Po-do grič ke skup šti ne ne ma ju isto rij sko ute me lje nje, jer im ne do sta-je či nje nič ka pro vjer lji vost u iz vo ri ma. Ne po sto ji ni je dan ras po-lo živ ma te ri jal ni do kaz za ta kvo ne što, ni je dan iz vor ni do ku ment ko ji bi to po ś e do čio. Ina če, da po sto ji do sa da bi bio ob ja vljen. Ime na dr Se ku le Dr lje vi ća ne ma na spi sku uče sni ka Pod go rič-ke skup šti ne 1918. go di ne. Je di no je tač no da je dr Se ku la Dr lje-vić bio tri mje se ca na čel nik u Mi ni star stvu prav de u Kra ljev stvu SHS i da se po vu kao sa tog po lo ža ja zbog svo jih an ti cen tra listčkih uvje re nja i zbog ne sla ga nja sa obes pra vlji va njem i uki da njem Cr-ne Go re u Kra ljev stvu SHS. On je bio pri sta li ca stva ra nja ju go slo-ven ske dr ža ve na fe de ra tiv noj osno vi, kao za jed ni ce rav no prav-nih udru že nih ze ma lja, a od 1939. go di ne bio je pro mo vent cr-no gor skog dr žav nog in di pen den ti zma i na ci o nal ne autoh to no sti Cr no go ra ca.

Dr lje vić je sta nje u Cr noj Go ri i od nos be o grad skih vla sti pre-ma njoj če sto ra zlo žno i oštro kri ti ko vao od mah po stva ra nju dr-ža ve KSHS, o če mu pi še i „Re pu bli ka” broj. 3 od 20. ja nu a ra 1920. go di ne. „Sva ka kri ti ka te ških pri li ka u Cr noj Go ri, ma kar ob ja vlje-na i u re žim skoj štam pi, a ta kvih ni je bi lo ma lo, do vo đe na je u ve-zu sa Se ku lom Dr lje vi ćem”, kon sta tu je dr Di mo Vu jo vić11. Se ku-la Dr lje vić je pr vi cr no gor ski po li ti čar, ze le na ško-fe de ra li stič kih shva ta nja, ko ji je na kon stva ra nja KSHS, pri hva tio le gal nu po li-tič ku bor bu, u ze mlji, za auto no mi ju i rav no prav nost Cr ne Go re. Kon stant no je te o rij ski i ak ci o no kri ti ko vao i osu đi vao po li ti ku ve li kospskog he ge mo ni zma, uni ta ri zma i cen tra li zma. Oko nje-ga i nje go vih po li tič kih ide ja se oku plja gru pa po li tič kih ne za do-volj ni ka no vo na sta lim sta njem, od ko jih se is ti ču biv ši cr no gor-ski mi ni stri Mi ha i lo Iva no vić, Ri sto Po po vić, Mir ko Mi ju ško vić, Sa vo Vu le tić, Mar ko Đu ka no vić, ge ne ral Ra do mir Ve šo vić, voj-vo da Ga vro Vu ko vić i dru gi. Ka sni je, po po vrat ku iz emi gra ci je, pri dru žu ju mu se, po red osta lih, i is tak nu ti cr no gor ski po li ti ča ri

11 Dr Dimitrije Dimo Vujović, Crnogorski federalisti 1919–1929, CANU, 11, 2, Titograd 1981. str. 65.

137


i di plo ma te po put Pe tra Pla men ca i Jo va Po po vi ća, dr Iva Jo vi će-vi ća, kao i broj ni ofi ci ri cr no gor ske voj ske po put bri ga di ra Kr sta Zr no va Po po vi ća, ko man di ra Sa va Če le bi ća, Pe ra Tu jo va Vu ko vi-ća, Bla ža i Stan ka Mar ko vi ća, Bla go te Mar ti no vi ća, To do ra Bo ro-za na i broj nih dru gih cr no gor skih pa tri o ta ko ji su bi li u sa sta vu cr no gor ske voj ske u Ga e ti 1919–1921. go di ne. Kao nje gov naj bli ži po li tič ki sa rad nik u me đu rat nom pe ri o du slo vi Du šan Vu či nić, advo kat, ge ne ral ni se kre tar Cr no gor ske stran ke, a dok je bio u Za gre bu 1944–1945. go di ne Sa vić Mar ko vic Šte di mli ja, dr Du šan Kri vo ka pić, Bo sko Agram i dru gi.

Pre ma ne kim iz vo ri ma, srp ske vla sti su dr Se ku li Dr lje vi ću, kao biv šem cr no gor skom mi ni stru spri je či le do la zak u Cr nu Go-ru dok Pod go rič ka skup šti na ne iz gla sa od stra ne vla de Ni ko le Pa ši ća već pri pre mlje ne od lu ke o pri sa je di nje nju Cr ne Go re Sr bi ji. I fi zič ki su ga mal te ti ra le. Na i me, mi ni star cr no gor ske iz bje glič ke Vla de Mi lo Mi trov Vu jo vić u jed nom pi smu ita li jan skom mi ni-stru ino stra nih po slo va o sta nju u Cr noj Go ri, Sid ni ju So ni nu, iz Brin di zi ja 28. no vem bra 1918. go di ne, na vo di ka ko su srp ske vla sti hap si le ugle de ne lju de iz Pod go ri ce, ka ko su ba ti na le mi-tro po li ta Mi tro fa na Ba na i mal tre ti ra le dr Se ku lu Dr lje vi ća, ka ko su in ter ni ra le po zna te lič no sti kao što su voj vo da di vi zi rar Đu ro Pe tro vić i bri ga dir Mi lu tin Vu či nić12. Kad je sti gao u Cr nu Go ru, na kon Pod go rič ke skup šti ne, u njoj se krat ko za dr žao i oti šao je u Be o grad i bio je u fe bru a ru 1919. go di ne iza bran za na čel ni ka u Mi ni star stvu prav de KSHS. To na i me no va nje bi lo je re zul tat Dr lje vi će vog ra da na uje di nje nju Cr ne Go re i Sr bi je to kom ra ta i u za ro blje nič kom lo go ru, zbog če ga je „za do bio po vje re nje no vih upra vlja ča”13. Me đu tim, „Iz vr šni na rod ni od bor”, ko jeg je ime no-va la Pod go rič ka skup šti na pro te sto vao je pro tiv ovog po sta vlje nja, pa je Spa so je Pi le tić o to me raz go va rao sa Mar kom Trifk o vi ćem,

12 Akademik Bogumil Hrabak, Poslednje godine kralja Nikole”, CA-NU, Podgorica, 49, Kralj Nikola – ličnost, djelo i vrijeme, 1998. str. 90.

13 Dr Dimitrije Dimo Vujović, Crnogorski federalisti 1919–1929, CANU, 11, 2, Titograd 1981. str. 28.

138


mi ni strom prav de”, pi še dr Di mi tri je Di mo Vu jo vić, po zi va ju ći se na Spi se Spa so ja Pi le ti ća, str. 10014. Iz vr šni od bor Pod go rič ke skup šti ne, ko ji je imao u to vri je me kom pe ten ci je ci vil ne vla sti u po ko re noj Cr noj Go ri, bio je pro tiv Dr lje vi će vog ime no va nja za na čel ni ka u Mi ni stra stvu prav de Mar ka Trifk o vi ća, jer je bio ne po vjer ljiv pre ma nje mu. Dr lje vić je ostao na toj du žno sti vr lo krat ko, ne pu na tri mje se ca, i pod nio je ostav ku zbog svo jih an ti-cen tra li stič kih uvje re nja i zbog ne sla ga nja sa po li ti kom ugnje ta-va nja Cr ne Go re. Ubr zo se Dr lje vić re al no po ka jao zbog svog ide-a li stič kog pr vo bit nog sta va o uje di nje nju i sna žno ma ni fe sto vao svo je ne za do volj stvo no vo stvo re nim sta njem i po lo ža jem Cr ne Go re u KSHS, od no sno nje nim ap sor bo va njem od stra ne Sr bi je. U apri lu 1919. Dr lje vić se vra tio u Cr nu Go ru. Me đu tim, vla da Lju bo mi ra Da vi do vi ća, od no sno njen mi ni star Unu tra šnjih po-slo va Ko sta Ti mo ti je vić, iz po li tič kih raz lo ga, spri je či li su mu da ra di kao advo kat u Cr noj Go ri. Sto ga je bio pri mo ran da ode u Ze mun, po čet kom 1920. go di ne, đe mu je Ban ska sto li ca iz Za-gre ba do zvo li la da se ba vi advo ka tu rom. Advo kat sku kan ce la ri ju otvo rio je u ku ći na Ma gi strat skom tr gu broj 11 u Ze mu nu, ko ja je pri pa da la po ro di ci nje go ve bu du će že ne Ma ri je Mar ko vić.15

Da kle, Dr lje vić je u apri lu 1919. na pu stio Mi ni star stvo prav de KSHS i otvo rio advo kat sku kan ce la ri ju u Ze mu nu, đe se i na sta-nio. Dr lje vić je sti gao u Cr nu Go ru uoči iz bo ra za Usta vo tvor nu skup šti nu KSHS kra jem ok to bra 1920. go di ne i za jed no sa Mi ha-i lom Iva no vi ćem, Mir kom Mi ju ško vi ćem i Sa vom Vu le ti ćem kre-nuo u or ga ni zo va nu jav nu ak ci ju na Ce ti nju, u Pod go ri ci, Nik ši ću i Ko la ši nu, đe je pro pa gi rao svo je auto no ma ške i fe de ra li stič ke kon cep ci je. Dr lje vić i nje go vi sa rad ni ci bi li su pro ga nja ni od stra-ne re ži ma, za bra nji va ni i ras tu ra ni su im jav ni zbo ro vi, štam pa-nje pro pa gan dog ma te ri ja la i slič no. Dr S. Dr lje vić je uspio svo jim ide ja ma i ha ri zmom da pri vo li sta rog voj vo du i ne kad njeg cr no-

14 Dr Dimo Vujović, Isto.15 Dr Danilo Radojević u knjizi Dr Sekula Drljević: Politička misao,

Podgorica 2007, str. 24–25.

139


gor skog mi ni stra ino stra nih po slo va Ga vra Vu ko vi ća da bu de no si lac li ste, ali vla sti ni je su do pu šti le cr no gor skim fe de ra li sti ma da is tak nu iz bor nu kan di dat sku li stu, ni ti da iz da ju pred iz bo r-ni pro glas. Dr lje vić je bio pod stal nim fi zič kim po li cij skim nad-zo rom po na red bi mi ni stra unu tra šnjih po slo va KSHS Mi lo ra da Dra ško vi ća ne sa mo u Cr noj Go ri ne go i iz van nje. Od stra ne be-o grad skih vla sti pro gla šen dr žav nim ne pri ja te ljom i okva li fi ko-van kao „iz daj nik” i „cr no gor ski se pa ra ti sta”. Me đu tim, Dr lje vić ni je po su stao, ni je se upla šio, ni po ko le bao. Na sta vio je pr ko sno sa svo jom jav nom po li tič kom bor bom za pra va Cr ne Go re i cr no-gor skog na ro da. To kom 1920. i 1921. go di ne cr no gor ska po li tič ka emi gra ci ja, Vla da i Dvor u eg zi lu pom no re gi stru ju Dr lje vi će vu po li tič ku ak ci ju. U tom smi slu, na kon što su vla sti po ni šti le ko-mu ni stič ke man da te 1920, vo đa cr no gor ske po li tič ke emi gra ci je Jo van Si mo nov Pla me nac, mi sle ći da će do ći do ras pi si va nja po-no vlje nih iz bo ra, a što se ni je do go di lo, iz Ri ma 14. av gu sta 1921. go di ne, pi še op ši r no pi smo dr Se ku li Dr lje vi ću. U nje mu, iz me đu osta log, Jo van S. Pla me nac is ti če i ovo: „Mo gu ti sa naj ve ćom si-gur nosšću re ći, ako pri li kom sad po nov nih iz bo ra u Cr noj Go ri, usljed po ni šte nja ko mu ni stič kih man da ta, li sta či ji bih ja bio no si-lac, a ko ju ti pod ne si, da će to bi ti po vod, da se cr no gor sko pi ta nje ri je ši u ko rist Cr ne Go re i nje nog na ro da. Na li sti kan di da ci o noj u sva kom slu ča ju tre ba, po red me ne, da bu deš ti, Mi ha i lo Iva no vić i još ko ga vi vi di te. Da Mi lu ti nu ne sme ta ofi cir ski čin bih i nje ga rad bio ima ti na li stu. Ako Sr bi jan ci od bi ju kan di da ci o nu li stu na ko-joj bih ja bio, on da uzmi to ta kvo rje še nje i upu ti mi ga, a pod ne si dru gu li stu, ko joj bi ti bio no si lac”16.

16 Biblioteka Istorijskog Instituta Crne Gore, Spisi Jovana Plamen-ca, fascikla 81. Plamenčevo Pismo naslovjeno „Dragi sine Sedžo” po-slato Sekuli Drljeviću prvi put je integralno objavio prof. Dr Šerbo Ra-stoder u knjizi „Crna Gora u egzilu 1918–1925”, Knjiga II, Podgorica 2004. str. 444–448. Pomenuto pismo pominje, dijelom prepričava i ci-tira i dr Dimo Vujović, Crnogorski federaisti 1919–1929, Titograd, 1981. str. 72–73.

140


Dr Se ku la Dr lje vić je od 1919. do 1941. go di ne stal no go vo rio i pro te stvo vao zbog su ro vog re ži ma tla če nja Cr no go ra ca u vri je me vla da vi ne di na sti je Ka ra đor đe vić to kom mo nar hi stič kog tra ja nja Kra lje vi ne SHS i Kra lje vi ne Ju go sla vi je. Se ku la Dr lje vić je že sto-ko kti ti ko vao po li ti ku srp skog cen tra li zma i oku pa ci o ni te ror nad cr no gor skim na ro dom u vri je me kad je mi ni star unu tra šnjih po-slo va bio Sve to zar Pri bi će vić (od 7. XII 1918. do 19. II 1920). Se-ku la Dr lje vić, u dva bro ja dnev nog li sta „Hr vat”, ob ja vlju je svoj op ši ran čla nak Po li tič ka ulo ga g. Pri bi će vi ća i nje go va te o ri ja17. U to me član ku dr Se ku la Dr lje vić pi še o Pod go rič koj skup šti ni iz 1918. go di ne, kao ne le gal noj i ne le gi tim noj i da je „bi ra na pod go spod stvom sr bi jan skih oku pa ci o nih tru pa i po upu stvi ma sr bi-jan skih či nov ni ka”, te da je ta „skup šti na”, ve li Dr lje vić „obi čan bal kan ski ma ri fe tluk ude šen pri ti skom voj ske oku pa tor ke”, te da je, ona, er go, „pot pu no dis kva li fi ko va na za pred stav ni ka cr no gor-skog na ro da i nje go ve vo lje”. U to me član ku Dr lje vić is ti če i ovo: „Cr na Go ra pri pa da cr no gor skom na ro du i mo ra nje go va osta ti”. Dr lje vić kon sta tu je u is to me član ku i ovo: „Go di ne 1919. i 1920. bi le su u Cr noj Go ri do ba naj stra šni jeg te ro ra što ga je za pam ti la isto ri ja ovog raz boj nič kog, ja nji čar skog Bal ka na. Cr na Go ra go ri-la je u va tri te ro ra i da vi la se u kr vi. Iz gor je lo je pre ko pet hi lja da ku ća. Svi, ko ji su uče stvo va li u to me pa klu, kao objekt zlo či nač kih na pa da, ku nu se da su vje ro va li, da je do šao sud nji dan. Sva ki član zlo či nač kih ban da, tvr de, da je či nio uti sak sa vr še nog đa ka ca ri-grad ske ja nji čar ske ško le”.

Dr Se ku la Dr lje vić je u advo kat skoj od bra ni ge ne ra la Ra do-mi ra Ve šo vi ća, na nje go vom su dje nju 11. i 14. II 1921. go di ne, is-ti cao isto rij sku, kul tur nu, etič ku raz li ku iz me đu Sr ba (Sr bi ja na ca) i Cro go ra ca, na gla ša va ju ći da su te raz li ke stvo ri li vje ko vi odvo je-nih pu te va nji ho vog ži vo ta i raz vo ja. Na rav no, Dr lje vić ta da ni je

17 Hrvat, Zagreb, broj 613 od 16. marta 1922. i Hrvat, Zagreb, broj 614 od 17. marta 1922. godine. Dr Danilo Radojević u knjizi Dr Seku-la Drljević: Politička misao, Podgorica 2007, str. 195–202. po prvi put objavljuje u Crnoj Gori integralno pomenuti Drljevićev tekst.

141


za stu pao i su bjek tiv no sta no vi šte da su Sr bi i Cr no gor ci dvi je po-seb ne na ci je (to će ura di ti znat no ka sni je, kad je sa zri je va la nje-go va na ci o nal na mi sao tri de se tih i če tr de se tih go di na XX vi je ka), ali iz nje go vog ela bo ri ra nja i ar gu men ta ci je o to me dao je objek-ti van, sna žan pe čat svi je sti o cr no gor skom po se be nom iden ti te-tu, od no sno, o objek tiv noj ra zli ci iz me đu cr no gor skog i srp skog na ro da. U advo kat skoj od bra ni ge ne ra la Ve šo vi ća Dr lje vić go vo ri 1921. go di ne i ovo: „Mi ži vi mo u dra ža vi u ko joj je na sna zi šest ra znih za ko no dav sta va. Ne sa mo da su pri vat no-prav ni od no si ne-jed na ko re gu li sa ni, ne sa mo da su isto rod ni eko nom ski i kul tur ni in te re si do bi li raz ne za kon ske so lu ci je, ne go ni nlji ho va ka zne na za šti ta ni je jed na ka ni po svo joj mje ri ni po svo joj vr sti. To je na še na sljed stvo, či ji je pri jem ne mo gu će na pre čac ot klo ni ti bez ve ćeg po re me ća ja eko nom skih i kul tur nih in te re sa. Ne smi je se is pu sti ti iz vi da, da raz li ka na ših za ko na ni je sa mo po slje di ca na še do ju-če ra šnje pri pad no sti ra znim dr ža va ma ne go, u ve li kom ste pe nu, nu žno re zul ti ra iz ne jed na ko sti eko nom skog i kul tur nog raz vit ka po je di nih ju go slo ven skih ze ma lja. Ra di to ga je upra vo ne mo gu će iz vr ši ti uni fi ka ci ju na ših za ko na jed no stav nim pro ši re njem za ko-na jed ne od ju go slo ven skih ze ma lja na osta le ze mlje”.18. Dr lje vić, u toj od bra ni, ka že da je vri je me raz log ko je je Cr no gor ce i Sr be raz dvo ji lo, raz je di ni lo, pa po tom pi ta i od go va ra: „Da li je baš vri-je me sve mu kri vo? Da bo me, da ko dru gi! Om nia qu ae fi unt, fi unt in tem po re. Lo gič kim de duk ci ja ma u tom prav cu ju ri ste do la ze do poj ma: pra e scrip tio lo gis si mi tem po ris. Sve što se pu tem te pre skrip-ci je stek ne ju ri stič ki je ne spor no; a sve što je ju ri stič ki ne spor no ja ko je. Bar je to li ko ja ko, da se bez ve ćih bo lo va ne mo že po ni šti ti. Ne mi slim ovim re ći, da su tvo re vi ne pra e scrip ti o nis lon gis si mi tem po-ris vječ ne, jer je vječ nost amo pri vi le gi jum Bo žan stva; ali sam re kao i po na vljam, da mo gu pro mi je ni ti svo ga vla sni ka si ne iusto ti tu lo et bo na fi de opet sa mo pra e scrip ti o ne lon gis si mi tem po ris.

Jer: „vri je me gra di niz ko ta re ku le, vri je me gra di, vri je me raz ga đu je.”

18 Đeneral Vešović pred sudom, Zemun 1921, strana 22.

142


Što stvo re vje ko vi to mo gu sa mo vje ko vi uni šti ti. Ali ako do đe Ud bin ski di zdar i po pa li u ko ta re ku le. Šta mu mo gu vje ko vi, pi-ta će me ne ko. Čuj te od go vor! Vje ko vi će ga grd no ka zni ti, za pa li će mu nje go ve dvo re u Ud bi ni.

„Pa li, ža ri Ud bin ski di zda ruRed će do ći i na tvo je dvo re”.Zar ni je ste ni ka da ču li tu po ru ku vje ko va Ud bin skom di zda ru,

ili mo žda za lu du pre ži vlju je te do slov no is pu nje nje te po ru ke? Da go spo do, ni šta na svi je tu ni je tvo re vi na jed no ga da na, ni ti je išta na svi je tu sru še no u jed nom da nu. Svi na ši su ko bi na ko je se to li ko ža li mo, ko ji nam za da ju to li ko bo lo va, nu žno re zul ti ra ju iz gvo zde-nog ot po ra vje ko va, ne u rav no te že nim pre ten zi ja ma na še ga jed nog da na. I uko li ko god bu du pre ten zi je na še ga da na neo b u zda ni je; u ko li ko god bu du pre ma osje tlji vo sti vje ko va bez ob zir ni je, uto li ko će bi ti sna žni ja re ak ci ja nji ho va ot po ra na naš bez ob zir…

Zar ideal tih vje ko va, o či jem nam ot po ru go vo riš mo že ne gle-da ti svoj tri jumf u da nu da na šnjem! Zar ovaj dan ni je pra ved na na gra da kr va vih na po ra tih istih vje ko va? Zar ko li jev ka Ne ma nji-ća, ota dži na Bal ši ća, Cr no je vi ća i Pe tro vi ća; zar do mo vi na Ba ja Pi vlja ni na, Vu ka Man du ši ća i svih osta lih iz onog div nog Vi jen ca be smrt ni ka, ne bi maj ka ove po li tič ke ide je ko ja ta ko po bje do no-sno do mi ni ra da na šnjim da nom.

Ili je mo žda vi do vi ti po gled Dra ška od Mle ta ka to li ko ob ne vi-dio, da ne po zna je če do ro đe no?

Ja osje ćam, da svi na me ne upu ću je te ta i slič na pi ta nja, ka da vam go vo rim o ot po ru vje ko va…

Od go va ra ti na ta pi ta nja zna či go vo ri ti o ono me što je u da na-šnjem vre me nu naj te že ali i naj po treb ni je, zna či go vo ri ti o psi ho lo-gi ji sr bi jan sko-cr no gor skog pi ta nja, a tim in di rekt no i o psi ho lo gi ji či ta vog ju go slo ven skog pro ble ma…

Da poč nem sa onim po sljed njim pi ta njem od ma lo čas po sta-vlje nim. Zar je vi do vi ti po gled Dra ška od Mle ta ka to li ko ob ne vi-dio, da ne po zna je če do ro đe no? –pi ta li ste me vi.

143


Ka ko je mo gu će, da Ivo Cr no je vić tr že nož na svo ga si na Mak-si ma, pi tam vas ja. Ko je kriv? Da li Ivov osla blje ni vid, ili Mak si-mov pro mi je njen lik?

Kriv je Mak si mov pro mi je njen lik.Pa ko je od nas Ivan, ako je Mak sim, pi ta će te me vi. Či ni mi se

obo ji ca i Ivan i Mak sim u je dan isti mah. Raz dvo ji li smo se dav no, i od ono ga na še ga ne volj nog ra stan ka do da na šnjeg to li ko želj ko-va nog sa stan ka, bo lo va li smo na svoj na čin svi. Jed ni su bo lo va li rop stvo sop stve no, dru gi su slo bo do va li kr va vu slo bo du i bo lo va-li rop stvo bra ta svog. Jed nom je rop stvo pro ša ra lo lik, dru go me je vječ na bor ba za slo bo du da la no vi lik.

Vje ko vi ne jed na kog ži vo ta sva ko ga od nas, da li su nam ne-jed na ke men tal ne sklo po ve. Da li je tač no to? Da li su po gle di na svi jet, na dru štvo, na dr ža vu, na re li gi ju, na mo ral, onih Sr bi ja-na ca i onih Cr no go ra ca zbi lja to li ko raz li či ti da se mo že go vo ri ti o nji ma kao ra zno rod nim? Da li ju na ci „Gor skog vi jen ca” zbi lja ne ma ju ni če ga za jed nič ko ga, ili zar ima ju ta ko ma lo za jed nič kog sa ju na ci ma „Ko šta ne” Bo re Stan ko vi ća? Zar bi ne mo gu će bi lo pr-ve za mi sli ti u po stoj bi ni dru gih i obrat no?19 Dr lje vić, elem, u svo joj advo kat skoj od bra ni ge ne ra la Ve šo vi ća, ob ja šnja va uzo ke sta nja u Cr noj Go ri i cr no gor sko-srp skih su ko ba. On ka u za li tet tih su-ko ba vi di u raz li či tom isto rij skom raz vo ju Cr no go ra ca i Sr ba i po seb nom, od je li tom pu tu nji ho vog sa mo stal nog ži vo ta i tra ja nja, ko ji su osta vi li, kao na slje dje vje ko va, sna žan pe čat na shva ta nja, ka rak ter, men tal ni sklop Cr no go ra ca i Sr ba. Za to on ka že da je Sr-bi ma-Sr bi jan ci ma „rop stvo pro ša ra lo lik” a Cr no gor ci ma „vječ na bor ba za slo bo du da la no vi lik”. Te za pa ža da su Cr no gor ci ma i Sr bi ma „vje ko vi ne jed na kog ži vo ta da li ne jed na ke men tal ne sklo-po ve”. Dr lje vić za to go vo ri da Sr bi (Sr bi jan ci) ne mo gu ra zu mje ti Nje go ša, jer ju na ci „Gor skog vi jen ca” ne ma ju ni šta za jed nič kog sa ju na ci ma „Ko šta ne” Bo re Stan ko vi ća, od no sno, da je ju na ke „Gor skog vi jen ca” ne mo gu će za mi sli ti u po stoj bi ni ju na ka Stan-ko vi će ve „Ko šta ne” i obr nu to. Po Dr lje vi ću, raz li ke ko je su stvo-

19 Đeneral Vešović pred sudom, Zemun 1921. str. 29–32.

144


ri li vje ko vi iz me đu Cr no go ra ca i Sr ba sa me po se bi ne stva ra ju su ko be, već kon fl ik te iza zi va ne po što va nje tih raz li ka i na sto ja nja da se one na sil no iz bri šu i uni šte. Pre ma Dr lje vi će voj per cep ci ji kon cep ci ja „jed nog, da na šnjeg da na” pod ko jim on shva ta na čin i kon cept „uje di nje nja” 1918. go di ne, ni ma lo ni je po što va la te ko-vi ne ko je su stvo ri li vje ko vi. Kon cep ci ja da se u „jed nom da nu” uni šte ili iz bri šu po seb no sti ko je su stva ra li vi je ko vi je ne mo gu ća, jer sa mo du go tra ja nje, vri je me, vje ko vi mo gu ra zo ri ti što su vje-ko vi i stvo ri li. Sva ki po ku šaj da se cr no gor ska po seb nost stvar na vje ko vi ma iz bri še u jed nom da nu nu žno stva ra ot por. Za to Dr lje-vić po ru ču je: „To su tvo re vi ne vje ko va, ko je ne mo gu po ni šti ti pre-ten zi je jed no ga da na, pa ma ka ko ina če bi le neo b u zda ne, pa ma ko li ko bi le bez ob zir ne. U tom su ko bu vje ko va sa po li tič kim kon-cep ci ja ma ovo ga da na šnje ga da na ja vi dim ot kri ve nu taj nu na-ših da na šnjih su ko ba”. Za Dr lje vi ća je pri ro dan ot por Cr no go ra ca na sil noj anek si ji, pri sa je di nje nju Cr ne Go re Sr bi ji 1918. go di ne. Po nje mu, ra di se o ot po ru na sto ja nju da se jed nim či nom iz bri šu i po ni šte sve po seb no sti i in di vi du al no sti Cr no go ra ca, stva ra ne vje ko vi ma, da se uni šti sve ono što Cr no gor ce či ni Cr no gor ci ma. Se ku la Dr lje vić je shva ta nja da te cr no gor ske po seb no sti vje ko vi-ma stva ra ne ne mo gu bi ti po ni šte ne i da u tom smi slu kon sta tu-je: „Ja vje ru jem u ne sa vla di vost vje ko va, ko ja će tri jum fo va ti pri je ili ka sni je u jed noj or ga ni za ci ji dr žav ne za jed ni ce ju go slo ven skih ze ma lja, ko ja će svo jim sklo pom da va ti kul men me đu sob nog re-spek to va nja ta ko ra no rod nih mo ral no-re li gi o znih in di vi du a li te ta i eko nom sko-kul tur nih struk tu ra. Ali, do da na te po bje de iz gle-da, da će mo mo ra ti pre ži vje ti još mno go bor be i osje ti ti još mno go bo lo va”20. Dr lje vić u od bra ni ge ne ra la Ve šo vi ća (11. i 14. II 1921) že sto ko kri ti ku je po li ti ku srp skog te ro ra i na si lja nad Cr no gor ci-ma i uzi ma u za šti tu pred su dom ge ne ra la Ve šo vi ća ko ji je pro te-stvo vao i go vo rio na jed nom zbo ru u An dri je vi ci pro tiv zlo či na od stra ne or ga na vla sti nad Cr no gor ci ma. Dr lje vić u od bra ni ge-ne ra la Ve šo vi ća ne ma još sa zre lu svi jest o po seb nom na ci o nal-

20 Đeneral Vešović pred sudom, Zemun 1921. str. 29–32.

145


nom i et nič kom bi ću Cr no go ra ca. On je ta da još bio pod uti ca jem ro man ti čar sko-mit ske sli ke i dvor ske dok tri ne po je di nih vla da ra iz ku će Pe tro vi ća i nji ho vog ide o lo ško-po li tič kog i di na stič kog „srp stva”, ali Dr lje vić već te 1921. go di ne go vo ri o ne kim krup-nim dr žav no-prav nim, isto rij sko-kul tur nim, etič kim i psi ho lo-škim, men ta li tet skim po seb no sti ma i na slje đem, ko ji objek tiv no či ne osno vu cr no gor skog na ci o nal nog iden ti te ta i etič ke za seb no-sti. Dr lje vić je du go bio ne do re čen i ne do volj no sa znaj no sa zrio u po gle du na ci o nal nog i et nič kog iden ti te ta Cr no go ra ca, ali već od 1920 i 1921. go di ne on go vo ri o isto rij skom cr no gor skom in-di vi du a li te tu, kul tur nom, men ta li tet skom, tra di cij skom, obi čaj-nom, o po seb nom cr no gor skom po gle du na svi jet, a od sre di ne tri de se tih go di na XX vi je ka iz gra đu je ja sni ju i pre ci zni ju sli ku o po seb noj cr no gor skoj na ci ji, ko ja je pot pu no dru ga či ja, raz li či ta od srp ske, ko ju će od 1941. do kra ja ži vo ta 1945. go di ne pot pu no di fe ren ci ra ti i ele bo ri ra ti na je dan oštar na čin.

Kon stant no je Dr lje vić pro te sto vao i pi sao pro tiv re ži ma i zlo-či na po či nje nih nad cr no gor skim na ro dom u KSHS i Kra lje vi ni Ju go sla vi ji (1918–1941), kao i pro tiv eko nom skog sta nja u Cr noj Go ri, pljač ki cr no gor skih rat nih re pa ra ci ja, uni ža va nja i bri sa nja cr no gor ske isto ri je. Ko li ki je u to vri je me vla dao zlo čin pre ma cr-no gor skom na ro du, na ve šću sa mo je dan pri mjer. Na i me, srp ska žan dar me rij ska je di ni ca, sa sta vlje na od 12 (dva na est) žan dar ma, pod ko man dom ma jo ra Kec ma no vi ća i biv šeg austrij skog vah-maj sto ra, ne kog Ko la ko vi ća, 25. apri la 1923. go di ne, u dva sa ta po sli je po no ći, upa la je u Cu ci ma, u se lu Ro ko či, u ku ću po zna tog ko mi te Pe tra Zvi ce ra. Svu nje go vu po ro di cu, iz u zev bra ta Pe tro-vog Ja go ša Zvi ce ra, ko ji se tu ni je za te kao za to što je bio u za tvo ru na Ce ti nju, srp ski žan dar mi su tu kli, mu či li, za kla li, od no sno, okrut no ubi li. Dže la ti se ni je su čak ni ta da za u sta vi li, ne go su sa-di stič ki na sta vi li sa svo jim mon stru o znim, kr va vim pi rom. Iz ve li su iz ku će Đur đu Zvi cer, sta ri cu od oko 100 go di na, ba bu Pe tra Zvi ce ra, za ve za li je za jed nu tre šnju is pred ku će, a on da ku ću za-pa li li, a nju pri mo ra li da gle da u va tri po bi je nu i za kla nu fa mi li ju. Ba ba Đur đa je od pri zo ra stra ve i uža sa po lu đe la i, doc ni je, umr la

146


u bol ni ci u Da ni lov gra du. Srp ski žan dar mi pod vođ stvom ma jo-ra Kec ma no vi ća su te no ći 25. apri la 1923. go di ne mu či li, ubi li, za kla li i spa li li: An đu Zvi cer, maj ku Pe tra Zvi ce ra, ko ja je ima la 60 go di na; Za gor ku Zvi cer, sta ru 23 go di ne, su pru gu Pe tra Zvi-ce ra sa tro je đe ce; Vi da ka Zvi ce ra, sta rog 13 go di na, bra ta Pe tra Zvi ce ra i Pla nu Zvi cer, sta ru 20 go di na, se stru Pe tra Zvi ce ra.

U na mje ri da vjer no pri ka že sli ku on da šnje ga sta nja u Cr noj Go ri, u ko je mu je ži vio i bo rio se i Pe tar Zvi cer, dr Se ku la Dr lje-vić je, kao svje dok tog vre me na i ak tiv ni su di o nik u on da šnjim že sto kim po li tič kim bor ba ma, u svo joj knji zi Bal kan ski su ko bi 1905–1941, ko ja je pr vi put štam pa na 1944. go di ne, a dru gi put 1990. u Za gre bu, za pi sao na stra ni ca ma 108 i 109 i ovo:

„Na ne u spje le ustan ke od go vo re no je ka zne nim po ho di ma voj-ske i ja nji ča ra na sva ple me na, ko ja su su dje lo va la u ustan ku. Spa-lji va le su se se ku će i uni šta va la po kret na imo vi na. Vr ši la su se okrut na na si lja nad star ci ma, že na ma i dje com. Spa lje no je pre-ko 5.000 se ljač kih ku ća. Po ro di ce, ko jih su čla no vi su dje lo va li u ustan ku, od no sno u ka sni jim ge ril skim bor ba ma, osta vlje ne bez ku ća i po kret ne imo vi ne, ži vje le su pod pe ći na ma, uko li ko se ni-je su mo gle sklo ni ti kod pri ja te lja. Nji ho vi od ra sli čla no vi bi li su po za tvo ri ma, u ko ji ma su u naj vi še slu ča je va po u bi ja ni. Ne sa mo čla no vi tih po ro di ca ne go i mno gi dru gi ugled ni Cr no gor ci po u bi-ja ni su u za tvo ri ma. Srp ski čast ni ci i uprav ni či nov ni ci do ka za li su svo jim zvjer stvi ma u Cr noj Go ri, ka ko su ja ki tra go vi du ge tur ske vla da vi ne na Bal ka nu… Pre tva ra ju ći Cr nu Go ru u ga ri šte i gro blje Be o grad ni je osta vio ne po či njen ni je dan zlo čin sve do spa lji va nja maj ke s dje com”.

Dr Se ku la Dr lje vić u svo joj knji zi Bal kan ski su ko bi 1905–1941, opi su ju ći zlo čin u Ro ko či ma u Cu ci ma, nad fa mi li jom Pe tra Zvi-ce ra, ko ji se zbio u no ći iz me đu 25. i 26. apri la 1923. go di ne, uz osta lo, na vo di na sta ni ca ma 110 i 111 i ovo: „Cu ce tvr de, da od ta-da sva ke zi me, te no ći u dva sa ta po sli je po no ći, le ti že na s kri li ma od pla me na nad mje stom, na ko me je bi la ku ća Pe tra Zvi ce ra. Spa-lje na maj ka obi la zi pe peo svo je spa lje nje dje ce. To mje sto je po sta lo cr no gor sko sve ti šte. Ni je dan Cr no go rac ne pro đe po kraj nje ga, da

147


ne osta ne pred njim, go lo glav, po ne ko li ko mi nu ta u mo li tvi… Kroz ci je lo vri je me tih zvjer sta va, ko ja ne mo gu na ći se bi uzo ra čak ni u du goj tur skoj vla da vi ni nad Bal ka nom, ni je se na šao ni je dan Sr-bi ja nac, ko ji bi osu dio be o grad sku vla du zbog njih. Ni je se na šao ni tzv. Sr bin pre ča nin, ko ji bi to uči nio. Ne sa mo to. Kad sam ja u svo me go vo ru, ko ji sam dr žao u Be o gra du u Na rod noj skup šti ni 16. fe bru a ra 1926. go di ne, na pao Vla du zbog zlo či na u Cu ca ma, na rod ni za stup ni ci di gli su za glu šnu vi ku, ne pro tiv Vla de, ne go pro tiv me ne. U toj sra mot noj vi ci, na tje ca li su se sa Sr bi jan ci ma Sr bi pre ča ni. To vri je di za pam ti ti”.

Dr lje vić je 1926. ob ja vio u Ze mu nu svo ju knji gu Cen tra li zam ili fe de ra li zam, ko ja je skup nje go vih go vo ra u Na rod noj skup šti-ni u Be o gra du, odr ža nih u pe ri o du od 22. ju la 1925. do 26. mar ta 1926. go di ne U njoj je ob ja vio je i svoj go vor odr žan u Na rod noj Skup šti ni Kra lje vi ne SHS u Be o gra du 16. fe bru a ra 1926. go di ne, u ko je mu je na gla sio, iz me đu osta log, i ovo:

„Cr na Go ra pre tvo re na je u vje žba li šte zlo či nač kih in sti ka ta dr žav nih or ga na, če ga su ža lo sni svje do ci, mno go broj ne ljud ske žr-tve, pre ko pet hi lja da po pa lje nih do mo va i mno ga dru ga po ni šte-na imo vi na, i što je naj stra šni je: „Krv što le di, oči što za tva ra, što ka me ni i što po ra ža va” – pe peo spa lje ne maj ke sa đe com na sred ono ga is toč ni ka slo bo de, na sa mom pod nož ju Lov će na! Mje sto, na ko me su Tur ci spa li li, ne Sv. Sa vu, ne go mo šti Sv. Sa ve, sve ti nja je. Mje sto, na ko me je spa lje na maj ka sa đe com, osta će sve to mje sto dok je Lov će na i nje go ve Cr ne Go re. (Mi lu tin To mić: To su uči ni li tvo ji bi ra či). Ne, ne go dr žav ni žan dar mi, oni isti ko ji su te be ova-mo po sla li. (Mi lu tin To mić: Imao si sve ga 700 bi ra ča u tom sre zu). Ta ko ti je isti na sve što go vo riš (Du go traj na vi ka i pro te sti. Ra di ka-li di žu za glu šnu gra ju. Pred sjed nik zvo ni).

Ni je mi na mje ra, da raz gre bam po ra na ma pro šlo sti, ali sam mo rao ovo li ko re ći, da ja če is tak nem, ko li ki zlo čin vla da ne sa mo pre ma Cr noj Go ri ne go, i to u da le ko ve ćem ste pe nu pre ma dr žav-noj za jed ni ci, svo jim od bi ja njem, da dr ža va na kna di pro u zro ko-va ne ma te ri jal ne šte te.

148


Sve po slje di ce ne da du se po pra vi ti, jer su mno ge od njih ne po-pra vi ve. Ne mo gu će je di ći mr tve iz gro bo va, ali je mo gu će is pla ti ti po pa lje ne ku će i uni šte nu imo vi nu”21, apo stro fi ra u to me go vo ru dr Se ku la Dr lje vić. U ovom go vo ru dr Se ku la Dr lje vić pra vi ja snu alu zi ju na stra da nje fa mi li je Pe tra Zvi ce ra, na spa lji va nje nje go ve đe ce i že ne u Cu ca ma.

Dr Se ku la Dr lje vić je 1928. go di ne, u jed noj po le mi ci sa Mar-kom Da ko vi ćem, na pi sao i ovo: „Da ko vić je dao se bi mno go tru-da, da što op se žni je obra zlo ži re žim va tre i kr vi, ko jim se vla da lo Cr nom Go rom na kon uje di nje nja. Do bro je što pri zna je taj re žim za svoj. To pri zna nje tre ba svi Cr no gor ci da ču ju i da upam te. Da-ko vić ka že da je ta ko upra vljao, da bi učvr stio uje di nje nje, a da nas i dje ca vi de, da je na zga ri šti ma cr no gor skih do mo va iz go re lo mo-ral no je din stvo Sr bi ja na ca i Cr no go ra ca, ko je je pri je dr žav nog je-din stva po sto ja lo kroz vje ko ve… Na po sljet ku, zar ne zna Da ko vić da ne ma ide je ni na ci o nal ne ni re li gi o zne ni so ci jal ne ra di či jeg bi se ostva re nja smje le spa lji va ti že ne i dje ca i pa li ti se lja ci ma ku će”.22

U ovoj po le mi ci sa Mar kom Da ko vi ćem dr Se ku la Dr lje vić pri ka zu je re žim ko ji je 1923. go di ne spa lio že nu i dje cu Pe tra Zvi-ce ra, kao re žim va tre i kr vi, ko jim se vla da lo Cr nom Go rom od 1918. go di ne.

Dr Se ku la Dr lje vić je u advo kat skoj od bra ni ge ne ra la Ra do-mi ra Ve šo vi ća 1921. go di ne iz lo žio svo je pro gram ske i ide o lo-ške kon cep ci je i shva ta nja, ko ja će pred sta vlja ti idej nu oko sni cu po li tič kog dje lo va nja cr no gor skih fe de ra li sta. Tim svo jim kon-cep ci ja ma Dr lje vić će sa iz vje snim do pu na ma i ko rek ci ja ma bi ti do slje dan do kra ja ži vo ta. U za gre bač kom li stu „Hr vat”, or ga nu Hr vat ske za jed ni ce, Dr lje vić ob ja vlju je svo je član ke u ko ji ma iz-no si svo je vi đe nje cr no gor skog-srp skog kon fl ik ta i svo je stva ve o ure đe nju dr ža ve i po lo ža ju Cr ne Go re u KSHS. Svo je sta vo ve iz-

21 Dr Sekula Drljević, Centralizam i federalizam, Zemun 1926. str. 42–43.

22 Vidjeti: Savić Marković Štedimlija, Crna Gora u Jugoslaviji, Za-greb 1936, str. 68–69

149


lo že ne u od bra ni ge ne ra la Ve šo vi ća, raz ra đu je i ela bo ri ra. Sta nje i do ga đa nja u Cr noj Go ri gle da kroz pri zmu cr no gor sko-sr bi jan-skog su ko ba. On o to me pi še da je to „su kob dva ju di ja me tral no pro tiv nih po gle da na svi jet”, od ko jeg su Cr no gor ci no si o ci jed-nog, a Sr bi dru gog po gle da. Dr lje vić u tom smi slu na vo di: „Sin te-ti zi raj te taj nu bi ća ljud skog sa tra di ci ja ma cr no gor skog ri te r stva i nje go vim po gle di ma na svi jet i do ći će te na iz vor gra đan skog ra ta u Cr noj Go ri. Van te sin te ze ne ma dru gog pu ta, ko jim do la ze do mno go stru ko iz u kr šta nih i is pre ple ta nih uzro ka, ko ji svo jom ne-mi nov no šću uz di žu sna gu onih gor šta ka do vi si ne nad ze malj skog pot či nja va nja ži vo ta svo ga i svo jih naj mi i jih ap strak nim ide a li ma čo vječ jeg ži vo ta i nje go va smi sla” 23. Dr lje vić iz no si te zu da „pla ni-ne ra đa ju he ro je, a ni zi je iz daj ni ke”. Pre ma Dr lje vi ću, ka ko kon-stra tu je dr Di mo Vu jo vić, „to ni je ot por jed nog na ro da re ži mu ko ji iz ra ža va in te res jed nog di je la vla da ju će kla se, već je to su kob dva na ro da raz li či tih po gle da na svi jet, od ko jih je je dan vi so kih a dru-gi ni skih mo ral nih kva li te ta i po bu da” 24. Dr lje vić u sa ra jev skom li stu „Na rod”, broj 81 od 14. de cem bra 1922. go di ne go vo ri o mr-žnji Sr bi ja na ca pre ma Cr noj Go ri.

Se ku la Dr lje vić, u za gre bač kom „Hr va tu” 1922. go di ne, kon-sta u je i ovo: „Me de ni mje se ci „uje di nje nja” kod nas ni je su du go tra ja li. Već pr vi su sre ti sa Sr bi jan ci ma, Cr no gor ci ma su od u ze li iz-lu zi je o rav no rav no sti ko ju oni ra ni je sma tra hu pri rod nim i po se bi ra zu mlji vom osno vo vi com me đu sob nih od no sa”. U za gre bač kom „Hr va tu”, broj 755, od 7. ruj na 1922. go di ne, Dr lje vić (Fla vi jus) u član ku pod na slo vom „Mi ni star oslo bo di telj” ka že: „Već če ti ri go-di ne re žim pljač ka ša, ba ti na ša, pa li ku ća, lo po va i afe ra ša svih mo-gu ćih ro do va i vr sta na zi va sve pro te ste pro tiv se be se pa ra ti zmom i iz da jom. Već če ti ri go di ne sr bi jan ska štam pa ha la če pro tiv hr vat-skih i cr no gor skih „se pa ra ti sta”, za to što ba ti nu ne će da pro gla se za sve ca i da pri zna du ba ti na nje za pra vo „oslo bo di telj ke” Sr bi je”.

23 Hrvat, broj 703, 7. srpanj 1922; broj 75, 10. srpanj 1922, Građan-ski rat u Crnoj Gori (Flavius); Dr Dimo Vujovic, c. d. str. 80.

24 Dr Dimo Vujović, c. d. str. 80.

150


Dr lje vić će ta svo ja shva ta nja za dr ža ti i po ja ča ti u svo joj knji zi Bal kan ski su ko bi 1905–1941, Za greb, 1944. go di ne, s tim što ne će vi še upo tre blja va ti po jam Sr bi jan ci već et nič ku od red ni cu Sr bi. Ka da go vo ri o Ju go sla vi ji on uvi jek ter min uje di nje nje sta vlja pod zna ke na vo da, sma tra ju ći da to ni je uje di nje nje već anek si ja, a za Ju go sla vi ju ko ri sti sin tag mu „udru že ne ze mlje”, a ni kad „uje di-nje ne ze mlje”. To je u skla du sa nje go vim fe de ra li stič kim kon-cep ci ja ma, ko je su sa mo de kla ra tiv no fe de ra li stič ke, a u su šti ni kon fe de ra li stič ke, jer on go vo ri o ju go slo ven stvu kao o za jed ni-ci udru že nih ze ma lja ko je tre ba da bu du re zul tat spo ra zum nog i slo bod nog udru ži va nja i da udru že ne sa ču va ju svo ju dr žav no-prav nu i kul tur nu ini vi du al nost i iden ti tet i da bu du rav no prav-ne. Dr lje vić po dr ža va cr no gor sku usta nič ku i ko mit sku bor bu pro tiv oku pa ci o nih srp skih vla sti i so li da ri še se sa njom, po zi-va ju ći na oru ža ni ot por u svo joj pje smi „Lov ćen ski po klič”25. U to me član ku Dr lje vić pi še i ovo: „Cr no gor ski ko mit ski po kret, ko ji sva kim da nom po sta je te ži za vla sto drž ce zna či po li tič ki pro test pro tiv vla da vi ne i pro tiv si ste ma, ko ji je na stu pio iza „oslo bo đe nja” Cr ne Go re… To je po kret na ro da od ra sla u slo bo di da do bi je svo-ju slo bo du”. Dr lje vić bra ni lič nost i dje lo kra lja Ni ko le od na pa da bje la ša i ula že pro test pro tiv kon fi sko va nja nje go ve imo vi ne26.

Se ku la Dr lje vić je, od 1918. do 1941. go di ne, kon stant no bio jav no na pa dan ka ko od stra ne cr no gor skih bje la ških po li ti ča ra-uni ta ri sta, ta ko i be o grad skih vla da ju ćih po li tič kih kru go va. Ne sa mo da je na pa dan, već je kon stant no po li cij ski pro ga njan, ne-ko li ko pu ta je hap šen zbog po li tič kog dje lo va nja i svo jih sta vo va, vr še ni su aten ta ti na nje ga, sa bo ti ra na mu je i one mo gu ća va na po li tič ka dje lat nost itd. Dr lje vić i Mi ha i lo Iva no vić su kri ti ko va li

25 Pjesmu „Lovćenski poklič” Sekula Drljević je potpisao svojim pseudonimom „Hajduk Pero” i objavio je u zagrebačkom „Hrvatu” broj 721, od 28. srpnja 1922., u članku pod naslovom „Crna Gora”.

26 Drljević će 22 godine kasnije ostati dosljedan tim svojim uvjere-njima i ocjenama i zabilježiće ih u svome najvažnijem i najboljem djelu Balkanski sukobi 1901–1941.

151


i boj ko to va li do la zak kra lja Alek san dra Ka ra đor đe vi ća, Mi la na Sto ja di no vi ća i Ni ko la ja Ve li mi ro vi ća u Cr nu Go ru 1925. go di ne, te čin pre no še nja Nje go še vih ko sti ju od stra ne re ži ma na Lov ćen i nji ho vu in hu ma ci ju u ka pe li ko ju je po di gao Kralj Alek san dar. Dr lje vić i Iva no vić ni je su zbog ne sla ga nja sa po li ti kom Alek san-dra Ka ra đor đe vi ća i nje go ve vla de ni bi li ta da u Cr noj Go ri, već su nje nu te ri to ri ju na pu sti li u znak pro te sta dok se taj po sao ne za vr ši, jer ni je su htje li da u nje mu uče stvu ju.

Li stu „Cr no go rac”, or ga nu Cr no gor ske stran ke, kao stra nač ki ide o log da vao je dr Dr lje vić duh, ton i smje ro kaz. List „Cr no go-rac”, or gan par ti je dr Se ku le Dr lje vi ća, broj 2, od 3. ja nu a ra 1925. go di ne ob ja vlju je i tekst na slo vljen „Kle ve ta nje Cr ne Go re i Cr no-go ra ca”. U nje mu se oštro i ra zlo žno po le mi zi ra sa knji gom Ve li-ka Sr bi ja auto ra, re žim skog i dvor skog isto ri ča ra, dr Vla di mi ra Ćo ro vi ća, u ko joj ovaj neo sno va no na pa da Cr nu Go ru za nje nu ulo gu u Pr vom svjet skom ra tu, pri ka zu ju ći je la žno. No vi na „Cr-no go rac”, broj 7. od 6. fe bru a ra 1925. go di ne pod vr ga va oprav da-noj kri ti ci udž be nik isto ri je za IV raz red osnov ne ško le, u ko joj se srp ska isto ri ja pre tje ra no op šir no i de talj no sla vi i ve li ča, a cr-no gor ska isto ri ja tre ti ra ne i sti ni to, kraj nje oskud no i uvr je dlji vo mi ni mi zi ra i ni po da šta va. List „Cr no go rac”, broj 7 od 6. fe bru a ra 1925. go di ne je za bra njen od srp skog oku pa ci o nog re ži ma zbog uvod ni ka „Uoči iz bo ra”, u ko me se is ti če da su vla da ju ći oli gar si po Cr noj Go ri pa li li, ubi ja li i pljač ka li, mu či li i tu kli na rod. U tom uvod ni ku „Cr no gor ca”, ko me je duh dao dr Se ku la Dr lje vić, ka že se: „Jed nom ri ječ ju, ti vaši do sa da šnji upra vlja či, to su oni, ko ji su nad Cr nom Go rom i Cr no gor ci ma uči ni li vi še ne prav di i zlo či na ne go Tur ci na ci je lom Bal ka nu za sto ti nu go di na”. List „Ve čer nja po šta”, Sa ra je vo 10. mar ta 1923. br. 505, ob ja vlju je jed no Pi smo Pri ja te lju od dr Se ku le Dr lje vi ća. U nje mu Dr lje vić, za la žu ći se za re pu bli kan ski ob lik vla da vi ne u dr ža vi, ve li: „Mi ne mo že mo pri-sta ti da Cr na Go ra i njen na rod ro bu ju srp skoj mo nar hi ji ili srp-skoj re pu bli ci, ne go tra ži mo pod ci je nu naj ve ćih žr ta va da na ša re-pu bli ka bu de rav no prav na sa sr bi jan skom”. Kri ti ku ju ći po li ti ča re Ja šu Pro da no vi ća i Jo va na Đo no vi ća, go vo re ći im da oni ho će da i

152


Cr na Go ra bu de rob Sr bi je, dr Se ku la Dr lje vić do da je: „Je di no smo ja i mo ji dru go vi ko ji tra že cr no gor sku re pu bli ku i po zi vam Te pri-ja te lju da uči niš sve da se na rod ne da pre va ri ti i da osvi je tli čast i pra vo Cr no go ra ca, ko ji su pro li li mo re kr vi da ne bu de mo ro bo vi”.

Dr Se ku la Dr lje vić je kon stant no, jav no pro te stvo vao pro tiv zlo či na nad cr no gor skim na ro dom, ko je je vr ši la srp ska voj no-žan dar me rij ska upra va. Ta ko su po sla ni ci Cr no gor ske stran ke Mi ha i lo Iva no vić, Sa vo Vu le tić i dr Se ku la Dr lje vić pod ni je li 30. ma ja 1925. go di ne u Na rod noj skup šti ni u Be o gra du in ter pe la ci ju Mi ni stru unu tra šnjih dje la, u ko joj su opi sa li svi rep zlo čin ubi-stva cr no gor skog ma jo ra Šće pa na Mi ju ško vi ća i nje go vog bra ta od stri ca Ste va na Mi ju ško vi ća u Nik ši ću 21–24. fe bru a ra 1924. go di ne, ko jeg je izvši la srp ska žan dar me ri ja pod ko man dom Mi-la na Ka la bi ća.27 Dr lje vić je pro te stvo vao pro tiv eko nom skog plja-ča nja i za po sta vlja nja Cr ne Go re, pro tiv fal si fo va nja i bri sa nja cr-no gor ske isto ri je u škol skim udž be ni ci ma i u pro svjet noj po li ti ci. Ka že da se Cr na Go ra „bri še se sa isto rij ske kar te udru že nih ze ma-lja”, i „ad mi ni stra tiv ne struk tu re udru že nih ze ma lja”28. Go vo rio je i pi sao i o ulo zi Pe tra Pe ši ća u slo mu cr no gor ske voj ske u pr vom svjet skom ra tu.29

Po li tič ka mi sao i dje lat nost Se ku le Dr lje vi ća, u raz do blju od 1918. do 1941. go di ne ima la je sna žan eho, od jek ne sa mo na cr-no gor skom pro sto ru, već i znat no ši re. Ostva ri va la je i uti caj ka-ko na cr no gor ske emi grant ske po li tič ke kru go ve ši rom Evro pe i Ame ri ke, ta ko i na zna čaj ne i an ga žo va ne in te lek tu al ce ko ji su bi li pri sta li ce op stan ka ne za vi sne Cr ne Go re i ko ji su pi sa li o cr-no gor skom pi ta nju. Ta ko, ma đar ski znan stve nik prof. Dr Jo žef

27 Crnogorac, godina 1, broj 24, Cetinje 1925 i Dr Danio Radoje-vić, c. d. str. 45.

28 Govor Sekule Drljevića u Naordnoj skupštini od 22. jula 1925. Objavjen u Centralizam i federalizam, Zemun 1926.

29 O tome dr Sekula Drljević drži govor u Narodnoj skupštini u Beogradu 27. marta 1926. godine, kojega je objavio u svojoj knjizi Cen-tralizam i federalizam, Zemun 1926. O tome Drljević piše i u listu „Hr-vat”, broj 1681 od 13. septembra 1925, strana 1.

153


Baj za (1885–1938) u svom dje lu Cr no gor sko pi ta nje30 (Bu dim pe šta 1927. go di ne), na vi še mje sta po pu la ri še po li tič ke mi sli i bor bu Se ku le Dr lje vi ća i Mi ha i la Iva no vi ća za pra vo, čast i slo bo du Cr ne Go re. Dr Baj za ci ti ra Dr lje vi će ve po li tič ke go vo re, kao po sla ni-ka Cr no gor ske stran ke u Skup šti ni KSHS u Be o gra du, ko ji zbo re o sud bi ni Cr ne Go re pod vla šću i te ro rom Be o gra da, i o nji ma se afi r ma tiv no iz ja šnja va, tre ti ra ju ći ih „um nim”. Dr Jo žef Baj za kon sta tu je i ovo: „Imo vi na cr no gor ske di na sti je je kon fi sko va na, ali ze mlja od to ga ni je ima la ni ka kve ko ri sti. Ova do bra su za vr ši la u dže po vi ma ne ko li ko uti caj nih Sr ba. I da kle, pot pu no je pri rod-no da je cr no gor ska emi gra ci ja u ino stran stvu broj ni ja ne go ikad. Po sla nik Dr lje vić že li da zna da li je Be o grad baš od lu čan da sa tre Cr nu Go ru i da pri nu di cr no gor ski na rod na emi gra ci ju, i u tom slu ča ju na rod će raz mi slja ti da na đe ne ko sklo ni šte đe ne do še žu ru ka i moć Be o gra da”. Osvr ću ći se na su šti nu Rim skog pak ta iz-me đu Ita li je i KSHS od 9. fe bru a ra 1924. go di ne, dr Baj za Jo žef pi še i ovo: „Ni je po tre bo da is ti čem ka ko je cr no gor ska po li tič ka emi gra ci ja ima la za osno vu su ve re ni tet i ne za vi snost Cr ne Go re ko ja je sma tra na za dr ža vu. Ovo sta no vi šte di je le i mno gi ču ve ni ita li jan ski prav ni ci. Mno go va žni ja je či nje ni ca da Cr no gor ska fe-de ra li stič ka par ti ja, par ti ja ko ja je for mal no pri zna la Ju go sla vi ju, ima u stva ri isto mi šlje nje o ulo zi međ na rod nog pra va u Cr noj Go-ri kao i cr no gor ska po li tič ka emi gra ci ja. Po sla nik u Be o grad skoj skup šti ni, Se ku la Dr lje vić, ko ji je upra vo je dan od vo đa Fe de ra li-stič ke par ti je, po či nje ovim ri je či ma je dan svoj um ni čla nak: „Rim-skim pak tom ko ji je za kju čen iz me đu Ita li je i na še Dr ža ve, že lje lo se is klju či ti cr no gor sko pi ta nje iz pro gra ma me đu na rod ne po li ti ke. Isti na je da ni Ame ri ka, ni En gle ska, ni Fran cu ska ni je su pot pu no pri zna le uje di nje nje Cr ne Go re sa Ju go sla vi jom, čak ima mo nji ho-vo obe ća nje da će se po za ba vi ti cr no gor skim pi ta njem,-ali u po li-tič koj prak si ove te o rij ske re zer ve ne ma ju vri jed no sti od tre nut ka

30 Dr Jožef Bajza pominje Drljevićeve misli i aktivnost u knjizi Cr-nogorsko pitanje, III izdanje, priredili Prof. dr Branislav Kovačević i Marijan Mašo Miljić, Podgorica 2001, na stranama 44, 45, 54, 56, 61.

154


ka da je Ita li ja sklo pi la spo ra zum sa Be o gra dom. U igri Ita li je Cr na Go ra je bi la ve o ma ja ka kar ta, i sto ga, sve do Rim skog Pak ta Ita li ja je u me đu na rod noj po li ti ci po kre ta la cr no gor sko pi ta nje. I čim je Ita li ja od bi la, iako pri vre me no, da prak tič no pod sti če cr no gor sko pi ta nje ono je ne sta lo sa ho ri zon ta me đu na rod ne po li ti ke. I sto ga je mo gu će da Ita li ja i dru ge ve li ke si le bu du sma tra le jed nog da na da mo že bi ti ko ri sno da po no vo po kre nu cr no gor sko pi ta nje. Tre-nut no je Pa šić uspio da iz bjeg ne sva ku opa snost i da na ve de Mu-so li ni ja da uki ne bi lo ka kvu po moć cr no gor skoj emi gra ci ji”, za vr-ša va dr Se ku la Dr lje vić”. Dr Baj za Jo žef po tom za pa ža: „Ve o ma je te ško po gre šno shva ti ti ove iz ja ve Dr lje vi ća. Oči gled no je da on ne sma tra raz ri je še nim cr no gor sko pi ta nje sa gle di šta me đu na rod nog pra va, već je kao po li ti čar, ubi je đen da se, na kon Rim skog Pak ta, te ško na da ti da će to pi ta nje po no vo do ći na dnev ni red, i, sto ga iz bje ga va da in si sti ra na nje go voj ve zi s me đu na rod nim pra vom. Sma tra da je anek si ja Cr ne Go re od stra ne Sr bi je svr še na stvar i iz bje ga va ju ći da na ga đa mo guć no sti da le ke bu duć no sti, na sto ji da utvr di uslo ve jed ne re al ne cr no gor ske po li ti ke na osno vu či nje nič ke si tu a ci je”31, bi lje ži Baj za.

An ga žman i bor ba Se ku le Dr lje vi ća ima la je jak uti caj na cr-no gor sku su ve re ni stič ku po li tič ku emi gra ci ju u Evro pi, Ju žnoj i Sje ver noj Ame ri ci. Cr no gor ski emi grant ski list iz De tri o ta, SAD, Cr no gor ski gla snik, na svo jim stra ni ca ma od 1923. do 1929, če sto pre no si Dr lje vi ce ve po li tič ke na stu pe u bor bi za Cr nu Go ru, nje-go vu ak tiv nost, go vo re, pro gla se, skup štin ske in ter pe la ci je pro-tiv srp skih zlo či na u Cr noj Go ri, go vo re ći kraj nje afi r ma tiv no o nje go vom po li tič kom an ga žma nu i mi si ji u od bra ni pra va na ži-vot Cr ne Go re. Ured nik Cr no gor skog ogle da la iz San Fran ci ska, u bro ju od sep tem bra 1927, stra na 6 i 7, prof. Ni ko la Pe ta no vić,

31 Prof. Dr Jožef Bajza, Crnogorsko pitanje, (I izdanje na mađar-skom jeziku, Budimpešta 1928, II izdanje na italijanskom jeziku, Bu-dimpešta 1928). Citirano prema III izdanju na crnogorskom jeziku, ko-je su priredili dr Branislav Kovačević i Marijan Miljić, Podgorica 2001. str. 54.

155


pre ga lac za slo bod nu i ne za vi snu Cr nu Go ru, u član ku na dvi je stra ni ce ča so pi sa na en gle skom je zi ku, na slo vlje nom Doc tor Se-ku la Dr lje vich, is ti če pra ved nost, po nos i hra brost, li der stvo Se-ku le Dr lje vi ća i nje go vu bor bu za dig ni tet i po sto ja nje Cr ne Go re. U tom član ku ob ja vlje nom u Cr no gor skom ogle da lu pre no si se i dio po li tič kog go vo ra Se ku le Dr lje vi ća iz 19. ju la 1927. go di ne na jed nom jav nom zbo ru u Hr vat skoj. Pe ta no vi ćev ča so pis na vo di, uz osta lo i ovo: „Mi sa da ima mo čast da Ame ri ci pred sta vi mo jed-nog od ne u stra ši vih i is kre nih po li tič kih li de ra, ko ji je pra vi pri mjer pred stav ni ka cr no gor skog na ro da na otvo re nom fo ru mu Ju go sla-vi je, po ime nu dok tor Se ku la Dr lje vić. Ve li ko nam je za do volj stvo pi sa ti o na šem pred stav ni ku ta mo, ali ka ko je pro stor ogra ni čen, mi us hi će no pre vo di mo nje go ve ri je či ko je je iz go vo rio 19. ju la ove go di ne pred 16.000 Hr va ta. Nas iz bor je kra tak, ali je ka rak te ri sti-čan i ja san, i na da mo se da ce po slu ži ti”. U na stav ku tek sta sli je di iz vod iz Dr lje vi će vog go vo ra: „Ovo je već de ve ta go di na ka ko smo za jed no u jed noj ze mlji. De vet go di na od ka ko se bo ri mo u na šoj ob je di nje noj do mo vi ni da sve do ve de mo u red ona ko ka ko i tre ba da bu de. Tač no je da smo tra ži li na ci o nal nu uni ju, ali ni je tač no da smo to že lje li kao na red bu, ka ko je to pred sta vlje no i ka ko bi že lje le vo de će par ti je. Kao što zna te iz isto ri je, ne ka da je cio srp ski na rod bio uje di njen, u vri je me rop stva pod Tur ci ma. Cr na Go ra je bi la pr va ko ja je od bi la uni ju, ona se osa mo sta li la i na pra vi la ne za vi snu dr ža vu. Ko god že li uje di nje nje bez slo bo de, pro tiv je svo je dr ža ve. La žu oni ko ji ka žu da mi že li mo da se uje di ni mo bez slo bo de. Slo bod na Uni ja zna či da tre ba da po sto ji jed na kost iz-me đu Sr ba, Hr va ta i Slo ve na ca. Naj ma nje što mo že mo do bi ti od dr ža ve je jed na kost, ona mo ra bi ti osi gu ra na, ne sa mo za nas ne go i za dru ge na ci o nal no sti u okvi ru nje nih gra ni ca. Ako že li da bu de te melj na dr ža va mo ra da ga ran tu je slo bo du i Njem ci ma, Ma daj-ri ma, Al ban ci ma, i dru gim na ci o nal nim ma nji na ma, ka ko bi oni mo gli raz vi ja ti svo je spo sob no sti kao slo bod ni gra đa ni. Sve po li tič-ke par ti je, ko je su ima le moć, ni je su shva ti le da je jed na kost iz me-đu na ci o nal no sti esen ci jal no po treb na, ka ko bi dr ža va bi la čvr sta. Ako oni vje ru ju u po bje du, za što ne do zvo le ne ko me da do bi je moć

156


ko će nam ga ran to va ti jed na kost. Oni ka žu da oni ne prak ti ku ju pri nu du, dok god su sprem ni da ura de sve ka ko bi ostva ri li ve ći nu gla so va. Vje ro vat no ni u Hr vat skoj ne će bi ti vi še pri nu de ka ko je bi lo ra ni je, ali i ov dje još uvi jek po sto je od re đe ne obla sti ze mlje gdje se pri nu da prak ti ku je do kraj njih gra ni ca. Oni mi sle, na pri mjer, da mo gu dje lo va ti u Ma ke do ni ji. Va ra ju se. Ma ke do ni ja te ži is toj slo bo di. Oni mi sle, pri je sve ga, da mo gu ko ri sti ti svo ju bru tal nost svu da oko lo i osta ti slo bod ni u Sr bi ji. Ako ga pri tje raš uz „hr vat-ski” zid, oni će se vra ti ti u sr bi jan sko dvo ri šte. Gdje god že le da po tla če do vo de u ri zik sr bi jan sku slo bo du. Sa mo glu pa ni do vo de u opa snost svo ju slo bo du. Slo bo da je ne mo gu ća u jed noj obla sti uko li ko je u su sjed noj rop stvo. Oni ni je su u sta nju da vi de da je ova dr ža va na pra vlje na od jed na kih obla sti i ze ma lja i da je ova dr ža va sa rad nja na ro da Sr ba, Hr va ta i Slo ve na ca. (Ne ma so be za Cr nu Go ru). Ra di kal na par ti ja mi sli da dr ža va ni je ni šta dru go do Be o grad ski pa ša luk. Na ša je du žnost da po dig ne mo cilj na še dr ža-ve pro tiv ti ran ske Sr bi je i in te re sa sr bi jan skih ge dža. Mi smo je di na pra va par ti ja u Dr ža vi. Na ša re al nost je na ša pro šlost, na ša tra di-ci ja na ko ju smo ja ko po no sni. U ovoj Dr ža vi mi će mo raz mo tri ti šta je na pra vi la isto ri ja. Mi ka že mo da ne smi je bi ti uni šte na, za onog ko ji je to li ko po bu dio re ak ci ja. Zna če nje Pro gre sa je da iz vu-ce naj bo lje iz po sto je ćeg i da ga do da to me. Onaj ko ji že li sve to da uni šti je umo bo lan. Ne po sto ji na rod na ovo me svi je tu ko ji bi da se od rek ne svo je isto ri je. „Sr bi jan ska go spo da” bi že lje la da na ro du ši rom ze mlje sa op šti da oni mo ra ju bi ti vo đe Dr ža ve. U ovoj Dr ža-vi, vo đe mo gu bi ti oni ko ji će ga ran to va ti jed na kost na ro du. Ako ne po sto ji ne ko ko to ga ran tu je, dr ža va ne će du go tra ja ti. U mo jim de talj nim ob ser va ci ja ma sr bi jan skih po li ti ča ra, či ni mi se, da oni ce sto sa me se be pi ta ju: „da li je bo lje da pro iz vo de ma nje ili da pri-gra be i ono ma lo sto je već pro iz ve de no”? Do la ze do za ključ ka da je ovo dru go bo lje. A naš na rod im lju ba zno ka že: „pro klet bio svak onaj ko ji ukrao ne što” – ote to pro kle to!”. Sla žu ći se sa svim što ču-jem u Be o gra du, ja ne znam či ja vla da je sa da snja vla da Ju go sla vi-je. Ja sno je da će že lja ili ze lje na ro da bi ti iz ra že ne kroz par ti je ko je pred sta vlja ju na rod. Dok god je sa da šnja vla da sa či nje na od ovih

157


par ti ja, ja sno je da ova vla da ni je na ci o nal na vla da, – da kle ni je vla da ko ja pred sta vlja in te re se na ro da u cje li ni. Ali sa da šnja vla-da ni je sva ka ko ne u tral na. Po mom iskre nom mi šlje nju sr bi jan ska vla da ni je ni bo ži ja ni vla da na ro da u cje li ni. Ja že lim da kad do đu iz bo ri, do bi ju ono što za slu žu ju i da bu dem po no san da nji ho va do bra i ta pi je za vr še kod na ro da. U sa mom za ključ ku, osje ćam kao du žnost da vam ka žem da kad god je na ša mi sao na pra vlje na od na ci o nal ne i in ter na ci o nal ne slo bo de, ni ka da ne će mo za bo ra vi ti da po me ne mo Cr nu Go ru, Cr na Go ra je ko li jev ka na še slo bo de. Sa da šnja dr ža va na šeg na ro da, do mi nant no od bal kan skih na-mje sni ka, bi će pre or jen ti sa na u na pred nu i slo bod nu Dr ža vu” 32.

Dr Se ku la Dr lje vić je bio ja ko uva ža van od vo de će stran ke hr vat skog na ro da u Kra lje vi ni SHS i Kra lje vi ni Ju go sla vi ji – Hr-vat ske se ljač ke stran ke Stje pa na Ra di ća i nje go vog na sljed ni ka dr Vla di mi ra-Vlat ka Ma če ka i nji ho vih sa rad ni ka. Na iz bo ri ma 1927. go di ne sa nje ne li ste je iza bran za po sla ni ka u be o grad skoj skup-šti ni. Kad je ra di kal ski po sla nik Pu ni ša Ra čić ubio 20. ju na 1928. go di ne u Be o gra du, u Skup šti ni, hr vat ske na rod ne za stup ni ke Pa-vla Ra di ća i Đu ra Ba sa ri če ka, te sko ra nio Stje pa na Ra di ća i jos ne ko li ko po sla ni ka, Cr no gor ska stran ka i nje ni pred stav ni ci Mi-ha i lo Iva no vić i dr Se ku la Dr lje vić na pu sti li su skup šti nu u znak so li dar no sti sa po sla ni ci ma Se ljač ko-de mo krat ske ko a li i je (SDK). A Se ku la Dr lje vić je go vo rio na po gre bu Pa vla Ra di ća i Đu re Ba-sa ri če ka u Za gre bu, kao i na po gre bu svog pri ja te lja i sa bor ca Stje-pa na Ra di ća, ko ji je pod le gao ra na ma 8. av gu sta 1928. go di ne33.

Ka ko se be o grad ska vlast od no si la u pro ga nja ju dr Se ku lu Dr-lje vi ca mo že u od re đe nom smi slu ilu stri ra ti i ovaj pri mjer. Kad je na kon se sto ja nu ar ske dik ta tu re (za ve de ne 1929) kra lja Alek-san dra Ka ra đor đe vi ća, uhap šen dr Vlat ko Ma ček kon cem 1929.

32 Th e Montenegrin mirror, september, 1927, San Francisco, „Doc-tor Sekule Drljevich”, page six-seven” (prijevod sa engleskog na crno-gorski prof. Darinka Adžić).

33 Dr Dimitrije Dimo Vujović, Crnogorski federalisti 1919–1929, CANU; Titograd 1981. str. 378.

158


go di ne i pre dat Su du za za sti tu dr ža ve, dr Se ku la Dr lje vic je do-šao u Za greb da u tam ni ci, u ve zi s sud skim pr o ce som, po sje ti svog po li tič kog i lič nog pri ja te lja Vlat ka Ma če ka. Me đu tim, vla sti u slu žbi Be o gra da su ga pra ti le i u mar tu 1930. go di ne pre ven tiv-no uhap si le, a po tom uhap še nog Dr lje vi ća pre ba ci le u So ko ba nju. Obra zlo že nje raz lo ga nje go vog hap še nja i kon fi na ci je bi lo je da je mo gao po ve ća ti uz bu r ka le stra sti i na pe to sti u Za gre bu. Ne ko li ko pu ta o 1918. do 1941. Dr lje vić je hap šen kao po li tic ki pro tiv nik, pu ca no je u nje ga od stra ne re ži ma, bio je me ta aten ta to ra.

Ne mo že se i ne smi je is pu sti ti iz vi da či nje ni ca da je dr Se-ku la Dr lje vić kao ide o log i fak tič ki li der cr no gor skih fe de ra li sta vi še od dvi je de ce ni je ostva ri vao pri snu sa rad nju, na ni vou ko a li-ci o nog part ner stva, sa Hr vat skom se ljač kom stran kom i nje nim vo đa ma Stje pa nom Ra di ćem i Vla di mi rom (Vlat kom) Ma če kom i po zna tim hr vat skim po li ti ča ri ma iz HSS dr Augu stom Ko šu ti-ćem, dr Ju ra jem Knje vi ćem, dr Stan kom Ši be ni kom, dr Iva nom Per na rom i dru gi ma. Na broj nim sud skim pro ce si ma iz me đu dva svjet ska ra ta bra nio je mno ge ko je je re žim Ka ra đor đe vi ća pro go-nio: ka ko cr no gor skog ge ne ra la Ra do mi ra Ve šo vi ća, ta ko i ma-ke don ske stu den te (zbog če ga ga je 1944. go di ne u Za gre bu lič no po sje tio Ivan – Van ča Mi ha i lov i za hva lio mu se34), te cr no gor ske i dru ge ko mu ni ste, i hr vat ske opo zi ci o na re.

Ta ko đe, mo ra se kon sta to va ti i či nje ni ca da je dr Se ku la Dr-lje vić u po znim dva de se tim go di na ma XX sto lje ća sa ra đi vao i sa srp skom Sa mo stal nom de mo krat skom stran kom Sve to za ra Pri-bi će vi ća u vri je me ka da se on okre nuo pro tiv cen tra li stič ke po li-ti ke i dik ta tu re kra lja Alek san dra Kra đor đe vi ća. Dr Se ku la Dr lje-vić je od i grao ve o ma zna čaj nu, po sred nič ku, ulo gu u for mi ra nju klu ba Se ljač ko-de mo krat ske ko a li ce Stje pa na Ra di ća i Sve to za ra Pri bi će vi ća, ko je mu je pri pa da la i Cr no gor ska stran ka, či ji je on bio vo de ći ide o lo ški i po li tič ki per so na li tet. Ta ko đe, tre ba is ta ći i či nje ni cu da je dr Se ku la Dr lje vić, jed no vri je me, to kom dva de-

34 Zapisnik sa saslušanja Savića Markovića Štedimlije od 2. XI 1955 u prostorijama Okružnog istražnog centra sudskog okruga Zagreb.

159


se tih i tri de se tih go di na XX vi je ka, odr ža vao pri lič no bli ske po-li tič ke od no se i sa hr vat skim fe de ra li sti ma i nji ho vim vo đa ma dr Iva nom Lor ko vi ćem i dr An tom Trum bi ćem. To kom tri de se tih go di na XX vi je ka dr Se ku la Dr lje vić i Cr no gor ska fe de ra li stič ka stran ka odr ža va li su sa rad nju i sa cr no gor skim ko mu ni sti ma.

Dr Se ku la Dr lje vić je po dr žao za gre bač ke punk ta ci je od 7. no-vem bra 1932. go di ne, usvo je ne od stra ne hr vat skih i dru gih an ti-re žim skih po li ti ča ra, pod pred sjed ni štvom dr Vlat ka Ma če ka, u ko ji ma se, ka ko se u nji ma ve li, „sto je ći na prin ci pu de mo kra ti je” is ti če „na rod ni su ve re ni tet kao sto žer sva ke dr žav ne or ga ni za ci je”, i osu đu je ap so lu ti stič ki re žim dik ta tu re kra lja Alek san dra i „sr bi-jan ska he ge mo ni ja”, te po zi va na bor bu pro tiv nje i zah ti je va no vo ure đe nje dr ža ve po prin ci pu na rod nog su ve re ni te ta, sa mo o pre-dje lje nja i rav no prav no sti na ro da i ze ma lja ko je je či ne. Dr Se ku la Dr lje vić je ja nu a ra 1933. go di ne iz Ze mu na po slao pi smo svo jim pri sta li ca ma u ko ji ma je po dr žao lju bljan ske i za gre bač ke re zo lu-ci je i punk ta ci je. Po dr ža va ju ći nji hov sa dr žaj Dr lje vić pi še: „Sve one zna če po bje du gle di šta ko je je već od sa mog po čet ka Cr na Go ra pre ko na še stran ke-za u ze la pre ma pi ta nju ure đe nja dr žav ne za-jed ni ce Ju žnih Slo ve na. Ov đe bi ja smo sko ro usa mlje ni i da nas 11 mi li o na za u zi ma nje na šeg sta va, pri zna ju da smo mi stal no bi li na pra vom pu tu. To je po bje da Cr ne Go re, ko ju ona ima pra va sa gor-do šću uni je ti u spi sak mno go broj nih po bje da svo je slav ne pro šlo-sti. Po bje du na po lju mi sli u op šte, a po li tič ke mi sli na po se, ni je su ma nje slav ne od po bje da na boj nom po lju. Bu du ći da je naš po gled na Ju go slo ven sku dr žav nu ide ju već do volj no po znat svim Ju žnim Slo ve ni ma, to ne ka na ro či ta po ja va da nas ne bi mo gla po sti ći dru-gu svr hu do da is tak ne naš tri jumf, da ne bi bi la u sa gla sno sti sa po zna tom cr no gor skom ot me no šću. Da kle, ne će mo do no si ti ni ka-kvu re zu lu ci ju ne sa mo za to što je na ša stran ka član S. D. K. ne go i za to, što ne ma raz lo ga do no si ti re zo lu ci ju onaj či joj mi sli pri zna ju po bje du re zo lu ci je dru gih. Ci je la Cr na Go ra, ze le na kao pro lje će nje nih pla ni na, ne ka osta ne jed no du šna pod na šim ze le nim se ljač-kim bar ja kom. S kra ja na kraj Cr ne Go re ne ka ne bu de ni jed ne

160


ku će, na ko joj bi bi la iz vje še na bi je la za sta va-za sta va ka pi tu la ci je i sra mo te-i po bje da je na ša si gur na”35

Srp ski po li ti čar, ra di kal ski mi ni star i ka sni je pred sjed nik vla-de Kra lje vi ne Ju go sla vi je, Mi lan Sto ja di no vić je 14. fe bru a ra 1933. go di ne oštro na pa dao Se ku lu Dr lje vi ća tvr de ći da nje gov fe de ra li-zam zna či se pa ra ti zam i da cr no gor ski fe de ra li sti pred vo đe ni Dr-lje vi ćem „ima ju za cilj da odvo je Cr nu Go ru od Sr bi je i da po ni šte od lu ke pod go rič ke skup šti ne”. Pri tom Sto ja di no vić is ti če da Cr na Go ra i Sr bi ja „ne sme ju da bu du raz dvo je ne, jer su njih dve kič ma od dr ža ve i sem to ga pri rod ni pra vac ise ja va nja i ko lo ni za ci je za Cr no gor ce je Ko so vo i Me to hi ja” 36.

Dr Se ku la Dr lje vić je, po dr ža va ju ći Bel ve der ske de mon stra ci-je 1936. go di ne, zbog jed nog pro gla sa ko jeg je ob zna nio tim po-vo dom, bio od stra ne re ži ma Ka ra đor đe vi ća uhap šen u Ze mu nu. U pro gla su, ko jeg je po vo dom bel ve der skih an ti re žim skih de-mon stra ci ja kod Ce ti nja, ob ja vio 28. ju na 1936. go di ne dr Se ku la Dr lje vić, ka že se, uz osta lo, i to da kod Cr no go ra ca, ko ji se od-u pi ru be o grad skom im pe ri ja li zmu, sa nji ho vih „vi te ških do mo-va ni ka da ni je ski nu ta za sta va cr no gor ske sla ve, cr no gor ski kr staš bar jak”37.

U pro gla su pod na slo vom „Ži vio cr no gor ski front”, ko jeg je pred par la men tar ne iz bo re 19. ja nu a ra 1938. go di ne ob ja vio dr Se ku la Dr lje vić, po zi va ju ći da se gla sa za li stu udru že ne opo zi-ci je dr Vlat ka Ma če ka, na vo di se i ovo: „Sve sr bi jan ske stran ke tvr de da Cr na Go ra ne ma pra vo da bu de ra vo prav na sa Sr bi jom u za jed ni ci ze ma lja Ju žnih Slo ve na. Zbog to ga su za nas i ra di ka li i de mo kra ti i ze mljo rad ni ci jed no isto, a ju go slo ven ska ra di kal na

35 AJ, Zbirka Milana Stojadinovića, F–3. Dr Branko Petranović i dr Momčilo Zečević, Jugoslovenski federalizam-ideje i stvarnost, knjiga I, Beograd 1987. str. 326–327.

36 Dr Tomica Nikčević, Političke borbe u Crnoj Gori 1929–1937, u Istorija XX veka, Zbornik radova III, Beograd 1962, str. 65 i dr Danilo Radojević, Politička misao dr Sekule Drljevića, Podgorica 2007. str. 57.

37 Dr Šerbo Rastoder, Belvederski protesni zbor, DANU; DOCLEA, Podgorica, 2001, 1, str. 118.

161


za jed ni ca – već kao što zna te. Na je din stvo svih sr bi jan skih stra-na ka pr o ti vu Cr ne Go re od go vo ri te je din stvom CR NO GOR SKOG FRON TA pro ti vu svih njih. Ne ma ni jed nog Sr bi jan ca, ko ji bi bio član cr no gor skog fron ta. Ne smi je bi ti ni Cr no go ra ca, ko ji bi bi li čla no vi bi lo ko je sr bi jan ske stran ke. Ako bi ih ikad bi lo, i sa nji ma kao i sa sr bij snkim stran ka ma is klju če na je sva ka na ša po li tič ka sa rad nja na pod ruč ju Cr ne Go re… Ovo osta je na sna zi za va zda”. U to me pro gla su Dr lje vić is ti če i to da „na ši pre ci ču va še i sa ču-va še čast i slo bo du na še do mo vi ne Cr ne Go re”, te po ru ču je i ovo: „Po bje dom do ka ži te da se s pra vom po no si te sla vom Cr ne Go re i da ste gor di ču va ri nje ne ča sti. Po bje dom ob ja vi te ci je lom svi je tu da je Cr na Go ra vječ na”.

Se ku la Dr lje vić je pod ide jom in te gral nog ju go slo ven stva u Kra lje vi ni Ju go sla vi ji pre po zna vao pa ra van sa ve li kospski im pe-ri ja li zam i he ge mo ni zam uvi jen ka ko je sam go vo rio, „u ju go slo-ven sku pe le nu”. Isto ri o graf ski gle da no, ta nje go va kon stat ci ja od-go va ra či nje ni ca ma iz pro šle stvar no sti. Dr lje vić38 u za gre bač koj re vi ji „Evo lu ci ja” kon sta tu je da su se pre va ri li svi oni ko ji mi sle da će Cr no gor ci „pra vi ti raz li ku iz me dju da na šnje pot či nje no sti i ro-bo va nja Tur ci ma” na pa da ju ći be o grad ske vla sto drž ce da ne ma ju svi je sti „o po što va nju tu đeg pra va, ži vo ta, imo vi ne” i kon klu zi ra-ju ći da Be o grad „To svoj stvo pri je do vo di pod sta ra telj stvo, ne go što bi mo glo da ti pra vo na upra vlja nje sud bi nom dru gih”.

Dr Se ku la Dr lje vić je, pri vr žen Cr noj Go ri, pi sao da se „do mo-vi ne ne mo gu mi je nja ti kao ko nji na va ša ru”, i da su u „na pa di ma na Cr nu Go ru uvi jek bi li naj be zob zir ni ji sa mi Cr no gor ci”. Ta ko đe, u pod go ric koj „Ze ti”, broj 30, 1937. go di ne pi sao je i to da je „Cr na Go ra iz gra di la svo ju sa mo ni klu kul tu ru, a ti me i svoj po se ban po-gled na svi jet” i da je „sa mo stal na kul tur na in di vi du al nost”, te da je „Cr na Go ra kroz vje ko ve bi la ne za vi sna dr ža va. Nje na po li tič ka in di vi du al nost ne spor na je kao po sto ja nje Lov će na”.

38 Dr Sekula Drljević, Evolucija, Zagreb, clanak „Ili zajednica slo-bodnih zemalja ili osamljenost”, Zagreb, veljača-ozuljak 1936, sveska 2–3, str. 75–76.

162


Srp sko-hr vat ski spo ra zum iz 1929. go di ne po zdra vio je i Se-ku la Dr lje vić. Po dr žao je us po sta vlja nje Ba no vi ne Hr vat ske. Po-sli je spo ra zu ma Cvet ko vić-Ma ček, Dr lje vić je tra žio ras pi si va nje iz bo ra ka ko bi kva li fi ci ra ni lju di mo gli iz vr ši ti pre u re đe nje dr ža-ve. U za gre bač kom „Ob zo ru” je že sto ko kri ti ko vao De mo krat sku stran ku za to što je tra ži la od la ga nje iz bo ra. Dr lje vić je vo dio po le-mi ku oko pre u re đe nja dr ža ve u to vri je me i sa Dža fe rom Ku le no-vi ćem oko te ri to ri jal nog pi ta nja Bo sne 39. Dr lje vić je ta da is ti cao za htje ve oko te ri to ri jal nog pro ši re nja Cr ne Go re, is ti ču ći da Cr na Go ra tre ba da bu de po seb na je di ni ca i da je či ne Cr na Go ra, San-džak i užič ki kraj. Ta da je Dr lje vić is ti cao za htje ve te ri to ri jal nih pre ten zi ja, po zi va ju ći se na „isto rij sko pra vo Cr ne Go re”. Dr lje vić je ta da kao „ne pri ja telj dr ža ve” že sto ko na pa dan od stra ne Sa ve za ze mljo rad ni ka.

Na kon be o grad skog pu ča 27. mar ta 1941. go di ne i pre u zi ma-nja vla de od stra ne ge ne ra la Du ša na Si mo vi ća, dr Se ku la Dr lje vić kao nje gov pro tiv nik sju tri dan sa svo jim pri ja te ljom porf. Jo si-pom Ba le nom od la zi u Za greb. U Za gre bu je od sio ne ko vri je me u Ba le no voj pri vat noj ku ći i ni je se po li tič ki eks po ni rao u vri je me pro gla še nja NDH 10. apri la 1941. go di ne. Kad je sti gao u Za greb, Se ku la Dr lje vić je ostao u stro goj taj no sti i sri je tao se sa mo sa ne-ko li ko svo jih pro vje re nih pri ja te lja, me đu ko ji ma i sa dr Iva nom Per na rem. Sa Sa vi ćem Mar ko vi ćem Šte di mli jom sreo se 14. apri la 1941. go di ne u pri vat nom sta nu prof. Jo si pa Ba le na bli zu Mi ro go-ja, iza hi gi jen skog Za vo da tu vo dio raz go vor po li tič ke pri ro de. Sa za gre bač kog ko lo dvo ra Dr lje vić je 21. apri la 1941. go di ne ot pu to-vao za Ze mun. Dr Se ku la Dr lje vić je iz Ze mu na do šao na Ce ti nje 12. ma ja 1941. go di ne.

Pod go rič ki list „Ze ta”, van red no iz da nje, go di na XII, broj 21. od 12. ma ja 1941. na sko ro ci je loj na slov noj stra ni ci ob ja vlju je čla-nak po sve ćen Se ku li Dr lje vi ću. Čla nak, či ji je autor Ni ko la-Ni ko Ta tar, no si na slov „Ži vio na rod ni Uči telj i vo đa Dr. Se ku la Dr lje-vić! I Do bro nam do šao”. U to me član ku, ko ji sla vi i ve li ča Se ku lu

39 Glas Crne Gore, broj 2 od 1. decembra 1940. godine.

163


Dr lje vi ća, ob ja vljen je i Dr lje vi ćev pro glas Cr no gor ci ma 12. ma ja 1941. go di ne. Dr Se ku la Dr je vić u to me pro gla su ve li i ovo:

„Bra ćo Cr no gor ci, – 1918. Sr bi ja je oku pi ra la do ta da njeg svog sa ve zni ka Cr nu Go ru. Za vje re nič ki duh Sr bi je ni je po zna vao sa ve-znič ku vjer nost, a be o grad ski udar 27. mar ta ove go di ne ni je po-zna vao ni du žnost lo jal no sti pre ma me đu na rod nim oba ve za ma uop šte. Taj duh je Ju go sla vi ju stvo rio i ba cio u grob.

Cr no gor ska stran ka, kao ni cr no gor ski na rod uop šte, ni je bi la pro ti vu jed ne dr žav ne za jed ni ce ze ma lja Ju žnih Slo ve na, ali sa mo pod uslo vom da sve ze mlje za dr že svo je po li tič ke i kul tur ne in di vi-du al no sti i bu du rav no rav ne u vo đe nju za jed nič kih po slo va”. Dr-lje vić na vo di po tom da su sve srp ske stran ke i po li ti ča ri „htje li da sve osta le ze mlje Ju žnih Slo ve na bu du te ri to ri jal no pro ši re nje Sr bi-je i ti me su one mo gu ći li sva ku za jed ni cu. Ju go sla vi ja je zbog ta kvog sta va srp skih po li ti ča ra po ta la ide lo ški ne mo gu ća”, ka že Dr lje vić. Po tom na vo di i to da „Ju go sla vi ja ni je ima la uslo va za du ži ži vot. Nje nom pro pa šću sve ze mlje Ju žnih Slo ve na do ve de ne su u po lo žaj da se bri nu za svo ju sop stve nu sud bi nu”. Dr lje vić kon sta tu je i ovo: „Cr na Go ra je bi la ne za vi sna kroz vje ko ve i to će osta ti, ako Bog da, i kroz sve bu du će vje ko ve. Njen po lo žaj od 1918. g. do da nas bio je po lo žaj oku pi ra ne ze mlje, što zna či, da je za to vri je me bi la me đu na rod no prav no Ne za vi sna Dr ža va. Ne ma ni jed nog me đu-na rod nog ak ta po ko me bi bi la pre sta la po sto ja ti Cr no gor ska Ne-za vi sna Dr ža va.

Cr no gor sku Dr ža vu ni je po treb no vas po sta vlja ti ne go sa mo kon sta ti ra ti pre sta nak sr bi jan ske oku pa ci je, i ti me ona na sta vlja svoj ži vot kao Ne za vi sna Dr ža va”, is ti če dr Se ku la Dr lje vić.

Dr Se ku la Dr lje vić je bio je dan od glav nih ak te ra, sa cr no-gor ske stra ne, iako su Ita li ja ni u to me ima li od lu ču ju ću ulo gu, sa zi va nja Cr no gor skog sa bo ra na Ce ti nju na Pe trov dan 12. ju la 1941. go di ne, na ko je mu je, u uslo vi ma ita li jan ske oku pa ci je Cr ne Go re, pod po kro vi telj stvom i za šti tom Ita li je, pro gla še na „ne za vi-sna i su ve re na Kra lje vi na Cr na Go ra”. Na Pe trov dan skom Sa bo ru nje gov zva nič ni go vor nik bio je dr Se ku la Dr lje vić. Svi jest o na-ci o nal noj po seb no sti Cr no go ra ca i dr žav nom kon ti nu i te tu Cr ne

164


Go re dr Se ku la Dr lje vić je imao ja ku i raz vi je nu i u tom smi slu o to me go vo re i ove nje go ve ri je či iz go vo re ne 12. ju la 1941. go di ne na Ce ti nju U be sje di ko ju je odr žao u po zo ri šnoj zgra di „Zet ski Dom”. Dr Se ku la Dr lje vić, kao vo đa ra di kal nog ili tvr dog kri-la cr no gor skih in di pen di sta, ko ji su po što-po to htje li us po sta vu sa mo stal ne Cr ne Go re, i pri hva ti li sa rad nju sa Ita li ja ni ma da bi po ku ša li da do đu do tog ci lja, is ta kao je ta da u svom go vo ru i ovo:

„Cr no gor ski Sa bo re,Cr no gor ski na rod, kao i svi na ro di na ku gli ze mlji noj, isto rij-

ska je tvo re vi na. Cno gor stvo su stva ra li i stvo ri li da le ki vje ko vi. Nje go va dr ža va i nje na vje kov na po bje do no sna bor ba iz gra di li su po li tič ku i kul tur nu iz ra zi tost nje go vo ga li ka. Ta ko iz gra đe no i sa-mo zbog to ga, što je ta ko iz gra đe no, cr no gor stvo je mo glo vo di ti onu ne jed na ku bor bu, ko joj je te ško na ći tak ma ca kod osta lih na-ro da. Cr no gor stvo ni je za zi ra lo od bor be sa Stam bo lom čak ni on-da, ka da su se pred nje go vom si lom tre sli zi do vi car sko ga Be ča. Tu bor bu cr no gor stvo je iz dr ža lo, jer se ni ka da ni je htje lo od re ći se be i svo je dr žav ne slo bo de.

Uvje ren sam, da go vo rim iz du še ci je log na ro da, ka da ped ovim sa bo rom po no vim sti ho ve be smrt no ga Kra lja:

„Ko cr no gor stvu ne bio vje ran,Bo gom i lju di ma svud bio tje ran”.Bi ti cr no gor stvu vje ran zna či ima ti cr no gor sku na ci o nal nu svi-

jest i bi ti vje ran cr no gor skoj dr žav noj ide ji. Tu mi sao be smrt no ga Kra lja cr no gor ski na rod da nas pre ko ovo ga sa bo ra uzi đu je u te-me lje svo ga na rod no ga i dr žav no ga ži vo ta za sve bu du će vje ko ve.

Cr no gor ski Sa bo re,Ugod no je go vo ri ti o slav noj pro šlo sti. Ali da na šnji isto rij ski

tre nu tak na me će mi oba ve zu, da ne što ka žem i o na šoj ju če ra šnji-ci, ko ja je ne sa mo te ška ne go i ne slav na. In fan dum me iubes re-gi na re no va re do lo rem. Go vo ri ti o ne mi loj pro šlo sti zna či ma lo ne na no vo ju pre ži vlja va ti.

Go di ne 1914. Austro-ugar ska Mo nar hi ja na pa la je Sr bi ju. Zna se zbog če ga. Sr bi ja je po zva la u po moć Cr nu Go ru. Vjer na svo joj vje kov noj go to vo sti na bor bu za slo bo du Cr na Go ra joj je pri te kla

165


u po moć ne po sta vlja ju ći ni ka kve uslo ve za ula zak u rat. Ne sa mo to, ne go je udo vo lji la i za htje vu Sr bi je, da vr hov nu ko man du nad cr no gor skom voj skom pre da srp skim ofi ci ri ma.

To Sr bi ji i tim nje nim ofi ci ri ma ipak ni je sme ta lo da za vri je me ci je lo ga ra ta pri pre ma ju uni šte nje cr no gor ske dr ža ve. Ka ko su to pri pre mi li po zna to je. Na kon ra ta, pri kra ju go di ne 1918, srp ska voj ska pod ko man dom on da šnjeg pu kov ni ka a da na šnjeg ge ne ra la i po to njeg pret sjed ni ka ju go slo vesnke vla de oku pi ra la je Cr nu Go-ru. Pu kov nik, ko man dant oku pa ci o nih tru pa po zvao je iz vje stan broj srp skih age na ta u Pod go ri cu i pro gla sio ih Ve li kom Na rod nom Skup šti nom. Me đu nji ma je bio ne ma li broj sr bi jan skih dr ža vlja-na. Oni su iz gla sa li re zo lu ci ju, ko ju je na pi sa la srp ska vla da na Kr fu i ko jom se pri hva ća oku pa ci ja Cr ne Go re pro gla še njem pri po-je nja Cr ne Go re Sr bi ji. Pod vla čim, da je u tom tre nut ku po sto ja la re dov na cr no gor ska na rod na skup šti na, ko ja je po cr no gor skom Usta vu je di na, u za jed ni ci s Kra ljem, mo gla ras po la ga ti sud bi nom Cr ne Go re. Na kon te oku pa ci je na sta lo je mu če nje Cr ne Go re, ko-me ne ma rav na u isto ri ji. Po pa lje no je na hi lja de cr no gor skih do-mo va i po u bi je no, po po da ci ma be o grad ske vla de, pre ko 2000 Cr-no go ra ca, vjer nih cr no gor stvu i nje go voj dr žav noj slo bo di. De si lo se je i ne što, što isto ri ja ni je za bi lje ži la da se de si lo za vri je me 500 go di na vla da vi ne tur ske nad Bal ka nom. Spa lje na je maj ka sa đe-com u svo joj ku ći u Cu ca ma. Taj zlo čin iz vr ši li su slu žbe ni or ga ni, žan dar me rij ski ma jor sa 12 žan dar ma.

Sto je ći na zga ri šti ma svo jih do mo va, sto je ći ska me nje ni pred zlo či ni ma u Cu ca ma i dru gim bez broj nim te škim zlo či ni ma, mi smo ipak, do zad nje ga tre nut ka, bi li go to vi na za jed ni cu ze ma lja ju žnih Slo ve na, ali sa mo pod uslo vom, da ta za jed ni ca bu de ta ko or ga ni zi ra na, da sve ze mlje osta nu slo bod ne i rav no prav ne. Kroz svih pro šlih 22 go di ne taj uslov su jed no du šno od bi ja le sve srp ske stran ke i svi srp ski po li ti ča ri. Ti me su po ko pa li mi sao za jed ni ce ze ma lja ju žnih Slo ve na, i bal kan skih ze ma lja uop šte. Ti me je na-met nu ta du žnost sva koj po je di noj od njih, da se sa ma bri ne, ka ko mo že i umi je, o svo joj sud bi ni.

166


U ta kvoj si tu a ci ji sa stao se je ovaj Cr no gor ski Sa bor, da se bri ne o sud bi ni Cr ne Go re i da ob no vi te me lje nje ne na rod ne i dr žav ne bu duć no sti… Po li tič ka i kul tur na ori jen ta ci ja po je di nih na ro da od ređ na je u naj ve ćem ste pe nu nji ho vim ge o po li tič kim po lo ža jem. Cr no gor ski na rod, iako ži vi na Bal ka nu, po svo me ge o pol ti ič kom po lo ža ju pri pa da me di te ran skim na ro di ma.”, is ti če dr Se ku la Dr-lje vić40.

Sa vić Mar ko vić Šte di mli ja, na sa slu ša nju 2. no vem bra 1955. go di ne u pro sto ri ja ma is tra žnog cen tra su ud skog okru ga Za greb, opi su je svoj raz go vor sa dr Se ku lom Dr lje vi ćem kon cem 1941. go di ne, kad se Dr lje vić, ne ko vri je me, pri je ne go što je oti šao za Ze mun, po po vrat ku iz kon fi na ci je iz Ita li je, za pra vo, bjeg stva, sklo nio, u stro goj taj no sti, iz pre do stro žno sti da ga Ita li ja ni ne uhap se, u sa na to rij dr Đu ra Vra ne ši ća na Ze len ga ju (Za greb). U to me sa na to ri ju, đe se Dr lje vić sklo nio i bio ne ko vri je me u na-mjer noj izo la ci ji, skri ve nog iden ti te ta pod tu đim ime nom, Šte-di mli ja je vi še pu ta po sje ći vao Dr lje vi ća na nje gov po ziv, ko jeg mu je pre no sio dr Đu ro Vra ne šić, i sa njim raz go va rao i o po li-tič kim pri li ka ma. Iz me đu osta log i o Dr lje vi će vom an ga žma nu oko fi k tiv nog pro gla še nja ne za vi sne Cr ne Go re pod ita li jan skim pro tek to ra tom, ko je se zbi lo na Pe trov dan 12. ju la 1941. na Ce ti-nju. Pre ma ka zi va nju Šte di mli je, Dr lje vić mu je ob ja šnja vao svoj od nos pre ma Ita li ja ni ma. Šte di mli ja s tim u ve zi go vo ri: „Na Ce-ti nju je vo dio raz go vo re sa ta da njim ci vil nim gu ver ne rom, pa da

40 Ovo je izvod iz govora dr Sekule Drljevića na Petrovdanskom saboru 12. jula 1941. godine na Cetinju, na kojemu je u uslovima itali-janske vojne okupacije i civilne uprave donijeta Deklaracija o proglaše-nju suverene i nezavisne Države Crne Gore, koja nije realno zaživjela, već je imala samo fi ktivni karakter. Vidjeti integralno Drljevićev govor od 12. jula 1941. koji je objavio: „Glas Crnogorca”, organ Visokog itali-janskog Komesarijata za Crnu Goru, br. 9, str. 2 i 3, od 13 jula 1941. go-dine. Inače, pomenuti „Glas Crnogorca”, br. 9 od 13 jula 1941. godine u članku pod naslovom „Crnogorski Sabor proglasio je slobodnu i neza-visnu Kraljevinu Crnu Goru”, opisuje cio tok svečanog zasijedanja Cr-nogorskog Sabora 12. jula u Zetskom Domu.

167


su po nje go vom mi šlje nju Ta li ja ni su vi še pre po tent no na stu pa li u svo jim za htje vi ma. On je uvi dio da iona ko sve što se sa ta li jan-ske stra ne ra di u Cr noj Go ri mo že se odr ža ti sa mo do kra ja ra ta, a da ta da Ta li ja ni uop će ne će vi še mo ći oče ki va ti odr ža nje svo jih rat nih usta no va. Što je on po šao na po pu šta nje i sa gla sio se za ne-ke de kla ra ci je pod uslo vom da će Ta li ja ni sa te ri to ri ja Cr ne Go re u ro ku od tri mje se ca po vu ći svo je tru pe na gra ni ce i pre da ti svu vlast Cr no gor ci ma… Dr lje vić je re kao da je imao pr vo po tre bu bi-o lo škog oču va nja Cr no go ra ca i ukla nja nje gar ni zo na iz sa me Cr ne Go re. Po nje go vom mi šlje nju pa ra lel no sa ovim pre go vo ri ma ko je ni je vo dio on sam ne go tek kao dru gi pre go va rač, a pr vi je bio Jo-van Po po vić, vo dio je na dru goj stra ni pre go vo re ge ne ral Bi ro li sa ne kim lič no sti ma ko je su se ka sni je is ta kle kao čet nič ki pr va ci. On je uvje ren da je po sto jao an ta go ni zam iz me đu ci vil ne i voj ne vla sti i da je po bi je di la voj na vlast” 41.

Dr lje vić je od 18. ma ja do 12. ju la 1941. go di ne bio član Sa-vje to dav nog vi je ća Cr no go ra ca, ko je je for mi rao svo jom od lu kom ita li jan ski ci vil ni ko me sar za Cr nu Go ru grof Se ra fi mo Ma co li ni 42. Me đu tim, u pro ce su od lu či va nja grof Ma o co li ni je vr šio ap so-

41 Savić Marković Štedimlija, na saslušanju 2. novembra 1955. go-dine u prostorijama istražnog centra suudskog okruga Zagreb.

42 Civilni komesarijat za Crnu Goru formiran je naredbom ko-mandanta italijanske vojske u Albaniji generala Uga Kavalera 28. apri-la 1941. godine. Za civilnog komesara u Crnoj Gori postavljen je grof Serafi mo Macolini, funkcioner italijanskog MIP-a. Komesarijat je bio potčinjen komandantu italijanske vojske u Albaniji. Macolini je svoju misiju u Crnoj Gori započeo 30. aprila 1941. godine. Raspušten je Pri-vremeni admistrativni komitet za nezavisnu Crnu Goru, formiran 17. aprila 1941. godine, Macolinijevom odlukom od 5. maja 1941. godine. Civilni komesar grof Macolini je 18. maja 1941. godine formirao „Sa-vjetodavno vijeće Crnogoraca” („Consulta”), koje je imalo konsultativ-ni karakter; koje će davati mišljenja kad se to od njega zatraži, ali ono nikakve odluke nije moglo donosti, niti izdavati naredbe ili poduzi-mati bilo kakve radnje koje bi značile vršenje vlasti. Članovi „Consul-ta” bili su: Mihailo Ivanović, počasni predsjednik, Jovo Popović, pred-

168


lut nu vlast i „Con sul ta”, či ji je je dan od čla no va bio i dr Se ku la Dr-lje vić, ni je ima la pre ro ga ti ve ni ka kve vla sti, već je ima la is klju či vo sa vje to dav nu ulo gu, ako se uka že za tim po tre ba. Od lu kom še fa ita li jan ske fa ši stič ke vla de Be ni ta Mu so li ni ja 24. ju la 1941. go di ne for mi ran je ita li jan ski Gu ver na to rat za Cr nu Go ru sa sje di štem na Ce ti nju. Ar mij ski ge ne ral Pir cio Bi ro li je 25. ju la 1941. go di-ne sti gao na Ce ti nje, a dan ka sni je pre u zeo je cje lo kup nu voj nu i ci vil nu vlast u Cr noj Go ri. Bi ro li je po li tič ki stao na sta no vi šte da je ne mo gu ća i be smi sle na us po sta va ne za vi sne Cr ne Go re. Cr no-gor ski in di pen di sti ko ji su se bi da li ne zva nič ni na slov „Ko mi tet za ne za vi snost Cr ne Go re”, me đu ko ji ma je bio i dr Se ku la Dr lje vić, na sto ja li su pri vo lje ti Bi ro li ja da do pu sti cr no gor skoj de le ga ci ji da ode u Rim i da De kla ra ci ju Pe trov dan skog sa bo ra pre da ita li jan-skom kra lju, te da kralj Ita li je ime nu je re gen ta s kra ljev skim ovla-sti ma za Cr nu Go ru i da Cr na Go ra do bi je što pri je svo ju vla du. U tom smi slu su mu se čla no vi tog Ko mi te ta obra ti li 5. av gu sta 1941. go di ne. Usko ro je sti gao od go vor od stra ne ita li jan ske vla de, ko ja je uva ži la Bi ro li je ve su ge sti je, a ko je su zna či le od bi ja nje pri je dlo ga Ko mi te ta ko jeg su či nje li: Jo vo Po po vić, Mi ha i lo Iva no vić, Du šan Vu či nić i dr Se ku la Dr lje vić. Pir cio Bi ro li je kra jem av gu sta 1941. go di ne for mi rao pro vi zor ni or gan vla sti či ji bi čla no vi oba vlja li funk ci je ko me sa ra do ko nač nog for mi ra nja vla de. U tom pro vi-zor nom or ga nu za ko me sa ra za unu tra šnje po slo ve ime no van je dr Se ku la Dr lje vić, a za nje go vog po moć ni ka dr Bo žo Kri vi o ka pić. Me đu tim, taj or gan ubr zo je ras tu šten, a gu ver ner Bi ro li je oslo nac za ita li jan sku po li ti ku na šao u sna ga ma čet nič ke ve li ko srp ske ori-jen ta ci je, od stra nju ju ći vr lo br zo dr Se ku lu Dr lje vi ća iz po li tič kog ži vo ta Cr ne Go re na taj na čin što ga je re al no pri mo rao da na pu sti Cr nu Go ru i kon fi ni rao ga ne ko vri je me u Ita li ju. Za pra vo, Pir cio

sjednik, te kao članovi bez funkcija: Petar Plamenac, Dušan Vučinić, dr Sekula Drljević i proto Simo Martinović. Viđi o tome: Glas Crnogor-ca, broj 2. od 25. maja 1941.-XIX, str. 2 i dr Radoje Pajović, Kontrare-volucija u Crnoj Gori – četnički i federalistički pokret 1941–1945, Ceti-nje, 1977. str. 55–56.

169


Bi ro li je, kad se vra tio iz Ri ma, đe je bo ra vio mje sec da na, 6. ok-to bra 1941. go di ne do nio od lu ku da se Jo vo Po po vić i Se ku la Dr-lje vić pro tje ra ju iz Cr ne Go re. Tog da na je Dr lje vi ću i pre sta la for-mal na du žnost ko me sa ra za ci vil ne unu tra šnje po slo ve. Dr lje vić je ne ko li ko da na doc ni je oti šao za San Re mo, iz ko je ga se to kom de-cem bra 1941. ile gal no vra tio u Za greb, pa po tom oti šao za Ze mun.

Slič ne ili go to vo isto vjet ne te ze i svo je po gle de na cr no gor ski dr žav ni, et nič ki i na ci o nal ni iden ti tet Cr no go ra ca, ko je je iz lo žio u svom go vo ru na Ce ti nju 12. ju la 1941. go di ne, dr Se ku la Dr-lje vić iz no si i svo jim slje de ćim ri je či ma, sa op šte nim 30. av gu sta 1941. go di ne pre ko Ra dio Ce ti nja: „Cr na Go ra, pr vo pod ime nom Du klje i Ze te, pa on da pod ime nom Cr ne Go re, po sto ji već pre ko hi lja du go di na. Ta ko du gim dr žav nim ži vo tom ne mo že se po hva ti ni jed na ze mlja na Bal ka nu, osim Grč ke… Či nje ni ca što je cr no gor-ski na rod uspio kroz to li ke vje ko ve odr ža ti svo ju dr ža vu, ne sum-njiv je do kaz nje go ve po li tič ke mu dro sti” 43.

U član ku „Cr na Go ra”, „Gra ni čar”, Ze mun, god II, broj 50, od 18. pro sin ca 1943. str. 1., dr Se ku la Dr lje vić se „su prot sta vio ukla pa nju Cr ne Go re u fe de ra tiv nu dr ža vu, raz vi ja ju ći do ka zni po stu pak o vi še stru kim po seb no sti ma cr no gor skog na ro da, nje go-vom isto rij skom pu tu, spe ci fi č noj or ga ni za ci ji cr no gor ske dr ža ve, etič kim oso bi na ma ko je su is ka za ne u naj ve ćem dje lu cr no gor ske knji žev no sti, Gor skom vi jen cu, o ka rak te ri sti ka ma „cr no go ro sla-vlja” i, po pr vi put, o po seb nom cr no gor skom et nič kom po ri je klu. Na taj na čin je Dr lje vić ape lo vao da se ne po no vi gr je ška Pa ri ške mi rov ne kon fe ren ci je (1919) i ne stvo ri dr ža va ko ja ne ma bu duć-nost”44, pi še dr Da ni lo Ra do je vić.

43 Citirane riječi su izvod iz govora dr Sekule Drljevića objavljenog na Radio Cetinju 30. avgusta 1941; Govor dr Sekule Drljevića preko ra-dio Cetinja nalazi se sačuvan u Centralnoj narodnoj biblioteci Crne Gore „Đurđe Crnojević” na Cetinju, inv. Br. V–28695. U autentičnom obliku, u faksimilu, objavio ga je i dr Danilo Radojević u knjizi Dr Se-kula Drljević: Politička misao, Podgorica 2007. Str. 458.

44 Dr Danilo Radojević, citirano djelo. Strana 71.

170


U ze mun skom „Gra ni ča ru”, go di na III, br. 2, Ze mun, 8. si je-čanj 1944. go di ne, stra na 1 dr Se ku la Dr lje vić go vo ri i o zlo či nač-koj i za vje re nič koj te ro ri stič koj srp skoj or ga ni za ci ji „Cr na ru ka” i o po gi bi ji, uni šte nju čet nič kog šta ba kod ma na sti ra Ostro ga 1943. go di ne. Dr lje vić pi še da čet nič ki ko man dan ti Bla žo Đu ka no vić i dru gi ko ji su „po tu če ni bi li su agen ti Be o gra da i da su pa li li ku će cr no gor skim se lja ci ma” u vri je me od 1919. do 1925. go di ne. Dr lje-vić u to me član ku pi še da su „cr no ruk ci po u bi ja li ogro man broj Cr no go ra ca”, što je objek tiv no isto rij ski ta čan po da tak, jer je je-dan od glav nih cr no ru ka ca ko ji je ubi jao, pa lio, mu čio i za tva rao Cr no gor ce bio i pu kov nik Sto jan Po po vić, a da je u ak ci ji zlo či na nad cr no gor skim na ro dom uče stvo vao kao ta da srp ski ma jor, a ka sni ji bri o gad ni ge ne ral i čet nič ki ko man dant i ide o log Bla žo Đu ka no vić.

U član ku Po treb na opo me na, „Gra ni čar”, god III, broj 23, od 5. ko lo vo za 1944. stra na 1, dr Se ku la Dr lje vić, po red osta log, pi še o opa sno sti ko ja pri je ti od „cin car skog du ha” iz Be o gra da, go vo-re ći da taj duh na mje ra va da iz vr ši eks pan zi ju nad „što ve ćim bro-jem su sjed nih ze ma lja” i da sve srp ske te ro ri stič ke or ga ni za ci je, još od 1903. go di ne, u ko je ubra ja čet ni ke i „Cr nu ru ku” ra de na to me, te da su va zda sprem ni na naj go re zlo či ne za in te res „be o-grad skog cin car skog im pe ri ja li zma”. On opo mi nje na opa snost od „čet nič kih cr nih troj ki, či je se oštre nje no ža ču je sa Ka le meg da na”. Dr lje vić na vo di i zlo čin čet nič kih „cr nih troj ki” Pa vla Đu ri ši ća ko je su po čet kom ju la 1944. go di ne u Ko to ru ubi le dr Bo ža Kri-vo ka pi ća, pot pred sjed ni ka Cr no gor ske fe de ra i stič ke stran ke 45.

To kom Dru gog svjet skog ra ta dr Se ku la Dr lje vić je bio pro-tiv ne sa mo po sto ja nja Kra lje vi ne Ju go sla vi je, ko ja se ras pa la u rat nom su ko bu, već i uošte pro tiv po sto ja nja Ju go sla vi je kao za-jed nič ke i je din stve ne dr ža ve Ju žnih Sla ve na. Ti me je pro mi je nio, re vi di rao svoj ra ni ji, od 1918. go di ne po seb no ek po ni ra ni, stav da je, na su prot cen tra li zmu, uni ta ri zmu i he ge mo ni zmu Sr bi je, opre di je ljen za fe de ra li stič ku dr ža vu Ju žnih Slo ve na, od no sno,

45 Dr Danilo Radojević, citirano djelo. Strana 79.

171


za, ka ko je sam če sto is ti cao „Za jed ni cu udru že nih ze ma lja”, te za rav no prav nost i su bjek ti vi tet Cr ne Go re u njoj. Dr lje vić je još 1941. go di ne po zdra vio rat ni ras pad Kra lje vi ne Ju go sla vi je, ko-ju je sma trao „vje štač kom ver saj skom tvo re vi nom”, do ži vlja va ju ći njen krah „oslo bo đe njem Cr ne Go re od 22-go di šnjeg srp skog rop-stva”. Go vo re ći o Ju go sla vi ji, nje nom po sto ja nju, tra ja nju, smi slu, na či nu ži vo ta, nje nom ras pa du, dr Se ku la Dr lje vić 25. ok to bra 1944. go di ne u jed nom član ku pi še, iz me đu osta log i ovo: „Jed na od na ka za, ko ju je stvo ri lo lu di lo po bje de ili ka ko sve moć ni ka žu pra vo ma ča, zva la se Ju go sla vi ja” 46. I sam Dr lje vić je ta da ob ja-šnja vao da je ra ni je za fe de ra li zam bio iz po li tič ke prag ma ti ke, a da se iza nje go vih za la ga nja za fe de ral nu Ju go sla vi ju u stva ri na la zi la nje go va na mje ra da osna ži cr no gor sku dr žav nu ide ju; da oja ča ide ju i po li ti ku u po gle du ob no ve, od no sno, tra ja nja cr no-gor ske dr žav no sti, te da se sam, kao opo zi ci o ni po li ti čar, pred vla-daj ćim re ži mom, ko je mu se pro ti vio, ma ski ra, za šti ti od pro go na.

Po čet kom ma ja 1941. go di ne na Ce ti nje je sti gao iz Ze mu-na dr Se ku la Dr lje vić i pre u zeo vođ stvo u ak ci ja ma i kom bi na-ci ja ma oko us po sta vlja ne za vi sne dr ža ve Cr ne Go re, sa čvr stim oslon cem na Ita li ju. Svo je ra ni je sta vo ve o fe der li zmu bio je na-pu stio i opre di je lio se za su ve re ni stič ku kon cep ci ju, prav da ju ći to ri je či ma: „Me ni fe de ra li zam ni je bio pro gram ne go sred stvo da se osna ži ide ja cr no gor ske dr žav no sti i da se ma ski ram pred pro go-ni ma re ži ma”47. Ka da su se 1941. go di ne de ša va li po gro mi Sr ba i dru gih et nič kih za jed ni ca i pro tiv ni ka po li ti ke usta škog vođ stva u Hr vat skoj i kad je tra že no od dr Se ku le Dr lje vi ća da in ter ve ni-še, zna ju ći za nje go ve du go traj ne ve ze sa Hr vat skom Se ljač kom

46 Vidjeti o tome Drljevićev članak objavljen u listu koji je izlazio u NDH, „Hrvatski narod”, od 25. X 1944, strana 3, naslovljen „Veliki i mali narodi”.

47 Vidjeti: o tome: Izjava dr Sava Bašovića, člana Crnogorske stran-ke i Drljevićevog CDV, data na saslušanju juna 1945. godine u Sarajevu. O tome vidjeti i dr Radoje Pajović, Kontrarevolucija u Crnoj Gori – čet-nički i federalistički pokret – 1941–1945, Cetinje 1977, str. 63.

172


stran kom dr Vlat ka Ma če ka i iz vje sne ve ze sa Hr vat skom stran-kom pra va, či ji je pred sjed nik dr An te Pa ve lić po stao 1941. go di ne po glav nik usta ške Ne za vi sne Dr ža ve Hr vat ske (NDH), da uti če kod usta ških vla sti da se to za u sta vi, on je od go vo rio: „Kad sam u be o grad skoj skup šti ni pro te sti rao pro tiv pa lje nja ku ća u Cr noj Go ri i pro tiv pa lje nja po ro di ce Zvi cer u Cu ca ma, ni je sam mo gao do vr šti ti re če ni cu od za glu šne bu ke i lu pa nja o klu pe sa star ne na-rod nih po sla ni ka Sr ba pre ča na. Ja da nas ne lu pam o klu pe da bi se pri krio nji hov ja uk, ali ne mo gu se ni ubi ti ra di to ga”.

Ni je spor no da je dr Se ku la Dr lje vić bio an ti ko mu ni sta, ali tre ba re ći da je on imao ra zu mi je va nja i ri je či oprav da nja, kao i osje ćaj osob nog za do volj stva ka da su cr no gor ski par ti za ni ostva-ri va li uspje he u rat nom voj nom ob ra ču nu sa čet ni ci ma, pri pad-ni ci ma rav no gor skog ve li ko srp skog pro jek ta, ko je je, ina če, Dr-lje vić sma trao naj ve ćim ne pri ja te lji ma Cr ne Go re. Na pri mjer, kad su pri pad ni ci Pe te cr no gor ske bri ga de ok to bra 1943. go di ne raz bi li čet nič ke sna ge iz Cr ne Go re u man sti ru Ostrog i li kvi di-ra li nji ho ve vo đe ge ne ra la Bla ža Đu ka no vi ća i pu kov ni ka Ba ja Sta ni ši ća, dr Se ku la Dr lje vić je po zdra vio taj par ti zan ski uspjeh. Dr Sa vo Ba šo vić, cr no gor ski su ve re ni sta ko ji je sa ra đi vao sa Se-ku lom Dr lje vi ćem i ko ji je ka sni je po stao bli zak sa NOP-om i ko-mu ni sti ma, u iz ja vi na sa slu ša nju, ko ju je dao u Sa ra je vu 7. ju na 1945. go di ne, s tim u ve zi, na vo di i to da mu je „Se ku la Dr lje-vić go vo rio da se ne ra do iz ja šnja va pro tiv par ti za na i da sa vje tu je svim pri ja te lji ma da to isto či ne. Vje ru jem da je pre cje nji vao sna gu čet ni ka i čvr sto ću nji ho vih vanj sko-po li tič kih upo ri šta, a to i po to me što je znao re ći da u da tom mo men tu bi mo gao po sta ti sa-ve znik par ti za na. Pri li kom do ga đa ja u Ostro gu na pi sao je čla nak u ko jem je re kao da Sve ti Va si li je ka žnja va Đu ka no vi ća i dru go ve za 1918. go di neu, i da tu ka znu iz vr šu je cr no gor ski na rod”, tvr di dr Sa vo Ba šo vić u ve zi sa sta vom dr Se ku le Dr lje vi ća pri li kom po gi bi je čet nič kih ko man da na ta iz Cr ne Go re u Ostro gu kra jem 1943. go di ne.

173


Dr lje vić je u član ku „Pi tam Be o grad”48, po red osta log, na pi-sao i ovo: „Be o gra de, upam ti! O Cr no gor skim re pa ra ci ja ma, ko je si opljač kao bi će go vo ra, ali o pro ši re nju tvo je vla da vi ne na Cr nu Go ru ne mo že bi ti ni go vo ra! Da na šnjim tvo jim pod va la ma sa mo joj vi še za gor ča vaš i ona ko gor ku sud bi nu Cr ne Go re. Pi tam Be o-grad, kad će jed nom pre sta ti bi ti ne sre ća za svo je su sje de”.

To kom dru gog svjet skog ra ta, dr Se ku la Dr lje vić je, si lom pri-li ka, ali, stra te ški po gre šno, iza brao kao sa ve zni ke za ostva re nje ide je o ob na vlja nju ne za vi sno sti cr no gor ske dr ža ve si le Oso vi ne (Ita li ju i Nje mač ku) i nji ho ve ma ri o net ske sa ve zni ke po put usta-ške NDH i An ta Pa ve li ća, što je, do brim di je lom, i re zul ti rao nje-go vim fa tal nim za vr šet kom. Dr lje vić je u Ze mu nu i Za gre bu od 1942. do 1945. go di ne odr ža vao kon tak te sa po je di nim nje mač-kim ofi ci ri ma i di plo ma ta ma, kao i iz vje snu ogra ni če nu sa rad nju sa po je din ci ma iz vođ stva NDH, dok je 1944–1945. bo ra vio u Za-gre bu (dr An tom Pa ve li ćem49, dr Ni ko lom Man di ćem, dr An tom Nik ši ćem, dr Meh me dom Alaj be go vi ćem…). U Ze mu nu je odr-ža vao po li tič ke kon tak te i su sre te sa ze mun skim usta škim vo đom Iva nom Ple šom, či ji je otac bio u Sur či nu pr vak HSS i Dr lje vi ćev bli ski po li tič ki sa rad nik.

Dr lje vić je kao glav ne ne pri ja te lje Cr ne Go re to kom Dru gog svjet skog ra ta ozna ča vao čet ni ke Dra že Mi ha i lo vi ća, te sna ge i po li ti ku Mi la na Ne di ća i Ni ko la ja Ve li mi ro vi ća. Ni je spor no da je po to nji sa ve znik dr Se ku le Dr lje vi ća to kom Sru gog svjet skog ra ta bio po glav nik usta ške NDH dr An te Pa ve lić. Iz bor nje go vog po-sljed njeg sa ve zni ka je nje go va tra gič na gre ška i za blu da i to se te-

48 Spremnost, broj 104 od 20 februara 1944 godine, strana 3.49 Na poziv ustaškog Poglavnika NDH, Sekula Drljević se sreo u

zvaničnoj audijenciji sa dr Antom Pavelićem 21. februara 1944. godi-ne. Od Pavelića je Drljević tražio podršku i posredovanje u propagan-dom radu kod Njemaca da oni podrže njegove planove oko uspostav-ljanja nezavisne Crne Gore i da spriječe plan njemačkog ministra za ju-goistok Hermana fon Nojbahera oko uspostavljanju zajedničke države Crne Gore i Srbije, što je forsirao predśednik srpske marionetske kvi-slinške vlade general Milan Nedić.

174


ško mo že abo li ra ti. Iz gle da da je si lom pri li ka dr Se ku la Dr lje vić pri hva tio sa rad nju sa Pa ve li ćem, jer to se zbi lo na kon nje go vog pro go na iz Cr ne Go re i gu bit ka pro sto ra za po li tič ko dje lo va nje na kon gu blje na oslon ca kod Ita li ja na, ma da je to bi lo do ba kad je Dr lje vi ću sla bio in stikt za po li tič ku da le ko vi dost i za re al ni je pro mi šlja nje rat ne si tu a ci je. Tre ba re ći da Sa vić Mar ko vić Šte di-mi li ja na sa slu ša nju u Za gre bu 1955. go di ne na vo di i to da je dr Se ku la Dr lje vić tvr dio da su An te Pa ve lić i usta ške vla sti u NDH pri vre me na i pro la zna po ja va u Hr vat skoj i da se na kon ra ta ne će mo ći odr ža ti, te da on, Dr lje vić, že li da sa ču va od no se sa svo jim sta rim pri ja te lji ma i pri rod nim sa ve zni ci ma iz Ma če ko ve Hr vat-ske se ljač ke stran ke. Šte di mli ja, na svom sa slu ša nju u Za gre bu, pred is tra ži te lji ma 1955. go di ne ka zu je da je dr Se ku la Dr lje vić „znao če sto pu ta ka za ti da će se ti Cr no gor ci ko ji su sa da naj va tre-ni ji ko mu ni sti jed no ga da na gor ko ope ći o Sta lji no voj či zmi kao što su se ope kli mno gi uje di ni te lji po sli je 1918. go di ne na či zmi kra lja Alek san dra. Bio je uvje ren da će se po sli je ra ta pi ta nje Ju go sla vi je rje ša va ti ne po vo lji sa mih nje nih na ro da i vje ro vat no ne u okvi-ri ma sta rih gra ni ca ne go na mno go ši roj osno vi. On mi je go vo rio da se usta še ne će mo ći odr ža ti u NDH, ali da Hr vat ska si gur no ne-će iz gu bi ti ne ku vr stu svo je sa mo stal no sti. Po nje go vom mi šlje nju usta ški po kret je bio pri vre me na po ja va ko ja je tre ba la tra ja ti sa mo do kra ja ra ta i zbog to ga što na la zi na po dr šku od stra ne Nje ma ca i Ita li ja na. U to vri je me o svo jim po li tič kim pla no vi ma ni je go vo rio i ja sam imao uti sak da on ta da ni je ni imao ni ka kvih pla no va što je uosta lom po sta lo ja sno i ka sni je ka da se on po vu kao u Ze mun i ostao da le ko od svih po li tič kih ak ci ja. Po zna to mi je, da on ta da ni je že lio da se jav no po ja vlju je igdje pred slu žbe nim li ci ma NDH-a ma kar da je me đu nji ma imao ne ko li ko lič nih po zna ni ka. On je na gla ša vao da že li da nje go ve ve ze sa pr va ci ma NDH osta nu u okvi ru lič nih ve za na ba zi pri ja telj stva iz ra ni jih vre me na i da ne do bi ju ni ka kav po li tič ki ka rak ter. To sam ja ra zu mio kao nje go vu že lju da sa ču va svoj auto ri tet pred emi grant skim vođ stvom HSS-a, ali o to me ni je sam ni ka da do bio od nje ga ja sno ob ja šnje nje. Na-

175


pro tiv, imao sam i ta da uti sak da je on pri sta li ca me to de iš če ki va-nja, a ne ak tiv nog ula ska u bi lo ka kve po li tič ke ak ci je”.50

Da je dr Se ku la Dr lje vić ozbilj no i opa sno po gri je šio što je ve-ći nu Dru gog svjet skog ra ta pro veo u Za gre bu i Ze mu nu pod pa-tro na tom Pa ve li ća i NDH to je či nje ni ca, ko ju ni je mo gu će ospo-ri ti. Da je vo dio raz go vo re, imao kon tak te i odr ža vao iz vje sne ve ze sa nje mač kim di plo ma tom u Za gre bu Ka še om to je, ta ko đe, ne spor no, kao i sa po je dim nje mač kim ofi ci ri ma u Ze mu nu i Za-gre bu, kao što je ne u pit no da je svo ju po li tič ku sud bi nu stra te ški po li tič ki po gre šno ve zao to kom ra ta za si le Oso vi ne, pr vo za Ita-li ju, ali vr lo krat ko, a po tom i za Nje mač ku, ali nje go vi za htje vi za ne za vi snu Cr nu Go ru ni je su u su šti ni po dr ža ni ni od Ita li ja na ni od Nje ma ca.

Dr Sa vo Ba šo vić, biv ši član Dr lje vi će vog Cr no gor skog dr žav-nog vi je ća, pi še do sta ne po volj no o Se ku li Dr lje vi ću, kri ti ku je ga po mno gim pi ta nji ma. Či ni to u ne kim seg men ti ma re al no, a u ne kim ne sno va no, ten den ci o zno s ob zi rom na to da je da vao iz-ja vu pred is tra žnim or ga ni ma i do brim di je lom sa ja snom na-mje rom da spa si vla sti tu ko žu, da se am ne sti ra sud ske i dru ge od go vor no sti, s ob zi rom na či nje ni cu da je jed no vri je me bio sa-rad nik dr Se ku le Dr lje vi ća i član nje go vog za gre bač kog CDV i da se što vi še oprav da i dis tan ci ra u od no su na nje ga iz ra zu mlji vog sop ste nog eg zi sten ci jal nog in te re sa. Na tom sa slu ša nju u iz ja vi dr Sa vo Ba šo vić is po lja va svo ju na knad nu i oče vid nu ne tr pe lji vost pre ma Se ku li Dr lje vi ću, ta ko da mno ge nje go ve ocje ne tre ba uze-ti s opre zom, re zer vom i skep som, s ob zi rom na mje sto i vri je me, okol no sti u ko ji ma su iz re če ne. Iz me đu osta log, o su sre tu i o od-no su Se ku le Dr lje vi ća i dr No vi ce Ra do vi ća, kao i o Dr lje vi će vom po li tič kom od no su pre ma Ita li ja ni ma, ko ji su za po sje li Cr nu Go-ru 1941. go di ne, u iz ja vi na sa slu ša nju u Sa ra je vu 7. ju na 1945. go-di ne dr Sa vo Ba šo vić ka že, po red osta log, i slje de će: „Pr vi su sret dr-a Ra do vi ća sa Se ku lom uro dio je pi ta njem od stra ne Ra do vi ća,

50 Zapisnik sa saslušanja Savića Markovića Štedimlije od 2. XI 1955 u Zagrebu.

176


i to pri je ne go što su da li ru ke je dan dru gom. „Se ku la, je si li ze le-naš”, na što mu je Se ku la od go vo rio da je ste. To zna či da ni je su po gle di me đu nji ma bi li po gle di pot pu no ujed na če ni i ra ču ni iz rav-na ni. No, u od go vo ru se je uz to i na la zi la po tvr da i sprem nost da ne što za poč nu na ra du oko us po sta vlja nja dr ža ve. Ti me je Se ku la od u stao od svo ga pr vo bit nog sta va da se tre ba bo ri ti za Ju go sla vi ju ako se mi sli osva ja ti ne ko pra vo u njoj po sli je ra ta”51. Dr Sa vo Ba-šo vić po tom kon sta tu je da je Se ku la Dr lje vić za mje rio dr No vi ci Ra do vi ću što je od bio da pot pi še od lu ku ce tinj skog Pe trov dan-skog sa bo ra od 12. ju la 1941. go di ne, pa po tom kon sta tu je i ovo: „Se ku la je ot po čet ka nje gov stav pre ma Ita li ja ni ma na zi vao „po li ti-kom”, i vje ro vao je da oni ni ka ko ne mo gu do bi ti rat, jer uko li ko bi po bi je di la Oso vi na da bi tu po bje du ima la sa mo Nje mač ka. Za to je vje ro vat no ra do is ti cao svo ju dvo mje seč nu kon fi na ci ju u Ita li ji, i to sma trao mu če ni štvom, jer je oči to dr žao da po li tič ki od to ga ne mo že ni šta iz gu bi ti. Či nje ni ca da svo ju sprem nost na su rad nju sa Njem ci ma ni je to li ko is ti cao, ne go vo ri za to da sa nji ma ni je imao do di ra” 52. Ba šo vić po tom pi še, po red osta log, da je Dr lje vić „jav-no go vo rio ka ko su lju di u Cr noj Go ri po lu di li da uzmu oruž je da se bo re me đu so bom. Nje go vo pi sa nje u li stu „Gra ni čar” u ko jem se nad me tao sa čet ni ci ma je, po mom mi šlje nju ima lo glav nu svr hu da kom pro mi ti ra čet ni ke u oči ma Nje ma ca. U po sljed nje vri je me je znao go vo ri ti i pro tiv Nje ma ca, valj da di je lom zbog smr ti bra ta53, a uglav nom – po mom su du – da se i da lje uz mog ne odr ža ti na po li-tič koj are ni kod tzv. Za pad nih de mo kra ti ja”.54 Ba šo vić, po tom, go-vo ri o od no su cr no gor skih su ve re ni sta (fe de ra li sta) pre ma Ve li koj Bri ta ni ji, u tom smi slu ve za no za Dr lje vi ćev stav pre ma Bri tan ci-ma ka že: „Mo gu će da Se ku la mi sli ona ko ka ko se da lo pro či ta ti u

51 Arhiv Vojno-istorijskog instituta, reg. Br. 1–1/2 K. 757, Izjava dr Sava Bašovića od 7. juna 1945.

52 Isto53 Njemci su kod Kolašina 1944. strijeljali njegovog starijeg brata

Janka Drljevića.54 Isto.

177


usta škim no vi na ma da ne će En gle zi do zvo li ti ni jed noj so ci ja li stič-koj vla sti iz laz na to pli Ja dran, po što je on pot pu no ura stao u usta-šku lo gi ku. No o to me se nje go vom sta vu ne mo že si gur no go vo ri ti, jer je u ta kvim stva ri ma bio uvi jek opre zan, pa je ra đe na ta kvo pi-ta nje go vo rio o Gor skom vi jen cu, Ili ja di ili Ili ri ma, to tim vi še što je u sva kom čo vje ku na zi rao ne či jeg stra nog agen ta. Pa i on da kad je ne što re kao od mah je za šu tao ta ko da se to ni je mo glo pro tu ma či-ti” 55. Dr Sa vo Ba šo vić od go va ra na pi ta nje is tra žnog or ga na za što je Se ku la iza brao Za greb za naj po de sni je mje sto svog dje lo va nja na slje de ći na čin: „Dr lje vić je bio u Ze mu nu do 1944. Ka ko se je go vo ri lo otud je po šao ra di opa sno sti od Ne di će vih lju di, ali je vje-ro vat ni je da je to uči nio ra di pri bli ža va nja front ne cr te. Dok je bio u Ze mu nu pi sao je i na pi sao knji gu „Su ko bi na Bal ka nu”, a kad je do šao u Za greb po čeo je vo di ti po li ti ku i pi sa ti u no vi na ma. Vje-ro vat no je da je sma trao Za greb po god nim i ra di to ga što je na i šao na do bar pri jem i što je tu do bio mo guć no sti za svoj rad”. Dr Sa vo Ba šo vić po mi nje da se Se ku la Dr lje vić za lo žio, dav ši pi sme nu po-tvr du i ga ran ci ju o to me, kod usta ških vla sti NDH da se in ži njer Jo ko Mr va lje vić spa si, od no sno, da bu de pu šten iz za tvo ra i da ne bu de po slat u usta ški konc-lo gor.

Tre ba re ći da dr Se ku la Dr lje vić ni je bio fa ši sta i na ci sta, po ide o lo škim uvje re nji ma, već cr no gor ski su ve re ni sta i na ci o na-li sta. Re al nom ana li zom nje go ve po li tič ke bi o gra fi je i in te lek-tu al ne, stva ra lač ke, za o stav šti ne do la zi se do ta kvog za ključ ka. Ocje ne, su prot ne to me, pred sta vlja ju neo dr ži ve ide o lo ško-po li-tič ke kva li fi ka ci je, ko je ne ma ju do di ra sa na uč nim pri stu pom i me to do lo gi jom pro u ča va nja isto rij skih či nje ni ca, do ga đa ja i ak-te ra. Kao po li ti čar, dr Se ku la Dr lje vić je bio vi še od dvi je de ce ni je stje go no ša bor be za od bra nu cr no gor skog dr žav nog, po li tič kog i dru gog iden ti te ta i in di vi du a li te ta u pe ri o du od 1919. do 1941. go di ne, že sto ko se pro ti ve ći ve li ko srp skom mo nar hi stič kom i he-ge mo ni stič kom cen tra li zmu i uni ta ri zmu.

55 Isto.

178


U dru goj po lo vi ni tri de se tih go di na XX vi je ka na pu stio je dr Se ku la Dr lje vić svo je fe de ra li stič ke kon cep ci je u po gle du dr žav-nog ure đe nja Kra lje vi ne Ju go sla vi je, za la žu ći se za ob na vlja nje ne za vi sne dr ža ve Cr ne Go re. Re žim di na sti je Ka ra đor đe vić, to-kom tra ja nja Kra lje vi ne SHS i Kra lje vi ne Ju go sla vi je, kon stant no je po li cij ski nad zi rao, pro go nio i hap sio dr Se ku lu Dr lje vi ća, ali ga ni je uspio slo mi ti da od u sta ne od svo je cr no gor ski pro fi li sa ne dr-ža vo tvor ne i na ci o nal ne po li tič ke bor be. Ta ko đe, tre ba re ći da je dr Se ku la Dr lje vić u po gle du vla sti tog na ci o nal nog iz ja šnja va nja pre šao put od cr no gor skog Sr bi na, op te re će nog broj nim ide o lo-ško-po li tič kim pred ra su da ma, na sli je đe nim još od pe ri o da kra lja Ni ko le, pa do Cr no gor ca u pu nom zna če nju ko ji je po stao na ci o-nal no i dr ža vo tvor no sa mo svje stan. Ni je spor no da je dr Se ku la Dr lje vić imao mi je ne, ka da je u pi ta nju bi lo nje go vo vla sti to na ci-o nal no opre dje lje nje. Za toč nik ide je ob na vlja nja ne za vi sne Cr ne Go re, dr Se ku la Dr lje vić bi će sve do svo je na sil ne smr ti 1945. go-di ne. Svo ju po li tič ku bor bu za cr no gor sku dr žav nu sa mo stal nost, za ob na vlja nje na sil no uki nu te auto ke fal ne Cr no gor ske pra vo-slav ne cr kve, za afi r ma ci ju cr no gor skog je zi ka i cr no gor ske kul-tu re, pla tio je ži vo tom.

Dr Se ku la Dr lje vić se du go i pri lič no uspje šno ba vio cr no gor-skom dr žav nom i na ci o nal nom isto ri jom, isto rij skom i po li tič-kom pu bli ci sti kom. Ob ja vio je mno štvo ese ja, čla na ka, ras pra va, stu di ja i ne ko li ko knji ga, ko je su se od no si le na sud bi nu Cr ne Go-re i na dr žav no, na ci o nal no i po li tič ko bi će i pro fi l Cr no go ra ca. Dr Se ku la Dr lje vić je bio vr lo in te re sant na i kon tro verz na, ali i ve o ma zna čaj na lič nost u cr no gor skoj po li ti ci, knji žev no sti i pu-bli ci sti ci to kom XX vi je ka. U mla do sti, kao i u od re đe nim fa za ma svo je po li tič ke i stva ra lač ke ka ri je re bio je za to če nik ro man ti čar-skih, mit skih i ide o lo ško-po li tič kih pred sta va i za blu da o „srp-stvu”, ko jih se, u svo joj zre loj po li tič koj i in te lek tu al noj ži vot noj eta pi, u dru goj po lo vi ni tri de se tih go di na XX sto lje ća, oslo bo dio, za stu pa ju ći i obra zla žu ći sta no vi šte da su Cr no gor ci sa mo svo jan isto rij ski i po li tič ki na rod i na ci ja, če mu će osta ti vje ran do kra ja ži vo ta.

179


Dr Se ku la Dr lje vić, bez sum nje, spa da u te o re ti ča re i mo der-ne ide o lo ge cr no gor ske na ci je i re spek ta bil ne pro mo ven te i afi r-ma to re cr no gor skog kul tur nog, na ci o nal nog i dr žav nog in te gri-te ta i iden ti te ta. Go vo rio je i pi sao i o auto ke fal noj Cr no gor skoj cr kvi u svo joj knji zi „Bal kan ski su ko bi 1905–1941”, ko ja je do ži-vje la re print iz da nje 1990. go di ne u Za gre bu. U toj knji zi, po red osta log, dr Se ku la Dr lje vić, u po gla vlju na slo vlje nom „Du hov ni lik Cr ne Go re”, pi še o auto ke fal no sti Cr no gor ske pra vo slav ne cr-kve na slje de ći na čin: „Cr no gor ci, iako kr šća ni, i to u glav nom pra vo slav ni, is po vi je da ju re li gi ju „Gor skog Vi jen ca”. Zbog to ga je cr no gor sko pra vo sla vlje cr no go ro sla vlje. Znat no se odi je li lo od osta lo ga pra vo sla vlja, pa i od srp sko ga, ko je za se be ka že, da je sve to sa vlje, ikao još ni je dan srp ski pi sac ni je dao de fi ni ci ju to ga poj ma. Ima još je dan raz log zbog ko ga Cr no gor ska i Srp ska cr kva ne mo gu ni ka da po sta ti jed na cr kva. Ci je la re li gi o zna mi sti ka Cr-no gor ske cr kve sa dr ža na je u ču do tvor stvu i sve ti telj stvu Sve tog Va si li ja Ostro škog i Sve tog Pe tra Ce tinj skog. Ni jed nog od njih ne pri zna je za sve ti te lje srp ska cr kva. Po sto ji i jed na va žna hi sto rij ska či nje ni ca, ko ju tre ba is ta ći. Za vri je me tur ske vla da vi ne nad Bal-ka nom Srp ska cr kva je pot pa la pod Ca ri grad sku pa tri jar ši ju i od nje se pot pu no odi je li la tek na kon Pr vo ga svjet skog ra ta. Cr no gor-ska cr kva kroz sve vje ko ve ni je bi la ni u ka kvoj za vi sno sti od bi lo ko je pra vo slav ne cr kve, pa ni od Ca ri grad ske pa tri jar ši je. Da li je ta okol nost ne što pri do ni je la, da se cr no gor sko pra vo sla vlje to li ko uda lji od osta lih, ni je va žno. Od luč na je či nje ni ca, da Cr no gor ci ima ju svo ju re li gi ju, svo je cr no go ro sla vlje i da su osta ju ći vjer ni nje mu vjer ni sa mi ma se bi” 56.

Da kle, za dr Se ku lu Dr lje vi ća ne ma ni ka kve sum nje u auto ke-fal nost Cr no gor ske pra vo slav ne cr kve. On tu oči gled nu i no tor nu či nje ni cu pre ci zno za pa ža i kon sta tu je, is ti ču ći da je su šti na cr-no gor ske ati pič ne re li gi o zno sti u ču va nju i sla vlje nju cr no gor ske et nič ke i na ci o nal ne slo bo de i dr žav nog su bjek ti vi te ta Cr ne Go re.

56 Dr Sekula Drljević, Balkanski sukobi 1905–1941, Zagreb 1944. str. 172–173.

180


Da kle, po Se ku li Dr je vi ću, Cr no gor ska cr kva je bi la na rod na i na ci o nal na in sti tu ci ja cr no gor skog na ro da. Cr no gor ska re li gi o-znost po či va la je, po nje mu, na cr no go ro sla vlju i slo bo do sla vlju, što će re ći, na he roj skoj bor bi za od bra nu cr no gor ske na rod ne i na ci o nal ne slo bo de i afi r ma ci ji ne za vi sno sti i su ve re ni te ta dr ža ve Cr ne Go re.

Svo je te ze o to me da su Cr no gor ci po seb na na ci ja, da ima ju raz li či to et nič ko po ri je klo od Sr ba, da su za se ban et nos, sa svo-jom po seb nom kul tu rom, isto ri jom, po gle dom na svi jet, Dr lje vić će po seb no is ta ći u svo joj knji zi Bal kan ski su ko bi, đe na stra ni 170 ka že i ovo: „Ra se su za jed ni ce kr vi, a na ro di su hi sto rij ske tvo re vi-ne. Cr no gor ski na rod po je zi ku pri pa da sla ven skoj je zič koj za jed-ni ci, a po kr vi gru pi onih na ro da, ko ji su po zna ti pod ime nom di-nar skih na ro da. Ovi na ro di su, po su vre me noj na u ci o europ skim ra sa ma, po tom ci Ili ra, ko ji su pri miv ši je zi ke dru gih ra sa, na pu sti li i svo je ilir sko ime, ali je ilir ska krv u za jed ni ci s ge o po li tič kim po-lo ža jem i hi sto ri jom i da lje osta la stva ra lac nji ho ve ku lu re. Otu da po sto ji ne srod nost ne go je din stvo sta no vi tih ku tur nih ob li ka kod di nar skih na ro da”. Za Dr lje vi ća Cr no gor ci pri pa da ju an tro po lo-škom di nar skom ti pu na ro da, a u et nič kom smi slu vo de po ri je klo od Ili ra, et nič ki su slo ve ni zi ra ni Ili ri, ko ji su svo jom po seb nom isto ri jom, ge o graf skim uslo vi ma ži vo ta, kul tu rom, tra di ci ja ma, obi ča ja ji ma, men ta li te tom, voj nič kim du hom, rat nič kim ko vom, poj mom „ju nač ke slo bo de”, po gle dom na svi jet, iz ra sli u za se ban et nič ki i na ci o nal ni ko lek ti vi tet i ko ji ima ju hi lja du go di šnji kon ti-tu i tet svo je ne za vi sne dr ža ve iz ra že ne u ver ti ka li Du klja-Ze ta-Cr-na Go ra. Za Dr lje vi ća su Cr no gor ci „et nič ka i etič ka po seb nost”, a „po cr no gor skom po ge du na svi jet istu ci je nu s ča šću ima sa mo ju na štvo” 57.

Da kle, u svo joj in te lek tu al noj, te o rij skoj, ali po znoj fa zi, raz-ma tra ju ći pi ta nja et no ge ne ze Cr no go ra ca, dr Se ku la Dr lje vić is ti-če da su Cr no gor ci po se ban isto rij ski na rod i na ci ja, da je nji ho vo

57 Dr Sekula Drljević, Balkanski sukobi 1905–1941, Zagreb 1990 (reprint izdanje), str. 170–171.

181


et nič ko po ri je klo ilir sko, da su po tom ci Ili ra, da pri pa da ju slo-ven skoj je zič koj za jed ni ci i di nar skom ti pu, a da je nji hov je zik cr no gor ski, da ima ju po seb nu kul tu ru ko ja po či va na ilir skoj et-no ge ne zi; da su iz gra di li sa mo stal nu dr ža vu u do ba Du klje; da dr žav ni kon ti nu i tet nji ho ve ze mlje, od Du klje i Ze te tra je hi lja du go di na, da ima ju po seb nu cr no gor sku na ci o nal nu mi sao, te da, ka ko is ti če „Dr žav na sa mo stal nost Cr ne Go re za Cr no gor ce ni je stvar nji ho ve ta šti ne, ne go nu žna pret po stav ka za odr ža va nje či-sto će nji ho ve ra se i nji ho ve kul tu re”58.

Dr lje vić je po zna vao dje la Fri dri ha Ši le ra (1759–1805), nje-mač kog pro svje ti telj skog isto ri ča ra i knji žev ni ka, pre te če ro man-ti zma i ne ri jet ko se po zi vao na njih59 i nje go ve mi sli; ka da go vo ri o cr no go ro sla vlju, o cr no gor skoj re li gi ji on se po zi va na Ši le ro vu mi sao. „Svo jim bo gom čo vjek sli ka sa mog se be”. Dr lje vić se ve o ma če sto, po što je od lič no go vo rio i pi sao nje mač ki je zik, po zi vao na mi sli Ge tea60, a ka da Dr lje vić zbo ri i pi še o uti ca ju vje ko va na for-mi ra nje cr no gor skog iden ti te ta i su bjek ti vi te ta na vo di Ge te o vu mi sao: „Te ko vi ne vje ko va ne mo gu se ig no ri sa ti bez opa sno sti po ig no ran te”.

Kod Dr lje vi ća se osje ća ju sna žni uti ca ji ge o po li ti ke, od no sno, an tro po ge o graf skog de ter mi ni stič kog uče nja nje mač kog te o re ti-ča ra an tro po lo ga Fri dri ha Ra ce la (1854–1904), da se „čo vjek i na-rod ne mo že za mi sli ti bez tla, a isto ta ko ni čo vje ko vo naj ve će dje lo na ze mlji-dr ža va”, te po je di nih ra snih te o ri ja, ali, ka da go vo ri o na ci ji i dr ža vi, ko lek tiv nom du hu Cr no go ra ca, „du hov nom li ku

58 Dr Sekula Drljević, c. d. strana 173.59 U svojim politički govorima pominje „Zvono” – djelo Fridriha

Šilera.60 U svojim političkim govorima pominje Geteov Faust. Drljević je

čitao Homera, njegovu Ilijadu, Dantea, njegovu Božanstvenu komediju, rusku knjizevnost – Puškina, Ljermontova i njegov Demon, kao i dru-ge pisce. Čitao je i odlično poznavao crnogorsku i južnoslovensku knji-ževnost. Izvrstan je bio poznavalac djela crnogorskog Njegosa i njego-vog Gorskog vijenca, hrvatskog književnika Ivana Mažuranića, srpskog pisca Bore Stankovića i drugih.

182


Cr ne Go re” osje ća se kod nje go ve mi sli u iz vje snoj mje ri uti caj i kom bi na ci ja uče nja nje mač kog isto ri ci zma i ide a li stič ke fi lo zo fi -je Jo ha na Got fi l da Her de ra (1744–1803), nje go vih stha va ta nja o du hu na ro da kao po kre ta ču isto ri je, nje go voj per cep ci ji na ci je i te o ri je na ci o nal ne dr ža ve, te Jo ha na Go tli ba Fih tea (1762–1814), Fri dri ha He ge la (1770–1831) o raz vo ju du ha i o je din stvu dr ža va i na ro da i o to me da je „dr ža va ap so lut no ko nač na sa mo svr ha u ko-joj slo bo da do la zi do svog naj vi šeg pra va i kao što ovaj ko nač ni cilj ima naj vi še pra vo u od no su na po je din ce, ta ko je nji ho va naj vi ša du žnost da bu du čla no vi dr ža ve”. Uop šte kod Dr lje vi ća je pri su-tan iz vje stan uti caj nje mač ke ide a li stič ke fi lo zo fi je i nje mač kog isto ri ci zma Hajn ri ha fon Trajč kea, di je lom Fri dri ha Maj ne kea, kao i od re đe na ra sna shva ta nja iz mi nu lih vre me na i do ba u ko je-mu je ži vio. Ka da se ti če nje go vih ju ris dič kih te o rij skih shva ta nja, Dr lje vić se po mno go če mu is ti cao kao pri pad nik isto rij sko prav-ne ško le Fri dri ha Kar la Sa vi nji ja (1779–1861), Puh te i Val ta za ra Bo gi ši ća61.

Za Dr lje vi ća, Dr ža va i Do mo vi na su sve ti nje; kod nje ga je Cr-na Go ra is pred i iz nad sve ga, nje na dr žav na i na ci o nal na slo bo da. „Dr ža va je naj ve će ljud sko dje lo. Nju je naj te že stvo ri ti, a lak še od mno gih ve li kih ljud skih dje la uni šti ti… Sto lje ća cr no gor ske dr žav-ne slo bo de da la su cr no gor skom na ro du sna gu, da i u tom mu če-ni štvu iz dr ži do kra ja u bor bi za slo bo du. Tom bor bom cr no gor ska dr žav na ide ja po tvr di la je svo je pra vo na ži vot” 62. „Do mo vi na svo-jim pojm nom ob u hva ća vjer nost svo jih si no va. Pro gla si ti ve le i zda-jom vjer nost pre ma do mo vi ni ne zna či obeš ča sti ti je, ne go je pre-tvo ri ti u mu če ni štvo, u sve ti nju”, pi še Dr lje vić 63. Za to Dr lje vić lo-jal nost dr ža vi Cr noj Go ri sta vlja u pr vi plan i go vo ri „ni tko ni ko ga

61 Često se Drljević osvrće na Bogišićevo djelo Opšti imovinski za-konik i uopšte na običajno i drugo pravno crnogorsko nasljeđe i na smi-sao i duh Bogišićeve sistematizacije i kodifi kacije i shvatanja istorijsko-pravne škole.

62 Dr Sekula Drljević, c. d. str. 167.63 Isto, str. 122.

183


ne mr zi ta ko kao iz daj nik iz da nu do mo vi nu”64. I da je „is klju če nja mo guć nost po mi re nja iz da ji ca s iz da nom do mo vi nom”65. Dr lje vić je mo gao, kao po zna va lac nje mač ke kul tu re, knji žev no sti, fi lo zo-fi je i isto ri o gra fi je do ći u do dir sa shva ta nji ma o sve to sti dr ža ve i isto ri ji kao oprav da nju za po li tič ke ci lje ve pru skih (nje mač kih) isto ri ča ra Jo ha na Gu sta va Droj ze na (1808–1884), a po seb no Hen-ri ha fon Trajč kea (1834–1896), ko ji je za go va rao stva ra nje ja ke na ci o nal ne dr ža ve i voj nič ke na ci je, či ji uti caj se osje ća kod Dr-lje vi ća. Na i me, Dr lje vić ne za vi snost Cr ne Go re sthva ta kao uslov op stan ka i raz vo ja na ci o nal ne kul tu re, dok Trajč ke dr žav nu moć i svr hu dr ža ve gle da u na pret ku kul tu re. U tom smi slu je Trajč-ke o vo uče nje mo glo iz vr ši ti uti caj na Dr lje vi ća, kao i od re đe na nje go va ra sna shva ta nja ko ja je, no lens-vo lens, re al no Se ku la Dr-lje vić usvo jio u svo joj po znoj fa zi. Na Dr lje vi će va shva ta nja mo glo je uti ca ti i mi šlje nje is tak nu tog pred stav ni ka nje mač ke tra di ci o-nal ne isto ri o gra fi je Fri dri ha Maj ne kea (1862–1954) o to me da je slo bo da po je din ca mo gu ća sa mo unu tar sna žne i uje di nje ne na-ci o nal ne dr ža ve. Kod Dr lje vi ća, slič no Maj ne keu, ne po sto je su-prot no sti iz me đu dr žav ne mo ći i etič kih prin ci pa, iz me đu lič nih slo bo da i na ci je.

Po Dr lje vi ću „kul tu ra ni je tvo re vi na sa mo ge o po li tič kog po lo-ža ja i hi sto ri je ne go i kr vi”. Dje li mič no se osje ća ogra ni čen uti caj ra snih shva ta nja Žor ža Va še de La pu ža, s tim što kod Dr lje vi ća „ra sa i na ci ja ni je su sve”, već je ne za vi sna cr no gor ska dr ža va za Dr lje vi ća ne sa mo pra vi po ka za telj po sto ja nja i uslov op stan ka na ci je, ne go i kul tu re i ra snih ka rak te ri sti ka. Iz gle da vje ro vat no da su na Dr lje vi će va shva ta nja sna žno uti ca le te ze an tro po lo ga iz fran cu skog di je la Švaj car ske Euge ne Pit tar da66, ko je je on ob ja vio 1917. go di ne. Pit tard go vo ri o di nar skom ti pu na ro da i tvr di da svi na ro di ovog ti pa vo de po ri je klo od ilir skih sta ro sje di la ca Bal ka na i po Pit tar du Di nar ci su „naj či sti ji tip na Bal kan skom po lu o str vu”.

64 Isto, Balkanski sukobi., str. 1165 Isto, str. 93.66 Eugene Pitatard, Les peuples des Balkans, Neuchatel 1917.

184


Dr lje vić je, slič no ili isto vjet no Pit tar du, tvr dio da Cr no gor ci pri-pa da ju raz li či tom ti pu na ro da od Sr ba, da su di na ro id ni tip i da su po tom nci Ili ra. Kod Dr lje vi ća se osje ća u iz vje snoj mje ri i uti-caj uče nja o zna če nju kr vi ko jeg je ela bo ri rao u svom dje lu „Mi tos XX vi je ka” Al fred Ro zen berg. Na rav no, za Dr lje vi ća se ne mo že re ći da je na kra ju bio ide o lo ški na ci o nal-so ci ja li sta ili fa ši sta, ni ti da je usvo jio nji ho va ide o lo ška shva ta nja i po stav ke. Za Dr lje vi ća se mo že re ći da je bio ja san pro tiv nik bolj še vi zma i sta lji ni zma, da je bio pri sta li ca stva ra nja i op stan ka cr no gor ske ne za vi sne na-ci o nal ne dr ža ve, da je bio prag ma tič ni cr no gor ski na ci o na li sta. Za to bi se za nje ga mo glo re ći da je lič nost i „isto rij ski fe no men ko ji se mo že shva ti ti sa mo u kon tek stu svo je epo he”, ka ko bi re kao po zna ti nje mač ki isto ri čar prof. eme ri tus Ber lin skog uni ver zi te ta dr Ernst Nol te67.

Dr lje vić, da bi po ka zao da su Cr no gor ci et nič ki i na ci o nal no raz li či ti od Sr ba, da su Cr no gor ci di nar ski tip, a da Sr bi to ni je-su, po zi va se i na srp skog an to po gra fa Jo va na Cvi ji ća. Dr lje vić u član ku Pi tam Be o grad, „Sprem nost”, broj 104, od 20. II 1944. go-di ne, stra na 3, kon sta tu je da „ni je ne po zna to da je srp ski uče njak Jo van Cvi jić re kao da di nar ci i Sr bi ni je su jed no”. Ta ko đe, svo ju tvrd nju o sa mo bit no sti Cr no go ra ca, Dr lje vić osna žu je i tvrd njom srp skog na uč ni ka, pro fe so ra Be o grad skog uni ver zi te ta dr Ži vo ji-na Pe ri ća, ko ji je na pi sao da su „cr no gor ci et nič ka i etič ka po seb-nost” 68. Dr Se ku la Dr lje vić je pi sao o men ta li tet skoj, so cio-psi-ho lo škoj, etič ko-et nič koj i kul tur noj ra zli ci iz me đu Cr no go ra ca i Sr ba. Dr lje vić je na pi sao da u isto ri ji „Cr no gor ski po gled na svi jet ni je sa mo ne jed nak sa srp skim ne go ovo me di ja me tral no opre čan. Po sta lo je ja sno da se ne ra di o spo red nim raz li ka ma, ne go o te-melj nim su prot no sti ma. Vi dje lo se da Cr na Go ra i Sr bi ja ni je su sa-mo dvi je ze mlje ko je su ži vje le za seb nim ži vo tom kroz sva sto lje ća

67 Ernst Nolte, Fašizam u svojoj epohi, Nolit, Beograd 1990. str. 7.68 Dr Sekula Drljević, Balkanski sukobi 1905–1941, str. 170.

185


svo je po vi je sti, ne go dva svi je ta to li ko je dan od dru go ga uda lje na, kao da ži ve na dva kon ti nen ta” 69.

Se ku la Dr lje vić je pro gla šen rat nim zlo čin cem, po li tič kom od lu kom, a ne sud skom pre su dom. Ze melj ska ko mi si ja Fe de ral-ne dr ža ve Hr vat ske za utvr đi va nje zlo či na oku pa to ra i nji ho vih po ma ga ča, 20. Fe bru a ra 1946. go di ne do ni je la je od lu ku, A. K 22/46, broj 21987 o utvr đi va nju zlo či na dr Se ku le Dr lje vi ća. U toj od lu ci, po red osta log, za Dr lje vi ća se ka že da je star 62, go di ne, da je po na rod no sti Cr no go rac, da je „mi ni star Cr ne Go re” po po lo ža ju i či nu, da je nje go vo „mje sto stal nog bo ra vi šta, Ce ti nje, po sljed nje bo ra vi šte Za greb”, da je „sa da u bjek stvu”. U toj od lu-ci ru bri ka ko ja no si na ziv „žr tve zlo či na” (ošte će ni ci) je pot pu no pra zna. Ka rak te ri stič no je da u toj ru bri ci ni je na ve den ni je dan nje gov rat ni zlo čin, pre ma to me, ne ma ime no va nih i opi sa nih kon kret nih, po je di nač nih žr tva va zlo či na, ošte će ni ka. To je i raz-mlji vo, jer Dr lje vić ni je po či nio ni je dan rat ni zlo čin, od no sno, ni je pro du ko vao žr tve, pa ne mo že bi ti od go vo ran za ne što če ga ne ma i ni je bi lo, a to zna či da su ne po zna ti i ne po sto je ći nje go vi „zlo či ni”, ko ji mu se zbog po li tič kog, pro pa gand no-pu bli ci stič-kog ra da sta vlja ju na te ret i du šu. U toj od lu ci, u ru bri ci „Kra tak opis i kva li fi ka ci ja zlo či na” na ve de na je nje go va po li tič ka i pu bli-ci stič ka ak tiv nost ko ja se sa sto ja la naj če šće u ci ti ra nju iz vo da iz nje go vih no vin skih čla na ka. Ta od lu ka je sa pro prat nim pi smom 20. apri la 1946. go di ne do sta vlje na na da lji po stu pak jav nom tu-ži o cu za grad Za greb. U vri je me pred u zi ma nja tih rad nji, dr Se-ku la Dr lje vić ni je bio u bjek stvu, ka ko se na ve lo, već je bio mr tav. Ubi jen je od stra ne čet nič kih emi gra na ta u Ju den bur gu u Austri ji 10. no vem bra 1945. go di ne. Ta da su čet ni ci u jed nom sa bir nom cen tru za kla li Se ku li Dr lje vi ća, nje go vu su pru gu Ma ri ju i nji ho vu slu žav ku. Taj po da tak u vri je me do no še nja po me nu te od lu ke ni je bio po znat nje nom do no si o cu. Me đu tim, dr Se ku la Dr lje vić ni kad ni je osu đen za rat ne zlo či ne, jer sud ski se ni ka da ni je od lu či va lo o toj po li tič koj od lu ci. Da kle, ne po sto ji sud ska od lu ka ko jom se

69 Isto, str. 40–41.

186


utvr di lo da je Se ku la Dr lje vić kriv i osu đen za rat ne zlo či ne. Ni-je po zna to da je pro tiv nje ga ofi ci jel no po dig nu ta op tu žni ca od stra ne jav nog tu ži la štva, ni ti da je Okru žni na rod ni sud u Za gre-bu ika da sud ski od luč li vao o Od lu ci ko jom je Ze malj ska an ket na ko mi si ja pro gla si la od go vor nim Se ku lu Dr lje vi ća za „rat ne zlo či-ne”. Da kle, sa prav nog sta no vi šta, dr Se ku la Dr lje vić ne mo že bi ti rat ni zlo či nac, jer pra vo sud ne vla sti ni ka da ni je su raz ma tra le i od lu či va le o sud skom utvr đi va nju o nje go voj od go vor no sti. Raz-lo zi za to, vje ro vat no, bi li su na knad no sa zna nje da je dr Se ku la Dr lje vić mr tav ili da ni je pri ku plje no do volj no do ka znog ma te ri-ja la da se mo že op tu ži ti od stra ne tu ži la štva i su di ti mu od stra ne nad le žne sud ske vla sti. Dr lje vić je pro gla šen po li tič kom od lu kom „rat nim zlo čin cem” zbog svog po li tič kog jav nog go vo ra, po li tič-kih sta vo va. Uči nje no je to iz ide o lo ških po bu da, a in krim na ci ja i de lik tu o znost bi li su ver bal nog ka rak te ra i pred sta vlja ju po li tič ku osu du zbog ver bal nog de lik ta. Naj zad, Se ku la Dr lje vic ni kad ni je ni ne pra vo sna žno, ni pra vo sna žno osu đen u sud skom po stup ku da je rat ni zlo ci nac. Ni ka da od lu ka iz 1946. pro tiv Se ku le Dr lje vi-ća ni je prav no, sud ski pro ce su i ra na. Okru žni na rod ni sud u Za-gre bu ni kad ni je sud ski pro ce su i rao tu od lu ku-op tu žbu, ta ko da Dr lje vi ću, ko ji je od 10. no vem bra 1945. go di ne bio mr tav, ni ka-da ni je su đe no i ni ka da ni je bio sud ski osu đen, ni in ter vi vos, ni mor tis ca u sa ili post mor tem. Za to, sa kri vič no-prav nog sta ja li šta Dr lje vić je eks kul pi ran, jer ni je do ka za no ni pre su đe no da je rat ni zlo či nac. Sud ska pra vo moć na is pra va o to me ni ka da ni je do ni je-ta, pa pre ma to me ne po sto ji. A po li tič ka od lu ka i op tu žni ca su jed no, pre su da je dru go. Sva ko je ne vin dok mu se pra vo sna žnom pre su dom u za ko ni tom sud skom po stup ku, na ko je mu je imao pra vo na od bra nu, ne do ka že kri vi ca. To je osno va pre sum ci ja ne vi no sti iz kri vič nog pra va.

187

Đor đe Bo ro zan

SE KU LA DR LJE VIĆ U NA ROD NOJ SKUP ŠTI NI KRA LJE VI NE SHS – GO VO RI I DI SKU SI JE

I

U slo je vi tom lič nom, pro fe si o nal nom i po li tič kom ži vo tu i ra du dr Se ku le Dr lje vi ća, je dan, sva ka ko za ni mljiv i zna ča jan seg-

ment po li tič kog dje lo va nja pred sta vlja ju nje go vi go vo ri i re a go va-nja sa skup štin ske go vor ni ce Na rod ne skup šti ne Kra lje vi ne SHS od 1925. do 1927/28. go di nu, iz go vo re ni po vo dom ak tu el nih te ma i mje ra Vla de ko ji ma su se ba vi li po sla ni ci Na rod ne skup šti ne.

Oda bra ni seg mengt in te re san tan je po seb no sa sta no vi šta na-stan ka i raz vit ka po li tič ke mi sli cr no gor skih fe de ra li sta gdje Dr-lje vić ima ne sum nji vo pre sti žnu, vo de ću ulo gu kao ide o log ovog po kre ta ko ji se tran sfor mi sao u stran ku pod na zi vom Cr no gor ska stran ka od 1925. Na i me, ukup no uče šće cr no gor skih fe de ra li sta u pr voj de ce ni ji Kra lje vi ne SHS pre ko iza bra nih pred stav ni ka (po-sla ni ka u tri sa zi va Na rod ne skup šti ne od 1923. do 1928) po ka zu-je da je upra vo dr Se ku la Dr lje vić svo jim po li tič kim dje lo va njem i be sjed nič kim da rom iza zi vao po zor nost, ka ko po zi ci o nih ta ko još vi še opo zi ci o nih po sla ni ka. Za pra vo, zna čaj ni je pri su stvo cr-no gor skih fe de ra li sta na op štoj po li tič koj sce ni osje ti lo se tek od 1925. ka da su za na rod ne po sla ni ke bi li iza bra ni dr Se ku la Dr lje-vić, Sa vo Vu le tić i Mi ha i lo Iva no vić, ko ji je još od sa zi va Na rod ne skup šti ne iz 1923. bio po sla nik.

Uzi ma ju ći uče šće u skup štin skim de ba ta ma o dr žav nom ure-đe nju, pro ble mi ma bu dže ta, spolj ne i unu tra šnje po li ti ke, Dr lje-vić je stal no pro du blja vao i uob li ča vao po li tič ke sta vo ve, na ro-

188

Đ o r đ e B o r o z a n

či to o pi ta nji ma ve za nim za po lo žaj Cr ne Go re u no vo na sta loj dr ža vi – Kra lje vi ni SHS. Kri ti ku ju ći vla di ne pro gra me, mje re i ak tiv no sti, kao opo zi ci o ni po sla nik i že stok kri ti čar ra da po je-di nih mi ni star sta va, če sto je u di sku si ja ma po en ti rao ti me što je upra vo svo jim od no som pre ma Cr noj Go ri bi vao ubje dljiv i opor do mje re ko ja je iza zi va la vi ku po sla ni ka po zi ci je, do ba ci va nje i lu pa nje sto li ca ma. Dr lje vi će ve go vor ne spo sob no sti, smi sao za oda bi ra nje, ela bo ri ra nje i po ve zi va nje te ma sa onim što je bi lo na dnev nom re du i mo glo se zgod no is ko ri sti ti, po ka zu je ga kao da ro vi tog, vje štog, spon ta nog i na dah nu tog go vor ni ka, sklo nog spe ku la ci ja ma po li ti ča ra s ne sum nji vim am bi ci ja ma. Za pa žen po uče šću na svim par la men tar nim iz bo ri ma (1920, 1923, 1925. i 1927), Dr lje vić je pre vas hod no ve o ma an ga žo va ni po li tič ki dje lat-nik. Vje što po zi ci o ni ra ju ći svoj ne sum nji vo na gla še ni ego, Dr lje-vić se u cen tru ši re po li tič ke jav no sti na la zi od vre me na sud skog pro ce sa ge ne ra lu Ra do mi ru Ve šo vi ću u Be o gra du 1921. go di ne.1 Na i me, ide je, sta vo vi, mi šlje nja, pro cje ne i su do vi ko je je iz re kao po vo dom tog pro ce sa ozna či li su su štin ski za o kret u Dr lje vi će-vom, ina če po zna tom opre dje lje nju za no vo na sta lu dr ža vu, kao i od nos pre ma Cr noj Go ri, kra lju Ni ko li i po zi ci ji ko ju je imao u Pri vre me nom na rod nom pred stav ni štvu Kra lje vi ne SHS, kao na čel nik Mi ni star stva prav de.

Da kle, mo že se kon sta to va ti da se po li tič ka mi sao cr no gor-skih fe de ra li sta za če la u vri je me bje la ško-ze le nač kog stra nač kog dje lo va nja u Cr noj Go ri, ali je nje no pr vo ob li ko va nje u fe de ra-

1 Govor dr Sekule Drljevića sa suđenja generalu Vešoviću, objav-ljen 1921, tekstovi koje je Drljević objavio u štampi: Hrvat, Slobodna misao, Crnogorac i kako bude navedeno u fusnotama, kao i govor po-slanika Mihaila Ivanovića iz 1924. i prvenstveno govori S. Drljevića u Skupštini pod nazivom Centralizam ili federalizam sa govorom i uče-šćem u raspravama na zasijedanjima kada je bio poslanik, za ovu ana-lizu imaju izvorni značaj. Akcenat će se svakako staviti na djelovanje u Skupštini, a od posebne koristi, što se literature tiče, bila je knjiga Dimitrija Dima Vujovića Crnogorski federalisti 1919–1929, Titograd, 1981.

189

S e k u l a D r l j e v i ć u N a r o d n o j s k u p š t i n i K r a l j e v i n e S H S …

li stič kom po gle du upra vo is ka zao Dr lje vić na po me nu tom pro-ce su ge ne ra lu Ve šo vi ću, ka da je opo ro pro go vo rio o dr žav nom, dru štve no-po li tič kom i ne mo ral nom od no su vla sti, apo stro fi ra-ju ći tra gič nu sud bi nu Cr ne Go re i po lo žaj nje nog sta nov ni štva u Kra lje vi ni SHS.

Za rev no sne ana li ti ča re ko ji se ba ve Dr lje vi će vim po li tič kim an ga žo va njem mo že bi ti va žno pi ta nje: Da li su okol no sti ovog pro ce sa i nje go vo eks po ni ra nje u štam pi do i sta bi li raz log za o-kre ta u Dr lje vi će vom od no su pre ma dr ža vi u ko ju je po la gao to-li ke na de, že lje i stre mlje nja, kao i sna žna opre dje lje nja i po li tič ka uvje re nja, ili su pak nje go va su o ča va nja sa ne ve se lom stvar no šću no ve dr ža ve bi la raz log za kri ti ke, pa i kri ti zer stvo pre ma sve mu u toj dr ža vi?

Za pra vo, mo že se po sta vi ti pi ta nje – da li je nje go vo raz o ča-ra nje sta njem u dr ža vi, već to kom ra da Pri vre me nog na rod nog pred stav ni štva i re pre siv no dje lo va nje po li cij skih i voj nih vla sti u Cr noj Go ri, kao i na čin do no še nja Vi dov dan skog usta va, sru ši li nje go ve ide a le za ko je se bo rio go vo re ći o pre va zi đe no sti po tre be za po sto ja njem Cr ne Go re i nje ne di na sti je Pe tro vić Nje goš.

Kao mi ni star fi nan si ja u vla di kra lja Ni ko le, po red po zna tih po li tič kih uvje re nja, mo gao je objek tiv no i br zo spo zna ti ka kvu će, ne sa mo fi nan sij sku, po li ti ku vo di ti vla da Kra lje vi ne SHS. Na pi ta nji ma va lut ne za mje ne per pe ra i upo tre be rat nih re pa ra ci ja mo gao je uoči ti ku da vo di za ti ra nje ime na i obe smi šlja va nje na-ci o nal nog i dr žav nog iden ti te ta Cr ne Go re. Sto ga i nje go va upi ta-nost – što će bi ti sa Cr nom Go rom – mo gla je po če ti ra ni je, ali to se vje ro vat no de si lo su o ča va njem s re al no šću u vri je me pro ce sa ge ne ra lu Ve šo vi ću.

U Dr lje vi će vim po li tič kim opre dje lje nji ma i eks pli ka ci ja ma ta kvih opre dje lje nja mo gu će je na ći broj ne raz lo ge „za” i „pro tiv” s mno štvom ni jan si vje što te o rij ski uple te nih u do bre sta re la tin ske mak si me. Sto ga je po treb na kraj nja opre znost u tu ma če nju ne kih nje go vih po li tič kih sta vo va, pro cje na i opre dje lje nja. Na i me, kao ak tiv ni uče snik Pod go rič ke skup šti ne, Dr lje vić je ne po ko le blji vo pri pa dao oni ma ko ji su sma tra li da svim sred stvi ma tre ba bra ni ti

190


nje ne od lu ke, po seb no spro ve sti od lu ku o uje di nje nju Cr ne Go re i Sr bi je. Me đu tim, ka ko se su o ča va nje s re al no šću u no vo na sta-loj dr ža vi ni je po klo pi lo sa uvje re nji ma i opre dje lje nji ma, nje go va od bra na Ve šo vi ća na po me nu tom pro ce su po slu ži la mu je za jav-no iz no še nje či ta vog ni za pi ta nja u ve zi sa dr žav nim ure đe njem, dru štve no-po li tič kim i eko nom skim od no si ma. Uosta lom, po vo-dom iz bo ra za Usta vo tvor nu skup šti nu (28. no vem bar 1920) i po-li tič ko bi će Cr ne Go re po če lo se raz vr sta va ti na Na rod nu, De mo-krat sku, Ko mu ni stič ku i Ju go slo ven sku re pu bli kan sku stran ku, a ne što ka sni je i Sa vez ze mljo rad ni ka, ta ko da će se, po red znat nog stra nač ki pa siv nog di je la sta nov ni štva, pri pad ni ci bje la škog i ze-le na škog po kre ta raz vr sta ti u po me nu te stran ke.2

Bu du ći ide o log cr no gor skih fe de ra li sta iz nio je svo je po gle-de u ve zi uje di nje nja Cr ne Go re i Sr bi je u cr no gor skoj Na rod noj skup šti ni 10. fe bru a ra 1914, apo stro fi ra ju ći zna čaj ca rin ske, voj ne i di plo mat ske uni je Cr ne Go re i Sr bi je. Ta da je, iz me đu osta log, go vo rio: „Ta ve li ka mo guć nost na šeg kul tur nog i eko nom skog pre po ro da le ži u ca rin skoj, voj noj i di plo mat skoj uni ji iz me đu Cr ne Go re i Sr bi je. U tim uni ja ma je je di ni iz vor na šeg na rod nog bla go sta nja, sma tra ju ći ih pri rod nom eko nom sko-po li tič kom po slje di com te ri to ri jal nog spa ja nja srp skih kra lje vi na i nu žnom na gra dom kr va vih rat nih na po ra srp skog na ro da… Uni je su ka-men te me ljac na šeg eko nom skog, kul tur nog i po li tič kog pre po ro-da, one mo ra ju bi ti is klju či va osno va na še ga bu du ćeg dr žav no ga i dru štve no ga ži vo ta.”3

A što se ti če po čet ka fe de ra li stič ke kon cep ci je uje di nje nja, njen bi se za če tak mo gao na ći i u sta vo vi ma Jo va na Ma ta no vi ća,

2 Kako su ovi izbori i većinsko učešće crnogorskog stanovništva na njima bili pokazatelj vladama velikih evropskih država i međuna-rodnoj javnosti da je ovim došlo do prihvatanja novostvorene Kraljevi-ne SHS, te se sa ovim u vezi i raskidanjem diplomatskih odnosa sa Cr-nom Gorom može s razlogom uzeti ovaj datum kao put konačnog pre-stanka Crne Gore, a ne kako je uobičajeno 1918. godine.

3 Dr Sekula Drljević, Borba za carinsku, vojnu i diplomatsku uniju između Crne Gore i Srbije, Cetinje 1914, str. 20–21

191

še fa jed ne cr no gor ske mi si je u Ame ri ci 1915. ko ja se ba vi la sa ku-plja njem do bro vo lja ca za cr no gor sku voj sku i pro pa gi ra la bez u-slov no uje di nje nje Cr ne Go re i Sr bi je. Ma ta no vić je, do du še, pro-blem uje di nje nja shva tao kao ostva re nje za jed nič ke dr ža ve Sr ba, Cr no go ra ca i Hr va ta, da kle na tri ja li stič ki na čin, na po mi nju ći da će Sr bi uči ni ti „kob nu gre šku ka da bi išli za tim da stvo re Ve li ku Sr bi ju, ko ja bi ima la da pro gu ta Cr nu Go ru i Hr vat sku”.4

Po treb no je ovim po vo dom pod sje ti ti i na shva ta nja dr Vu ka-ši na Mar ko vi ća ko ji po po vrat ku iz Ru si je bi va pri si ljen na od met-ni štvo po lo vi nom 1921. i jed nim pro gla som na ro du na po mi nje: „Kuc nuo je čas da sa Ru si jom i ci je lim svi je tom or ga ni zu je mo sa-mo u pra vu, slo bod nu fe de ra tiv nu re pu bli ku Ju go sla vi ju, slo bod nu sa mo u pra vu Cr ne Go re u fe de ra ci ji sa Ju go sla vi jom”. Ovi sta vo vi V. Mar ko vi ća i Dr lje vi će vo upor no in si sti ra nje i ču đe nje što Vla-da ne us po sta vlja di plo mat ske od no se sa Ru si jom, mo gu se do ve-sti u ve zu iako nji ho va mi šlje nja ni je su na i šla na ra zu mi je va nje. Uosta lom, i za po je di na shva ta nja i tu ma če nja ko ji ma se Dr lje-vić slu žio u svo jim pro pa gan di stič kim go vo ri ma o mje stu i ulo zi Cr ne Go re u Kra lje vi ni SHS, či ne se lo gič nim i ona slič na sta-vo vi ma iz Pro kla ma ci je kra lja Ni ko le Ju go slo ve ni ma iz ok to bra 1918. ka da na po mi nje: „Bra ćo, sa naj ve ćim za no som, ra do šću i odu še vlje njem da nas sve ča no iz ja vlju jem da že lim, a uvje ren sam da istu že lju ima i sav moj vjer ni na rod u Cr noj Go ri – da i na ša mi la Cr na Go ra bu de sa stav ni dio Ju go sla vi je, da ča sno uđe u ju-go slo ven sku za jed ni cu, kao što je ča sno i do kra ja za nju ra to va la i stra da la. Že lim da se brat ski slo ži mo i ure di mo u ju go slo ven sku kon fe de ra ci ju, u ko joj će svak sa ču va ti svo ja pra va, svo ju vje ru, ured be i obi ča je i ko joj ni ko ne će smje ti na me ta ti pr vjen stvo, već svi da bu de mo jed na ki u če drim nje dri ma maj ke Ju go sla vi je, pa da svak brat ski i slo žno ra di na nje nom na pret ku i ve li či ni u dru-štvu slo bod nih i pro svi je će nih na ro da.”5

4 Citirano prema D. Vujović, Crnogorski federalisti 1919–1929, Ti-tograd 1981, str. 34

5 Glas Crnogorca, br. 56, 8. oktobar 1918.


192


U ve zi po zna tih i ve o ma za pa že nih Dr lje vi će vih opre dje lje nja za fe de ra li zam, a pro tiv cen tra li stič ko-uni ta ri stič kog ure đe nja dr ža ve, još u vri je me ra da u Pri vre me nom na rod nom pred stav ni-štvu su o čio se sa vr lo opo rim sta vo vi ma u tu ma če nju ovih prin ci-pa.6 Ipak, sve do iz bo ra za Usta vo tvor nu skup šti nu 28. no vem bra 1920, na ko ji ma se po ka za lo da su fe de ra li stič ke sna ge u Kra lje vi-ni SHS ja ke, ne na la zi mo da je po li tič ko-stra nač ki ži vot u Cr noj Go ri ta kav da za vr je đu je ve ću pa žnju.

Ipak, mo že se re ći da su cr no gor ski pred stav ni ci pod vođ-stvom Mar ka Da ko vi ća bi li na klo nje ni cen tra li stič kio-uni ta ri-stič kim opre dje lje nji ma, ali ka da je Sto jan Pro tić po no vo for mi-rao vla du ko ja je bi la pro tiv ta kvog ure đe nja dr ža ve, Da ko vić je tvr dio da Vla da pod li je že iz vje snim se pa ra ti stič kim uvje re nji ma. Dr lje vić je, ipak, i u vri je me ra da Pri vre me ne na rod ne skup šti-ne iz ra ža vao ne za do volj stvo sta njem u Cr noj Go ri. Ta kvi nje go vi sta vo vi, ko jih ni je bi lo ma lo, ob ja vlji va ni su i u re žim skim li sto vi-ma ka kva je bi la „Re pu bli ka”.

Po li tič ko po ve zi va nje i or ga ni zo va nje ne za do volj nih ta kvim sta njem u dr ža vi to kom 1919. i 1920. vo di lo ih je ka stra nač kom ob li ko va nju – je di nom le gal nom na či nu is po lja va nja po li tič kih mi šlje nja i sta vo va. Na ovom tra gu na la ze se za če ci for mi ra nja fe de ra li stič kog po kre ta i stva ra nja Cr no gor ske stran ke. Upra vo s tim ci ljem do šao je Dr lje vić iz Be o gra da u Cr nu Go ru i za 8. no-vem bar 1920. za ka zao zbor u Ko la ši nu ko ji je pol ci ja ras tu ri la i ti me spri je či la da oku plje nom na ro du go vo ri.7

6 Čini se da se na osnovu Prvodecembarskog akta regenta Alek-sandra Karađorđevića o proglašenju Kraljevstva Srba, Hrvata i Slove-naca i nepominjanja Crne Gore ni u kojem kontekstu, jasno moglo zna-ti kakva politička, državna, ekonomska i lična sudbina čeka Crnogorce u novoj državi. Nije li to i za Drljevića bio trenutak za kolebanje i otrje-žnjenje od zabluda stvorenih djelovanjem iz uvjerenja o bezuslovnom ujedinjenju Crne Gore sa Srbijom.

7 Tada su sa Drljevićem u Crnu Goru došli Mihailo Ivanović i Mir-ko Mijušković, a od tada im se pridružio i Savo Vuletić. Od odlaska iz

193

Od ka da je na su đe nju ge ne ra lu Ve šo vi ću u svoj stvu bra ni o ca go vo rio o du bo kim uzro ci ma iz me đu na rod no snih raz li ka zbog raz li či tog isto rij skog raz vo ja Sr ba i Cr no go ra ca i oka rak te ri sao ih: „Jed nom je rop stvo pro ša ra lo lik, dru gom je vječ na bor ba za slo bo du da la nov lik”, če mu su vje ko vi da li „ne jed na ke men tal ne sklo po ve”, Dr lje vić je za Sr be, po go to vo po li ti ča re, po stao omra-že ni i ne pod no šlji vi Cr no go rac, iako se ni ka da ni je opre dje lji vao mi mo srp skog et nič kog kor pu sa. A to da ju na ci „Gor skog vi jen-ca” ne ma ju ni šta za jed nič kog sa ju na ci ma „Ko šta ne” ni je se uzi-ma lo kao bi lo ka kav ar gu me nat.

Od do la ska u Cr nu Go ru, po me nu te vo de će lič no sti cr no gor-skog fe de ra li stič kog po kre ta stva ra le su znat ne te ško će po li cij-skim vla sti ma. Za bra nji va ni su nji ho vi iz la sci na iz bo re sma tra-ju ći ih pri sta li ca ma kra lja Ni ko le i čla no vi ma ze le na škog po kre-ta. Kri ti ke iz re če ne u vri je me iz bo ra za Usta vo tvor nu skup šti nu, otvo ri le su put Dr lje vi će vom po li tič kom an ga žo va nju do mje re da je po stao če sta me ta po li ci je, re žim ske, ali i opo zi ci o ne štam pe. U ta kvim okol no sti ma, po vra tak cr no gor skih emi gra na ta iz Ga e te (Ita li ja) uve ća vao je broj ne za do volj ni ka i ši rio za htje ve za po sta-vlja njem pi ta nja Cr ne Go re, što je Dr lje vi ću a i osta lim pr va ci ma Fe de ra li stič kog po kre ta M. Iva no vi ću, R. Po po vi ću, M. Mi ju ško-vi ću i S. Vu le ti ću ši ri lo pro stor za po li tič ko dje lo va nje. Upra vo po zi va ju ći se na isto rij ska pra va Cr ne Go re i po tre bu da u za jed-nič koj dr ža vi ima rav no pra van sta tus, oni su ot po če li pri pre me za uče šće na par la men tar nim iz bo ri ma u mar tu 1923.

Za Dr lje vi ćev po li tič ki an ga žman, zbi va nja u Cr noj Go ri i do-i sta te ška sud bi na nje nog sta nov ni štva po sta li su pro stor u ko jem se kao iz kon cen trič nih kru go va ši rio „su kob dva ju di ja me tral no pro tiv nih po gle da na svi jet” – Sr bi ja na ca na jed noj, a Cr no go ra ca na dru goj stra ni. Taj la tent ni su kob unu tar Cr ne Go re raz ot kri-vao je su šti nu gra đan skog ra ta u njoj. Za pra vo, ova ras po lu će nost u shva ta nju na ci o nal nog bi ća, ko joj pod le že i sam Dr lje vić, ne rje-

Zemuna gdje je živio, Drljevića je pozorno pratila policija, jer se njego-va aktivnost smatrala neprijateljskom i izdajničkom.


194


ša va se da lje od po znat nog od no sa ko ji je i sam de fi ni sao ta ko da se ra di o lju di ma s pla ni na i lju di ma rav ni ce.

Raz ra đu ju ći po je di na mi šlje nja u ve zi sa pi ta njem kraj nje ne-pri mje re nog sta nja i po lo ža ja Cr ne Go re u Kra lje vi ni SHS, u li sto-vi ma „Hr vat”, „Na rod” i dru gim na la ze se ova kve kon sta ta ci je: „Da na šnje sta nje u Cr noj Go ri ni je po sle di ca po li ti ke, dik to va-ne ula skom obi je srp ske kra lje vi ne u no vu srp sku dr ža vu, ne go je mo ti vi sa no ras po lo že njem Sr bi je pre ma Cr noj Go ri stvo re nim dav no pri je nji ho vog uje di nje nja”. Po Dr lje vi ću ra di se pri je sve ga o stra hu od pre sti ža u srp stvu i slo ven stvu. I „dok su Cr no gor ci srp sku dr žav nu ide ju, a uto li ko pri je ide ju da na šnje dr ža ve vi dje-li kao kon cep ci ju vi še ka te go ri je, pred ko jom mo ra ju ka pi tu li ra ti par ti ku la ri stič ke dr žav ne ide je; i cr no gor ska i sr bi jan ska, do tle su Sr bi jan ci ide ju uje di nje nja shva ta li kao tri jumf sr bi jan ske dr žav ne ide je nad cr no gor skom”.8

Že sto ko kri ti ku ju ći po stup ke re ži ma u Cr noj Go ri, Dr lje vić na po mi nje: „Već če ti ri go di ne re žim pljač ka ša, ba ti na ša, pa li ku-ća, lo po va i afe ra ša svih mo gu ćih ro do va i vr sta na zi va sve pro-te ste pr o tiv se be se pa ra ti zmom i iz da jom. Već če ti ri go di ne sr bi-jan ska štam pa ha la če pr o tiv hr vat skih i cr no gor skih ’se pa ra ti sta’ za to što ba ti nu ne će da pro gla se za sve ca i da pri zna du ba ti na nje za pra vo ’oslo bo di te lji ce’ Sr bi je”.9 Sto ga i cr no gor ski ko mit ski oru ža ni ot por Dr lje vić sma tra po slje di com te ro ra ka da ka že da „ni je to po kret u ko rist Pe tro vi ća” već da je to „po kret na ro da od-ra sla u slo bo di” u bor bi da „do bi je slo bo du”. Otu da i ovi sti ho vi ko ji su po sve mu su de ći nje go vi, iako on ka že da ih je od ne ko ga čuo: „Ne ka bom ba strah za da je,/ za vi tla na sna gom mu škom,/ ne-ka oko so ko lo vo, /smrt, raz no si tan kom pu škom./ Nek krv tvo ja sta ru svje tlost/ da de tvo joj no voj zo ri./ Nek se tvo ja pje sma pje va/ u slo bod noj Cr noj Go ri.”10

8 Hrvat, br. 755, 7. rujan 1922; Narod, br. 81 i 84, 14. i 17. decem-bar 1922.

9 Hrvat, br. 755, 7. rujan 1922.10 Isto, 28. srpanj 1922.

195

U uvri je đe nom po no su što je Cr na Go ra po nje go vom shva ta-nju ne sta la kao dr ža va i što je Cr no gor ce sna šla sud bi na ot pad ni-ka u no voj dr ža vi, Dr lje vić će i svog ne ka da šnjeg vla da o ca kra lja na zva ti jed nim „od naj ge ni jal ni jih i naj ve ćih srp skih vla da ra po-sli je Ko so va”. Sje tio se ovim po vo dom da pro te stu je pro tiv kon-fi ska ci je imo vi ne ovog kra lja o ko jem je i kao član nje go ve vla de i kao uče snik Pod go rič ke skup šti ne dru ga či je go vo rio. O ne pod-no šlji vom po na ša nju po li ci je i voj ske pre ma Cr mo gor ci ma, Dr lje-vić u za gre bač kom „Ob zo ru” ob ja vlju je ka ko „Cr na Go ra ni je bi la kra lja Ni ko le, a ne će bi ti ni kra lja Alek san dra, ne go je ona bi la i ostat će na ro da cr no gor skog.”11 I na stra ni ca ma li sto va „Bal kan” i „Srp ska ri ječ” to kom 1921. i 1922. na la ze se tek sto vi u ko ji ma se kri ti ku ju po stup ci vla sti u Cr noj Go ri, na vo de raz lo zi od me ta nja u šu me, tra ži ob u sta vlja nje pro go na i te ro ra, go vo ri o zlo či ni ma re ži ma po Cr noj Go ri i na bra ja ju se ubi ja nja i za tva ra nja bez sud-skog po stup ka. Sve če šća po li tič ka an ga žo va nost Dr lje vi ća kao ide o lo ga fe de ra li stič kog po kre ta u Cr noj Go ri, in spi ri sa na ugro-že no šću sta nov ni štva Cr ne Go re, po ka zu je nje go vu ne sa mo po-li tič ku po tre bu da go vo ri ka ko o dr žav nom ta ko i o svim dru gim pi ta nji ma sta nja u Cr noj Go ri. Ka ko u ovo vri je me cr no gor ski fe de ra li sti još ni je su ima li svo je gla si lo za iz no še nje sop stve nih mi šlje nja i po gle da, a ni je su ima li ni cje lo vit po li tič ki pro gram, su ro va po li tič ka re al nost i lič na is ku stva tje ra li su ih da re al ni je i an ga žo va ni je sa gle da va ju ne sa mo cr no gor sku re al nost već i sta-nje u dru gim dje lo vi ma dr ža ve.

Ipak, ni gdje se pro vi zo ri jum u or ga ni za ci ji dr žav ne upra ve ni-je ta ko po gub no osje tio kao u Cr noj Go ri. Na i me, na kon ras pu-šta nja Pod go rič ke skup šti o ne i Iz vr šnog na rod nog od bo ra, upra-vu nad njom pre u zeo je pr vo vla din po vje re nik, a za tim in spek tor Mi ni star stva unu tra šnjih po slo va. Na osno vu Ured be o po dje li Kra lje vi ne SHS na 33 obla sti, od kra ja apri la 1922. pre sta je ovaj pro vi zo ri jum, ali upra vo u to vri je me do go di le su se naj ri gid ni je

11 Obzor, br. 134, 19. svibanj 1922.


196


mje re vla sti sa mno štvom pri mje ra pljač ke, ne ča snog dje lo va nja i te ro ra pre ma sta nov ni štvu.

U no vo for mi ra noj Zet skoj obla sti, u ko joj su se po red Cr ne Go re iz vre me na na kon Bal kan skih ra to va na šli Bo ka ko tor ska i Me to hi ja sa sre zo vi ma – peć kim, đa ko vič kim i is toč kim i sa iz-u ze tim bje lo polj skim i plje valj skim sre zom, ova ko de fi ni sa nom ob la šću ne sta jao je na ziv Cr na Go ra. Ipak, ime Cr no gor ci ni je bi-lo mo gu će uklo ni ti ad mi ni stra tiv nim pu tem.

U Dr lje vi će vim go vo ri ma i di sku si ja ma ne na i la zi mo na re a-go va nja po vo dom ovih ade mi ni stra tiv no-uprav nih po dje la, ali o Cr noj Go ri i Cr no gor ci ma on če sto go vo ri u ve zi sa usva ja njem bu dže ta, so ci jal nim, eko nom skim, unu tra šnjim i spolj no po li tič-kim pi ta nji ma. Iako su eko nom ske i po li tič ke pri li ke po sta le iza-zov ne za do volj stva i za pri sta li ce bez u slov nog uje di nje nja, za re-žim „cr no gor sko pi ta nje” kao da i ni je po sto ja lo.

Ka da su na par la men tar nim iz bo ri ma 1923. cr no gor ski fe de-ra li sti za no si o ce li sta od re di li Mi ha i la Iva no vi ća, biv šeg mi ni stra u Vla di Cr ne Go re, dr Se ku lu Dr lje vi ća, ta ko đe biv šeg mi ni stra, ko ji je po stao kan di da ti u ko la šin skom i nik šić kom sre zu, ta da su, ta ko đe biv ši mi ni stri u cr no gor skim vla da ma – Ra do mir Ve šo vić, Lu ka Goj nić, Sa vo Vu le tić, Mir ko Mi ju ško vić i Ri sto Po po vić, bi li kan di da ti na li sta ma u cr no gor skim sre zo vi ma. Dr lje vić je pre ma pi sa nju „Slo bod ne mi sli” agi ta ci ju usmje rio, tra že ći rav no prav-nost Cr ne Go re i re pu bli kan sko ure đe nje ka ko „njen na rod ne bi ro bo vao ni srp skoj mo nar hi ji ni srp skoj re pu bli ci”. Ova i dru ge opo re iz ja ve, od ko jih se ni je ogra đi vao, po slu ži le su re ži mu za da lji ob ra čun sa cr no gor skim fe de ra li sti ma.12

Zbog ovog i ni za pret hod nih rad nji usli je di la su upo zo re nja Dr lje vi ću i Ve šo vi ću da se ne kan di du ju na pred sto je ćim iz bo ri-ma. S tim u ve zi, žu pan zet ske ba no vi ne Mu jo So či ca za tra žio je od nad le žnih da ne do zvo li nji ho vo kan di do va nje na či ta voj te-ri to ri ji Zet ske obla sti. U Ve šo vi će vom i Dr lje vi će vom dje lo va nju

12 Slobodna misao, br. 26, 12. mart 1923; Večernja pošta, br. 505, Sa-rajevo 10. mart 1923; D. Vujović, n. d. str. 100

197

re žim je pre po znao opa snost od ši re nja uti ca ja ne sa mo fe de ra li-stič kog po kre ta. Sto ga je Dr lje vić op tu ži van kao za go vor nik re-ži ma kra lja Ni ko le, a Ve šo vić na pa dan zbog dr ža nja to kom ra ta, od me ta nja u šu mu i pre da je vla sti ma oku pa to ra. Ne sa mo oni, već i osta li kan di da ti sa fe de ra li stič ke li ste, sma tra ni su kriv ci-ma za voj nu ka pi tu la ci ju Cr ne Go re i uzroč ni ci ma te ro ra u Cr noj Go ri pri je ra ta, sve u ci lju stva ra nja uti ska u jav no sti da se ra di o se pa ra ti sti ma i kriv ci ma za bra to u bi lač ke su ko be.13 Ospo ra va ju-ći fe de ra li sti ma do bre na mje re pre ma na ro du zbog na sto ja nja da po vra te iz gu blje ne i pro ćer da ne po zi ci je u Cr noj Go ri, ovi biv-ši ka ma ril ci, pre ma mi šlje nju cr no gor skih ko mu ni sta, „ne mo gu se po mi ri ti da bu du da le ko od dr žav nih ja sa la … Ne us pjev ši to na su prot Pa ši ću i Be o gra du, oni ho će sa da po mo ću Pa ši ća i Be o-gra da. I tr go vi na je za klju če na, ali vi (na rod) to ne tre ba da zna te dok se iz bo ri ne svr še – i dok vi va šim ku gli ca ma odo bri te tu sra-mot nu tr go vi nu Se ku le Dr lje vi ća i Ni ko le Pa ši ća”.14

Upr kos ova kvoj pro pa gan di, fe de ra li sti su po bro ju osvo je-nih gla so va bi li na dru gom mje stu sa 7.955 gla so va iza ra di ka la sa 8.128 gla so va. Ka ko je osnov na ka rak te ri sti ka ovih iz bo ra bi-la osjet ni po rast fe de ra li stič kih pro gra ma, ulog cr no gor skih fe-de ra li sta će u na red nim go di na ma bi ti sve uoč lji vi ji u bor bi za rav no prav nost Cr ne Go re. Ipak, nji hov uti caj još će bi ti da le ko od to ga da se ču je van lo kal nih okvi ra. Cr no gor ski ko mu ni sti su is tra ja va li u op tu žba ma da su vo de će lič no sti fe de ra li stič kog po-kre ta upra vo „oni ko ji su (na ro du) dr ža li ša ku u per čin za vri je me kra lja Ni ko le”, a eto i po sli je če ti ri go di ne uza lud nog ot po ra „oni i da nas za po vi je da ju”.

Tek od 9. fe bru a ra 1924, ka da je sa skup štin ske go vor ni ce Mi-ha i lo Iva no vić for mu li sao po li tič ke za htje ve cr no gor skih fe de ra-

13 U vezi s tim listovi: Slobodna misao, Crna Gora, Republika, Ob-zor, Večernja pošta i drugi, svaki iz svog ugla kritikuju federalističke prvake, navodeći da se oni bore za glavarsku, a ne narodnu pravdu i pravicu.

14 Radnik, Delavec, br. 20, 27. februar 1923.


198


li sta o dr žav nom ure đe nju kra lje vi ne SHS sa an ti u ni ta ri stič kih po zi ci ja (ona ko ka ko ih je već u dru gim okol no sti ma sa op štio Dr lje vić to kom sud skog pro ce sa ge ne ra lu Ve šo vi ću i tek sto vi ma u na ve de nim no vi na ma) fe de ra li stič ki po kret u Cr noj Go ri kre-nuo je pu tem osmi šlje nog po li tič kog dje lo va nja. Sa go vor ni ce ja-sno se ču lo mi šlje nje da cen tra li zam one mo gu ća va funk ci o ni sa-nje dr žav nih me ha ni za ma, spu ta va par la men ta ri zam i ugro ža va po kra jin ske po seb no sti. Ni je da kle bio pro blem u ple men skom i vjer skom an ta go ni zmu o ko me se go vo ri lo i pi sa lo, već o su ko bu po li tič kih sta vo va cen tra li sta, uni o ni sta, na su prot fe de ra li sti ma. Iva no vić je ovom pri li kom go vo rio i o tzv. hr vat skom pi ta nju ko-je ne tre ba shva ta ti kao pi ta nje od no sa „Sr bi ja na ca i Hr va ta” iako je ono naj va žni je, već tre ba ta ko đe raz ja sni ti oštri su kob, ka ko je ka zao, „na do ma ćem og nji štu – u srp skom na ro du – su kob iz me-đu Sr bi ja na ca i Cr no go ra ca”.15

Is ti ču ći cr no gor ske za slu ge za srp sko je din stvo, Iva no vić kao i Dr lje vić uka zu je na te ške i po gub ne po slje di ce pri mje ne cen tra li-zma, opo mi nju ći da je neo p hod no što pri je na pu sti ti me to de bru-tal nog po na ša nja re ži ma i pre ći na spo ra zu mi je va nje i sa rad nju. Ali, iako Iva no vić na po mi nje da „Da na šnji po lo žaj cr no gor skog na ro da i na čin pri sa je di nje nja Cr ne Go re Sr bi ji ne ma pre se da na u isto ri ji …”, on ipak vi di Cr no gor ce sa mo kao „po li tič ki na rod”, sma tra ih Sr bi ma, ali ne i Sr bi jan ci ma. Sto ga kon sta tu je: „Mi smo Cr no gor ci po li tič ki na rod ko ji je svo ju dr ža vu stvo rio sop stve-nom sna gom i oču vao je u naj muč ni je do ba na še ra se. Ne ma mo am bi ci ju da bu de mo sr bi jan ski okrug ili ma či ja pro vin ci ja.”16 Osta je pi ta nje za što u ste no graf skim bi lje ška ma ovog Iva no vi će-vog go vo ra ne ma i re če ni ce u ko joj se go vo ri o rav no prav no sti Cr ne Go re sa pro vin ci ja ma biv še Austro-Ugar ske mo nar hi je, ko je su se s pre po zna tlji vim na ci o nal nim na zi vi ma na šle u sa sta vu dr-

15 Ovaj Ivanovićev govor nalazi se u stenografskim bilješkama Na-rodne skupštine Kraljevine SHS, a objavljen je kao posebno izdanje u Mostaru 1924. godine.

16 Isto

199

ža ve, pa s tim u ve zi ka že: „U pro tiv nom slu ča ju, ona (Cr na Go ra) bez je din stva naj lak še mo že, s ob zi rom na iz nim no zgo dan stra-te gij ski po lo žaj, svo je mo re, pri rod na bo gat stva, ogrom ne vod ne sna ge, ru de i šu me.”17

Ovaj Iva no vi ćev go vor, odr žan 9. fe bu a ra 1924. po vo dom de-ba te o dr žav nom bu dže tu, bio je pri li ka da se apo stro fi ra he ge-mo ni ja Sr bi je i Sr bi ja na ca i oštro kri ti ku je cen tra li stič ko ure đe nje dr ža ve. Po zdra vljen od Slo ve nač ke ljud ske stran ke i Ju go slo ven-ske mu sli man ske or ga ni za ci je (opo zi ci je), a kri ti ko van od ra di ka-la i de mo kra ta (po zi ci je), ovaj go vor iza zvao je i u štam pi raz li či ta re a go va nja me đu ko ji ma i ona ko ja glav nu za mjer ku vi de u upo-tre bi ter mi na „cr no gor ski na rod”. To upra vo po ka zu je sa ka kvom se i ko li kom že sti nom išlo u bri sa nje ne sa mo dr žav ne već i na ci-o nal ne in di vi du al no sti i Cr ne Go re i cr no gor skog na ro da. Jo van Ćet ko vić, u član ku ob ja vlje nom u li stu „Slo bod na mi sao” od 24. mar ta 1924, na po mi nje ka ko upra vo Iva no vić mi sli i go vo ri ono što ka že dr Se ku la Dr lje vić, sma tra ju ći ovo ga ide o lo gom cr no gor-skog fe de ra li stič kog po kre ta.

Zna čaj ni je uklju či va nje po me nu tih po sla ni ka Iva no vi ća i Po-po vi ća, ko jeg je na kon smr ti za mi je nio Mi lo Dra go je vić, po či nje kri ti ko va njem vla di ne po li ti ke pre ma Cr noj Go ri i pod no še njem 11. apri la 1924. Pe ti ci je zbog ubi stva ma jo ra Šće pa na Mi ju ško vi ća i per ja ni ka Ste va na Mi ju ško vi ća, či ji su le še vi, da bi se sa kri li od jav no sti, ba če ni u ja mu kod Nik ši ća. Ma da mi ni star unu tra šnjih dje la na ovu in ter pe la ci ju ni je od go vo rio, štam pa se ovim tra gič-nim do ga đa jem po za ba vi la do mje re da su že sto ke kri ti ke sti za le na ra čun ra di ka la i pred sjed ni ka vla de Pa ši ća. Ta ko đe, po vo dom za mje ne cr no gor skih nov ča ni ca (per pe ra) u pa pi ru, pu šte nih u

17 U publikovanom izdanju ovog govora, objavljenog u Moataru 1924, nalazi se i ova rečenica, pa ima pretpostavki da je naknadno do-data. Na listi poslanika Narodne skupštine u periodu od 1923. do 1925. bili su Mihailo Ivanović i Risto Popović, kao predstavnici crnogorskih federalista. Njihov ukupni učinak, ako se izuzme pomenuti Ivanovićev govor, nije bio naročito zapažen.


200


op ti caj na osno vu za ko na od 25. ju la 1914. u bo no vi ma, u iz no su od 17 mi li o na, na sta lo je tzv. per per sko pi ta nje po vo dom ko jeg su po me nu ti po sla ni ci pod ni je li dru gu in ter pe la ci ju mi ni stru fi nan-si ja. Tra ži li su da se raz mje nju je 1 per per za 1 di nar, ali se osta lo pri sta vu da se iz nos do 5.000 per pe ra mi je nja 1 pre ma 1, a za su me pre ko ove 2 per pe ra za 1 di nar. De si lo se, za pra vo, da je u ve ći ni slu ča je va 5 per pe ra mi je nja no za 1 di nar.

Ka da je po lo vi nom ju la Pa ši će va ra di kal ska vla da pa la, za no-vu vla du ko ju je for mi rao Lju ba Da vi do vić gla sa li su Iva no vić i Dra go je vić, pre la ze ći pre ko po li tič kih i eko nom skih za htje va kao uslo va pod ni je tih ovoj vla di na po čet ku nje nog man da ta. Ovaj nji hov opor tu ni zam tu ma či se ne po kre ta njem pi ta nja dr žav nog ure đe nja za vri je me krat ko traj nog man da ta ove vla de, okon ča nog već po lo vi nom ok to bra iste go di ne. Šan su za po li tič ko dje lo va nje ta da su mo ra le tra ži ti ka ko stran ke na vla sti, ta ko i u opo zi ci ji, iš-če ku ju ći pred sto je će par la men tar ne iz bo re za ka za ne za 8. fe bru ar 1925. Ovim se za vr šio pe riod dje lo va nja cr no gor skog fe de ra li stič-kog po kre ta ko ji se to kom pro te klih 7 go di na ba vio na ve de nim pi ta nji mja, u če mu je bi la po seb no za pa že na ak tiv nost dr Se ku le Dr lje vi ća, ne kao po sla ni ka, iako je to u na ve de nim slu ča je vi ma že lio bi ti, već kao oštrog kri ti ča ra sta nja u dr ža vi i sva ka ko ide-o lo ga ovog po kre ta ko ji je pre fe ri rao da po sta ne pre po zna tlji va i uti caj na stran ka.

IIPri pre ma ju ći se za iz bo re, cr no gor ski su fe de ra li sti na kon fe-

ren ci ji u Pod go ri ci, odr ža noj 14. de cem bra 1924, for mi ra li od bor za iz bor po sla nič kih kan di da ta. Tom pri li kom raz di je li li su plan pro pa gi ra nja i pri do bi ja nja gla sa ča, osno va li svo je gla si lo „Cr no-go rac” i pro kla mo va li osnov ni cilj Cr no gor ske stran ke, stva ra-nje i odr ža va nje za jed nič ke dr ža ve na osno va ma rav no prav no sti i po što va nja dr žav nih za slu ga Cr ne Go re. To kom pred iz bor ne kam pa nje za op šte iz bo re bi lo je po ku ša ja da se pri do bi ju cr no-gor ski fe de ra li sti. Či nje no je to i da va njem am ne sti je za ne dje la uči nje na od oku pa ci je do 31. de cem bra 1919, am ne sti ra njem pro-

201

tiv ni ka uje di nje nja, ka kav je bio Jo van Pla me nac, že sto ki kri ti čar i pro tiv nik re ži ma i vo de ća lič nost cr no gor ske emi gra ci je. Bi lo je, da kle, obe ća nja i onih ko ji ma se raz me tao dr Mi lan Sto ja di no vić, no si lac ra di kal ske li ste za Cr nu Go ru, o grad nji pu te va i po bolj-ša nju eko nom skog sta nja u Cr noj Go ri.

Na ovim iz bo ri ma kao i na ra ni jim, no si lac kan di dat ske li-ste bio je Mi ha i lo Iva no vić, iza bran za pri vre me nog pred sjed ni ka Glav nog od bo ra Cr no gor ske stran ke. Za iz bor ne sre zo ve, ce tinj-ski i ko la šin ski, kan di do van je dr Se ku la Dr lje vić, a za nje go vog za mje ni ka Mi lo Dra go je vić, po sla nik u ra ni jem skup štin skom sa zi vu. Kao i ra ni je i to kom ove pred iz bor ne kam pa nje, Dr lje vić je če sto ome tan na zbo ro vi ma, bi lo je pri jet nji, hap še nja i za bra ne iz la že nja li sta „Cr no go rac”. U ovo me su kao i ra ni je pred nja či li cr no gor ski ra di ka li. Ali, i po red svih nji ho vih kri ti ka, ome ta nja i po li cij skog te ro ra, na li sti Cr no gor ske stran ke od 34.749 iza šlih gla sa ča na ovim iz bo ri ma, fe de ra li sti su do bi li 8.955 gla so va. Ti-me su po red dva man da ta do bi li još jed no po sla nič ko mje sto u Na rod noj skup šti ni, ta ko da su Mi ha i lo Iva no vić, Se ku la Dr lje vić i Sa vo Vu le tić obez bi je di li po sla nič ki man dat.18

U ra du i oma so vlje nju stran ke i pri je i na kon osni va nja po seb-nu ulo gu imao je Dr lje vić, ak tiv nom sa rad njom i pri do bi ja njem stu de na ta sklo nih fe de ra li stič kom pre u re đe nju dr ža ve. U to me je po se ban zna čaj ima lo pu bli ko va nje Pro gra ma stran ke u li stu „Cr no go rac” i Dr lje vi će ve knji ge „Cen tra li zam ili fe de ra li zam”.19 Raz ra đu ju ći po je di na pi ta nja S. Dr lje vić i čla no vi Glav nog od bo-ra su pre ko li sta stran ke če sto ras pra vlja li o rav no prav no sti Cr-no go ra ca sa Hr va ti ma, Slo ven ci ma i Sr bi jan ci ma. Na gla ša va li su:

18 Iako je Cetinjski srez sa 542 glasa za federaliste bio glavno upo-rište, sjedište stranke ostalo je u Podgorici gdje je i osnovana 4. oktobra 1925. Naime, tada je na održanom kongresu stranka potpuno konsti-tuisana, usvojen je statut i program, izabran Glavni odbor i dato ime – Crnogorska stranka.

19 Ova knjiga je prvi put ovjavljena u Zemunu pod ovim nazivom 1925. godine.


202


„Cr no gor ci su gor di, što zna ju da se u nji ho vim pla ni na ma svi lo pr vo gni je zdo srp ske dr ža ve. Oni su po no sni što je nji ho va po-stoj bi na po sta la pr va srp ska kra lje vi na, me đu na rod no pri zna ta još u XII vi je ku.”20

Ne dvoj be nost o pi ta nju srp stva i raz dva ja nje na Sr bi jan ce i Cr no gor ce, ja sno ka zu je stav Dr lje vi ća i cr no gor skih fe de ra li sta u ve zi iz bje ga va nja na zi va cr no gor ski na rod ko ji po nji ma či ni naj su šta stve ni ji dio srp skog na ci o nal nog bi ća. Da kle, oni ne vi de po seb nost Cr no go ra ca kao na ro da, ali ra do is ti ču isto rij sku in di-vi du al nost ko ja za njih ni je ima la na ci o nal ni smi sao.

Pi ta nje na rod nog i na ci o nal nog bi ća Cr no go ra ca iz gle da da ni je do osni vač kog kon gre sa, a či ni se ni po sli je to ga, iz la zi lo iz kru ga pre tje ra nog in te re so va nja i ka zi va nja da su Cr no gor ci naj-bo lji Sr bi, te da se dr žav nom zna ča ju Cr ne Go re mo ra stal no da-va ti pred nost nad na ci o nal nim pi ta njem. Di stink ci ja na Cr no gor-ce i Sr bi jan ce u za jed nič kom srp stvu osta ja la je, upr kos ko ri šće noj ar gu men ta ci ji, na ni vou ap strak ci je. Od ka da je iza bran za po sla-ni ka, Dr lje vić je če sto i go to vo na sve te me go vo rio naj če šće ta ko da su nje go ve di sku si je i go vo ri apo stro fi ra li lo še od no se u dr ža vi i ta ko đe pro ble ma tič nu srp sko-cr no gor sku sa rad nju. Ta ko po vo-dom Na cr ta za ko na o štam pi u di sku si ji vo đe noj na Za ko no dav-nom od bo ru, kri ti ku ju ći udž be nik isto ri je dr Sta no ja Sta no je vi ća u ko me se bit ka na Gra hov cu iz 1858. ne a de kvat no pri ka zu je, a za cr no gor sko-tur sko ra to va nje od 1876. do 1878. štu ro kon sta tu-je „Cr no gor ci su do sta uspje šno ra to va li”, pa i u ve zi za u zi ma nja Ska dra na vo de se sum nji ve kon sta ta ci je, Dr lje vić na la zi i is ti če gru be pre vi de i na isto rij skim ma pa ma ka da je u pi ta nju te ri to ri ja Cr ne Go re. Ovi i niz dru gih po da ta ka na ve li su ga na za klju čak „da Ju go sla vi ja ne mo že po sto ja ti kao grob ni ca tra di ci ja po je di-nih udru že nih ze ma lja, ne go sa mo kao sin te za svih tih tra di ci ja, kao ostva re nje nji ho vih ide a la, ide a la nji ho ve da le ke pro šlo sti.”21

20 Crnogorac, br. 19, 11. maj 1925.21 Stenografske beleške Zakonodavnog odbora Kraljevine SHS, XXI

redovni sastanak, 26. jun 1925, str. 233

203

Dr lje vić još že šće po le mi še po vo dom ne u te me lje nih tvrd nji Pe tra Pe ši ća u ve zi sa na vod nim ka pi tu lant skim dr ža njem Cr ne Go re to kom Pr vog svjet skog ra ta, pri go vo ri ma oko tra že nja se pa-rat nog mi ra i raz lo zi ma ne e va ku i sa nja cr no gor ske voj ske. Pre ba-cu ju ći srp skoj ko man di sprem nost na za klju če nje se pa rat nog mi-ra s cen tral nim si la ma i te ri to ri jal ne kom pen za ci je na ja dran skoj oba li, sve u ci lju od bra ne od kle ve ta, Dr lje vić se i na ovom pla nu po ka zi vao kao rev no sni za štit nik cr no gor skih dr žav nih in te re sa. Nje go va omi lje na te ma za ras pra vu bi li su pro ble mi srp stva i od-no si iz me đu Sr bi ja na ca i Cr no go ra ca. Na i me, od ka da je na su đe-nju ge ne ra lu Ve šo vi ću de fi ni sao taj od nos ona ko ka ko smo na ve li, če sto mu se vra ćao u skup štin skim de ba ta ma. Raz ra đi vao je taj od nos i na na čin pre ve li ke in fi l tra ci je ne srp skih gru pa ci ja ko je su sud bin ski uti ca le na srp sku na ci ju. Ta ko, na po mi nje: „Ko se po mi ri da bu de ra ja, jed nom, po mi ri će se da bu de ra ja i dru gom i va zda”. Ka ko su „va ro ško sta nov ni štvo u Sr bi ji či ni li Gr ci, Cin-ca ri, Jer me ni, Je vre ji i Ci ga ni, a Sr bi su osta li po se li ma, to stal no do zi va nje „Sr bi na okup” za Cr no gor ce – pre ma Dr lje vi ću zna či da, ali ne pod cin car sko-je vrej skim bar ja kom „za ugnje ta va nje, pljač ka nje i va ra nje”, već pod slo bo dar skim ide ja ma „jed na ko sti i rav no prav no sti”.

Na osno vu oštrih Dr lje vi će vih istu pa nja u Na rod noj skup šti-ni sti če se ne dvoj ben uti sak da su cr no gor ski fe de ra li sti pi ta nji-ma dr žav nog ure đe nja i na či na uje di nje nja Cr ne Go re i nje nom po lo ža ju u za jed nič koj dr ža vi da li po se ban zna čaj upra vo nje go-vim go vo rom odr ža nim 22. ju la 1925. po vo dom De kla ra ci je ra di-kal sko-ra di ćev ske vla de. Na i me, osvr ću ći se na na čin uje di nje nja Cr ne Go re i Sr bi je, apo stro fi rao je pi ta nje bri sa nja in di vi du al no sti Cr ne Go re i Cr no go ra ca. Pri tom je na gla sio ka ko je Ju go sla vi ja uvi jek bi la ideal ko me su Cr no gor ci te ži li. Smi sao i zna čaj ju go-slo ven ske dr ža ve do ka zi vao je kao neo p hod nu za šti tu ma njih, a na pu šta nje po seb nih dr žav nih ide ja shva tao je kao čin ko ji ide u ko rist za jed nič ke dr ža ve i ostva ri va nja ju go slo ven ske ide je. Na-po mi njao je ka ko „Pri to me, ju go slo ven ska dr žav na ide ja ni je dr-žav na ide ja kon ku rent na dr žav nim ide ja ma – srp skoj, hr vat soj


204


i slo ve nač koj – ne go je dr žav na ide ja vi še ka te go ri je pred ko jom tri pr ve tre ba da ka pi tu li ra ju, ne kao pred svo jom su par ni com, ne go kao pred afi r ma ci jom svo je sop stve ne me đu na rod ne si gur-no sti.”22 Ma da u ovom kon tek stu ne po mi nje cr no gor sku dr žav nu ide ju, a ju go slo ven stvo shva ta kao „dr žav nu mi sao naj srod ni jih me đu naj srod ni jim iste ra se”, ali ne kao na rod nost, Dr lje vić is ti če ka ko pi ta nje ure đe nja dr ža ve ne tre ba da ima ve ze „da li su gra-đa ni ove dr ža ve je dan na rod ili tri na ro da, jer je pi ta nje na še dr-ža ve ne et nič ki ne go eko nom sko-kul tur ni i po li tič ki pro blem”.23 U ta kvoj dr ža vi – kon sta tu je Dr lje vić – ne tre ba da po sto ji vo de ći na rod, sto ga što ni jed na dr žav na par ci jal na ide ja ne tre ba da se iz dig ne iz nad ju go slo ven ske. Upra vo za to ju go slo ven ska dr žav na mi sao mo ra nu žno bi ti fe de ra li stič ka, a do vo ljan raz log su za to po gub ne po slje di ce po li ti ke cen tra li zma pre ma Cr noj Go ri.

U član ku „Ve li ka Sr bi ja, Ve li ka Hr vat ska ili – ni šta” ko ji je pre nio „Cr no go rac”, ras pra vlja se o he ge mo ni ji i ko će na kra ju ostva ri ti do mi na ci ju u Ju go sla vi ji. Do šlo se do pro cje ne da Hr va ti ima ju pred nost, po što Sr bi ja ni je spo sob na da asi mi lu je već „otu-đu je”. To ilu stru je pri mje rom Cr no go ra ca: „Kad je do sa da šnja sr-bi jan ska he ge mo ni ja nas Cr no gor ce kao Sr be do ve la do oča ja nja i uvje re nja za pot pu nu bor bu pro tiv nje na ži vot i smrt, šta čo vjek da ka že o gle di štu dru gih.”24 Na osno vu kon sta ta ci je: „Kao što su Cin ca ri u gra ni ca ma Sr bi je po sta li zbog vje re Sr bi ma, kao što su pri sta li ce eg zar ha ta u Ma ke do ni ji po sta li Bu ga ri ma, ta ko će i svi ka to li ci u ovoj dr ža vi po sta ti Hr va ti ma.” Mo že se iz ve sti za-klju čak da su od no si u no vo na sta loj dr ža vi iz me đu osta log išli i vjer ski im vo do to ci ma i po sta li ne pre mo sti ve vo do djel ni ce. Ne tr-pe lji vost, ne ra zu mi je va nje i mr žnja ko je je na pre tek bi lo, bi li su po slje di ca po li tič kih su rev nji vo sti i stran ča re nja u naj ve ćoj mje ri. Dr lje vić je du bo ko po i mao nji hov ne ga ti van smi sao i kao ide o log jed ne, isti na ma le stran ke, ni je ga se ni sam mo gao oslo bo di ti.

22 S. Drljević, Centralizam i federalizam, Zemun 1925, str. 923 Isto, str. 1024 Crnogorac, br. 31, 1. avgust 1925.

205

U vri je me stva ra nja ko a li ci o nog spo ra zu ma iz me đu Pa ši će vih ra di ka la i Hr vat ske se ljač ke stran ke Stje pa na Ra di ća, ko ja je ovim pri zna la Dr lje vi ću omra že ni Vi dov dan ski ustav, ko jeg je ina če sma trao uzro kom svih za la u cen tra li stič ki ure đe noj dr ža vi, bio je mi šlje nja da je ti me na ni jet te žak uda rac fron tu za fe de ral no pre-u re đe nje ze mlje. I dok je za Ra di ća to bio „naj ve ći do ga đaj u po-li tič kom ži vo tu od 1918”, za Dr lje vi ća je to bi lo tra gič no sa zna nje o po li tič koj ne stal no sti Stje pa na Ra di ća sa ko jim je imao dio po-li tič kih uvje re nja i uči nio mu znat ne uslu ge pre go va ra ju ći sa Pri-bi će vi ćem u vri je me stva ra nja Se ljač ko-de mo krat ske ko a li ci je.25

Jed na od te ma ko ja je pri vu kla pa žnju po sla ni ka Cr no gor ske stran ke to kom skup štin skih za si je da nja 1927. i 1928, ka da su sli-je di li Se ljač ko-de mo krat sku ko a li ci ju u pi ta nji ma re vi zi je Usta va i kri ti ko va nja sr bi jan skog he ge mo ni zma, bi la je omi lje na na ro-či to Dr lje vi ću da uka že ko a li ci o nim part ne ri ma V. Vu ki će vi ću i Lj. Da vi do vi ću ka ko „ova dr ža va ni je dr ža va Sr ba, Hr va ta i Slo-ve na ca već pro ši re na Sr bi ja”. Po tvr da tom sta vu sti gla je u li stu „Glas na ro da” ko ji je oštro na pa dao sr bi jan sku he ge mo ni ju i kult sr bi jan stva za ovih 10 go di na” ko jim se stal no spo či ta va pre ča-ni ma ka ko je za sve za slu žna Sr bi ja. Dr lje vi ću ko ji je ti me če sto bio pro vo ci ran, to je bio raz log da jed nim član kom pu tem ovog li sta pre po ru či ka ko „Cr na Go ra ni je ni ko me u pr ći ju od ba ba osta la, ni ti je ko me lju ba u mi raz do ni je la, da se sa njom ova ko po stu pa”.26 Ne što ka sni je, po la ze ći od Re zo lu ci je se ljač ko-de mo-krat ske ko a li ci je od 1. av gu sta 1928, Dr lje vić je kon sta to vao: „S po zi vom na pra vo na rod nog opre dje lje nja mi tra ži mo da te ko vi-na na še dr žav ne za jed ni ce bu de slo bod na Hr vat ska, sa slo bod-nom Slo ve ni jom, Cr nom Go rom, Bo snom i Her ce go vi nom po red slo bod ne Sr bi je”. Me đu tim, ta kva na da nja i Dr lje vi će va ak tiv nost u tom ci lju pre sta li su dr žav nim uda rom ko jim je kralj Alek san-dar 6. ja nu a ra 1929. uki nuo nje mu omra že ni Vi dov dan ski ustav,

25 Stenografske beleške Narodne skupštine, 22. redovna sednica, 30. novembar 1925.

26 Glas naroda, br. 78, 28. maj 1928.


206


ali i ras pu stio Na rod nu skup šti nu i za bra nio rad svim po li tič kim stran ka ma.

Te ma ko jom se sa po seb nim sen zi bi li te tom za ne ga tiv ne ko-no ta ci je ba vio Se ku la Dr lje vić, bi la je Vi dov dan ski ustav, do ni jet 28. ju na 1921. Sma trao je spor nim i nje gov na čin na stan ka i usva-ja nja, upra vo sto ga što je uni ta ri zam ko ji je nji me oza ko njen na-su prot fe de ra li zmu sma trao ne pod no šlji vim i po seb no po gub nim za Cr nu Go ru. Sto ga je ovaj ustav bio pred met nje go ve stal ne kri-ti ke i na sto ja nja da uka že na po gub ne po slje di ce. Bio je uvje re nja da se nji me je di no obez bje đu je ko mo di tet be o grad skim ka pi ta li-sti ma i sr bi jan skoj bur žo a zi ji. Če sto je go vo rio da ova kav ustav ne mo že bi ti prav ni osnov za jed nič ke dr ža ve, da nju ne mo gu či ni ti sa mo srp ska, hr vat ska i slo ve nač ka ide ja, te da se dr ža va mo že zva ti je di no ili Ju go sla vi ja, ili udru že ne ze mlje Ju žnih Slo ve na. Sve kri ti ke bi le su usmje re ne u ci lju iz vo đe nja za ključ ka da je fe-de ra li zam sa vr še ni ji mo del za dr žav no ure đe nje i da po sve mu od go va ra dr žav noj za jed ni ci ka kva je Kra lje vi na SHS. Go vo rio je da je Vi dov dan ski ustav „mon strum na si lje pre ma ju go slo ven-stvu”, ko je po de fi ni ci ji zna či rav no prav nost.

Sma tra ju ći da po li ti ka cen tra li zma pod ra zu mi je va bri sa nje po li tič kih, eko nom skih i kul tur nih in di vi du al no sti, po ru čio je: „Ža lim što mo ram kon sta to va ti, da ni pre ma jed noj od na ših ze-ma lja ta po li ti ka bri sa nja ni je spro ve de na sa to li ko bez ob zir no sti, sa ko li ko je spro vo đe na pre ma Cr noj Go ri. Po li ti ka bri sa nja Cr ne Go re i sve ga što je cr no gor sko, ina u gu ri sa na go di ne 1918, a uz-dig nu ta do vi si ne dr žav nog si ste ma Vi dov dan skim usta vom, bri-še sve sa bez ob zir no šću, či je su po bu de vr lo mut ne, a či je po sle-di ce da le ko iz mi ču kraj njem po gle du i naj ve dri jih umo va. Ali ko ma ri za po sle di ce! Glav no je da se Cr na Go ra bri še. Ona se bri še iz udž be ni ka isto ri je na ših ze ma lja, bri še se sa isto rij ske kar te na-ših ze ma lja, bri še se i iz ad mi ni stra tiv ne struk tu re na ših ze ma lja. Na ad mi ni stra tiv noj kar ti na še dr ža ve za lu du će te tra ži ti Cr nu Go ru, nje ne ma čak ni kao obla sti! Po li ti ka bri sa nja do sti gla je svoj vr hu nac u bri sa nju Cr ne Go re iz dr žav nog bu dže ta i što je još

207

stra šni je, u bri sa nju Cr ne Go re iz uče šća u re pa ra ci ja ma, na ko je je ona ste kla pra vo me đu na rod nim ugo vo ri ma!”27

Svo de ći di sku si ju o ulo zi i mje stu dr ža ve ko ju je sma trao op-ti mal nim rje še njem, a ko ju bi umje sto neo d go va ra ju ćeg na zi va Kra lje vi na SHS bi lo bo lje na zva ti Ju go sla vi ja, Dr lje vić je na kra ju ovog du gog eks po zea ova ko re zi mi rao: „Mo ji dru go vi i ja tra ži mo Ju go sla vi ju rav no prav nih ze ma lja i kon sta tu je mo da se sa Cr nom Go rom od 1918. god. pa do da nas vla da ne sa mo bez nje ne go i pro tiv nje! Pro te stu je mo naj o dluč ni je ci je lim auto ri te tom Cr ne Go re pra ved no ste če nim u Slo ven stvu i u osta lom ci vi li zo va nom svi je tu pro tiv ne prav de ko jom je Cr na Go ra, na kon vje ko va sa mo-stal nog dr žav nog ži vo ta do ve de na u po lo žaj, da se bo ri za svo ju dr žav no-prav nu rav no prav nost! Isto vre me no iz ja vlju jem, da Cr-no gor ci ža le što su ne do stat kom uvi đav no sti i brat ske lju ba vi na dru goj stra ni pri mo ra ni da svo ju vje kov nu bor bu za slo bo du, svo-ju i Ju žnih Slo ve na za vr še bor bom za nji ho vu rav no prav nost.”28

Go vo re ći o ra znim mo ti vi ma te ro ra, on s raz lo gom po seb no is ti če slu čaj ma jo ra Šće pa na Mi ju ško vi ća i po ro di ce Zvi cer, a u de ba ti o bu dže tu Mi ni star stva unu tra šnjih dje la za 1926. apo stro-fi ra be za ko nje i zlo či ne or ga na ovog mi ni star stva kao sva ko dnev-nu po ja vu. Kao per so ni fi ka ci ju te ro ra na vo dio je mi ni stra unu-tra šnjih dje la Bo ža Mak si mo vi ća, a ko rup ci je Ra da Pa ši ća, si na Ni ko le Pa ši ća. Ne pro pu šta ju ći ni jed nu pri li ku da uka žu na za po-sta vlje nu i obes pra vlje nu Cr nu Go ru, Dr lje vić, Iva no vić i Vu le tić su na po čet ku svog po sla nič kog man da ta po sje ti li Ni ko lu Pa ši ća i u 12 ta ča ka for mu li sa li naj ak tu el ni ja pi ta nja ve za na za po li tič ka i eko nom ska zbi va nja u Cr noj Go ri. Dr lje vić je i ovim po vo dom i u vi še na vra ta ka sni je do ka zi vao da se re pa ra ci je do di je lje ne Cr-noj Go ri ne na mjen ski tro še, da se o nji ma ne vo di evi den ci ja u

27 Stenografske beleške Narodne skupštine, vanredni saziv, 3. jun 1925, str. 492–493

28 Isto, str. 493; U vezi sa nazivom države – zašto ne Kraljevina SHS, već Jugoslavija, Drljević se pozvao na nazive višenacionalnih dr-žava, kakve su SAD i Švajcarska.


208


bu dže tu i da Cr na Go ra ne ma od njih ni ka kve ko ri sti. Sto ga je tra žio da se do ne se za kon ko jim bi se dr ža va SHS oba ve za la da su mu utro še nih sred sta va za re pa ra ci je na dok na di Cr noj Go ri, kao i da se u bu džet une se stav ka od naj ma nje 50 mi li o na di na ra za is pla tu po pa lje nih ku ća i uni šte nu imo vi nu. Na vo dio je da se ra di o pre ko 5 hi lja da po pa lje nih ku ća, uni šte ne sto ke i imo vi ne, te da pri či nje na šte ta pre la zi ci fru od 70 mi li o na di na ra. S tim u ve zi ka že: „Ho ću sa mo da kon sta tu jem: da je kra ljev ska vla da uči ni la jed nu ve li ku ne prav du i pre ma Cr noj Go ri i pre ma ci je loj dr ža vi, što ni je pred vi dje la u ovim dva na e sti na ma: da se pla te te po pa lje ne ku će i da se na kna di ta po ni šte na imo vi na … Oba ve za dr žav na je da na kna di one po pa lje ne ku će i onu po ni šte nu imo vi-nu, ko ja je po ni šte na kri vi com re ži ma, kri vi com vla de.”29

Ka ko pred vi đe na sred stva bu dže tom za grad nju pla ni ra nih pu te va na pro sto ru Cr ne Go re ni je su re a li zo va na ni u 1926. ni u 1927. go di ni, pri go vo ri Sa va Vu le ti ća, opo ri ko men ta ri Dr lje vi ća i pred stav ke, bi li su dio nji ho ve stal ne i upor ne ak tiv no sti, ali, na-ža lost, sa ma lo re zul ta ta.

U eks po zeu pod ni je tom u Skup šti ni 29. mar ta 1926, ba ve ći se pi ta nji ma spolj ne po li ti ke, Dr lje vić je dao i vr lo is crp nu sli ku eko nom skog sta nja Cr ne Go re do ra ta i go vo rio o eko nom skim mo guć no sti ma u sa vre me nom tre nut ku, ka ko bi su zbio stal ne pri go vo re da Cr na Go ra ne mo že eko nom ski op sta ti. U go vo ru 27. mar ta 1926. po sve tio je pa žnju pred rat nom eko nom skom raz-vit ku, pri rod nim bo gat stvi ma, raz vo ju sa o bra ća ja, škol stva i tu-ri zma i za klju čio da „ka da ne bi bi la pljač ka na”, pri če o nje noj eko nom skoj ne mo ći bi br zo bi le za bo ra vlje ne. Po vo dom ko ri šće-nja sred sta va od re pa ra ci ja i bla gaj nič kih uplat ni ca u iz no su od 17 mi li o na per pe ra, na po me nuo je: „Kao što vi di te, go spo do, Cr-na Go ra je du plo opljač ka na: pr vo za to što su joj ona ko is pla će ni per pe ri, bla gaj nič ke uplat ni ce, a dru go što ni je Cr na Go ra ko joj su re pa ra ci je do su đe ne, ne go Kra lje vi na Sr ba, Hr va ta i Slo ve na ca uze la te re pa ra ci je. Pre ma to me po lo žaj Cr ne Go re iz gle da ova-

29 Isto, 16. februar 1926, str. 455 i 456

209

kav: u knji ga ma re pa ra ci ja Cr na Go ra se vo di kao po be di telj, a u knji ga ma be o grad skog Mi ni star stva fi nan si ja ona se vo di kao po be đe na dr ža va.”30

Dr lje vić je ina če bio stal ni kri ti čar te ro ra i ko rup ci je za ko je je sma trao da su mo ti vi sa ni po li tič kim raz lo zi ma. Ta ko u ras pra va-ma po vo dom usva ja nja bu džet skih dva na e sti na, on uoča va ne do-sljed nu ras po dje lu sred sta va pri če mu naj go re pro la zi Cr na Go ra. Ba ve ći se pi ta njem pro svje te i kul tu re, Dr lje vić je upo zo ra vao na ne pra vil no sti i ne tač no sti u udž be ni ci ma i za jed no s Iva no vi ćem i Vu le ti ćem pod nio in ter pe la ci ju po vo dom pi sa nja udž be ni ka ekav skim di ja lek tom, ali je i ova in ter pe la ci ja ima la sud bi nu pret-hod nih. Ukla nja njem ju žnog di ja lek ta iz udž be ni ka za osnov nu i sred nju ško lu i pro gla ša va nje is toč nog di ja lek ta „za na stav ni i knji žev ni je zik”, su spen do van je dav no po stig nu ti do go vor u Be-ču (28. mar ta 1850) ko jim je ju žni di ja lekt pri hva ćen za knji žev ni je zik Sr ba i Hr va ta.

Uzi ma ju ći uče šće u te o rij skim raz ma tra nji ma o tzv. „je din-stvu tro na rod nog na ro da” kao na či nu ob ma nji va nja gra đa na, Dr lje vić je, kao pro tiv nik ove kon struk ci je sa dr ža ne u Vi dov dan-skom usta vu go vo rio ka ko ni je su smje li „ju go slo ven stvo pro gla-si ti za na rod nost”, jer su pret po sta vlja li da bi ta kva dr ža va mo gla osta ti jed nog da na „bez ijed nog pri pad ni ka”. Sto ga su, ka že „pro-gla si li Sr be, Hr va te i Slo ven ce za je dan na rod”.31 S tim u ve zi kon-sta tu je da ka ko ne ma tro bo gog bo ga, ne ma ni tro na rod nog na-ro da. Te o ri ja o tro na rod nom na ro du i tro na rod noj dr ža vi sa mo po ka zu je ne spret nost tvo ra ca Vi dov dan skog usta va. I kod te o ri je o dr žav nom kon ti ni u i te tu, po la ze ći od Sr bi je iz vre me na Ka ra-đor đa i Mi lo ša ni je su ima li sre će, ka že Dr lje vić, jer su i po to me mo ra li po ći od Kra lje vi ne Cr ne Go re, ali šta se mo že ka da „Sr-

30 Isto, LXIII, Redovni sastanak 27. marta 1926, str. 57731 Isto, 16. februar 1926, str. 514; U vezi sa opaskom Stjepana Radi-

ća da bi od jedinstva navedena tri naroda, kakvo ono uistinu jeste, mo-gao crći pseći rod, Drljević je dodao da bi od takvog jedinstva i drćave i naoda mogao crći sav pseći rod.


210


bi jan ci na to ne pri sta ju”.32 I mo del „pro te za nja si ste ma” je je din-stven, ka že Dr lje vić, po to me što je „ad mi ni stra tiv ni za kon Kra-lje vi ne Sr bi je pro teg nut jed nom na red bom na Kra lje vi nu Cr nu Go ru”, a da pri to me ni je ni ka da pu bli ko van na nje noj te ri to ri ji.33

O spolj noj po li ti ci Kra lje vi ne SHS, Dr lje vić je u Skup šti ni to kom man da ta vi še pu ta go vo rio. Naj pot pu ni je, či ni se, to kom mar ta 1926. Apo stro fi rao je go to vo sva ki put da od bi ja nje us po-sta vlja nja di plo mat skih od no sa sa SSSR-om iza zi va ne za do volj-stvo i ne ra zu mi je va nje u ukup noj jav no sti. Upo re do s tim, kri ti-ko vao je po pu stlji vost pre ma Ita li ji ko ja je spo ra zu mi ma sa Al ba-ni jom ja sno sta vi la do zna nja vla di Kra lje vi ne SHS ka kve su nje ne na mje re pre ma njoj i Bal ka nu uop šte. Sma trao je vla di nu spolj nu po li ti ku pre ma su sjed nim dr ža va ma ne ak tiv nom i ne a de kvat-nom. Ma da su vla de smje nji va ne, spolj na po li ti ka pe ma Dr lje vi-će vim ocje na ma osta ja la je ista – ne ja sna, ne ak tiv na, ne u spje šna i po gre šna, uvi jek u za vje tri ni ve o ma lo še unu tra šnje po li ti ke. Od-stu pi lo se od ra ni jih tra di ci o nal nih ob li ka slo ven ske so li dar no sti i čvr stih ve za sa Ru si jom, na če mu su za sni va le svo je spolj no po-li tič ke od no se u ve li koj mje ri ra ni je Cr na Go ra i Sr bi ja. Za Ma lu an tan tu, ko ju su či ni le Kra lje vi na SHS, Če ho slo vač ka i Ru mu ni ja go vo rio je: „Naš ula zak u Ma lu an tan tu, a još vi še do sa da šnja ulo-ga Ma le an tan te, ne sum nji vo utvr đu ju do uvr je dlji vo sti oče vid nu te žnju ro man ske ra se …” da po sta ne mo „traj ni žan dar mi ro man-ske ra se”. Sto ga je po ru či vao vo de ćim lju di ma spolj ne po li ti ke da bi bi lo bo lje ka da bi uvje re nje da si gur nost ze mlje le ži u mi lo sti Pa ri za i Lon do na, za mi je ni li uvje re njem „da smo sa stav ni dio slo-ven ske ra se”. Apo stro fi rao je da se stal no mo ra ima ti na umu ona rim ska mak si ma – Ami cus po pu li Ro ma ni – ko ja u stva ri zna či kraj slo bo de za dru ge dr ža ve i na ro de.34

32 Isto, str. 51533 Isto34 Stenografske beleške Narodne skupštine, LXIII, Redovni sastanak

26. mart 1927, str. 69; Kao što je poznato, Drljević je mišljenje prema

211

Sva ko odva ja nje od ra ni jih tra di ci o nal nih ve za i od no sa sa Ru si jom sma trao je po gre šnim, a sa sta no vi šta bez bjed no sti i po-gub nim. Na ovo pi ta nje se stal no vra ćao i raz ma trao ga iz raz li či-tih uglo va, za klju ču ju ći uvi jek da je ono od pre sud nog zna ča ja za Kra lje vi nu Sr ba, Hr va ta i Slo ve na ca. Za nje ga je ovo pi ta nje ima lo pr vo ra zred ni zna čaj.

Dru gi spolj no po li tič ki prin cip po ve zi vao je sa na če lom „Bal-kan bal kan skim na ro di ma”, sma tra ju ći ga re al nim, po treb nim i spa so no snim za sve bal kan ske na ro de i dr ža ve. Go vo rio je ka ko bi ih nji ho va uza jam na sa rad nja i so li dar nost sa ču va la od tra že-nja za šti te i ve zi va nja za ne ku ve li ku si lu.

U go vo ru odr ža nom 2. mar ta 1927. ovo na če lo re zi mi ra: „Pod prin ci pom Bal kan bal kan skim na ro di ma ja pr vo ra zu mi jem ne-mi je ša nje stra nih dr ža va u bal kan ske stva ri i dru go, pot pu nu rav no prav nost bal kan skih na ro da i dr ža va u me đu sob nim od no-si ma.”35 Raz ma tra ju ći u ve zi sa ovim pi ta njem od go va ra ju će „po-kla pa nje gra ni ca” sa na ci o nal nom pri sut no šću „ko li ko je god to mo gu će”, uz bez u slov no ne mi je ša nje u unu tra šnje stva ri, Dr lje vić ovu po tre bu i mo guć nost uvi jek po ve zu je sa od su stvom upli va si la i s uvje re njem da se či ni ot klon od ru žne pro šlo sti. Upra vo sa ovog sta no vi šta, on je kri ti ko vao po li ti ku vla de pre ma Bu gar skoj, Al ba ni ji, Grč koj i Tur skoj, na vo de ći raz lo ge ka ko bi mo gla bi ti uspje šni ja, efi ka sni ja i za dr ža vu po dob ni ja. Pri to me je apo stro-fi rao iz u zet no lo šu spolj nu po li ti ku pre ma Al ba ni ji i pod sje tio da je do vo đe nje Ah me da Zo gua i oba ra nje Fa na No li ja od ve lo Al ba-ni ju pod pro tek to rat fa ši stič ke Ita li je. Ka ko su od no si sa Ita li jom u to vri je me bi li u pr vom pla nu, Dr lje vić je s ve li kim re zer va-ma gle dao na mo guć nost za klju če nja ta da ak tu el nih Ne tun skih kon ven ci ja ko je su upra vo do ve le Kra lje vi nu SHS u ne rav no pra-van po lo žaj. Bal kan skoj so li dar no sti uvi jek je do da vao i onu sa

italijanskom narodu bitno promijenio i potpuno afi rmativno govorio o dučeovoj Italiji 1941. godine

35 Stenografske beleške Narodne skupštine, Redovno zasedanje, 2. mart 1927, str. 256,257


212


slo ven skom Ru si jom (SSSR-om). Ključ na pi ta nja spolj ne po li ti ke shva tao je ta ko da se me đu na rod na si gur nost tra ži u so li dar no sti bal kan skih na ro da i dr ža va i slo ven skoj uza jam no sti.36

*Sa gle dan u ova kvom pa no ram skom pre gle du, po li tič ki rad

dr Se ku le Dr lje vi ća, u pr vom di je lu od 1919. do 1925. i u dru-gom od 1925. do 1928. ka da je bio po sla nik u Na rod noj skup šti ni Kra lje vi ne SHS, Dr lje vi će va ukup na dje lat nost po ka zu je čo vje ka vi so kog obra zo va nja, ener gič nog za stup ni ka ide ja, mi šlje nja i sta-vo va do ko jih dr ži i za ko je se ar gu men to va no bo ri, iz van red nog ora to ra i čo vje ka či ja se po li tič ka bi o gra fi ja i u ra ni jim, a dje li mič-no i u ovom pe ri o du po vi ja la ru ko vo đe na stra sti ma po li ti ke za ko ju je imao da ro vit smi sao. Te ma pod ovim na slo vom sva ka ko zah ti je va ši ru ela bo ra ci ju, jer su mno ga pi ta nja sa mo ovlaš do-dak nu ta i ana li zi ra na. Ipak, osnov ni cilj je bio da se Dr lje vi će va ak tiv nost pra ti i pre po zna je u go di na ma ka da je Kra lje vi na SHS kao no vo na sta la dr ža va po li tič ki sta sa va la i kroz par la men tar ni ži vot po ku ša la na ći se be me đu dr ža va ma na sta lim po so ci jal de-mo krat skom ti pu i mo de lu dr žav nog ure đe nja. U to me, kao što je po zna to, ni je uspje la, par la men ta ri zam se ni je odr žao iako je u Na rod noj skup šti ni što se go vo ra ti če vre lo na sve stra ne, u če mu je, mo glo bi se re ći, Dr lje vić po mno go če mu pred nja čio. Ti me što je na kon po zna tih do ga đa ja u Skup šti ni pu ca njem po sla ni ka Pu-ni še Ra či ća na hr vat ske pred stav ni ke stvo re no sta nje u dr ža vi iz ko jeg je kralj Alek san dar na šao iz laz za vo đe njem dik ta tu re ta ko što je uki nuo Ustav, ras pu stio Na rod nu skup šti nu i za bra nio rad po li tič kim stran ka ma, za vr ši lo se po sla nič ko dje lo va nje dr Se ku-le Dr lje vi ća, a ujed no je i pre sta la ak tiv nost cr no gor skih fe de ra li-sta i stran ke ko joj je upra vo Dr lje vić bio ide o log.

36 Isto, LXVI, Redovni sastanak, 10. maj 1928, str. 3

213

Želj ko Ka ra u la

„OD RA DI ĆA DO MA ČE KA” SE KU LA DR LJE VIĆ I HR VA TI – IDE O LO GI JA

I PRAK SA PO LI TIČ KOG DJE LO VA NJA

Vi dov dan ski ustav odr ža van si lom, ko ja ne-ma do volj no sna ge, mo ra pa sti u naj kra ćem vre-me nu. Nje gov pad do ni je će oslo bo đe nje cen tra li-zmom osno va nih ener gi ja i da ti no ve ma ho ve na-rod nim sna ga ma u prav cu stva ra nja jed ne vi še ci-vi li za ci je Ju žnih slo ve na, što i je ste i je di ni smi sao ju go slo ven ske dr žav ne mi sli.

Se ku la Dr lje vić, Cen tra li zam ili fe de ra li zam?, 1926.

I sud bi na ve li kih na ro da da le ko je od to ga, da bi bi la ta kva, da se ne bi ima li raz lo ga ni ka da na nju po tu ži ti. Sud bi na ma lih na ro da re dov no je te ška, jer ras po la žu sa ma lom sna gom u bor bi za ob sta nak. Ta kav je za kon ži vo ta.

Se ku la Dr lje vić, Sud bi na ma lih na ro da, Gra ni čar, 1943.

UVOD

Po vi je sna zna nost u Cr noj Go ri po sljed njih je go di na (po seb no od kra ja 90-ih pro šlog sto lje ća i na kon sa mo stal no sti 2006.)

po če la po ka zi va ti po ja čan in te res za is tra ži va nje po li tič kog i dru-štve nog raz vo ja u Cr noj Go ri te po se bi ce raz vo ja po li tič kih stra-na ka i pri li ka u me đu rat nom (1918.-1941) i rat nom raz do blju (1941.-1945.). Ne sum nji vo da je cr no gor ska hi sto ri o gra fi ja po sta-

214

Ž e l j k o K a r a u l a

vi la sna žno svo je te me lje još u pret hod nom ko mu ni stič kom raz-do blju u is tra ži va nju spo me nu tih pro ble ma, no, zbog pre vla da va-ju će „ju go sla ven ske pa ra dig me” ti na po ri bi li su če sto pod od re-đe nom auto cen zu rom (ne mo guć no sti da se stva ri ka žu do kra ja) ili pod vr ga va ni kri ti ci, po seb no od stra ne be o grad skih po vje sni-ča ra, pri če mu je po za di na tih kri ti ka bi la vi še po li tič ke ne go hi-sto ri o graf ske na ra vi.1 Po seb no je to is tak nu to u pro u ča va nju kon-tro ve r znih te ma cr no gor ske po vi je sti: raz lo zi ma i po za di ni ka pi-tu la ci je Cr ne Go re u Pr vom svjet skom ra tu,2 „uje di nje nje” Cr ne Go re sa Sr bi jom od no sno Pod go rič ka skup šti na 1918., emi grant-

1 Vidi kao primjer rubriku Diskusije u Jugoslovenskom istorij-skom časopisu: J. PAVIČEVIĆ, Oko problema etnogeneze Crnogora-ca, Jugoslovenski istorijski časopis (dalje JIČ), 1.-2., 1980., Beograd, 126.-135., J. PAVIČEVIĆ, Dr. Dimitrije-Dimo Vujović: Crnogorski federa-listi 1919.-1929., JIČ, 1–4., 1981., Beograd, 293.-308. U diskusiji Paviče-vić inzistira na tome da crnogorski federalisti nisu poznavali nikakvu crnogorsku nacionalnu posebnost i da je njihova tkz. federalistička po-litika samo plašt ispod kojeg su se krile separatističke namjere. Vidi i kritiku (Dimo, VUJOVIĆ, Redakcija opće enciklopedije JLZ i obrada crnogorske istorije, JIČ, 3–4., 1979., Beograd, 134.-150.) u kojoj Vujo-vić jasno upozorava na političke i ideološke implikacije pisanja povije-sti crnogorskog naroda u Enciklopediji Jugoslavije. Istu problematiku u novije doba vidi u: Aleksandar, STAMATOVIĆ, Nacionalni identitet zelenaša i crnogorskih federalista 1918.-1941., Politička revija, vol. 13., br. 1., 2007., 119.-140., Pieter, TROCH, Različita shvatanja nacije kod crnogorske elite u međuratnom periodu, Tokovi istorije, br. 1–2., 2008., 21.-37. Troch je u svom djelu temeljito u skladu s suvremenom literatu-rom o razvoju nacija obradio shvaćanja crnogorske političke elite o cr-nogorskom nacionalnom pitanju između dva svjetska rata.

2 Časopis projugoslavenske orijentacije Nova Evropa iz Zagreba često je imala tematske brojeve o Crnoj Gori, čime se hrvatska javnost upoznavala s crnogorskim prilikama i njenom poviješću. Časopis je izlazio dvaput mjesečno. Neki su brojevi posvećivani polemici oko pro-blema kapitulacije Crne Gore u Prvom svjetskom ratu. Vidi: Crna Gora u svetskom ratu (Lazar Mijušković i đenaral Pešić), Nova Evropa, knji-ga XIV. Br. 3., 65.-77.

215

„ O d R a d i ć a d o M a č e k a” / S e k u l a D r l j e v i ć i H r va t i …

ska vla da kra lja Ni ko le,3 „bo žič na po bu na”,4 te struk tu ri ra nje i raz voj je di ne autoh to ne stran ke u Cr noj Go ri cr no gor skih fe de-ra li sta (Cr no gor ska stran ka) i jed nog od nje zi nih vo đa dr. Se ku-lu Dr lje vi ća.5

Po slje di ca tog po ve ća nog in te re sa su znan stve ni sku po vi, ti-ska nje ar hiv ske gra đe, knji ge i ra do vi ob ja vlje ni u znan stve nim ča so pi si ma u ko ji ma se ana li zi ra ju raz li či ti aspek ti stra nač ke ak-tiv no sti i po te zi nji ho vog vod stva. Ra zu mi je se, na ra slo za ni ma-nje za naj no vi je raz do blje po vi je sti iz ra sta u po volj ni joj dru štve-noj i du hov noj kli mi ko ja je otvo ri la pro sto re slo bod ni jem i sa-mo stal ni jem hi sto ri o graf skom is tra ži va nju i iz ra ža va nju. Me-đu tim, ova slo bo da omo gu ći la je i po ja vlji va nje „po vi je snog re-vi zi o ni zma” te se da nas post ju go sla ven ska dru štva i eli te na la ze u svo je vr snom pro ci je pu iz me đu „ola ko shva će nih hi sto ri o graf-skih slo bo da”, od no sno „Sci le i Ha rid be”. Re vi zi jom ju go sla ven-skog raz do blja se, ustva ri, na sto ji na pra vi ti ja san dis kon ti nu i tet spram tek ras pad nu te dr ža ve i nje zi na tra ja nja, ka ko bi se pre ra-dom te pro šlo sti kon stru i ra la što ljep ša pred ju go sla vi stič ka pro-šlost i pro na šli du blji po vi je sni ar gu men ti za ute me lje nje no vih dr ža va i no vih vla da ju ćih ide o lo gi ja.6

3 Vidi rad: Dragoljub, ŽIVOJINOVIĆ, Pitanje Crne Gore i mirov-ne konferencija 1919., Istorija XX. veka, XIV-XV., Beograd, 1982., 5.-77. Ovdje vidi inozemnu literaturu o pitanju Crne Gore nakon Prvog svjetskog rata.

4 Šerbo, RASTODER, Skrivana strana istorije. Crnogorska buna i odmetnički pokret 1918.-1929., tom 1.-4., Cetinje–Podgorica, 2005., Isti, Crna Gora u egzilu 1918–1925, I-II., Podgorica, 2004.

5 Šerbo, RASTODER, Političke borbe u Crnoj Gori 1918.-1929., Beograd, 1996., Sekula, DRLJEVIĆ, Politička misao, (uvodna studi-ja dr. Danilo Radojević), Podgorica, 2007. Vidi i: Živko, ANDRIJAŠE-VIĆ, Šerbo, RASTODER, Istorija Crne Gore. Od najstarijih vremena do 2003., Podgorica, 2006.

6 Vidi detaljnije u: Todor, KULJIĆ, Prevladavanje prošlosti. Uzro-ci i pravci promene slike istorije krajem XX veka, Beograd, 2002. Tako-đer pogledati: Političke ideologije, (ur. Michael Freeden), Zagreb, 2006.

216


Pre ma Ku lji ću: „Isto ri o gra fi ja je upu će na na stal no pre i spi ti-va nje isto rij ske sli ke, da ova ne bi pre ra sla u sta tič nu le gen du. Ovo pre i spi ti va nje raz li ku je se od re vi zi o ni zma, tj. pre ra de pro šlo sti ko ja je no še na ja snim ili pri kri ve nim na me ra ma prav da nja užih na ci o nal nih ili po li tič kih ci lje va. Za tu ma če nje pro šlo sti sna žno su za in te re so va ne vla da ju će sna ge. (…) Za to je shva tlji va po tre ba za re vi zi jom isto ri je ka da se te melj no pro me ni pri ro da re ži ma i uki ne tra di ci o nal na vla da ju ća i in te gra tiv na mi sao. Ali re vi zi o ni-sti ne me nja ju sa mo tu ma če nje či nje ni ca, ne go im iz vr ću smi sao ili ih di rekt no ospo ra va ju.”7

Da kle, pre i spi ti va nje po vi je sne sli ke ne ko ga raz do blja ili po-vi je sne lič no sti je sa svim le gi ti man hi sto ri o graf ski po stu pak, no, ka da on pre la zi u do me nu re vi zi o ni zma či je gra ni ce su vr lo skli-ske, po vje sni čar se na la zi pred ve li kom opa sno šću da obez vri je-di vla sti ti rad i pod leg ne vla sti tim pro sud ba ma i emo ci ja ma ko-je se ne te me lje na po vi je snoj stvar no sti, već je za pra vo iz o kre ću. Ru še nje „ju go sla ven ske pa ra dig me” 90-ih i stva ra nje no ve, uvjet-no na zva ne „cr no gor sko-ze le na ške pa ra dig me” ne smi je bi ti po-la zi šte, ali ni pre pre ka ta kvim no vim is tra ži va nji ma. Ta kvo is-tra ži va nje si gur no će omo gu ći ti da se shva te to li ke stva ri o na-šoj pro šlo sti ko je su do šle do nas zbog „ko mu ni stič ke vi zi je pro-šlo sti” dje lo mič no iz ob li če ne ili ne toč ne. Ipak ne tre ba za bo ra vi ti da pre ma Hob sbaw mu „svi mi ne iz bje žno is pi su je mo po vi jest na-šeg vre me na ka da gle da mo u pro šlost i, u iz vje snom stup nju, vo-di mo su vre me ne bit ke u ko sti ma pro šlo sti”.8 Da kle, ako je po vi-jest – da is ko ri sti mo slav nu for mu la ci ju E. H. Car ra iz knji ge Što je po vi jest? – raz go vor iz me đu pro šlo sti i sa da šnjo sti, on da na sto-

(posebno poglavlje: Andrew Vincent, Moć i praznina. Nacionalistička ideologija u dvadesetom stoljeću), Revizija prošlosti na prostorima biv-še Jugoslavije, (zbornik radova), Sarajevo, 2007.

7 Isto, 11.8 Eric, HOBSBAWM, Echoes of the Marseillaise: Two Centuries

Look Back on the French Revolution, London and New York, 1990., 14.

217

ji mo da iz me đu ovih dva ju su go vor ni ka ne do la zi do če stih ne-spo ra zu ma i tr za vi ca.9

Sto ga je po nov no pre i spi ti va nje „lič no sti, dje la i vre me na” dr. Se ku le Dr lje vi ća sa svim po želj no, no, no ve in ter pre ta ci je baš zbog to ga mo ra ju bi ti čvr sto te o rij ski i znan stve no ute me lje ne, bez pod li je ga nja od re đe nim „no vo stvo re nim na ci o nal nim ide o-lo gi ja ma u po tra zi za le gi ti mi te tom.”

Dje lat nost Se ku le Dr lje vi ća i cr no gor skih fe de ra li sta pro te za-la se u du gom raz do blju od sko ro tri de set go di na ka da su se do-ga đa li ve li ki pre vra ti u Cr noj Go ri i Euro pi i po ste pe no se u tom raz do blju ši ri la na od re đe na pod ruč ja ži vo ta obič nih lju di i ci je-le Cr ne Go re. Mno ga pod ruč ja to ga dje lo va nja, mi sli, mo ti vi i ak-ci je ni su do kra ja is tra že ni. Uz to, da nas se pre i spi tu ju sta ra is tra-ži va nja i ocje ne. Us pr kos od re đe nim re vi zi o ni stič kim ten den ci-ja ma i to no vi ma ko ji pre vla da va ju u post ju go sla ven skoj hi sto ri-o gra fi ji ne tre ba smet nu ti s uma da se po vi je sne po ja ve i lič no sti pro ma tra ju iz vre me na iz ko je ga su na sta le i u kon tek su vre me na u ko je mu su dje lo va le, uva ža va ju ći i pro mje ne ko je su na sta ja le u tom raz do blju, a ti ču se po li tič ke prag ma ti ke i raz vo ja ide o lo gi je. Da kle, na te me lju svih, a ne iza bra nih iz vo ra i ne sa sta ja li šta na-knad nih po vi je snih ten den ci ja.

Mo gli bi po sta vi ti pi ta nje je li pro u ča va nje ži vot nog pu ta dr. Se ku le Dr lje vi ća ključ za uspje šno rje še nje ove „no ve po tra ge”, od no sno vo di li uisti nu do si za nju du bljeg i istin skog po zna va-nja nje go vog po li tič kog dje lo va nja. Is tra žu ju ći od no se po li tič kih stra na ka i gru pa, kao i naj ši rih slo je va Cr ne Go re pre ma na stan-

9 Edward, H. CARR, What is History?, Basingstoke, 2001. Treba spomenuti i to, da prema Jenkinsu (Keit, JENKINS, Promišljanje histo-rije, Zagreb, 2008.) da iako povijesni izvori mogu spriječiti da se kaže bilo što, ipak na temelju istih izvora ne mora nužno uslijediti samo jed-no i „jedino čitanje”. Naravno, pisana historiografi ja u praksi ograniča-va slobodu povjesničara da piše što god želi time što čitatelju omogu-ćava pristup njegovim izvorima. No, povjesničareva gledišta i sklono-sti još uvijek oblikuju odabir povijesnoga materijala, a naši osobni kon-strukti odlučuju što ćemo s njima uraditi.


218


ku ju go sla ven ske dr ža ve i pro ce su po stup ne po li tič ke in te gra ci-je cr no gor skog na ro da sva ki is tra ži vač uoča va spe ci fi čan od nos Cr ne Go re spram tih pro ce sa, ka ko u sklo pu Cr ne Go re, ta ko i u sklo pu Ju go sla vi je.

U ovom ra du će zbog ogra ni če nog pro sto ra bi ti sa mo u gru-bo na zna če ni oni aspek ti, do di ri i ve ze cr no gor skog po li ti ča ra Se-ku le Dr lje vi ća s hr vat skim me dij skim pro sto rom i hr vat skim po-li tič kim pred stav ni ci ma ko ji osvje tlja va ju nje gov po li tič ki put i sud bi nu.

*

Po li ti čar i od vjet nik dr. Se ku la Dr lje vić po če tak svo je po li tič ke ka ri je re, na kon što je za vr šio Prav ni fa kul tet u Za gre bu 1909. go-di ne gdje je dok to ri rao,10 i na kon što je po stao mi ni star prav de u vla di La za ra To ma no vi ća i cr no gor skog kne za Ni ko le I., po sve tio se bor bi za uje di nje nje Kra lje vi ne Cr ne Go re11 s Kra lje vi nom Sr-bi jom i uje di nje nje ju žno sla ven skih na ro da. U tu svr hu ti skao je i svoj go vor u cr no gor skoj Na rod noj skup šti ni iz 1913. go di ne u ob-li ku knji ži ce „Bor ba za ca rin sku, voj nu i di plo mat sku uni ju iz me-đu Cr ne Go re i Sr bi je” u ko joj je ja sno opi sao svo je po li tič ke pla-no ve i vi đe nje bu duć no sti Cr ne Go re.12 Iz laz iz eko nom skih i po li-tič kih po te ško ća Cr ne Go re Dr lje vić vi di u što bli žem po ve zi va nju s Kra lje vi nom Sr bi jom, pri če mu u svom go vo ru ka že: „U tim uni-ja ma ja na la zim je di ni iz vor na šeg na rod nog bla go sta nja, sma tra-ju ći ih pri rod nom eko nom sko-po li tič kom po slje di com te ri to ri jal-nog spa ja nja srp skih kra lje vi na i nu žnom na gra dom kr va vih rat-

10 Željko, KARAULA, Dr. Sekula Drljević – prilozi za biografi ju. Obzori hrvatsko-crnogorskih veza. Studij u Zagrebu (1903.-1909.), Cr-nogorski glasnik, 2011. (feljton u tisku).

11 Dana 28. VIII. 1910. Crna Gora je proglašena kraljevinom.12 Sekula, DRLJEVIĆ, Borba za carinsku, vojnu i diplomatsku uni-

ju između Crne Gore i Srbije, Cetinje, 1914.

219

nih na po ra srp skog na ro da.”13 Pre ma Ra do nji ću, Dr lje vi ćev pri je-dlog o uni ji Cr ne Go re s Sr bi jom „ba zi ra se na nje go vom vi đe nju cr no gor skog na ro da kao di je la tkz „srp stva”, pa eko nom ski i kul-tur ni na pre dak” on ne sum nji vo vi di sa mo u ta kvoj uni ji.14 Sto ga je Dr lje vić sli je de ći svo je po li tič ke pre mi se s odu še vlje njem na kon aten ta ta u Sa ra je vu 1914. na austrij skog pri je sto lo na sljed ni ka Fra-nju Fer di nan da i austro-ugar skog ul ti ma tu ma Sr bi ji tra žio da se Cr na Go ra od mah pri dru ži Sr bi ji u nje noj sve toj bor bi „žr tvu ju-ći sve za otadž bi nu, za spas i uje di nje nje srp stva.”15 Ula zak Cr ne Go re na stra ni Sr bi je i An tan te u Pr vi svjet ski rat ni je do nio ni šta do bro. Cr na Go ra je na kon dvo go di šnje bor be ka pi tu li ra la pred austro-ugar skim tru pa ma 1916. go di ne,16 dok je ve ći na vi đe ni jih cr no gor skih po li ti ča ra i ge ne ra la sku pa s Dr lje vi ćem in ter ni ra na u austrij skim lo go ri ma u unu tra šnjo sti. Dr lje vić je u lo go ru Karls-tein u Do njoj Austri ji ostao do kra ja ra ta. I u za ro blje nič kom lo-go ru je ostao po bor nik ide ja za ko je se za la gao u svom pret hod-nom po li tič kom ra du.17

Na kon za vr šet ka ra ta i ras pa da Austro-Ugar ske i stva ra njem no ve dr ža ve Kra lje vi ne Sr ba, Hr va ta i Slo ve na ca (SHS) Dr lje vić se vra ća u do mo vi nu. U pr vo vri je me ne po zna ju ći do volj no po li tič-ku si tu a ci ju u ze mlji, ali kao po zna ti po bor nik uje di nje nja za po-slio se na mje stu na čel ni ka Za ko no dav nog odje lje nja Mi ni star-stva prav de u Be o gra du, po dr ža va ju ći ra di kal sku vla du Ni ko le

13 Sekula, DRLJEVIĆ, Politička misao, (uvodna studija Danilo Ra-dojević), Podgorica, 2007., 152.

14 DRLJEVIĆ, n. dj., 21.15 DRLJEVIĆ, n. dj., 18.16 Vidi časopis Nova Europa koja je izlazila u Zagrebu, a čiji je broj

posvećen razmatranjima o kapitulaciji Crne Gore: Kapitulacije Crne Gore (kralj Nikola i đeneral Pešić), Nova Europa, knjiga XIII., br. 10.-11., 1926.

17 Nikola, ŠKEROVIĆ, Ideja ujedinjenja kod Crnogoraca u zaro-bljeničkim logorima 1916.-1918., Zapisi, knjiga VIII., svezak 5., 1931., 284.-296. O kasnijem viđenju tih događaja vidi: Sekula, DRLJEVIĆ, Balkanski sukobi 1905.-1941., Zagreb, 1944., 89.-100.


220


Pa ši ća. U po čet ku se Dr lje vić, pre ma ne kim iz vo ri ma, an ga ži rao da osnu je po dru žni cu te stran ke u Cr noj Go ri. Zbog to ga što je bio je dan od vi đe ni jih po bor ni ka uje di nje nja Cr ne Go re sa Sr bi-jom i ra dio u Mi ni star stvu prav de na nje ga je čak pri pre man aten-tat pla ni ran od cr no gor skih kru go va u emi gra ci ji.18 No, usko ro do la zi do obra ta, či ji raz lo zi ni su do volj no raz ja šnje ni. Vje ro vat-no je Dr lje vić bio iz ne na đen lo šim sta njem u Cr noj Go ri po sli je po vrat ka u ze mlju. U ka sni joj in ter pre ta ci ji pi sao je o sta nju 1919. go di ne u Cr noj Go ri: „U gra do vi ma voj ska oku pa to ra. Sva ko se lo pod bud nom pa žnjom oka be o grad skih ja nji ča ra. Za bra nje ni su i naj ma nji sa stan ci. Kre ta nje iz se la u se lo do vo di u za tvor. Ka da iz-da ja do ve de vjer nost na ob tu že nič ku klu pu, zna se, ka kve su ka-zne. (…) Cr no gor ci su ep ski na rod. Po zna ju svo ju pro šlost. Nji ho-vo du hov no oko ni ka da ne iz pu šta iz vi da dje la pre da ka. (…) ra-zu mlji vo je, da im se na met nu la mi sao, da je Cr na Go ra pri je pre-ko dvje sta go di na bi la u slič nom po lo ža ju i da su tra ži li upu te za svoj rad u po stup ci ma svo jih pre da ka ono ga vre me na.”19 Već to-kom trav nja 1919. go di ne Dr lje vić po či nje iz ra ža va ti ne za do volj-stvo sta njem u ze mlji i od no som Be o gra da pre ma Cr noj Go ri.20

Upra vo je taj pro ces u ko jem je na kon uje di nje nja Cr na Go ra ubr za no gu bi la svoj iden ti tet i sta tus pod si lom cen tra li zma pri si-li la Se ku lu Dr lje vi ća da u trav nju 1919. da de ostav ku na svoj po lo-žaj u Mi ni star stvu prav de. Ka ko kon sta ti ra Ra do njić „u toj in sti-tu ci ji (Dr lje vić o. p. a) je br zo do šao do sa zna nja na ko jim osno va-ma se for mi ra no va dr ža va, da se za vo di naj o štri ja cen tra li stič ka

18 Šerbo, RASTODER, Skrivana strana istorije. Crnogorska buna i odmetnički pokret 1918.-1929., tom. 1., dok. 119., Šifrovani telegram po-vodom informacija vojnog delegata iz Nice o aktivnostima pristalica kralja Nikole, 2. veljače 1919., Cetinje–Podgorica, 2005., 216.

19 DRLJEVIĆ, Balkanski sukobi 1905.-1941., n. dj., 103.20 Šerbo, RASTODER, Skrivana strana istorije, n. dj., tom. 1., dok.

212., Mićun Pavićević predlaže regentu Aleksandru mjere koje treba preduzeti radi sređivanja stanja u Crnoj Gori, 24. IV. 1919., Cetinje–Podgorica, 2005., 216.

221

vlast, pod ko jom se gu bi la Cr na Go ra (…).”21 Dr lje vić je bio svje-stan i du bo ke po dje le u cr no gor skom dru štvu oko pi ta nja uje di-nje nja i na vla sti tom pri mje ru.22 Od ta da Dr lje vić ko ji je bio ve li ki

21 DRLJEVIĆ, n. dj., 24.22 „Dva tabora”, Crnogorac, br. 4., 17. I. 1925., 1., Željko, KARAU-

LA, Hrvatska (republikanska) seljačka stranka (HRSS) Stjepana Radi-ća i crnogorski federalisti, Prilozi, 36., Sarajevo, 2007., 69.-96. (Isti čla-nak nešto promijenjen izašao je i u Matici – časopisu za društvena pita-nja, nauku i kulturu, god. VIII., br. 31., Podgorica, 347.-384.) U Crnoj Gori za razliku od Hrvatske u kojoj je došlo do znatne homogenizacije naroda iza programa HRSS oko redefi niranja uređenja države na fede-ralističkom principu, nastali su ozbiljni društveni, stranački i politički rascijepi među narodom i političkim elitama nakon 1918. godine. Stvo-rile su se dvije skupine društveno političkih elita i njihovih političkih sljedbenika koje su sasvim različito gledali na pitanja ujedinjenja Crne Gore sa Srbijom i drugačije poimale budući položaj Crne Gore u novoj državi. Prema Rastoderu prva društveno/politička elita je smatrala da predratna Kraljevina Crna Gora nije uspjela da riješi nijedno egzisten-cijalno pitanje Crne Gore, od socijalnih problema do političkih, da se ta pitanja mogu riješavati samo u zajednici sa vojno, ekonomski i politički snažnijoj državi, da je uostalom državna veza koju je Crna Gora ostva-rila na Podgoričkoj skupštini 1918. godine koja je proglasila ujedinje-nje Crne Gore sa Srbijom bila „sudbinska odluka” i da je zadržavanje te veze sa Srbijom zapravo pitanje njezina opstanka. Druga društveno/politička elita je smatrala da „Crna Gora od ujedinjenja nije dobila ni-šta”, da je samo ujedinjenje provedeno nasilnim putem u kojemu je cr-nogorsko dostojanstvo poniženo, da u Crnoj Gori vlada glad i neima-ština, gospodarska zapuštenost, da je Crna Gora zapostavljena po sva-kom pitanju posebno ratnih šteta i rekvizicija, da se u Crnoj Gori pla-ćaju veliki porezi s obzirom na njezin doprinos „jugoslavenskoj stvari”, da je Crnoj Gori jedni izlaz u što većoj autonomiji od beogradskog cen-tra moći, traži se što veća samostalnost Crne Gore u federativnoj jugo-slavenskoj zajednici. Prvoj skupini integralista pripadale su Radikal-na i Demokratska stranka (ponekad su tu i predstavnici Zemljoradnič-ke i Komunističke stranke) koje su svoje glavne centre imale izvan Cr-ne Gore, zapravo su to fi lijale srbijanskih političkih stranaka. U dru-goj skupini, autonomističkoj, nalazila se samo Crnogorska federalistič-


222


po bor nik ju go sla ven skog uje di nje nja, uvi djev ši na ko ji na čin je to „uje di nje nje” iz vr še no i ka ko je u nje mu pro šla Cr na Go ra, po sta-je pro tiv nik no vo ga cen tra li stič kog po ret ka za go va ra ju ći po la zi-šte da se uje di nje nje ni je ostva ri lo na pra ved nim na če li ma po ko-ji ma i Cr na Go ra kao po vi je sna je di ni ca mo ra do bi ti rav no prav ni sta tus u no voj ju go sla ven skoj dr ža vi.

PO ČE TAK SU RAD NJE SE KU LE DR LJE VI ĆA U HR VAT SKIM LI STO VI MA „RAS PE TA CR NA GO RA”

Na kon što mu je one mo gu će no da otvo ri od vjet nič ku kan-ce la ri ju u Cr noj Go ri iz vi ših be o grad skih kru go va (po Ra do nji-ću od stra ne Ko ste Ti mo ti je vi ća, mi ni stra unu tra šnjih po slo va),23 ban ska vla da u Za gre bu odo bri la je nje gov za htjev za ba vlje njem od vjet ni štvom u Ze mu nu, kra jem 1919. go di ne. Raz lo zi od bi ja-nja i bo ja zni cen tra li stič kih vla sti zbog po vrat ka Dr lje vi ća u Cr-nu Go ru bi li su u to me što jer je Dr lje vić kao biv ši mi ni star u vi-še cr no gor skih vla da od sa da tre ti ran kao po li ti čar ko ji je ostao odan di na sti ji Pe tro vić-Nje goš, a ko ji je imao i od re đe ni utje caj na zbi va nja u Cr noj Go ri. Ta ko đer, kra jem 1919. go di ne Dr lje vić je po čeo po le mi zi ra ti i pi sa ti mno ge no vin ske član ke u ko ji ma je bra nio po zi ci ju Cr ne Go re, njen iden ti tet i po vi jest, na su prot tu-ma če nji ma ko ja su sti za la iz Be o gra da, da je zna če nje Cr ne Go-re i Ce ti nja u pro ce su uje di nje nja ju žno sla ven skih na ro da ma nje zna čaj no. Ve li ki broj čla na ka u ko ji ma Dr lje vić po le mi zi ra s ta-kvim sta ja li šti ma ob ja vlje ni su u hr vat skim li sto vi ma, po naj vi še u Ob zo ru i Hr va tu. Ta ko u član ku „Be o grad-Ce ti nje” od 20. stu-de nog 1919. Dr lje vić po le mi zi ra s be o grad skim Tr go vin skim gla-sni kom o ulo zi Ce ti nja u po vi je sti ju žnih Sla ve na i pri ro di cen tra-li zma. U svom član ku na vo di da je sa da prin cip et nič kog je din-

ka stranka, (odnosno Crnogorska stranka), sa sjedištem u Crnoj Gori. Taj politički rascijep je trajao manjim ili većim intenzitetom cijelo vri-jeme od nastanka Kraljevine SHS (Jugoslavije) do njenog sloma u tra-vanjskom ratu 1941. godine.

23 Isto.

223

stva pre tvo ren u po li tič ku te o ri ju cen tra li zma, a to „će re ći heg-mo ni zma i eks plo a ta ci je” ko ji nu žno pre la zi u im pe ri ja li zam. Pre-ma nje go vim ri je či ma „cen tra li zam u na šoj dr ža vi to je vuk u to-ri ni.” Već u svo jim pr vim član ci ma Dr lje vić se že sto ko ob ra ču na-va s po sto je ćim po li tič kim po ret kom ko ji po či va na cen tra li stič-koj ide ji ure đe nja dr ža ve.

Po le mi šu ći sa Tr go vin skim gla sni kom Dr lje vić iz no si mno štvo na vo da bra ne ći svo ju po li ti ku, po li ti ku kra lja Ni ko le i slu žbe nog Ce ti nja pri je Pr vog svjet skog ra ta. „Zar ni je Ce ti nje bi lo je di ni no si lac na še dr žav ne ide je u vre me ni ma ka da Sr bi je pod po sljed-nja dva vla da ra iz di na sti je Obre no vi ća bi ja še svo joj spolj njoj po-li ti ci da la pra vac ona ko od luč no ne sla ven ski? (…) Zar ne zna Trg. Gl. da je Be o grad za za šti tu svo je di na sti je pra vio taj ne kon ven ci je sa ne pri ja te lji ma Sla ven stva, a ne Ce ti nje?” Dr lje vić da lje is ti če da on ni ka da ni je po ku ša vao „do ka za ti da Ce ti nje ni je sa stav ni dio Srp stva”, ka ko su mu ne ki po ku ša va li im pu ti ra ti ne go sa mo „ne-ki odvo jen cen tar van nje ga.”24 Uglav nom Dr lje vić po ku ša va do-ka za ti da je i Ce ti nje bio cen tar za oku plja nje srp skog i dru gih ju-žno sla ven skih na ro da, a ne sa mo Be o grad i da mu tu ulo gu ni-tko ne mo že ospo ri ti. Ta ko đer je bra nio i ča snu ulo gu ko ju je Cr-na Go ra od i gra la u bal kan skim ra to vi ma od go va ra ju ći na na pa de Sa mo u pra ve, obra zla žu ći nje ne voj ne i di plo mat ske po te ze, okri-vlju ju ći Sr bi ju za skri va nje ne kih ključ nih spo ra zu ma s osta lim bal kan skim sa ve zni ci ma od Cr ne Go re.25 Go di ne 1920. Dr lje vić se po ku ša va an ga ži ra ti na iz bo ri ma za Kon sti tu an tu, te do la zi u Cr nu Go ru agi ti ra ju ći za svo ju kan di dat sku li stu na fe de ra li stič-kom prin ci pu. No, po li ci ja ni je do zvo li la ni ka kve sku po ve ko ji bi pod u pi ra li fe de ra li stič ki prin cip u Cr noj Go ri, te je svo jim mje-ra ma one mo gu ći la for mi ra nje kan di dat ske li ste fe de ra li sta, kao i pred iz bor ne sku po ve. Na kon to ga ne u spje ha Dr lje vić se krat-ko vri je me po ve zu je s cr no gor skom emi gra ci jom i Jo va nom Pla-

24 „Beograd-Cetinje”, Obzor, br. 316., 20. XI. 1919., 3.25 „Crna Gora u balkanskom ratu”, Obzor, br. 237., 12. X., 1919., 3.


224


men cem te po sta je nje gov „agent” za ko tar ko la šin ski.26 No, ubr-zo je uvi dio da to po ve zi va nje s emi gra ci jom ni je plod no i ne vo-di ni ka mo.

Po čet kom20-ih go di na Dr lje vić kon stant no su ra đu je u Hr va-tu li stu Hr vat ske za jed ni ce, stran ke ko ja se za la že za fe de da li stič-ko pre u re đe nje dr ža ve, pi šu ći ko men ta re o si tu a ci ji u Cr noj Go-ri i tu ma če ći ak tu al nu po li tič ku si tu a ci ju.27 On oba vje šta va i upo-zo ra va hr vat sku jav nost o voj no-po li cij skoj re pre si ji u Cr noj Go-ri na kon ugu še nja „bo žič nog ustan ka” da se ne za bo ra ve stra ho-te ko je su se do ga đa le i do ga đa ju u Cr noj Go ri jer, pre ma nje go-vim ri je či ma, go di ne ko je su iza nas 1919. i 1920. „bi le su u Cr noj Go ri go di ne naj stra šni je ga te ro ra, što ga je za pam ti la isto ri ja ovo-ga raz boj nič kog, ja nji čar skog Bal ka na. Cr na Go ra go ri la je u va tri te ro ra i da vi la se u kr vi. Iz gor je lo je pre ko pet hi lja da ku ća.” Dr lje-vić za te zlo či ne op tu žu je mi ni stra unu tra šnjih po slo va Sve to za ra Pri bi će vi ća ko ji se s nji ma jav no hva li. U istom član ku na po mi nje da ni ka da ne će pri zna ti od lu ke Pod go rič ke skup šti ne iz 1918. go-di ne te „Ve li ke Na rod ne Skup šti ne” u Pod go ri ci ko ja ni je po zna-va la ni cr no gor ske za ko ne i cr no gor ske tra di ci je, jer ta skup šti-ne po nje mu je obi čan „bal kan ski ma ri fe tluk ude šen pri su stvom voj ske oku pa tor ske”. Sr bi ja je osvo ji la svo ga sa ve zni ka obič nom si lom.28 On upo zo ra va Pri bi će vi ća da Cr na Go ra „ni ti je pri pa-

26 Šerbo, RASTODER, Skrivana strana istorije, n. dj., tom. 4., dok. 1507., Načelnik podgoričkog okruga – načelniku cetinskog okruga do-stavlja spisak „agenata” Jovana Plamenca i Milutina Vučinića na osno-vu podataka iz uhvaćenog pisma iz Rima, 8. II. 1922., Cetinje-Podgo-rica, 2005., 1991.

27 Hrvat je i inače često javljao što se događa u Crnoj Gori. Tako je u periodu od 23. ožujka do 31. ožujka 1921. prenosio u podlisku pod naslovom „Iz najnovije povijesti Crne Gore” proces protiv crnogorskog generala Radomira Vešovića koji je bio optužen zbog podizanja oruža-nog ustanka protiv države. Na kraju je oslobođen od optužbe. Odvjet-nik generala Vešovića bio je S. Drljević.

28 „Politička uloga g. Pribićevića i njegova teorija”, Hrvat, br. 613., 16. III. 1922., 1.

225

da la kra lju Ni ko li ni ti da nas va ma pri pa da. Ona je stvo re na kr-vlju cr no gor skog na ro da da le ko pri je kra lja Ni ko le i nje go vih ve-za u vanj skom svi je tu.” Da lje za tim upo zo ra va Pri bi će vi ća da se on uvi jek po zi va na Fran cu sku i Ita li ju, „a za bo ra vlja da su i Ni-jem ci je dan na rod, no ipak Ba var ci ne do zvo lja va ju, da se kro vo-vi sa ku ća u Münche nu pre ne su u Ber lin. Uz če ga vi iz vo di te pra-vo na na še druk či je dr ža nje?”29

Go di nu da na ka sni je sa ra jev ski list Ve čer nja po šta ob ja vio je pi smo S. Dr lje vi ća jed nom pri ja te lju u ko jem sto ji: „Mi ne mo že-mo pri sta ti da Cr na Go ra i njen na rod ro bu ju srp skoj mo nar hi-ji ili srp skoj re pu bli ci, ne go tra ži mo da na ša re pu bli ka bu de rav-no prav na sa sr bi jan skom”. Kri ti ku ju ci Ja šu Pro da no vi ća i Jo va na Đo no vi ća da oni ho će da i Cr na Go ra bu de rob Sr bi je, Se ku la Dr-lje vic do da je: „je di no smo ja i mo ji dru go vi oni ko ji tra že cr no-gor sku re pu bli ku i po zi vam te pri ja te lju da uči niš sve da se na rod ne da pre va ri ti i da osvi je tle čast i pra vo Cr no go ra ca, ko ji su pro-li li mo re kr vi da ne bu de mo ro bo vi”.30 Ta kvo pi sa nje i agi ta ci ja S. Dr lje vi ća do ve la je do če stih za bra nji va nja nje go vih pred iz bor nih sku po va, ali i zlo sta vlja nja vo de ćih lju di stran ke od stra ne po li ci-je. Ta ko je po li ci ja za bra ni la 21. si ječ nja 1925. skup fe de ra li sta u Ce ti nju na ko jem je Dr lje vić tre bao pred sta vi ti svo ju iz bor nu plat-for mu, dok je isti dan u Nik ši ću od stra ne po li ci je pre tu čen Mi le Mar ti no vić, član okru žnog od bo ra CFS.31

U svo jim član ci ma u Hr va tu i Ob zo ru Dr lje vić je ne iz rav no pre no sio pro gram cr no gor skih fe de ra li sta i nji ho va sta ja li šta pre-ma dr ža vi, na ro du i re ži mu. Naj ja sni je je svo ja sta ja li šta i na zo-re stran ke ko joj pri pa da pre nio u Hr va tu na kon slu žbe nog osni-va nja Cr no gor ske stran ke 4. li sto pa da 1925. go di ne. Ta ko u raz-

29 „Politička uloga g. Pribićevića i njegova teorija II. dio”, Hrvat, br. 614., 17. III. 1922., 1.

30 „Dr Sekula Drljević – jedno pismo iz 1923”, Večernja pošta, br. 505., 10. ožujka 1923.

31 Nadežda, JOVANOVIĆ, Politički sukobi u Jugoslaviji 1925.-1927., Beograd, 1974., 50.


226


go vo ru s no vi na rom Dr lje vić na gla ša va da cr no gor ski fe de ra li sti tra že fe de ra tiv nu Ju go sla vi ju, za njih ju go sla ven stvo ni je na rod-nost ne go dr žav na mi sao či ja je svr ha rav no prav nost svih udru-že nih ze ma lja, dok je Vi dov dan ski ustav „im pe ri ja li stič ka na ka-za” i „or ga ni zi ra ni gra đan ski rat tri ju dr žav nih ide ja hr vat ske, srp ske i slo ve ne nač ke”.32 Iste go di ne u par la men tu Dr lje vić go vo-ri: „Re žim mo ra jed nom shva ti ti da je fe de ra li zam je di ni si gu ran li jek, je di no po u zda no sred stvo pro tiv se pa ra ti stič kih ten den ci ja, ko ja uvi jek pro is ti ču iz cen tra li zma.”33

SE KU LA DR LJE VIĆ I CR NO GOR SKI FE DE RA LI STI OD 1925. DO ŠE STO SJE ČANJ SKE DIK TA TU RE U OKVI RI MA

SE LJAČ KO-DE MO KRAT SKE KO A LI CI JE I NA ROD NE SE LJAČ KE STRAN KE

U par la men tar nom raz do blju po sto ja nja Kra lje vi ne Sr ba, Hr-va ta i Slo ve na ca, tj. od osnut ka (1918.) do uvo đe nja osob ne dik ta-tu re kra lja Alek san dra I. Ka ra đor đe vi ća (1929.). na nje zi noj je po-li tič koj po zor ni ci dje lo va lo mno štvo po li tič kih stra na ka i sku pi-na.34 Jed na od tih stra na ka bi li su cr no gor ski fe de ra li sti.

Sa ma cr no gor ska fe de ra li stič ka stran ka na sta la je ile gal no 1919.-1920. (slu žbe no tek od 1925. dje lu je kao Cr no gor ska stran-ka) go di ne na va lu ši ro kog po li tič kog ne za do volj stva sa po lo ža-jem i tre ti ra njem Cr ne Go re u Ju go sla vi ji. U sa moj stran ci po-ste pe no su se uob li ča va le dvi je frak ci je, pr va ve ća pod vod stvom Se ku le Dr lje vi ća ko ja je tra ži la iz dva ja nje Cr ne Go re u po seb nu

32 „Crnogorci za federaciju. Razgovor sa crnogorskim narodnim zastupnikom dr. S. Drljevićem”, Hrvat, br. 1722., 14. X. 1925., 1.

33 Bogomir, BOGIĆ, Demokratija, fašizam i hrvatsko pitanje, Be-ograd, 1935., 56.

34 O višestranačkom parlamentarnom sustavu u Kraljevini SHS opširnije vidi: Branislav, GLIGORIJEVIĆ, Parlament i političke stran-ke u Jugoslaviji (1919.-1929.), Beograd, 1979. O karakteru Aleksandro-ve diktature vidi: Hrvoje MATKOVIĆ, „Je li šestosiječanjska diktatura bila monarhofašistička”, u: Studije iz novije hrvatske povijesti, Zagreb, 2004., 441.-445.

227

auto nom nu ad mi ni stra tiv no-te ri to ri jal nu je di ni cu u Ju go sla vi ji, dok je dru ga ma nja gru pa te ži la ili sta ja la na kon cep ci ja ma re-sta u ra ci je cr no gor ske dr ža ve sa di na sti jom Pe tro vi ća. Stran ka je jed no vri je me iz da va la svoj po li tič ki list Cr no go rac (1924.-1927.), u ko je mu je i ob ja vljen tekst pro gra ma Cr no gor skih fe de ra li sta, te te ku ća dru štve na i po li tič ka pi ta nje Cr ne Go re ka ko su ga vi dje-li u toj stran ci. Pre ma Ras to de ru dok su ra di kal sku eli tu u Cr noj Go ri ve ći nom či ni li di je lo vi go spo dar ske eli te po ve za ne pre ko tr-go vač kog i fi nan cij skog ka pi ta la sa Be o gra dom, a de mo kra ti oku-plja li zna tan sred nji sloj i do bar dio cr no gor ske in te li gen ci je, ba za cr no gor skih fe de ra li sta bi la je u lju di ma ko ji su za vri je me kra lja Ni ko le Pe tro vi ća bi li na vi so kim dr žav nim i voj nim du žno sti ma i ta da šnjem dr žav nom či nov ni štvu (kon zer va tiv ni po li tič ki sloj).35

Iako je so ci jal na osno vi ca cr no gor skih fe de ra li sta ti me bi la do sta su že na, nji ho va okre nu tost cr no gor skom se lu i pro ble mi-ma se la te uka zi va nje na ne prav de be o grad ske vla sti pre ma Cr no-gor ci ma i za la ga nje za jed nu pra ved ni ju, po šte ni ju dr ža vu omo-gu ća va la im je do vo ljan broj gla so va za kon stant no po li tič ko dje-lo va nje. Pr va oku plja nja pri sta li ca stran ke mo gu se pri mje ti ti već 1919. go di ne, no ra znim pri jet nja ma i ucje na ma cr no gor skim fe-de ra li sti ma je one mo gu ćen na stup na pr vim iz bo ri ma 1920. go-di ne u Kra lje vi ni Sr ba, Hr va ta i Slo ve na ca, jer se ni je smje lo do-zvo li ti dje lo va nje stran ke ko ja je jav no ne gi ra la od lu ke Pod go rič-ke skup šti ne, te je stran ka u pe ri o du od 1919. pa do 1923. go di ne vi še bi la pred met pa žnje žan dar me rij skih or ga na ne go po li tič kih pro tiv ni ka. Zbo ro vi te stran ke su ras tu ra ni, nje zi ni pr va ci su bi-li pod stal nim na zo rom, ne ki su i uhi ći va ni pod la žnim op tu žba-

35 Povjesničar Radoje Pajović je crnogorske federaliste i S. Drlje-vića ocijenio po svojoj političkoj „vokaciji” strankom desnice, odno-sno strankom koja je pripadala desničarskim strukturama, što ih je u konačnici vodilo „po svojoj prilici i sticajem ratnih okolnosti u naruč-je fašističke kolaboracije.” Šteta što Pajović nije detaljnije objasnio što po njemu znači desničarska orijentacija stranke i koji su to desni postu-lati koji se odnose na crnogorske federaliste. DRLJEVIĆ, Politička mi-sao, n. dj., 486.


228


ma i or ga ni zi ra na su ra zna su đe nja, od ko jih je naj po zna ti je bi lo ono cr no gor skom pr va ku ge ne ra lu u mi ro vi ni Ra do mi ru Ve šo-vi ću.36 Us pr kos to me fe de ra li sti su uspje li da se afi r mi ra ju na iz-bo ri ma, pri če mu su 1925. do bi li čak tri man da ta, od ukup no se-dam ko li ko je bi ra la Cr na Go ra. Ti me su po sta li i naj ve ća stran-ka u Cr noj Go ri.

Cr no gor ski fe de ra li sti su od po čet ka dva de se tih go di na sim-pa ti zi ra li i po dr ža va li pro gram HRSS-a Stje pa na Ra di ća, po seb-no nje go vo za la ga nje za fe de ra li stič ko pre u re đe nje dr ža ve, iako su u po čet ku bi li opre zni jer se u za o štra va nju srp sko-hr vat skih su ko ba sva ko nji ho vo pri la že nje i odo bra va nje po li ti ke HRSS-a tu ma či lo kod sr bi jan skih stra na ka kao „iz da ja srp stva”, te je re-žim pre ma nji ho vim pri sta li ca ma po sta jao sve oštri ji.

Pri bli ža va nje cr no gor skih fe de ra li sta Hr vat skoj se ljač koj stran ci te klo je po ste pe no i to upra vo u ono vri je me ka da su se obje stran ke for mal no od re kle svo jih pla no va o fe de ra li stič kom ustroj stvu dr ža ve pri zna va ju ći cen tra li zam i Vi dov dan ski ustav (tkz. Ra di će va ka pi tu la ci ja). Pri stu pa nje i pri bli ža va nje dvi ju stra-na ka pro i za šlo na sa svim jed noj dru ga či joj plat for mi od one za ko ju su se pri je te stran ke za la ga le, iako fe de ra li stič ka mi sao ni-je pot pu no za mr la već se je sa mo po ja vlji va la u dru ga či jim ob li ci-ma. Se ku la Dr lje vić je u svo joj iz ja vi li stu Ob zor po ku šao ob ja sni-ti te vi do ve pri bli ža va nja pre ma HSS-u: „sve stran ke ko je da nas ima mo, sve su one ple men ske. Dr žav ne stran ke ne ma mo. Na-ma cr no gor skim fe de ra li sti ma pred ba cu je se da smo te ri to ri jal-na (par ti ku la ri stič ka), ali po svo joj ide o lo gi ji mi smo naj dr ža vo-tvor ni ja stran ka u ci je lom par la men tu (…) tu ide ju ju go sla ven ske dr ža ve ka kvu ju mi sma tra mo pri hva tio je od svih u par la men tu Stje pan Ra dić (…) to nas pri bli žu je g. Ra di ću i nje ga k na ma.”37

No, Ra dić se ni je du go za dr žao u okvi ri ma be o grad skih vla-da. Uvi djev ši da će bor ba za pro mje nu Vi dov dan skog usta va du-go tra ja ti, Ra dić je za klju čio da će se pra va hr vat skog na ro da, a ti-

36 Đeneral Vešović pred sudom, Zemun, 1921.37 „Izjava crnogorskih federalista”, Obzor, br. 330., 8. XII. 1926., 3

229

me i se lja štva, mo ći ostva ri ti sa mo on da ako i „ci je la Kra lje vi na SHS po sta ne prav na i de mo krat ska dr ža va”, a za ta kvu po li ti ku on je tre bao sa ve zni ke i isto mi šlje ni ke.38 Iz ta kve po li ti ke pro iz la-zi la je i „ju go sla ven ska” ori jen ta ci ja HSS-a, nje na za in te re si ra nost za ži vot i pro ble me dru gih sre di na i dru gih na ro da u Ju go sla vi ji.

Sla blje nje pot po re me đu Hr va ti ma na lo kal nim iz bo ri ma za ob la sne skup šti ne i gra do ve 1926. zbog nje go vog pri zna va nja mo-nar hi je i cen tra li zma Ra dić po ku ša va kom pen zi ra ti ši re njem se-ljač kog po kre ta u dru gim di je lo vi ma Kra lje vi ne SHS. Ra dić ti me ni je ubla žio ne ga tiv ne po slje di ce ula ska u be o grad sku vla du, što će se naj ja sni je po ka za ti gu bit kom tre ći ne gla so va na skup štin-skim iz bo ri ma u ruj nu 1927. Tom će na sto ja nju po seb no žu stro pri o nu ti na kon što je pred sjed nik vla de ra di kal Uzu no vić 1. ve lja-če 1927. sa sta vio vla du od ra di kal skih i pet Ko ro šče vih mi ni sta ra, ali bez ijed nog Hr va ta. Iako se po nov no na šao u opor bi, Ra dić ni-je na pu stio već sa mo pri la go dio spo ra zu ma šku po li ti ku. Oči to je vje ro vao da će ši re njem se ljač ke ide o lo gi je slo mi ti srp sku nad moć u dr ža vi i ta ko do ći u si tu a ci ju u ko joj mo že su o dlu či va ti o sud bi-ni dr ža ve. Već je u ve lja či pri do bio tri za stup ni ka cr no gor skih fe-de ra li sta, a po kre nuo je pre go vo re s De mo krat skom za jed ni com ko ju su či ni li Da vi do vi će vi de mo kra ti i JMO. Sa vez HSS i cr no-gor skih fe de ra li sta do bio je na ziv Na rod ni se ljač ki klub.39 Cr no-gor ski fe de ra li sti ni su že lje li da taj sa vez bu de sa mo pri vre me-nog ka rak te ra, te je Glav ni od bor Cr no gor ske stran ke 29. lip nja 1927. na pri je dlog Dr lje vi ća do nio od lu ku da će nje go vi za stup ni-ci „stal no pri pa da ti Na rod nom se ljač kom klu bu” da je to du go-roč na pro gram ska ori jen ta ci ja stran ke.40

38 Branka, BOBAN, Stjepan Radić u hrvatskoj politici 20. stoljeća, Hrvatska politika u XX stoljeću, Matica Hrvatska, Zagreb, 2005., 157.

39 Prema kasnijoj Drljevićevoj tvrdnji, smisao te zajednice bilo je „zaokruživanje i izoliranje Srbije”. (Sekula, DRLJEVIĆ, Balkanski su-kobi 1905.-1941., Harmica Press (pretisak), Zagreb, 1990., 143.)

40 „Narodni seljački pokret. Crnogorci u seljačkom pokretu”, Na-rodni val, br. 4., 21. VII. 1927., 5.


230


Ra dić je na sta vio rad na pro ši re nju se ljač ke ide o lo gi je u dru ge kra je ve ju go sla ven ske dr ža ve, uklju ču ju ći i Ma ke do ni ju. Na ja vio je, ka ko je spo me nu to, osni va nje Na rod ne se ljač ke stran ke ko ja bi bi la „hr vat ska u Hr vat skoj, a na rod na iz van Hr vat ske.”

Cr no gor ski pr vak Se ku la Dr lje vić znat no se an ga ži rao u agi-ta ci ji Na rod ne se ljač ke stran ke i u li stu HSS-a Na rod ni val pred ru jan ske iz bo re 1927. go di ne gdje je iz da na u dan pi sao član ke u ko ji ma ob ja šnja va po li tič ku po zi ci ju Na rod ne se ljač ke stran ke i nje zi ne ci lje ve u Cr noj Go ri, Ma ke do ni ji i Sr bi ji, te od go va ra na pod me ta nja vla sti i ra zna re žim ska na si lja. Kon stant no iz bro ja u broj tu ma či po li ti ku Na rod ne se ljač ke stran ke ko je nu di pu to-ve za bu duć nost. Ta ko u član ku pod na slo vom „Za što se ljač ki po-kret po bje đu je” nje mu je po sve ra zu mlji vo da pri zna va njem Vi-dov dan skog usta va i vla da vi ne di na sti je Ka ra đor đe vi ća od stra ne HSS-a zna či pro ši re nje NSS na ci je lu dr ža vu, a ne kao pri je ka da je ta ak ci ja bi la pri lič no de fan ziv na, ogra ni če na sa mo na hr vat-ski na rod. Kroz kri ti ku ra di ka la ko ji ma za mje ra pot pu no ne shva-ća nje pri ro de no ve dr ža ve, dok sr bi jan skim de mo kra ti ma Lj. Da-vi do vi ća im pu ti ra he ge mo ni stič ke sklo no sti, dok se Pri bi će vi će-vi de mo kra ti već „da ve u fi k ci ji ju go sla ven stva”, po li ti ka Na rod-ne se ljač ke stran ke je u ju go sla ven skom pa tri o ti zmu, baš za to jer je pot pu no to le rant na, sprem na na raz li či to sti, ona nu di rav no-prav nost, a u vanj skoj po li ti ci pa ci fi zam. Dru gi va žan čim be nik je cje lo kup no se lja štvo ko je od bi ja da bu de sa mo sta ti stič ki po jam u ra ču ni ca ma „go spod skih stra na ka” već svo jom na ra slom svi je-sti tra ži vlast u svo joj dr ža vi. I tre ći va žan dio od no si se na du bo-ko po što va nje pre ma „tvo re vi na ma svih vje kov nih na po ra na šeg na ro da” jer mi u nji ma ne vi di mo po slje di ce na še ne sret ne pro-šlo sti ko je tre ba ru ši ti, već pra vi za log na še bu duć no sti, uko li ko te či nje ni ce bu du po što va ne. To su sna ge ko je po ve zu ju ovu stran-ku i ovaj na rod, a ne op tu žbe ra di ka la o ve za ma NSS sa ne ka kvim Ko sov skim ko mi te tom ili sa Ita li jom, te ona pot pu no ap sur da-na op tu žba o fi nan ci ra nju Cr no gor ske stran ke od en gle skog kon-zu la ta u Ce ti nju, to su po te zi „očaj nih kle vet ni ka”, ko ji ne mo-

231

gu za dr ža ti ovaj „se ljač ki val.”41 U sli je de ćem član ku ras krin ka-va ba ti na ške me to de vla sti i nji hov „tur ski” men ta li tet jer se slu že „ra znim la kr di ja ma” da iz i gra ju za kon i pra vo. Pred sjed nik vla-de Ve lja Vu ki će vič je na svom sku pu u Sko plju po zvao po li ci ju da „sta ne na put ne sa vje snoj agi ta ci ji svim za kon skim sred stvi ma”, ali mi zna mo što zna či ta „ne sa vje sna agi ta ci ja”, to je agi ta ci je ko-ja se osje ća po re bri ma, sva ka ona ko ja go vo ri pro tiv vla de i nje-nog ra da. La kr di ja se pre tva ra u opa snu igru.42

Vla sti ni su mo gle do pu sti ti da pred stav ni ci NSS agi ti ra ju i pod no se kan di dat ske li ste iz van „pre čan skih kra je va” na pro-sto ri ma Ma ke do ni je, Sr bi je i Cr ne Go re. Li sto vi i ti sko vi ne HSS-NSS tu su bi li za bra nje ni. Sva ki ta kav po ku šaj za vr šio se re pre si-jom, de por ti ra njem ili za tva ra njem od dr žav nih or ga na. Ta ko su Pa vle Ra dić i ne ko li ko na rod nih za stup ni ka HSS ko ji su do šli u Ma ke do ni ju pre da ti kan di da cij ske li ste za iz bo re na pad nu ti ka-me njem, mal tre ti ra ni i od mah de por ti ra ni na zad, pod iz mi šlje-nom op tu žbom da na mje ra va ju us po sta vi ti ve ze sa ile gal nim Ma-ke don skim ko mi te tom. Lo še su pro la zi li i kan di da ti NSS u tim kra je vi ma. Ta ko su Mar ko Bo škov ski, kan di dat NSS za ohrid ski okrug s ne ko li ci nom dru gih kan di da ta za tvo re ni u za tvo ru u Be-o gra du na mje sec da na pod op tu žbom „zbog ne pri stoj nog po na-ša nja” ili „zbog skit nje”. Dr. Dr lje vić kao nji hov za stup nik pred su dom uop će ni je mo gao ulo ži ti pri ziv jer ni tko ni je že lio da ga pri mi na su du, ta ko da ga je na kon ne ko li ko da na ne u spje šnih po ku ša ja „po slao po štom” pre po ru če no na sud.43 No, ak ci ja NSS u ju žnim kra je vi ma ze mlje se ipak na sta vlja la. Usko ro je i odr žan Glav ni od bor Cr no gor ske stran ke (NSS) na ko je mu su iza bra ni

41 „Zašto seljački pokret pobjeđuje”, Narodni val, br. 19., 7. VIII. 1927., 2.

42 „Lakrdija” g. Vukićevića”, Narodni val, br. 11., 29. VII. 1927., 2.43 „Beogradska policija hapsi pristaše Narodne Seljačke Stranke”,

Narodni val, br. 8., 26. VII. 1927., 3., „Marko Bošković i drugovi osu-đeni na 30 dana zatvora”, Narodni val, br. 11., 29. VII. 1927., 3., „Slučaj Marka Boškovića”, Narodni val, br. 12., 30. VII. 1927., 2.


232


kan di da ti te stran ke na pred sto je ćim iz bo ri ma, a Dr lje vić je iza-bran da pred sta vlja ko la šin ski okrug.44 Dr lje vić kao glav ni pred-stav nik NSS u ju žnim kra je vi ma dr ža ve če sto je po le mi zi rao sa pred stav ni ci ma vla sti. Ta ko je na kon sta ta ci ju pred sjed ni ka vla-de Vu ki če vi ća ka ko se on pi ta što HSS ra di u ju žnoj Sr bi ji (Ma-ke do ni ja), jer on ni ka da ne ide u nje ne „či ste kra je ve”, od go vo-rio: „Ne znam po če mu bi Ju žna Sr bi ja pri pa da la vi še ra di ka li ma ne go na ma” po ru ču je Dr lje vić, a ako ta ko mi sli on da je on naj o-bič ni ji se pa ra ti sta, ko ji ne mi sli na cje li nu dr ža ve, a nje go va po li-tič ka mu drost ne pre la zi mu drost naj sit ni jih pa la nač kih agi ta to-ra (…) a što se ti če ma ke don skog ko mi te ta i ve ze NSS s njom to je naj o bič ni je iz bor na kle ve ta, ne ka se pod ne su do ka zi, ako ih ima” ali glav no pi ta nje u sve mu to me je za što je „ju žna Sr bi ja pre tvo re-na u žr tvi naj cr njeg te ro ra i li fe ran ta mi ni star skih man da ta”.45 U jed nom raz go vo ru za be o grad ske no vi ne Dr lje vić se obra tio i na kan di da tu ru Jo va na Pla men ca, ne ka da mi ni stra pred sjed ni ka u Cr noj Go ri i vo đu cr no gor ske emi gra ci je, a sa da kan di da ta ra di-kal ne stran ke: „Od nje ga se dru ga či je i ni je mo glo oče ki va ti. Ja ne znam ka kav će stav mr tvi za u ze ti pre ma nje go voj kan di da ci ji, jer on u po bje di svo je kan di da ci je gle da po bje du ži vih i po bje du mr-tvih, sa mo ne vje ru jem da će kod ži vih ima ti uspje ha.” Sve vi še iz-gle da da vla da i nje go va li sta ra ču na na gla so ve mr tvih „i za to ih i ne bri še s bi rač kih spi sko va”.46

Stje pan Ra dić je ci je nio po li tič ku ak tiv nost Se ku le Dr lje vi ća i nje go ve po li tič ke sta vo ve i raz mi šlja nja, a po seb no nje gov po li tič-ki ak ti vi zam u po li ti ci NSS na pro sto ri ma ju žne Sr bi je (Ma ke do-ni je), Cr ne Go re i sa me Sr bi je. Po nu dio mu je da pri hva ti kan di-da tu ru na li sti HSS-a u sri jem skom okru gu, ko ta ru Žu pa nja, što

44 „Kandidacije Narodne seljačke stranke u Crnoj Gori”, Narodni val, br. 11., 29. VII. 1927., 5.

45 „Odlučna izjava dr. Drljevića”, Narodni val, br. 33., 25. VIII. 1927., 8.

46 „Dr. Drljević o Plamencu radikalu”, Narodni val, br. 12., 30. VII. 1927., 5

233

je Dr lje vić i pri hva tio, sve u ci lju HSS-a da Dr lje vić sva ka ko uđe u par la ment.47 Pre ma Dr lje vi ću on je sa pred stav ni ci ma HSS-a odr-ža vao skup šti ne u sva kom se lu u Sri je mu na ko ji ma je če sto bi lo ci je lo se lo i pre ma nje go voj iz ja vi skup šti ne u žu panj skom ko ta ru spa da ju me đu naj ljep še uspo me ne nje go va ži vo ta.48 No vi ne Na-rod ni val če sto su pra ti le ak tiv no sti cr no gor skog pr va ka Se ku le Dr lje vi ća i u nje go vim iz bor nim po ho di ma po Sr bi ji če sto em fa-tič nim to no vi ma. Ta ko Na rod ni val pi še o sjaj nom do če ku Se ku-le Dr lje vi ća u to plič kom kra ju (Sr bi ja) gdje se „svu da kli ca lo kao i po hr vat skim kra je vi ma ve li koj se ljač koj slo zi – ta ko je i Šu ma di-ja uz se ljač ku Hr vat sku, se ljač ku Sr bi ju i se ljač ku Cr nu Go ru, da se ko nač no stvo re se ljač ki te me lji ove dr ža ve”, a ovaj skup ri je či to do ka zu je da je i „srp sko se lja štvo zre lo za se ljač ki po kret”.49

Re zul ta ti iz bo ra u ruj nu 1927. go di ne po ka za li su pra vo sta nje da po li ti ka Na rod ne se ljač ke stran ke ni je bi la uspje šna ni ti „pre-ko Dri ne” ni ti u Hr vat skoj. Mo že se re ći da su am bi ci je Stje pa na Ra di ća sa Na rod nom se ljač kom stran kom bi le mno go ši re i sve-o bu hvat ni je, ali su za vr ši le pot pu no ne u spje šno, ka ko zbog te ro-ra re ži ma, ta ko zbog ne pri hva ća nja nje zi ne po li ti ke u Sr bi ji, gdje su gla sa či u njoj ipak vi dje li sa mo ma ski ra nu Hr vat sku se ljač-ku stran ku. Zbog ta kve po li ti ke HSS je do bio sa mo 44% gla so-va u Hr vat skoj ne go pri je, dok je i u Bo sni i Her ce go vi ni iz gu blje-no do sta gla so va. Do po ra sta gla so va do šlo je sa mo na pro sto ri-ma Bač ke. Pad gla so va do ži vje la je i Cr no gor ska stran ka, što ta-

47 „Kandidatka lista Hrvatske seljačke stranke za žup. srijemsku”, Narodni val, br. 13., 31. VII 1927, 5. Kandidat je ovako predstavljen „Dr. Sekula Drljević, nekoliko puta ministar u Kraljevini Crnoj Gori, jedan od glavnih prvaka i duševnih vodja Crnogorske stranke i narodnog se-ljačkog pokreta, sada nekoliko godina odvjetniku Zemunu, zamjenik Antun Bebić, seljak iz Gredišta.”

48 DRLJEVIĆ, Balkanski sukobi 1905.-1941., n. dj., 145., „Važni zborovi u Surčinu i srezu zemunskom”, Narodni val, br. 33., 25. VIII. 1927., 5.

49 „Narodni seljački pokret u Srbiji”, Narodni val, br. 15., 3. VIII. 1927., 3.


234


ko đe zbog te ro ra re ži ma, ali i od re đe ne dez o ri jen ti ra no sti nje zi-nog član stva i po dvo je nost u stran ci oko pi ta nja po li ti ke NSS, jer joj ne ke pri ja šnje pri sta li ce ni su opro sti li ve zi va nje za Hr vat sku se ljač ku stran ku, pa ma kar pod no vim na zi vom. 50

Mo že se za klju či ti da je je di ni po u zda ni part ner ko jeg je HSS ste kla u tom pe ri o du bi la Cr no gor ska (fe de ra li stič ka) stran ka, po-seb no jed nog od nje go vih pr va ka Se ku lu Dr lje vi ća ko ji je i ina če imao ši re am bi ci je u ju go sla ven skoj po li ti ci, a po seb no je za slu žan nje gov rad na stva ra nju Se ljač ko-de mo krat ske ko a li ci je pri če mu se is ka zao kao svo je vr sni po sred nik iz me đu Ra di ća i Pri bi će vi-ća, za što ga je ovla stio pri pri zna ju Dr lje vi ća, sam Stje pan Ra dić.

Na kon iz bo ra od 11. ruj na 1927. na ko ji ma je HSS osvo jio 61 za stup nič ki man dat, pre ma Dr lje vi će vu svje do če nju sli je dio je no vi zna ča jan pre o kret u po li ti ci HSS-a (pre ma pro tiv ni ci ma još je dan po li tič ki lu ping.). Ra di lo se o po ku ša ju pri bli ža va nja Pri-bi će vi će vim de mo kra ti ma. Pr vi kon kre tan po ti caj za spo ra zum s Pri bi će vi ćem naj o dluč ni jim i naj u por ni jim bra ni te ljem cen tra-li zma i nje go vom Sa mo stal nom de mo krat skom stran kom (SDS) do šao je od stra ne Ra di ća, ma da su i pri je po sto ja li od re đe ni kon-tak ti na lo kal noj ra zi ni i u Na rod noj skup šti ni (Pri mor sko-kra-ji ška oblast, An ket ni od bor za is pi ti va nje ko rup ci je). Ra dić je iz-ra dio pi sme ni pri je dlog o osnov nim li ni ja ma za jed nič ke po li ti-ke (bor ba oko ko rup ci je, vanj ska po li ti ka pre ma Ita li ji) i po slao ga Pri bi će vi ću po sred stvom S. Dr lje vi ća. I Pri bi će vić je na kon, za nje ga ko ji je imao ve li ke am bi ci je, ne u spje ha na iz bo ri ma (23. man da ta) bio spre man na pro mje nu po li ti ke, te je slao sig na le u ci lju ne kog „uje di nje nja de mo kra ci je”. Me đu sob no pri bli ža va nje Ra di ća i Pri bi će vi ća iz ne na da je bi lo pro ši re no pri je dlo gom Lju-be Da vi do vi ća iz De mo krat ske stran ke za stva ra njem no vog ve li-kog stra nač kog sa ve za.

Nji me se pred vi đa lo stva ra nje „Blo ka de mo kra ci je” ko je ga bi tvo ri le HSS, Sa mo stal na de mo krat ska stran ka, De mo krat ska

50 Dimitrije, D. VUJOVIĆ, Crnogorski federalisti 1919.-1929., sve-zak 11., Titograd, 1981., 357.

235

stran ka i Ze mljo rad nič ka stran ka. Kad se taj po ku šaj iz ja lo vio, zbog ra slo ja va nja u re do vi ma de mo kra ta, Ra dić je na sta vio pre-go vo re s Pri bi će vi ćem, te isto vre me no od bio po no vlje ni pri je dlog ra di ka la da uđe u vla du, jer da će u sva ku dalj nju kom bi na ci ju ula zi ti sa mo za jed no sa SDS-om. Pet da na ka sni je s Pri bi će vi će-vim je sa mo stal ci ma 10. stu de no ga 1927. u Be o gra du i for mal no ute me ljio Se ljač ko-de mo krat sku ko a li ci ju (SDK).51 Ra di će va na-mje ra je bi la, pre ma pro cje ni Dr lje vi ća, bi la da pri vu če se bi Pri bi-će vi ća jer će „de zer ter stvo vo đe be o grad skih ja nji ča ra, Sve to za ra Pri bi će vi ća, bi ti gor ka pi lu la za Be o grad”.52 Ra dić je mi slio da će Pri bi će vić bi ti onaj ključ ni sa ve znik u nje go vom pla nu „izo li ra nja Be o gra da”, ali se ipak mo ra lo vo di ti ra ču na, ka ko na po mi nje Dr-lje vić, „o ogrom nom te re tu Pri bi će vi će vih gri e ha kao i o mo guć-no sti, da se on od vik ne slu ži ti Be o gra du, ko je mu je slu žio cio ži-vot.” Us pr kos to me Ra dić je ostao kod svog mi šlje nja „da je bo lje, da je s na ma ne go s Be o gra dom.”53

Na kon što je kralj 22. ve lja če 1928. po nu dio man dat za sa stav vla de ra di ka lu Ve lji Vu ki če vi ću SDK je na stu pi la slo žno te u svo-joj iz ja vi osu di la tu vla du kao po li cij sko-žan dar me rij sku dik ta tu-ru ko ja je ja san znak „da Sr bi jan ci pod ju go sla ven stvom ra zu mi-ju svo ju vla da vi nu nad na ma, osta lim ju žnim Sla ve ni ma.”54 Slo-žna „no va hr vat sko-srp ska ko a li ci ja” ži vje la je u vi zi ji ve li kog po-li tič kog po kre ta ko ji će svo jom si li nom na met nu ti de mo kra ci ju u po li tič ki si stem dr ža ve i „sru ši ti taj tvr di grad na si lja, ko rup-ci je i pljač ke.” Ta kav za jed nič ki na stup omo gu ćio je Ra di ću da se po ste pe no vra ća na re pu bli kan ske po zi ci je HSS-a iz 1924. go-di ne, tra že ći re vi zi ju Vi dov dan skog usta va, a s tim za htje vom se usko ro slo žio i Pri bi će vić u svom go vo ru u Na rod noj skup šti ni u

51 Rudolf, HORVAT, Hrvatska na mučilištu, Zagreb, 1992., 361.-363.

52 DRLJEVIĆ, Balkanski sukobi 1905.-1941., n. dj., 144. 53 DRLJEVIĆ, n. dj., 145.54 Sekula, DRLJEVIĆ, Radić o jugoslavenstvu. Uspomene i sjeća-

nja na vođu i učitelja, Božičnica, 1929., Zagreb, 82.


236


ožuj ku 1928. ka da je spo me nuo „da on ne sma tra ustav iz 1921. kao ne ka kav nol li me ten ge re.”55 Isto vre me no s ta kvim sta vo vi ma SDK i cr no gor ski fe de ra li sti su se po če li vra ća ti svo joj kon cep ci-ji fe de ra li zma.

Dr lje vić je ko ri ste ći se svo jom re to ri kom, ko ja je po ga đa la cilj, oko mio na vla du i nje nu mi li ta ri stič ku re to ri ku i prak su. On je na op tu žbe vla de da je SDK se pa ra ti stič ka or ga ni za ci ja vla du pro gla-sio pra vim se pa ra ti stom: „Me ni se ni ma lo ne do pa da, što se kod nas u po li ti ci ta ko mno gi i ta ko ra do slu ži ge ne ral skom ter mi no-lo gi jom. Ali kad već go vo ri mo o fron to vi ma ja ću re ći, da je SDK i po svo me sa sta vu i po svo me ra du i po svo joj ide o lo gi ji, dr žav ni front, dok je da na šnja vla da i po svo me sa sta vu i po svo me ra du, front se pa ra ti zma u nje go vom naj go rem i naj o pa sni jem ob li ku. Da na šnja vla da je obič na he ge mo ni stič ka pro vo ka ci ja.”56

Dr lje vić je ja sno po ka zi vao po li tič ki i du hov ni pro fi l be o grad-ske ra di kal ske vla de vi djev ši u njoj sa mo „le glo pod va le” za sve dru ge na ro de u Kra lje vi ni SHS i od te pod va le ga mo gu iz li je či ti sa mo „ve li ka i te ška raz o ča ra nja.” U svom go vo ru ja sno is ti če da ni europ skim si la ma ne pro mi če stvar ni uzrok ovog su ko ba ko ji je i ci vi li za cij ski, jer je ovo osim su ko ba raz li či tih kon cep ci ja ove dr ža ve i „su kob dve ju ci vi li za ci ja. Jed na ci vi li za ci ja, i to vi ša, tra ži za se be me sto u dr ža vi na prin ci pu rav no pravm no sti, a dru ga ci-vi li za ci ja, i to ni ža, tra ži za se be dr ža vu, da bi mo gla sna gom dr-žav nih sred sta va, ne tra ži ti mo guć nost svo ga pri bli ža va nja ka vi-šoj ci vi li za ci ji, ne go nju ru ši ti.”57 Osim to ga uka zi vao je da ni Pa-šić ova kvu dr ža vu, za jed ni cu rav no prav nih ju žno sla ven skih na-ro da, za pra vo ni je že lio, po zi va ju ći se na nje go vu iz ja vu u ra di-kal skom klu bu „Ja, bra ćo, ni sam hteo ovu dr ža vu. Nju su stvo ri-le Ve li ke si le jer ni su tr pe le stva ra nje ma lih dr ža vi ca u ovom de-

55 SB, sv. 8., sjednica od 24. III. 1928., 384.56 „Dobijena bitka demokracije”, Reč, br. 1090., 15. XI. 1927., 2.57 „Hegemoniste u sopstvenoj klopci”, Reč, br. 1130., 3. I. 1928., 3.

237

lu Evro pe.” I Pa šić je zbog to ga, pre ma Dr lje vi ću, „sta jao zbu njen pred nje mu ne ra zu mlji vim za ko ni ma nje no ga ži vo ta.”58

U svo joj bor bi pro tiv na si lja re ži ma Dr lje vić se an ga ži rao u ot-kri va nju zlo dje la po li ci je u be o grad skom za tvo ru „Glav nja ča”.59 Ini ci ja ti vi de mo kra ta o is tra zi o po li cij skoj tor tu ri u za tvo ri ma pri dru ži li su se i čla no vi SDK. U an ke ti ko ji je or ga ni zi rao hr vat-ski ko mu ni sta Oto kar Ker šo va ni me đu pr vim an ke ti ra nim po li-tič kim i kul tur nim rad ni ci ma, naj o štri ji je bio za stup nik S. Dr-lje vić, ko ji je re kao: „(…) na ša je od lu ka da se na ce loj li ni ji bo ri-mo pro tiv na si lja. (…) na po slet ku i za to što „Glav nja ča” pre stol-ni ca zna či i po svom po lo ža ju ne ku cen tra lu osta lim „Glav nja ča-ma” pa bi njen slom na ne ki na čin osta le „Glav nja če” obez gla vio.” Da lje u in ter vju na po mi nje da su mu ja ko do bro po zna ti pri mje-ri mu če nja te da je oči to „da će tur ski uprav ni me to di na dži ve-ti tur ske fe so ve ko je sa da Ke mal u Azi ji ta ko rev no sno za me nju je evrop skim še ši ri ma.”60

Ta ko đer kao za stup nik Dr lje vić je že sto ko na pa dao vla di nu „ja dran sku po li ti ku” ima ju ći na umu in te re se Cr ne Go re. Ta ko je po vo dom skla pa nja Net tun skih kon ven ci ja 1925. ko je su išle na šte tu hr vat skih i cr no gor skih in te re sa iz ja vio u skup šti ni da su: „Sr bi jan ci žr tvo va li i Ri je ku i Ska dar da utvr de svo ju he ge mo ni-ju”, da su kon ven ci je sklo plje ne sa mo za to jer se be o grad ski kru-go vi na da ju „da će im Ita li ja pre pu sti ti ci je lu Al ba ni ju u in te re snu sfe ru i da će na kon cu Al ba ni je po sta ti dio na še dr ža ve”. Dr lje vić

58 „Kakvu je državu želio Nikola Pašić”, Reč, br. 1135., 11. I. 1928., 2. 59 U „Glavnjači” su najčešće stradavali pripadnici KPJ te su njiho-

ve tiskovine o tome je najviše pisale. No, nije bilo reakcija. No, nakon što je beogradska policija pretukla jednog člana Demokratske stranke, demokrati su odmah u parlamentu zatražili istragu o policijskoj tortu-ri. To je iskoristio novinar i intelektualac komunista Keršovani da na-pravi anketu među političarima o „Glavnjači”.

60 „Anonimno: G. dr Drljević o „Glavnjači”, Novosti, br. 2074., 1927., 1. Više o tome: Ivan, KRTALIĆ, Sukob s desnicom, Zagreb, 1989., 17.-55., „Strahote Beogradske Glavnjače”, Narodni val, br. 112., 27. XI. 1927., 3.


238


je na gla ša vao da je po li ti ka dr žav nog vr ha pro tiv na cr no gor skim in te re si ma ko ji su usmje re ni pre ma Ska dru, jer Be o grad za ni ma sa mo So lun. Je di no bi do bi tak Ska dra oja čao go spo dar stvo u Cr-noj Go ri i pro met no zna če nje cr no gor skih kra je va, za klju ču je Dr-lje vić.61 U na stav ku sjed ni ce Dr lje vić go vo ri: „Ova vla da je vla da sa mo Sr bi je, Sr bi ja na ca, ne što ma lo Bo san skih Mu sli ma na, ne što ma lo Slo ve ni je, ali Sr bi ja na ca i ona pre ma svi ma osta lim po kra ji-na ma za u zi ma stav ne kao da ni je nji ho va vla da, ne go kao da vla-da pro tiv njih.”62

Vod stvo cr no gor skih fe de ra li sta že sto ko je osu di lo aten tat u skup šti ni na Stje pa na Ra di ća i hr vat ske za stup ni ke, te je ob ja vi-lo i po seb nu re zo lu ci ju gdje se osu đu je po či nje ni aten tat kao dje-lo sr bi jan skih cen tra li stič kih po li ti ča ra.63 U do pi su Glav nog od-bo ra Cr no gor ske stran ke u Za greb sto ji da „ogrom na ve ći na Cr-ne Go re oku plje na u Cr no gor skoj stran ci” do bro zna ka kav se to zlo čin do go dio u Be o gra du, jer su na svo joj ko ži mno gi Cr no gor-ci osje ti li istu ta kvu me to du „zga ri šta i po pa lje ne do mo ve, po bi je-ni i za kla ni po dr žav nim tam ni ca ma i za tvo ri ma, bez su da i pre-su de” sve je to Cr noj Go ri po zna to.64 Mno gi Cr no gor ci su po ho-di li ra nje nog Ra di ća u nje go voj ku ći ili mu po sla li mno ga pi sma u ko jim osu đu ju zlo čin, pa je Ra dić ob ja vio svoj čla nak u Na rod-nom va lu u ko me se za hva lju je Cr noj Go ri na to me.65 U Na rod-nom va lu ja vio se i cr no gor ski no vi nar iz Za gre ba Sa vić Mar ko-vić Šte di mli ja ko ji od ri če cr no gor stvo aten ta to ru Ra či ću jer on to ni je uči nio ka ko „Cr no go rac već kao ra fi ni ra ni Sr bi ja nac, kao

61 Željko, BARTOLOVIĆ, Sušak 1919.-1947., Rijeka, 2004., 69.62 Stenografske beleške Narodne skupštine Kraljevine SHS (dalje

SB), sv. 8., Beograd, 1928., 150. 63 Slobodna misao, 1. VII. 1928., 264 „Crna gora predaje svoju sudbinu u ruke vodstva SDK. Enunci-

jacija glavnog odbora Crnogorske stranke”, Narodni val, br. 162., 15. VII. 1928., 3.

65 „Seljačka Crna Gora ne samo da zločin osudjuje, nego potpu-no prihvaća politiku HSS i SDK”, Narodni val, br. 167., 21. VII. 1927., 1.

239

agent lju di ko ji ma slu ži go to vo ci je log svo ga vi je ka.”66 Svi po sla-ni ci cr no gor skih fe de ra li sta su ta ko đer na pu sti li par la ment te su po dr ža li iz ja vu Se ljač ko de mo krat ske ko a li ci je „da je u Na rod noj skup šti ni pro li ve ne krv na ših dru go va i pri ja te lja, mu če ni ka u na-šoj pra ved noj i za ko ni toj bor bi za jed na kost, rav no prav nost”, te u znak pro te sta iz ja vi li da se vi še ne vra ća ju u skup šti nu u ko joj je iz vr šen zlo čin nad nji ho vim za stup ni ci ma.67 U ime cr no gor skih fe de ra li sta Dr lje vić je odr žao go vor na spro vo du S. Ra di ća u ko-jem je is tak nuo: „Na ro di se bi bi ra ju pred sjed ni ka, pr vo sve šte ni-ka, voj sko vo đe, uprav ni ke, sud ce, ali na rod ne vo đe po put Stje pa-na Ra di ća da je sa mo „Bog vje ko va”.68

SE KU LA DR LJE VIĆ U RAZ DO BLJU ŠE STO SI JE ČANJ SKE DIK TA TU RE (1929.-1935.)

Strah dr žav nog vr ha i kra lja od „fe de ra li za ci je” dr ža ve, us tra-ja nje na neo dr ži vim osno vi ca ma cen tra li zma, „tro i me nom na-ro du” i dr žav nom je din stvu uz ne gi ra nje po li tič kih, po vi je snih i kul tur nih raz li či to sti i po seb no sti u pot pu no sti su pa ra li zi ra li sva ki kon struk tiv ni rad. Sve to do ve lo je do či nje ni ce da je par la-men ta ri zam u Kra lje vi ni SHS po la ko od u mi rao, dok su se pro ci-je pi me đu po li tič kim stran ka ma i na ro di ma sve vi še po ve ća va li.

Na stu pom še sto si je čanj ske dik ta tu re 1929. go di ne ni je ri je še-na po li tič ka kri za ju go sla ven ske dr ža ve, ko ja ju je po tre sa la od nje zi na po stan ka. Da pa če, ona se još i za o štri la jer se te melj nom pro ble mu – ure đe nju dr ža ve, pri dru žio još i pro blem par la men-tar nog ži vo ta, od no sno po vrat ka in sti tu ci ja de mo krat skog si ste-ma ko je su po sto ja le u pret hod nom vi dov dan skom raz do blju.

66 „Branitelji beogradskog zločina”, Narodni val, br. 174., 29. VII. 1927., 8.

67 „Izjava SDK povodom atentata u Narodnoj skupštini”, Slobod-ni Dom, 23. VII. 1928., 1., VUJOVIĆ, Crnogorski federalisti 1919.-1929., n. dj., 378.

68 „Govor dra. Sekule Drljevića”, Narodni val, br. 187., 14. VII. 1928., 7.


240


Pro gram še sto si je čanj skog re ži ma bio je na ci o nal na i dr žav na uni fi ka ci ja u „ju go sla ven skom du hu”, a nje go ve mje re bi le su sra-ču na te na su zbi ja nje bi lo ka kvih ten den ci ja su prot nih tom pro-gra mu. Iako su ne ke hr vat ske stran ke (kao HSS) u pr vi mah oci-je ni li kra lje vu dik ta tu ru kao po želj nu ili je di ni iz laz iz ka o tič ne si tu a ci je na kon aten ta ta u skup šti ni 1928. na hr vat ske za stup ni ke, ubr zo se po ka za lo da no vi še sto si je čanj ski re žim is ka zu je sa svim su prot ne na mje re od že lja vod stva hr vat skih stra na ka.69

Usko ro je po čeo te ror re ži ma nad po li tič kim ne is to mi šlje ni-ci ma. Pro tiv ni ci še sto si je čanj skog re ži ma ola ko su pro gla ša va ni „se pa ra ti sti ma”, „an ti dr žav nim” i „ana ci o nal nim” ele men ti ma, pa su nad zi ra ni, pra će ni i in ter ni ra ni. Pod udar re ži ma usko ro je do šao i Dr lje vić kao bra ni telj V. Ma če ka ko me se su di lo na Dr žav-nom su du u Be o gra du zbog „te ro ri stič kih ak tiv no sti”. Na kon što je do šao na po ziv kr. sud be nog sto la 27. ožuj ka 1930. iz Ze mu na u Za greb, Dr lje vić je pre no ćio u sta nu dr. Per na ra. Sli je de ći dan be-o grad ska je po li ci ja iz vr ši la pre me ta či nu u nje go vom od vjet nič-kom ure du u Ze mu nu, s oči tom na mje rom da ga li ši slo bo de. Ka-da je sa zna la da se Dr lje vić na la zi u Za gre bu iz dan je na log po li-ci ji u Za gre bu da ga uhi ti i spro ve de „pod stro gom prat njom” u Be o grad. Ubr zo za tim Dr lje vić je uhi ćen u ka va ni „Za greb” i na-kon krat kog pre slu ša va nja spro ve den je istog da na br zim vla kom u Be o grad. U Be o gra du mu je od re đe na mje ra in ter na ci je u mje-sto So ko ba nja kraj Ni ša, ka mo je od mah i od ve den. Pre ma iz vo ri-ma iz „Do ma” ta kav žu ran po stu pak po li ci je bio je uvje to van po-da ci ma da Dr lje vić kao od vjet nik ima po dat ke da je oso ba ko ja je

69 Ljubomir, ANTIĆ, Prve reakcije u Hrvatskoj na zavođenje dik-tature kralja Aleksandra, Hrvatska između slobode i jugoslavenstva, Zagreb, 2009., 135.-144. O najnovijem pogledu srbijanske historiogra-fi je na diktaturu kralja Aleksandra vidi: Ivana, DOBRIVOJEVIĆ, Dr-žavna represija u doba diktature kralja Aleksandra 1929.-1935., Beo-grad, 2006. Isto tako vidi kritički najnoviji pregled djela o šestosječanj-skoj diktaturi u: Stjepan, MATKOVIĆ, Šestosiječanjska diktatura u di-jelu suvremene historiografi je, Hrvatska između slobode i jugoslaven-stva, Zagreb, 2009., 197.-221.

241

naj vi še te re ti la Ma če ka za pra vo u slu žbi re ži ma, da kao la žni op-tu že nik ima sve po god no sti u za tvo ru, te da „do bi va od Mi ni star-stva prav de dnev no sto di na ra za svo je uz dr ža va nje.”70

Vla sti ni su mo gle do pu sti ti da Dr lje vić iza đe u jav nost s ta-kvim po da ci ma, jer se na pro ce su pro tiv Ma če ka oče ki va lo da se pred me đu na rod nom jav no sti dis kre di ti ra opo zi ci ja.71 Na kon pu šta nja iz in ter na ci je Dr lje vić se vra ća u Ze mun, pra ćen ne pre-kid nom prat njom po li ci je. Ko li ko je bio te ško i opa sno ži vje ti pod ne pre sta nim nad zo rom, svje do či i ta da mla di HSS-ovac Fra njo Duj mo vić, sud ski slu žbe nik, ko ga je pri ja telj od veo u po sje tu kod Dr lje vi ća, „ko ji je još bio pod re dar stve nom pa skom, pa me je pre-ko rio, što sam kao dr žav ni či nov nik ri ski rao taj po sjet”.72

Pre ma po li cij skim iz vje šći ma Dr lje vić je za vri je me dik ta tu-re de talj no pra ćen ka da je do la zio u Za greb po slov no ili pri vat no. Ipak su to naj če šće bi li po sje ti kod Ma če ka i lju di iz vod stva HSS-a. Ta ko se na vo di u iz vje šću od 15. si ječ nja 1932. da na kon što je Dr lje vić vla kom sti gao u Za greb i od sjeo u ho te lu „Pa la ce”, sa-stao se u ve čer njim sa ti ma s Ma če kom i osta lim lju di ma iz HSS-a u go sti o ni „Be loj Ro ži” u Vla škoj uli ci. Da lje sli je di da se Dr lje vić

70 „Dr. Sekula Drljević interniran u Sokobanji”, Dom, br. 29., 2. IV. 1930., 3.

71 Hrvatski državni arhiv (dalje HDA), fond 1552., Zbirka sudo-vi, ZB – S – 34/278., Kraljevski sudbeni stol u Zagrebu, dr. Vlatko Ma-ček, (prilog u spisu članak „Dr. Sekula Drljević interniran u Sokobanji”, Dom, br. 29., 2. IV. 1930., 3.) Zbog spomenutog članka i još jednog koji govori o Mačeku Dom je zapljenjen, a odgovorni urednik Doma Ljubo-mir Maštrović i novinar Krešimir Devčić su optuženi i na kratko vri-jeme zatvoreni, a zatim pušteni da se brane sa slobode. Oslobođeni su optužbe tek krajem 1932. godine. U spomenutom spisu vidi prilože-nu obranu Lj. Maštrovića. O procesu protiv Mačeka vidi: Bosiljka, JA-NJATOVIĆ, Dr. Vlatko Maček progoni i suđenja 1919.-1935., Spomeni-ca Ljube Bobana, Zagreb, Zavod za hrvatsku povijest Filozofskog fakul-teta u Zagrebu, 1996., 269.-284.

72 Franjo, DUJMOVIĆ, Hrvatska na oputu oslobođenja, Roma-Chicago, 1976., 71.


242


upu tio za jed no s Ma če kom tram va jem oko 19.40 k nje go voj ku ći u De že li će voj, gdje se za dr žao do 1 sat u no ći ka da se vra tio u ho-tel „Pa la ce”.73 Sli je de ći dan Dr lje vić je po sje tio in du stri jal ca Jo si-pa Pr pi ća, a za tim se du že za dr žao kod An te Trum bi ća u nje go-vom sta nu u Mar ti će voj. Na kon to ga po sje tio je „Mar žen ku Ra-dić u nje zi noj knji ža ri” gdje se ta ko đer du že za dr žao u raz go vo ru s njom i Mi rom Ko šu tić. 74 Su tra dan je Dr lje vić sko ro ci je li dan pro veo u dru štvu Ma če ka, Per na ra i Ma ri je Ra dić, da bi se na ve-čer upu tio vla kom u Ze mun. Po li ci ji ni su bi li po zna ti sa dr ža ji nji-ho vih raz go vo ra.75 Pre ma ovim i osta lim iz vo ri ma Dr lje vić je ci-je lo vri je me dik ta tu re odr ža vao če ste i bli ske kon tak te s Ma če-kom i vod stvom Se ljač ko-de mo krat ske ko a li ci je, vr še ći kon stant-no s nji ma kon zul ta ci je o po li tič koj si tu a ci ji u dr ža vi.

Pod ve li kim pri ti skom re ži ma Dr lje vić se vi še ni je htio su prot-sta vlja ti po ret ku, če kao je da se on sam od se be uru ši. O to me svje-do či i iz vje šće M. Ko sti ća od vjet ni ka iz Ze mu na, ko ji je pre nio Trum bi ću od je ke u Sr bi ji na do no še nje Za gre bač kih punk ta ci ja 1932. go di ne. Pre ma Trum bi će vim za pi si ma, Dr lje vić je bio odu-še vljen tim po te zom SDK, no upo zo ra vao je da se sa da sta ne „da se mi ru je i ni šta ne či ni, da se ne ide da lje, jer da će se sve sa mo po se-bi sro za ti.”76 Na ta kvo sta no vi šte Dr lje vi ća je vo di la i že lja da vod-

73 HDA, fond 145., Savska banovina, Odjeljak upravnog odjeljenja za državnu zaštitu, Strogo. Pov, kutija 6., br. 46., Uprava policije u Za-grebu kr. banskoj upravi Savske banovine, Drljević dr Sekula boravlje-nje u Zagrebu i odlazak, 25.-28. I. 1932.

74 Isto, Dr. Sekula Drljević, bivši narodni poslanik, pratnja, 27. I. 1932. U izvješću se navodi da se Drljević u hotelu Palace sastao i s „Ste-vanom Markovićem, studentom iz Zemuna, koji stanjuje u istom hotelu”.

75 Isto, Dr. Sekula Drljević, bivši narodni poslanik, pratnja, 28. I. 1932.

76 Arhiv Hrvatske akademije znanosti i umjetnosti (HAZU), Zbir-ka Trumbić, bilješka, 4. XII. 1932. Bilješka o razgovoru s Mačekom. Isto vidi: Ljubo, BOBAN, Zagrebačke punktacije, Istorija XX. veka, Be-ograd, 1962., 346–7., Ljubo, BOBAN, Kontroverze iz povijesti Jugosla-vije, 2., Zagreb, 1989., 74. Zagrebačka rezolucija (punktacije) nastala 7.

243

stvo cr no gor skih fe de ra li sta ne pad ne pod još že šći udar re ži ma. Ta ko u svom pi smu od 1. si ječ nja 1933. svom stra nač kom pri ja te-lju u Cr nu Go ru na gla ša va da je Za gre bač ka re zo lu ci ja sa svim ja-sno is ka za la svo ju po li tič ku plat for mu, s ko jom se fe de ra li sti sla žu, te da ta re zo lu ci ja od ra ža va i nji ho va sta no vi šta po što se fe de ra li-sti na la ze u blo ku Se ljač ko-de mo krat ske ko a li ci je, te da ne ma po-tre be za ne kom po seb nom re zo lu ci jom ko ju bi do ni je li sa mi cr no-gor ski fe de ra li sti. U istom pi smu Dr lje vić na po mi nje da tre ba iz-dr ža ti i vjer no oku plja ti sve „par tij ske pri pad ni ke i pri ja te lje, ka ko bi Cr na Go ra osta la jed no du šna pod na šim ze le nim bar ja kom.”77

Ko li ko je Dr lje vić bio bli zak s Ma če kom i vod stvom SDK svje-do či i či nje ni ca da je kod nje ga u Ze mu nu če sto od sje da la Ma če-

XI. 1932., a donijela ju je Seljačko-demokratska koalicija uz suradnju Hrvatske stranke prava (dr. Mile Budak). U ime HSS-a sudjelovali su Maček, Trumbić, Predavec i Šutej, te u ime Samostalne demokratske stranke Dušan Bošković, Dušan Kecmanović, Sava Kosanović, Veće-slav Vilder i Hinko Krizman. U Zagrebačkim punktacijama zahtijeva-la se primjena narodnog suvereniteta, povratak na stanje iz 1918. godi-ne, te preuređenje državne zajednice koje bi isključilo srpsku hegemo-nističku politiku. Tekst rezolucije napisao je Ante Trumbić. Jugosla-venska vlada proglasila je rezoluciju protuustavnim činom, te je Sud za zaštitu države osudio Vlatka Mačeka na 3. godine robije.

77 Tomica, NIKČEVIĆ, Političke borbe u Crnoj Gori 1929.-1937., Istorija XX veka, III., 1962., Beograd, 45. Radi se o Drljevićevom pismu koje se u prijepisu nalazi u Fondu Milana Stojadinovića u Arhivu Jugo-slavije. Isto, Sekula, DRLJEVIĆ, Politička misao, n. dj., 57. U svom radu Nikčević tendenciozno ističe da je „grupa oko dr. Sekule Drljevića pred-stavljala izrazito separatističku frakciju (u Crnogorskoj stranci o. p. a.), koja je već ranije bila povezana i oslanjala na ultradesničarske, ustaške snage u Hrvatskoj.” Za svoju tvrdnju ne donosi nikakve dokaze, niti je suvremena historiografi ja zamijetila bilo kakve veze ustaškog pokreta u zemlji i emigraciji s crnogorskim federalistima i S. Drljevićem do travnja 1941. Radi se očito o zaključku „post festum” zbog uloge koju je Drljević počeo igrati nakon sloma Jugoslavije u kratkotrajnom travanjskom ratu 1941. godine. Vidi najnoviju knjigu o ustaškom pokretu: Mario, JAREB, Ustaško-domobranski pokret od nastanka do travnja 1941., Zagreb, 2006.


244


ko va obi telj ka da su do la zi li u po sjet Ma če ku ko ji je 1933. bio za-tvo ren u be o grad skom za tvo ru. An drej Ma ček, sin Vlat ka Ma če-ka u svo jim me mo a ri ma go vo ri da je Dr lje vić osim na po li tič koj li ni ji bio i Ma če kov osob ni pri ja telj.78

IDE O LO GI JA SE KU LE DR LJE VI ĆA PRE MA CR NO GOR SKOM NA CI O NAL NOM PI TA NJU

Na kon še sto si je čanj ske dik ta tu re, a po seb no u dru goj po lo vi ci 30-ih go di na 20. sto lje ća po či nje ja sni je da se kod Dr lje vi ća i nje-go vih pri sta ša uob li ča va ide ja o cr no gor skoj na ci ji, odvo je noj od srp stva. Ta ide ja se pr vi put po ja vi la već po čet kom 20-ih u Dr lje-vi će voj ob ra ni ge ne ra la Ve šo vi ća, no ta da je bi la ne do re če na. U svom obra ća nju su du Dr lje vić go vo ri: „Da go spo do, mi Cr no gor-ci i Sr bi jan ci, za jed no i jed na ko neo sje ća mo i ne shva ća mo voj vo-đan ski ro man ti zam, a vi opet Sr bi jan ci i Voj vo đa ni za jed no i jed-na ko neo sje ća te cr no gor sko ri ter stvo i nje go vu re li gi ju. To su tvo-re vi ne vje ko va, ko je ne mo gu po ni šti ti pre ten zi je jed no ga da na, pa ma ka ko ina če bi le neo b u zda ne, pa ma ko li ko bi le bez ob zir ne. U tom su ko bu vje ko va sa po li tič kim kon cep ci ja ma ovo ga da na-šnje ga da na ja vi dim ot kri ve nu taj nu na ših da na šnjih su ko ba.”79

Iako su u svom pro gra mu cr no gor ski fe de ra li sti pri zna va li po-sto ja nje sa mo tri na ro da Hr va ta, Sr ba i Slo ve na ca i nji ho ve na ci o-nal ne po kre te, oni su sma tra li da to ni je do volj no, jer ju go sla ven stvo je dr žav na ide ja, a ta dr ža va mo ra da bu de re zul tat do go va ra nja, ne sa mo Sr ba, Hr va ta i Slo ve na ca već i svih po vi je snih in di vi du al no sti ko je su na sta ja le kroz pro šlost, pa sa mim tim i Cr ne Go re.

Po pi ta nju dvoj be u na ci o na li te tu Cr no go ra ca za ni mlji vo je svje do čan stvo Bran ka Pe še lja, du go go di šnjeg su rad ni ka vo đe HSS-a Vlad ka Ma če ka o Dr lje vi će vom mi šlje nju o cr no gor stvu i srp stvu. Na kon što je na po me nuo da se je vod stvo HSS-a i Dr lje vić sva ko dnev no u dru goj po lo vi ci dva de se tih sa sta ja li u Ra di će voj vi li na po li tič kim ča jan ka ma, Pe šelj je za po dje nuo ovaj raz go vor:

78 Andrej, MAČEK, Nino, ŠKRABE, Maček izbliza, Zagreb, 1999., 74.79 DRLJEVIĆ, Politička misao, n. dj., 187.

245

„Ja ga pi tam: Do bro Se ku li ću, što si ti sa da?” „Pa”, ka že „Cr no go-rac”. „Ka ko? Pa ko jim je zi kom go vo riš?” „Pa, srp skim.” „Po če mu si on da Cr no go rac?” „Ja sam za dr ža vu Cr nu Go ru. Mi smo ima li dr ža vu dav no pri je Sr ba, i odr ža li smo je ci je lo vri je me. Ne že lim da mi ne ka vu ci ba ti na iz Be o gra da do đe da mi go spo da ri u Cr noj Go ri. Ali, et nič ki, ja sam Sr bin, ja sam član Srp ske pra vo slav ne cr-kve.” To je, po pri li ci, bi lo sta ja li šte „ze le na ša”, tvr dio je Pe šelj.”80

Iako su cr no gor ski fe de ra li sti Cr no gor ce sma tra li kao dio srp-skog et no sa, oni su ta ko đer sma tra li da Cr na Go ra, kao po vi je sna in di vi du al nost mo ra bi ti rav no prav ni fak tor u za jed nič koj dr ža-vi, a da se to omo gu ći, ju go sla ven stvo mo ra bi ti for mi ra no kroz fe de ra tiv no ure đe nje dr ža ve. Svoj srp ski iden ti tet oni ni su ni ka da ne gi ra li, već se ta ko i u pro gla su vod stva cr no gor skih fe de ra li sta, uoči par la men tar nih iz bo ra 1923. go di ne ka že da je: „Naš Lov-ćen bio je kroz vje ko ve, za jed no s Ko mom i Dur mi to rom, otadž-bi na srp skih vi la (…)”. Me đu tim to kom vre me na i po li tič kog dje-lo va nja cr no gor skih fe de ra li sta po če la se uob li ča va ti jed na po zi-ci ja ko ja je sta ja la na sta no vi štu da su se Cr no gor ci, iako Sr bi, raz-vi li jed nu po seb nu in di vi du al nost to kom svog po seb nog po vi je-snog raz vo ja „ko ja ni je ni na ci o nal na ni na rod na, ali je ipak do-volj no ja ka da ih od re đu je od osta lih Sr ba”, a ta in di vi du al nost je bi la naj vi še iz ra đe na u pod lov ćen skoj Cr noj Go ri, gdje su i cr no-gor ski fe de ra li sti ima li naj vi še pri sta ša i po bor ni ka.81

Tre ba spo me nu ti da su s vre me nom cr no gor ski fe de ra li sti po-ste pe no mi je nja li svo ju na ci o nal nu mi sao i ide o lo gi ju. U dva de-se tim go di na ma, pre ma is tra ži va nju Troc ha, tvr di li su da Cr no-gor ci pri pa da ju srp skoj na ci ji, ali po svo joj du goj dr žav noj tra di-ci ji či ne po seb nu po vi je snu je di ni cu unu tar srp ske na ci je. U tri-de se tim go di na ma Se ku la Dr lje vić kao glav ni ide o log fe de ra li sta i nje gov pri sta ša Sa vić Mar ko vić-Šte di mli ja po či nju dr ža ti i pro pa-gi ra ti da su Cr no gor ci jed na et nič ka na ci ja sa vla sti tim na ci o nal-

80 Mirko, GALIĆ, Politika u emigraciji, Globus, Zagreb, 54. 81 Novica, RAKOČEVIĆ, Crnogorska stvarnost poslije 1878. godi-

ne, Naše teme, br. 8–9., Zagreb, 1987., 1107.


246


nim iden ti te tom, iako do sta ne do re če no i u skla du s on da šnjim spo zna ja ma o raz vo ju na ci ja. Sto ga su pri je Pr vog svjet skog ra-ta i u dva de se tim go di na ma raz li ke u shva ća nju cr no gor ske na ci-je kod po li tič ke eli te u Cr noj Go ri bi le mi ni mal ne, dok se na kra-ju me đu rat nog pe ri o da pr vi put for mu li ra ju dvi je su prot sta vlje ne ide je: srp ska i cr no gor ska na ci o nal na mi sao.82

Po sto ja li su po ku ša ji da se cr no gor ska in di vi du al nost pro na-đe pre ko po vi je sne „Cr ve ne Hr vat ske” ko ja se na la zi la na pod-ruč ju da na šnje Cr ne Go re u ra no sred njo vje ko vlju, na če mu je ra-dio Sa vić Mar ko vić-Šte di mli ja u svo jim broj nim ra do vi ma, pri to me ko ri ste ći kao pod lo gu ra do ve hr vat skih po vje sni ča ra. Po li-tič ke ve ze sa Hr va ti ma se ta da pro du blju ju i na ra zi ni ide o lo gi je cr no gor skih fe de ra li sta. Po či nju se ja vlja ti kon cep ci je o „Cr ve noj Hr vat skoj” i Cr no gor ci ma kao na ro du „za pad no-di nar skog ti pa”, ko ji je „bli ži” Hr va ti ma ne go Sr bi ma. To pri hva ća nje ra snih kon-cep ci ja ta da je bi lo vr lo ra ši re no u Euro pi, a za pra vo je to bio sa-mo je dan od po ku ša ja na či na iz ra ža va nja et nič ke raz li či to sti.83 Ja-sno da je Mar ko vić-Šte di mli ja u ne do stat ku znan stve nih is tra ži-va nja o tom pi ta nju bio usa mlje ni put nik. Tek ka sni je 1940. go di-ne se po ja vi la za ni mlji va knji ga Ži vo ji na Pe ri ća „Cr na Go ra u ju-go sla ven skoj fe de ra ci ji” ko ja je ute me lje ni je pro go vo ri la o pi ta nju Cr ne Go re s „gle di šta na ci o nal nog.”84

82 Pieter, TROCH, Različita shvatanja nacije kod crnogorske elite u međuratnom periodu, Tokovi istorije, 2008., br. 1–2., 21.-37.

83 Savić, MARKOVIĆ-ŠTEDIMLIJA, Crvena Hrvatska, Split, 1937., Isti, Osnovi crnogorskog nacionalizma, Zagreb, 1937., Isti, Kul-turnopolitička razmišljanja, Zagreb, 1939., Isti, Osnovi crnogorskog na-cionalizam, Zagreb, 1937. Više o Markovićevim pokušajima u uvodnoj studiji Danila Radojevića: Savić, MARKOVIĆ-ŠTEDIMLIJA, Tri za-branjene knjige Savića Markovića Štedimlije: Gorštačka krv, Crna Gora u Jugoslaviji, Osnovi crnogorskog nacionalizma (uvodna studija Danilo Radojević), Podgorica, 2008.

84 Živojin, M. PERIĆ, Crna Gora u jugoslavenskoj federaciji, Za-greb, 1940.

247

Osim to ga, Dr lje vić je po pi ta nju na ci o na li te ta dje lo vao i na vjer skoj ra zi ni ka da je uvi dio da je Srp ska pra vo slav na cr kva u Cr noj Go ri tra di ci o nal no na stra ni ju go sla ven skog re ži ma i nje-go ve po li ti ke. U svo joj knji zi je kri ti zi rao nje ne po stup ke na la ze ći raz lo ge za auto ke fal nost Cr no gor ske pra vo slav ne cr kve, te je tu-ma čio da je re li gi ja Cr no go ra ca „Gor ski vi je nac”, a zbog to ga je „cr no gor sko pra vo sla vlje cr no go ro sla vlje (…) cr no gor ska i srp ska cr kva ni ka da ne mo gu po sta ti jed na cr kva (…) Cr no gor ska cr kva kroz sve vje ko ve ni je bi la ni u ka kvoj za vi sno sti od bi lo ko je pra-vo slav ne cr kve, pa ni od Ca ri grad ske pa tri jar ši je”.85

Dr lje vić u svo joj knji zi „Bal kan ski su ko bi” zna čaj no mi je nja i svo je na zo re po pi ta nju ju go sla ven stva i Ju go sla vi je. Pre ma nje mu Ju go sla vi ja i Če ho slo vač ka su za pra vo „iz mi šlje ne” dr ža ve. Pr vu je iz mi slio Mas saryk, a dru gu bi skup Stros smayer. Oni su stvo-ri li dr ža ve, ali ni su uspje li stvo ri ti na ci je. Dr lje vić u svo joj knji zi raz ma tra poj mo ve „sje ver no sla ven stvo” i „ju go sla ven stvo” i sma-tra da su to ge o graf ske ozna ke ko je ozna ču ju pod ruč ja sta no va-nja Sla ve na na sje ve ru i ju gu Euro pe. Da kle od ge o graf ske ozna ke na či njen je po li tič ki ter min. Pre ma Dr lje vi ću du hov ni otac ju go-sla ven stva je hr vat ski bi skup J. J. Stros smayer pre ma či joj za mi sli su tu mi sao tre ba li ostva ri ti Hr va ti ko ji bi ju žno sla ven ske na ro de pri ve li „za pad no e vrop skom po gle du na svi jet, t. j. po gle du le ga li-te ta i evo lu ci je i ti me ih oslo bo di li od bi zan tin skog utje ca ja, iz li-je či li ih od vje re u zlo čin i re vo lu ci ju.”86

SE KU LA DR LJE VIĆ I NJE GOV OD NOS PRE MA SPO RA ZU MU CVET KO VIĆ – MA ČEK I „BA NO VI NA CR NA GO RA”Na kon uboj stva kra lja Alek san dra 1934. u Mar se il lu i ubla-

ža va nja dik ta tu re Cr no gor ska stran ka se i da lje na la zi u sklo pu SDK i po stup no ob na vlja svom rad. Na par la men tar nim iz bo ri ma od 11. stu de nog 1938. go di ne S. Dr lje vić iza bran je za na rod nog

85 SEKULA DRLJEVIĆ, Balkanski sukobi 1905.-1941., Zagreb, 1990., 172.-173.

86 DRLJEVIĆ, Balkanski sukobi, n. dj, 95.


248


za stup ni ka u Ce tinj skom ko ta ru, na li sti Udru že ne opor be ko ju je pred vo dio Vlat ko Ma ček.87 Nje gov iz bor že sto ko je ospo ra va la Ju go sla ven ska ra di kal na za jed ni ca (JRZ) pre ko svo jih li sto va Sa-mo u pra va i Slo bod na mi sao op tu žu ju ći ga da se u svo jim pred iz-bor nim go vo ri ma za la gao za „se pa ra ti zam Cr ne go re”. Kan di dat JRZ za ko tar Ce ti nje Ga vro Mi lo še vić zbog to ga je pod nio žal bu Na rod noj skup šti ni.88

Me đu tim, ubr zo do la zi do zna čaj nih pro mje na na po li tič koj sce ni Kra lje vi ne Ju go sla vi je. Na kon spo ra zu ma iz me dju dvo ra i pred sjed ni ka ju go sla ven ske vla de Dra gi še Cvet ko vi ća s Vlat kom Ma če kom, pred sjed ni kom Hr vat ske se ljač ke stran ke i Se ljač ko-de mo krat ske ko a li ci je do šlo je do stva ra nja Ba no vi ne Hr vat ske 26. ko lo vo za 1939. go di ne. Stva ra nje Ba no vi ne Hr vat ske tre bao je bi ti pr vi ko rak u kon cep tu na ci o nal nog pre u re đe nja dr ža ve, pa se oče ki va lo i sko ro for mi ra nje slo ve nač ke i srp ske ba no vi ne. Ta kav do go vor, ru še nje uni tar nog kon cep ta dr ža ve i zna čaj na pre kom-po zi ci ja nje nog dr žav nog ustro ja pri si li le su osta le stran ke u dr-ža vi da se opre di je le i iz ne su sta no vi šte pre ma ta kvom spo ra zu-mu. Već u to ku pre go vo ra iz me đu vla de i Ma če ka list Ze ta, or gan cr no gor skih fe de ra li sta, iako je po dr ža vao pre go vo re, is ti cao je da je dan ta kav „ozbi ljan pro blem, kao što je pro blem dr žav nog pre-u re đe nja ko jim je tan gi ran sva ki po je di nac, sva ki kraj i po kra ji-na i svi na ro di Ju go sla ven ske Za jed ni ce, on da tu tre ba ću ti i zna-ti mi šlje nje sva kog po je din ca, sva ke isto rij ske po kra ji ne i sva kog na ro da Za jed ni ce”. Pre ma Ze ti ja sno pro iz la zi da se pi ta nje dr-žav nog pre u re đe nja su osno vi svo di na rje ša va nje „hr vat skog pi-ta nja”, dok su osta la pi ta nja za ne ma re na. Sve to ne vo di „rje še-nju na šeg op šteg unu tra šnjeg pro ble ma (…) pu noj rav no prav no-

87 Rudolf, HORVAT, Hrvatska na mučilištu, (pretisak iz 1942.), Za-greb, 1992., 598. Drljević je u cetinjskom kotaru dobio 5.781 glasova. Predizborni plakat dr. Sekule Drljevića na izborima 1938. vidi u: DR-LJEVIĆ, Politička misao, n. dj., 457.

88 „Samoupravnin poziv dru Sekuli Drljeviću”, Hrvatsko jedinstvo, br. 69., 4. II. 1939., 3.

249

sti svih di je lo va za jed ni ce, me đu ko je ubra ja mo i isto rij ski in di-vi du a li tet Cr ne Go re.” Pre ma Bo ba nu že lja cr no gor skih fe de ra li-sta bi la je da se dr žav nom pre u re đe nju „pri đe na ši roj osno vi, jer je sa mo ta da mo glo da bu de po kre nu to i pi ta nje Cr ne Go re.”89

Dr žav no prav na kon cep ci ja cr no gor skih fe de ra li sta po la zi la je od po vi je snih po kra ji na kao osno ve za pre u re đe nje dr ža ve. Ka-da je do šlo do spo ra zu ma cr no gor ski fe de ra li sti su jav no po sta vi-li za htjev za stva ra njem Cr ne Go re kao po seb ne je di ni ce u dr ža vi. U svo jim iz ja va ma mno gim li sto vi ma po sli je spo ra zu ma Se ku la Dr lje vić u ime fe de ra li sta tra ži i in zi sti ra na stva ra nju „Ba no vi ne Cr ne Go re”, ka ko na vo di: „Sa stva ra njem ba no vi ne Hr vat ske do-bro je po če lo, jer je ona po vi je sna je di ni ca t. j. tro jed na Kra lje vi na Hr vat ska, Sla vo ni ja i Dal ma ci ja. Ona je to uz ne znat ne iz mje ne. I lo gi ka te či nje ni ce vo di k rav no prav no sti svih po vi je snih je di ni-ca”.90 Kao vo đa cr no gor skih fe de ra li sta Dr lje vić je dao i eks klu-ziv ni in ter vju za Ob zor u ko jem je pro ko men ti rao naj no vi ja zbi-va nja i na čel no se slo žio sa pre u re đe njem dr ža ve pre ma spo ra zu-mu od 26. ko lo vo za, a za tim je na pi ta nje no vi na ra da pre vla da va ide ja tri ja li zma za u zeo i kri tič ki stav alu di ra ju ći na bu du ći po lo-žaj Cr ne Go re: „Ali, na po mi njem, da bi bi lo opa sno bi lo što pod-u zi ma ti da lje u prav cu pre u re dje nja dr žav ne za jed ni ce bez pret-hod nog pi ta nja na ro da. (…) Bo lju sud bi nu ne bi do če ka lo ni no vo ure dje nje, ako bi se po ku ša lo bez pi ta nja na ro da”.91 Ubr zo su se u istom li stu ja vio i aka dem ski klub CFS „Nje goš” iz Za gre ba, ko ji je na veo iz ja vu Ma če ka iz 1935. da se Hr va ti za la žu da se po lo žaj Cr ne Go re u pre u re dje noj dr ža vi za vi si ti od vo lje sa mih Cr no go-ra ca, ko je ni tko ne će mo ći nad gla sa va ti.”92

89 Ljubo, BOBAN, Sporazum Cvetković-Maček, Beograd, 1965., 264. 90 „Dr. Sekula Drljević za ravnopravnost povijesnih jedinica”, Hr-

vatsko jedinstvo, br. 112., 2. XII. 1939., 2. 91 „Izjava vodje crnogorske federalističke stranke g. dra Sekule Dr-

ljevića”, Obzor, br. 261., 14. XI. 1939., 3. 92 „Crnogorski akademičari o položaju Crne Gore”, Obzor, br.

264., 17. XI. 1939., 3.


250


Iako je Dr lje vi ću po tom bi lo po nu đe no mje sto u vla di Cvet-ko vić-Ma ček on je to od bio s iz ja vom da „će on ući u vla du istom on da ka da i Cr na Go ra po sta ne ba no vi na po uzo ru na ba no vi nu Hr vat sku”.93 Usko ro je de fi ni ran i te ri to rij ta kve je di ni ce, tra ži se „Cr na Go ra u gra ni ca ma po sli je bal kan skih ra to va, Pri mor je do Spi ča i Bo ke, Bo ka s di je lo vi ma Her ce go vi ne ko ji ni su pri po je-ni Ba no vi ni Hr vat skoj, di je lo vi Bo sne, sa sje di štem u Ce ti nju.”94 Za ni mlji vo da i pri je dlog cr no gor skih fe de ra li sta ni je pred vi đao Bo snu i Her ce go vi nu kao po seb nu je di ni cu, pri če mu se mo že vi-dje ti od re đe ni kom pro mis s hr vat skim i srp skim sta ja li štem pre-ma Bo sni.95 Cr no gor ski fe de ra li sti su je di na cr no gor ska po li tič ka gru pa ci ja ko ja je tra ži la us po sta vu po seb ne cr no gor ske je di ni ce u dr ža vi, dok su sve osta le stran ke ko je su dje lo va le u Cr noj Go ri, a uglav nom su to bi li ogran ci srp skih stra na ka, tra ži le da Cr na Go-ra bu de sa stav ni dio bu du će srp ske je di ni ce.

Me đu tim, slom Kra lje vi ne Ju go sla vi je u krat ko traj nom tra vanj-skom ra tu 1941. omeo je sve bu du će pla no ve. Ju go sla vi ja je raz bi je-na i po di je lje na kao pli jen me đu si la ma po bjed ni ca ma. Se ku la Dr-lje vić u ovim do ga đa ji ma vi di pri li ku da se Cr na Go ra po no vo po-ja vi kao su bjekt na po li tič koj kar ti Euro pe. An ga ži ra se na stva ra-nju sa mo stal no sti Cr ne Go re pod ta li jan skim pa tro na tom na „Pe-trov dan skom sa bo ru”, me đu tim, ta ak ci ja vr lo br zo na kon ko mu ni-stič kog ustan ka u Cr noj Go ri pro pa da. Dr lje vić se ta da na kon krat-ke kon fi na ci je u San Re mu u Ita li ji po vla či u Ze mun i na kon ne kog vre me na nje go ve po li tič ke stag na ci je po či nje da odr ža va kon tak te

93 „Dra Sekuli Drljeviću bilo je ponuđeno da uđe u sadanju vla-du”, Hrvatsko jedinstvo, br. 104., 7. X. 1939., 2. Hrvatsko jedinstvo pre-nosi vijesti iz Zete.

94 BOBAN, n. dj., 265. U potpisu članka stoji Crnogorac.95 U svojoj izjavi osječkom Hrvatskom listu Drljević odgovara na

napade vođe Jugoslavenske muslimanske organizacije (JMO) Džafera Kulenovića: „Mi smo Crnogorci dvaput ratovali za Bosnu (…) Logi-ka tih povijesnih činjenica prije bi navodila Crnu Goru da traži Bosnu, nego Bosnu da traži Crnu Goru.” Vidi polemiku i u Obzoru, br. 261., 14. XI. 1939.

251

sa lo kal nim usta škim vla sti ma i da su ra đu je u lo kal nom usta škom li stu Gra ni čar gdje u ni zu čla na ka pod svo jim ime nom ili pse u do-ni mom da je svoj po gled na vanj sko po li tič ka zbi va nja na europ skoj po li tič koj sce ni uglav nom ima ju ći na umu po lo žaj Cr ne Go re.

Na kon ka pi tu la ci je Ita li je u ruj nu 1943. Dr lje vić se po či nje znat ni je an ga ži ra ti, pre se lja va se u Za greb, us po sta vlja kon tak te sa usta škim i nje mač kim kru go vi ma i osni va Cr no gor sko dr žav-no vi je će kao svo je vr snu ne pri zna tu vla du Cr ne Go re. Iz Za gre-ba ta da po či nje dvo go di šnje agi ti ra nje kod me ri tor nih nje mač-kih fak to ra za pra va Cr ne Go re i mo guć no sti nje nog us kr snu ća u okvi ri ma nje mač kog „No vog europ skog po ret ka”.

Već ov dje se mo že po sta vi ti pi ta nje zbog če ga je Dr lje vić po sva ku ci je nu od 1944. go di ne tra žio kon tak te i su rad nju sa fa ši-stič kim si la ma (Nje mač kom) us pr kos či nje ni ca ma da Si le Oso vi-ne ne u mit no gu be rat? Da li je to bi lo po li tič ko sli je pi lo ili ne što dru go; pa ka kvu bu duć nost bi ima la Cr na Go ra pod pa tro na tom ta kvih „sa ve zni ka”, ka kvu bu duć nost Cr ne Go re je Dr lje vić za-mi šljao i že lio? Ta ko đer va žno je pi ta nje ka kav je od nos Dr lje vić imao pre ma Ti tu i par ti zan skom po kre tu u Ju go sla vi ji i ko mu-ni zmu uop će, mo žda se tu kri ju ne ki od go vo ri? Da li je nje go va an ti ko mu ni stič ka ori jen ta ci ja neo spor na? Ka kav je nje gov od nos pre ma srp stvu u Cr noj Go ri za vri je me ra ta? Da li bi Dr lje vić da je ko jim stje ca jem okol no sti do bio vlast, bio spre man na ob ra čun sa čet nič kim po kre tom u Cr noj Go ri, kao svo jim naj ve ćim ne pri-ja te ljem? Ka kav je nje gov od nos pre ma Sa ve zni ci ma i So vjet skom Sa ve zu? Za ni mlji vo je i pi ta nje da li je Dr lje vić odr ža vao kon tak te sa svo jim „biv šim” pri ja te lji ma iz HSS-a za vri je me ra ta, te za što ni je kao i V. Ma ček od bio bi lo ka kvu su rad nju sa fa ši stič kim si la-ma. Ka kav je uisti nu bio Dr lje vi ćev svje to na zor i ka ko se for mi-rao? Na ta i mno ga dru ga pi ta nja tek tre ba od go vo ri ti.

Se ku la Dr lje vić i cr no gor ski fe de ra li sti sma tra li su da je na-kon ne stan ka Ju go sla vi je mo gu će ostva ri ti pro jekt ne za vi sne Cr-ne Go re, ma kar pod pa tro na tom si la Oso vi ne. Sve do kra ja ra ta ni su uvi dje li da su bi li na kri vom pu tu, ne za vi sna Cr na Go ra ni je mo gla us kr snu ti pod fa ši stič kim pro tek to ra tom.


252

POLITOLOGIJA

253

254

255

Ra do van Ra do njić

PO LI TIČ KA MI SAO SE KU LE DR LJE VI ĆA O CR NO GOR SKOM NA CI O NAL NOM

I DR ŽAV NOM PI TA NJU

Pred met ovog pri lo ga je, ka ko mu i na slov ka že, po li tič ka mi-sao Se ku le Dr lje vi ća o cr no gor skom na ci o nal nom i dr žav nom

pi ta nju. Cilj pri lo ga je da se uka že na bit ne ka rak te ri sti ke i sa dr ža je

mi sa o ne kom po nen te Dr lje vi će vog vi še de ce nij skog ba vlje nja cr-no gor skim dr žav nim i na ci o na li nim pi ta njem, od no sno „mo gu-će so lu ci je” u rje ša va nju tih pi ta nja ko je Dr lje vić nu di u svo jim va žni jim autor skim ra do vi ma.

U me to do lo ško-te o rij skom smi slu, pri log će bi ti re a li zo van „s one stra ne” ma ni ra što ga sve če šće upra žnja va ju po je di ni sa-vre me ni cr no gor ski auto ri, ka da o mi sli ma i ide ja ma po zna trih lič no sti iz pro šlo sti su de sa mo na te me lju ono ga štu su ove ne đe za pi sa le, ili je re če no da su re kle, a ne i na osno vu ono ga što su fak tič ki bi le i iz to ga svog biv stvo va nja – mo gle da ra de i ura-de.1 Pret po stav ka da se ne či ja po li tič ka mi sao mo že po sma tra ti

1 Taj manir, inače fi lozofski utemeljen na Platonovoj tezi da po-stoje objektivno date ideje, kao suštine koje su nepromjenljive, upra-žnjava i L. N. Tolstoj, kad prilikom pokušaja da objasni političku mi-sao Ž. Ž. Rusoa, ističe: „Meni nije stalo do Rusoa i njegovih okolno-sti, mene interesuju samo misli koje je on izrekao, i razumjeti njego-vu misao, i vjerovati u nju ja mogu samo mišlju a ne razmatranjem o njegovom mjestu u istoriji” (L. N. Tolstoj: Publicistički spisi, Beograd 1969, str. 14).

256

R a d o va n R a d o n j i ć

i shva ti ti ne za vi sno od okol no sti u ko ji ma je na sta la, te psi ho-lo ško-etič kog i inog su sta va sa mog auto ra, ne pri hva tlji va je bar iz dva raz lo ga: pr vo, za to što je čo vje ko va stvar na mi sao če šće i pot pu ni je sa dr ža na u ono me što i ka ko on dje lat no je ste, ne go u ono me što o se bi i svom svi je tu go vo ri i pi še; dru go, za to što i u toj obla sti, kao i svim dru gim obla sti ma čo vje ko vog mi sa o nog i kre a tiv nog is ka zi va nja, va ži tzv. Šo pen ha u e ro vo pra vi lo, da je um „žen ske pri ro de”, ta ko da „ne da je pri je ne go što pri mi”.2 Dru gim ri je či ma, upu sti ti se u pro su đi va nje ka rak te ra i kva li te ta ne ke po-li tič ke mi sli ili ide je, a pri tom pre ne bre ći či nje ni cu, s jed ne stra ne, da njen autor stva ri ko ji ma se ba vi ne opa ža ne za vi sno od svo jih osje ća nja, is ku sta va, in te re sa, po tre ba i že lja i, s dru ge, da van i ne za vi sno od tog kon tek sta ne po sto ji na čin za pro su đi va nje nje-go ve spi ri tu al ne on ti ke – zna či lo bi isto što i po seg nu ti za, ka ko en gle ski fi zi čar ser Ar tur Eding ton sar ka stič no re če, „va đe njem kva drat nog ko ri je na iz so ne ta”.3 To u slu ča ju po li tič ke mi sli Se ku-le Dr lje vi ća va ži uto li ko vi še, što se za nje ga – po li tič ki iz u zet no an ga žo va nog prav ni ka i dr žav ni ka – mo že re ći ono isto što je E. V. Spek tor ski re kao za Ima nu e la Kan ta, is ti ču ći da je kult ni nje-mač ki fi lo zof mi slio kroz smje le, slo bod ne i neo če ki va ne aso ci ja-ci je, ne šte di mi ce ra si pa ju ći svo je ide je, ali da, usljed žur be da što pri je ostva ri ci lje ve u či joj su slu žbi te ide je bi le, uglav nom ni je do zvo lja vao da one sa zru.4

Dru štve no-isto rij ske okol no sti u ko ji ma je Dr lje vić stva rao ve o ma su slo že ne i pro ti vur ječ ne, go to vo pod jed na ko obe ća va ju-će i fa tal ne – za Cr nu Go ru i za nje ga lič no.

Dr lje vić stu pa na cr no gor sku dru štve nu sce nu u vri je me za ko je i on i mno gi Cr no gor ci, baš kao i nji hov knjaz-go spo dar, vje-ru ju da će Cr noj Go ri do ni je ti is ko rak u or ga ni za ci ji „na rod nog

2 A. Šopenhauer: Svet kao volja i predstava, I/1, Beograd 1981, str. 98.3 D. Čopra: Polja moći, Beograd 1998, str. 217.4 E. V. Spektorski: Istorija socijalne fi lozofi je, Beograd-Podgorica,

1997, str. 25.

257

P o l i t i č k a m i s a o S e k u l e D r l j e v i ć a …

ži vo ta” i pri bli ži ti je „ure đe nim dr ža va ma evrop skim”.5 Raz log za ta kav op ti mi zam na la zio se u či nje ni ci da su, na kon oslo bo-di lač kih ra to va i sti ca nja ne za vi sno sti, usli je di le mno ge va žne pro mje ne i na nje nom unu tra šnjem pla nu (učvr šće nje cen tral ne vlast, uvo đe nje par la men ta ri zma, raz voj pri vre de, po je di ni po-du hva ti u škol stvu, zdrav stvu i dru gim obla sti ma ži vo ta, sa o-bra zni na lo zi ma evrop ske mo der ne), i u nje noj me đu na rod noj po zi ci ji (us po sta vlja nje di plo mat skih i dru gih od no sa sa svim ve li kim si la ma). Či ni lo se, na i me, da se Cr na Go ra naj zad na šla na pu tu po ste pe nog pre vla da va nja svo je po sve ma šnje za o sta lo sti za okru že njem, u ko ju su je, osim mno gih objek tiv nih te ško ća, do ve le i ilu zi je: da za va đe nost s „pre vrat nič kom” Evro pom u ime vjer no sti Bo gu i Ri su ji či ni je di ni pra vi spolj no po li tič ki iz bor; da „osve ta Ko so va” i vas po sta vlja nje sta rog (srp skog) car stva či ni ne za o bi la znu pret po stav ku nje nog op stan ka i eman ci pa ci je; da kle tve i mo li tve nje nih du hov ni ka pred sta vlja ju ne sa mo neo p-hod ne in jek ti ve za sa ni ra nje oži lja ka u obla sti re li gij sko-etič kog „ću do re đa” već i je di na va lid na sred stva za „re gu li sa nje” po li-tič kih pro ce sa i dru štve nih od no sa; da „zdra va” am bi ci ja „go-spo da ra”, u man ti ja ma i bez man ti je, da po „mi lo sti bož joj” i uz „ru sku po moć”, van si stem ski i nad si stem ski upra vlja ju ze mljom, pred sta vlja ne u pi tan sup sti tut za ci vil no ustroj stvo i za ko nom ure đe ni po re dak.

Ta „di o ni ca na de”, u ko joj se i sam Se ku la Dr lja vić naj vi še po li tič ki (prak tič no i mi sa o no) eks po ni ra, me đu tim, ima la je i svo ju dru gu stra nu. Ona je, na i me, uz sve do bro i obe ća va ju će što ju je is pu nja va lo, ujed no pred sta vlja la i vri je me br zog i ne za-u sta vlji vog sr lja nja Cr ne Go re u pro past, tj. u fak tič ko po ni šta va-nje go to vo sve ga vri jed nog što je do ta da ima la i če mu se na da-la. Raz lo zi za ta kav su no vrat bi li su vi še stru ki, a po naj vi še su se ogle da li u to me: pr vo, da Cr na Go ra, i da lje ob u ze ta ide jom slo-ven sko-pra vo slav nog in te gra li za ma, ni je uspi je va la ne sa mo da se otr ge ne iz ru skog im pe ri jal nog za gr lja ja, već ni da shva ti da na

5 Nikola I Petrović: Djela, Podgorica 1997, str. 946–947.

258


kri li ma „ba ću ški nih” ide o lo ških i po li tič kih ra ci o na li za ci ja mo-že sti ći sa mo ta mo gdje je ubr zo i sti gla – u ro po tar ni cu isto ri je; za tim, da go spo dar, ko ji je i da lje „ve drio i obla čio”, ni u tom pe-ri o du, kao ni bi lo ka da ra ni je, ni je bio ka dar da uklo ni znak jed-na ko sti iz me đu „sve srp skih” in te re sa, pre za si će nih ne re al nim vla sti tim (di na stič kim) ve li ko dr žav nim am bi ci ja ma, i stvar nih na ci o nal nih i dr žav nih in te re sa i po tre ba Cr ne Go re; naj zad, da je u tre nut ku „uki da nja dra ža ve”, ka da je tre ba lo od lu či ti ku da i ka ko da lje, „svi ta” oko „kra lja-go spo da ra”, na či ji je per so nal ni sa stav i psi ho lo ško-etič ki su stav on lič no imao „car ski utu caj”, na kon kra ćeg „pre sa bi ra nja”, ko je vi te zo va nja i ep skog la men-ti ra nja nad „brat skim iz da ja ma”, „osra mo će nim cr no gor skim oruž jem” i „po ni že nim cr no gor skim po no som i ča šću”, zor no de mon stri ra la sprem nost na na god bu s „oku pa tor skim” vla sti-ma i ti me po ka zu je da u Cr noj Go ri sin drom slu že nja stra nim go spo da ri ma ra di go spo da re nja vla sti tim na ro dom ni je za o bi šao go to vo ni jed nu nje nu „vi so ku adre su”, ne za vi sno od to ga da li se ona na la zi la u re do vi ma no vo pe če nih opo zi ci o na ra, čla no va vla-di nog eša lo na u eg zi lu, od no sno „go spo da re ve” fa mi li je, ili vo đa bo žić nog ustan ka.

Upo re do s de ter mi nan ta ma što su ema ni ra le iz ta kvih „op-štih okol no sti”, i ne ma nje od njih, na Dr lje vi ćev ima ge u sfe ri po li ti ke i po li tič kog uti če još ne ko li ko mo me na ta. To se na ro či to od no si na iz vje stan broj nje go vih lič nih svoj sta va, za ko ja bi se mo glo re ći da su jed nim di je lom sa svim ti pič na, a dru gim di je-lom sa svim ati pič na za Cr no gor ce u po li ti ci.

Se ku la Dr lje vić, neo b u zda ni fan ta sta i ne sum nji vo naj i stak-nu ti ji, naj za ni mlji vi ji, naj kon tro verz ni ji, isto vre me no naj vi še ku-

259

đe ni6 i naj vi še hva lje ni7 cr no gor ski gra đan ski po li ti čar i mi sli lac pr ve po lo vi ne XX vi je ka, „ti pič ni” je Cr no go rac u po li ti ci ba rem po tri stva ri. Kao i mno gi nje go vi po za ti sa vre me ni ci, i on: pr vo, na po li tič ku sce nu stu pa re la tiv no mlad (sa 25 go di na je bio mi ni-star) i čvr sto ri je šen da ni je dan zbilj ski mo tiv i raz log za vla sti to ro do lju bi vo i slo bo dar sko is ka zi va nje i po tvr đi va nje ne tra ži iz-van od red ni ca ko je u tom po gle du „de fi ni še” ili pre fe ri ra „go spo-dar”; dru go, ima iz u zet no ve li ku „unu tra šnju po tre bu” da uvi jek i svu da bu de pr vi i, uka že li se pri li ka, do spi je do po zi ci je i ulo ge

6 Lista pokuda, što Drljevića prate još od prvih dana njegovog ve-ćeg političkog angažovanja, široka je i raznovrsna. Tako, u policijskim izvještajima iz 1920. godine označen je kao „vrlo bistar i najjači prvak u Crnoj Gori, ali da karaktera nije nikakva” (dr Šebo Rastoder: Politič-ke stranke u Crnoj Gori 1918–1919, Bar 2000, str. 468). Narodna riječ, od 10. II 1923, ga označava kao bivšeg „kapitulacionog ministra” i jednog od dva „najodvrtanija politička nevaljalca u Crnoj Gori” (Drugi „naj-odvratniji politički nevaljalac”, za list koji se deklarisao kao tribina za „slobodnu javnu riječ”, bio je Mirko Mijušković). Godinu dana kasni-je, Jovan Ćetković ga naziva „političkim obmanjivačem” (Slobodna mi-sao, 24. IX 1924), da bi Stojan Cerović, sljedeće godine, njegov ulazak u Skupštinu (kao federaliste) okvalifi kovao „moralnim porazom Crne Gore” (Slobodna misao, 11. X 1925). I tako redom, do perioda Drugog svjetskog rata, kada se u proglasu delegata prvog zasijedanja ZAVNO Crne Gore i Boke o njemu govori kao o članu „prezrene grupe separati-sta” u kojima je krvoločni fašistički osvajač našao svoje „prve saradni-ke”, a u rezoluciji o osnivanju tog tijela mu se, kao članu „separatistič-kog izdajničkog vođstva” pripisuje pokušaj da „sahrani slobodu našeg naroda, pretvarajući ga u poslušno fašističko roblje” (Dr Sekula Drlje-vić: Politička misao, Podgorica 2007, str. 70). Drljevića kritikuju i Njem-ci, čiji ga jedan ministar naziva lupežom, najprije plaćenog od Italija-na, pa otpuštrnog, a zatim plaćenog od ustaša u Hrvatskoj (Isto, str. 73).

7 Među pozitivnim ocjenama o Drljeviću i njegovom radu, kojih je takođe bilo, više od ostalih ističe se ova: „Od Crnogoraca koji se da-nas bave javnnim radom, po jačini duha, stručnoj spremi, trezveno-sti misli, svestranom obrazovanju i govorničkom daru, dr Sekula Dr-ljević danas konkurenta nema” (Milija M. Dragović: Crnogorski alma-nah, Subotica 1929, str. 40).


260


sa mog mo de ra to ra „isto rij skog pro ce sa”; tre će, ne po ka zu je odi-o znost ni pre ma jed nom sred stvu za ko je vje ru je da mo že bi ti u funk ci ji nje go ve „pred o dre đe no sti” da bu de ne ko ko će „obi lje ži ti epo hu”. Is to vre no, me đu tim, Se ku la Dr lje vić po sje du je i ne ke „re-fe ren ce”, ne sa mo ne ti pič ne, ne go i ve o ma ri jet ke kod cr no gor skih po li ti ča ra onog i ovog vre me na: vi še je ne go so lid no obra zo van i pri lič no do bro in for mi san, ka ko o po li tič kim zbi va nji ma u bli-žem i da ljem okru že nju, ta ko i o isto ri ji po li ti ke i po li tič ke mi sli, od no sno ide o lo škim i te o rij ski kim kon tro ver za ma svog vre me-na; iz u zet no vla da go vor nič kom vje šti nom, tj. spo sob no šću da taj naj vi ši i naj te že ostvar lji vi su bli mat zna nja i in te lek ta efekt no ra bi u ostva ri va nju svo jih ci lje va; da ro vit je, stra stven i du ho vit po le-mi čar, u su da ru s ko jim sva ko kom pe ti tor sko ko plje, ne za vi sno od to ga u či jim je ru ka ma, pri je ili ka sni je, za vr ša va u tr nju.

Ta kva „kom bi na ci ja” ti pič nog i ati pič nog u nje go voj „jav noj lič no sti” uči ni će da Se ku la Dr lje vić iz re da naj po zna ti jih sa vre-me ni ka bu de pri mi jet no iz dvo jen po dvje ma po sve an ti pod nim „re fe ren ca ma”. S jed ne stra ne, na i me, Dr lje vić se ja vlja kao pr vi cr no gor ski po li ti čar ko ji „ima pe tlju” da ide o lo škom pro tiv ni ku i mi sa o nom kom pe ti to ru ka že: „Cr na Go ra ni ti je pri pa da la kra lju Ni ko li ni ti da nas va ma pri pa da. Ona je stvo re na kr vlju cr no gor-skog na ro da da le ko pri je kra lja Ni ko le i nje go vih ’ve za u vanj skom sve tu’, a da bo me ni je ni sa va ma jed no go di šnja. Za pam ti te jed-nom za svag da: Cr na Go ra pri pa da cr no gor skom na ro du i mo ra nje go va osta ti. Za nje nu sud bi nu i nje ne od no se pre ma va ma ne će bi ti od luč na ni va ša te o ri ja si le ni ve ze kra lja Ni ko le ne go je di no is klju či vo vo lja Cr no go ra ca”.8 I pr vi je cr no gor ski po li ti čar ko ji svo jim opo nen ti ma i „du še bri žni ci ma” Cr ne Go re ja sno sta vlja do zna nja da on da kad go vo ri „kao pred stav nik cr no gor skog na-ro da”, ni ko osim cr no gor skog na ro da ne ma pra vo da su di o nje-go vom pa tri o ti zmu.9 S du ge stra ne, pak, sa mo autor s nje go vim ni vo om sklo no sti da sve mu če ga se ma kar i uz gred no do tak ne

8 Dr Sekula Drljević: Politička misao, str. 199.9 Crnogorac, br. 13, 21. mart 1925, str. 1.

261

uti sne lič ni pe čat, mo že nu di ti ob ja šnje nja ko ja se – usljed pro že-to sti ra znim ne do vr še nim ili kri vo iz vr še nim lo gič kim, se man-tič kim i inim spo je vi ma – ne do i ma ju ni kao do volj no uvjer lji va, ni kao pre tje ra no smi sle na. Ekla tan tan pri mjer te vr ste ima se u nje go voj pri či o to bo žnjoj cr no gor skoj te o krat sko-re pu bli kan skoj vla da vi ni, ko ja pret ho di mo nar hi zmu, u ko joj mi tro po li ti do no se za ko ni ke ko je „na rod ne pri zna je”.10 Slič no je i sa nje go vom te-zom da „htje ti bi ti u za jed nič koj dr ža vi i mo ći bi ti u za je nič koj dr ža vi ne zna či i umje ti or ga ni zo va ti za jed nič ku dr ža vu”, te da ju go slo ven ski dr žav ni pro blem „sam po se bi ni je ner je šiv, ali ga ne shva ća nje sr bi jan skih stra na ka i nji ho va po li tič ka, ne nad moć ne go sve moć u… dr žav nom ži vo tu či ne ner je ši vim”.11 Isto va ži i za Dr lje vi će vo uvje re nje, da Cr na Go ra u za jed nič koj dr ža vi u bu-duć no sti ne mo že oče ki va ti „ni šta dru go sem ovo što je do sa da do če ka la” i da će ta ko bi ti „sve do tle, do kle ne bu de sa Sr bi jom rav no prav na”, pri če mu – umje sto da ob ja sni ka ko Cr na Go ra u za jed nič koj dr ža vi sa Sr bi jom za i sta mo že bi ti rav no prav na, ili do ka že da srp ski he ge mo ni zam zbi lja pro iz i la zi je di no „iz kon-cep ci ja sr bi jan skih po li ti ča ra”, a ne i iz ne če ga dru go – nu di te zu da ta po šast mo že bi ti sru še na bor bom cr no gor skih se lja ka.12

Ute me lje na na tim i ta kvim op štim pre mi sa ma, Dr lje vi će va po li tič ka mi sao o cr no gor skom dr žav nom i na ci o nal nom pi ta nju pro ći će kroz če ti ri re la tiv no se pa ra bil ne fa ze:

onu, ko ju ka rak te ri še nje go va bez u slov na oda nost ide ji je din-stva i za jed ni štva Cr ne Go re sa Sr bi jom i shva ta nje Cr no go ra ca kao Sr ba;

onu, ko ju ka rak te ri še nje go va oku pi ra nost ide jom ju go slo-ven skog za jed ni štva, ali pod „od re đe nim uslo vi ma”, i shva ta nje Cr no go ra ca kao vre me nom po seb no ob li ko va nih Sr ba;

onu, ko ju ka rak te ri še pro mi šlja nje ju žno slo ven skog za jed ni-štva iz ugla ja sno is ka za nih cr no gor skih dr ža vih in te re sa i po tre-

10 Dr Sekula Drljević: Politička misao, str. 262.11 Isto, str. 288.12 Isto, str. 289.


262


ba Cr no go ra ca kao po seb ne na ci je, uz pri mi jet nu sum nju da je to kod po sto je ćeg ras po re da po li tič kih sna ga i so ci jal nih či ni la ca u ze mlji uop šte ostva ri vo;

onu, ko ju ka rak te ri še ot ka zi va nje lo jal no sti ide ji ru sko-slo-ven sko-srp skog-pra vo slav nog in te gra li zma i tra že nje uto či šta za ide ju ne za vi sne Cr ne Go re u ra ni je omra že nom ro man sko-ger-man skom okri lju.

I

Pr va fa za u raz vo ju Dr lje vi će ve po li tič ke mi sli, ka rak te ri-stič na po bez u slov noj oda no sti ide ji je din stva i za jed ni štva Cr-ne Go re sa Sr bi jom i shva ta nju Cr no go ra ca kao Sr ba, ob u hva ta, for mal no gle da no, pe riod od po čet ka nje go vog po li tič kog an ga-žo va nja do stva ra nja pr ve za jed nič ke dr ža ve Ju žnih Slo ve na. Pre-po zna tlji vom „tač kom” od ko je tim pi ta njem po či nje da se ba vi sa am bi ci jom da na nje ga uda ri vla sti ti pe čat, me đu tim, mo že se sma tra ti nje gov go vor na ma ni fe sta ci ji u Be o gra du po vo dom zbi-va nja oko Ska dra, u ko me, pre ma pi sa nju be o grad ske Po li ti ke od 11. apri la 1913. go di ne, iz ra ža va uvje re nje da će te ko vi ne „srp skih vla da ra” i „jed no krv nih kra lje va” ostva re ne u bal kan skim ra to-vi ma u vi du te ri to ri jal nog „spo ja” Cr ne Go re i Sr bi je „bi ti osno va ve li ke srp ske dr ža ve”.13 Na „ši ro ka vra ta” ba vlje nja tom te ma ti-kom Dr lje vić će u po li tič ki ži vot Cr ne Go re ući već na red ne go-di ne, ka da kao na rod ni po sla nik, na skup štin skim sjed ni ca ma, istu pa sa svo jim „adre sa ma” kra lju-go spo da ru, u ko ji ma znat no an ga žo va ni je i ra di kal ni je od ve ći ne ko le ga u tom ti je lu pro jek-tu je po želj ne od no se Cr ne Go re sa Sr bi jom i de fi ni še cr no gor ske oba ve ze u po gle du od bra ne Sr bi je i srp stva, či me ujed no, sa svim ja sno i pre po zna tlji vo, po ka zu je ka ko su štin ski po i ma cr no gor-sko na ci o nal no i dr žav no pi ta nje i gdje vi di nje go vo „stvar no rje-še nje”. Dva nje go va istu pa nja (go vo ra) iz te (1914) go di ne po seb no su ka rak te ri stič na u tom po gle du: onaj u ko me go vo ri o stva ra nju

13 Isto, str. 16

263

cr no gor sko-srp skih uni ja i onaj u ko me go vo ri o oba ve za ma Cr ne Go re pre ma Sr bi ji u no vom ra tu.

Dr lje vi ćev go vor na te mu cr no gor sko-srp skih uni ja na tra gu je, naj pri je, sta vo va ko je je tim po vo dom is ka za la cr no gor ska vla-da go di nu da na ra ni je,14 a po tom i „re pe ra” što su ih u po gle du cr no gor sko-srp ske „za jed nič ke sud bi ne” po sta vi li, s jed ne stra ne, kralj Ni ko la u svo joj „pri je stol noj be sje di” od 12. fe bru a ra 1914. go di ne, oda va njem pri zna nja onim ju na ci ma „ko ji nam ru ku u ru ku po sta vi še dra goj po se stri mi Sr bi ji, sa ko jom nas ni kad ni šta ne će raz dvo ji ti”, od no sno is ka zi va njem uvje re nja da će „od bra na do bit ka” Cr ne Go re iz bal kan skih ra to va i nje ni da lji „na ci o nal ni us pje si” za vi si ti „sa mo od stal nog za jed nič kog ra da sa brat skom Sr bi jom i od tra di ci o nal ne vje r no sti na šoj moć noj za štit ni ci Ru-si ji”,15 i, s dru ge, Cr no gor ska skup šti na u svo joj „adre si” kra lju po vo dom tog nje go vog istu pa nja, „oče ki va njem” da će „oslo bo-di o ci Du ša no va car stva, slav ni srp ski kra lje vi sa svo jim mu drim i ro do lju bi vim dr žav ni ci ma”, od no se iz me đu dvi ju dr ža va ure di ti i „for mal nim ugo vo rom, či jem bi se skla pa nju ima lo što pri je i upra vo neo d lo žno pri stu pi ti”.16 Je di na raz li ka iz me đu tih is ka za i ono ga što Dr lje vić tim po vo dom pi še, sa sto ji se u to me što on svo-jim „po gle di ma na stvar” (iz ugla što ga skla pa ju „naš dr žav ni op-sta nak” i „spsko na ci o nal no gle di šte”17), da je for mu do ne kle te o-rij ski ob li ko va nih „su do va”, či je su pre mi se sa bra ne u isto rij skoj ne u pit no sti, for mal no i fak tič ki obo stra no ko ri snog, za jed ni štva

14 Riječ je o mišljenjima vlade Janka Vukotića izloženim u memo-randumu kralju Nikoli od 25. septembra 1913. godine, u kojima se, uz ostalo, kaže, da „jedinstvo interesa i nacionalnih težnji obiju Srpskih kraljevina upućuje ih u svim daljim slučajevima na zajedničke akcije”, koje u krajnjoj liniji „treba da nađu izražaja i garancije u jednom ak-tu-ugovoru”, kojim bi se „regulisali naši međusobni odnošaji kao: voj-ni, diplomatski, trgovinski i uopšte ekonomski” (Više o tome u: Rado-van Radonjić, Politička misao u Crnoj Gori, Podgorica 2006, str. 244)

15 Isto, str. 245.16 Isto.17 Dr Sekula Drljević: Politička misao, str. 153.


264


dva ju dr ža va istog na ro da. Ti su do vi su: pr vo, da „ve li ka mo guć-nost na šeg kul tur no ga i eko nom sko ga pre po ro da le ži u ca rin skoj, voj noj i di plo mat skoj uni ji iz me đu Cr ne Go re i Sr bi je”; dru go, da se te uni je, ko je pred sta vlja ju „je di ni iz vor na še ga na rod no ga bla go sta nja”, mo gu sma tra ti „pri rod nom eko nom sko-po li tič kom po slje di com te ri to ri jal no ga spa ja nja srp skih kra lje vi na i nu žnom na gra dom kr va vih rat nih na po ra srp skog na ro da”; tre će, da su te uni je „je di no stvar no jem stvo, da na ša dr ža va i dru štvo do-bi ju si gur no i što pri je pri vred no ja kog se lja ka, di sci pli no va nog voj ni ka, sprem nog ofi ci ra, objek tiv nog su di ju, svom po zi vu do-ra slog ad mi ni stra to ra, sa vre me nog po sred ni ka iz me đu pro iz vo-đa ča i po tro ša ča u na še mu tr gov cu i do brog za na tli ju”; če tvr to, da te uni je, bu du ći da pred sta vlja ju stvar ni „ka men te me ljac na še ga eko nom sko ga, kul tur no ga i po li tič kog pre po ro da”, tre ba da bu du „is klju či va osno va na še ga bu du će ga dru štve nog i dr žav nog raz-vo ja”.18 Dr lje vić, uz gred, na ve de nim uni ja ma do da je još i „je din-stvo že lje zni ca i mo no po la du ha na”, uz na po me nu da će ne kom dru gom pri li kom go vo ri ti o nji ho vim „kon struk ci ja ma”.19

Na sto je ći da toj svo joj „te o ri ji uni ja” pri ba vi auto ri tet ve ći od ono ga što joj ga je nu di la nje na eks pli ka ci ja sa mo u „obič nom” skup štin skom iz la ga nju (go vo ru), Dr lje vić je „pro vla či” i kroz svoj „pri je dlog adre se” kra lju Ni ko li, od 23. fe bru a ra 1914. go-di ne, u ko me po seb no is ti če da su ide je – ka ko one o uni fi ka ci ji car ni skih, voj nih i di plo mat skih od no sa Cr ne Go re sa Sr bi jom, ta ko i one o traj nom odr ža nju tra di ci o nal nih ve za sa brat skom i moć nom ru skom im pe ri jom – da te „ne sa mo um nim kon cep ci-ja ma na ših na ci o nal no-po li tič kih in te re sa ne go i sa mim in stink-tom na rod nog i ra snog sa mo o dr ža nja”.20 Isto vre me no, i na istom mje stu, on „ko ri sti pri li ku” da: pr vo, po di je li „ne raz dje lji vu ra-dost” s kra ljem, „što je dje lo oslo bo đe nja na še bra će iz vje kov nog tur skog rop stva kru ni sa no dav no že lje nim spo jem srp skih kra-

18 Isto, str. 152.19 Isto.20 Isto, str. 158.

265

lje vi na”; dru go, za hva li mu se na „kra ljev skoj ri je či” o „je din stvu sud bi ne” dvi ju srp skih kra lje vi na; tre će, po ka že mu svo ju iz u zet-nu za bri nu tost što je cr no gor ska Vla da „iz ne na di la srp ski na rod” ne po treb nim i ne ra zu mlji vim „ne spo ra zu mi ma oko gra ni ca”; če-tvr to, iz ra zi na du da će kralj uči ni ti što je do nje ga ka ko bi „ta ista Vla da” što pri je pod ni je la Skup šti ni „na rje ša va nje” ugo vo re o po me nu tim uni ja ma Cr ne Go re sa Sr bi jom i ti me iza šla u su sret „ka ko jed no du šnom za htje vu srp skog na ro da ta ko i pra vil no oci-je nje nim in te re su ma Cr ne Go re”21

Dr lje vi će va uvje re nost u cr no gor sko-srp sku „sud bin sku po-ve za nost” još sna žni je će do ći do iz ra ža ja u nje go vom go vo ru o oba ve za ma Cr ne Go re spram Sr bi je, u no vom ra tu. Dr lje vić tu svo jim „pa tri ot skim osje ća nji ma” da je iz ra zi tu pred nost nad ra-ci o nal nim po li tič kim ra su đi va njem i ne osta vlja ni naj ma nji pro-stor za bi lo ko ji di plo mat ski ili dru gi ma ne var Cr ne Go re, ko ji se do kra ja i u sve mu ne bi po kla pao sa nje nom „iskon skom” i „sve tom” du žno šću da se bes pri ziv no žr tvu je za Sr bi ju i srp stvo. Što vi še, uvje re nja u tom po gle du to li ko su mu čvr sta i ne u pit na, da sma tra ne do pu sti vom čak i po tre bu da se Cr na Go ra ogla ša va ne kom svo jom po seb nom ob ja vom ra ta Austro u gar skoj. Na pro-sto, ve li on, „da va ti iz ja vu o so li dar no sti sa Sr bi jom zna či lo bi vri-je đa ti je din stvo na ših Kra lje vi na, je din stvo od bra ne srp skih in-te re sa”.22 Ovo sto ga što, ka ko ka že, „Mo nar hi ja ne na pa da sa mo Sr bi ju, već pre ko nje na pa da uje di nje nje srp skih ze ma lja u jed nu srp sku dr ža vu”.23 U kon tek stu ta kve „iz vje sno sti”, Dr lje vi ća po-seb no mu či to što „pra vo još ni je stvo ri lo ta kvu od red bu, da ob ja-va ra ta Sr bi ji od mah za so bom po vla či i ob ja vu ra ta od stra ne Cr-

21 Isto, str. 159. Pomenuto „zatezanje” Vlade „oko granica” suštin-ski se odnosilo na njenu rezervu u pogledu smisla stvaranja navedenih unija sa Srbijom, zbog bojazni da bi one „bile opasne za državni indivi-dualitet Crne Gore”. To je, vjerovatno, bio razlog što Drljevićev „pred-log adrese” nije dobio podršku u Skupštini i što je većina poslanika gla-sala protiv unije Crne Gore sa Srbijom (Isto).

22 Vjesnik, Cetinje, br. 48, 19. VII 1914.23 Isto.


266


ne Go re”.24 Tje ši ga, me đu tim, uvje re nje da ta „prav na pra zni na” ni je ne pre mo sti va te ško ća, bu du ći da su „obi je srp ske kra lje vi ne sa da jed no” i da će cr no gor ski na rod iz vr ši ti svo ju du žnost, „žr-tvu ju ći sve za otadž bi nu, za spas i uje di nje nje srp stva”.25 To što će Dr lje vić de se tak go di na ka sni je (na sjed ni ci Na rod ne skup šti ne u Be o gra du, odr ža noj 27. mar ta 1926. go di ne) ka za ti da je Cr na Go ra sa raj ve skim aten ta tom „uba če na u svjet ski rat”, sprem na na ras pa će „za spas dru gih”,26 i ti me pri zna ti ne sa mo nje nu „uza-lud nu žr tr vu” već i vla sti tu ne pro mi šlje nost i za blu du, ne zna či da se ta nje go va „ro do lju bi va re to ri ka”, za jed no sa „srp skom svi je-šću” ko ja je u Cr noj Go ri, do brim di je lom za slu gom nje nog su ve-re na, bi la pu sti la du bo ke ko ri je ne, ni je na la zi la u te me lji ma ka ko od lu ke da Cr na Go ra uđe u rat za ko ji ni voj nič ki, bi bi lo ka ko dru go objek tiv no ni je bi la sprem na,27 ta ko i po ru ka Cr no gor ske na rod ne skup šti ne, sre di nom 1914, naj pri je ru skoj Du mi, da će „srp ski na rod” u Cr noj Go ri, „kao vje či ti sa rad nik u ve li koj slo-ven skoj ide ji, i ovo ga pu ta zna ti žr tvo va ti sve što ima da od bra ni svo ja sve ta na ci o nal na pra va jer je uvje ren da nje go vu pra ved nu stvar šti te Bog, prav da i moć na i svag da šnja za štit ni ca srp ska Ru-si ja”, a po tom i srp skom Par la men tu, „da je sva ka du ša u Cr noj Go ri sad kao ikad go to va pri ni je ti i po to nju kap kr vi na žr tve nik srp ske slo bo de i ne za vi sno sti ko ju di vlja i ne na si ta Austri ja ho će da nam odu zme”.28

Ide ja jed ne „srp ske dr ža ve”, ko ju Dr lje vić ov dje po mi nje, a ko-ja bi tre ba lo da na sta ne uje di nje njem srp skih ze ma lja, ne što je

24 Isto.25 Isto.26 Dr Sekula Drljević: Politička misao, str. 267.27 Kako je to izledalo opisuje tadašnji austrijski ambasador u Cr-

noj Gori, koji kaže da je snaga tako formiranog javnog mnjenja bila ta-kva da je kralj Nikola morao popustiti „gotovo jednoglasnoj volji naro-da” i, uprkos nepovoljnom fi nsnasijskom, ekonomskom i spoljno-poli-tičkom položaju zemlje, donijeti odluku o njenom stupanju u rat (Vi-še o tome u: Radovan Radonjić: Politička misao u Crnoj Gori, str. 249).

28 Vjesnik, Cetinje, br. 48, 19. VII 1914.

267

dru go od ide je uni ja Cr ne Go re i Sr bi je u ne kim obla sti ma nji-ho vog ina če za seb nog dr žav nog ži vo ta, ko ju je ra ni je za stu pao. On o svo joj evo lu ci ji u shva ta nju for mi cr no gor sko-srp skog za-jed ni štva, me đu tim, ne ka že ni šta, pa čak ni to ka kvu bi „kon-struk ci ju” ima la ta jed na „srp ska dr ža va”, te da li bi je či ni le sa mo bez u slov no uje di nje ne Cr na Go ra i Sr bi ja, ili bi ob u hva ta la i još ne ki „srp ski pro stor”.

Te o rij ski dug u po gle du ob ja šnje nja ka ko za mi šlja (unu tra-šnje) or ga ni za ci o no us tr oj stvo (tj. „kon struk ci ju”) jed ne „srp ske dr ža ve” za ko ju se ta da za la že, Dr lje vić ni ka da ni je is pu nio. Me-đu tim, o to me na ka kvu je fak tič ku po zi ci ju Cr ne Go re u toj dr-ža vi Dr lje vić pri stao, i što je u etič kom smi slu tim po vo dom lič no pri hva tao, in di rekt no, sa svim ja sno, go vo ri ka ko nje go vo po na ša-nje na kon ka pi tu la ci je Cr ne Go re u Pr vom svjet skom ra tu, ta ko i od nos pre ma Pod go rič koj skup šti ni i nje nim od lu ka ma. Pre ma (do sa da ne de man to va nim) na vo di ma iz pred go vo ra u knji zi o nje go voj po li tič koj mi sli, Dr lje vić se, na i me, kra jem tog ra ta, na-šao u kru gu cr no gor skih po li ti ča ra za ro blje nih u austrij skom lo-go ru Karls tein, ko ji su se sma tra li po zva nim, ne sa mo da jed nim pi smom oba vi je ste vi đe ni je et ni ke da je ka pi tu la ci ja cr no gor ske voj ske re zul tat iz da je kra lja Ni ko le, i da se pre ko tog či na ne smi je pri je ći uko li ko se cr no gor skom oruž ju že li obez bi je di ti do stoj no mje sto „u kru gu oslo bo đe nog i uje di nje nog srp stva”, već i da pre-du zmu dru ge „lo gi stič ke mje re”, uklju ču ju ći (ako tre ba) i „oru ža-nu ak ci ju za iz vo đe nje uje di nje nja Cr ne Go re sa Sr bi jom”.29 Na istom mje stu se, ta ko đe s po zi vom na re le vant ne iz vo re (uklju ču-ju ći i je dan Dr lje vi ćev tekst, ob ja vljen u be o grad skoj Po li ti ci od 5. ja nu a ra 1928. go di ne), go vo ri i o to me da je Dr lje vić bio „na knad-no” iza bran za de le ga te na Pod go rič koj skup šti ni, ali da je ona bi la oba vi la po sao pri je ne go se on vra tio iz lo go ra.30

Ova kvo po na ša nje i po stup ci, iz ko jih se bje lo da no vi di na ka kvo je Dr lje vić unu tra šnje ure đe nje mi slio ka da je go vo rio o

29 Dr Sekula Drljević: Politička misao, str. 22–23.30 Isto, str. 23.


268


„jed noj srp skoj dr ža vi”, ra zu mi je se, ni je bi lo ire le vant no, upr-kos to me što će on, ne ko li ko go di na ka sni je, jav no „kon sta to va ti” da se „sa Cr nom Go rom… vla da ne sa mo bez nje ne go i pro tiv nje”,31 te da je Cr na Go ra ula skom u za je nič ku dr ža vu iz gu bi la, a ne do bi la, bu du ći da je u vri je me nje nog stva ra nja „po bo gat stvu i lje po ti svo jih pred je la, po svom iz la zu na mo re, i bla go da re ći či-nje ni ci da je sve to ima la op te re će no sa mo sa de set mi li o na du ga, u ko ji ula zi i mi lion di na ra po zajm lje nih pri kra ju ra ta od Sr bi-je – ima la ma te ri jal ne uslo ve, ne sa mo da po sto ji kao sa mo stal na dr ža va, ne go i da ubr zo po sta ne jed na od re la tiv no naj bo ga ti jih dr ža va na Bal ka nu”.32 Na pro tiv, i ono je čvr sto ugra đe no u po-li tič ke i etič ke osno ve „po bjed nič kog” pod go rič kog ra por ta Be-o gra du, pot kraj no vem bra 1918, da je „ve li ki po sao uje di nje nja”, sa svim onim što je to zna či lo za Cr nu Go ru i nje nu sud bi nu, „uspje šno oba vljen”.

II

Dru ga fa za u raz vo ju Dr lje vi će ve po li tič ke mi sli, ka rak te ri-stič na po nje go voj za o ku pi ra no sti ide jom ju go slo ven skog za jed-ni štva, te shva ta nju Cr no go ra ca kao vre me nom po seb no ob li ko-va nih Sr ba – ina če, jed na ko kao i pr va bo ga ta ra znim neo če ki va-nim ili čak čud nim mi sa o nim eks kur si ma i po li tič kim za o kre ti-ma – po či nje ra dom na pro gra mu Cr no gor ske stran ke, a za vr ša va se uvo đe njem tzv. še sto ja nu ar ske dik ta tu re.

Dr lje vić je, kao i svi Cr no gor ci nje go vog do ba, uvje ren da „za-jed nič ka dr ža va” Ju žnih Slo ve na pred sta vlja okvir iz van ko jeg se Cr na Go ra, i kad bi mo gla, ni ka ko ne bi smje la na ći. U tom ga uvje re nju ne će po ko le ba ti ni to što je bio je dan od ri jet kih iz tog pe ri o da ko ji je, ka ko pi šu isto ri ča ri, „vr lo ra no i vr lo ener gič no” is ka zi vao ne za do volj stvo sta njem u Cr noj Go ri na kon nje nog pri-

31 Isto, str. 235.32 Isto, str. 266.

269

sa je di nje nja Sr bi ji i, za jed no s njom, uklju če nja u tu za jed ni cu,33 ni to što je, ta ko đe, pri lič no ra no uočio po sto ja nje ne kih krup nih objek tiv nih te ško ća za prin ci pi jel no re gu li sa nje po je di nih pi ta nja od iz u zet ne va žno sti za ka rak ter i kva li tet tog za jed ni štva. Ovo po to nje se, ka ko Dr lje vić is ti če 1921. go di ne, u svo joj od bra ni na su du Ra do mi ra Ve šo vi ća, po seb no od no si lo na po ku ša je da se iz vr ši uni fi ka ci je ra ni jih za ko no dav stva kon sti tu e na ta za jed nič-ke dr ža ve, pri če mu upo zo ra va da se „ne smi je is pu sti ti iz vi da, da raz li ka na ših za ko na ni je sa mo po slje di ca na še do ju če ra šnje pri pad no sti ra znim dr ža va ma, ne go, u ve li kom ste pe nu, nu žno re zul ti ra iz ne jed na ko sti eko nom skog i kul tur nog raz vit ka po je-di nih ju go slo ven skih ze ma lja”, usljed če ga je „ve li ko pi ta nje, da li je ta uni fi ka ci ja i u kom ste pe nu mo gu ća kao kom pro mi sno pri bli ža va nje onih eko nom sko-kul tur nih re la ci ja vi še ka te go ri je ka oni ma ni že ka te go ri je bez osjet ne šte te po jed ne i po dru ge”.34 Pro blem o ko me je ri ječ, uto li ko je ve ći, go vo rio je ta da Dr lje vić, što bi „za pr ve ta ko da ti prav ni okvi ri bi li pre u ski i zbog to ga stal no do la zi li u sku kob sa nji ho vom pri rod nom te žnjom u prav-cu da ljeg ne sme ta nog raz vit ka”, dok bi „dru ge, svo jom ne pri la-go đe no šću nji ho vom op se gu, osta vlja li bez do volj no in ten ziv nog prav nog re gu la to ra, ta ko nu žnog za nor mal nu po ste pe nost u nji-ho vom raz vo ju”.35

Dr lje vić, u shva ta nju vla sti te ulo ge i za da ta ka u ob ja šnje nju ka kva je za jed nič ka dr ža va po treb na Ju žnim Slo ve ni ma, i ka-ko ovu tre ba ure di ti da bi od go va ra la svi ma, re klo bi se, uve li ko sli je di zna me ni tu Ci ce ro no vu fi lo zo fe mu da „u stva ra nju dr ža-ve po sto ji ne što kao dav na po ve za nost i pe ri o dič no po na vlja nje pro mje na”, da je „mu dri ma da to da po zna ju”, ali da je dje lo „ve-li kog gra đa ni na”, od no sno „bo žan skog čo vje ka”, da pro ra ču na

33 Dimitrije Dimo Vujović: Crnogorski federalisti 1919–1929, Tito-grad 1981, str. 65.

34 Dr Sekula Drljević: Odbrana generala Radomira Vešovića na su-du; u: Đeneral Vešović pred sudom, Zemun 1921, str. 22.

35 Isto.


270


na i la zak te pro mje ne i tom pred vi đa nju pri dru ži spo sob nost da „usmje ri pra vac dr žav nog kor mi la, dr že ći ga pod pu nom kon tro-lom”.36 U že lji da u to me us pi je, tj. da po ka že da je lič no sa svim do ra stao ta kvom či nu, Dr lje vić svo ju in ven ci ju i sklo nost k ori-ga nil nom če sto kom bi nu je sa „osla nja nji ma” na „rje še nja” slič-nih pro ble ma na ne kim dru gim, po ne kad ge o graf ski i u sva kom dru gom po gle du, pri lič no uda lje nim dru štve nim pro sto ri ma. U tom smi slu, ni je mu stran ni ma nir pri lič no la kog (u smi slu ne kri-tič kog) sljed be ni štva ra znih fi lo zof skih i inih „ško la”, što u nje-go vo vri je me ni ču na ra znim eklek tič kim „spo je vi ma” sa dr ža ja iz an tič ke po li tič ke li te ra tu re sa ide ja ma i te o ri ja ma na sta lim u okvi ri ma i za po tre be tzv. mo der nih to ta li ta ri za ma, uklju ču ju ći i one što in kli ni ra ju ge o po li ti ci i ra si zmu. Ma da se, po pra vi lu, di-rekt no ne po zi va ni na jed nu od tih ško la, ili to či ni ri jet ko i je dva pri mi jet no, nji hov uti caj je pre po zna tljiv ka ko u poj mov no-ka te-go ri jal nom apa ra tu ko jim se slu ži u is ka zi va nju svo jih za pa ža nja i pro cje na, ta ko i u „ski ca ma” rje še nja po je di nih pro ble ma or ga ni-za ci je i funk ci o ni sa nja dr žav ne za jed ni ce, ko je nu di.

Ta ko, na pri mjer, Dr lje vi ćev od nos pre ma for mi i ka rak te ru ju go slo ven skog za jed ni štva, u ko me do mi ni ra uvje re nje da za jed-nič ka dr ža va ne smi je bi ti uni ta ri stič ki ure đe na, ili na bi lo ko ji dru gi na čin pri la go đe na sa mo in te re si ma nje nih pr vih ofi ci jel-nih kon sti tu i ne ta ta (Sr bi je, Hr vat ske i Slo ve ni je), već da mo ra bi-ti de mo krat ski ure đe na ze mlja sa istim pra vi ma i slo bo da ma za sve ko ji u njoj ži ve, ne za sni va se sa mo na ina če ve o ma do brim za pa ža nji ma o cen tra li zmu u slo že nim dr ža va ma, o če mu ka že: „Svo jim na sil nim me to da ma cen tra li zam ne mo že stvo ri ti dru gu re ak ci ju kod svih žr ta va nje go vih me to da, sem nji ho vu te žnju za slo bo dom, ko ja do la zi do iz ra ža ja u nji ho voj bor bi za spa sa va nje svo jih po seb nih eko nom skih, kul tur nih i po li tič kih in te re sa od uni šta va ju će si le cen tra li zma. Lo gič ka po slje di ca te nji ho ve bor be je ste par ti ku la ri zam”.37 Ni je ute me ljen ni sa mo na uvi đa nju vi še-

36 Ciceron: Država, Beograd 2002, str. 46.37 Dr Sekula Drljević: Politička misao, str. 250.

271

stra no lo šeg is ku stva Cr ne Go re sa za jed ni štvom u ko je je uklju-če na bez svog dr žav nog i prav nog su bjek ti vi ta i mi mo pret hod no for mal no i fak tič ki de fi ni sa ne po zi ci je u od no su na nje go ve osta le kon sti tu en te. Ne za sni va se ni sa mo na etič kom re zo nu da je Cr na Go ra, „kao ri jet ko ko ja ze mlja na svi je tu, kroz vje ko ve svo je muč-ne bor be za slo bo du do ka za la ne sa lo mlji vu vo lju, da bez u slov-no i u svi je ma pri li ka ma slo bo du sma tra svo jom neo svo ji mom (neo tu đi vom – R. R.) te ko vi nom”, ta ko da bi po gri je ši li „svi oni, ko ji bi iz nje ne vo lje za za jed ni cu u dr ža vi Ju žnih Slo ve na iz vo di li nje nu go to vost za pot či nje nost ma ko joj od ju go slo ven skih ze ma-lja”.38 U in spi ra ci o noj osno vi Dr lje vi će vog an ti u ni ta ri zma na la ze se i ne ki op šti prin ci pi or ga ni za ci je dru štva i dr ža ve, ap sol vi ra ni još u spi si ma an tič kih mi sli la ca, po put Pla to no ve te ze da se čo-vjek i dr ža va raz li ku ju sa mo po obi mu, ta ko da se osno va no mo-že ka za ti „ka kav čo vjek, ta kva i dr ža va”,39 od no sno Ci ce ro no vih te za da je „sva ka dr ža va ona kva ka kav je ka rak ter i smjer vla sti ko ja njo me upra vlja” i da „ni jed na dru ga dr ža va ni je dom slo bo-de osim one u ko joj je vr hov na vlast u ru ka ma na ro da”.40 Za to Dr lje vi će va osnov na ar gu men ta ci ja o to me ka ko tre ba ure di ti za-jed nič ku dr ža vu, osim po li tič kim na tuk ni ca ma o lo šem cr no gor-skom is ku stvu sa no vim za jed ni štvom, od no sno za pa ža njem da ni dru gi u tom po gle du ne pro la ze bo lje, odi še i sta rim, uni ver zal-nim po ru ka ma te o rij ske na ra vi, is ka za nim u vi du te za:

da „rav no prav nost uje di nje nih ze ma lja” pred sta vlja „osnov dr žav ne sna ge i mo ći” i sva koj od njih do no si „mir, dr žav ni red i na pre do va nje”; 41

da ne rav no prav nost, ko ja uvi jek zna či „po li tič ku, eko nom sku i kul tur nu pot či nje nost” jed nih dru gi ma, do no si ne mi re i ne re de u dr ža vi, iza zi va nje nu ne moć, „pa mo žda i pro past”; 42

38 Isto, str. 214.39 Radovan Radonjić: Političke doktrine, Cetinje 2010, str. 79. 40 Ciceron: Op. cit., str. 46. 41 Dr Sekula Drljević: Politička misao, str. 215.42 Isto.


272


da ze mlje udru že ne u za jed ni koj dr ža vi, „ko je su u isto rij-skom raz vit ku po sta le po seb ne po li tič ke, eko nom ske i kul tur ne je di ni ce, ima ju pra vo na po lo žaj rav no prav nih čla no va”; 43

da dr žav nom za jed ni štvu u ko me se že li ostva ri ti ta i ta kva rav no prav nost od go va ra fe de ra li zam, bu du ći da je sa mo na prin-ci pi ma na ko ji ma on op sto ja va mo gu će ima ti „eko nom sko-kul-tur nu rav no prav nost i po li tič ku slo bo du”.44

Dr lje vi ćev kon cept fe de ral nog ure đe nja „za jed nič ke dr ža ve” in spi ri san je ide ja ma ame rič kih fe de ra li sta. To in di ci ra ne sa-mo nje go vo in si sti ra nje na fi lo zo fe mi da čo vjek bez slo bo de ni je čo vjek, a da na rod ko ji ne zna ci je ni ti slo bo du ni je na rod, već i sta no vi šte da te melj ni prin cip for mi ra nja i po sto ja nja za jed nič-ke dr ža ve Ju žnih Slo ve na, kao ova plo će nja u bi ti istih in te re sa i jed na kih pra va svih na ro da na tom pro sto ru, mo ra bi ti: „Pre ma dru gim dr ža va ma svi jed no i za jed no, a unu tra, u me đu sob nim od no si ma svi jed na ki i rav no prav ni”.45 Kod ovog po to njeg, na pri mjer, Dr lje vić je ve o ma bli zak ne sa mo ono me što u sim bo-lič kom i stvar nom smi slu zna či ame rič ki e plu ri bus unum, već i ono me što Alek san dar Ha mil ton pod ra zu mi je va kad ka že da „zda nje ame rič kog car stva tre ba po sta vi ti na čvr stoj osno vi pri-stan ka na ro da”, ta ko da u nje mu „ri je ka na ci o nal ne vla dar ske mo ći tre ba da iz vi re ne po sred no iz tog či stog iz vo ra”, a nje go ve dr ža ve-čla ni ce bu du „in ter me di jal na ti je la i kon sti tu tiv ni dje lo vi na ci o nal ne su ve re no sti”.46 Pro jek tu ju ći taj „ideal” na ju žno slo-ven sko „fe de ral no car stvo”, Dr lje vić ovo za mi šlja kao dru štve ni i dr žav ni pro stor na ko me će bes pri ziv no da va že i bes pri je kor no funk ci o ni šu tri prin ci pa: pr vi, da se u nad le žno sti cen tral nih (za-jed nič kih) or ga na na la ze sa mo spolj ni po slo vi, voj ska, fi nan sij ski si stem i sa o bra ćaj na sred stva op šteg zna ča ja, dok sve osta lo spa-da u nad le žnost fe de ral nih je di ni ca; dru gi, da za je de nič ki par-

43 Isto.44 Isto, str. 220.45 Isto, str. 214–215. 46 Radovan Radonjić: Političke doktrine, str. 296.

273

la ment, sa sta vljen od jed na kog bro ja de le ga ta iz sva ke fe de ral ne je di ni ce bu de za ko no dav no kom pe ten tan sa mo za ono što je u in ge ren ci ja ma cen tral nih or ga na, dok će sve osta lo u obla sti za-ko no dav stva i upra ve bi ti u nad le žno sti fe de ral nih je di ni ca; tre ći, da spo ro ve iz me đu fe de ral nih je di ni ca i za jed nič ke dr ža ve rje ša va sa ve zni sud.

Ame rič ki „uzor” pri su tan je kod Dr lje vi ća i on da ka da po ku-ša va da ap sol vi ra pro blem je din stva u za jed nič koj dr ža vi. Uvje ren u to da se po treb na po li tič ka ko he zi ja u mul ti et nič kim za jed ni-ca ma ne mo že po sti ći dru ga či je do ona ko ka ko je to uči nje njo u Ame ri ci – pret po sta vlja njem dr žav ne ide je na ci o nal noj – Dr lje-vić, na i me, na sto ji da do ka že „ne tač nost kon cep ci je ju gol so ven-stva kao na rod no sti”.47

Ju go slo ven stvo je, ob ja šnja va Dr lje vić, na sta lo kao „sa mo i je-di no kul tur ni po kret bez ika kvih po li tič kih pre ten zi ja”.48 Vrem-nom je, do biv ši „sen ti men tal ne pri mje se” u slu žbi „ra snog je din-stva na šin na ro da”, po če lo da iz la zi iz tih okvi ra, ali ni for ma lo ni fak tič ki „ni ka da ni je bi lo, ni ti je da nas ozna ka na rod no sti”.49 Sto ga, naj vi še što se ju go slo ven stvu u tom po gle du mo že pri pi sa-ti, je ste da je ono „dr žav na mi sao naj srod ni jih me đu naj srod ni-ji ma iste ra se”.50 Ta se isti na, od lu čan je Dr lje vić, mo ra uva ža va ti i kod shva ta nja su šti ne i smi sla za jed nič ke dr ža ve, i kod od re đi-va nja nje nog na zi va. Kon kret no, da bi se iz bje gla opa snost da se iza na zi va dr ža ve Sr ba, Hr va ta i Slo ve na ca, pri kri je na mje ra za us po sta vlja nje he ge mo ni je „tro i me nog na ro da” nad svi ma dru-gi ma, te da bi se za jed nič ka dr ža va i po ime nu is ka za la kao iz raz rav no prav no sti za sve, ona bi se mo gla zva ti „sa mo ili Ju go sla vi ja ili Udru že ne ze mlje Ju žnih Slo ve na”.51 Ovo tim pri je, što ju go-slo ven ska dr žav na mi sao, sum ma sum ma rum, ni je ko la bo ra ci ja

47 Dr Sekula Drljević: Politička misao, str. 278.48 Isto, str. 224.49 Isto, 224–225.50 Isto, str. 225.51 Isto, str. 234.


274


čak ni tri ju dr žav nih ide ja: srp ske, hr vat ske i slo ve nač ke, „ne go po seb na i sa mo stal na dr žav na ide ja, pred ko jom ove tri ka pi tu-li ra ju”.52 Fak tič ki to zna či da „ako ho će mo da na ša dr ža va bu de jed na dr ža va, on da ona ne mo že bi ti dru go ne go ostva re nje ju go-slo ven ske dr žav ne mi sli, da kle Ju go sla vi ja; a ako ho će mo da ona bu de dr ža va Sr ba Hr va ta i Slo ve na ca, on da ona ni je i ne mo že da bu de jed na dr ža va”.53 Ta ko shva će na, ve li Dr lje vić, „sa dr ži na na še dr žav ne ide je mo ra bi ti je din stvo pre ma osta lim dr ža va ma, je-din stvo dr žav nih am ble ma, poj mov no je din stvo dr žav nog ime na i rav no prav nost udru že nih ze ma lja u me đu sob nim od no si ma”.54 Ona tre ba da bu de „svim uje di nje nim ze mlja ma ga ran ci ja slo bo-de, ve ća od one ko ju bi mo gle svo jom sop stve nom sna gom ima ti, i sta bil ni ja od one ko ju da ju me đu na rod ni sa ve zni ugo vo ri”.55 Pri to me, ra zu mi je se, „ab di ka ci ja” uje di nje nih ze ma lja na me đu na-rod ni in di vi du a li tet ni je apri or na, već je uslo vlje na „za htje vom da sve ze mlje, ko ji ma je isto rij ski raz voj dao po se ban in di vi du a li tet, bu du dr ža vo tvor no rav no prav ne”.56

Dr lje vić, ina če, ni u ras pra vi o ju go slo ven stvu, ni na bi lo kom dru gom mje stu u ovoj fa zi, ne go vo ri o cr no gor skoj na ci ji. Ob-ja šnje nje što ga da je u od bra ni Ra do mi ra Ve šo vi ća na su du, da su Sr bi i Cr no gor ci, kre ću ći se raz li či tim isto rij skim pu te vi ma i raz vi ja ju ći se kroz vje ko ve „ne jad na kog ži vo ta”, po sta li en ti te ti sa „ne jed na kim men tal nim sklo po vi ma” i etič kim po stu la ti ma, ko ji ba šti ne ra li či ta kul tur na na slje đa i po gle de na svi jet, bu du-ći da su jed ni „bo lo va li rop stvo sop stve no”, a dru gi „slo bo do va li kr va vu slo bo du i bo lo va li rop stvo bra ta svog”, ta ko da je jed no-me „rop stvo pro ša ra lo lik”, a dru go me „vječ na bor ba za slo bo du da la no vi lik,”57 bli že je is ti ca nju psi ho lo ško-etič kih po seb no sti

52 Isto. 53 Isto, str. 239.54 Isto, str. 234.55 Isto, str. 226.56 Isto, str. 225.57 Dr Sekula Drljević: Odbrana Radomira Vešovića na sudu, str. 30.

275

Cr no go ra ca u od no su na „osta le Sr be”, ka rak te ri stič no za pi sa-nje Jo va na Pa vlo vi ća o cr no gor stvu, tri i po de ce ni je ra ni je, ne go ide ja ma Pe tra Pe tro vi ća na tu te mu, pre zen ti ra nim u rim skoj Tri-bu ni 1918. go di ne, gdje ob ja šnja va što je to što či ni je dan na rod i ko li ko Cr no gor ci is pu nja va ju te pret po stav ke i kri te ri je me.58 Dr-lje vić i 1926. go di ne, kad na bra ja ju žno slo ven ske na ro de, go vo ri is klju či vo o Sr bi ma, Hr va ti ma, Slo ven ci ma i Bu ga ri ma.59 Cr no-gor ce ne po mi nje. Go vo ri sa mo o to me da stu pa nje Cr ne Go re u dr ža vu ko ja bi se zva la Ju go sla vi ja ne bi bi lo od ri ca nje od na če la rav no prav no sti i pot či nja va nje ne koj od dru gih ju go slo ven skih ze ma lja, već pret po stav ka nje nog br žeg i si gur ni jeg raz vit ka.

Dr lje vi će vo ba vlje nje pi ta njem so ci jal no-eko nom ske osno ve ustav no-prav nog ure đe nja „za jed nič ke dr ža ve”, za ko je se za la že, me đu tim, „no si pe čat” ne kih, ma kar u ide o lo škom smi slu dru-gih, ako ne otvo re no (di rekt no) pro tiv za pad nih, a ono sva ka ko ne za pad nih „mi so nih stru ja nja”. Na to ve o ma ja sno uka zu je ob-ja šnje nje ko je nu di uz te zu da pi ta nje ure đe nja za jed nič ke dr ža ve ni je et nič ki, „ne go eko nom sko-kul tur ni i po li tič ki pro blem”.60 Dr lje vić, na i me, ka že da za nje ga, u kon kret no-po li tič kom smi-slu, pi ta nje fe de ra tiv nog ure đe nja za jed nič ke dr ža ve ni je ni ka kav „go spod ski luk suz, ne go pi ta nje eko nom skog op stan ka i slo bo de cr no gor skih se lja ka”,61 a da se glav ni raz log što su i cr no gor ski se lja ci i svi dru gi si ro ma šni slo je vi u toj dr ža vi ve o ma uda lje ni od sva kog rje še nja svo jih eg zi sten ci jal nih pi ta nja na la zi u či nje-ni ci da je nju stvo ri la vo lja „za pad nih ve le si la”, kao „ko lo ni ju za-pad no-evrop skog ka pi ta li zma” i ži ran ta „na mje ni ci pre za du že ne Sr bi je”,62 usljed če ga je „bo grad ski ka pi ta li zam uspio pri do bi ti za cen tra li stič ko ure đe nje dr ža ve sa mo Sr bi ju”, dok „sve osta le po-

58 Više o tome, u: Radovan Radonjić, Politička misao u Crnoj Go-ri, str. 184–185, 286.

59 Dr Sekula Drljević: Politička misao, str. 278–279.60 Isto, str. 225.61 Isto, str. 270–271. 62 Isto, str. 259.


276


kra ji ne gle da ju s pra vom u cen tra li zmu svo ju eko nom nsku pot-či nje nost i eks plo a ti sa nje, svo je kul tur no po ti ski va nje i ne rav no-prav nost svo jih gra đa na sa gra đa ni ma Sr bi je”.63 Po lo gi ci stva ri, pre vla da va nje tog pro ble ma ni je mo gu će bez za mje ne ak tu el ne in te re sne struk tu re dru štva, a to se mo že po sti ći sa mo iz ne kog ka pi ta li zmu i nje go vim so ci jal nim, eko nom skim i po li tič kim de-ri va ti ma po sve su prot nog uklo na. Tra že ći rje še nje za taj pro blem, Dr lje vić se ide o lo ški i te o rij ski „se li na Is tok” i, baš ona ko ka ko to či ne ru ski na rod nja ci (u pr vom re du He cen i Čer ni šev ski),64 od-no sno ki ne ski so ci ja li sta Sun Jat Sen,65 afi r mi še ide ju o se lja štvu kao te me lju dru štva i osni va ču dr ža ve. Ta ko, sa o bra zno uvjer nju da je za jed nič ku dr ža vu „svo jim sop stve nim žr tva ma stvo rio sam se ljak i da ona na nje mu po či va”, on u pr vi plan is ti če za htje ve:

pr vo, da se na če lo „de cen tra li za ci je i na rod ne sa mo u pra ve spro ve de svu da – od op šti na do naj vi ših sa mo u prav nih je di ni ca”;66

dru go, da se u dr ža vi ko ja je „se ljač ka i to va lja da osta ne”, u kon tek stu nje ne „se ljač ke de mo kra ti je”, ostva ri na če lo „da ze mlja bu de ono ga, ko ji je ra di”; 67

tre će, da se ot klo ne „eko nom ske raz li ke me đu dru štve nim kla sa ma” i su zbi je „na go mi la va nje ve li kog pri vat nog bo gat stva u

63 Isto, str. 221.64 Hercen, tako, smatra da „rusku osobitost” čini „selo sa opštin-

skom samostalnošću, sa skupštinom svih ljudi, s izbornom upravom, s odsustvom ličnog vlasništva na zemlji, s podjelom polja prema broju glava sposobnih za rad” i zato ruskom caru piše: „Dajte zemlju seljaci-ma… skinite s Rusije sramotnu mrlju ropstva” (Radovan Radonjić: Po-litičke doktrine, str. 509–510).

65 Sun Jat Sen, pak, smatra da princip „narodnog blagostanja” u Kini može biti ostvaren tek kad se riješi socijalno-ekonomski status najbrojnijeg dijela kineske populacije – seljaštva, a to se može postići tek onda kada se oživotvori geslo „svakome oraču svoja njiva” i uspo-stavi „slobodna lokalna samouprava koja će neposredno izražavati vo-lju naroda” (Isto, str. 515–516).

66 Dr Sekula Drljević: Politička misao, str. 216.67 Isto, str. 217.

277

svim ob li ci ma, a na ro či to ako se ono do bi ja sna gom rad nič kog ele men ta uz sla bu na gra du”.68

Osim to ga što bi ra zo rio osno ve na ko ji ma se odr ža va ka pi-ta li stič ka eks po a ta ci ja si ro ma šnih od stra ne bo ga tih i što bi to za Cr nu Go ru bi lo rav no otva ra nju pu ta u njen ne slu će ni pro cvat, bu du ći da „kad ne bi bi la pljač ka na od dr ža ve SHS, ima sve fi nan-sij ske i eko nom ske uslo ve ra bu de re la tiv no i bo ga ti ja i ure đe ni ja od svih osta lih ze ma lja”,69 fe de ra li zam ute me ljen na tim po li-tič ko-etič kim i so ci jal no-eko nom skim pret po stav ka ma do nio bi Cr noj Go ri još jed nu ko rist: omo gu ćio bi da se pri od re đi va nju gra ni ca po je di nih fe de ral nih je di ni ca uzmu u ob zir „i ge o graf-ski po lo žaj te eko nom ske po tre be po je di nih kra je va”,70 či me bi se na pra vio va žan ko rak u na sto ja nju da prin cip „so ci jal ne prav de” naj zad za plju sne naj broj ni ji dio cr no gor ske po pu la ci je – se lja štvo.

Is toč ni, u pr vom re du slo ven sko-pra vo slav ni uti caj na Dr lje-vi će va po li tič ka raz mi šlja nja, do du še is ka zan ak tu el nom „za pad-nom” re to ri kom, vi dljiv je i u nje go vom „bli žem od re đi va nju” spolj ne po li ti ke za jed nič ke dr ža ve, ko je, za raz li ku od ana li ze unu tra šnjih po li tič kih i dru štve nih pri li ka, umje sto kla sne, sli-je di uglav nom ra snu lo gi ku. Ovo upr kos či nje ni ci da u prin ci pu sma tra da je fe de ral no ustro je na za jed nič ka dr ža va Ju žnih Slo-ve na „za in te re so va na” da u me đu na rod nim od no si ma „po ma že” ide ju svjet skog mi ra, uko li ko je ova „u sa gla sno sti sa pra vom svih na ro da na slo bo du (pra vo na rod nog sa mo o pre dje lje nja)”.71

Dr lje vić, na i me, kod pro jek to va nja po želj ne spolj no po li tič ke ori jen ta ci je za jed nič ke dr ža ve po la zi od dvi ju pret po stav ki.

Jed na pret po stav ka od no si se na to: pr vo, da je Pr vi svjet ski rat for mal no bio „su kob dva ju ve li kih

ide ja – ide je je din stva svjet ske ci vi li za ci je, ko ju je tre ba lo po sti ći je din stve nom vla da vi nom nad svi je tom, i ide je har mo ni je, ko ja je

68 Isto, str. 218.69 Isto, str. 270.70 Isto, str. 215.71 Isto, str. 219.


278


svjet skoj ci vi li za ci ji tre ba la da ti slo bo du i rav no prav nost ma lih sa ve li kim na ro di ma u me đu na rod nim od no si ma”; 72

dru go, da je u pr vom slu ča ju do mi ni rao „osnov ni prin cip nje-mač ko ga im pe ri ja li zma”, dok se u dru gom slu ča ju ra di lo o rat-nom po kli ču za pad no e vrop skog ka pi ta li zma, ko ji je „ča rom obe-ća va ne slo bo de ste kao neo gra ni če no pra vo ras po la ga nja sa kr vlju svih, ko ji su bi li želj ni slo bo de”; 73

tre će, da je u kraj ljoj li ni ji, gle da no iz ugla ra sne kon cen tri sa-no sti oko tih dva ju ide ja, Pr vi svjet ski rat bio „rat sla ven ske, an-glo-sak son ske i ro man ske ra se pro tiv ra se ger man ske”; 74

četvto, da su se Ju žni Slo ve ni u tom ra tu na šli pod ko man-dom mar ša la Fo ša, na stra ni „za pad no-evrop skog ka pi ta li zma”, za to što su bi li „želj ni slo bo de i rav no prav no sti u me đu na rod nim od no si ma” i za to što je na toj stra ni bi la „nji ho va ra sa” i nji hov „pred stav nik – ru ski na rod”.75

Dru gu pret po stav ku, od ko je Dr lje vić po la zi kod pro jek to va-nja spolj ne po li ti ke za jed nič ke dr ža ve, tvo re sta no vi šta:

pr vo, da su Ju žni Slo ve ni na kon Pr vog svjet skog ra ta – uglav-nom zbog „odva ja nja ru skog na ro da od za pad no-evrop skog ka-pi ta li za ma”, iza zva nog re vo lu ci o nar nim pre vra tom u Ru si ji 1917, te re vi ta li za ci jom Za pad ne Evro pe, do ko je je do šlo za hva lju ju ći eko nom skoj po mo ći Ame ri ke – po sta li „pro sjak pred vra ti ma” do ju če ra šnjih sa ve zni ka i „igrač ka bor be nji ho vih ka pi ta li stič kih in te re sa u Cen tral noj Evro pi i na Bal ka nu”; 76

dru go, da me đu na rod na si gur nost Ju žnih Slo ve na „ne le ži ni u mi lo sti Pa ri za, ni u mi lo sti Ri ma”, ne go u či nje ni ci da su oni „sa stav ni dio ve li ke slo ven ske ra se, bez ko je je, a još ma nje pro tiv ko je je Evro pa ne mo gu ća”; 77

72 Isto, str. 272.73 Isto, str. 273.74 Isto.75 Isto.76 Isto, str. 274–275.77 Isto, str. 276.

279

tre će, da bi za Ju žne Slo ve ne, zbog sve ga to ga, „me đu na rod ni po lo žaj pri ja te lja rim skog na ro da”, na pri mjer, bio ne sa mo aten-tat na nji ho vu „dr žav nu i na rod nu slo bo du”, ne go bi „nu žno šću svo jih lo gič kih po slje di ca” no sio u se bi naj ve ću opa snost da ih od ve de „na put ko nač nog de so li da ri sa nja sa slo ven skom ra som”, što bi bi lo u su prot no sti ka ko sa nji ho vom po li tič kom tra di ci jom, ta ko i „na rod nim osje ća nji ma”.78

Ima ju ći sve to u vi du, Dr lje vić sma tra da „po lo žaj pri ja te lja rim skog na ro da (pod ko jim pod ra zu mi je va ita li jan ski na rod ka-ko ga Mu so li ni shva ta – R. R.) mo ra bi ti bez u slov no is klju čen kao re la ci ja na še (za jed nič ke – R. R.) dr ža ve sa Ita li jom”.79 Uz opa sku da to ne is klju ču je mo guć nost po sto ja nja „ko rekt nih od no sa” sa ita li jan skom na ro dom, pod uslo vom da su dik ti ra ni „obo stra nim po tre ba ma su sjed stva”.80

IIITre ća fa za u raz vo ju Dr lje vi će ve po li tič ke mi sli, ka rak te ri-

stič na po gle da nju na ju žno slo ven sko za jed ni štvo iz ugla dr ža vih in te re sa Cr ne Go re i po tre ba Cr no go ra ca kao po seb ne na ci je, uz pri mi jet nu sum nju da se ovi kod da tog ras po re da po li tič kih sna-ga i so ci jal nih či ni la ca u ze mlji uop šte mo gu ostva ri ti, obu va ta vri je me od uvo đe nja tzv. še sto ja nu ar ske dik ta tu re do slo ma pr ve Ju go sla vi je.

Dr lje vi će vu po li tič ku mi sao u toj fa zi, vi še od osta log, de ter-mi ni šu:

pr vo, raz voj do ga đa ja u ze mlji pri je uvo đe nja tzv. še sto ja-nu ar ske dik ta tu re, za ko ji sam Dr lje vić ka že da ga ka rak te ri šu ka ko iz ne vje re na oče ki va nja „uje di nje nih ze ma lja” da će stva ra-njem ve će dr ža ve do bi ti mak si mum ono ga što da je ši re pod ruč-je, a iz gu bi ti mi ni mum ono ga što su već ima le, ta ko i uvje re nost „sr bi jan skih po li ti ča ra” da im uje di nje nje pru ža mo guć nost „da

78 Isto, str. 281.79 Isto.80 Isto.


280


ze mlja ma ko je su se uje di ni le sa Sr bi jom, odu zmu sve što su ima-le, a da ne do bi ju ni šta, od no sno da sav do bi tak od ve će dr ža ve pri gra be za Sr bi ju”; 81

dru go, eska la ci ja ve li ko srp skog he ge mo ni zma na plat for mi in te gral nog ju go slo ven stva, ko ja vr hu ni u uvo đe nju mo nar hi stič-ke dik ta tu re, kao „po sljed njeg i dru go pri pre ma nog na po ra Sr-bi je da osta le ze mlje pod lo ži svo joj vla da vi ni”,82 či me je za pra vo „ob ja vljen rat fe de ra li zmu i fe de ra li sti ma, i to rat ko ji će se vo di ti ’svim sred stvi ma’”;83

tre će, iza zov ko ji se ni je mo gao za ne mra i ti, a ogle dao se u či-nje ni ci da se od 1928. go di ne kao kon ku ren ti Cr no gor ske stran ke u bor bi za rje še nje cr no gor skog pi ta nja ja vlja ju ko mu ni sti, ko ji, na ini ci ja ti vu „ru ko vo de ćeg cen tra”, to pi ta nje „ope ra ci o na li zu-ju” kao va žan sa dr žaj sve ko li ke bor be za ostva ri va nje svo jih pro-gram skih ci lje va;84

če tvr to, po ja va u sa moj Cr no gor skoj stran ci gru pa ci je ko ja, po Dr lje vi će voj ocje ni, ti me što za stu pa ide ju da je cr no gor sko pi ta nje u bi ti sa mo ustav no, i da se mo že ri je ši ti dru ga či jim (pra-ved ni jim i po volj ni jim) po li tič kim tret ma nom Cr ne Go re u za-jed nič koj dr ža vi, te br žim rje ša va njem nje nih eko nom skih, so-

81 Isto, str. 289.82 Dr Sekula Drljević: Balkanski sukobi 1905–1941, Zagreb 1990

(reprint), str. 157.83 Isto, str. 158.84 Na IV kongresu KPJ u Drezdenu, 1928. godine, donesena je od-

luka u kojoj se, povodom rješavanja problema odnosa u zajedničkoj državi, pored ostalog, kaže: „Partija će najpunije pomagati sve akci-je masa koje vode k obrazovanju nezavisne Crne Gore, pritom bezob-zirno demaskirajući eksponente hegemonističkog režima i kolebljivost buržoaskog vođstva Crnogorske federalističke stranke i objašnjavajući masama da se konačno oslobođenje crnogorskog naroda može osigu-rati samo izvojevanjem radničko-seljačke vlasti i stvaranjem Balkanske federacije radničko-seljačkih republika” (Nacionalno i seljačko pitanje u dokumentima KPJ i Komunističke internacionale 1919–1945, Zagreb 1974, str. 25).

281

ci jal nih, kul tur nih i dru gih pro ble ma, ra di u ko rist „sr bi jan ske fron te”, od no sno ovje ko vje če nja „vla da vi ne Sr bi je nad osta lim ze mlja ma”.85

Re a gu ju ći na sve to, Dr lje vić, po dr žan od di je la član stva Cr-no gor ske stran ke ko je sli je di nje go ve ide je, po či nje ras kid sa svo-jom (pro)srp skom po li tič kom i ide o lo škom pro šlo šću i pre stro ja-va se na ko lo sjek cr no gor skih se pa rat nih in te re sa i po tre ba. Ta ko se u nje go vim (i nji ho vim) osvr ti ma na „ko ri je ne” Cr no go ra ca vi še ne sri je ću ni jan si ra nja na Sr be i Sr bi je na ce, uz oba ve znu na-po me nu da Cr no gor ci pri pa da ju pr vi ma, ali kao nji hov naj bo lji dio. Ne ma vi še ni po re đe nja po put onog od 1925. go di ne, da u srp stvu „po bro ju ni ko ma nji od Cr ne Go re, ali po gla su sla ve, čoj stva i vi te štva ni ko ve ći”.86 Ne ma ni po ku ša ja da se cen tra li-stič ki „krv nič ki” od nos Be o gra da pre ma Cr noj Go ri ob ja sni „in-fi l tra ci jom stra nog ele men ta” (Gr ka, Cin ca ra, Je vre ja, Ci ga na) u „srp sko du hov no bi će”, ka ko to im pli ci ra pri ča da „kad su sr bi-jan ski se lja ci, pod vođ stvom Cr no go ra ca osvo ji li Be o grad 1804. bi lo je Sr ba sve ga ne ko li ko no sa ča na ve li koj pi ja ci u Be o gra du”.87 Ko nač no, na pu šta se i te za o „ju go slo ven skoj ci vi li za ci ji”, ko ju je Se ku la Dr lje vić lan si rao 1928. go di ne s ci ljem da, u in te re su pre vla da va nja stal nih ne spo ra zu ma u me đu sob nim od no si ma srp skog, hr vat skog i slo ve nač kog „na ci o nal nog in di vi du a li te ta”, is klju či na ci o nal nost kao osno vu rje ša va nja dr žav nog pi ta nja. Ri-ječ ju, sva pri sje ća nja na za jed nič ko po ri je klo, isto ri ju i sud bi nu Sr ba i Cr no go ra ca, jed na ko kao i pod sje ća nja na to da su Cr no-gor ci kao esen ci ja srp stva da li ovo me pra ve vri jed no sti, uklju ču-ju ći i svi jest o re vo lu i ci ji i pra vu da po no vo ima svo ju dr ža vu, te svo ju vi zi ju ci vi li za ci je ute me lje ne na ju go slo ven skoj dr žav noj ide ji – za mje nju ju se go vo rom o na ci o nal nom pi ta nju Cr no go ra-ca. Dr lje vić i nje go vi stra nač ki sljed be ni ci i da lje osta ju pri vr že ni ide ji za jed nič ke dr ža ve ute me lje ne na fe de ra li zmu, ali sa da sa za-

85 Dr Sekula Drljević: Balkanski sukobi 1905–1941, str. 161. 86 Crnogorac, Cetinje, br. 11, 1925.87 Isto.


282


htje vom da to bu de fe de ra li zam ko ji cr no gor sko pi ta nje ak cep ti ra kao emi nent no na ci o nal no pi ta nje, tj. kao pi ta nje ko je se ne će i ne mo že rje ša va ti po osno vu ne kog dru ga či jeg ad mi ni stra tiv nog ras po re da te ri to ri ja i vla sti unu tar srp stva, već po osno vu pra va Cr no go ra ca da kao i sva ka dru ga na ci ja ima ju svo ju dr ža vu. Po nji ma, pro blem Cr ne Go re ni je u ma te ri jal noj ili bi lo ko joj dru-goj osku di ci, već u ne ma nju pra va da svo je pri rod ne po ten ci ja le i do bra ko ri sti na na čin ko ji njoj od go va ra. Cr noj Go ri, sma tra ju oni, ne do sta je sa mo slo bo da da „sve to ze malj sko bla go po kre ne iz svog le ži šta, da ga upo tri je bi na naj bo lji na čin za svoj na rod i za jed ni cu, pa da to bu de Cvjet na, a ne Cr na Go ra”.88

Opre dje lje nje za kon cept fe de ra li zma, u či joj se osno vi na la zi za htjev za rje še nje cr no gor skog na ci o nal nog pi ta nja, na met nu lo je ide o lo zi ma Cr no gor ske stran ke oba ve zu da do ka žu da Cr no-gor ci je su na ci ja, od no sno da Cr no gor ci i Sr bi u na ci o nal nom smi-slu ni je su isto. An ga žu ju ći se na tom po slu, Se ku la Dr lje vić, slič-no Sa vi ću Mar ko vi ću Šte di mli ji, ko ji se ta ko đe ba vi tom te mom, re la tiv no br zo do la zi do za ključ ka da ne ma po u zda nih do ka za o srp skom po ri je klu Cr no go ra ca. Me đu tim, na pi ta nje ko su, on da, i oda kle su Cr no gor ci, nu di od go vo re ko ji se bit no raz li ku ju od Šte di mli ji nih. Šte di mli ja, osla nja ju ći se na sred njo vje kov ni Reg-num Scla vo rum (u nas po zna ti ji kao Lje to pis po pa Du klja ni na), od go vor na to pi ta nje po ku ša va da na đe u pre da nju o nji ho vom hr vat skom po ri je klu,89 dok se Dr lje vi ćev od go vor te me lji na re-zul ta ti ma znat no dru ga či je ana li ze dru štve no-isto rij skih pro ce sa.

88 Ekonomsko i nacionalno pitanje Crne Gore,” Zeta”, br. 43, 1935.89 Konačni „nalaz” u tom pogledu Štedimlija je izložio u svojoj

knjizi Osnovi crnogorskog nacionalizma, i on glasi: „U svoju današnju zemlju oni (Crnogorci R. R.) su došli kao Hrvati i pod tim imenom u njoj živjeli nekoliko vjekova, a tek kasnije, kad je bila stvorena srednje-vjekovna srpska država, u čiji je sastav ušla prethodnica današnje Crne Gore, Zeta, počela je pod uticajem i pritiskom autoriteta nove države da se gubi hrvatska u korist srpske nacionalne svijesti kod predaka današ-njih Crnogoraca” (Savić Marković Štedimlija: Osnovi crnogorskog naci-onalizma, Zagreb 1937, str. 9).

283

U kon ci pi ra nju svog od go vo ra, na i me, on se po zi va na: Jo va na Cvi ji ća, ko ji je „is tak nuo raz li ku iz me đu di na r skih na ro da sla-ven skog je zi ka i Sr ba”, mi sle ći da je „ta ne jed na kost sa mo po slje-di ca ne jed na kih uvje ta, pod ko ji ma su se odi je lje no, u po seb nim dr ža va ma, raz vi ja li kroz sve vje ko ve hi sto ri je”; 90 Ži vo ji na Pe ri ća, „jed na ko zna me ni tog srp skog uče nja ka i pro fe so ra be o grad skog sve u či li šta”, ko ji ka že „da su Cr no gor ci etič ka i et nič ka po seb-nost”; 91 Al fre da Ro zen ber ga, mi ni stra nje mač kog Raj ha i auto ra po zna tog dje la Der Mythus des XX Ja hr hun derts, ko ji ka že „da su ju na štvo i čast mi tos di nar skih na ro da jed na ko kao i Ger ma na, či me na ne sum njiv na čin odva ja di nar ske na ro de od osta lih na-ro da Ju go i sto ka”.92 Na tim pre mi sa ma, Dr lje vić for mu li še svo ju osnov nu te zu o na ci o nal noj po seb no sti Cr no go ra ca, ko ja gla si: „Ra se su za jed ni ce kr vi, a na ro di su hi sto rij ske tvo re vi ne. Cr no-gor ski na rod po je zi ku pri pa da sla ven skoj je zič koj za jed ni ci, a po kr vi gru pi onih na ro da, ko ji su po zna ti pod ime nom di nar skih na ro da. Ovi na ro di su, po su vre me noj na u ci o europ skim ra sa-ma, po tom ci Ili ra, ko ji su, pri miv ši je zi ke dru gih ra sa, na pu sti li svo je ilir sko ime, ali je ilir ska krv u za jed ni ci s ge o po li tič kim po-lo ža jem i hi sto ri jom i da lje osta la stva ra lac nji ho ve kul tu re. Od tu-da po sto ji ne srod nost ne go je din stvo sta no vi tih kul tur nih ob li ka kod di nar skih na ro da po čev ši od Al ba na ca do Ju žnih Ti ro la ca, ko ji su po ger ma nje ni Ili ri”.93 Dr lje vić u pr log te te ze na vo di vi še ar gu me na ta, od spe ci fi č nog cr no gor skog po i ma nja slo bo de, pre-ko auten tič nih psi ho lo ško-etič kih svoj sta va re li gij skog kod Cr no-go ra ca, do po seb no sti u raz vo ju cr no gor ske cr kve i dr ža ve.

U Cr noj Go ri se o slo bo di ne go vo ri kao dru gdje, is ti če Dr lje-vić, jer Cr no gor ci po zna ju i pri zna ju sa mo ju nač ku slo bo du. Sam po jam ju nač ke slo bo de, pak, tvr di on, „uzi dan je u te me lje cr no-gor skog po gle da na svi jet, ko ji ne ma ni če ga za jed nič kog s po gle-

90 Dr Sekula Drljević: Balkanski sukobi 1905–1941, str. 170.91 Isto.92 Isto, str. 171.93 Isto, str. 170.


284


dom na svi jet bi lo ko ga dru gog na ro da na Ju go i sto ku, iz u zev ši na ro de ko ji pri pa da ju di nar skoj gru pi”.94 S tim što ju na ča ka slo-bo da kod Cr no go ra ca „sto ji pre ma poj mu gra đan ska slo bo da za-pad nih ’de mo kra ci ja’ u od no su u ko me sto ji isti na pre ma la ži”.95 Za raz li ku od gra đan ske slo bo de, ko ja ni je ni šta dru go do „ilu zi ja raz o ru ža nih lju di da su slo bod ni”, ju nač ka slo bo da „je pra vo na o-ru ža no ga ju na ka da u od bra nu svo je ča sti upo tri je bi oruž je pro tiv sva ko ga, pa i pro tiv dr žav nih or ga na u to ku nji ho va slu žbe nog ra da”.96 Uz to, va lja ima ti na umu da cr no gor ski po jam ju na štva ni je isto što i po jam hra bro sti. Čoj stvo, shva će no kao vje r nost za-da noj ri je či i ve li ko du šnost pre ma sla bi ji ma, nu žno je sa dr ža no u de fi ni ci ji poj ma ju na štva. To se ne mo že re ći i za hra brost, jer sva-ki ju nak je hra bar, ali sva ki hra bar čo vjek ni je ju nak. Ljud ska je du žnost bo ri ti se pro tiv zla, ali je sa mo ju na štvo ja če od sva ko ga zla. Bez ju na štva, ka že Dr lje vić, sve su ljud ske vr li ne po mr či na, a ju na štvo je zu blja ko ja vječ no plam ti, ko ja ni kad svje tlost ne gu bi. I upra vo to što je Cr na Go ra „gnji je zdo ju nač ke slo bo de” i što je Cr no gor ci ma ju na štvo „pi će naj sla đe du šev no, ko ji jem se pja ne po ko lje nja”, ili mje ri lo svih ze malj skih vri jed no sti, ka ko Dr lje vić tu ma či Nje go šev stih na ko ji se po zi va, oni su dru ga či ji od Slo ve-na van di nar skog pod ruč ja.

Cr no gor ska po seb nost se, sma tra Dr lje vić, is po lja va i u to-me što Cr no gor ci ne zna ju za re li gi ju ko ja bi se raz li ko va la od fi lo zof sko-etič kih po stu la ta Go sr kog vi jen ca, iz ko jeg cr no gor ski se lja ci ci ti ra ju sti ho ve „kao da su ga pi sa li za jed no s nje go vim auto rom”.97 Jed no stav no: „Cr no gor ci ži ve u Gor skom vi jen cu, a Gor ski vi je nac ži vi u Cr no gor ci ma. Za Cr no gor ce ne po sto ji, če ga ne ma u Go pr skom vi jen cu, u ko je mu je sa dr žan mo ral ni i etič ki su stav cr no gor skog na ro da, svi pro pi si cr no gor ske re li gi je. Cr no-gor ci, i ako hri šća ni, i to uglav nom pra vo slav ni, is po vje da ju re li-

94 Isto, str. 169.95 Isto.96 Isto.97 Isto, str. 172.

285

gi ju Gor skog vi jen ca. Zbog to ga je cr no gor sko pra vo sla vlje cr no-go ro sla vlje”.98 Upra vo to svoj stvo odi je li lo je cr no gor sku re li gi ju od „osta lo ga pra vo sla vlja pa i od srp sko ga, ko je za se be ka že da je sve to sa vlje, iako još ni je dan srp ski pi sac ni je dao de fi ni ci ju to ga poj ma”.99

Raz li ku ju se i cr no gor ska i srp ska cr kva. U tom po gle du, ka-že Dr lje vić, po sto ji „jed na va žna hi sto rij ska či nje ni ca, ko ju tre ba is ta ći”.100 Ra di se o slje de ćem: „Za vri je me tur ske vla da vi ne nad Bal ka nom srp ska cr kva je pod pa la pod ca ri grad sku pa tri jar ši ju i od nje se pot pu no odi je li la tek na kon pr vo ga svjet sko ga ra ta. Cr-no gor ska cr kva sve vje ko ve ni je bi la ni u ka kvoj za vi sno sti od bi lo ko je pra vo slav ne cr kve, pa ni od ca ri grad ske pa tri jar ši je. Da li je i ta okol nost ne što pri do ni je la, da se cr no gor sko pra vo sla vlje to li ko uda lji od osta lih, ni je va žno. Od luč na je či nje ni ca, da Cr no gor ci ima ju svo ju re li gi ju, svo je cr no go ro sla vlje i da su osta ju ći vjer ni nje mu vje r ni sa mi ma se bi. In se i nen Got tern malt sich der Mensch (Schil ler)”.101 Osim to ga, na sta vlja Dr lje vić, „ima još je dan raz log zbog ko ga cr no gor ska i srp ska cr kva ne mo gu ni ka da po sta ti jed-na cr kva”.102 Na i me, „ci je la re li gi o zna mi sti ka cr no gor ske cr kve sa dr ža na je u ču do tvor stvu i sve ti telj stvu cr no gor skih sve ti te lja: sv. Va si li ja Ostro ško ga i sv. Pe tra Ce tinj sko ga”, a „ni jed no ga od njih ne pri zna je za sve ti te lja srp ska cr kva”.103

Naj zad, ka že Dr lje vić, „na rod na i dr žav na or ga ni za ci ja Cr ne Go re… pot pu no je sa mo stal no iz gra đi va na i jed na ko sa mo ni kla (ure i gen) kao i cr no gor ski po gled na svi jet i cr no gor ska re li gi ja”.104 Cr no gor ski po re dak, na sta vlja Dr lje vić, ni je dje lo po je din ca ne go dje lo ko je je stvo ri la na rod na prav na i po li tič ka svi jest i na ko je-

98 Isto.99 Isto, str. 172–173.100 Isto, str. 173.101 Isto. U prevodu, Šilerova rečenica glasi: „Svojim bogom čovjek

slika sebe”.102 Dr Sekula Drljević: Balkanski sukobi 1905–1941, str. 173.103 Isto.104 Isto.


286


mu je ra di la kroz mno go sto lje ća. Stva ran na rod nom bor bom i na rod nom svi je šću taj po re dak po stao je na rod na svi jest. Zbog to ga je ne iz bje žan sna žan ot por cr no gor skog na ro da pro tiv sva-kog po ku ša ja da mu se na met ne ne ko dru go ure đe nje. Uosta lom, za klju ču je Dr lje vić, „dr žav na sa mo stal nost Cr ne Go re za Cr no-gor ce ni je stvar nji ho ve ta šti ne, ne go nu žna pret po stav ka za odr-ža nje či sto će nji ho ve ra se i nji ho ve kul tu re”.105

Na ta kvoj te o rij skoj po tki Dr lje vić će 1936. go di ne, u pred go-vo ru Šte di mli ji ne knji ge Cr na Go ra u Ju go sla vi ji, for mu li sa ti svo-je po to nje su do ve o isto rij skim raz lo zi ma za na sta nak za jed nič ke dr ža ve, su šti ni ju go slo ven stva i uslo vi ma pod ko ji ma za jed nič ka dr ža va mo že opst(oj)ati.

Glav ne raz lo ge za na sta nak za jed nič ke dr ža ve Ju žnih Slo ve-na Dr lje vić na la zi u isto rij skim okol no sti ma, ko je se ogle da ju u to me:

da su ze mlje ju žno slo ven skih na ro da, „pod ne jed na kim uvje-ti ma, na pod ruč ju dva ju ra znih ci vi li za ci ja: za pad no-evrop ske (u sred njoj Evro pi i na Ja dra nu) i is toč ne (na Bal ka nu), u du go me hi sto rij sko me raz vit ku uspje le da se, u ve će mu bro ju, afi r mi ra ju kao po seb ni po li tič ki i kul tur ni in di vi du a li te ti – ne ke i kao me-đu na rod ne je di ni ce – ali ni jed na ni je do sti gla sna gu ko ja bi joj, usa mlje noj, mo gla osi gu ra ti pra vo, da sa su sjed nim ze mlja ma dru gih ra sa go vo ri je zi kom ne što ve će ga sa mo po u zda nja”; 106

da je „te ri to ri jum” na ko me ži ve Ju žni Slo ve ni bio u pro šlo sti, „a ni čim ni je is klju če no da bu de i u bu duć no sti, put im pe ri ja li-stič kog na sr ta ja Azi je na Evro pu, i obrat no”; 107

da, zbog na pri jed na ve de nog, ze mlje Ju žnih Slo ve na, ne u je-di nje ne, ne mo gu ima ti sud bi nu „dru ga či ju od sud bi ne čam ca na po bje šnje lu oke a nu”.108

105 Isto.106 Isto, str. 303.107 Isto, str. 304.108 Isto.

287

O ju go slo ven stvu Dr lje vić ka že da ono, su štin ski, ni je ni šta dru go do na ziv za „po li tič ku kon cep ci ju” ko ja pod ra zu mi je va, s jed ne stra ne, „ri je šen pro blem me đu sob nih od no sa čla no va za-jed ni ce i pro blem nji ho vih od no sa pre ma za jed ni ci”, po prin-ci pu „jed no vla da za za jed nič ke po slo ve, sa mo vla da na ci je lo me osta lo me pod ruč ju dr žav no ga i na rod no ga ži vo ta”, pri če mu se na za jed nič ku dr ža vu pre no se „ona pra va su ve re ne vla sti, či jim vr še njem re do vi to do la zi do iz ra za je din stvo u me đu na rod nim od no si ma”.109 Ta ko za mi šlje no i pri hva će no, ju go slo ven stvo je, sma tra Dr lje vić, „ga ran ci ja slo bo de svih ze ma lja ju žnih slo ve na” i „ne mo že po sta ti gro bar slo bo de ni jed ne od njih a da i sa mo ne bu de sa hra nje no u istu grob ni cu”.110 Dr lje vić po vo dom ju go slo-ven stva ka že još i to: „Ima ih, ko ji tvr de, da je Ju go sla vi ja uči u ni la jed no do bro dje lo – te me lji to je iz li je či la ze mlje ju žnih Sla ve na od za blu de, ko ja se zva la ju go slo ven stvo. Me đu tim, me ni iz gle da da je ono osta lo u ta ko ru žnoj uspo me ni sa mo zbog to ga, što je okle-ve ta no, da je Ju go sla vi ja nje go vo ostva re nje. Ni kao za blu da ni je za slu ži lo ta ko stra šnu sud bi nu”.111

Ju go sla vi ja, sma tra Dr lje vić, po svo joj pri ro di, pred sta vlja en-ti tet ko ji „ili je har mo ni ja rav no prav nih in te re sa svih pod nje nim ne bom udru že nih ze ma lja ili ne po sto ji”. U njoj „rav no prav nost qu od pac tum per fi ci en dum ne bi mo gla bi ti pre tvo re na u ne rav-no prav nost qu od pac tum per fec tum a da ti me ne bu de ugro žen op sta nak za jed ni ce”, bu du ći da bi sva ko na si lje nu žno „iza zva-lo re ak ci ju, ko ja bi išla do odva ja nja, ako ne bi uspje la re dov nim sred stvi ma pri si li ti ne pra vo da se po ko ri pra vu”. Sto ga, iz ri čit je Dr lje vić, do kle god ju žno slo ven ske ze mlje, „u me đu sob nim od-no si ma, ne ba ce iskre no i za sva vre me na, pro klet stvo na im pe-ri ja li zam, do tle ne sa mo da ne mo že bi ti ni go vo ra o ju go lo ven-stvu ne go će i sa ma ide ja sla ven ske so li dar no sti pre ma dru gim

109 Sr Sekula Drljević: Politička misao, str. 304.110 Isto, str. 305.111 Sekula Drljević: Balkanski subobi 1905–1941, str. 14.


288


ra sa ma za lud tra ži ti, da ne bu de sma tra na ma skom osva jač kih pla no va”.112

Sa o bra zno tim shva ta nji ma, Dr lje vić kao osnov nu de vi zu svo je po li tič ke bor be pri hva ta sta no vi šte da „pra vo slo bo de” ne-spor no „nad svim ob zi ri ma, pa i oni ma ra sno ga srod stva”.113

IV

Po to nja, če tvr ta, fa za u raz vo ju dr lje vi će ve po li tič ke mi sli, ka rak te ri stič na po na pu šta nju ide je ru sko-slo ven sko-srp skog-pra vo slav nog in te gra li zma i ori jen ta ci ji da se u tra že nju pu te va i sred sta va za re a li za ci ju ide je ko nač nog rje še nja cr no gor skog dr žav nog pi ta nja oslo ni na sa ve zni štvo ro man sko-ger man skih pro jek ta na ta no vog svjet skog po ret ka, po či nje s ras po dom pr ve Ju go sla vi je i tra je do kra ja Dr lje vi će vog ži vo ta, kra jem Dru gog svjet skog ra ta.

Uvo dom u tu fa zu mo že se sma tra ti re a go va nje gru pa ci je cr-no gor skih fe de ra li sta oku plje nih oko Se ku le Dr lje vi ća, po vo dom kon cep ta pre u re đe nja za jed nič ke dr ža ve, na ja vlje nog spo ra zu-mom Cvet ko vić-Ma ček 1939. go di ne.114 In spi ri sa ni Ro zen ber go-vom te zom, da su dr žav ni ob li ci pro la zni a da je na ci ja „po če tak i kraj ko me sve dru go tre ba da se pot či ni”,115 i uvje re ni da cr-no gor ske na ci o nal ne i dr žav ne in te re se tre ba i in sti ti u ci o nal no za šti ti ti od he ge mo ni stič kih ve li ko srp skih aspi ra ci ja, čla no vi te gru pa ci je za stu pa ju sta no vi šte da Cr na Go ra ni na ko ji na čin ne tre ba da osta ne u okvi ru pro jek to va ne Srp ske ba no vi ne. Stvar-nim po čet kom te fa ze, pak, mo že se sma tra ti po ja va tek sta u pod-

112 Dr Sekula Drljević: Politička misao, str. 305–306.113 Isto, str. 303.114 Radilo se o projektu podjele zajedničke države na tri dijela (srp-

ski, sa sjedištem u Skoplju; hrvatski, sa sjedištem u Zagrebu; slovenač-ki, sa sjedištem u Ljubljani), dok bi Beograd kao prijestonica ostao slo-bodan grad (Radovan Radonjić: Politička misao u Crnoj Gori, str. 372).

115 Alfred Rosenberg: Der Mythus des 20 Jahrhunderts, Munchen 1939, str. 527.

289

go rič koj Ze ti od 12. ma ja 1941. go di ne, či je se autor stvo pri pi su je Se ku li Dr lje vi ću, u ko me se, na kon kon sta ta ci je da Cr no gor ci ne sno se ni ka kvu kri vi cu za ka pi tu la ci ju Ju go sla vi je, go vo ri o nji ho-vom pra vu da u no vo na sta loj si tu a ci ji „pre u zmu svo ju sud bi nu u svo je ru ke” i uz po moć „pri ja telj skih si la”, ka ko se na zi va ju dr ža-ve čla ni ce „oso vi ne”, ob no ve „sta ru sla vu i ve li či nu Du kljan skog Kra ljev stva Vi še sla va i Vo ji sla va i Kra lje vi nu Cr nu Go ru di na sti je Pe tro vi ća”.116

Ocje nom da je ras pa dom za jed nič ke dr ža ve, kad je Cr na Go-ra u pi ta nju, „ste če na prav da i slo bo da”,117 od no sno pro cje nom da je do šao tre nu tak za is prav ku gre ša ka mi rov ne kon fe ren ci je u Pa ri zu 1919, s jed ne stra ne, te iz bo rom na či na na ko ji će se to ostva ri ti, od no sno „spolj nog sa ve zni ka” ko ji će u to me po mo ći, s dru ge, Dr lje vić je svo ju ak tiv nost na rje ša va nju cr no gor skog na-ci o nal nog i dr žav nog pi ta nja usmje rio na put ko ji je do veo do tzv. Pe trov dan skog sa bo ra na Ce ti nju 12. ju la 1941. i nje go vih aka ta o po ni šte nju od lu ka Pod go rič ke skup šti ne i pro gla še nju ne za vi sne Cr nu Go ru pod ita li jan skim pa tro na tom. Na kon to ga, nje go va po li tič ka ak tiv nost i te o rij ska mi sao po pi ta nju ob no ve cr no gor-ske dr žav no sti uz po moć na ve de nih „pri ja telj skih si la”, bit no je de ter mi ni sa na stra te škim in te re si ma i po tre ba ma no vih „po kro-vi te lja” i u nji ho voj je slu žbi. Dr lje vi ća u uvje re nju da je to put ko jim će Cr na Go ra i on lič no ostva ri ti svo je ide a le, ni je mo gla da po ko le ba ni (ra ni ja) vla sti ta skep sa pre ma sva kom stra nom po-sred ni štvu u bal kan skim po slo vi ma, sa dr ža na u sta no vi štu „da bal kan ske dr ža ve mo ra ju zna ti, da je i pri ja telj sko po sre do va nje tre ćih u bal kan ske stva ri za Bal kan i nje go vu slo bo du ca pi tis de-mi nu to”,118 ni po vre me na sum nja u iskre nost nam jra no vih „po-kro vi te lja”, ko ju je is ka zi vao bi lo kroz ne za do volj stvo od no som

116 Dr Sekula Drljević: Politička misao, str. 65–66.117 Isto, str. 66.118 Isto, str. 276 (Capitas deminutio – obično se upotrebljava u zna-

čenju „piolitičke štete”. Tumači se i kao „zapostavljanje” odnosno „gu-bitak građanskih prava”).


290


Ita li je pre ma ide ji cr no gor ske ne za vi sno sti, ra di če ga je znao da joj „pre ba ci” da par ti zan ski po kret ima uspje ha zbog to ga što mu nje na im pe ri ja li stič ka po li ti ka na pi nje je dra, bi lo kroz po ku šaj da na go vo ri Njem ce, da pre ma Cr noj Go ri po stu pe dru ga či je od Ita-li ja na (ko ji su se u po gle du rje ša va nja cr no gor skog dr žav nog pi-ta nja pri klo ni li pro jek tu čet nič kog po kre ta) i shva te da se ma lim bal kan skim na ro di ma mo ra omo gu ći ti „da stvo re svo je sa mo-stal ne dr ža ve i da se od u pru oni ma me đu nji ma ko ji ho će utvr di ti svo ju pre vlast”.119

Dr lje vi će va po li tič ka mi sao iz tog pe ri o da ma ni fe stu je se uglav nom na dva na či na – kao lo gič ki pod ra zu mi je va ći „pred-tekst” prag ma tič nih „po te za” i po stu pa ka i kao skup te o rij ski ob-li ko va nih is ka za o pi ta nji ma i pro ble mi ma ko ji ma se ba vi.

U pr vom slu ča ju, tj. u slu ča ju „prag me” ko ja ne osta vlja mno-go mje sta za di le me o to me na ko jim se mi sli ma i ide ja ma za sni va, ri ječ je, pri je sve ga, o: uče šću u for mi ra nju cr no gor ske vla de pod okri ljem ita li jan ske oku pa tor ske voj ske 1941. go di ne, ko je lič no sma tra či nom us po sta vlja nja „slo bod ne Cr ne Go re”; 120 sla nju za-htje va nje mač kom po slan stvu u Za gre bu, po čet kom ju la 1943. go di ne, u ko me se tra ži da Njem ci pri hva te De kla ra ci ju usvo je nu na Pe trov dan skom sa bo ru i po dr že ide ju for mi ra nja cr no gor ske vla de; 121 su sre tu s An tom Pa ve li ćem 21. fe bru a ra 1944. go di ne, upri li če nom s ci ljem da hr vat skom po glav ni ku pru ži po dr ob ni ja ob ja šnje nja o po tre bi da se lič no kod Nje ma ca za lo ži za ide ju sa-mo stal ne Cr ne Go re, a ne za ide ju nje ne kon fe de ra ci je sa Sr bi jom, što ju je pre fe ri rao nje mač ki mi ni star za Ju go i stok Her man Noj-ba her; 122 for mi ra nju u Za gre bu, 22. ju la 1944. go di ne, cr no gor ske vla de u eg zi lu (pod na zi vom Cr no gor sko dr žav no vi je će), s njim na če lu; 123 ta že nju od vla de NDH, u de cem bru 1944. go di ne, da

119 Dr Sekula Drljević: Politička misao, str. 78.120 Isto, str. 66.121 Isto, str. 70.122 Isto, str. 76.123 Isto, str. 79

291

do zvo li da se Cr no gor ci ko ji se, po bi lo kom osno vu na la ze na nje noj te ri to ri ji svr sta ju u nje ne oru ža ne sna ge i ta ko „an ga ži ra ju u bor bi pro tiv je di ni ca NOV”; 124 for mi ra nju to kom pro lje ća 1945. go di ne „cr no gor ske na rod ne voj ske” pod nje go vom ko man dom, sa sta vlje ne od čet nič kih od re da Pa vla Đu ri ši ća, sa za dat kom da put do slo bod ne Cr ne Go re kr če bor bom NOV i POJ.125

U dru gom slu ča ju, tj. kad su u pi ta nju Dr lje vi će vi te o rij ski ob-li ko va ni is ka zi po vo dom pi ta nja i pro ble ma ko ji ma se ba vi, ri ječ je uglav nom o ob ja šnje nji ma ko ja su u fi lo zof skom smi slu bit no od-re đe na uvje re njem da u Dru gom svjet skom ra tu ni je su u su ko bu na ro di ne go ide lo gi je, da kle, ne Ru si i Njem ci, ne go na ci o nal-so-ci ja li zam i bolj še vi zam,126 dok u for mal no-lo gič koj rav ni in kli ni-ra ju ne koj vr sti he ge lov ski shva će nih an ti te za nje go vim ra ni jim ide ja ma i ori jen ta ci ja ma. Ka rak te ri stič nom u tom smi slu či ni se nje go va „ak si o lo ška in ver zi ja” u po gle du cr no gor skog osla nja nja na „ro man ski fak tor”, gdje od svog ra ni jeg (opo mi nju ćeg) sta va, da „sva ka na ša vla da mo ra zna ti, da po sta ti ami cus po u pli Ro ma ni zna či kraj na še na rod ne i dr žav ne slo bo de”,127 ra di če ga „po lo žaj pri ja te lja rim skog na ro da (pod ko jim pod ra zu mi je va ita li jan ski na rod ka ko ga Mu so li ni shva ta – R. R.) mo ra bi ti bez u slov no is-klju čen kao re la ci ja na še dr ža ve sa Ita li jom”,128 evo lu i ra do (go to vo eg zal ti ra ne) iz ja ve, da je cr no gor ski na rod po no san „što je us po-sta va slo bod ne Cr ne Go re spo je na sa be smrt nim dje li me Du ce-a, ge ni jal nog stva ra o ca fa ši stič ke Im pe ri je i sa dje li ma slav ne i po-bje do no sne ita li jan ske voj ske”.129 Dr lje vić slič no po stu pa i sa mno-gim dru gim kom po nen ta ma svog po li tič kog uklo na, pa otu da:

dok je ra ni je sma trao da bi za Ju žne Slo ve ne sva ko „de so li da-ri sa nje sa slo ven skom ra som”, nu žno šću „svo jih lo gič kih po slje-

124 Isto, str. 81.125 Isto, str. 82–83.126 Isto, str. 77.127 Isto, str. 276.128 Isto, str. 281.129 Isto, str. 66.


292


di ca” bi lo rav no aten ta tu na nji ho vu „dr žav nu i na rod nu slo bo-du”, i bi lo u su prot no sti ka ko sa nji ho vom po li tič kom tra di ci jom, ta ko i „na rod nim osje ća nji ma”,130 sa da se na la zi u kru gu onih ko ji obje ruč ke pri hva ta ju ula zak Cr ne Go re „u ak ci o nu sfe ru Ri ma” i mo le ita li jan skog kra lja da, usljed „po manj ka nja” do ma ćeg no-si o ca funk ci je še fa cr no gor ske dr ža ve („ob no vlje ne” pod nje go-vom egi dom), „bla go li zvo li od re di ti Na mje sni ka Kra lje vi ne Cr ne Go re, ko ji će pro gla si ti Ustav”,131 a kad se taj aran žman iz ja lo vi, za tra že od Nje ma ca – u to vri je me zdu šno an ga žo va nih na pro-gra mu „svo đe nja” slo ven stva, za jed no sa je vrej stvom, na „pra vu mje ru” – da se uz nji ho vu po moć, tj. pod nji ho vim pa tr o na tom, „Cr na Go ra po sve za do vo lji” i obra zu je se „cr no gor ska dr ža va i cr no gor ska voj ska”;132

dok je je pri je ra ta u svo jim skup štin skim istu pa nji ma tra žio us po sta vlja nje di plo mat skih od no sa sa So vjet skim Sa ve zom,133 sa da se is ka zu je kao za gri že ni an ti ko mu ni sta, upla šen za is hod Dru gog svjet skog ra ta, zbog mo guć no sti da u nje mu po bi je di So-vjet ski Sa vez, či ji je cilj ostva re nje ide je svjet ske (so ci ja li stič ke) re-vo lu ci je, usljed če ga sma tra da je po treb na „br za du hov na i fi zič ka mo bi li za ci ja za bor bu pro ti vu te opa sno sti”; 134

dok je na kon skla pa nja spo ra zu ma Cvet ko vić-Ma ček go vo rio da cen tral no pi ta nje bu du ćeg ure đe nja za jed nič ke dr ža ve „tre ba da bu de nje no or gan sko iz gra đi va nje, a ne nje na di o ba”,135 sa da

130 Isto, str. 281.131 Zbornik dokumenata i podataka o Narodnooslobodilačkom ratu

jugoslovenskih naroda, Beograd 1953, tom III, str. 390.132 Dr Radoje Pajović: Kontrarevolucija u Crnoj Gori 1941–1945,

Cetinje 1977, str. 452.133 Dr Sekula Drljević: Politička misao, str. 68.134 Isto, str. 69. Drljević će, kako navodi dr Danilo Radojević, nešto

kasnije priznati da avnojevski koncept odnosa u jugoslovenskoj zajed-nici nudi rješenja po kojima su zemlje njene članice „ne samo ravno-pravne nego i u tolikom stepenu samostalne, da njihov odnos nije fede-racija nego konfederacija” (Isto, str. 86).

135 Isto, str. 62.

293

na stu pa kao ubi je đe ni an ti fe de ra li sta, ko ji sa mo pet na e stak da na na kon dru gog za sje da nja AV NOJ-a „opo mi nje” Cr no gor ce da bi tre ba lo da vi še po ve du ra ču na o vi še stru kim oso be no sti ma cr no-gor skog na ro da, nje go vom spe ci fi č nom isto rij skom pu tu, dr žav-nom raz vo ju, et nič kom po ri je klu i etič kim svoj stvi ma, i ne ula ze ola ko u no va dr žav na za jed ni štva.136

Vr hu nac tog Dr lje vi će vog iz le ta u svi jet što su ga pro jek to va li fa ši stič ko-na ci stič ki ide o lo zi, s na dom da će u nje mu na ći cr no-gor sku i vla sti tu lu ku spa sa, pred sta vlja nje go va kri ti ka so vjet-skog si ste ma kao „su sta va vla da vi ne” ko ji je od mno go broj nih na ro da ru skog car stva stvo rio „go mi lu oso ba ko ji ma je pot pu no od u ze ta svi jest pri pa da nja bi lo ka kvoj na rod noj po seb no sti”, što je mo glo bi ti dje lo ka kvo je „ka dar stvo ri ti sa mo pa kao ži dov ske mr žnje i osve te”,137 uz isto vre me nu že sto ku osu du Nje ma ca što su 20. ju la 1944. go di ne po ku ša li da se aten ta tom na Fu hre ra oslo-bo de di je la te re ta iona ko već iz gu blje nog ra ta, obra zla žu ći ta kav stav uvje re njem da bi Nje mač ka, da je ko jim slu ča jem uspio taj „zlo či nač ki na um” nje nih „kon zer va tiv nih ari sto kra ta” i „pro tiv-ni ka re vo lu ci je”, za ci je lo, či ta vo sto lje će osta la „bes plat ni rad nik an glo a me rič kog ka pi ta li zma i so vjet skog ru skog bolj še vi zma”.138

* Dr lje vi će va po li tič ka mi sao o cr no gor skom na ci o nal nom i

dr žav nom pi ta nju, ge ne ral no uzev ši, pred sta vlja za ni mljiv mo za-ik shva ta nja, ide ja i ob ja šnje nja ko ja vi še stra no i vi še znač no osli-ka va ju i nje ga i vri je me u ko me je ži vio i stva rao.

Ta mi sao je u isti mah i ras ko šno ra zno vr sna i ve o ma pro ti-vur ječ na. Sna žna je, uvjer lji va i na dah nu ta, sklo na pro do ri ma u bit svog pred me ta, me to do lo ški i te o rij ski pri mjer no ute me lje na. Stil i je zik su joj pod jed na ko do pa dlji vi, atrak tiv ni i du ho vi ti i on-da ka da je sa dr ža na u tek sto vi ma ese ji stič ke na ra vi i on da ka da

136 Isto, str. 71.137 Isto, str. 86.138 Isto, str. 80.


294


su u pi ta nju is ka zi na met nu ti prompt nim „za htje vi ma tre nut ka”. Dr lje vi će va mi sao je ži va, ko re spo dent na sa stvar no šću, uvi jek u ne če mu bit no po le mič na i go to vo za ču ju će „ela stič na”. Nje na te-o rij ska ute me lje nost je ne u pit na čak i ta mo gdje, ka ko bi K. Oh-mae re kao, „is ku stva, uvi di, na da nja i na dah nu ća” ima ju osjet nu pre va gu nad ele men ti ma i mo men ti ma ka te dar ske kog ni tiv no sti. Dr lje vić svo je ide je i za pa ža nja iz no si oštro, ja sno, sna žno i sa-mo u vje re no, če sto s am bi ci jom da bu du ak si o mi ko ji ne tr pe pri-go vor i ne pod ra zu mi je va ju pro vje ru, ali i sa sprem no šću da ih već na slje de ćem ko ra ku vr lo la ko za bo ra vi i na pu sti. Prot ka nost nje go vih ana li za i po le mi ka oba ve znim ci ni zmom vi še je iz raz in te lek tu al ne su per i or no sti nad kom pe ti to ri ma ne go že lje da im se na bi lo ko ji ne ko rek tan na čin na ne se šte ta.

Se ku li Dr lje vi ću se mo gu pri pi sa ti naj vi ši, ne sa mo pri je nje-ga, ne go i bi lo ka da od nje ga na o va mo ostva re ni do me ti cr no gor-ske po li tič ke mi sli u ob ja šnje nju su šti ne i ka rak te ra za jed nič ke dr ža ve Ju žnih Slo ve na, te re al ne i mo gu će po zi ci je Cr ne Go re u toj dr ža vi. Ni šta što je na kon nje ga re če no bi lo o isto rij skim i po-li tič kim raz lo zi ma ko ji su de ter mi ni sa li ide ju za jed nič ke dr ža ve Ju žnih Slo ve na, bi lo o na či nu na ko ji se ta ide ja „prak ti ko va la” i po slje di ca ma ko je je to ima lo po Cr nu Go ru, bi lo o uslo vi ma pod ko ji ma bi ta dr ža va even tu al no mo gla op sta ti, a Cr na Go-ra se u njoj za dr ža ti, ni je na di šlo nje go ve te o rij ske eks pli ka ci je o tim pi ta nji ma. Istog je ni voa i nje go va ana li za su šti ne cen tra li zma kao ta kvog, od no sno ana li ze ko he zi o ne funk ci je ju go slo ven stva u uslo vi ma jed nog u mno gom po gle du uisti nu spe ci fi č nog mul-ti kul tu ral nog, mul ti et nič kog, mul ti kon fe si o nal nog i mul ti re gi o-nal nog za jed ni štva. Dr lje vić je, uz to, vje ro vat no i pr vi cr no gor ski po li tič ki mi sli lac, pa i pr vi po li tič ki mi sli lac uop šte, ko ji po ku ša-va da te o rij ski ute me lji pri ču o oso be no sti ma „cr no gor skog po-ret ka” i isto rij skim okol no sti ma u ko ji ma je on, kao ta kav, na stao. Ujed no, i pr vi je Cr no go rac u či joj gla vi se za met nu la „je re tič ka mi sao” da bi Cr na Go ra – za hva lju ju ći svo jim re al nim, objek tiv-no da tim (eko nom skim, ge o graf skim, de mo graf skim i dru gim) mo guć no sti ma da se, u uslo vi ma nor mal ne raz mje ne sa svi je tom,

295

raz vi ja kao, ka ko bi se da nas re klo, odr živ si stem – tre ba lo da bu-de i po li tič ki sa mo stal na, od no sno ne za vi sna dr ža va.

Kri vu lju Dr lje vi će ve po li tič ke mi sli, osim vi so kih do me ta, ka-rak te ri šu i ve o ma du bo ki pa do vi. Naj dra stič ni ji pri mjer te vr ste sva kao je či nje ni ca da se nje go va du go, s mu kom (po)ra đa na, ve-o ma hra bra i na da sve tač na kri ti ka mi ta o ru skom po kro vi telj-stvu i srp skoj pri pad no sti Cr no go ra ca, umje sto u prin ci pi jel nom otr klo nu od sva kog i sva či jeg in te gra li zma, za vre ša va nje go vom pu kom za mje nom dru gim, još ne pri hva tlji vi jim mi tom. Dr lje vi-će va opa ska iz 1944. go di ne, da moć ni sa mo obe ća va ju, a sla bi im vje ru ju i „ti me do ka zu ju da su sla bi ne sa mo u sna zi, ne go i u mu-dro sti”,139 ima svoj stva jav nog pri zna nja vla sti tih za blu da, ali ne uma nju je tra gič nost nje go ve mi sli da Cr nu Go ru kao ne za vi snu ze mlju, a se be kao slo bod nog čo vje ka, mo že ostva ri ti u na ruč ju pr vo fa ši stič ke Ita li je, a po tom na ci stič ke Nje mač ke, ko je su ra di re a li za ci je svog pro jek ta „no vog svi je ta”, u ko me bi ima le po zi ci ju ne u pit nog glo bal nog go spo da ra, za po če le Dru gi svjet ski rat.

Bo re ći se za in te re se i do bro Cr ne Go re, iz nad ko jih mu je mo žda bi la je di no vla sti ta po tre ba da se uvi jek na đe na mje stu s ko jeg joj mo že po nu di ti uslu ge svo je pred vod ni če ulo ge, Dr lje vić je ta ko za vr šio kao po li ti čar i mi sli lac pri vr žen al ter na ti vi Flec te re si ne qu eo Su per os, Ahe ron ta mo ve bo, či je je „mu dro iz bje ga va nje” sma trao ele men tar nom pret po stav kom sva ke do bre po li ti ke.140

139 Hrvatski narod, br. 1176, 25. X 1944, str. 3.140 Dr Sekula Drljević: Politička misao, str. 235. (U prevodu, to zna-

či: Ako ne budem mogao umilostiviti Bogove pozvaću u pomoć Pakao).


296

297

Sre ten Ze ko vić

SE KU LA DR LJE VIĆ – LO ZIN KA, SIM BOL I AM BLEM SVE SRP SKE ANA TE ME

CR NO GOR STVA

Za mi ri tao ana te mu bor ca an ti ve lje sr bi na, pri je i s vr hu sve ga, ener gič nom i ne pot ku plji vom te žnjom za re sta u ra ci jom su ve re ni te ta cr no gor ske dr ža ve.

Krah bez u slov no ga srp stva i ju go slo ven stva, a na vla šti to sa vre me no sa mo o dre đe nje ne za vi-sne Cr ne Go re, otva ra mo guć nost re a fi r ma ci je ze-le na štva i nje go vo ga li de ra Se ku le Dr lje vi ća i ište nji ho vo pu ni je pre vred no va nje. Te melj na po bu-da, na um i cilj S. Dr lje vi ća je re sta u ra ci ja su ve-re ni te ta cr no gor ske dr žav no sti, ko joj je pod re dio i žr tvo vao sve osta lo, što ga či ni iz ra zi tim cr no gor-ski jem ro do lju bom i bor cem za svo ju otadž bi nu.

BES KOM PRO MI SNI BO RAC ZA VAS KR SA VA NJE SA MO STAL NE CR NO GOR SKE DR ŽA VE

Od oku pa ci je i anek si je Cr ne Go re Sr bi ji 1918. do da nas ni je bi lo cr no gor ske lič no sti ko ja je to li ko bi la ana te mi sa na i sa-

ta ni zo va na ko li ko dr Se ku la Dr lje vić.1 Taj ur ne be sni, na sil nič ki,

1 Ministar pravde i ministar fi nansija i građevina Knjaževine Crne Gore, istaknuti vodeći ideolog i praktički vođa zelenaš(tv)a, crnogor-skijeh federalista (CS), njihov poslanik, advokat, teoretičar crnogorsko-ga (državnog i nacionalnoga) pitanja, pjesnik rodoljublja.

298

S r e t e n Z e k o v i ć

van na uč ni, van te o rij ski, ne in te lek tu al ni, to ta li ta ri stič ki, haj kač-ko-lin čo vač ki oba čun sa ovi jem vr snim, ener gič nim i pro dor-nim in te lek tu al cem, ko ji je svoj ukup ni in te lek tu al ni i ži vot ni po ten ci jal sta vio u slu žbu od bra ne cr no gor sko ga isto rij skog, dr-žav (otvor)no ga, cr kov nog i na ci o nal no ga pra va, in di vi du a li ta da i iden ti ta da, bio je traj ni bi ljeg ne sa mo go to vo cje lo kup no ga Dr lje-vi će vog in te lek tu al no ga, ide o lo škog, po li tič ko ga, po li ti ko lo škog, prav no ga, te o rij skog i knji žev no ga an ga žma na za vri je me nje go-vo ga bur nog ži vo ta, pu no ga ri zi ka za nje go vu ži vot nu eg zi sten ci-ju, n(eg)o i po sli je nje go ve smr ti, sve do da nas.

Zna či, ujed(i)ni telj sko-pri sa je di ni telj ska bes kru po lo zna i ma-ki ja ve li stič ka eks ko mu ni ka ci ja ovo ga ze le na ško ga li de ra obi lje ži la je epo hu kr va vo ga i si lo vi tog (ratn/ičk/oga) stva ra nja i ra zu ra nja svi jeh li ko va bez u slov ne Ju go sla vi je te me lje ne na na si lju bez u slov-no ga (sve)srp stva i (sve)srp sko ga ju žno slo ven stva kao ve lje srp stva,2 ko jem se, u uslo vi ma kr va vo ga bi je log i osta lo ga te ro ra, te melj no, na čel no i ne u stup no su prot sta vljao dr Se ku la Dr lje vić pod ze le-na škom za sta vom i kri la ti com Za pra vo, čast i slo bo du Cr ne Go re i Ne za vi sne Cr ne Go re”. Pod jed na ko je sa ta ni san od kla sič no ga (uzor no tip skog) pri sa je di ni telj sko ga ujed(i)ni telj stva (bez u slov-ne Ju go sla vi je na osno vi bez u slov no ga srp stva) ko li ko i od ko mu-ni stič ko-bje la ško ga (cr/k//ve no-bi je lo ga) srp stva. Ni šta ma nje i od rat no ga (mi lo še vi ćev skog) neo ko mu ni stič ko-sve to sav sko ga čet ni-štva u po to njem JU-ra tu. Iz op šte nje Se ku le Dr lje vi ća i pe ko nje ga svi jeh cr no gor ski jeh su ve re ni sta i autoh to ni ka fre ne tič no se po-

2 Posve nedefi nisano srpstvo je ustvari samo veljesrpstvo. Termin i pojam veliko srpstvo je izmišljen da bi se navodno osnovano (sve)srp-stvo razlikovalo od velikosrpstva koje se uglavnom i bitno odnosi na državnost, odnosno na stvaranje Velje Srbije. Međuti(je)m, (sve)srp-stvo je samo po sebi i nacionalno, crkovno, jezikoslovno i kulturno ve-ljesrpstvo koje je uzor i pretpostavka državnoga veljesrpstva u različ-nim oblicima, čak i kada je riječ o federaciji, odnosno „federaliziva-nom unitarizmu ili unitarizovanom federalizmu”. Viđi: Sreten Zeko-vić, Nauk(a) o samobitnosti Crnogoraca, tom XII, pod posebnijem na-slovom Srpstvo=veljesrpstvo, Crnogorski kulturni krug, Cetinje, 2006.

299

S e k u l a D r l j e v i ć – l o z i n k a , s i m b o l i a m b l e m …

ten či lo u an ti re fe ren dum skom po kre tu pro tiv de mo krat sko ga re-fe ren du ma za sa mo stal nu Cr nu Go ru, do ak tu al no ga vjer sko-po-li tič kog sve srp stva (sve to sav skog fun da men ta li zma) ko ji ne mo že da pre bo li či nje ni cu su ve re ne, ne za vi sne i me đu na rod no pri zna-te dr ža ve Cr ne Go re, iako ni je ob no vlje na uz po moć bi lo ko je ga vanj sko ga, po seb no ne ozlo gla še no ga fak to ra.

S. DR LJE VI ĆA EKS KO MU NI CI RA JU TO TA LI TA RI STIČ KIM ME TO DOM

Eks ko mu ni ka ci ja dr Se ku la Dr lje vi ća po sta la je ne su mi nu ta pro to tip na lo zin ka, tip ski sim bol, kli ši ra ni am blem i lajt-mo tiv sve srp ske ana te me pro tiv sve ga auten tič no cr no gor sko ga, sa mo-ga Cr no gor stva, a na ro či to te žnje za ob no vom sa mo stal ne cr no-gor ske dr ža ve, ko ja je iz ko ri je na do vo di la u pi ta nje i iz te me lja uz dr ma va la bez u slov no ujed(i)nje nje na osno vu ap so lut no ga (sve)srp stva. Je da nak je i 90-to go di šnji štit pro tiv pru ža nja bi lo če so vo ga ot po ra bez u slov noj Ju go sla vi ji i bez po go vor nom srp stvu kao sve srp stvu, od no sno ve lje srp stvu.

Ta kva me to da pro pa gand no ga na sil ni štva od li ka je auto ri ta ri-zma i to ta li ta ri zma op šte ni to, na vla šti to te me lje no ga na bez u slov-nom srp stvu i na sil nič kom pri sa je di ni telj stvu za ko je je od sa mo ga po čet ka iz ra že ni bi ljeg tzv. dvoj na de mo kra ti ja: ap so lut na slo bo-da, sa mo vo lja, pro iz volj nost, anar hi ja, za jed ne (pri sta še i bor ce za bez u slov no srp stvo), a in te lek tu al ni i fi zič ki te ror, na si lje, iz op šte-nje do eg zi sten ci jal ne ugro že no sti, ubi stva, pro gon stvo u ile ga lu, „van za ko na”, „me ta nje na stub sra ma”, an ti dr žav na in kri mi na ci-ja, „ucje na gla ve”, na dru goj ban di (za bor ce pro tiv bez u slov no ga sve srp stva i za ob no vu su ve re ni te ta cr no gor ske dr ža ve).

S pra vom se ka že to ta li ta ri stič ki ob ra ču ni, jer je bez u slov-no ujed(i)nje nje bi lo na sil no-oku pa ci o no pri sa je di nje nje ko je ni je smje la do vo di ti u pi ta nje bi lo če so va po li tič ka stran ka bu du ći da je to in kri mi ni sa no kao se pa ra ti zam i an ti dr žav na dje lat nost. Zna či da je bez u slov no ujed(i)nje nje, pri sa je di nje nje na osno vu bez u slov-no ga (sve)srp stva, od no sno srp sko ga ju žno slo ven stva bi lo ap so lut ni (ap so lu ti stič ki) za bran za sve po li tič ke stran ke ko je su to bez re zer-

300


vno pri hva ta le i sa mo u ra mu to ga mo gle dje lo va ti. To ga ra di je ze-le na štvo bi lo an ti dr žav na, ne pri ja telj ska dje lat nost, ko ju su naj že-šće, naj ne mi lo srd ni je i s le gal nom i le gi tim nom mr žnjom pro go ni-li, na rav no, mno go vi še no (i sa me) ko mu ni ste. Ni je smje lo bi ti ni po mi sli, a ka mo li go vo ra o ze le na škom za htje vu za sa mo o dre đe nje cr no gor sko ga na ro da i vas po sta vu su ve re ne dr ža ve cr no gor ske ko-ji se u kr vi gu šio voj no-po li cij skim te ro rom i na si ljem u ko jem su bi la „do zvo lje na sva ras po lo ži va (rat na) sred stva, bez pre za nja”.

SVI BOR CI ZA AUTEN TIČ NU I SU VE RE NU CR NU GO RU PRO ŽI VLJE LI I OŚETI LI SU EKS KO MU NI KA CI JU S. DR LJE VI ĆA I RA ZU MJE LI NJE GO VU SUD BI NU

To ga ra di je ime dr Se ku la Dr lje vić bi lo i osta lo sve do da nas si no nim(ija) i bi ljeg ozlo gla še nja za sve ide o lo ge, po li ti ča re, po li-ti ko lo ge, isto ri o gra fe, isto ri o lo ge, knji žev ni ke i op šte ni to te o re-ti ča re cr no gor sko ga (dr žav nog i na ci o nal no ga) pi ta nja, ko ji su ga pro ble ma ti zo va li, na spram i iz van bez u slov no ga sve srp stva, kao sa mo stal no, sa mo o dre đu ju će i sa mo bit no cr no gor sko, a ne kao is-klju či vo srp sko ili oba ve zno, ne raz dvoj no (dvoj no-si jam sko) srp-sko-cr no gor sko pi ta nje, ko je je pr vi put od 1918. pre ki nu to de mo-krat skim re fe ren du mom za su ve re nu Cr nu Go ru 21. ma ja 2006. Svi oni su „ide o lo ško (mo ral no)-po li tič ki” dis kva li fi ko va ni, iz op-šta va ni i pro će ri va ni u ile ga lu ta ko što ih je ide o lo gi ja i po li ti ka bez u slov no ga ju go slo ven stva i pri sa je di ni telj sko ga (sve)srp stva (sve do da nas) str pa va la u je dan, isti tzv. „ta bor Se ku le Dr lje vi ća”, bez ob zi ra na nji ho vu raz lič nost, pa i po sve (su)pro tiv no ide o lo ško-po li tič ko opre dje lje nje.

Me tod Adol fa Hi tle raNi je te got no uoči ti da se ovo shva ta nje, ova ide o lo ško-po li tič-

ka kon stan ta na la zi na li ni ji ono ga to li ko pre po zna tlji vo ga i zna-ve nog sta ja li šta vo đe nje mač ko ga na ci zma Adol fa Hi tle ra: „Obi-ljež je je ge ni jal no sti ve li ko ga vo đe da čak i me đu sob no su prot-sta vlje ne ne pri ja te lje uvi jek pred sta vlja kao da pri pa da ju sa mo jed noj is toj vr sti, jer kod sla bi jeh i ne si gur nih ka rak te ra sa zna nje

301

o raz li či tim ne pri ja te lji ma po sta je od već la ko po če tak sum nje u sop stve na pra va”.3

Ana te mi sa nje S. Dr lje vi ća je štit za su zbi ja nje sva ko ga ot po ra sve srp stvu i „po(d)uka za dru ge” To je „efi ka san” me tod ko jim se na osno vu to ga što su dr Se-

ku lu Dr lje vi ća neo sno va no u sve mu ozlo gla si li pre ko nje ga pre-či com, „s pra ga”, apri o ri dis kva li fi ku ju o „jed nom tro šku” i sve osta le ko ji ni je su „po mje ri bez u slov no ga srp stva”, sve srp stva, od-no sno ve lje srp stva. Ti jem je Se ku la Dr lje vić po stao lo zin ka i za-štit ni znak za su zbi ja nje sva ko ga ot po ra sve srp stvu i po(d)učan „pri mjer za uče nje pa me ti” svi je ma ko ji ne pri hva ta ju bez u slov no (sve)srp stvo i nje go vo pri sa je di ni telj stvo, da su Cr no gor ci Sr bi, đe-li čak sve srp stva i da je cr no gor sko dr žav no i na ci o nal no pi ta nje ne ras pu či vo od srp stva i srp ske dr ža ve. To je i dr žav ni me tod kon-for mi zo va nja Cr no go ra ca na pri sa je di nje nje i pri hva ta nje sve srp-stva i srp sko ga pra vo slav nog fun da men ta li zma umje sto Cr no gor-stva, cr no gor ske auten tič no sti i su ve re no sti. To je bio „Da ma klov mač” iz nad gla ve sva ko ga cr no gor sko ga autoh to ni ka, su ve re ni ste i auto ke fa li ste da pri hva ti la žni, po sve iz o kre nu ti, iz vi to pe re ni si-stem vri jed no sti bez u slov ne Ju go sla vi je na te me lju bez u slov no ga (sve)srp stva kao ve li ko srp stva.

„Ta bor S. Dr lje vi ća” se apri or no i na „oruk” sa ta ni zu jeOvi me tod ide o lo ško-po li tič ko ga i mo ral nog ma ni pu li sa nja i

dis kre di to va nja ozlo gla še nim „ta bo rom Se ku le Dr lje vi ća”, pri su-tan sve do da nas, pod ra zu mi je va i omo gu ća va ola ke sa mo lje plji ve eti ke te naj go re vr ste da se šti va i knji ge za stup ni ka auten tič nih cr no gor ski jeh dr žav nih, otadž bin ski jeh i na ci o nal nih in te re sa „s

3 To sam još konstatovao i citirao u mojoj knjizi Tradicionalizam i kriticizam u nauci o Crnogorcima – Kritika osnovnijeh i nekorektnih in-terpretacija nauke o samobitnosti Crnogoraca, autorovo izdanje, Trebi-nje, 1988, str. 15. Također i u polemici sa dr Pavlom Gazivodom u Cr-nogorcu u štivu Nije Nikčevićev, no jezik crnogorskoga naroda.


302


pra ga”, „ad hoc” una pri jed ana te mi šu, za bra nju ju, pro go ne, ozlo-gla ša va ju, a da se i ne pro či ta ju ni ti jav no sti pre zen tu ju u iz vor-nom li ku.

To je či nje no sa istom bje la škom že sti nom, pri ti skom, na si-ljem i mr žnjom u pr voj, dru goj, tre ćoj i če tvr toj Ju go sla vi ji, za ti jem u vak tu de mo krat sko ga re fe ren du ma za su ve re nu Cr nu Go ru, a od je ci to ga su čak i u ospo ra va nju zva nič ne him ne Maj ko na ša Cr-na Go ro u sa mo stal noj me đu na rod no pri zna toj Cr noj Go ri. Ovo se, da kle, ja vlja kao bez u slov na kon stan ta ko ja uka zu je na traj no nje zi no iz vo ri šte u ma ni pu la tiv nom, ob ma nji vač kom, na sil nom i bez u slov nom (sve)srp stvu i na nje mu ute me lje nom (sve)srp skom ju go slo ven stvu, ko je je kla sič ni pro to tip im pe ri jal no ga sve srp stva, sve do da nas. To zna či, da se su što ni je mi je nja lo kroz ne ko li ko u kr vi rat nič ki stva ra nih i ra zu ra ni jeh nje go vih li ko va i uvi jek uz rat nič ki po klič i kli ko va nje „Sr bi na okup” ra di „ugro že no ga srp stva” sve do ko nač no ga obur da va nja Ju go sla vi je u po to njem JU ra tu u ko jem se sve srp ska Ju go sla vi ja „bra ni la” od sa me se be, od sop stve ne ugro že no sti i od osta li jeh ju žno slo ven ski jeh na ro da i nje zi nih dr ža va.

Svi ko ji su za stu pa li sa mo bit nost cr no gor sko ga na ro da i na ci je cr no gor ske i su ve re ni tet cr no gor ske dr žav no sti, a to zna či pro ble-ma ti zo va li he ge mo nu in te gra li stič ku ide ju sr bi ni zma (sr bin stva, srp stva), svr sta va ni su u tzv. „ta bor Se ku le Dr lje vi ća”, u na vod ne „cr no gor ske na ci o na li stič ke se par ti ste”, ko ji su ujed no si no nim za an ti srp stvo i ugro že nost srp stva. Umje sto na uč ne i in te lek tu al-ne po le mi ke, jed no stav no su ozlo gla ša va ni i iz op šta va ni po li tič-kim bi lje zi ma do vo đe nja pro tiv njih kri vič nih, rad nih, par tij skih i dru gi jeh po stu pa ka kao an ti dr žav nih i do vo đe nja u pi ta nje nji-ho ve eg zi sten ci je.

Svi pro tiv ni ci bez u slov no ga (sve)srp stva, ve lje srp stva i na sil-nič ko ga pri sa je di ni telj stva, sve do da nas, do ži vlja va li i ośeća li su ovu in ver zi ju i per ver ti ra nje si ste ma vri jed no sti, te i ne sa mo te šku ne prav du i „sud bi nu” dr Se ku le Dr lje vi ća n(eg)o su se ujed no i sve vi še ubje đi va li u is pra znost, neo sno va nost i ide o lo ško-po li tič ko-pro pa gand no na sil ni štvo me to do lo gi je i gle di šta sve srp sko ga dis-

303

kva li fi ko va nja svi jeh ko ji su za stu pa li auten tič nu i su ve re nu Cr nu Go ru, cr no gor sku dr žav (otvor)nost i na rod nost.

Ova traj ni ca (kon stan ta) ne sa mo da je i su vi še simp to ma tič-na, n(eg)o i ba ča ja snu svje tlost na te melj nu laž(nost) i neo dr ži vu osno vu svi jeh do sa da šnjih ob li ka Ju go sla vi je i ju žno slo ven sko ga dr žav nog je din stva či ja je bu duć nost pred o dre đe na Kra lje vi nom SHS, od no sno pr vom Ju go sla vi jom kao već vi đe na, pro ma še na pro šlost. Śeti mo se sa mo „slu ča ja Et no ge ne zo fo bi ja”, ko ji je bio uvod u tzv. an ti bi ro krat sku re vo lu ci ju (u po to nji JU-rat, su mrak bez u slov no ga srp stva i ra zu ra Ju go sla vi je) u ko joj je mi ni star Unu tra šnjih dje la CG Pe ja ko vić za pri je tio autoh to ni ci ma da su svi „ko ji za stu pa ju sa mo bit nost cr no gor ske na ci je cr no gor ski na-ci o na li stič ki se pa ra ti sti”. O ta kvi je ma su u no vi je vri je me iźlje gle tri knji ge sa na slo vom Cr no gor ske usta še, alu di ra ju ći ti jem na an ti (sve)srp stvo, sr bo fo bi ju, sr bo mrz stvo, sr bo mor stvo, NDH, Se ku lu Dr lje vi ća i Sa vi ća Mar ko vi ća Šte di mli ju sa mo za to što za stu pa ju sa mo bit nost Cr no go ra ca, ko ja se ocje nju je kao „se pa ra ti zam od srp stva” uz oba ve zni rat ni(čki) po klič „Sr bi na okup” zbog „ugro-že no ga srp stva”, što u stva ri ni je ni šta dru go no ugro že nost bez-u slov no ga sve srp stva, sve srp sko ga (im pe ri jal nog) ju go slo vevnstva, od no sno nje go vo ga si no ni ma za naj ve će ve lje srp stvo.4

4 „Zar i ti, Jevto, u tabor Sekula Drljevića?”Karakterističan i slikovit je primjer koji navodi Jevto A. Ružić u

knjizi Crna Gora u danima krize. Riječ je o čoeku koji je učesnik bal-kanskijeh ratova, aktivan u jugoslovenskoj vojsci (prve Jugoslavije), bio kao takav interniran u zarobljeništvu u Njemačkoj, izražava se kao „Sr-bin iz Crne Gore” (Minhen, 1961, II dio), čak govori ekavicom. I njego-vo kazivanje ubjedljivo govori da se malo što promijenilo kada se radi o osnovnim srpsko-crnogorskijem odnosima i svesrpskoj propagandi bezuslovnoga srpstva. Navodi śljedeći primjer. „Na dan 27. 4. 1842. g. najstariji ofi cir u logoru jugoslovenskih ratnih zarobljenika u Nirnber-gu (Njemačka), armijski general Živko Stanisavljević (vratio se kući sa prvom partijom zarobljenika), izdao je naređenje kojim je teško uvre-dio ofi cire rodom iz Crne Gore. Cela stvar se može videti iz raporta, ko-ga su u ime Crnogoraca tog najvećeg zarobljeničkog logora podneli pe-


304


S. Dr lje vić za mi ri tao ana te mu bor ca an ti ve lje sr bi na

Re če nu ulo gu tip sko ga šti ta pro tiv sva ko ga ot po ra im pe ri jal-no me (ve lje)srp stvu ni je mo gao mi ri ta ti ne ko ko ni je bio ve o ma opa san za bez u slov nu SHS, sve srp sku Ju go sla vi ju i sve srp stvo kao ve lje srp stvo. Dr Se ku la Dr lje vić je mo rao za mi ri ta ti ta kvu ulo gu svo jim iz ra zi ti jem, naj o ś e tlji vim i naj du blji jem pro do rom u glav-ne stu bo ve-dr ža če, kon stan tu sve srp stva, od no sno ve lje srp stva.

torica, dva aktivna i tri rezervna ofi cira i iz odgovora koga je po tome raportu dao general Stanisavljević. Kopija raporta glasi. ‘Najstarijem ofi ciru Olfaga 13-B – Nirnberg. Na dan 7. 9. 1942. u razgovoru o pre-meštaju ofi cira 1. i 2. bloka jedan od starešina barake 5. bloka, đeneral-štabni potpukovnik g. Radmilo Trojanović, 27. 8. 1942. g. preneo je na-ređenje najstarijega ofi ira u logoru, arm. Generala g. Živka Stanisavlje-vića, koje se odnosi na dopunu 1. i 2. bloka sa još 50 ofi cira koji su trebli da odgovore ovim uslovima: da nisu mlađi od 40 godina, da nisu Crno-gorci, da nisu komunisti i da nisu nemirni duhovi – bundžije.

Mi jugoslovenski ofi cira, rođeni na teritoriji Crne Gore, nalazimo da smo teško pogođeni tim naređenjem i stoga se obraćamo najstari-jem ofi ciru s molbom da nam izvoli dati pismeno objašnjenje o tome, šta ga je rukovodilo da izda naređenje po kome ofi ciri rođeni na terito-riji Crne Gore (Crnogorci) ne treba da se premeste u 1. i 2. blok i da li su ti ofi ciri dosadašnjim svojim držanjem dali povod za ma kakvu sum-nju na osnovu koje se sada izdvajaju od ostalih svojih drugova… Osta-jući čvrsto vezani zakletvom koju dugujemo Kralju i Otadžbini Kra-ljevini Jugoslaviji, mi izjavljujemo, da smo tim naređenjem teško uvre-đeni od strane tako ugledne ličnosti i visokog funkcionara jugosloven-ske vojske, te zato očekujemo opravdano zadovoljenje. Molimo da se ima u vidu to, da ovaj raport ne podnosimo radi toga što prijavljeni ofi -ciri nisu premešteni u pomenute barake, već isključivo zbog nanesene nam uvrede.

Dva dana, posle ovog raporta nisu protekla, a kroz logor je pukla vest, kako je grupa ‘crnogorskih ofi cira’ pokrenula ‘crnogorsko pita-nje’! Presretaju me pretpostavljene starešine i prijatelji i sa neskrivenim iznenađenjem traže razlog i objašnjenje. Moj komandant divizije, sada počivši general Ilija Brašić, dočekuje me sa prekorom: ‘Pa zar i ti, Jevto, u tabor Sekule Drljevića’?”.

305

Ti jem je po stao i an ti ci pa tor bu du ćeg smje ra i sud bi ne bez u slov ne Ju go sla vi je i sve srp stva i nji ho vih apo lo ge ta, ali i upor ne re ar ha i-za ci je im pe ri jal no ga sta tu sa quo i ob ra ču na sa svi je ma ko ji po ku-ša va ju da ga iz mi je ne.

Dr Se ku la Dr lje vić je tu čast bor ca pro tiv sve srp stva, od no-sno ve lje srp stva za mi ri tao, pri je i s vr hu sve ga, ener gič nom, neo d-stup nom i ne pot ku plji vom te žnjom za vas po sta vom su ve re ni te ta cr no gor ske dr ža ve da bi na sta vi la svoj sa mo sta ni (h)ilja du god-šnji isto rij sku put. Sa mi jem po sta vlja njem pi ta nja vas po sta vlja nja cr no gor ske dr žav no sti i rav no prav no sti Cr ne Go re i Cr no go ra-ca su štin ski je traj no uda rao i uz dr ma vao te me lje bez u slov no ga ujed(i)nje nja, pri sa je di nje nja, bez u slov ne Ju go sla vi je kao ta kve i bez u slov no ga sve srp stva. Sa svi jem ja sno je is ti cao da je to ima-nent ni de fekt, pri je va ra i laž srp sko ga „im pe ri ja li zma pod am ble-mom Ju go sla vi je” ko ji je iz nu tra iz je da i ra zu ra kao traj na opa ka bo li jest, li je če na i odr ža va na u ži vo tu is ti jem sred stvi ma ko ji ma je i stva ra na – sa mo te ro rom i na si ljem. Im pe ri jal na bit srp ske Ju go-sla vi je je, po S. Drlje vi ću, „re li gi ja pod va le” na do ma ku su mr ka.

„Ugro že no (ve lje)srp stvo”, a an ti srp stvo je an ti ve lje srp stvoZna či, sta ra sin tag ma „ugro že no srp stvo”, od pri sa je di ni telj-

ske pr ve Ju go sla vi je do nje zi no ga ko nač nog ra zu ra, ima ustva ri zna če nje „ugro že no ve lje srp stvo”, a an ti srp stvo isto što i an ti ve lje-srp stvo, sr bo fo bi ja re al no pri su tan, objek ti van, za pri je će ni strah od sve srp stva (=ve li ko srp stva), dok je „sr bo mr stvo” za pra vo an ti-ve li ko srp stvo, za šti ta od nje ga i su prot sta vlja nje nje mu.

S. Dr lje vić je an ti ci pi rao traj nost bez u slov no ga (sve)srp stva, nje go vu po li tič ku ma ni pu la ci ju i ra zur kao uslov sa mo stal ne Cr ne Go reTa kvo ozlo gla ša va nje S. Dr lje vi ća bi lo je i pri je ka pi tu la ci je i

ras pa da Ju go sla vi je i us po sta vlja nja NDH i NDCG, pa je u bi ti ju ono osta lo isto i na kon to ga, a to zna či, da su su štin ski raz lo zi sve-srp stva i u dru goj Ju go sla vi ji sa mo na do gra đe ni i do pu nje ni i oni-jem iz 2. svjet skog ra ta. Zna či, S. Dr lje vić je za mi ri tao re če ni lajt-


306


mo tiv pro klet stva i pri je NDCG, tj. čim je po sta vio pi ta nje bez u-slov no ga sve srp stva i na nje mu za sno va ne bez u slov ne dr ža ve SHS i Kra lje vi ne Ju go sla vi je ili pi ta nje sa mo o dre đe nja cr no gor sko ga na ro da i ob no ve cr no gor ske dr ža ve. To je vi še no simp to ma tič no i in di ka tiv no, jer t(r)aj nost (sve)srp stva kao ve lje srp stva i u dru goj i osta li jem Ju go sla vi ja ma sa mo śedo či o su štin skom kom pro mi su sa tzv. na čer ta ni jev skim i ka ra đor đe vi ćev ski jem srp stvom ko je je i bi lo te melj ni uz ro(čni)k nji ho vo ga ra zu ra.

Re če ni fe no men „ta bo ra S. Dr lje vi ća” ne sa mo da je po tre bi to uze ti u ob zir u ocje ni dje lo va nja S. Dr lje vi ća, n(eg)o i kao nje go vu zna čaj nu du go roč nu an ti ci pa ci ju.

Iz op šte nje ra di re pro duk ci je i ap so lu ti za ci je in ver ziv no-iz o pa če no ga si ste ma vri jed no stiOvi zna ve ni me tod ide o lo ško-po li tič ko ga ob ra ču na s pro tiv-

ni ci ma bez u slov no ga ujed(i)nje nja (pri sa je di nje nja) i sve srp stva ta ko đer uko ro vlju je i re pro du ku je sa svi jem in ver ziv no-iz o pa če ni si stem vri jed no sti ko ji ga u osno vi i omo gu ća va, a ko ji vi je kov-nu tra di ci o nal nu bor bu za svo ju cr no gor sku otadž bi nu, dr ža vu i na rod no snu slo bo du i ro do lju blje cr no gor sko pro tiv sve srp sko-ga oku pa to ra 1918. per ver ti ra u „iz da ju srp stva”, „se pa ra ti zam”, „kvi slin štvo”, „od met ni štvo” (kao i sva ki dru gi oku pa tor), in kri-mi ni sa no ze le na štvo, pro gon stvo. U skla du s ti jem, bje la šku iz da-ju, pe to ko lo na štvo, srp sku oku pa ci ju Cr ne Go re uz di žu na naj vi ši pi ja de stal vri jed no sti, pro gre sa, re vo lu ci je, mo der no sti, de mo kra-ti je. Srp ski ili, ka ko ga je Se ku la Dr lje vić imen(t)ovao, be o grad ski i cin car ski im pe ri ja li zam, oprav da va se na vod nim „vje či tim snom Ju žni jeh Slo ve na za uje di nje njem” pod am ble mom Ju go sla vi je. Uni šte nje sop stve ne isto rij ske dr ža vo tvor no sti, auto ke fa li je Cr-no gor ske pra vo slav ne cr kve i na rod no sno-na ci o nal ne po se bi to-sti i do sto jan stva me le mi se „tro na rod nim” (tro ple me nim) SHS na ro dom, ide jom i „ide a lom na ci o nal no ga sr bi ni zma”, sr bin stva, sve srp stva, in te gral nim, sve srp ski jem ju žno slo ven stvom, a oku pa-tor sku in dok tri ni ra nu po tu đe njač ku, „ja ni čar sku” svi jest pred-sta vlja ju kao otadž bin sku, sop stve nu, ma tič nu. Kr va vi te ror nad

307

ro do lju bi ma cr no gor ski jem i sop stve nim, cr no gor skim na ro dom ra di na jam ni štva, ši ća ra, ko ri sto lju blja i kon for mi zma „oprav da-va ju” tu đin skim im pe ri jal nim „vi ši jem ci lje vi ma”. Ma će hin sku Srp sku pra vo slav nu cr kvu pod me ću kao Maj ku cr kvu.

Du go je, sve do da nas, zva nič no i za kon(it)o ve lja če na in ve r-ziv na iz o pa če nost si ste ma vri jed no sti. Na ka rad no i na ka zno se u pot pu no sti iz vi to pe rio si stem vri jed no sti, pa se in kri mi na to ri ma i iz daj ni ci ma pro gla ša va ju ro do lju bi, ko ji su ne se bič no žr tvo va-li se be i svo je fa me lje za rad oču va nja i na sta vlja nja cr no gor ske (h)ilja du go di šnje dr žav no sti, svo je otadž bi ne i iden ti ta da. Sva ka-sti ga nja, ka li je ža nja, pro gon stvo, te ror i ubi ja nje cr no gor ski jeh ze le na ša u bi ti ju su bi la zbog nji ho vo ga (neo tu đi vog isto rij skog i pri rod no ga) pra va na sa mo o dre đe nje i slo bo du. Ne ma kod nas ni jed no ga po li tič kog opre dje lje nja ko je je to li ko (neo sno va no) si stem(at)ski i pro gram ski na pa da no, ana te mi sa no i is tre blji va no kao što je ze le na štvo, Cr no gor stvo i nji ho vo slo bo dar sko čoj sko ju-na štvo, na vla šti to uče sni ci bo žić nje ga i ro vač ko ga ustan ka i uop-šte doc ni je or ga ni zo va ne voj ne for ma ci je. Ze le na štvo i fe de ra li sti su ne sa mo kr va vi jem zva nič nim te ro rom pro će ri va ni, ubi ja ni i za ti ra ni, no su ih i sa mo cen zu ri sa li, sa mo o dri ca li, sa mo po ti ski va-li, bri sa li iz sop stve no ga śeća nja kao pre stra vlju ju ću „ne po me ni-cu”, čak, i u naj u žim fa me lja ma zna me ni ti jeh ze le na ša. Glav ni i su šta stve ni raz log to me je što su bi li pre vas hod no za vas po sta vu sa mo stal ne cr no gor ske dr ža ve kao te me lja slo bod(n)e Cr ne Go re i nje zi no ga sa mo o dre đe nja, su pro tiv no bez u slov nom pri sa je di nje-nju Ju go sla vi ji i (sve)srp stvu.

Bje la ši su bi li za ne skro vi tu de na ci o na li za ci ju Cr no go ra ca i nji ho vo raz dr ža vlje nje u srp stvu i srp skom ju go slo ven stvu, a on-da šnji ko mu ni sti bi li do slov no idej ni i voj no-ope ra tiv ni sa stav ni dio bje la ša i nji ho vih zlo či na. Doc ni je, ko rek cij ski vr ću ći dr žav-nost cr no gor sku u ram fe de ral no ga jed no u mlja i bez u slov no ga ujed(i)niteljstva, ko mu ni sti su pra vi li traj ni ji kom pro mis s bje la ši-ma i uop šte sa na čer ta ni jev skim bez u slov nim srp stvom, or de ni šu-ći Cr no gor ce „na ci o nal nim or de nom srp stva”, od no sno pse u do-mark si stič kom (par tij skom) dok tri nom o na rod no sno-na ci o nal-


308


noj (u)dvoj(e)no sti Cr no gora ca, a ze le no-bi je le po dje le pro gla ša va-li ar ha ič nim i ap surd nim.

No, sa ras pa dom ko mu ni zma i Ju go sla vi je, baš te ze le no-bi-je le po dje le su šta stve no po sta ju te melj ne baš u od no su na na rod-no sno-na ci o nal no i dr žav no pi ta nje cr no gor sko, jer se i dru štvo na šlo („vr nu lo”) na po čet ni stu panj „ujed(i)nje nja (re in te gra ci je) srp stva” kroz agre siv nu po li ti ku „pro bu đe no ga (sve)srp stva”, po-nov no ga pri sa je di nja va nja Cr ne Go re Sr bi ji i stva ra nja tre će „bez-u slov ne Ju go sla vi je, bez al ter na ti ve”.

Nu žde vi ta je ko nač no ko ri je ni ta in ver zi ja su po ni ra ne kon-ver zi je oku pa tor sko-re žim sko ga poj mov ni ka i ukup no ga si ste ma vri jed no sti, pa i ozlo gla še no ga ze le na škog an ti ci pa tor stva, ali i glo ri fi ko va no ga te melj nog pro ma ša ja „tra di ci o nal no ga (bez u-slov nvno ga) ju go slo ven stva i Ju go sla vi je” po so še no ga bez u slov ni-jem (sve)srp stvom.

Pa ra dok si in ver ziv no-iz o pa če no ga poj mov ni ka i si ste ma vri jed no stiKao i dru gi ze le na ški pr va ci i op šte ni to ro do ljub ni bor ci, i dr

Se ku la Dr lje vić no si već 82 go di šta te ški i pa ra dok sal ni, „u se bi pro ti vr ječ ni” bi ljeg „kvi slin štva”. Da pa ra doks bu de ve ći, taj žig su mu uti snu li, pri je sve ga, oni ko ji su mu bi li ne prij te lji u nje go-voj ro do lju bi voj bor bi za oču va nje i vas po sta vu isto rij ske cr no-gor ske dr ža ve, kao da oni ni je su bi li ne skro vi ti kvi slin zi, „do ma ći iz dajn ci” pe to ko lo na ši, jav ni, zva nič ni i naj e ner gič ni ji iz vr ši o ci srp ske i dru ge za vje re pro tiv Cr ne Go re, nje zi ne oku pa ci je, ka-pi tu la ci je i na sil no ga uni šte nja cr no gor ske dr ža ve, slo bo de i ge-no cid no ga bri sa nja na rod no sti – na ci o nal no sti cr no gor ske. Za-ni mlji vo je da i ona kri tič ka svi jest i pre ma Dr lje vi ću i sve srp stvu ola ko upo tri je bi ter min „kvi sling” za S. Dr lje vi ća, ali ne i za one ko ji su otvo re no i po sve kr vo loč no bi li za ve lje srp sku ide ju i anek-si ju Cr ne Go re Sr bi ji, tzv. bje la ši. Ola ko, van pa tri ot skim, ustva ri, ide o lo ško-po li tič kim, od no sno par tij sko-po bjed nič kim mje ri lom se ozlo gla ša va kvi slin gom i zlo čin com neo d stup ni i ne pot ku plji vi bo rac za oču va nje i vas kr se nje cr no gor ske dr ža ve, uz ve li ki ri zik

309

za svo ju i po ro dič nu eg zi sten ci ju, čak i smrt od stra ne za kle ti-jeh i naj ve ćih du šma na Cr no gor stva i cr no gor ske dr ža ve – voj ne or ga ni za ci je sve srp stva i bez u slov ne srp ske Ju go sla vi je, čet nič kih kvi slin ga. Cje lo kup ni svoj in te lek tu al ni, ži vot ni i po ro dič ni po-ten ci jal je sta vio u slu žbu ob no ve cr no gor ske dr ža ve, bez iče so vo-ga lič no ga in te re sa, a na ve lju sop stve nu šte tu i po lo že ni ži vot, da bi za to za mi ri tao iz op šte nje i pro gon stvo kao kvi sling i iz daj nik.

Kvi slin štvo i iz da ja?Lek si kon ska je di ni ca kvi sling gla si: „Oni ko ji je u slu žbi tu đi-

na, a pro tiv in te re sa svo ga na ro da, iz daj nik do mo vi ne, po ma gač osva ja ču”. Sve ove od red ni ce se la ko pre po zna te od no se na bje la-ško-cr(k)ve no čet nič ku spre gu u slu žbi sve srp sko ga bez u slov nog oku pa to ra i uni šti te lja cr no gro ske dr ža ve, otadž bi ne i te ro ra nad sop stve nim na ro dom od za vje re nič ke pri pra ve za oku pa ci ju Cr-ne Go re i anek si ju Sr bi ji 1918, a ta ko đer su i u 2. Svjet skom ra tu ve lje srp ske sna ge, na ro či to čet ni štvo, sa ra đi va le sa oku pa to rom i ra di le pro tiv cr no gro ske dr ža ve i na ro da. Me đu ti(je)m, za Se ku la Dr lje vi ća se te ško mo že tvr di ti i do ka zi va ti da je bio pro tiv in te-re sa svo je do mo vi ne, dr ža ve i na ro da cr no gor sko ga. Na pro tiv, već i po sa moj in ver zii iz o pa če no ga si ste ma vri jed not si bio je neo d-stup ni cr no gor ski ro do ljub.

Iz daj stvo se po i ma kao „iz da ja od re đe ne ide o lo gi je” po zna(ve)noj kri la ti ci: „Ko ni je s na ma, ta(j) je naš ne pri ja telj i iz daj-nik”. Po dś e ćam na re zon Kr sta Z. (T) Po po vi ća: „U gra đan skim ra to vi ma se na su prot nim stra na ma obič no na la ze lju di su prot-nih po li tič kih opre dje lje nja i ta kav rat ni je od bram be ni. Za to se ne smi je ko ri sti ti pa tri o ti zam na ro da i uvla či ti ga u ta kve su ko be. Ova kvi ra to vi se ne vo de iz pa tri o ti zma, već iz ośeća nja pri pad no-sti od re đe noj po li tič koj stran ci, par ti ji, ide o lo gi ji”. Osnov no mje-ri lo iz da je po sta je ide o lo ško-po li tič ko, od no sno par tij sko, a ne pa tri ot sko. To mo že mo na zva ti to ta li ta ri stič ko po i ma nje iz da je.

Ta ko đer je do sta po vr šno shva ta nje da su iz daj ni ci (sa mo) oni ko ji ne ra tu ju pro tiv iz vanj sko ga osva ja ča, te da oni ko ji su bli ske et nič ke srod no sti i jed no vjer ni ni je su vanj ski osva ja či i oku pa to-


310


ri. Iz to ga se iz vo di za klju čak da su stvar ni iz daj ni ci svi oni ko ji ne ra tu ju pro tiv vanj sko ga osva ja ča. Me đu ti(je)m, pi ta nje iz da je je mno go slo že ni je. Osnov no mje ri lo je: da li ne ko u ra tu ili mi ru, po-seb no traj ni je, bra ni in te re se svo je ga na ro da ili ne. U ve zi s ti jem, po tre bi to je da ti od go vo re na vi še dru gi jeh pi ta nja. Da li su Švaj-car ci iz daj ni ci svo je ze mlje za to što ni je su ra to va li pro tiv tu đin ski-jeh voj ski?! Je li to du go roč no šte ti lo ili ko ri sti lo Švja cer skoj? Što je u sve mu to me pa siv ni ot por? Je li u su ko bu sa In for mbi ro om „do-ma ća” po dr ška spolj ni jeh pri ti sa ka na Ju go sla vi ju i KPJ ve lje i zda ja?

Du bi nu pro ble ma iz da je, kao op šte ga pi ta nja, po seb no u cr-no gor ski jem uslo vi ma, ute me ljio je u svom Za ko ni ku Sv. Pe tar Cr no gor ski: iz daj ni ci su oni ko ji „jav ni jem ili taj nim na či nom” ra de pro tiv svo je ze mlje, otadž bi ne, na rod no sti, dr ža ve, oni ko ji sa ra đu ju sa ska dar skim pa šom i idu mu na po klo nje nje i pri ma-nje da ro va; oni ko ji stva ra ju me đu sob ne su ko be, ne slo gu, ko ja je naj ve ći ne pri ja telj Cr no go ra ca i nji ho vo ga op šte stva. Bit no po bu-đen ti jem, Nje goš je to shva tio kroz „do ma će zlo”, ko je je ve ća opa snost od „vraž je ga ko ta”, na ro či to kroz sin tag mu „na ši, do-ma ći Tur ci”, tj. isla mi zi ra ne Cr no gor ce, ali i one „sve tov ne kon-ver ti te” ko je se udru žu ju sa „Tur ci ma” i vo de rat pro tiv svo je ga na ro da. Za to i ka že „za dvo stru kost ni mi slit ne tre ba”, jer taj pro-ces isla mi za ci je („po tur če nja”) pri je ti da uni šti cr no gor ski na rod i nje go vu slo bo du, kao uslo va nje go vo ga op stan ka. To je on iz ra zio sin tag mom „na ši, do ma ći Tur ci”. Nje goš to uz di že na op šti pro-blem (p)otu đe nja do iz da je uop šte. Mu či ga pro blem: ka ko pre vje-ra i po da ni štvo oku pa to ru uti če na to li ko po tu đe nja štvo, od ro đa-va nja, iz ro đa va nje do naj lju ći jeh ne pri ja te lja pre ma od ro đe nom, od no sno svo je mu na ro du. Na istom ni vou i osno vi su i svi osta li pro ce si: ger ma ni za ci je, ma đa ri za ci je, ita li ja ni za ci je, sr bi za ci je i sl. Nje goš, zna či, uka zu je i is ti če na „do ma će ne pri ja te lje” (iz daj ni-ke), „do ma će oku pa to re” bi lo ko je vje re bi li.

„Ni ko ne mr zi ta ko kao iz daj nik iz da tu do mo vi nu”Dr Se ku la Dr lje vić nje go šev ski mi sli i o bje la ši ma, čet ni ci ma

po tu đe nja ci ma ko ji slu že oku pa to ru i svi jem ko ji se po tu đu ju od

311

svo je ga na ro da i ni šte sop stve nu ze mlju, dr ža vu, na ci ju. To ga ra di ih Se ku la na zi va „ja ni ča ri ma” ili „na šim, do ma ćim (cr no gor ski-jem) Sr bi ma”. Dr lje vić in te lek tu al nom in tu i ci jom i ne po sred nim is ku stvom pro di re u su šti nu re če no ga pi ta nja po tu đe nja štva, od-ro đa va nja, iz ro đa va nja slu te ći da je u pi ta nju „pr vo bit ni gri jeh” (iz da je), te ga gru bo, ali tač no, po li tič ki ne zgod no de fi ni še: „Ni ko ne mr zi ta ko kao iz daj nik iz da tu do mo vi nu”.

„Do ma ći oku pa tor” ili oku pa tor ma ko je vje re i ide o lo gi je bioKr sto Z. Po po vić je u tom smi slu zbo rio o „do ma ćem oku pa-

to ru”. Mo že li se uop šte pri hva ti ti taj po jam, ili je do volj no re ći „oku pa tor bi lo ko je vje re i na rod no sti bio”. A pro tiv oku pa to ra se vo di od bram be ni rat. Ko su bi li oku pa to ri, ako su iz daj ni ci i oni ko ji su za sa rad nju sa svi je ma i pro tiv svi jeh ra di oču va nja in te re sa svo je ga na ro da, cnro gor sko ga, svo je ze mlje Cr ne Go re? Je li ni pre ča Cr na Go ra, na ša otadž bi na i dr ža va, na ša na ci o nal-nost ili tu đi na rod(i), bez u slov na Ju go sla vi ja. Ni je su li eti ke te „iz-daj ni ci” i „ro do lju bi”u kr va vom i gra đan skom ra tu u Ju go sla vi ji (1941–1945) ta ko đer ide o lo ške-po li tič ke, a ne pa tri ot ske od red ni-ce? Ni je li i u ta(j) rat zlo u po tri je blje no i is ko ri šće no ro do lju blje za osvtva ri va nje po li tič kih in te re sa i ci lje va.

DRU ŠTVE NO-ISTO RIJ SKI KON TEKST Da bi se ra zu mje la i ob ja sni la re če na ulo ga S. Dr lje vi ća u od-

no su spram sve srp stva i Cr no gor stva, mo ra se nje gov in te lek tu-al ni, te o rij ski, ide o lo ško-po li tič ki i knji žev ni an ga žman smje sti ti u cje lo vi to-kon kret ni dru štve no-isto rij ski, kul tur ni i ide o lo ško-po li tič ki kon tekst u ko jem je dje lo vao i bio ana te mi san. Kon tekst za vje re, oku pa ci je, uni šte nja cr no gor ske dr ža ve, bo žić nji usta nak i kr va vi bi je li te ror pod ra zu mi je vam, jer o nje mu po sto ji obim na li te ra tu ra. Dru gi ključ ni čvor je dje lo va nje Cr no gor sko ga na ci o-nal nog (ze le na ški) po kre ta za vr ta nje ne za vi sne cr no gor ske dr ža-ve u to ku 2. svjet skog ra ta, u ras pa du Ju gro sla vi je. Pro stor ni ov đe ne do zvo lja va da iz lo ži mo re če ne kon tek ste.


312


To je pret po stav ka za uoča va nje in ver ziv ne iz o pa če no sti si ste-ma vri jed no sti na osno vu ko je ga je du go, sve do da nas, dis kre-di to van i ze le na ški po kret, cr no gor ski fe de ra li sti, pa u bit nom i nji hov li der i ide o log dr Se ku la Dr lje vić, a u „ta bor S. Dr lje vi ća” se sve do da nas tr pa ju i svi su ve re ni sti, autoh to ni ci i auto ke fa li sti.

12. JUL SKA NE ZA VI SNA CR NO GOR SKA DR ŽA VA I CR KVAPri rod na te žnja za slo bo dom i sop stve nom dr ža vom, cr kvom i kul tu romU to ku 2. svjet sko ga ra ta, u vr lo ne za vid ni jem, te got nim i slo-

že ni jem (ne)pri li ka ma od stra ne vi še oku pa to ra, vas po sta vlje na je 1941. dva na e sto jul ska cr no gor ska dr ža va, ko ja je pro gram ski ute me lji va la ob no vu i raz voj svi jeh zna čaj nih na ci o nal nih usta-no va cr no gor ski jeh.

Na sta la je u okol no sti ma iz bo ra je di ne mo guć no sti ko ja je omo gu ća va la sa mo stal nu cr no gor sku dr ža vu, da bi iz bje gla, ka-ko je iden ti fi ko vao S. Dr lje vić, tra di ci o nal no i ak tu el no naj ve ćeg, naj o pa sni jeg i traj nog du šman(in)a Cr ne Go re – zva nič nu Sr bi ju i nje zin t(r)aj ni i zva nič ni dr žav ni pro gram bri sa nja (ge no ci da) i po sr bi če nja sve ga cr no gor sko ga i naj te žu oku pa ci ju. Taj zlo na um i sred stva te ro ra za nje go vo ostva re nje ni je imao ni je dan dru gi oku pa tor.5 Ita li jan ska oku pa ci ja bi la je ne sa mo znat no olak ša-nje, no je i do ži vlje na kao oslo bo đe nje od srp sko-ju gu slo ven ske oku pa ci je.

Tzv. „cr no gor ski na ci o na li sti” sma tra li su sve tom otadž bin-skom i na ci o nal nom du žno šću i po no som da ob no ve (h)ilja du-go di šnju dr ža vu cr no gor sku, kao sušt(astven)og pred u slo va za op sta nak i raz voj cr no gor sko ga dru štva i cr no gor ske na ci o nal ne sa mo bit no sti.

5 Ovo je postala opštenita mudrost zelenaš(tv)a. – Tu istu zelenaš-ku krilaticu je formulisao u svom ustaničkom memorandumu Krsto Z. Popović rekavši da je „najljući neprijatelj i dušmanin Crne Gore zva-nična Srbija” koja je „zauvijek srušila solidarnosti i bratsku ljubav”; ona je „grobar ujedinjenja”.

313

U ovi zli va kat di le ma i iz bo ra iz me đu sta rog i no vog oku pa to-ra use ka se i bolj še vič ko-so vjet ski mač sa svo ji jem ti pom is toč no-ga in te gra li zma i „pro le ter skim in ter na ci o na li zmom”, po mo de lu sve ru stva, a u Ju go sla vi ji sve srp stva ko ji je zlo u po tre blja vao, ina če nje gov oprav da ni i ro do lju bi vi, an ti fa ši zam ra di osva ja nja vla sti, so ci ja li stič ke re vo lu ci je i srp sko-ju go slo ven sko ga (so ci ja li stič kog) im pe ri ja li zma. Sa so ci ja li sti ma su Cr no gor ci ima lai lo še is ku-stvo još od 1918. ka da se ni je su raz li ko va li od „bje la ša” i nji ho vih voj ni jeh hor di i zu lu ma nad svi jem cr no gor ski jem ro do lju bi ma.6 „Cr no gor ski na ci o na li sti” su isti ni to is ku si li, što je i bu duć nost po tvr di la, da in te gra li stič ka ide ja srp sko ga ju žno slo ven stva ima ne ga tiv ne i za Cr nu Go ru po gub ne re van di ka ci je, što je po se bi to is ti cao kao traj nu opa snost dr S. Dr lje vić.

No, bez ob zi ra na spo ro ve oko 12-jul ske cr no gor ske dr ža ve, si gur no je:

1. da je ona, i kao ta kva, pr vo ra zred no bi la iz raz pri rod ne te-žnje za oslo bo đe nje od on da šnje srp sko-ju go slo ven ske oku pa ci je Cr ne Go re („tam ni ce na ro da”) ko ja je vr ši la ge no cid no po sr bi ča-va nje Cr no go ra ca;

2. da je ona, i kao ta kva, bi la iz raz (h)ilja du go di šnje ga cr no-gor skog, lju bo mor no i po no sno ču va no ga, dr ža vo tvor nog i na ci-o nal no ga ośeća nja, po gla vi to, kao pro tiv nost pre ži vlje no ga nje-go vog (ve lje)srp sko ga po ri ca nja, ni šte nja, za tu ra nja, te ro ra i zu lu-ma, ko ji je bio te ži od svi jeh osta li jeh oku pa ci ja;

3 da su va žni je dr ža va, cr kva i na ci ja, kao isto rij ske kon stan te, u od no su na pro la zni, smjen lji vi re žim i oku pa ci ju;

4. da je ona po no vo „udah nu la ži vot cr no gor skoj du ši”, tj. oži-vlje la ide ju cr no gor ske dr ža ve, cr kve i na ci je cr no gor ske, i to do te mje re da je po sta la ne u ni šti va, vje či to ži va, dr ža vo tvor na ide ja, ko ja je da lje uti ca la na kon sti tu i sa nje cr no gor ske dr žav no sti i pri-zna va nje na ci je;

6 Dio bjelaških kvislinga i zlikovaca uključio se u komunistički i partizanski pokret koji se, kao i četnički, borio ponovo za integralistič-ku ideju bezuslovne Jugoslavije.


314


5. da je bi la „mo dus vi ven di” u ta kvi jem ne pri li ka ma, da su „ze le na ši”, zva ni „cr no gor ski na ci o na li sti”, ne su mlji vo dr ža li i pri hva ti li Ita li ju kao (pri vre me no ga) oku pa to ra kao je di ne mo-guć no sti za vas po sta vu cr no gor ske dr ža ve ;

6. da je Pe trov dan ski sa bor, de kla ra ci ja i dr ža va u svi jem bit-nim tač ka ma iz o kre nu la in ver ziv no-iz o pa če ni si stem vri jed no sti tzv. Pod go rič ke skup šti ne i pr ve Ju go sla vi je, a sa ma Pe trov dan ska de kla ra ci ja go to vo vri iz ra zi ma: „Cr no gor ski sa bor”, „cr no gor ska dr ža va”, „cr no gor ski na rod”, „cr no gor ska na ci ja”, „Cr no gor stvo”.

7. da je 13-jul ski usta nak bio jed nom (znat nom) stra nom bje-la ško-ko mu ni stič ki, od no sno srp sko-ju go slo ven ski, što se na sta-vi lo i pre po zna va lo i to kom dru ge Ju go sla vi je i uslo vi lo i nje zin po nov ni kr va vi ras pad i ra zur;

8. da ni je bi lo isto rij sko ga 12-jul sko ga sa bo ra i cr no gor ske dr-ža ve ne bi bi lo ni isto rij sko ga 13. ju la ni, sa svi jem si gur no, zna čaj-ne av no jev ske cr no gor ske dr žav no sti, jer je ta „ze le na ška” dr ža va i na rod na te žnja za nje zi nim vr ta njem obe ve zi va la i one po bjed-ni ke ko ji su istu pa li u ime sve na rod ni jeh in te re sa i za htje va.

PRET PO STAV KA ZA PRE VRED NO VA NJE OCJE NE O S. DR LJE VI ĆU – SU ŠTA IS TOST SVI JEH

LI KO VA JU GO SLA VI JEDa bi se ra zu mio istin ski do mak dje la i dje lo va nja dr S. Dr lje-

vi ća, pri je sve ga, nje go vo ga od no še nja spram ras pa da pr ve i stva-ra nja dru ge Ju go sla vi je, po tre bi to je fe no me no lo škom re duk ci jom pro ni ći u traj nu su šti nu svi jeh li ko va ju go slo ven stva i Ju go sla vi je.

Ne za vi sno od dru štve no-po li tič ke sa dr ži ne, ka rak te ra, raz li-či to ga dr žav nog i dru štve no-po li tič kog ustroj sta,7 sušt(astven)o su i u svo jem te me lju svi li ko vi Ju go sla vi je8 po bjed nič ki i re vo lu-ci o nar no-na sil nič ki bez u slov ni i pri sa je di ni telj ski, što zna či, da

7 Unitarizam-centralizam-decentralizam-federalizam, monarhi-zam-komunizam, pašićevskih bjelaša-četnika-partizana; (ne)prizna-vanja nacija i njihovijeh država, osnovnijeh pobuda, nauma i ciljeva.

8 Svako dosadašnje zajedništvo sa Srbijom.

315

sa dr že stal ni (ma nje ili vi še la bil ni, ela stič ni ji uz dr ma ni ji) sto žer kla sič no ga, uzor no pro to tip nog li ka („ide al ni tip”) – bez u slov no-ga srp stva kao ve lje srp stva. Ta bez u slov nost, i š njom nu žde ni to pri sa je di ni telj stvo, bi lo je osnov ratn(ičk)oga (re vo lu ci o nar nog) na sta ja nja svi jeh li ko va Ju go sla vi je, na jed nom, nji ho vo ga (na-siln/ičk)oga) odr ža va nja, na dru gom, i (ratn/ičk/oga) ra zu ra, na tre ćem kra ku.

Sva če ti ri dr žav na za jed ni štva sa Sr bi jom bi la su pri sa je di-ni telj ska, na sil na, po mje ri bez u slov no ga srp stva=ve lje srp stva; ima ju na čer ta ni jev ski lik i mo(h)ur – pro gram sko srp stvo kao ve lje srp stvo traj ni je nji hov sto žer ko ji ih je stva rao, odr ža vao i obur da vao. Svi do sa da šnji ti po vi dr žav no ga za jed ni štva sa Sr bi-jom u ra mu tzv. srp stva bi li su raz li či ti na čer ta ni jev ski li ko vi i svi su bo lo va li od ne iz vi da ne na čer ta ni jev sko-pa ši ćev ske bol(ij)esti sve srp sko ga bez u slov nog ob je di ni telj stva i pri sa je di ni telj stva ko je je im pe ri jal no-na ci o na li stič ki pro gra mi ra lo srp stvo kao ti pič no ve lje srp stvo, ostva re no 1918, či ji je re fl eks i da nas za blje štu ju ći u li ku tek pro ble ma ti zo va no ga je zi ka srp stva, cr kve srp stva i kul tu re srp stva. Bez u slov no srp stvo je kon stan ta svi jeh ti jeh li ko va.

Krun ski, op šte ni ti, su šta stve ni i ne spor ni či nje nič ki do kaz za pri sut nost re če ne bez u slov no sti op šte ni to, na vla šti to cr no gor-sko ga (na ci o nal nog i dr žav nog) pi ta nja u sve če ti ri Ju go sla vi je je da su se (one) stva ra le i obur da va le u „brac koj kr vi”, u rat ni jem uslo vi ma, rat ni(čki)m sred stvi ma i na tu re nom vo ljom rat ni jeh po-bjed ni ka (par tijskih or ga ni za to ra i no si la ca ra ta). Ovo va ži kao či-nje ni ca ne za vi sno od nje zi no ga raz li či to ga tu ma če nja, „oprav da-nja” raz li či ti jem dru štve no-po li tič kim ka rak te rom, kva li ta dom i vođ stvom ra ta, rat ni jeh sred sta va, ci lje va i pro tiv ni ka. No, je da-nak je ovo i fe no me no lo škom re duk ci jom (ra slo ja va nja ne bit nog i svo đe nja na bit no) do bi je na ej det ska su šti na bez u slov no ga srp stva i na nje mu za sno va no ga bez u slov nog „za jed ni štva” (sve srp stva, sve srp sko ga ju go slo ven stva).9

9 Viđi o tome: Sreten Zeković, Srpstvo = veljesrpstvo, CKK Ceti-nje 2006, 125–129.


316


Tek na kon što se to uoči i kri tič ki pri zna, a to zna či sa da-na šnje isto rij ske dis tan ce, po se bi to ne za vi sne cr no gro ske dr ža ve, mo gu se uoči ti isto rij ske kon stan te na ko je je uka zi vao S. Dr lje vić. Tek ta da je mo guć isti, od no sno re ci pro čan od go vor oni je ma ko ji pri go va ra ju S. Dr lje vi ću i on da šnjim cr no gor ski jem su ve re ni sti-ma: na iv nost osla nja nja na ita li jan sko ga oku pa to ra, lo šu pro cje nu opre dje lje nja, loš iz bor sa ve zni ka, ro man tič ki za nos za ob no vu cr no gor ske dr žav no sti, uto pi stič ki cilj i sl. Taj od go vor je da je i dru ga i osta le Ju go sla vi je te melj ni isto rij ski pro ma šaj; da je i nji ho-vo ob na vlja nje „već vi đe na” bu duć nost kao pro ma še na pro šlost, te da je ob no va cr no gor sko ga su ve re ni te ta bi la mo gu ća sa mo na kon ras pa da ne sa mo Ju go sla vi je n(eg)o i ju go slov ne sko ga ko mu ni zma, što je an ti ci pi rao S. Dr lje vić. Sa ta kvo ga sta ja li šta se na me će i im-pli ka tiv no za klju či va nje: ako su zv. „ne za do volj ni ci” i bor ci pro-tiv Ju go sla vi je do ži vlje li i pri hva ti li si le Oso vi ne kao „oslo bo di o-ce”, on da to mno go vi še ne ga tiv no zbo ri o sta nju i rop stvu na ro da u Ju go sla vi ji, ne go o nji ho vom od no su pre ma ita li jan skom i nje-mač kom fa ši zmu u ko jem se vi dio spas od ge no cid no ga bri sa nja i ni šte nja cr no gor sko ga na rod no sno-na ci o nal nog biv stva.

S. DR LJE VIĆ JE GE NI JAL NI AN TI CI PA TOR BU DUĆ NO STIZa S. Dr lje vi ća srp stvo ni je et nič ka, no in te gra li stič ka ide ja ko ja se po li tič ki zlo u po tre blja va kao po li tič ko srp stvo („po li tič ka par ti ja”)Su de ći po sve mu što je dr Se ku la Dr lje vić pi sao, nje go vo srp-

stvo i „sr bo va nje” u tzv. pr vi jem fa za ma ni je su et nič ka ka te go ri ja, ne go, u sti lu i du hu Nje go ša, kra lja Ni ko le i op šte no ga na met-nu tog shva ta nja, is toč na in te gra li tič ka ide ja sr bi ni zma (sr bin stva, srp stva) i sve srp sko ga ju žno slo ven stva kao obr nu to ga ili ri zma na srp skoj na rod no snoj osno vi i sre di štu. Bi lo je to op šte ni to idej-no, ide o lo ško-po li tič ko sta nje du ha ili „so ci jal na na ra udž ba” (S. Ma tić) od ko je ga se na ro di biv še Ju go sla vi je, a na ro či to u Cr noj Go ri, ni je su ni do da nas oslo bo di li. Kao i kod dru gi jeh, i za nje ga je pra vo slav no sla ve no srp stvo i ju žno slo ven sko srp stvo ide a li za ci ja in te gra li stič ke ide je (za jed nič ke) bor be ne od bra ne i oslo bo đe nja

317

ju žno slo ven ski jeh na ro da. Srp stvo je obe ća ni uto pi kum oslo bo-di lač ko ga uje di nje nja i za jed ni štva (sve)srp sko ga ju žno slo ven stva. To je ono što se (h)oće p(r)otu ri ti kao srp stvo pod „vje či tim snom na šeg (ih) na ro da”. Za to ga za stup ni ci ide a li zu ju i u po re đe nju sa stvar ni jem sta njem raz li ku ju kao „pra vo srp stvo”.10 U tom smi slu su uje di nje no i za jed nič ko (sve)srp stvo kao srp sko ju žno slo ven stvo i kod Dr lje vi ća, kao i kod dru gi jeh ono dob ni ka, nad na ci o nal-

10 Pod nazivom Ogledalo crnogorsko Matica Crnorgorska objavila je izbor tekstova Nikole Petanovića iz istoimenog časopisa (1927–1931 u San Francisku) na engleskom jeziku čiji je on bio osnivač i urednik. Iz njega se veoma jasno uočava gore rečeno poimanje srpstva i Srba. Iako veoma jasno razlikuje Crnogorstvo i Srpstvo, Crnogorce i Srbe u narod (nos)no-nacionalnom (etničkom) smislu, ipak pominje pojam „pravo srpstvo”, koje stvarno i ne postoji. Navešću kratko njegove po-mene crnogorskoga naroda i nacije: „Crnogorci su hiljadu godina stara nacija”, „Crnogorci kao narod su proizvod slovensko-ilirske mješavine – i upravo je taj ilirski karakter ono što ih čini superiornijim od Srba i ostalih suśeda”, „Crnogorstvo je jedina realna snaga”, „ogledalo crno-gorskog nacionalnog ponosa”, „Crna Gora kao jedinstvena nacija”, „iz-među Crnogoraca i Srbijanaca nema nacionalnog srodstva”, „razlikuju se kao dan i noć”, „srbovanje je posesivno i osvajačko, „od srpstva je fi r-ma stvorena”, „u realnosti srpstvo danas ne postoji”. Petanović implicit-no pretpostavlja dva lika Srba i srpstva: neko apstraktno „čisto”, „pra-vo” zajedničkim razlozima i ciljevima homogonizovano srpstvo (Srbi), ideologija oslobađanja Južnijeh Slovena, na jednom boku, i ono iz doba turske porobljenosti, osvajačko srpstvo („srpstvo kao fi rma”), kao spolj-no-politički taj(e)ni državni program i ideologija Velike Srbije, znači, „ideološko-političko srpstvo” kao tipično veljesrpstvo, na drugom bo-ku. Njegovo zbrknao shvatnje podrijekla Crnogoraca proizilazi iz sta-re „jezičke pometnje” poistovjećivanja Srba i Slovena, posebno Južni-jeh Slovena. Da je do kraja domislio svoju tezu „u realnosti srpstvo da-nas ne postoji” i da više nema onoga idealnog (pravog srpstva) došao bi do zaključka da je srpstvo irealno, iracionalno, nepostojeće; da u stvar-nosti postoji samo konkretna srpska nacija, a kao tzv. srpstvo se javlja kao svesrpstvo, odnosno velikosrpstvo ili „iracionalna ideja obnavljanja srednjovjekovnog srpskog carstva” (G. Gezeman).


318


na, nad na rod no sna, ne et nič ka, vi še na ci o nal na idej na i ide o lo ška nad(o)grad nja nad et nič kim Cr no gor stvom.

Sr bi ni zam (sr bin stvo, srp stvo) je, za pra vo, is toč na in te gra-listič ka i ob je di ni telj ska oslo bo di lač ka ide ja ju žno slo ven stva. Ona je od svo ga po sta nja uob li ča va na i usre di šte na kao sve srp ska, ve-lje dr žav na i po sr blju ju ća, bit no sred njo vje kov no-fe u dal na, a uz to u onom vre me nu i nji me ome đe nom ho ri zon tu još ži la vo ga ca ri zma, ide o lo ško-po li tič ki, go to vo, nuž(de)no (pred o dre đe no), još od Du ša no vo ga car stva i nje go ve Peć ke pa tri jar ši je sla ve no-serb ske u „tur skoj Sr bi ji”, iz o pa ča va i iz ob li če no nu di: nu žnost za jed nič ko ga oslo bo đe nja kao bez u slov nost sop stve no ga (p)otu-đe nja, oslo bo đe nje kao „no vo” pot či nje nje, osva ja nje kao po sva ja-nje, uje di nje nje kao ujed(i)nje nje, ob je di nje nje kao pri sa je di nje nje, ujed(i)nje nje i pri sa je di nje nje kao si no nim no udva ja nje istog, in te-gra ci ju kao uni ta ri za ci ju, prav du i po moć kao nad moć, de mo kra-ti ju kao su pe r ma ti ju (ma jo ri za i ju), ve lja če nje (na ci je) kao pr va če-nje, a ovo kao (pri)svoj šte nje, rod nost kao sve to tem ska isto rod nost, srp stvo kao ju go slo ven sko ve lje srp stvo, ju žno slo ve ni zam kao pi je-mon ti zam, sa mo o dre đe nje kao car sko vas kr se nje.11

Otu da raz li ko va nje „pra vo ga (ide a li zo va no ga) srp stva” od po sto je će ga ujed(i)ni telj stva, pri sa je di ni telj sko ga srp stva, ko je je do bro uoćio dr S. Dr lje vić, is ti ču ći da je naj ve ći pad srp stva u to me što se pre tvo ri lo, iz o pa či lo u „po li tič ku par ti ju”, mi sle ći za pra vo na sve srp ski blok po li tič kih stra na ka ko je su pri hva ta le bez u slov no srp stvo.12

Re če no po i ma nje srp stva na dru gi na čin osvje tlja va Nje go-še vo, knja za-kra lja Ni ko le „sr bo va nje” i op šte ni to tz. cr no gor sko

11 O srbinizmu (srbinstvu, srpstvu) kao istočnom (ob)liku integra-lizma i njegovom odnosu pram ilirizmu viđi: Sreten Zeković, Etnič-ka svijest dinasta Petrović Njegoš, Crnogorski PEN centar i Crnogorski kulturni krug, Cetinje 2011.

12 Na to „političko (sve)srpstvo”, odnosno srpstvo kao „politička partija” ukazuje i izjava potpre(d)śednika Podgoričke skupštine soci-jaliste Sava Fatića: „Što se tiče političke istrije Crne Gore, ja je dijelim na onu do juče i onu od danas. Mi više nijesmo Crnogorci, nego Srbi”.

319

„srp stvo”, pa i ola ko na vo đe nu i uobi ča je nu tvrd nju da je S. Dr-lje vić du že u po čet ku sma trao da su Cr no gor sci srp sko ga et nič kog po(d)ri je kla i da je tek doc ni je do šao do autoh to no sti cr no gor sko-ga na ro da i nje go vog ne srp skog po(d)ri je kla, et nič kog bi ća Cr no-go ra ca.

Dr lje vi će vo is ti ca nje vi je kov ne sa mo stal ne po vi je sti i raz li či to-ga isto rij skog pu ta Cr no go ra ca u od no su na Sr be, i to ne ras pu či-vo sa cr no gor ski jem dr ža vo tvor stvom i bor bom ne pre sta nom za slo bo du, ni je ni šta dru go do uoča va nje sa mo bit ne (h)ilja du go di-šnje cr no gor ske sa mo re pro duk ci je na ro da i na ci je unu tr ko jih se je di no i (pre)for mi ra et nič ko bi će. To je smi sao i nje go vo ga is ti-ca nja po vi je sno ga, po li tič kog i kul tur no ga in di vi du a li ta da i iden ti-ta da Cr no go ra ca i Cr ne Go re i nji ho vo ga oču va nja što se shva ta lo i do ži vlja va lo kao nji hov po se bi ti na ci o nal ni po nos. On to na zi va Cr no gor stvom ko je je u bit nom ne skla du sa srp stvom kao in te-gra li stič kom ide jom u vanj sko-po li tič kom pro gra mu knja za-kra lja Ni ko le. Ti je me se ge ni jal no i an ti ci pa tor ski ras te re tio on da šnje ga i ov da šnjeg na met nu tog sve srp sko ga to te mi zma, ko ji et no ge ne zu na ro da i na ci je po sma tra po ana lo gi ji na fa mi li ja r no i brat stve-nič ko-ple men sko ro do slo vlje i na sta ro „et nič ko sta blo”.13

Srp ski im pe ri ja li zamDr lje vić srp sku he ge mo ni ju u Ju go sla vi ji, po se bi to u Cr noj

Go ri, raz go li ću je do sa me si ro ve sr ži: „Be o grad skom ka pi ta li zmu

13 O istorijskom pristupu narodu i naciji u njihovoj povijesnoj sa-moprodukciji, istoriji, izvan koje i nema etničkog, pisao sam u uvod-nom dijelu knjige Crnogroska nacija, Društvo crnogorsko-hrvatskoga prirjateljstva i CKK, Cetinje 2010, ali i u više mojih knjiga i štiva.

Sam dr S. Drljević izričito određuje Crnorgorstvo: „Crnogorski na-rod, kao i svi narodi na kugli zemaljskoj, istorijska je tvorevina. Crno-grostvo su stvarali i stvorili daleki vjekovi. Njegova država i njena vje-kovna pobjedonosna borba izgradili su političku i kulturnru izrazitost njegovoga lika. Tako izgrađeni i samo zbog toga, što je tako izgrađeno, Crnogrostvo je moglo viditi onu nejednaku borbu” (Petrovdanska de-klaracija).


320


ni je sta lo do srp stva, ne go do be o grad skog ka pi ta li zma pod ju-go slo ven skim am ble mom”. On ni je ni so ci ja li sta, ni ko mu ni sta, da bi ovi jem ku dio ka pi ta li zam, n(eg)o is ti če su šti nu ka pi ta la i pro fi ta pod ma skom srp stva i srp ske Ju go sla vi je – a to je im pe-ri ja li zam, po li ti ka osva ja nje tu đih te ri to ri ja i na ro da, nji ho vo ga bri sa nja (ili ti) na rod(nos)no-na ci o nal no ga ge no ci da, na vla šti to „bri sa nje Cr ne Go re i sve ga cr no gor sko ga” ko je je ina u gu ri sa no od 1918. i po dig nu to „do vi si na dr žav nog si ste ma vi dov dan skim usta vom” ko jem je „glav no da se Cr na Go ra iz bri še”, ne ma re ći za po ś lje di ce. Kao te o re ti čar dru štve ni jeh od no sa, kri ti čar i de ma-ski rač im pe ri jal ne prak se, bez ob zi ra na nje zi nu for mu is po lja va-nja i ma ski ra nja, S. Dr lje vić je do bro shva tio opa snost im pe ri ja li-zma za ma le dr ža ve i na ro de, po seb no za Cr nu Go ru i cr no gor ski na rod ko ji je na ivi ci is tre blje nja i bri sa nja. Taj se pro ces na sta vlja sve do da nas. Za to za klju ču je i kli ku je da „na im pe ri ja li zam i nje-go vu skri ve nu stra te gi ju tre ba ba či ti pro klet stvo”.

Ni če ov sko po i ma nje moć ni jeh i ne moć nih, ma li jeh i ve ljihTra gi čan kraj cr no gor ske dr ža ve i kr va vi te ror nad cr no gor-

ski jem na ro dom zbog ot po ra oku pa to ru uz du gao je Dr lje vi će vu mi sao do Ni če o ve vi si ne shva ta nja moć nih i ne moć nih, ve li kih i ma lih: „Moć ni zna du da sla bi sma tra ju svo jim ži vot nim ci ljem da po sta nu s nji ma jed na ki”; moć ni obe ća va ju, a sla bi im vje ru ju i „ti me do ka zu ju da su sla bi ji ne sa mo u sna zi, ne go i u mu dro sti”.14

I ko mu ni stič ki im pe ri ja li zam one mo gu ća va sa mo stal nu Cr nu Go ru (je di na mo guć nost za sa mo stal nu Cr nu Go ru je ras pad Ju go sla vi je)Sa sta ja li šta im pe ri ja li zma i im pe ri jal no ga od no sa moć nih

pre ma ne moć nim, ve li kih pre ma ma lim (na ro di ma), Dr lje vić uoča va u So vjet skom Sa ve zu i na pri mje ru ulo ge ju go slo ven ski jeh ko mu ni sta u Cr noj Go ri od 1918. i ko mu ni stič ki im pe ri ja li zam

14 S. Drljević, Veliki i mali, Hrvatski narod, Zagreb, 25. 10. 1944.

321

ko ji je ta ko đer za ob no vu bez u slov ne Ju go sla vi je, kao i čet nič-ki, ko ji ne da je mo guć nost ne za vi sne Cr ne Go re. Sa na zi ra nom po bje dom ko mu ni sta-par ti za na i rat no ga stva ra nja dru ge Ju go-sla vi je za i sta je pa la kon cep ci ja sa mo stal ne Cr ne Go re. Dr lje vić shva ta da ni jed na po li tič ka op ci ja ni je omo gu ća va la vas po sta-vu sa mo stal ne Cr ne Go re i da joj je je di na mo guć nost u ras pa du Ju go sla vi je. To ga ra di, i sa mo za to, tra ži mo guć nost re sta u ra ci je sa mo stal ne cr no gor ske dr ža ve u oslon cu na one sna ge ko je su ras-par ča va le Ju go sla vi ju. Iako mu se pri go va ra da mu ni je bi la mu-dra pro cje na oslon ca na on da šnju Ita li ju i Nje mač ku, to je bi la i je di na al ter na ti va, i to ro do lju bi va, za ob no vu ne za vi sne Cr ne Go re, a ta ko đer su mu bi le isti ni te, pro roč no mu dre i an ti ci pa tor-ske ślje de će ocje ne:

1. da će se Cr na Go ra i Cr no gor ci u ko mu ni stič koj Ju go sla vi ji vr nu ti u ra tom stvo re nu bez u slov nu Ju go sla vi ju su što od po čet ka te me lje nu na bez u slov nom (sve)srp stvu;

2. da su bez u slov no uje di nje nje i Ju go sla vi ja po se bi, u svi jem nje zi nim li ko vi ma (a ne sa mo nji ho va pri sa je di ni telj ska sred stva), sam nje zin bez u slov ni če tvo ro li ki to ta li tet laž(nost), ne-isti na, na-si lje i da ga se u cje li ni i te me lju mo ra mo oslo bo di ti i od ba či ti kao pri čin, ob ma nu, „re li gi ju pod va le”, ako se (h)oće vas po sta vi ti sa-mo stal na Cr na Go ra;

3. da je bez sa mo o dre đe nja Cr ne Go re (slo bod no ga iz bo ra, rav no prav no sti), bez sa mo stal no sti kao te me lja slo bo de, na su-prot bez u slov no ga sve srp stva i Ju go sla vi a je, bu duć nost Cr ne Go-re „već vi đe na”, pro ma še na pro šlost;

4. da se sa mo o dre đe nje i sa mo stal nost Cr ne Go re ne mo že ostva ri ti do ra zu ra im pe ri jal no ga srp stva i Ju go sla vi je;

5. da je pred vi dio „rat” u dru goj for mi („hlad ni rat”, eko nom-sko-in du strij ski i po li tič ki rat) iz me đu Za pa da i ko mu ni zma ko ji će is ho di ti pa dom ko mu ni zma, a s njim i pad ju go slo ven sko ga ko-mu ni zma kao uslo va za vas po sta vu ne za vi sne dr ža ve Cr ne Go re;

6. da je i u bu duć no sti pred vi dio spoj, spre gu i po is to vje ći va-nje ko mu ni sta i bje la štva, čet ni štva, što je skro vi to do šlo do iz ra-ža ja u dru goj Ju go sla vi ji na idej nom i ide o lo škom pla nu, a na ro či-


322


to u zlo vak tu „ugro že no ga i pro bu đe no ga sve srp stva” u po to njem JU-ra tu i ras pa du Ju go sla vi je u pa ra dok sal noj po ja vi tzv. neo ko-mu ni stič ko-sve to sav sko ga čet ni štva ko je se na kon ra ta u su ve re noj Sr bi ji i za ko nom ozva ni či lo u po is to vje ći va nju ko mu ni sta-par ti-za na i čet ni štva u an ti fa ši stič koj bor bi za od bra nu Ju go sla vi je;

7. da je pra vil no is ta kao va žnost i zna čaj se lja štva za rje ša va-nje cr no gor sko ga (dr žav nog i na ci o nal nog) pi ta nja u Cr noj Go ri;

8. da je pr va – ka ra đor đe vi ćev sko-čet nič ka im pe ri jal na (sve/to/srp ska) Ju go sla vi ja su što ne sa mo pred o dre di la rje še nja bu du-ći jeh li ko va Ju go sla vi je n(eg)o su na sta li kom pro mi sno sa na čer-ta ni jev sko-bje la ški jem sve srp stvom i eg zi sti ra li u bi ti ju kao sve-srp ski, zbog če ga se i ni je su mo gli odr ža va ti i što je bio ima nent ni uz ro(čni)k i za ko ni tost nje zi no ga ko nač nog, opet rat no ga i do ge-no ci da kr va vo ga, ras pa da;

9. da im pe ri ja li zam, kvi slin štvo ili, u Dr lje vi će vom poj mov-ni ku, „ja ni čar stvo ne stva ra ne go ru ši dr ža vu”; 15

10. da će se im pe ri jal no ju go slo ven stvo i iz ma ni pu li sa ni sr bi-ni zam uz ne mi ra va ti i bud no ču va ti, učvr šća va ti, a ujed no i ra zu-ra ti ne pre sta nim po kli čom „Sr bi na oku pu” zbog stal no ga „ugro-ža va nja srp stva” ko jim se za pra vo ugro ža va im pe ri jal no sve srp-stvo kao ve lje srp stvo; 16

11. da je uočio traj ni cu srp stva kao „ide o lo ško-po li tič kog srp stva” i nje ge o vog pre tva ra nja u „po li tič ku stran ku”, od no sno po li tič ki blok za (sve)srp ski im pe ri ja li zam, be o grad ski ka pi tal i pro fi t,17 za be u slov nost srp stva i srp sko ga ju go slo ven stva, zna či, srp stva kao ve lje srp stva.

15 Krsto Z. (T) Popović je u znavenom ustaničkom memorandumu izrazio da je „zvanična Srbija zauvijek srušila soliarnost i bratsku lju-bav”, i da je ona „grobar ujedinjenja”.

16 S. Drljević, Centralizam i federalizam, Zemun 1926: Divljom, urnebesnom drekom o opasnostima, koje, bajagi, prijete srpstvu i Srbi-ji”. Kroz sve četiri Jugoslavaije se ponavljala sintagma „ugroženo srp-stvo”, a naročito u potonjem JU-ratu i konačnom razuru Jugoslavije, a zatijem i u njezinim odlivcima.

17 Nikola Petanović bi rekao da je „od srpstva fi rma stvorena”.

323

12. da Dr lje vi će vo ne ga tiv no ka rak te ri sa nje cin car sko ga men-ta li te ta ni je nje gov šo vi ni stič ki i ra si stič ki od nos pre ma et nič kim Cin ca ri ma, ne go si no nim za be o grad sku im pe ri jal nu, pro fi ter sku i pre va rant sku po li ti ku, onu ko ja se če sto na zi va sr bijn ska, s ob-zi rom da je ni je htio po is to vje ti ti sa srp stvom i ide jom sr bi ni zma (sr bin stva), kao in te gral nom ide jom oslo ba đa nja i uje di nja va nja ju žno slo ven stva;

13. i iz Dr lje vi će vo ga sta va da „be o grad skom ka pi ta li zmu ni-je sta lo do srp stva” na slu ću je se da za nje ga srp stvo ni je et nič ka ka te go ri ja, ne go ide a li zo va na in te gra li stič ka ide ja uje di nje nja ju-žno slo ven stva, nje zin ide al ni uto pi kum oslo bo đe nja i za jed nič ko ga rav no prav nog ži vlje nja;

14. da će „ide o lo ško-po li tič ko srp stvo”, „srp stvo pre tvo re no u po li tič ku par ti ju” Cr no gor stva, na ro da i na ci je cr no gor ske uko ro-vi ti traj no zlo śeme ge no cid no ga uni šta va nja Cr no gor stva, na ro-da i na ci je cr no gor ske i bi ti nje go va traj ni ja ro do ljub na i et nič ko-hu ma ni stič ka opa snost.

15. da će i u ślje de ćoj Ju go sla vi ji cr no gor sko na rod(nos)no-na-ci o nal no i dr žav no pi ta nje bi ti opet u okvi ru im pe ri jal no ga srp-stva, kao oba ve zno (u/dvoj/e/no) srp sko ili srp sko-cr no gor sko, a ne sa mo cr no gor sko i sa mo o dre đu ju će.

KRAH BEZ U SLOV NO GA SRP STVA I JU GO SLO VEN STVA I SU VE RE NA CR NA GO RA RE A FIR MI ŠU ZE LE NA ŠTVO

PA I S. DR LJE VI ĆAMe đu ti jem, dru štve no-isto rij ska prak sa is tro še no sti bez u-

slov no ga sve srp stva, na nje go voj osno vi za jed ni štva sa Sr bi jom i tra di ci o nal no ga bez u slov nog pri sa je di ni telj stva re a fi r mi sa la je ze-le na štvo i cr no gor ske fe de ra li ste, a po go to vo ka da se, sa ras pa-dom ko mu ni zma i Ju go sla vi je, dru štvo na šlo („vr nu lo”) na po čet-nom stup nju „ujed(i)nje nja (re in te gra ci je) srp stva” kroz agre siv-nu po li ti ku po nov no ga pri sa je di nje nja Cr ne Go re Sr bi ji. Vri je me, po seb no no vi je, u ra zu ru sve če ti ri Ju go sla vi je, po tvr đu je i oži-vo tvo ru je ne u ni štvu ide ju ze le na ško ga, od no sno fe de ra li stič kog po kre ta-cr no gor sku dr ža vo tvor nost, ko ja je vječ na i ne u ni šti va


324


u sva kom za jed ni štvu. Ze le na štvo je an ti ci pi ra lo da na šnje sa mo-o dre đe nje – ne za vi snu dr ža vu Cr nu Go ru. Mi ri ta lo je ne sa mo do ži vlje nu afi r ma ci ju no i p(otp)uni ju re ha bi li ta ci ju, ne u po re di vo vi še no čet ni štvo i dru ge op ci je, a cr(k)ve no-bi je li, cr ve no-ze le ni i nji ho vi śljed be ni ci tre ba da ga re ha bi li tu ju ili š nje ga ski nu svo ju ana te mu. To je, me đu ti jem, bi lo ne mo gu će sve dok je du rao „de-mon ju go slo ven stva i Ju go sla vi je” či ji ra zur tek omo gu ća va da se uvi di nu žde vi tost, oprav da nost i da le ko vi dost ze le na ško ga i fe de-ra li stič kog za htje va za sa mo o dre đe nje Cr ne Go re. Tu isti nu ni je šće la da pri zna ni jed na po li tič ka op ci ja, sve do sa vre me no ga su-ve re ni stič kog po kre ta na če lu sa ko a li ci jom na vla sti (DPS i SDP).

CR(K)VE NO-BI JE LA ZLO U PO TRE BA AN TI FA ŠI ZMA18

Od bra na dr žav ne him ne Cr ne Go re od (na vod nih sa dr ža ja) fa ši zma mo že da bu de ne sa mo jed na od mno gi jeh zlo u po tre ba, ina če oprav da no ga, an ti fa ši zma i „sta ri” na čin ide o lo ško-po li-tič ko ga su zbi ja nja i dis kre di to va nja sve ga sa mo bit no cr no gor sko-ga, n(eg)o i ne smo tre ni udar na ve ćin sku vo lju gra đa na ko ja je pr vi put de mo krat sko-re fe ren dum ski ob no vi la slo bod nu i ne za-vi snu dr ža vu Cr nu Go ru i nje zi ne auten tič ne dr žav ne sim bo le, pa i do ta da šnju „na rod nu him nu”.

Ši ru po ja vu zlo u po tre be an ti fa ši zma ana li zi rao je naj sve stra-ni ji kri ti čar fa ši zma Erih From („Bjek stvo od slo bo de”) ko ji sma-tra da je fa ši zam eks trem ni vid to ta li ta ri zma i auto kra ti zma, i da se ne mo ra va zda ja vi ti u is toj ide o lo škoj vi zu ri i pod „is ti jem sim bo li ma”. From za klju ču je: „Ni je va žno ko je sim bo le oda bi ra ju ner pi ja te lji ljud ske slo bo de: slo bo da se ugro ža va pod jed na ko ako se na pa da u ime an ti fa ši zma kao i u ime otvo re nog fa ši zma”.

Mo že li se Sta lji nov auto kra ti zam i sta lji ni stič ki to ta li ta ri zam (sa mo) traj ni je oprav da va ti u ime an ti fa ši zma, iako su an ti fa ši-stič ki?! Ni je li po li ti ka „pro bu đe nog (sve)srp stva” u ime NOB-ov-sko ga an ti fa ši zma i AV NOJ-a pr va „ud(a)ri la no gom” u AV NOJ

18 Štivo je objavljeno u podgoričkijem Vijestima od 20. juna 2010, str. 15 pod nazivom Antifašizam je vertikala Crne Gore.

325

i nje go vu an ti fa ši stič ku kon stan tu; ni je li ga ta ista po li ti ka u fa-zi po to nje ga JU-ra ta i to po vi ma ra zu ri la u ime jed no ga dru gog, an ti av noj skog si ste ma vri jed no sti; ni je su li i iz to ga obur da nog AV NOJ-a opet ži la vo pro i za šli te me lji no vih sa mo stal nih i oslo-bo đe nih dr ža va?! Zar se u pro ce su ra zu ra(nja) an ti fa ši stič ke av-noj ske kon cep ci je ni je su zdru ži li pro tiv nje i par ti zan ski i čet nič-ki bor ci i pri sta še na „sta ri” rat nič ki po klič „Sr bi na okup” ra di „ugro že no ga (sve)srp stva” i „svi Sr bi u jed noj dr ža vi”?! Zar ni je iz to ga pro i za šla pa ra do skal na po ja va (neo)ko mu nis tič ko-sve to sav-sko ga čet ni štva i srp sko ga na ci o nal-so ci ja li zma či ja je ide o lo ška ver ti ka la i sve to sav ski i ši ri pra vo slav ni fun da men ta li zam?! Ni je li sve to u Sr bi ji na kra ju kru ni sa no i pu nim za kon skim iz jed-na ča va njem do ta da šnjih ne po mir lji vih ne pri ja te lja, av no je va ca i an ti av no je va ca, par ti za na i čet ni ka?! Još ne de na ci fi ko va no srp-sko (ve lje)dr ža va lje i ve lje cr ko vlje (sa to ta li ta ra nim i mo ni stič kim he ge mo ni stič kim pre ten zi ja ma) na sto ji „jav ni jem i taj nim na-či nom” da svo ju po li ti ku i ide o lo gi ju tran smi tu je u Cr nu Go ru pre ko (pro)pro srp skih stra na ka i po vje re nit štva SPC u CG ko ja je ka no ni zo va la za sve ca vla di ku Ni ko la ja Ve li mi ro vi ća iako je ve lja čio i pr va čio Adol fa Hi tle ra kao sve ti te lja, ge ni ja i he ro ja, po kon cen tra ci o nim lo go ri ma dr žao an ti se mi ti stič ke go vo re i do bio or den od nje mač kog Tre će ga raj ha, upo re đu ju ći ga sa svo jim pre-te čom Sv. Sa vom, kao sve to sav sko ga na ci(ona li)stu.19

Ka ko će sve to „na ši, do ma ći Sr bi”, na vla šti to oku plje ni u zdru že noj opo zi ci ji, „iz mi ri ti” iz me đu „dvi je svo je Ma ti ce” od ko jih je ova (je di na) na ša (i to ne za vi sna od „vanj ske Ma ti ce”), sa „vje či tom an ti fa ši stič kom ver ti ka lom” cr no gor skom?! Iz gle da da „na ši, do ma ći Sr bi”, po seb no oni so ci ja li stič ki „či stun ci”, ni je su pod jed na ko ani mo zni na iste po ja ve u „obi je Ma ti ce”; ono što im ne sme ta u Sr bi ji, ne pod no šlji vo ku de u Cr noj Go ri, jer „iden tič ni (si jam ski) bli zan ci” (Sr bi i Cr no gor ci) su bez u slov no „je dan, je-din stve ni, sve srp ski (sve to sav ski, pra vo slav ni) na rod”, ko ji se ne

19 N. Velimirović, Nacionalizam svetog Save, Hrišćanska knjiga, Beograd 1998.


326


mo že raz dva ja ti na dva po se bi ta i raz li či ta na ro da, na vla šti to ne u dvi je ne za vi sne dr ža ve. Ko gođ se ni je to me ap so lut no po vi nja vao u ime bi lo če sa, pa i na u ke, AV NOJ-a, so ci ja li zma i an ti fa ši zma, ne mi lo srd no mu je li je plje na eti ke ta fa ši sta, „cr no gor ski jeh usta-ša”, „cr no gor sko ga na ci o na li stič kog se pa ra ti zma”.

Na ši i iz vanj ski Sr bi se po na ša ju kao da u Cr noj Go ri ne po-sto je do mi cil ni Cr no gor ci i osta li, pa im ne sa mo svi je ma na me ću srp stvo kao oba ve zan (bez u slov ni) ide o lo ško-po li tič ki kult i mit, no ih i ni je ka ju i ni šte. Ko li ka je in dok tri na ci ja sve to sav skog i pra-vo slav nog fun da men ta li zma po ka zu je da i obi čan Sr bi na, bez iče-so ve zeb nje i za zo ra, „ši ro ko gru do” i iz pu ni jeh usta jav no is ti če da su Cr no gor ci i Sr bi je dan isti, pra vo slav ni, sve to sav ski na rod u okvi ru sve(to)srp stva ko je ga ne tre ba raz dva ja ti i di je li e ti, a da pri to me i ne ośeća da vr ši ge no cid nad Cr no gor ci ma i osta li je ma.

Iz gle da da su po nu đe ni raz lo zi za ko rek ci ju oza ko nje ne „na-rod ne him ne” (ne)svje sna zlo u po tre ba oprav da no ga an ti fa ši zma, a sušt(astven)o sve srp ski po bu đe ni i usmje re ni na one za Cr nu Go ru dič ne sti ho ve „Ko ji ni kad ne po zna še / Sra mot no ga rop stva lan ce” i naj mu zi kal ni ju (naj me lo dič ni ju i naj rit mič ni ju) po to nju stro fu u him ni (bez ob zi ra ko je na pi sao) u ko joj se po je „da je vječ na Cr na Go ra” (ne u ni šti va u vje či toj bor bi za slo bo dan sa-mo op sta nak), „us ka ču ći u dva mo ra” (a Sr bi ja je bez mo ra) i „glas no si ti oke a nom”: da je evro-atlan ska sa mo stal na i pri zna ta dr ža-va (a ne „srp ska dr ža va”).

Iako je „Vje či ta ver ti ka la Cr ne Go re” je ne spor no an ti fa ši stič-ka, ute me lje na je mno go du blje, ši re, pri je i po sli je an ti fa ši zma, u (h)ilja du go di šnjoj sa mo stal noj i oslo bo di lač koj po vi je sni ci cr-no gor skoj u ko joj se vo di la bor ba ne pre sta na za sa mo op sta nak u slo bo di, pro tiv svi jeh za vo je va ča na Cr nu Go ru.

327

Ste vo Vu či nić

DR SE KU LA DR LJE VIĆ – PA RA DIG MA CR NO GOR SKE PO VI JE STI 19. I 20. VI JE KA

Pro ro čan ske ri je či dok to ra Se ku le Dr lje vi ća, iz re če ne dva de se-tak da na na kon Dru gog za si je da nja AV NOJ-a, da je Ju go sla vi-

ja dr ža va ko ja ne ma bu duć nost, ob ja vlje ne su 18. de cem bra 1943. go di ne u li stu „Gra ni čar”. U istom tom tek stu tvr dio je da je biv ša za jed nič ka do mo vi na gre ška pa ri ške kon fe ren ci je odr ža ne 1919. go di ne. Ni je tre ba lo če ka ti du go, ni po la vi je ka, da bi smo se uvje-ri li u ute me lje nost i isti ni tost nje go vih za klju ča ka.

Od lu kom o utvr đi va nju zlo či na oku pa to ra i nji ho vih po ma-ga ča A. K. 22/461 na te ret mu je sta vlje no i to što je svo jim po li-tič kim član ci ma i ras pra va ma, u ko ji ma je bio neo bič no plo dan, ka ko u od lu ci pi še, odo bra vao po stu pak oku pa to ra u ze mlji, ras-pi ri vao na ci o nal nu mr žnju i po zi vao na bor bu pro tiv sa ve zni ka i NOV-a. Da bi pot kri je pi li ovu kva li fi ka ci ju po zva li su se na tekst Pi tam Be o grad ob ja vljen u li stu” Sprem nost” broj 4. od 20. ja nu a-ra 1944. go di ne u ko me pi še: „Be o gra de, upam ti: o cr no gor skim rat nim re pa ra ci ja ma ko je si opljač kao bi će go vo ra ali o pro ši re nju tvo je vla da vi ne na Cr nu Go ru ne mo že bi ti ni go vo ra”. Tekst za vr-ša va ri je či ma: „Pi tam Be o grad ka da će jed nom pre sta ti bi ti ne sre-ća za svo je su sje de”. To kom ras pa da ju žno slo ven ske za jed ni ce i o ovom pi ta nju za pra vo su mu da li i vri je me i do ga đa ji ko ji su usli-je di li. Ni na njih ni je tre ba lo če ka ti pre du go. Po li ti ka Be o gra da se

1 Dr Sekula Drljević, Politička misao, priredio dr Danilo Radoje-vić, Podgorica 2007.

328

S t e v o Vu č i n i ć

za sa mo če tr de se tak go di na na kon Dru gog svjet skog ra ta po ka-za la ne sre ćom i za Ju go sla vi ju i sve srp ske su ś e de pa i sa mu Sr bi ju.

Da kle, po la vi je ka pri je ne go se ras pa la po dru gi put, kon cem Dru gog svjet skog ra ta, pret po sta vio je sud bi nu i dru ge Ju go sla vi-je. Na ža lost, cr no gor ske žr tve ugra đe ne u dvi je za jed nič ke do mo-vi ne bi le su ogrom ne ali uglav nom i uza lud ne. Dva de set hi lja da u Pr vom i Dru gom bal kan skom i Pr vom svjet skom ra tu i 40.750 u Dru gom. Ta ko da ukup ni gu bi ci iz no se 60.000 ili 15% ukup ne pred rat ne po pu la ci je Cr ne Go re. Pre vi še i za mno go broj ni je na-ro de. Na ro či to je pre vi še i uza lu du jer su ove žr tve po lo že ne i na ol tar slo bo de na ro da i dr ža va na sta lih ras pa dom biv še za jed nič ke do mo vi ne ko ji u biv šu za jed nič ku do mo vi nu ni je su ulo ži li čak ni jed nu kap kr vi. Ali su po čet kom de ve de se tih, iz me đu osta lih, i na mr tvim cr no gor skim gla va ma osno va li sop stve ne dr ža ve. Na ža-lost, ta kvi nam se da nas ru ga ju, čak, ne ki tra že i pro mje nu gra ni-ca na na šu šte tu. A na še žr tve ugra đe ne u nji ho vu slo bo du oči to pre zi ru i ne po mi nju.

Tre ba lo je da bu de ja sno svi ma ko ji su śedo či li ras pa du Pr ve Ju go sla vi je da shva te da će se po istim ša vo vi ma ras pa sti i Dru ga, ta ko đe u kr vi. Ali, na ža lost, to je bi lo ja sno sa mo ma nji ni ko ju je či nio i dr Dr lje vić. Do bro se śećam iz ja ve jed nog mog brat stve ni-ka, ina če ze le na ša, ko ji je ra nih osam de se tih go di na go vo rio za za jed nič ku do mo vi nu da je su vo me đa, a on da bi do dao – prst u me đu me đa niz do li nu. Ina če, ak te ri stva ra nja Dru ge Ju go sla vi je uglav nom ni je su ima li do volj no po li tič ke pa me ti da shva te ši ri nu i du bi nu Se ku li ne po ru ke po tom pi ta nju, već su ga i zbog to-ga ogla si li rat nim zlo čin cem. Nje go vo pi ta nje upu će no Be o gra du ka da će pre sta ti da bu de ne sre ća za svo je su ś e de, ustva ri je su-štin ski do kaz po li tič ke i in te lek tu al ne zre lo sti jed nog usa mlje nog in te lek tu al ca u sre di ni du bo ko uro nje noj u tam ne pro sto re mi-to va i le gen di ko ji ma je bio prot kan ko lek tiv ni duh Cr no go ra ca tog vre me na, pa di je lom i na še sa vre me no dru štvo. On je još sre-di nom če tr de se tih go di na shva tio ono što smo mi ra zu mje li tek sko ro po la vi je ka ka sni je, de ve de se tih go di na pro šlo ga sto lje ća, da je sva ka srp ska po li ti ka ta kve na ra vi da uvi jek, ali u ne pra vil nim

329

D r S e k u l a D r l j e v i ć – pa r a d i g m a c r n o g o r s k e p o v i j e s t i …

raz ma ci ma, une sre ću je i se be i su ś e de. Upra vo, zbog svo je im pe ri-jal ne di men zi je či je gra ni ce za hva ta ju in te re sne sfe re bal kan skih dr ža va pa i ne kih svjet skih ve le si la. Na ne sre ću, i mi Cr no gor ci smo pla ti li vi so ku ci je nu sop stve nih za blu da o svom śever nom su ś e du či je smo sve kup ne mo ći i ulo gu na svjet skoj i evrop skoj po li tič koj sce ni ne u te me lje no pre u ve li ča va li i glo ri fi ko va li. Ako je su di ti po re zul ta ti ma re fe ren du ma, te za blu de se oslo bo di lo je-dva ne što vi še od po lo vi ne gra đa na. Na ža lost, sa mo jed na tre ći na pra vo slav ne vje ro i spo vi je sti. Ina če, pro ro čan ski zvu če Se ku li ne i nje go ve ri je či da am bi ci ja ma lih na ro da da se na met nu dru gi ma za go spo da ra, re dov no ni je otac nji ho ve mo ći ne go la bu do va pje-sma nji ho ve slo bo de. Da je ta kvu po li tič ku mu drost po ś e do vao kralj Ni ko la ko ji je, ina če, sa njao ju go slo ven sku kru nu, ne bi za-vr šio ži vot u iz gnan stvu ni ti bi na ša do mo vi na bi la oku pi ra na i anek ti ra na 1918. go di ne.

Cr no gor ci su po zna ti kao na rod ko ji ne dr ži do lju di ko ji mi-je nja ju uvje re nja. To je oso bi na svih rat nič kih na ro da, pa i Cno-go ra ca, ko ji sma tra ju da jed nom ste če na uvje re nja, bi lo po li tič ka bi lo ne ke dru ge na ra vi, mo ra ju do sljed no i do kra ja ži vo ta da se bra ne po sva ku ci je nu, ne za vi sno od nji ho vih ute me lje nja ili isti-ni to sti. Za to pro mje nu sta no vi šta dr že po ra zom a ono ga ko ji ga je pro mi je nio po ra že nom stra nom ko joj ni je dan Cr no go rac kao pri pad nik na ro da s rat nič kim men ta li te tom ne že li da pri pa da. Sto ga je čest slu čaj da se na ši lju di dr že ne kog uvje re nja čvr sto pa i u ko rist svo je šte te, sma tra ju ći ta kav od nos vr li nom do stoj nom čvr stih i ča snih lju di. Na te me lju ova kvog sta no vi šta mno gi Cr-no gor ci su ste kli po gre šno uvje re nje da je dok tor Se ku la Dr lje vić bio ne do slje dan u svo jim po li tič kim sta vo vi ma. Me đu tim, gri je-še. On je kao in te lek tu a lac, na te me lju is ku stva ste če nog ne du go na kon anek si je, br zi nom vi dre pro ni kao u naj sup til ni ja po li tič-ka pi ta nja, ne po gre ši vo kva li fi ku ju ći po li tič ke od no se i pro ce se u Kra lje vi ni Ju go sla vi ji i uop šte bi lo ko joj ju žno slo ven skoj tvo re-vi ni. Sko ro sve nje go ve kva li fi ka ci je su iz dr ža le pro bu vre me na. Da kle, kao po li ti čar i in te lek tu a lac sa zri je vao je i sa zrio to kom ve o ma krat kog vre me na u ko jem je od jed nog ma tu ran ta ro man-

330


ti čar ski fa sci ni ra nog srp stvom i slo ven stvom do svo je 34. go di ne, za sa mo 18 go di na, pro šao put za ko ji je cr no gor skom ko lek ti vu tre ba lo sko ro de ve de set go di na da ga pre đe.

Kao osam na e sto go di šnjak on je 1901. go di ne, po vo dom smr ti voj vo de Mar ka Mi lja no va, u som bor skom li stu „Go lub” štam pao pje smu na dah nu tu srp stvom ko jim je bio opi jen kao, uosta lom, i sva ta da šnja omla di na i gra đa ni. U dru goj stro fi pje va –

Ah ne pre staj su ze li tiNe u tje šni srp ski si ne, –Smr ću svla dan da nas pa de Po bje di lac sa Fun di ne!

Već 1905. go di ne on je u Za gre bu iza bran za pot pre dś ed ni-ka Srp skog aka dem skog dru štva „Nje goš”2. A kao dva de set de ve-to go di šnjak i mi ni star fi nan si ja Kra lje vi ne Cr ne Go re 23. apri la 1913. go di ne za te kao se u Be o gra du. Sa bal ko na be o grad skog ho-te la „Grand”3 obra tio se ma ni fe stan ti ma ko ji su na be o grad skim uli ca ma sla vi li ula zak cr no gor ske voj ske u Ska dar. Tom pri li kom je is ta kao slje de će: „U naj te že vre me na ro da srp skog na Bal ka-nu, u do ba naj cr nje ti ra ni je nad srp skim na ro dom, u vre me kad je srp ski na rod mo rao po pe ći na ma da sla vi Us krs svog srp skog bo ga i srp sko Ro žde stvo, da nas mi do če ka smo da se osve do či mo – po sljed nji ot por pro tiv tur ske ti ra ni je Cr na Go ra je uni šti la za-u ze ćem Ska dra”. Ne po sred no pred Pr vi svjet ski rat, 1914. go di ne, kao tri de se to go di šnjak u Na rod noj skup šti ni4 jav no se za la gao za uni ju Sr bi je i Cr ne Go re sa oslon cem na Ru si ju. U go vo ru je is ta kao –” Ta ve li ka mo guć nost na še ga kul tur nog i eko nom sko-ga pro spe ri te ta le ži u ca rin skoj, voj noj i di plo mat skoj uni ji Cr ne Go re i Sr bi je. U tim uni ja ma ja na la zim je di ni iz vor na še ga na-

2 „Bosanska Vila”, br. 21, Sarajevo 1905.3 Dr Sekula Drljević, Politička misao, priredio dr Danilo Radoje-

vić, Podgorica 2007. 4 Isto.

331

rod no ga bla go sta nja sma tra ju ći ih pri rod nom eko nom sko – po-li tič kom po slje di com te ri to ri jal no ga spa ja nja srp skih kra lje vi na i nu žnom na gra dom kr va vih rat nih na po ra srp sko ga na ro da”. A u austro u gar skom lo go ru Karlš tajn5 je 1918. go di ne, kao tri de set-če tvo ro go di šnjak, ime no van za čla na ci vil nog od bo ra ko ji je bio osno van s ci ljem da na kon već iz vje sne ka pi tu la ci je Austro u gar-ske i po vrat ka u ze mlju bu de vr hov na ci vil na vlast u ze mlji. Jer su bi li pla ni ra li da ofi cir ski od bor, ta ko đe for mi ran u istom lo go ru, oru ža nim pu tem iz vr ši uje di nje nje i spri je či po vra tak kra lja Ni-ko le na vlast. Do ga đa ji su ih pre te kli, Cr na Go ra je već bi la anek-ti ra na ka da su se oni vra ti li iz lo go ra.

Pre o kret u nje go vom po i ma nju i ra zu mi je va nju dr žav nih i na ci o nal nih in te re sa i po vi je sti cr no gor skog pro sto ra i na ro da do la zi tek na kon anek si je 1918. go di ne. U uvo du po gla vlja „Gu bi-tak Ska dra” iz nje go ve knji ge „Bal kan ski su ko bi” pi še: „Do če ka li smo sve če mu se ni je smo na da li, a sko ro ni šta od ono ga u što smo s pra vom vje ro va li. Ipak mi slim da u ovoj dr žav noj za jed ni ci ni jed na od udru že nih ze ma lja ni je ta ko na o pa ko pro šla kao Cr na Go ra”. Ova kva li fi ka ci ja na pi sa na u dvi je re če ni ce u se bi su bli-mi ra ci je li i pot pu ni opis sud bi ne Cr ne Go re u Kra lje vi ni Sr ba, Hr va ta i Slo ve na ca. Od tog vre me na dok tor Se ku le Dr lje vić po-sta je spi ri tus mo vens pred rat nog na ci o nal nog po kre ta, ko ji je u kon ti nu i te tu, ali na slje đi van u raz li či tim po li tič kim for ma ci ja ma, to kom sko ro de ve de set go di na du gog i muč nog pro ce sa u cje li ni do vr šio dr žav nu eman ci pa ci ju, a na ci o nal nu dje li mič no i to tek sre di nom ove de ce ni je 21. vi je ka. Ina če, pri go vor da je pro mi je nio po li tič ko uvje re nje zbog uvri je đe no sti ili ko ri sto lju blja, ka ko sam već na pi sao, ne sto ji, već je to uči nio iz ro do lju bi vih po bu da a o če mu svje do či po me nu ta ma te ma tič ki pre ci zna kva li fi ka ci ja sta-tu sa Cr ne Go re u ju žno slo ven skoj za jed ni ci. Po tvr du ta kvog sta va na la zim i u na da le ko po zna toj nje go voj pje smi Vječ na na ša. Nje-na sna ga i po et ska i estet ska vri jed nost svje do če o tvor cu u či je je bi će bi la du bo ko utka na lju bav pre ma do mo vi ni ko ju je po i mao

5 Isto.


332


i do ži vlja vao na na čin do sto jan pa tri o te. A oni ne či ne po li tič ke pre o kre te iz ko ri sto lju blja već lju ba vi i uvje re nja.

Po i mao je i an ti ci pi rao po li tič ke po ja ve i pro ce se idu ći is pred svo ga vre me na i za to ni je bio na vri je me ni shva ćen ni po što van. Tre ba lo je da pro đe pre vi še vre me na, na ža lost i da po te ku ri je ke kr vi, da bi do bio iz vje snu sa tis fak ci ju. Ali to je uobi ča je na sud bi-na svih lju di ko ji ži ve i stva ra ju u ma lim sre di na ma, iz lo že ni pi-zmi, pa i mr žnji, i od svo jih i od tu đi na. Na ža lost, za lu du je 1927. go di ne u pro gra mu Cr no gor ske fe de ra li stič ke stran ke na pi sao – „Vječ no u bor bi za slo bo du, Cr na Go ra je na u či la ci je nu svo je slo-bo de i iz gra di la svo je du bo ko po što va nje pre ma slo bo di dru gih”. Već 1941. go di ne su ga de man to va li ko mu ni sti, do ka zu ju ći da ni-je u pra vu, ali je di no po ovom pi ta nju. Di gli su usta nak ne sa mo za svo ju već i za slo bo du dru gih na ro da ju žno slo ven ske za jed ni ce po ci je ni od 40.750 cr no gor skih gla va. A 1991. go di ne 60.000 Cr-no go ra ca je na sr nu lo na slo bo du Hr vat ske umje sto da šti ti svo ju ko ja je bi la ugro že na, upra vo od be o grad skih vla sto dr ža ca.

Za ni mlji va su i ne ka nje go va sta no vi šta o su ś ed nom na ro du, ko ji ma se ta ko đe ne mo že ni do da ti ni od u ze ti ni šta. Iz ja vio je 27. mar ta 1927. go di ne u ju go slo ven skoj Skup šti ni da je srp ski na rod u jed nom isto rij skom mo men tu sav bio uje di njen ali uje di njen u rop stvu pod Tur ci ma. A o za vje ra ma Be o gra da pro tiv dru gih ze ma lja na pi sao je u knji zi „Bal kan ski su ko bi” da je Be o grad to-li ko ve li čao za vje ru i za vje re ni ke da je za vje re ni štvo pre tvo rio u mo ral jav no ga ži vo ta. Vre di na po me nu ti da je on tvo rac po zna te mi sli „Ni ko ni ko ga ne mr zi ta ko kao iz daj nik iz da nu do mo vi nu”. Na ža lost, vi še pu ta i na mno gim pri mje ri ma mi Cr no gor ci smo se uvje ri li da je i u ovom slu ča ju bio u pra vu.

Ra zu mlji vo, ne sa mo nje go va po li tič ka već i sta no vi šta o et-nič kom po ri je klu Cr no go ra ca to kom vre me na su pre tr plje la ra di-kal nu pr o mje nu. Ne ka da ro man ti čar ski za ne se njak ko ji je pje vao ode u sla vu srp stva, po sli je anek si je, za hva lju ju ći is ku stvu ste če-nom od mah na kon anek si je pro mi je nio je i to svo je sta no vi šte jer je uočio i shva tio da ni je smo je dan već dva na ro da ko ja pri pa da ju raz li či tim kul tu ra ma. Pa je pi sao da je po sta lo ja sno da Sr bi ja i

333

Cr na Go ra ni je su sa mo dvi je ze mlje ko je su ži vje le za seb nim ži-vo tom kroz sto lje ća svo je po vi je sti, ne go i dva svi je ta to li ko je dan od dru go ga uda lje na, kao da ži ve na dva kon ti nen ta. Jed no stav no, raz go vi jet no i bes pri je kor no ob ja šnje nje raz li či to sti i oso be no sti kul tu ra, na ra vi i tra di ci ja ova dva na ro da, zbog če ga i je su po seb-ni na ro di, ko ji sto ga ra zu mlji vo i pre ten du ju na sop stve ne dr ža ve. Na ne sre ću, mno zi ni to ni da nas ni je ja sno za to smo i pla ća li ta ko vi so ku ci je nu u pret hod na dva de se tlje ća.

Naj za ni mlji vi ja su nje go va po li tič ka gle di šta o Ju go sla vi ji i osno va ma na ko ji ma mo ra bi ti ute me lje na da bi bi la du go vječ na. Sma trao je da te melj ni za kon Ju go sla vi je ne mo že bi ti dru go do akt spo ra zu ma ju go slo ven skih ze ma lja. Upra vo na tim po li tič kim i prav nim te me lji ma ute me ljen je i Ustav iz 1974. go di ne, ina če, do ne šen na kon stu dent skih po bu na iz 1968. i ma spo ka iz 1971. go di ne. U pro tiv nom, ju žno slo ven ska za jed ni ca bi ušla u me đu-sob ne su ko be i ras to či la se još sre di nom se dam de se tih go di na pro šlo ga vi je ka. Pi sao je i go vo rio da ju go slo ven stvo za mi šlje no i pri hva će no kao ga ran ci ja slo bo de svih ze ma lja ju žnih Slo ve na, ne mo že po sta ti gro bar slo bo de ni jed ne od njih a da i sa mo ne bu de sa hra nje no u istu grob ni cu. Upra vo onog tre nut ka ka da je kra jem osam de se tih be o grad ska po li ti ka do ve la u pi ta nju slo bo du svih ju žno slo ven skih ze ma lja, ne du go po sli je, sre di nom de ve de se tih, u istu grob ni cu sa hra nje ne su i Ju go sla vi ja i ju žno slo ven ska ide ja. Se ku li Dr lje vi ću se mo ra oda ti pri zna nje ne sa mo za to što je još 1944. go di ne an ti ci pi rao nje nu sud bi nu ne go i za to što je pre ci zno di jag no sti ci rao nje nu te melj nu bo lest i pro pi sao li jek.

Sto ga ni je slu čaj no ita li jan ska oku pa ci o na vlast 6. ok to bra 1941. go di ne prog na la Se ku lu Dr lje vi ća u San Re mo6. Prog nan je na za htjev čet nič ke vr hu ške ko ja ga je sma tra la opa snim ne pri-ja te ljom ko ji mo ra bi ti uda ljen iz Cr ne Go re. Ra zu mlji vo, zbog stra ha od nje go ve ne spor ne ha ri zme me đu ze le na ši ma ko ja bi mo gla da po mr si ra ču ne Mi ha i lo vi će vim čet ni ci ma u ze mlji. Bio je su vi še sna žna i uti caj na lič nost ko ja je i in te lek tu al no i po li tič ki

6 J. M. Popović, 363.


334


nad vi si va la sre di nu. Ta kvi ma ne pra šta ju ni sre di na ni ne pri ja te-lji ali ih, na kon cu, po vi jest re ha bi li tu je u mje ri nji ho vih za slu ga.

Sud bi na Se ku le Dr lje vi ća u Ju den bur gu je ne ka vr sta pa ra-dig me Ju go sla vi je, ko ja po tvr đu je da je kroz ci je lu po vi jest oso vi-na Be o grad – Za greb, na ko joj je ze mlja po či va la, rje ša va la svo je pro ble me na šte tu ma lih i ne ja kih. Ubi li su ga čet ni ci s do zvo lom usta ša pod či jom je za šti tom bio. Upra vo, to se de si lo da bi se oslo bo di li svjedokâ li kvi da ci je Pa vla Đu ri ši ća sa ne ko li ko sto ti na bo ra ca či je je ubi stvo na ru čio nji hov vr hov ni ko ma dant Dra ža Mi ha i lo vić od An ta Pa ve li ća. Ta ko se Či ča ri je šio ru ko vod stva i di je la cr no gor skih čet ni ka, ko ji ma ni je vje ro vao da su mu vjer ni i sprem ni da ga sli je de đe gođ kre ne. Cr no gor ski čet ni ci su mu bi li po treb ni kao rat ni ci da bi sa nji ma i uz po moć sa ve zni ka, ka ko je vje ro vao, pro mi je nio is hod svjet skog ra ta u ko rist čet ni ka.

ZA KLJU ČAKNi je sam slu čaj no na slo vio ovaj pri log – dr Se ku la Dr lje vić,

pa ra dig ma cr no gor ske po vi je sti 19. i 20. vi je ka. On je, ka ko sam već na pi sao, sa zrio u po li tič kom i in te lek tu al nom smi slu za ne-pu ne dvi je de ce ni je. To li ko vre me na mu je tre ba lo da od mla dog i pre mla dog za ne se nja ka za do je nog ro man ti čar skim srp stvom pre đe put do zre log po li ti ča ra ko ji je utro sta zu ko jom su na sta-vi le da ho da ju ge ne ra ci je Cr no go ra ca to kom pro ce sa na ci o nal ne eman ci pa ci je. Dok je Cr no gor ci ma tre ba lo da pre đu taj isti put ci je lih de ve de set go di na, i ni je su se još u cje li ni eman ci po va li kao na rod. Ina če, ra di kal na pro mje na nje go vih po li tič kih sta vo va na-kon anek si je Cr ne Go re Sr bi ji ni je po slje di ca nje go ve ne do sljed-no sti, već zre lo sti po li ti ča ra i in te lek tu al ca ko ji se oslo bo dio od na ci o nal-ro man ti čar ske opi je no sti srp stvom i in te lek tu al no uz vi-sio nad oko li nom. Jer je ra zu mio, ka ko je pi sao, da su ne ki shva ti li ju go slo ven sku za jed ni cu kao tvo re vi nu ko jom će mo ći da pot či-ne sve osta le, do te ri to ri jal nog pro ši re nja7. Vje ru ju, pi še Se ku-

7 Dr. Sekula Drljević, Politička misao, str. 305, priredio dr Danilo Radojević, Podgorica 2007.

335

la, pro tiv no na pri jed is tak nu toj Ge te o vom mi sli, da se tvo re vi ne vje ko va ne mo gu ig no ri sa ti bez opa sno sti za ig no ran te. Po tvr đu ju ta kav moj sud o nje mu i him nič ki sti ho vi nje go ve po zna te pje sme Vječ na na ša ko je je mo gao da na pi še sa mo ne ko ko je du bo ko i sna žno vo lio i lju bio svo ju do mo vi nu. Ina če, kao što je spljo šte-na gla va Mar ka Da ko vi ća is pod pre vr nu tih san du ka zla ta ko ji su se sru či li na nje ga pri li kom pri nud nog sli je ta nja avi o na ko jim je bje žao iz ze mlje 1941. go di ne, pa ra dig ma sud bi ne svih pro tiv ni ka Cr ne Go re, ta ko je i ži vot ni put Se ku le Dr lje vi ća pa ra dig ma Cr ne Go re 19. i 20. vi je ka. Za to što se u nje go voj lič no sti su bli mi ra ju sve za blu de, po vje sna lu ta nja, otre žnje nje pa i kon tra verz no po-na ša nje pri ro đe no Cr no gor ci ma ko ji su u na ci o nal nom i dr ža vo-tvor nom smi slu sa zri je va li ci je la dva vi je ka i još ni je su u cje li ni uzre li. U Se ku li nom slu ča ju taj pro ces je, ka ko sam već na pi sao, tra jao sa mo 18 go di na. Sa mo to li ko mu je vre me na tre ba lo da u cje li ni i po su šti ni shva ti za blu du o po ri je klu, iden ti te tu i sop stve-nim na ci o nal nim i dr žav nim in te re si ma. Toj za blu di je ro bo vao i ko lek tiv ni duh tog vre me na. U ono vri je me to su mo gli sa mo ri jet ki in te lek tu al ci me đu ko ji ma je bio i dr Se ku la Dr lje vić. Čak je u pe ri o du iz me đu dva ra ta uti rao je sta zu na ci o nal ne i dr žav ne eman ci pa ci je. Na kon cu, ne spor no je vo lio svo ju do mo vi nu iz nad sve ga, ali je u vri je me oku pa ci je po ku šao da je ob no vi kao dr ža vu i spa si na rod od bi je de, ne sre će i po gi bi je, ali sa po gre šnim lju di-ma i na po gre šan na čin. Dr Se ku la Dr lje vić po sve mu za slu žu je na ro či tu i ne pri stra snu stu di ju, na ro či to nje go va ulo ga i dje lat-nost u pe ri o du Dru gog svjet skog ra ta.


336

337

Ma ri jan Ma šo Mi ljić

SE KU LA DR LJE VIĆ IZ ME ĐU DE MO NI ZA CI JE I ISTO RIJ SKE ISTI NE

Me đu zna me ni tim Cr no gor ci ma dr Se ku li Dr lje vi ću po mno-go če mu pri pa da oso be no mje sto: ka ko po nje go vom ži vo tu

i ra du kao prav ni ka, advo ka ta, mi ni stra prav de, po li ti ča ra, ide o-lo ga i in te lek tu al ca ta ko i po nje go voj sna žnoj, tem pe ra ment noj, ha ri zma tič noj, če sto kon tro verz noj, hva lje noj i ospo ra va noj lič-no sti. Ci je log ži vo ta pra ti la ga je tra gič na iro ni ja cr no gor ske sud-bi ne ko ja po je din ca, bez ob zi ra ko li ko du hov no bio ve li ki i jak, po ne koj iskon skoj ukle to sti, kao slam ku ba ca u va lo ve vre me na, u ko vi tla ce svjet skih i na ci o nal nih do ga đa nja. Bio je sav po sve ćen Cr noj Go ri, nje noj sud bi ni i bu duć no sti, svo me na ro du, ogre zlom u mit sku svi jest, za ro blje nom tu đom pred sta vom o sop stve nom po ri je klu i iden ti te tu, upreg nu tom u ostva ri va nje tu đih dr žav nih i na ci o nal nih pro je ka ta, če sto okre nu tom pro tiv se be i sop stve nog on to lo škog op stan ka. Pro la ze ći kroz go di ne i de ce ni je sosp tve-nog tra ja nja i sa zri je va nja, kroz sop stve no i ko lek tiv no sa mo o-svje šći va nje, uz ne vi đe nu lič nu i gra đan sku hra brost, pro šao je put od či sti li šta do pa kla. U tom pa klu do ži vio je tra gi čan kraj od cr ne ru ke u bi je loj ru ka vi ci, na či ju mon stru o znost je uka zi-vao ci je log ži vo ta. U tom dan te ov sko-kafk i jan skom svi je tu, me đu pre ži vje lim mon stru mi ma, iz bje glim ču do vi šti ma, na ka za ma iz ra ta pod ma ska ma mi rov nja ka, od i gra la se lič na i po ro dič na dra-ma Se ku le Dr lje vi ća. Za klan je za jed no sa su pru gom Ma ri jom i slu žav kom, pro ka zan i okle ve tan zbog Cr ne Go re i sve ga što je či nio i žr tvo vao se, 10. no vem bra 1945. go di ne, u Ju den bur gu, u Austri ji. Iako ne ma svje do ka, nje go vi bi o gra fi – osvet ni ci na pi sa li

338

M a r i j a n M a š o M i l j i ć

su da „je po gi nuo od ru ke ko ja je zna la za nje go va ne de la” uz ne slu čaj nu na po me nu – „ubi li su ga čet ni ci”, po ra že ni voj ni ci pro-jek ta bal kan ske ho bot ni ce iz či jih pi pa ka je na sto jao sko ro dvi je de ce ni je da iš ču pa Cr nu Go ru i svoj na rod. I da nas sa dis tan ce od 66 go di na, po sli je sve ga što se do ga đa lo i de si lo za to vri je me i kroz šta su pro šli Cr na Go ra i Cr no gor ci, i po red to ga što ona ista „cr na ru ka u bi je loj ru ka vi ci” ni je pri vi đe nje, već i da nas bje la sne, vri je me je da se za pi ta mo: ko je i ka kav je bio dr Se ku la Dr lje vić, čo vjek, po li ti čar, ide o log, prav nik; što to još uvi jek spr je ča va one ko ji dr že do objek tiv no sti i po zna ju nje go vu po li tič ku, na uč nu i na ci o nal nu mi sao da ga sta ve u ram isto rij ske isti ne i is ka žu slo-bod ni sud o nje go vom ži vo tu, lič no sti i dje lu, ako se, pak, nje go vi po li tič ki i ide o lo ški pro tiv ni ci i ne po mir lji vi ne pri ja te lji upor no, s ne skri ve nom mr žnjom, tru de i svom sna gom upi nju da ga što vi-še ocrne i sa ta ni zu ju, uči ne apo sto lom zla, iz daj ni kom, ot pad ni-kom i ve li kim grje šni kom, rat nim zlo čin cem, cr no gor skim usta-šom, mon stru mom.

U du hu one Ari sto te lo ve mak si me: „Drag mi je Pla ton, ali mi je isti na dra ža”, tre ba lo bi pri stu pa ti i ži vo tu i dje lu dr Se ku le Dr-lje vi ća, na rav no po štu ju ći i ono ari sto te lov sko na če lo da se ba vi-mo onim što se do go di lo a ne onim što se mo glo do go di ti, po je-di nač nim a ne op štim.

Bez ob zi ra na te ške okol no sti u ko ji ma je dje lo vao i za što je to sve či nio, pe riod ko ji ob u hva ta Dru gi svjet ski rat ba ca ve li ku sjen ku na nje go vu lič nost i ukup nu dje lat nost, gle da no ne sa mo po mje ri li ma ide o lo škim ne go i po na uč nim. Me đu tim, na nje gov mo ral ni i ljud ski lik sva šta je to va re no, ne sa mo za ži vo ta ne go i po smr ti, i da nas, go to vo se dam de ce ni ja ka sni je, naj vi še sa ve li ko-srp ske stra ne, či ja je po en ta u la žnoj sin tag mi „cr no gor ski usta ša”.

U na šem su sjed stvu di je le se in dul gen ci je za do ka za ne rat ne zlo čin ce, iz daj ni ke i ve li ke grje šni ke, po či ni te lje mno gih za la i ge-no ci da, ali ti isti se pre ko no ći pro gla ša va ju na ci o nal nim he ro ji-ma, pod vi žni ci ma i vi te zo vi ma „na ro da u ce li ni”. Kri vi ca i gri jeh dr Se ku le Dr lje vi ća u po re đe nju sa ta kvi ma je sko ro za ne mar lji va. Uosta lom, ona ni je ima la sud ski epi log.

339

S e k u l a D r l j e v i ć i z m e đ u d e m o n i z a c i j e i i s t o r i j s k e i s t i n e

O Se ku li Dr lje vi ću, ozbilj no i sa na uč nog sta no vi šta, pi sa no je i kod nas i u okru že nju, s isto ri o graf skog i dru gih aspe ka ta, osvje tlja va ni su i nje gov ži vot i dje lo, ali još uvi jek ne ma cje lo vi-te, objek tiv ne i kri tič ke sli ke. U tom po gle du naj vi še je uči nio dr Da ni lo Ra do je vić, ko ji je sa či nio iz u zet no do bar iz bor nje go vih ra do va uz do sa da naj bo lju stu di ju o ovoj ne za o bi la znoj lič no sti cr no gor ske isto ri je.

Me đu tim, te ma u ko joj tre ba da se dr Se ku la Dr lje vić sa gle da iz me đu isto rij ske isti ne i de mo ni za ci je, ko ja se po ja ča va la ka da god su nje go vim či nje njem i po li tič kom mi šlju bi li ne za do volj ni oni ko ji ne mo gu da pod ne su po sto ja nje Cr ne Go re kao dr ža ve, a Cr no go ra ca kao na ci je, vrlo je složena i delikatna. Što se vi še uda-lja vao od mla da lač kih ide ja o srp skom i ju go slo ven skom uje di nje-nju, osvje šću ju ći se, sve vi še se uno sio u cr no gor sko pi ta nje, na ci-o nal no i dr žav no, bi vao je sve ne ga tiv ni ja lič nost, sve ve ći de mon, oli če nje zla i kao ta kav, i mr tav, opa snost za srp stvo, srp ske na-ci o nal ne i dr žav ne in te re se, za srp sko ve li ko dr ža vlje, sve to sa vlje.

Što je vi še sa zri je va la Se ku li na cr no gor ska po li tič ka mi sao, pro tiv na cen tra li zmu i uni ta ri zmu i, na kra ju, i sa mom ju go slo-ven sko-srp skom fe de ra li zmu, u ko me ni je bi lo mje sta za Cr no-gor ce i nji ho vu dr ža vu, to su se ste pe ni nje go ve sa ta ni za ci je uve-ća va li.

Za po li tič ke i ide o lo ške pro tiv ni ke Se ku la Dr lje vić je bio zao duh či je je kon stant no na dah nu će bi la Cr na Go ra i nje no iz ba vlje-nje iz ve li ko srp skog i ju go slo ven skog uje di nje nja. Za svo je pri sta-li ce i sljed be ni ke taj „de mon” je no sio pro svje tlje nje, uz ri jet ku hra brost, či neći je sve da se vi di da lje i si gur ni je, slu že ći se ar gu-men ti ma ko je je bi lo te ško po ko le ba ti, u ra spo nu iz me đu spo zna-je i sud bi ne. On je sve što je či nio – či nio za do bro a ne zlo Cr ne Go re i Cr no go ra ca, s ne kom vi šom svi je šću. Ali ni do bre na mje re ne is pad nu uvi jek na do bro.

Za nje go ve ve li ko srp ske kri ti ča re, kao, svo je vre me no, u pr-vom pe ri o du ka da se za la gao za uni ju Cr ne Go re sa Sr bi jom, di-plo mat sku, voj nu i ca rin sku, Se ku la Dr lje vić je bio an đeo sve ko-li kog srp stva, a ka da je uvi dio nje go vu ka ni bal sku i im pe ri jal nu

340


pri ro du ta kore ći pre ko no ći je po stao de mon – pa li an đeo ko ji je iz dao svo ju (srp sku) pri ro du. A Se ku la Dr lje vić, pre ma svje do-če nju nje go vih pri ja te lja, ni je bio zao čo vjek. On je pro iz i šao iz po ri je kla svo ga na ro da cr no gor skog, na sto je ći da mu či ni do bro. Umio je da se po ko ra va svo joj pri ro di, da ne od u sta je od svo jih ci-lje va i sta vo va, da Cr no gor ce vra ća se bi i du hov no-dr žav no-na ci-o nal noj ver ti ka li Du klja – Ze ta – Cr na Go ra, da se oslo bo de mi ta i zamki ve li ko srp ske isto ri o gra fi je i nje nih im pe ri jal nih ak si o ma.

Objek tiv ni ji bi o gra fi Se ku le Dr lje vi ća na vo de nje go ve raz ne ka rak ter ne, pro fe si o nal ne i dru ge oso bi ne i vr li ne. O nje mu pi še 1925. go di ne Mi li ja Dra go vić, stu dent pra va: „Ne sa mo u ci je loj Cr noj Go ri, ne go u ci je loj Kra lje vi ni od lič no mje sto za u zi ma svo-jim prav nim zna njem, vi so kim obra zo va njem, pre ci znim i tre-zve nim mi sli ma, du ho vi to šću i go vor nič kim da rom”. Kad je po-sta vljen za cr no gor skog mi ni stra prav de imao je sa mo 25 go di na. U to vri je me sve do tzv. „uje di nje nja” i ma lo ka sni je bio je ide o log uni o ni stič kog usmje re nja. Iz to ga vre me na je ču ve na i če sto ci ti-ra na iz ja va „da je Cr na Go ra za ve de na za Go leš pla ni nu” što je on ka sni je, ob ja šnja vao da ni je mi slio na kra lja Ni ko lu, iako se sa njim bio raz i šao, već na pu kov ni ka Pe tra Pe ši ća, pod či ju ko man-du je bi la sta vlje na cr no gor ska voj ska, što je, iz me đu osta log, uslo-vi lo nje nu ka pi tu la ci ju, pr vi put u isto ri ji. Od 1925. go di ne Se ku la Dr lje vić se za la že za fe de ra tiv ni prin cip uje di nje nja ju go slo ven-skih ze ma lja, u ko je mu bi Cr na Go ra ima la auto no man sta tus.

Ani mo zi tet pre ma Se ku li Dr lje vi ću po či nje on da ka da je zbog svo jih fe de ra li stič kih sta vo va i is ti ca nja pra va Cr ne Go re mo rao da pre đe u opo zi ci ju i, na ro či to, na kon sa ve za sa Stje pa nom Ra-di ćem i nje go vom Hr vat skom se ljač kom stran kom. Pri bli ža va nje Se ku le Dr lje vi ća Hr va ti ma srp ski kru go vi ni je su mo gli da „sva re” i, po nji ma, od ta da po či nje nje gov na gli za o kret i svra tak.

Se ku la Dr lje vić je u svo joj stran ci, me đu pri ja te lji ma i pri sta-li ca ma uži vao ve li ki ugled, kao i me đu cr no gor skom in te li gen ci-jom, a do brim di je lom i na ro dom.

U to vri je me nje gov bi o graf Mi li ja M. Dra go vić iako mu za-mje ra pri bli ža va nje Hr va ti ma, ne po ri če mu vr li ne ko je su ga u

341


to vri je me kra si le: „Od svo je po ja ve na po li tič ku i jav nu po zor ni-cu dr Se ku la Dr lje vić se is ta kao oso bi tom bi stri nom, ener gi jom, struč nim zna njem, a naj bo lje go vor nič kim da rom, po če mu se mo že rav na ti sa naj bo ljim u dr ža vi. O ra znim pi ta nji ma do ka-zao je svo ju do ra slost za ras pra vlja nje sa pu no ži vo sti, du ho vi to sti i ubje đe nja, po red do ku men to va nja i je din stve nog obra zlo že nja. Nje go va spo sob nost či ni la mu je mje sta u naj ve ćim kru go vi ma i fo ru mi ma i gdje zbog svo ga po li tič kog ra da ni je bio vo ljen”. Isti autor za tim ve li: „Nje gov rad ipak ni je bez do sta gre ša ka. On če-sto ni je znao gra ni cu u svom jav nom dje lo va nju. Kao mi ni star prav de bez ob zir no je go nio svo je po li tič ke ne pri ja te lje, te im ve li-ke gre ho ve pri pi si vao. Me đu tim i kao mi ni star Kra lja ap so lu ti ste, mi slio je svo jom gla vom i ni je se dao za ve sti. Ta ko đe naj no vi ja nje go va ko a li ci ja i kro je nje pro gra ma, po ko le ba le su vje ro va nje u stal nost i čvr sti nu nje go vog ka rak te ra”.

Dr lje vić po či nje sve vi še da bi va ne ga tiv ni ju nak, vi tez sa de-mon skim li kom, an ti pod onom ra ni jem. Dra go vić ne pri mje ću-je nje go vo zri je va nje. Pa ipak ovaj mla đa ni no vi nar – stu dent ne mo že da ne ka že ono što je pra vo: „Od Cr no go ra ca ko ji se da nas (1929) ba ve jav nim ra dom, po ja či ni du ha, struč noj spre mi, tre-zve no sti mi sli, sve stra nom obra zo va nju i go vor nič kom da ru dr Se ku la Dr lje vić da nas kon ku ren ta ne ma”.

Me đu tim u pr voj ob ja vlje noj bi o gra fi ji Se ku le Dr lje vi ća ko ju je pu bli ko vao no vi nar i pu bli ci sta Pan te li ja Jo vo vić, ina če srp ski ra di kal, o lič no sti i dje lo va nju Se ku le Dr lje vi ća iz re če ni su mno go oštri ji su do vi. Iako mu ovaj pi sac tek sta ne spo ri ne sum nji vi be-sjed nič ki ta le nat, ko ji je ma ni fe sto vao u skup štin skim na stu pi ma i re pli ka ma, on ve li da su ti nje go vi go vo ri pre la zi li u ci ni zam sa-mo da bi se onaj sa ko jim po le mi še „pred sta vio po bi je đe nim”, da je u po li ti ci bez ob zi ran, da je „za po sta vljao za ko ni tost”, a ka da ni-je bio u dr žav noj slu žbi da je, na vod no, ra dio „pro ti vu na rod nih i dr žav nih in te re sa”. On na vo di op tu žbu Se ku le Dr lje vi ća, ko ju je kao po sla nik iz re kao na po sljed njoj sjed ni ci Cr no gor ske na rod ne skup šti ne, pri kra ju 1915. go di ne, „da je Cr na Go ra za ve de na za Go leš pla ni nu”, pod me ću ći mu da se to od no si lo na kra lja Ni ko-

342


lu, što je Se ku la ka sni je de man to vao. Nje gov bi o graf mu ta ko đe spo či ta va da je to kom ra ta ši rio„de fe ti zam u cr no gor skoj voj sci”. Na sto je ći da uka že na ne do sljed nost i pre vr tlji vost cr no gor skog po li ti ča ra on is ti če ka ko se po čet kom ra ta za la gao za uni ju Cr ne Go re i Sr bi je a de set go di na ka sni je za „sa mo stal nu Cr nu Go ru ili u naj ma nju ru ku za nje nu auto no mi ju”, što uka zu je na auto ro vu ki če lji vist i po li tič ku is klju či vost. Za to i ni je čud no što ni Pan te-li ja Jo vo vić ni nje mu slič ni opo nen ti ne mo gu ili ne će da ra zu mi-ju nje go vo po li tič ko sa zri je va nje i pro mje ne u sta vo vi ma ko je su uslo vi li do ga đa ji i su ro va cr no gor ska re al nost, pod re o ku pa ci jom, po sli je Pr vog svjet skog ra ta, na kon ne stan ka Cr ne Go re kao dr-ža ve i njen ža lo sni po lo žaj u Kra lje vi ni SHS, ute me lje noj na uni-ta ri zmu i cen tra li zmu. U to vri je me Se ku la Dr lje vić po sta je lju ti pro tiv nik uni ta ri zma i cen tra li zma i ula zi u fe de ra li stič ku fa zu svo ga po li tič kog dje lo va nja.

Nje go va po li tič ka mi sao, gle di šta i sta vo vi po sta ju osno va cr-no gor skih fe de ra li sta. Oni ga pri hva ta ju kao vo đu i ide o lo ga svo-ga po kre ta ko ji se za la gao za fe de ral no ure đe nje no ve dr ža ve i rav no pra van po lo žaj Cr ne Go re u njoj. U tom po gle du su vr lo zna čaj ne i in spi ra tiv ne za pro mi šlja nje nje go vi go vo ri, di sku si je i re pli ke u Na rod noj skup šti ni Kra lje vi ne SHS. Nje go vi bri ljant-ni re tor ski na stu pi, kao i osta lih po sla ni ka Cr no gor ske stran ke, Mi ha i la Iva no vi ća i Sa va Vu le ti ća, do bro su pro dr ma li par la ment no ve dr ža ve i iza zva li pa žnju i vla sti i opo zi ci je, uka za li na ne-za vi dan, po ni ža va ju ći po lo žaj Cr ne Go re u no vo na sta lom dr žav-nom zda nju. Go vo ri Se ku le Dr lje vi ća iza zi va li su ne sa mo ot por po sla ni ka iz vla sti ne go i bi jes, ko ji se ma ni fe sto vao kroz do ba-ci va nje, lu pa nje i hi ste rič nu vi ku, pa i vri je đa nje. Ta da se nje gov za o kret u fe de ra li sti čkom prav cu sa svim učvr šću je, ali i raz o ča-re nje sta njem u dr ža vi, uz strep nju za da lju sud bi nu Cr ne Go re i Cr no go ra ca. Isto vre me no se kri sta li še i njegova po li tič ka mi sao o dr žav noj i na ci o nal noj po seb no sti Cr ne Go re i Cr no go ra ca u od no su na srp ski na cion i srp sku dr ža vu. Nje gov na gla še ni ego, in te lek tu al na i be sjed nič ka su per i or nost i dar da se pro nik ne u su šti nu pro ble ma vo di li su ga sve vi še sop stve nom otre žnje nju.

343


Is ti ca nje raz li ka iz me đu Sr ba i Cr no go ra ca, na gla ša va nje po-seb no sti isto rij skog raz vo ja jed nih i dru gih, raz li ka u nji ho vim po gle di ma na svi jet, Se ku lu Dr lje vi ća či ni li su sve omra že ni jim kod srp skih po li ti ča ra, dok po je di ni ni je su mo gli sa kri ti ni lič nu ne pod no šlji vost, čak i mr žnju.

Cr no gor skim fe de ra li sti ma vlast ras tu ra pred iz bor ne zbo ro-ve, za bra nju je iz la zak na iz bo re. Se ku lu Dr lje vi ća kao vo de ću lič-nost fe de ra li stič kog po kre ta po li ci ja če sto hap si, sta vlja u pri tvor, a re žim ska i opo zi ci o na štam pa na pa da i kle ve će.

Pi ta nje Cr ne Go re i nje na isto rij ska pra va vi še se ni je su mo-gla vra ti ti kao duh u bo cu. Zbog to ga je Se ku la Dr lje vić sma tran i ne pri ja te ljem i iz daj ni kom. S dru ge stra ne, u nje mu sa mom či-li na sli je đe na na met nu ta ras po lu će nost u shva ta nju cr no gor skog na ci o nal nog bi ća. On uka zu je „na tri jumf srp ske dr žav ne ide je nad cr no gor skom”, ali i shva ta da mo ra do ći do otre žnje nja kod Cr no go ra ca. Kri ti ku je po stup ke i te ror re ži ma u Cr noj Go ri, na-si lje ko je je po či ni lo broj ne zlo či ne, obez do mi lo ne ko li ko hi lja da Cr no go ra ca. Re žim za to Se ku lu na zi va se pa ra ti stom i iz daj ni kom, ot pad ni kom kao i sve nje go ve sljed be ni ke i pri sta li ce. Me đu tim, uti ca ji fe de ra li stič kog po kre ta i cr no gor ske po li tič ke mi sli vi še se ni je su mo gli su zbi ti. Svi jest o dr žav noj i na ci o nal noj in di vi du al-no sti po sta je sve ja sni ja. U to vri je me pro sto plju šte kle ve te po Cr noj Go ri za sve i sva šta. Dr lje vić na to uz vra ća svo jim že sto kim po le mi ka ma. Sre di nom tri de se tih go di na dr Se ku la Dr lje vić ula zi u pe riod u ko me mu se sve vi še na me će mi sao o et no ge ne zi Cr no-go ra ca i hi lja du go di šnjem dr žav nom tra ja nju, isti na uz iz vje sne za blu de, od ko jih se ka sni je oslo ba đao.

Pri sje ti mo se da je Se ku la Dr lje vić stu di je pra va i dok to rat za-vr šio u Za gre bu za šest go di na (1902–1908), što svje do či da se ra di o iz u zet no ob da re nom čo vje ku, vr lo obra zo va nom. Ka sni je se do ka zao i kao prav nik i po li ti čar ko ji zna i da mi sli i da se bo ri, da bra ni svo je ide je i po li tič ka gle di šta.

Kra jem dva de se tih go di na pro šlog vi je ka, dok je či lje la ak tiv-nost cr no gor skih fe de ra li sta, ja vlja ju se no ve sna ge, kao ko mu ni-

344


sti i dru gi, ko je pro no se i raz vi ja ju nji ho ve ide je o cr no gor skom dr žav nom i na ci o nal nom pi ta nju.

Me đu tim, Se ku la Dr lje vić ne po su sta je. On ide svo jim pu tem i stran pu ti ca ma na ko je ga je ba cao vi hor Dru gog svjet skog ra ta, sli je de ći ne sa mo svo je ide je ne go i svo ju sud bi nu. Bio je istin ski pri vr žen Cr noj Go ri. Že lio je po što-po to da je vi di slo bod nu i ne-za vi snu. Tu ne za vi snost je, isti na fi n gi ra nu, do bi la 1941. pod ita li-jan skom oku pa ci jom, ali ni je mo gla bi ti slo bod na. A ne za vi sno sti ne ma bez slo bo de. Pri kra ju ra ta Se ku la Dr lje vić je, bo ra ve ći u Za-gre bu, na sto jao da tu ne za vi snost ostva ri pod okri ljem Nje ma ca, ali i taj po ku šaj je pro pao. Ita li ja ni i Njem ci na šli su sa ve zni ke u čet ni ci ma, kao pred stav ni ci ma ve li ko srp skog pro jek ta i broj ni joj po pu la ci ji. U no vom po ku ša ju Se ku la Dr lje vić je stu pio u ne prin-ci pi jel nu ko a li ci ju sa Pa vlom Đu ri ši ćem i nje go vim čet ni ci ma, ko ji su htje li da se, pod po bjed nič kim na le tom par ti za na i us-pje si ma Sa ve zni ka na svim fron to vi ma, po vu ku pre ma Za pa du. Taj po ku šaj „cr no gor ske slo ge” ni je uspio, iako je Pa vle Đu ri šić pri znao Se ku li no Cr no gor sko dr žav no vi je će i nje ga za po li tič kog vo đu Cr no go ra ca i pri stao da se čet nič ke je di ni ce tran sfor mi šu u Cr no gor sku na rod nu voj sku pod vr hov nom ko man dom Se ku le Dr lje vi ća, dok je Pa vle do bio po lo žaj ope ra tiv nog ko man dan ta. Ta „cr no gor ska na rod na voj ska” tre ba lo je da se bo ri za sa mo stal-nu cr no gor sku dr ža vu. Ali od to ga ni je ni šta is pa lo. Pre ma svje-do čan stvu Đu ri ši će vih sa rad ni ka, spo ra zum ni je po ga zio Se ku la ne go Pa vle. Pa vle je iz ne vje rio do go vor i za pu tio se na put bez po vrat ka na ko me je stra da lo pu no čet ni ka.

Istim pu tem je kre nuo i Se ku la Dr lje vić i sti gao do Austri je gdje ga je sti gla osvet nič ka čet nič ka ru ka.

Ukup na po li tič ka dje lat nost Se ku le Dr lje vi ća, nje go va pol tič-ka mi sao i ide je, ljud ski an ga žman, nje go ve gre ške, za blu de i ilu-zi je za slu žu ju du blji ana li tič ki pri stup, sve stra no sa gle da va nje i pro mi šlja nje, bez pred ra su da, objek ti van i kri tič ki sud.

Isto rij ska isti na je ne u mo lji va, sa mo je me ri to ran njen sud. U svje tlo sti to ga su da po ja vi će se pra vi lik ove ne za o bi la zne cr no gor-ske lič no sti i po ka za ti ve li či na, vri jed nost i zna čaj nje go vog dje la.

345


Me đu tim, de mo ni za ci ja i sa ta ni za ci ja Se ku le Dr lje vi ća ne su-sta ju ni u ovo vri je me. Ali to su na pa di isto ri ča ra i auto ra knji ga, ide o lo ški, po li tič ki i na ci o nal no ne po pra vlji vo za sli je plje nih ve li-ko srp stvom, srp skom ve li ko dr žav nom i ve li ko na ci o nal nom ide-jom ko ja u sve mu vi di „za vje ru pro tiv Sr ba”. Ta ko se kva li fi ku je sva ki ak ter na isto rij skoj sce ni ko ji po štu je i afi r mi še cr no gor sku dr žav nu po seb nost i ne za vi snost, na ci o nal nu autoh to nost, ko ji go vo ri o cr no gor skoj kul tu ri, cr kvi, je zi ku, o bi lo če mu istin ski cr no gor skim i bi va pro gla šen iz daj ni kom srp stva, se pa ra ti stom, cr no la ti na šem, cr no gor skim usta šom, de mo nom – u sta rom ma-ni ru ko ji se osje ća na ta mjan neo na ci zma.

Iako je bio kon tro verz na lič nost i ni je u sve mu bio mi lje nik sud bi ne, i po red za di vlju ju ćeg ta len ta, sna žne mi sli i ri jet ke hra-bro sti, Se ku la Dr lje vić, mo ra se pri zna ti, ni je is ko ri stio pri li ku ko ju mu je isto ri ja pru ži la.

Iako je na vje či toj od bra ni bra nio Cr nu Go ru i Cr no gor ce i dru ge lju de, nje mu pred li cem isto ri je i Cr ne Go re ne tre ba advo kat.

Nje go vo li ce pred ogle da lom vre me na i sud bi ne ni je de mon-sko već ljud sko.

Ili, ka ko bi re kao Nje goš:

„Što je čo vjek, a mo ra bit čo vjek!Tvar ca jed na što je ze mlja va ra…”

LI TE RA TU RA1. Sa op šte nje Dr žav ne ko mi si je za utvr đi va nje zlo či na oku pa to ra i nje-

go vih po ma ga ča, 1–6, Be o grad 1944.2. Pan te li ja Jo vo vić, Cr no gor ski po li ti ča ri, Be o grad 1923.3. Sa vić Mar ko vić Šte di mli ja, Cr na Go ra u Ju go sla vi ji, Za greb 1938.4. Sa vić Mar ko vić Šte di mli ja, Cr no gor sko pi ta nje, Za greb 1941.5. Dr Di mi tri je Vu jo vić, Uje di nje nje Sr bi je i Cr ne Go re, Ti to grad 1962.6. Do mi nik Man dić, Cr ve na Hr vat ska, Či ka go 1972.7. Sa vo Br ko vić, O po stan ku i raz vit ku cr no gor ske na ci je, Ti to grad 1974.8. Dr Ra do je Pa jo vić, Kon tra re vo lu ci ja u Cr noj Go ri: čet nič ki i fe de ra-

li stič ki po kret 1941–1945, Ce ti nje 1977.9. Dr Di mi tri je Vu jo vić, Cr no gor ski fe de ra li sti, Ti to grad 1981.

346


10. Dr Ni ko la Vuk če vić, Et nič ko po ri je klo Cr no go ra ca, Be o grad 1981. 11. Dr Šer bo Ras to der, Po li tič ke bor be u Cr noj Go ri 1918–1929, Be o-

grad 1996.12. Ras ti slav V. Pe tro vić, Cr no gor ske usta še, 3. do pu nje no izd. – Be o-

grad 1998.13. Dr Alek san dar Sta ma to vić, Et no ge ne za Du kljan stva – cr no gor ske

usta še, Pod go ri ca 2004.14. Ra do je Pa jo vić, Pa vle Đu ri šić, Pod go ri ca 2005.15. Dr Se ku la Dr lje vić, Po li tič ka mi sao: iza bra na dje la/ uvod na stu di-

ja, iz bor tek sto va i do ku men tar nih pri lo ga dr Da ni lo Ra do je vić, Pod go ri ca 2007.

PRAVNI ASPEKTI

347

348

349

Akademik Sre ten Pe ro vić

ETIČ KO I NA CI O NAL NO U DR LJE VI ĆE VOJ OD BRA NI ĐE NE RA LA VE ŠO VI ĆA

De ce ni je ko je nas di je le od vre me na kad je dr Se ku la Dr lje vić bio is tak nu ti zva nič nik (mi ni star) u vla da ma Knja že vi ne i

Kra lje vi ne Cr ne Go re, a po tom, u vri je me bal kan skih ra to va i Pr-vog svjet skog ra ta, pri sta li ca „uje di nje nja Sr bi je i Cr ne Go re”1, te po po vrat ku iz austro u gar skog za ro blje nič kog lo go ra (Karlš tajn) za krat ko vi so ki slu žbe nik u Vla di Kra ljev stva SHS – ni je la ko, ako je uop šte mo gu će, upo re đi va ti sa dru štve no-po li tič kim re a li-te ti ma na po čet ku dru ge de ce ni je XXI vi je ka.

To što se br zo raz o ča rao u no vo na sta lu dr ža vu, iz ne vje ren u svo jim „uje di ni telj skim” ide ja ma, Dr lje vić je već u apri lu 1919. na-pu stio dr žav nu slu žbu i po stao advo kat u Ze mu nu, sve vi še se an-ga žu ju ći u pro pa gi ra nju isto rij skih raz li ka iz me đu dvi je „brat ske” ju žno slo ven ske dr ža ve – Cr ne Go re i Sr bi je, ali i za po ten ci jal nu re sta u ra ci ju Cr no gor ske dr ža ve. Te svo je na de, ide je i do mo vin ske pro jek ci je on je pri kra ju ži vo ta osla njao na po gre šne i kraj nje ne-po u zda ne sa ve zni ke, uz to i na rat ne gu bit ni ke, što je i nje ga i nje-go vu su pru gu ko šta lo i tra gič nog za vr šet ka ži vo ta. Ne sa mo za to, ali i za to, ve o ma je te ško na la zi ti slič no sti iz me đu nje go va i na šeg

1 Bio je, u toj fazi svoje političke biografi je, zadojen romantičnim idejama o uniji Srbije i Crne Gore. Oni koji ga danas najviše napada-ju, još uvijek robuju upravo tim romantičarskim idejama o zajednič-koj državi, te svoju agresiju, između ostalog, usmjeravaju na crnogor-ske državne simbole – zastavu, grb i himnu, posebno na njene dvije po-sljednje strofe.

350

A k a d e m i k S r e t e n P e r o v i ć

vre me na, iz me đu nje go vih i na ših pro su ve re ni stič kih ak tiv no sti i ak ci ja. Ako ipak ne ki ovo vre me ni po li tič ki do ga đa ji ili ne ka in-ter per so nal na zbi va nja kroz aso ci ja tiv nu su ma gli cu po dś e ća ju na od re đe ne okol no sti u Cr noj Go ri s po čet ka XX vi je ka, ne bi bi lo uput no iz tih aso ci ja ci ja iz vla či ti uop šte ni je za ključ ke. Čak ni u od no su na de kla ra ci je i ak ci je tzv. be o grad skih ja ni ča ra o či jim je an ti cr no gor skim ak ci ja ma u pred ve čer ju epo hal nih do ga đa ja (pro gla še nja Knja že vi ne u Kra lje vi nu Cr nu Go ru) na knad no pi-sao Se ku le Dr lje vić2. Vri je me je nad ra slo mno ga on da šnja i ka-sni ja zlo dje la, mno ge za blu de, po ti slo u „za bo rav” me ga lo man ske sno ve i neo stva ri ve ide a le, uglav nom za tr lo re slo ve ple men ske so-li dar no sti i svi je sti, kao i for me pa tri jar hal no ga ži vo ta. U me đu-vre me nu, uz ve li ke žr tve, po ra že ne su i moć ne ide o lo gi je i ve li ko-dr žav ne kon cep ci je. No, sve te mi je ne ni je su pre sud no uti ca le da i ne ki is tak nu ti Cr no gor ci osvje že svo je na zo re („men tal no sta nje”) u skla du s no vim op šte u svo je nim is ku stvi ma, isto rij skim na lo zi-ma i iz mi je nje nim so ci jal nim okol no sti ma. Mo gu će da je i ta gru-ba, če sto i agre siv na „ne pri la go dlji vost” (oko šta lost, uča u re nost, za i na će nost…) još jed na po tvr da da su u ge no mu iz da na ka ovo-ga na ro da oču va ni i ge ni da le kih skit skih pre da ka, pa gan skih: ple men skih za jed ni ca, uz na do pu nu iz bo gu mil skog na slje đa, cr no gor skog na roc kog vje ro va nja („pra vo sla vlja”, „prav do sla vlja”, „pra zno sla vlja”!), vje re i pra zno vjer ja, su je vjer ja, i traj no ak tu el-nog, ne iz mje nji vog, su jet no ga sla vo lju blja i sla vo vjer ja.

2 Bombe koje je „Crna ruka” poslala u Crnu Goru, na Cetinje, za atentat na Kralja Nikolu (1907) koji je trebalo da bude izveden po nalo-gu srpskog Dvora, a uz pripomoć Austro-Ugarske, nijesu ostvarile cilj, ali su dovele do prekida diplomatskih odnosa između Knjaževine Crne Gore i Kraljevine Srbije. O tome, kao i o Kolašinskoj aferi (1909), kojoj je prethodila priprema državnog udara (koji je ovoga puta organizova-la Austro-ugarska, a priključila joj se Kraljevina Srbija), dr Drljević je opširnije pisao, na osnovu ličnog saznanja i dostupne dokumentacije, u djelu „BALKANSKI SUKOBI 1905–1941”, Zagreb 1990.

351

Etič ko i na ci o nal no u Dr lje vi će voj od bra ni đe ne ra la Ve šo vi ća

*Dir lji vo dje lu je po dś e ća nje na mno ga ne mjer lji va bre me na

na iv no sti ko ja su kao amaj li je kr oz isto ri ju (pro)no si li Cr no gor-ci, na vo đe ni da se žr tvu ju za hi po te tič ne pro jek te, a su je vjer jem i vje rom upli ta ni u re stlo ve pan ro ma ni zma, pan sla vi zma, pan sr-bi zma i nje go šev skog ju go slo ven stva! Pje va li su na ši pre ci u sla vu ne is to rij skih sim bo la i „en ti te ta”, sla vi li tu đe po ra ze i gor di li se pred svi je tom svo jim po bje da ma, osta vlja li svo je ži vo te na bo ji-šti ma i za „im pe ri jal ne” in te re se dru gih, hra bri li se po hva la ma i za do vo lja va li la ska ma, ver bal nim pri zna nji ma i obe ća nji ma, gu-be ći u tim ma gli na ma če sto i ono što su naj ve ćim žr tva ma pla ća li i mno go pu ta pla ti li. Mu ko trp ni ži vot ih je go nio da bu du do vi-tlji vi, lu ka vi, iz dr žlji vi, sna la žlji vi, da oti ma ju i pljač ka ju, pa i da kra du – da bi pre ži vje li. Uza sve to što su či ni li (a i zla su či ni li), du go su bi va li u svo jim sve to na zor nim že lja ma ne u te me lje ni, iz re al nog ži vo ta i osmi šlje ne slo bo de pre če sto iz glo blje ni, u ku pi-ne su je te i pi zme uple te ni, iz nim bu sa ilu zi ja uz osti oštrog sti je-nja pri bi je ni, vu ku ći do pro va li je i se be i svo je bli žnje, ne ri jet ko i „svo ju” Cr nu Go ru, za ko ju su s mno gim ulje zi ma i zlo tvo ri ma ra to va li. Pa i sa zlom do ma ćim! I ni je ču do što je iz ta kve psi ho-struk tu re na sta ja lo i ono „slav no an ti cr no gor sko ko lo” ko je od po čet ka3 či ne uglav nom cr no gor ski do đo ši, „te ra zij ski cr no gor ci” i po – po re klu – Cr no gor ci. Bi lo je (i ima) i u dru gim sre di na ma „na ših ze mlja ka” ko ji su na pu šta li Do mo vi nu pa te tič no po ri ču ći svu nje nu po zi tiv nu pro šlost i sa vre me nost, pa i vri jed no sti dje-la nje nih naj i stak nu ti jih stva ra la ca, i od la zi li ta mo ne iz že lje da se sve stra ni je obra zu ju ili pak da se oslo bo de mo gu ćih za blu da

3 „Turska je prevodila na islam djecu pokorenih balkanskih ze-malja i od njih stvarala vojsku, po zlu poznatu pod imenom janičari. Oni su održavali „red” u pokorenim zemljama. Kralj Milan je odlu-čio da od crnogorske djece stvori beogradske janičare i uspio je. Uboj-stvo Aleksandra Obrenovića spriječilo je, da Obrenovići uživaju plodo-ve svoga rada. Njihovu misao i s njihovim janičarima ostvarili su kralj Petar Karađorđević i Nikola Pašić.” (Op. cit., p. 43).

352


i na sli je đe ne mi to ma ni je, već da bi za se be obez bi je di li la go dan ži vot, što ih je po pra vi lu pri vo di lo u slu žbu dru gih, ta ko đe ko-ro ziv nih, ali dnev no is pla ti vi jih mi to va. I ne sa mo – u slu žbu za pro pa gan du mi to va i mi to ma ni je, već i u dru ge, po Cr nu Go ru i Cr no gor ski na rod po gub ni je slu žbe. Mno gi Cr no gor ci, me đu tim, ni na ovoj oba li – do da na šnjeg da na ni je su na u či li da svo ju su-je tu sve du na pod no šlji vu mje ru, da je pod re de in te re si ma vla sti-tih re al nih mo guć no sti, svo je ga na ro da i svo jih su gra đa na, svo je Cr ne Go re, a ti me i iz vje sni je, bo lje bu duć no sti svo jih po to ma ka. Iako su na cr no gor sku auto de struk tiv nost de ce ni ja ma upo zo ra-va li do mo ljub ni, kri tič ki ori jen ti sa ni do ma ći stva ra o ci, in te lek-tu al ci u ze mlji i ino zem stvu, me đu ko ji ma Dr lje vi ću i nje go vim isto ri o graf skim i so ci o lo škim dje li ma pri pa da is tak nu to mje sto, za i na će nost, ozvi je re no bez na đe, in fek tiv na kse no fo bi ja i sta no-vit ot por pre ma upu će ni ji ma i is ku sni ji ma – u či ta vom XX vi je ku tru ju na še ži vo te, iako to do mi ni ra ju će zlo naj če šće ni je pre u ze to iz du bljeg fa mi li jar nog na slje đa. A ne sum nji vo je ste iz zmij ske ko šu lji ce eko nom ske i na ci o nal ne ne slo bo de, ko ja je po ne kad i za po ne ko ga mo gla ima ti čak i pri vid no lje ko vi to djej stvo. Ne slo-bo da je, ina če, naj po de sni ja pan cir-ko šu lja za one ko ji se po no se vla sti tim ne zna njem, du hov nom in do len ci jom, ne po zna va njem ili kva zi-po zna va njem svo jih na rod nih i fa mi li jar nih ko ri je na. Ne slo bo da je i ve o ma po go dan za klon za li je nost, ne rad i ne kre-a tiv nost. Dr Dr lje vić kon sta tu je: „Ni tko ni ko ga ne mr zi ta ko kao iz daj nik iz da nu do mo vi nu”.

*BE O GRAD SKO SU ĐE NJE ĐE NE RA LU RA DO MI RU VE-

ŠO VI ĆU u fe bru a ru 1921. go di ne, po otu že ni ci za ve le i zda ju, iza-zva lo je van red no in te re so va nje jav no sti, jer je taj sud ski pro ces na me tao mno ga pi ta nja, pro is te kla iz na sil nog pri sa je di nje nja Kra lje vi ne Cr ne Go re – Kra lje vi ni Sr bi ji. Dva dok to ra prav nih na u ka, dr Ž(iv ko) To pa lo vić i dr Se ku la Dr lje vić4, pre u ze li su od-

4 Ravni, Kolašin, 1884 – Judenburg, Austrija, 1945.

353

bra nu đe ne ra la u pen zi ji Ra do mi ra Ve šo vi ća (An dri je vi ca, 1871–1938), slav nog ko man dan ta Cr no gor ske voj ske, he ro ja iz Bal kan-skih ra to va i Pr vog svjet skog ra ta, no si o ca naj vi šeg cr no gor skog od li ko va nja i ne for mal nog zva nja Vi tez od Br da njol ta.

Ima vi še raz lo ga za ve li ko in te re so va nje be o grad skog gra đan-stva i on da šnje štam pe za mon ti ra ni sud ski pro ces pro tiv đe ne-ra la Ve šo vi ća. Naj va žni ji raz log za pu nu sa lu be o grad skog Pr-vo ste pe nog su da i van red no in te re so va nje on da šnjih štam pa nih me di ja ni je bio pen zi o ni sa ni đe ne ral Ve šo vić, ma ko li ko ču ven i sla van kao ko man dant i rat nik, ko ji je od tur ske oku pa ci je u Bal kan skim ra to vi ma oslo bo dio gra do ve u śever noj Cr noj Go ri i Me to hi ji. Pri je sve ga, to in te re so va nje iza zi va la je Cr na Go ra, tj. tra gič na sud bi na ove Kra lje vi ne kao je di ne „ze mlje-sa ve zni ce” ko ja je – upr kos „brat ske per fi di je” iz Pr vog bal kan skog ra ta – u spa ša va nju srp ske voj ske u su ko bu s Bu ga ri na na Bre gal ni ci5, pa po tom u bit ka ma na Vi še gra du i Moj kov cu (u pr vom Svjet skom ra tu), uz ogrom ne žr tve, pru ži la pre sud nu za šti tu po ra že noj srp-skoj voj sci u nje noj od stup ni ci pre ko cr no gor ske i al ban ske te ri-to ri je za Grč ku. Za sve te ve li ke i ne se bič ne žr tve i sjaj ne voj ne

5 Prema „ISTORIJSKOM LEKSIKONU CRNE GORE”, na poziv iz Srbije, na front prema Bugarskoj, čije su vojne jedinice bez objave rata napale srpske položaje (i time započeli Drugi balkanski rat), Crna Go-ra je poslala elitnu Crnogorsku diviziju sa 12.802 vojnika. U borbama na Bregalnici (od 30. juna do 9. jula 1913) Crnogorci su učestvovali od samog početka i uz veliku hrabrost i znatne žrtve dali presudni dopri-nos pobjedonosnom ishodu bitke. „Najveće gubitke Crnogorska divizi-ja je pretrpjela tokom 4, 5. i 6. jula na lijevoj obali Bregalnice, kada je sa-ma vodila borbe i pod jakom bugarskom vatrom pokušala prelaz preko Bregalnice. Crnogorske jedinice su uspjele da pređu Bregalnicu, ali su 6. jula pod pritiskom mnogo jačeg neprijatelja bile primorane na povla-čenje. Bugarska artiljerija, koja je bila nadmoćnija od crnogorske, nani-jela je znatne gubitke Crnogorcima. Tokom tri dana Crnogorci su ima-li 578 izbačenih iz stroja, od toga 107 poginulih.” Inače, ukupni gubi-ci Crnogorske divizije u borbama na Bregalnici bili su „240 poginulih i umrlih od kolere, a ranjenih 721”.


354


po bje de, Kra lje vi na Cr na Go ra je od svo je „bra će” i „sa ve zni ka”, na kra ju 1918, do ži vje la naj tra gič ni ju sud bi nu: da je, na kon što se na o ru ža ni cr no gor ski na rod sa mo o slo bo dio od austro u gar ske oku pa ci je, re o ku pi ra ju ja ke „brat ske” i sim bo lič ne „sa ve znič ke” (ne sa mo fran cu ske) voj ne for ma ci je, te da je, na osno vu („iz Be-o gra da do ni je tih”) od lu ka ne le gal ne i ne le gi tim ne Pod go rič ke skup šti ne – pri sa je di ne Kra lje vi ni Sr bi ji. Sve što je do šlo po sli je tog za Cr nu Go ru i cr no gor ski na rod (po pu lus, et nos) neo či va nog tra gič nog is ho da, a na ro či to tzv. bi je li te ror, či je su žr tve bi li ne sa mo uče sni ci Bo žić njeg ustan ka cr no gor skog na ro da 1918 – po sta rom ka len da ru), no vi ko mi ti i nji ho vi „ja ta ci”, ne go i po ro di ce i isto mi šlje ni ci, da kle svi ko ji ni je su jav no po dr ža va li „bez u slov-no uje di nje nje Cr ne Go re i Sr bi je”, od no sno na sil no pri pa ja nje Kra lje vi ne Cr ne Go re Kra lje vi ni Sr bi ji. U tim pr vim go di na ma po sli je ne stan ka Cr ne Go re (ka sni je joj je uki nu to i ge o graf sko ime!), svih nje nih dr žav nih in sti tu ci ja i auto ke fal ne Cr no gor ske Cr kve, „no va vlast” je u Cr noj Go ri na pra vi la zlo či ne ko ji su za-pre pa sti li svi jet.6

Dok tor Se ku la Dr lje vić ni je usa mljen u za klju či va nju da su od lu ke tzv. Pod go rič ke skup šti ne ni štav ne. On kon sta tu je: „In-kor po ri ra nje Cr ne Go re Sr bi ji pro ve de no je via fac ti. Srp ska voj ska

6 Ubijeno je više stotina ljudi, ustanika i drugih potencijalnih ne-prijatelja „bezuslovnog ujedinjenja”; raseljeno je na hiljade crnogorskih porodica, spaljeno je isto toliko kuća; u zatvorima je godinama držano mnogo bivših crnogorskih uglednika; uvedena je ekavica u javni sao-braćaj u Crnoj Gori, zabranjeno je nošenje crnogorske nacionalne noš-nje i sl. Ipak, najteži zločini su činjeni u ustaničkim crnogorskim kraje-vima: pripadnici kaznenih ekspedicija silovali su Crnogorke (što nijesu činili Turci), neke od njih su izvršile samoubistvo; ali je bilo i naznaka genocida – zabranom da se siju žitarice i sadi krtola, kako bi se stanov-ništvo u ustaničkim krajevima kaznilo gladovanjem do smrti ili iselja-vanjem iz Crne Gore. (O svemu tome izvještavali su međuratni beo-gradski listovi, a u posljednjim decenijama, na osnovu prikupljenih do-kumenata, objavljene su i brojne knjige, među kojima i veoma cijenje-na četvorotomna „Skrivena strana istorije” prof. dr Šerba Rastodera).

355

oku pi ra la je Cr nu Go ru od mah na kon po vla če nja austro u gar skih oku pa ci o nih tru pa. Me đu tim, ne po sto ji ni ka kav me đu na rod ni ugo vor, ko jim bi Cr na Go ra bi la da ta bi lo Sr bi ji, bi lo Ju go sla vi ji. I ta ko Cr na Go ra me đu na rod no prav no ni je ni ka da po sta la sa stav ni dio Ju go sla vi je, ali je stvar no bi la u sklo pu ze ma lja, ko je su je sa-či nja va le.”7

Pro ce si iza zva ni fa mo znim od lu ka ma tzv. Pod go rič ke skup-šti ne ima le su ne sa gle di ve po slje di ce za Cr nu Go ru, nje nu kul tu-ru, nje no sta nov ni štvo, ali i za mno ge is tak nu te Cr no gor ce. Po ocje ni on da šnjih ino zem nih in te re se na za Cr nu Go re i nje no na-sil no ne sta ja nje, od ko jih su ne ki po slu žbe nom za dat ku po sje ti li tu „re o ku pi ra nu te ri to ri ju” i ne po sred no se uvje ri li u po sto ja nje obi lja na si lja nad cr no gor skim sta nov ni štvom, bi lo je i onih ko ji su go di na ma za tim pi sa li i svje do či li o zlo či ni ma nad auten tič-nom Cr nom Go rom, ma što se mo glo pod ra zu mi je va ti pod tom di le mom: cr no gor ska slav na isto ri ja, cr no gor ska me di te ran ska du hov nost, oslo bo di lač ki duh Cr no gor ske Cr kve, etič ko na slje đe Cr no go ra ca iz ra že no sin tag mom čoj stvo i ju na štvo; ili: vi še vje-kov no ple men sko ustroj stvo i nje go ve pred ra su de, ci vi li za cij ske ne do seg nu to sti, pri mi ti vi zmi, su je vjer ja i me đu ple men ski kr va vi ob ra ču ni – sve dok na prag ple me na (ili Dr ža ve) ne ba ne tu đin ska voj ska, ja ni čar ski krv nik.8

Me đu broj nim slu ča je vi ma te ških „ob ra ču na”, zam ki i na-ru če nih ubi sta va, ši ka ni ra nja ro đa ka (bra će, se sta ra, đe ce) ko ji „ja ta ku ju” oni ma u šu mi, ko ji se otud od u pi ru (ne ri jet ko ta ko đe bru tal nim osve ta ma), o ko ji ma je jav nost ipak zna la, mon ti ra-

7 Balkanski sukobi 1905–1941, reprint prvog izdanja (1944), Zagreb 1990, p. 13.

8 „Turska je prevodila u islam djecu pokorenih balkanskih zema-lja”, veli dr Drljević, „i od njih stvarala vojsku, po zlu poznatu pod ime-nom janičari. Oni su održavali ‘red’ u pokorenim zemljama. Kralj Mi-lan se odlučio, da od crnogorske djece stvori beogradske janičare i us-pio je. Ubistvo Aleksandra Obrenovića spriječilo je, da Obrenovići uži-vaju plodove svoga rada. Njihovu misao i s njihovim janičarima ostva-rili su kralj Petar Karađorđević i Nikola Pašić.” (Op. cit., p. 43).


356


ni sud ski pro ces pro tiv pen zi o ni sa nog đe ne ra la Ve šo vi ća bio je iz u zet no pro vo ka ti van za vla da ju ći re žim, za no vu dr žav nu za-jed ni cu (Kra lje vi nu SHS), za Cr nu Go ru – onu po bu nje nu, još ne po ko re nu, i za onu dru gu, po ko re nu i u sve mu, po kor nu. Uz iz glad nji va nje „ne po kor nih” se lja ka, mje šta na ili kom ši ja još ne-u lan če nih ili ne u bi je nih ko mi ta, uz du go dr ža nje u ap su ugled-nih cr no gor skih lič no sti, po li tič kih, ple men skih, voj nih, dr žav-nih – bez ika kvog su đe nja, no ne i bez po ni ža va nja i po ni že nja; uz po li cij ske ob ra ču ne sa oni ma ko ji ni je su bez u slov no sa gla sni sa svim što spro vo de „no ve vla sti”; uz da lje ši re nje bes pri zor nih la-ži o kom plet noj di na sti ji Pe tro vić-Nje goš, a na ro či to o po to njem Go spo da ru, o Kra lju Ni ko li i nje go voj (go vo ri li su) „ne mo ral noj i ra sip nič koj” broj noj po ro di ci; uza sve po ša sti ko je su za de si le Cr-nu Go ru i cr no gor sko sta nov ni štvo on da i ka sni je, – SU ĐE NJE GE NE RA LU VE ŠO VI ĆU se i da nas spo mi nje kao ku ri o zi tet, kao ekla tan tan pri mjer mon ti ra nih pro ce sa, ko jih je ka sni je bi lo po svim slo ven skim, i ne sa mo slo ven skim ze mlja ma – iz me đu „dva” ra ta” i po sli je po ra za nje mač kog (ne i „do ma ćeg”!) na ci zma i ta-li jan skog fa ši zma.

Taj sud ski pro ces po stao je vi še stru ko sla van: po do sto jan-stve nom dr ža nju Op tu že nog, po iz van red noj od bra ni Advo ka-ta (To pa lo vi ća i Dr lje vi ća), po po ra zu mon ti ra ne Op tu žni ce, po Oslo ba đa ju ćoj pre su di.

Ka ko je Đe ne ra la Ve šo vi ća tu žba te re ti la za ve le i zda ju, „jer je htio odvo ji ti Cr nu Go ru od kra lje vi ne S. H. S.”, advo kat To pa lo vić je uspje šnu od bra nu Ve šo vi ća za sni vao na for mal no prav nim do-ka zi ma, ali ni je iz bje gao da svo jeg bra nje ni ka pred sta vi kao od lič-nog voj sko vo đu i kao lo šeg po li ti ča ra.

„Ve šo vić je voj nik, po ce lom svo me bi ću, brz, pla ho vit i od lu čan voj nik, voj nik spo so ban za voj sko vo đu, jer on ide za ve li kim kom-bi na ci ja ma, pri hva ta se čak i fan ta stič nih pla no va. Ali baš za to što je Ve šo vić ne sum nji vo do bar voj sko vo đa, on ni je do bar po li ti čar. /…/ Ve šo vić mo že bi ti po li tič ki re ak ci o nar, ali on je na ci o nal ni ju-nak i ako ne za slu žu je lju bav, za slu žu je po što va nje sva kog po šte-nog čo ve ka.” U tom to nu dr To pa lo vić će i na sta vi ti: „Ta ko o Ve šo-

357

vi ću mi sle Cr no gor ci /…/ Cr no go rac je ju nak i vo li ju na ka. Kad se da nas sa Ve šo vi ćem po stu pa kao sa obič nim zli kov cem, to du bo ko di ra ve ru Cr no go ra ca…” Za to To pa lo vić ape lu je na Sud da sve to „uzme u mu dru pro ce nu i Ve šo vi ća pro gla si ne vi nim”.

Od bra nu je druk či je kon ci pi rao Se ku la Dr lje vić. Te melj ni nje gov stav je za sno van na alo gič no sti i za kon skoj ne va lid no sti op tu žbe pro tiv Ve šo vi ća. Svo ju is crp nu ana li zu ovo ga slu ča ja Dr-lje vić je za po čeo kon sta ta ci jom: „Mi ži vi mo u dr ža vi u ko joj je na sna zi šest ra znih za ko no dav sta va” i na sta vio: „Ne smi je se is pu sti ti iz vi da, da raz li ka na ših za ko na ni je sa mo po slje di ca na še do ju-če ra šnje pri pad no sti ra znim dr ža va ma ne go, u ve li kom ste pe nu, nu žno re zul ti ra iz ne jed na ko sti eko nom skog i kul tur nog raz vit ka po je di nih ju go slo ven skih ze ma lja”, pa ka ko su „Cr na Go ra i Sr bi ja dva ra zna ka zne no prav na pod ruč ja”, in kri mi ni sa ne rad nje ko je mu se sta vlja ju na te ret đe ne ral Ve šo vić ni je uči nio na te ri to ri ji djej stva kri vič nog za ko na Sr bi je, pa mu se i ne mo že su di ti na osno vu nje nog kri vič nog za ko na, jer Ve šo vić ni je „sr bi jan ski dr-ža vlja nin” ne go dr ža vlja nin Kra lje vi ne Sr ba, Hr va ta i Slo ve na ca, u ko joj je, ta da, „na sna zi šest ra znih za ko no dav sta va”.

Za nas je po seb no in te re sant no ka ko je dr Dr lje vić na Pre tre su pred sta vio Cr nu Go ru i ko je ar gu men te je upo tri je bio – u od bra nu đe ne ra la Ve šo vi ća i ne po kor ne i ni kad sa svim po ko re ne Cr ne Go re, uz na gla sak na bit ne men tal ne raz li ke iz me đu Sr bi ja na ca9 i Cr no-go ra ca: o eti ci, re li gi ji, obi čaj nom pra vu, o ukup noj tra di ci ji Cr no-go ra ca, o cr no gor sko-srp skim od no si ma u bli žoj i da ljoj pro šlo sti.

Dr Dr lje vić je is ti cao da ono što je „u da na šnjem vre me nu naj-te že, ali i naj po treb ni je, zna či go vo ri ti o psi ho lo gi ji sr bi jan sko-cr-no gor skog pro ble ma, a za tim in di rekt no i o psi ho lo gi ji či ta vog ju-go slo ven skog pro ble ma”.10 Po sta vlja ju ći se bi pi ta nja za ko ja je pret-

9 Na ovom procesu, svakako neslučajno, Drljević umjesto imeni-ce Srbin stalno upotrebljava imenični oblik Srbijanac. Tako – i sve izve-denice iz tog etnika.

10 Svi nesignirani citati u ovom tekstu su iz brošure „Đeneral Vešo-vić pred sudom”, Zemun, 1921.


358


po sta vljao da bi mu mo gla bi ti po sta vlje na u to ku Pro ce sa (na vo-đe njem ime na zna me ni tih ju na ka iz cr no gor ske na rod ne po e zi je i „Gor skog vi jen ca”, ko ji bi kao sim bol vje kov nog cr no gor skog ot po ra ne pri ja te lju – na vod no bi li po no sni na „svoj tri jumf u da-nu da na šnjem”!), dr Dr lje vić je in verz nom dra ma tur gi jom pri pre-mio plat for mu sa ko je mo že da iz od bra ne pri je đe u na pad:

„Ka ko je mo gu će, da Ivo Cr no je vić tr že nož na svo ga si na Mak-si ma, pi tam vas ja. Ko je kriv? Da li Ivin osla bje li vid ili Mak si mov pro mi je nje ni lik.

Kriv je Mak si mov pro mi je nje ni lik.Pa ko je od nas Ivan, a ko je Mak sim, pi ta će te me vi. Či ni mi se

obo ji ca i Ivan i Mak sim u je dan isti mah. Raz dvo ji li smo se dav no, i od ono ga na še ga ne volj nog ra stan ka do da na šnje ga to li ko že li ko-va no ga sa stan ka bo lo va li smo na svoj na čin svi. Jed ni smo bo lo va li rop stvo sop stve no, dru gi smo slo bo do va li kr va vu slo bo du i bo lo va li rop stvo bra ta svog. Jed no me je rop stvo pro ša ra lo lik, dru go me je vječ na bor ba za slo bo du da la no vi lik.

Vje ko vi ne jed na kog ži vo ta sva ko ga od nas da li su nam ne jed-na ke men tal ne sklo po ve.”

Sli je de ći svo ju ide ju o men tal nim raz li ka ma iz me đu Cr no-go ra ca i Sr ba, uslo vlje nim nji ho vim dav na šnjim „ne volj nim ra-stan kom” i vje kov nim ži vo tom u pot pu no raz li či tim uslo vi ma, što je do ve lo do pu ne iden ti tet ske di fe ren ci je, dr Dr lje vić je na veo pri mjer ugled nog srp skog pro fe so ra fi lo zo fi je ko ji je svo jim „tu-ma če njem” Gor skog vi jen ca po ka zao da uop šte ne ra zu mi je ono što je ka zao Nje goš. On će po sta vi ti pi ta nje: zbog če ga „uče ni Sr bi Ne cr no gor ci” ne mo gu ra zu mje ti ono što je u svo jem ču ve nom dje lu sa op štio Vla di ka Ra de, i da ti de ci di ran od go vor:

„Vla di ka Ra de je pje snik cr no gor skog ri ter stva i cr no gor ske re-li gi je, on je cr no gor ski i Šek spir i Dan te. On se ne mo že ra zu mje ti bez osje ća nja, on se mo že sa mo osje ća ti sa ra zu mi je va njem. U to-me le ži uzrok ra di ko ga ga pot pu no ra zu mi ju cr no gor ski se lja ci, ko ji ži ve u tra di ci ja ma isto ga ri ter stva i te iste re li gi je, a sko ro pot-pu no ne ra zu mi ju pro fe so ri, za ko je su te tra di ci je stra ne.”

359

I u tim muč nim go di na ma, u ko ji ma je Cr na Go ra na iz di sa ju još ima la ne ku na du u iz ba vlje nje, u obra zla ga nju uzro ka ne kon-sti tu i sa no sti no ve dr žav ne za jed ni ce (Kra lje vi ne SHS) dr Dr lje-vić ipak vje ru je da će „pri je ili ka sni je” do ći do stva ra nja jed ne „dr žav ne za jed ni ce ju go slo ven skih ze ma lja” ko ja će re spek to va ti ta ko ra zno rod ne mo ral no-re li gi o zne in di vi du a li te te i eko nom sko-kul tur ne struk tu re.11

Ne op tu žu ju ći di rek no no vi dr žav no-po li cij ski re žim, ali da bi pla stič ni je osli kao Ve šo vi će vo psi hič ko sta nje ko je ga je, ma kar i ne vi nog, do ve lo na op tu že nič ku klu pu, dr Dr lje vić na vo di zlo čin-stva ko je je Ve šo vić vi dio iz ne po sred ne bli zi ne, od ko jih su vi so ko ci je nje nom rat ni ku, čo vje ku i ne se bič nom za štit ni ku cr no gor skog na ro da živ ci po pu sti li i na ve li ga da i ver bal no re a gu je na svi re po na si lje. Ve šo vić ni je mo gao mir no da po sma tra „zga ri šta cr no gor-skih do mo va, ubi stva ugled nih Cr no go ra ca, ubi ja nje sta ra ca, že na i dje ce, kla nje sto ke i dru ge vr ste uni šta va nje si ro tinj ske imo vi ne i još mno go dru gih zlo či na” ko je, ve li Dr lje vić, ne spo mi nje „iz ob-zi ra pre ma ple me ni toj osje tlji vo sti na ro da cr no gor sko ga”.12

*

Be o grad ski Pr vo ste pe ni sud oslo bo dio je pen zi o ni sa nog Đe-ne ra la, ko ji ni ne po sred no pri je do no še nja od lu ke su da, u svo joj za vr šnoj ri je či ni je pro pu stio da pred pu nom sa lom kon sta tu je vr-

11 On nije dočekao tu respektabilnu „državnu zajednicu jugoslo-venskih zemalja”, a tvorci slične države su ga, nakon završetka Drugog svjetskog rata, proglasili ratnim zločincem (kao i one koji su njega i nje-govu suprugu, 1945, zaklali !), a njegove ideje proglasili fašisoidnim i separatističkim.

12 Dr Drljević je svakako zaključio da neka zlodjela ne treba u ovoj prilici pominjati, da ne bi povređivao žrtve i njihove bližnje, naročito kad je u pitanju sramno postupanje vojno-policijskih kaznenih odreda, čiji su pripadnici silovali nekoliko desetina Crnogorki – supruga, sesta-ra i majki učesnika Božićnog ustanka.


360


še nje zlo či na nad na ro dom cr no gor skim, te za klju ču je: „Cr na Go-ra pre tvo re na je u pa kao mno go stra šni(ji) od onog Dan te o vog.”13

Či nje ni ca da je osvje do če ni ko mi ta Ra do mir Ve šo vić, uspje-šno bra njen pred be o grad skim Su dom, na tom vi so ko in tri gant-nom, pro vo ka tiv nom, pa i ri zič nom pro ce su oslo bo đen te ške in-kri mi na ci je jav nog tu ži o ca – za slu ga je, pri je sve ga, iz van red no sprem nih i spret nih advo ka ta Dr lje vi ća i To pa lo vi ća. Ali – ne sa mo nji ho va. Još ne sta bi li zo va noj, u gra đan sko-prav nom smi-slu ne kon sti tu i sa noj dr ža vi, ma ko li ko pod vla snoj ja kom voj no-po li cij skom apa ra tu, bi la je po treb na jav na ma ni fe sta ci ja ko ja bi uka zi va la da su pro ce si de mo kra ti za ci je u no voj dr ža vi po če li i da su po slje di ce du go pam će nog kr va vog pi ra „Cr ne ru ke”14 iz 1903. go di ne osta vi le traj ne po slje di ce. U tim tra gič nim da ni ma za Cr-nu Go ru, ko ja je pod „sa ve znič kom” oku pa ci jom i mno go stru kim na si ljem na glo ne sta ja la sa evrop ske po li tič ke sce ne, uru ša va la se i unu tar njim pro ti vur ječ no sti ma i gu ši la u na met nu tom gra đan-skom ra tu, tre ba lo je No voj dr ža vi (Kra ljev stvu i Kra lje vi ni SHS) da upra vo na tom vru ćem te re nu po ka že ne za vi snost svo ga sud-stva, do sti žnost pra ved nog su đe nja i u iz vje snoj mje ri opra šta-nja „cr no gor skih gr je ho va”. Jer pro ces pro tiv Ra do mi ra Ve šo vi ća do ga đao se kad su iz di sa li po sljed nji da ma ri Cr no gor ske vla de u emi gra ci ji, kad je bi lo svi ma (osim žr tve nim cr no gor skim pa tri-o ta ma) da je bit ka za ob no vu Kra lje vi ne Cr ne Go re de fi ni tiv no iz gu blje na. A ne stan ku Dr ža ve Cr ne Go re i svih nje nih in sti tu ci-ja, pa i nje nog ge o graf skog ime na, šte dro su do pri ni je li an ti pa tri-ot ski Cr no gor ci, ne u te me lje ni „do mo lju bi” ko ji su bi li lak pli jen na ku pa ca an ti cr no gor stva, ali tom sa do ma zo hi stič kom pro ce su

13 U nastavku dr Drljavić zaključuje da „ni Dante se nije sjetio, da svojim žrtvama udara špice za nokte i meće mačku pod suknju, kao što se radi u Crnoj Gori.”

14 Svirepo ubistvo kralja Aleksandra Obrenovića i kraljice Drage u noći 28/29. maja 1903-će zadugo je kompromitovalo Beograd u očima evropskih demokratskih država, posebno kraljevina, od kojih su neke za duže vrijeme zamrzle diplomatske odnose sa Srbijom.

361

do pri ni je li i oni ko ji su na iv no vje ro va li da je pri rod no i pra ved no da ma nji po tok u ve ći uvi re i da na uvo ru svo je ime gu bi. Sve to, me đu tim, ne uma nju je zna čaj i zna če nje hra bro sti i umje šno sti bra ni la ca đe ne ra la Ra do mi ra Ve šo vi ća.

Dr Se ku la Dr lje vić je u tom mon ti ra nom pro ce su is po ljio iz-van red nu oda nost tra di ci o nal nim vri jed no sti ma cr no gor skog na ro da i dr ža vo tvor nom na slje đu svo je po sr nu le Do mo vi ne. Pri-mjer no tu ma če ći i vi so ko uva ža va ju ći oso be ne, vje ko vi ma iz gra-đi va ne nor me cr no gor ske du hov no sti, na slje đa cr no gor ske re li gi-je i eti ke, dr Dr lje vić je, kre a tiv nom ima gi na ci jom u slu žbi svo je raz bo ri te i ubo ji te ri je či, pro zi rao ne raz go vjet ne bu du će da ne u ko ji ma je sno vid be no tra žio i na la zio svo ju ob no vlje nu Cr nu Go-ru. Po ka za lo se, na ža lost, da u toj pro jek to va noj per spek ti vi ni je bi lo mje sta za nje ga, osim po sred no i kraj nje sim bo lič noj mje ri.

*U to ku svo je re la tiv no du ge po li tič ke i struč ne ka ri je re, uz

ide o lo ške kon tro ver ze kroz ko je je pro la zio kao i mno gi dru gi cr-no gor ski in te lek tu al ci, dr Se ku la Dr lje vić je upor no sli je dio svo je ide je o mo guć no sti is pra vlja nju isto rij ske ne prav de pre ma Cr noj Go ri, o ob no vi nje nog su bjek ti vi te ta i dr žav nog su ve re ni te ta. Pa i u tra gič nim da ni ma na kra ju nje go va ži vo ta, kad su se ga si le lam-pe (ne sa mo nje go vih) ne re al nih sno va i po li tič ki na iv nih pla no-va, vje ru je mo da su ga pro ži ma la ista no stal gič na ośeća nja pre ma Cr noj Go ri, od nje ga fi zič ki uda lje noj ze mlji ko joj je slu tio ob no-vu u ne koj da le koj bu duć no sti.

U cr no gor skoj isto ri ji ni je je di no dr Se ku la Dr lje vić svo ja du-bo ka do mo vin ska osje ća nja (o)śen čio za blu da ma, ko je su ga ko-šta le i ži vo ta, kao što ni je je di ni ko ji je, i na kon ko nač ne lič ne tra ge di je, na sta vio da ži vi u svo jim naj bo ljim ide ja ma i in te lek tu-al nim dje li ma, uz broj na spo re nja i ospo ra va nja ko ja su ga pra ti la za ži vo ta i ne osta vlja ju ga na mi ru ni u da ni ma ko je je slu tio kao že lje nu i ne u mit nu bu duć nost.

(Pod go ri ca, de cem bar 2010)


362

363

Dr Če do mir Bo gi će vić

DO PRI NOS DR SE KU LE DR LJE VI ĆA RAZ VO JU CR NO GOR SKE JU RI SPRU DEN CI JE

BIO-BI BLI O GRAF SKA SKI CA

Se ku la Dr lje vić (25. av gust/6. sep tem bar 1884, Rav ni, Mo ra ča – 10. no vem bar 1945, Ju den burg, Austri ja), prav nik, po li ti čar,

pu bli ci sta.Osnov nu ško lu za vr šio u Mo ra či, gim na zi ju u Srem skim Kar-

lov ci ma, a Prav ni fa kul tet na Sve u či li štu u Za gre bu, đe je i dok to-ri rao, pret hod no po lo živ ši ri go ro sum exa men. Po po vrat ku u Cr-nu Go ru, po sta vljen je za se kre ta ra Mi ni star stva fi nan si ja, po tom se kre ta ra Dr žav nog sa vje ta. Za tim ra di kao advo kat u Pod go ri ci i su di ja pred sjed nik Ob la snog su da u Pod go ri ci. Od 1909. bio mi-ni star prav de i za stup nik mi ni stra pro svje te i cr kve ni jeh dje la u cr no gor skoj Vla di, a 1912–1913 mi ni star fi nan si ja i gra đe vi na. Pr vi put je za po sla ni ka bi ran 1913. go di ne. U vri je me bal kan skih i Pr-vog svjet skog ra ta za la gao se za uje di nje nje Cr ne Go re i Sr bi je. Tvo-rac je ide je o ca rin skoj, voj noj i di plo mat skoj uni ji ove dvi je dr ža ve.

Po po vrat ku iz za ro blje nič kog lo go ra Karlš tajn, gdje je bio in-ter ni ran 1917–1918, ju go slo ven ska vla da ga je po sta vi la za na čel-ni ka Mi ni star stva prav de jer se de kla ri sao kao ra di kal i po bor nik uje di nje nja. Pro ti ve ći se cen tra li zmu, ubr zo je na pu štio slu žbu (apri la 1919) i otvo rio advo kat sku kan ce la ri ju u Ze mu nu. Po znat kao od li čan prav nik i iz van re dan go vor nik, is ta kao se i kao bra-ni lac cr no gor skog đe ne ra la Ra do mi ra Ve šo vi ća na mon ti ra nom sud skom pro ce su 1921. go di ne. Za la gao se za fe de ra li zam i tvr dio da je ju go slo ven stvo dr žav na, a ne na ci o nal na mi sao. Na iz bo ri-

364

D r Č e d o m i r B o g i ć e v i ć

ma 1920. bio je one mo gu ćen da sa svo jim pri sta li ca ma is tak ne po sla nič ku li stu. Od osni va nja Cr no gor ske (fe de ra li stič ke) stran-ke 1922. bio je njen naj u ti caj ni ji član. U ju go slo ven skoj dr ža vi pr-vi put bi ran za po sla ni ka 1925. go di ne i u nje nom pred stav ni štvu se is ta kao kao pro tiv nik cen tra li zma i za go vor nik pra va fe de ral-nog uje di nje nja i rav no prav nog po lo ža ja Cr ne Go re u ta kvoj po-li tič koj kon sti tu ci ji.

Po ita li jan skoj oku pa ci ji Cr ne Go re u apri lu 1941. go di ne ra-dio na ob no vi cr no gor ske dr ža ve pod za šti tom fa šti stič ke Ita li je. Bio je je dan od glav nih go vor ni ka na Pe trov dan skom sa bo ru 12. ju la 1941. go di ne U ok to bru 1941. iz Cr ne Go re ga je pro će rao Pir cio Bi ro li, glav ni pred stav nik oku pa ci o ne vla sti fa ši stič ke Ita li-je u Cr noj Go ri i kon fi ni rao u San Re mo. Uspio je da se vra ti u Ze-mun, a u pro lje će 1944. se li se u Za greb, glav no sre di šte ma ri o net-ske NDH. U ju lu 1944. g. u Za gre bu for mi ra Cr no gor sko dr žav no vi je će. Čet ni ci su, po vla če ći se pred na do la ze ćim par ti zan skim je di ni ca ma, u Slo ve ni ji po bi li ve ći nu Dr lje vi će vih sa rad ni ka, kao i sa mog Dr lje vi ća, u Ju den bur gu, u Austri ji.

Se ku la Dr lje vić se ba vio i pu bli ci sti kom. Svo je go vo re iz ju-go slo ven ske Skup šti ne ob ja vio je u knji zi Cen tra li zam ili fe de ra-li zam (1926). To kom ra ta na pi sao je i ob ja vio knji gu Bal kan ski su ko bi 1905–1941 (1944). Pu bli ko vao je i vr lo zna čaj ne tek sto ve Cr no gor sko ustav no pra vo (Mje seč nik 1908), Cr no gor ski re dov ni gra đan ski su do vi u svom isto rij skom raz vit ku (Ar hiv, 1910), Bor ba za ca rin sku, voj nu i di plo mat sku uni ju Cr ne Go re i Sr bi je (1914).

Od stra ne Dr žav ne ko mi si je za utvr đi va nje zlo či na oku pa to-ra i nji ho vih po ma ga ča 14. mar ta 1946. g. pro gla šen je rat nim zlo čin cem. Na op tu žbe dr žav nog tu ži o ca ni je bi lo ni sud skog po-stup ka ni od lu ke su da ko ji je nad le žan da utvr di kri vi cu.

PO LI HI STO RIČ KI I ERU DIT SKI DUH DR SE KU LE DR LJE VI ĆA

U ovo me ra du da će mo ana li tič kim me to dom osnov ni pre sjek gle di šta dr Se ku le Dr lje vi ća, pre ma po je di nim prav nim obla sti-ma, te o rij skim i prak tič nim eks pre si ja ma u do me nu prav ne mi-

365

D o p r i n o s d r S e k u l e D r l j e v i ć a r a z v o j u c r n o g o r s k e …

sli i op šte ju ri spru den ci je i kul tu ro lo ških i isto rij sko-fi lo zof skih obri sa nje go vog po gle da na svi jet.

1. USTAV NO-PRAV NA MI SAO DR SE KU LE DR LJE VI ĆASvo ja akri bij ska te o rij ska raz la ga nja i sta no vi šta o ustav no-

prav nim ap sek ti ma svo jeg kon sti tu ci o nal nog in te re so va nja, dr Se ku la Dr lje vić je naj do sljed ni je iz nio u dje lu Ustav za Knja že-vi nu Cr nu Go ru (Mje seč nik Prav nič kog dru štva, Za greb, br. 6 i 7, 1907). To je stu di o zna, ana li tič ka i me to do lo ški do bro kon ci-pi ra na stu di ja o si ste mu ustav ne or ga ni za ci je cr no gor ske dr ža-ve, obo ga će na te o rij skim, so ci o lo škim, isto rij skim, eko nom skim op ser va ci ja ma ko je svje do če o ši ro kom znan stve nom obra zo va-nju i opu su dr S. Dr lje vi ća. Ova stu di ja do no si so ci jal nu, prav nu i po li tič ku sli ku ustav no-prav ne or ga ni za ci je cr no gor skog dru štva na po čet ku 1905, kad je do ne šen Ustav za Knja že vi nu Cr nu Go ru (6/19.12. 1905).

Stu di ja pre tre sa dr žav no-prav ni ka rak ter Knja že vi ne Cr ne Go re, is ti ču ći da je no si lac dr žav ne vla sti Knjaz Go spo dar, te da dr žav na vlast ni je po di je lje na iz me đu Knja za i na rod nog pred-stav ni štva (Na rod ne skup šti ne). Za ta kve tvrd nje po zi va se na od red be čla na 2 Usta va pre ma ko ji ma „Knjaz Go spo dar su ve re ne dr ža ve i kao ta kav ima sva pra va dr žav ne vla sti”, pri či jem ostva ri-va nju atri bu ci ja Knjaz ostva ru je od go va ra ju ću sa rad nju sa na rod-nim pred stav ni štvom. Za ko no dav na vlast je u ru ka ma Knja za, za či ju funk ci ju je po tre ban pri sta nak Skup šti ne. Dr žav na uprav na vlast je u ru ka ma Knja za, nad ko jom on ostva ru je vr hov ni nad-zor i po sta vlja dr žav ne slu žbe ni ke. U prav nom sa o bra ća ju sa stra-nim dr ža va ma Knjaz je is klju či vi za stup nik dr ža ve. Mi ni star ska od go vor nost je i u ru ka ma na rod nog pred stav ni štva. Knjaz po-sta vlja i ra zr je ša va mi ni stre. Ustav po seb no de fi ni še ustav ne od-no ša je Vla de i par la men ta i nji ho ve ob li ke sa rad nje, jer op sta nak Vla de po či va u ustav nom po vje re nju na rod nog pred stav ni štva.

Stu di ja po seb no ana li zi ra prav nu pri ro du i vr stu po li tič kih i gra đan skih pra va cr no gor skih dr ža vlja na, da ju ći kla si fi ka ci ju po-seb nih ustav nih pra va gra đa na.

366


Ustav ne pre ro ga ti ve Knja za Go spo da ra autor sli ka in ter pre-ta ci jom pre ma ko joj Knjaz in prin ci po neo gra ni če ne vla sti ma spram od re đe nog prav ca ra da na rod nog pred stav ni štva. Pri to-me, on vr ši ana li zu sva ke ustav no-prav ne kom pe ten ci je Knja za. Dr Se ku la Dr lje vić za klju ču je da u ustav nom po lo ža ju knja že vih atri bu ci ja po či va le gi ti mi stič ki prin cip, od no sno pre va ga nad kon sti tu ci o nal nim prin ci pom si ste ma po dje le vla sti.

Sli je di vr lo te me lji ta auto ro va ana li za ustav nog po lo ža ja Knja-žev skog na mje sni štva i raz la ga nje po stu la ci o no – kon sti tu ci o nal-nih pret po stav ki za nje go vo funk ci o ni sa nje.

Na rod na skup šti na kao na rod no pred stav ni štvo za mje nju je do sa da šnje na rod ne zbo ro ve, sa stan ke i vi je ća. Dr S. Dr lje vić is ti-če da su zbo ro vi (op šte cr no gor ski i ple men ski) naj ve li čan stve ni ja ma ni fe sta ci ja na rod nog su ve re ni te ta.

U tek stu je iz vr še na ustav na ana li za prav nog po lo ža ja na-rod nog pred stav ni štva i svi vi do vi i ob li ci ma ni fe sta ci je nje go ve ustav ne nad le žno sti, a po tom sli je di struk tu ra na rod nog par la-men ta i prav ni po lo žaj po sla ni ka.

Stu di ja do no si op ser va ci ju ustav nih kom pe ten ci ja Vla de, ko ja sto ji pod auto ri te tom Knja za, jer su mi ni stri či nov ni ci i pu nom-ćni ci Knja za u ostva ri va nju nje go vih su ve ren skih du žno sti.

Na kra ju, po seb no su ob ra đe ne funk ci je Dr žav nog sa vje ta, Glav ne dr žav ne kon tro le, po lo žaj op šti na kao ob li ka sa mo u pra ve, po lo žaj i ustroj stvo sud ske vla sti, ustav ne po zi ci je vje ro i spo vi je-sti, dr žav na imo vi na i voj ska, dok se stu di ja za vr ša va po gla vljem po sve će nim pro mje ni sa mo ga Usta va.

Čla nak upu ću je na za klju čak o vr lo vi so koj te o rij skoj eks pli-ka ci ji in sti tu ci ja ustav nog pra va, ka ko na na ci o nal nom, ta ko i na kom pa ra tiv nom pla nu, da je ana li zu slo že nih in sti tu ci ja dr žav nog me ha ni zma i bri ljant no osvje tlja va mo ti ve i ci lje ve dr žav ne or-ga ni za ci je u kon tek stu vre me na so ci jal nih i po li tič kih dok tri na struk tur ne gra đe ustav ne kom po zi ci je cr no gor ske dr ža ve, u da toj vre men skoj rav ni.

U svo me dje lu Bor ba za ca rin sku voj nu i di plo mat sku uni-ju iz me đu Cr ne Go re i Sr bi je (10. 2. 1914 – go vor u Cr no gor skoj

367

na rod noj skup šti ni) dr Se ku la Dr lje vić se za la že, sa aspek ta pri-vred nih, eko nom skih i fi nan sij skih ci lje va, a u ci lju eko nom skog, kul tur nog i po li tič kog pro spe ri te ta obje dr ža ve, za stva ra nje uni je u ca rin skoj, voj noj i di plo mat skoj obla sti, sma tra ju ći da je uni ja ka men te me ljac nji ho vog raz vo ja. Voj na uni ja bi osna ži la cr no-gor ske oru ža ne sna ge ko ji ma ne do sta je ma te ri jal na pot po ra.

Mo že mo re ći da su po gle di u ovo me dje lu dr S. Dr lje vi ća bi li na po zi ci ji ve li ko srp skog ro man ti zma, ima ju ći u vi du da te po li-tič ke pri li ke i pre ten zi je ta kve dok tri ne, ko ji ma se ne gi rao sva ki ob lik cr no gor skog in di vi du a li zma, zbog če ga je u Skup šti ni, na pri je dlog Vla de, ovaj pro je kat dr Se ku le Dr lje vi ća od bi jen.

Dr lje vi ćev na uč ni ogled Cen tra li zam i fe de ra li zam (Ze mun, 1926) svje do či o naj vi šim ra zi na ma po zna tih prav nih i po li tič kih dok tri na, po zna va nju i de je i su šti ne unu tra šnjeg ske le ta dru štve-ne i dr žav ne or ga ni za ci je – an ti po da po li tič ko-prav ne for me dru-štve nog ustroj stva – cen tra li zmu i fe de ra li zmu u okvi ru ustav ne i so ci jal ne sli ke Vi dov dan skog usta va (1921) Kra lje vi ne Sr ba, Hr va-ta i Slo ve na ca, sa ustav nim i prav no-po li tič kim re pre ku si ja ma na ukup ni po lo žaj Cr ne Go re u ta kvoj za jed ni ci. On ob ja šnja va ide je ju go slo ven ske dr žav ne mi sli, kon cep ci ju Usta va (1921) ko ji šti ti na si lje nad čla ni ca ma i he ge mo ni stič ki od nos pre ma Cr noj Go ri i dru gim čla ni ca ma za jed ni ce u ko joj vla da be o grad ska bur žo a zi ja, pro kla mu je je din stvo dr žav ne te ri to ri je ko je po ti re su bjek ti vi tet i in di vi du a li tet Cr no go ra ca kao osta lih na ro da i čla ni ca. Tro i me ni na rod pro gla šen je za je dan, što je ne ga ci ja rav no prav no sti ko ja po či va na te zi – je dan na rod mo ra ima ti jed nu dr ža vu, či me se od stu pa od prin ci pa pra va na sa mo o pre dje lje nje. Dr lje vić is ti če po slje di ce dr žav nog cen tra li zma na na rod no raz vi će i duh, a po-seb no na pro svje tu, eko no mi ju, kul tu ru, spolj nu po li ti ku, je zik i sl. a na ro či to ima pri vred ne im pli ka ci je na eko nom sko sta nje na pod ruč je ra ni je cr no gor ske dr ža ve i ne sta nak nje ne voj ne si le.

Uz vi še na eks pli ka ci ja dr Se ku le Dr lje vi ća o tra gič nim po slje-di ca ma dok tri ne cen tra li zma na pra vo auto no mi je i na rod ni duh sva ke dr ža ve u bi lo kom ob li ku nje nog ure đe nja i or ga ni za ci je spa da me đu naj bri ljant ni je te o ri je po li tič kih apli ka ci ja fe no me na


368


vla sti. Dr lje vić sli ka an ti no mi je: cen tra li zam – fe de ra li zam: „Fe-de ra li zam je slo bod ni se ljak u slo bod nom se lu; Cen tra li zam je žan darm pred sva kom ku ćom. Fe de ra li zam je ide ja rav no prav-no sti i slo bo de; Cen tra li zam – bor ba pro tiv sva ke slo bo de”.

Bal kan ski su ko bi 1905–1941 (Za greb, 1944) je stu di ja dr Se ku-le Dr lje vi ća o isto rij skim, kul tur nim, ustav no-prav nim, me đu na-rod nim i du hov nim ema na ci ja ma na Bal kan skom po lu o str vu u jed noj vre men skoj rav ni, sa po seb nom sli kom po lo ža ja i pri li ka u Cr noj Go ri to kom da tog vre men skog to ka.

Autor za klju ču je da je Cr na Go ra bi la osu đe na na smrt, s ob-zi rom na po li tič ki si stem, jer su be o grad ski he ge mo ni sti kao i nji-ho ve slu ge u Cr noj Go ri is ko ri sti li ustav ne in sti tu ci je za ru še nje cr no gor ske dr ža ve. Is ti če da je ok tro i sa ni Ustav 1905. ko pi ja srp-skog usta va u ko jem je pri mi je nje na i spr ska ter mi no lo gi ja. Do-mo vi na ori gi ner nih prav nih usta no va pre pi su je srp sku prav nu ter mi no lo gi ju u ko joj su svi za ko ni pre pi si tu đi jeh usta no va.

Autor da je sli ko vi te unu tra šnje-po li tič ke ana li ze pri je i na kon do no še nja Usta va – Bom ba ške (1907) i Ko la šin ske (1909) afe re, te ju bi lej 50 go di na „vla da vi ne Knja za Go spo da ra” i pro gla še nje cr no gor skog knja žev stva za kra lje vi nu. Autor sli ka i ka rak ter cr-no gor skih ple me na i brat sta va, te slo bo dar ski duh cr no gor sko-ga na ro da, i na ro či to, is po lja va za ni ma nje za do bro po zna va nje obi čaj nog pra va knja za Ni ko le. Autor po seb no da je mo tiv i ci-lje ve do no še nja Op šteg imo vin skog za ko ni ka za Knja že vi nu Cr nu Go ru. Po seb no je sli ko vit i so ci o lo ški pot pun a po li tič ko-prav ni ute me ljen opis dik ta tu re kra lja Alek san dra od 1921–1934. Kao pri li ka pred ok to ri sa nje Usta va Kra lje vi ne Ju go sla vi je 1931. go di-ne. Naj ljep ši trak tat o du hov nom i slo bo dar skom, etič kom i po-et skom bi ću dr Dr lje vić iz no si u po gla vlju Du hov ni lik Cr ne Go re, da ju ći di stink ci ju poj ma ju nač ke i gra đan ske slo bo de, đe je pr va pra vo na o ru ža nog na ro da da od bra ni svo ju čast upo tre blja va ju ći oruž je i pro tiv svo jih dr žav nih or ga na, dok je dru ga sa mo ilu zi ja na ro da da je na vod no slo bo dan.

369

On is ti če raz li ke iz me đu ju na štva i hra bro sti, na vo de ći da je sva ki ju nak hra bar ali da sva ki hra bar čo vjek ni je ju nak. Hra bar je i lo pov, ali on ni je ju nak, is ti če dr Dr lje vić.

Ide ju o fe de ra li zmu i rav no prav nom sa ve zu kao ob li ku dr-žav nog ži vo ta ju go slo ven skih na ro da dr Se ku la Dr lje vić iz no si i u svo me tek stu Cr na Go ra u dr ža vi uje di nje nih ju žnih Slo ve na, Sr ba, Hr va ta i Slo ve na ca (1928), kao i u pred go vo ru za knji gu dr Ži vo ji na Pe ri ća Cr na Go ra u Ju go sla vi ji (1936).

2. DR SE KU LA DR LJE VIĆ KAO MI NI STAR PRAV DE

Dr Se ku la Dr lje vić po sta je mi ni star prav de i za stup nik mi-ni stra pro svje te i cr kve ni jeh dje la u Vla di Knja že vi ne Cr ne Go re u svo joj 26-oj go di ni, 1909, na kon što je iz vje sno vri je me pro veo kao advo kat, a po tom oba vljao du žnost su di je i pre dś ed ni ka Ob-la snog su da u Pod go ri ci.

Od mah na po čet ku svo je mi ni star ske mi si je pro sla vio se pro jek tom Za ko na o jav nim pra vo za stup ni ci ma (27. 12. 1909), na ko je mu je lič no ra dio i či ju je kon cep ci ju ob li ko vao. Ri ječ je o mo der nom shva ta nju i kon cep tu jav nog pra vo za stup ni štva, tj. advo ka tu re, kao jav ne slu žbe i naj a van gard ni jim rje še nji ma or-ga ni za ci o ne i funk ci o nal ne pri ro de u vr še nju ove iz u zet ne dje-lat no sti od zna ča ja za ljud ske slo bo de i pra va. Bra ni lac mo že bi ti sa mo pra vo za stup nik. Za kon je ure dio uslo ve za zva nje pra vo za-stup ni ka, nje go va pra va i du žno sti, na čin po sta vlje nja, na gra de za rad, di sci plin sku od go vor nost i pre sta nak pra va na pra vo za stup-ni štvo te, isto vre me no, utvr dio uslo ve za rad pra vo za stup nič kih pri prav ni ka.

Pri li kom do no še nja ovog za ko na u na rod nom pred stav ni štvu dr S. Dr lje vić je, u svoj stvu mi ni stra prav de, odr žao ču ve ni ple-do a je i be sje du, obra zla žu ći kon cep ci ju, po tre bu i zna čaj do no-še nja ovog za ko na. Ta je be sje da je dan od naj ljep ših re to rič kih uz le ta u isto ri ji go vor ni štva i spa da u an to lo gij ske do me te rje či-to sti, go vor nič ke da ro vi to sti, fi lo zof sko-isto rij skog na dah nu ća i za stu plje no sti to pi ke. On je fi lo zof sko-isto rij ski, ju ri stič ki, etič-


370


ko-po et ski i na uč no-te o rij ski obra zlo žio zna čaj pra vo za stup nič ke – advo kat ske dje lat no sti.1

Po seb no je vri je dan rad dr S. Dr lje vi ća na po lju dru štve no-prav ne re gu la ci je pri vred no-prav nih od no sa, što je re zul ti ra lo na stan kom ču ve nih, na pred nih i me đu naj bo ljim evrop skim za-ko ni ma u toj obla sti – Tr go vač kog za ko ni ka (1910) i Mje nič nog za ko na.

Iz u zet no va žan do pri nos or ga ni za ci o noj struk tu ri i kon cep tu vi še sloj nog ob li ka si ste ma sud ske vla sti u Cr noj Go ri dr Se ku la Dr lje vić je dao u pro jek tu Za ko na o ustroj stvu sud ske vla sti (1910), u ko me je nje gov idej ni kon cept pre tvo ren u nor ma tiv ni, a pre ma ko jem u Cr noj Go ri po sto je: ka pe tan ski su do vi, op štin ski su do vi, de set ob la snih su do va i Ve li ki sud. Tr go vač ke spo ro ve rje ša va li su ob la sni su do vi sa sje di štem u Ce ti nju, Ba ru, Pod go ri ci, Nik ši ću i Ko la ši nu. Funk ci ju ka pe tan skih su do va u va ro ši ma ostva ri va li su op štin ski su do vi. Ka pe tan ski su do vi su bi li ino ko sni i pr vo ste pe-ni i za dr ža va li su funk ci ju pri mi ri telj nih su do va. Ob la sni su do vi su bi li su do vi pr vog i dru gog ste pe na i su di li su u vi šeč la nom sa-sta vu. Ve li ki sud je bio po sljed nja i naj vi ša sud ska in stan ca i či ni li su ga pre dś ed nik i šest su di ja, a ustro jen je u dva or ga ni za ci o na di je la: gra đan skom i kri vič nom.

3. DR ŽAV NO PRAV NA ISTO RI JADa je dr Se ku la Dr lje vić bio vr sni po zna va lac cr no gor ske

dr žav no prav ne isto ri je, a po go to vo nje nog po seb nog di je la ko ji se od no si na raz vi će sud stva, svje do či nje gov iz u zet no zna lač ki ute me lje ni trak tat Or ga ni za ci ja i rad cr no gor skih su do va u svom isto rij skom raz vit ku (1910). Autor u nje mu op ser vi ra dru štve no-eko nom ske i so ci jal ne pri li ke u Cr noj Go ri, struk tu ru ple men ske or ga ni za ci je kao kon fe de ral nog si ste ma dr žav ne or ga ni za ci je, is-

1 Vidi: Stenografske bilješke o radu Crnogorske narodne skupšti-ne Knjaževine Crne Gore za 1909, str. 126. Objavljeno i u knjizi Milova-na-Muša Šćepanovića Organizacija i rad sudova u Crnoj Gori do 1918. Podgorica 1999, str. 66–74.

371

ti ču ći da je sva ko ple me pod ruč je sa sa mo stal nom uprav nom i sud skom vla šću, ob ja šnja va ju ći uslo ve u ko ji ma je do ni jet Za ko-nik ob šči Cr no gor ski i brd ski (18/31. 10. 1798.). Dr Dr lje vić is ti če da je već ta da obra zo van Ku luk, od no sno da je sud ski in sti tu ci o-nal ni si stem u usta no vi naj vi še sud ske vla sti do bi lo svo ju prav nu le gi ti ma ci ju, a ne 1803. g., ka ko je to is ti cao D. Mi la ko vić, ka da se Na rod na skup šti na sa sta la da ple men ske star je ši ne po no vo po lo-že za kle tvu vjer no sti cr no gor skom ote če stvu i po no vo pri me Za-ko nik. Ku luk je bio, u stvar noj em pi ri ji, pri mi ri telj no vi je će, ko je je pu to va lo po ple me ni ma, zbog če ga je nje go va ulo ga bi la de-gra di ra na i ubr zo je po stao iz li šan. Ku lu kom je pred sje da vao gu-ver na dur ob u čen u „cr ve ni bi njiš” (ka ba ni ca). Dr lje vić ob ja šnja-va ka ko je obra zo van Pra vi telj stvu ju šči se nat cr no gor ski i brd ski 1831. go di ne za vri je me Pe tra II Pe tro vi ća Nje go ša, te da je pre sjek cje lo kup ne or ga ni za ci je cen tral ne i ple men ske uprav ne i sud ske vla sti i nji ho ve atri bu ci je – ka pe tan, bar jak tar, knez, po ljak, glo-bar, gvar di jan. Se nat je bio naj vi še za ko no dav no i uprav no sud-sko ti je lo. Po seb no se obra zla že ustroj stvo vla sti i sud ska or ga ni-za ci ja za vri je me knja za Da ni la Pe tro vi ća i sa gle da va re form ski duh ovog vla da ra i zna čaj nje go vog Ze malj skog za ko ni ka (1855). Naj po sli je, da je se sta nje or ga ni za ci je vla sti pre ma Ni kolj dan skim re for ma ma uprav nog i sud skog apa ra ta (1902) za vri je me vla da-vi ne knja za Ni ko le Pe tro vi ća.

Sma tra mo, da je ova stu di ja do sa da naj te melj ni ja i naj po u-zda ni ja ras pra va o raz vit ku cr no gor sko ga sud stva u pe ri o du od 1798. do 1902. go di ne, u ko joj se od ra ža va ju ne sa mo fe no me ni spo lja šnje or ga ni za ci je dru štve ne struk tu re, ne go i njen no u men ko ji pro is ti če iz slo bod nog du ha cr no gor sko ga na ro da i nje go-vog auto nom nog si ste ma or ga ni za ci je vla sti, ko ja je za sno va na na obi čaj nom pra vu ko je je iz raz vla sti tih na rod nih svoj sta va i vla sti tog na rod nog du ha, ali i si stem par ti ku la ri zma, a što zna-či vi še sloj nost obi čaj nog prav nog si ste ma pre ma ple men skom ustroj stvu dru štve nog si ste ma vla sti, što po tvr đu je či nje ni cu da je ple me bi lo vi so ko raz vi je ni ad mi ni stra tiv no-uprav ni i sud ski si stem dru štve ne or ga ni za ci je, a ne krv no srod nič ka za jed ni ca lju-


372


di. Ona je in kli ni ra la ka po sve su ve re noj za jed ni ci, uklju če noj u op šti si stem cr no gor skog dru štva i cr no gor ske dr ža ve, ko ja je ob-je di nja va la nji ho ve za jed nič ke po tre be, in te re se, ci lje ve, a na ro či-to te žnju za slo bo dom.

4. KA ZNE NO PRA VOPre ga la štvom dr Dr lje vi ća i nje go vim slu hom da se po stup ci,

kao ga ran ci ja i po sled nja ba ri ka da pra va lju di, obu ku u sa vre me nu pro ce sno-prav nu for mu u in te re su za šti te pra va svih cr no gor skih gra đa na i uče sni ka u kri vič no-pro ce snoj stva ri, na šlo je svo ju re zul-tan tu u Za ko ni ku o sud skom po stup ku u kri vič nim dje li ma (1910), ko ji je na stao po ugle du na srp ski ka zne ni po stu pak, s tim što je is tra ga bi la po vje re na su du a ne po li ci ji. Bi la je to vi ša raz voj na fa za pro ce sno ga pra va i jed no od ve li kih do stig nu ća ono ga do ba u raz-vit ku ka zne no-prav nog si ste ma, sa sta no vi šta pro ce snih ga ran ti ja.

Na ro či to je in te re sant no uče nje dr Se ku le Dr lje vi ća, kao mi-ni stra prav de, u ve zi sa im ple men ta ci jom ovog za ko na pred in sti-tu ci ja ma sud skih or ga na vla sti, u ve zi sa uče njem o prav noj pri ro-di i ka rak te ru usta no ve is tra žnog za tvo ra – pri tvo ra. U Uput stvu od 1/14. 05. 1909. upu će nom svim cr no gor skim su do vi ma, ko je je lič no for mu li sao dr Dr lje vić kao mi ni star prav de, is ti če se da is tra žni za tvor (pri tvor) ni je ka zna ne go mje ra – ogra ni če nje lič-ne slo bo de u pred me tu kri vi ce i slu ži za obez bje đe nje pri su stva okri vlje nog to kom kri vič nog po stup ka, a da okri vlje nog šti ti in-sti tu ci ja pret po stav ke ne vi no sti sve do pra vo sna žno sti pre su de, i da sa mo toj svr si mo že slu ži ti pri tvor, a ne bi lo ko joj dru goj, a po seb no ka zne noj. Islje đe nje vr še ka pe tan ski i op štin ski su do vi. Nje go vo uče nje o pri tvo ru, sa te o rij sko-prav nog sta no vi šta i fi lo-zof ske ute me lje no sti, na ra zi ni je sa vre me ne dok tri ne ka zne no ga pra va, na evrop skoj i uni ver zal noj rav ni.

5. DR S. DR LJE VIĆ KAO BRA NI LAC U PRO CE SU PRO TIV ĐE NE RA LA RA DO MI RA VE ŠO VI ĆA (1921)

U mon ti ra nom sud skom pro ce su pro tiv slav nog cr no gor skog đe ne ra la Ra do mi ra Ve šo vi ća, pred Pr vo ste pe nim su dom u Be o-

373

gra du, na pre tre su 11. i 14. 02. 1921. go di ne, pe čat ve li ke od bra-ne, kao bra ni lac, dao je dr Se ku la Dr lje vić is ka zu ju ći iz u ze tan ju ri stič ki duh, oso be nu kul tu ru rje či to sti, zna nje fi lo zo fi je i eti-ke, cr no gor ske isto ri je, tra di ci je i po e ti ke. On je svo ju dok tri nu o vre men skoj i pro stor noj ko li zi ji kri vič ni jeh za ko na u on da šnjoj Kra lje vi ni Sr ba, Hr va ta i Slo ve na ca iz veo do ste pe na ne ga ci je ma-te ri jal ne i pro ce sne ne na dle žno sti be o grad ske ju ris dik ci je, ob ja-šnja va ju ći da se đe ne ra lu Ve šo vi ću mo že su di ti sa mo pred cr no-gor skim su do vi ma i pre ma kri vič nim za ko ni ma ko ji su bi li na sna zi ka da se đe ne ra lu sta vi la u kri vi cu pred met na kri vič na stvar (fo rum de lic ti co mis si). On je u uz vi še nom ju ri stič kom ple do a jeu i ne nad ma šnoj be sje di ocr tao po lo žaj Cr ne Go re po sli je nje nog pri sa je di nje nja Sr bi ji, na kon ne le gi tim ne Pod go rič ke skup šti ne 1918. go di ne, is ti ču ći dva raz li či ta na rod na du ha, dvi je ra zno vr-sne na rod ne i po li tič ke kul tu re i dva po seb na po gle da na svi jet i čo vje ka, ute me lju ju ći svo ju bra ni lač ku po e ti ku na fi lo zof skoj in-ter pre ta ci ji cr no gor sko ga du ha slo bo de, kroz Nje go še vu po et sku, fi lo zof sku i te o zof sku eks pre si ju. Đe ne ral Ve šo vić je, na te me lju od bra ne dr S. Dr lje vi ća i nje go vog ko le ge dr To pa lo vi ća, pu šten is pod su đe nja.

RE ZI MECje lo kup na mi sa o na i dje lat na eks pre si ja du ha dr Se ku le Dr-

lje vi ća svje do či i upu ću je na za klju čak da se on ostva rio ne sa mo kao bri ljant ni ju ri sta, ne go i kao po li hi sto rik i eru di ta, ve li ki po-zna va lac isto ri je ljud sko ga dru štva, po vje sni ce i du ha cr no gor-sko ga na ro da i nje go ve bor be za slo bo du ko ji ima svoj po seb ni su bjek ti vi tet i in di vi du a li te. Fi lo zof, en ci klo pe di sta, po zna va lac eko nom ske i so ci jal ne struk tu re dru štve nog po ret ka, bri ljant ni po zna va lac ka zne nog si ste ma, ora tor i re to ri čar, vr hun ski advo-kat – bra ni lac i od vjet nik, naj po u zda ni ji in ter pret cr no gor ske isto ri je sud stva od 1798. do 1902. go di ne. Ri jet ke su lič no sti u cr-no gor skoj kul tu ri i isto ri ji ko je pred sta vlja ju ve li kog ko ri fe ja ljud-sko ga du ha, ko ji se ostva rio kao per so na ve li ke um ne i du hov ne eks pre si je na raz li či tim po lji ma dru štve nog ži vo ta. Dr Se ku la Dr-


374


lje vić je plod ni prav ni pi sac i prav ni em pi rist či ja je mi ni star ska ka ri je ra pre po zna tlji va po mno gim za ko no dav nim pro jek ti ma. Cr no gor ska kul tur na in di vi du al nost pre po zna tlji va je po iz u zet-nim stu di ja ma ko je ima ju ne sa mo isto rij sku, ne go i eko nom sku, so ci jal nu, knji žev nu, po li tič ku i re to rič ku va žnost i oso be nost. Na ža lost, kraj nje go vog ži vot nog pu ta obi lje žen je neo bja šnji vom sud bi nom, ko joj je i sam ku mo vao, ne sa gle dav ši pro ce se bu du-ćih to ko va na op štu po vje sni cu čo vje čan stva. No, sve to ne uti če na ocje nu da je dr Se ku la Dr lje vić naj o bra zo va ni ji, naj um ni ji i naj bri ljant ni ji cr no gor ski prav nik, ko ji se po tvr dio ši ro kim di ja-pa zo nom du ha, fi lo zof skom uče no šću, isto rij sko-prav nom na o-bra zbom, knji žev no-po et skom vo ka ci jom, ora tor sko-re to rič kom eks pli ka ci jom i po vi je sno-um nom in ter pre ta ci jom to ko va dru-štve nog vre me na sa aspek ta po lo ža ja Cr ne Go re i nje ne bu duć no-sti, u vre me nu u ko me je ži vio.

LI TE RA TU RA– Dr Se ku la Dr lje vić, Cen tra li zam ili fe de ra li zam, Ze mun 1926.– Dr Se ku la Dr lje vić, Bor ba za ca rin sku, voj nu i di plo mat sku uni ju iz-

me đu Cr ne Go re i Sr bi je, Ce ti nje 1914.– Dr Se ku la Dr lje vić, Bal kan ski su ko bi 1905–1941, Za greb 1944.– Dr Se ku la Dr lje vić, Ustav za Knja že vi nu Cr nu Go ru, Mje seč nik, Za-

greb 6–7/1907.– Dr Se ku la Dr lje vić, Or ga ni za ci ja cr no gor skih re dov nih gra đan skih

su do va u svom isto rij skom raz vit ku, Ar hiv, Be o grad, 56/1910.– Dr Se ku la Dr lje vić, Po li tič ka mi sao (pri re dio: dr Da ni lo Ra do je vić,

Pod go ri ca 2008).– Mi lo van – Mu šo Šće pa no vić, Or ga ni za ci ja i rad su do va u Cr noj Go ri

do 1918. g., Pod go ri ca 1999.– Dr Bran ko Pa vi će vić, dr Ra do slav Ras po po vić, Cr no gor ski za ko ni ci

1796–1916, tom I-V, Pod go ri ca 1998.– Dr Če do mir Bo gi će vić, Isto ri ja cr no gor skog sud stva, Pod go ri ca 2009.

KNJIŽEVNI ASPEKTI

375

376

377

Aka de mik Da ni lo Ra do je vić

PJE SNIČ KI OT PO RI SE KU LE DR LJE VI ĆA

U svom po li tič kom dje lo va nju Se ku la Dr lje vić je, ma da ri jet-ko, ko ri stio i po et ski na čin is ka zi va nja. U ovom sa op šte nju

go vo ri ću o nje go ve dvi je pje sme: Lov ćen ska taj na i Cr no gor sko se-ljač ko ko lo, ko ja je po zna ti ja pod na slo vom Vječ na na ša.

Dio cr no gor ske bur žo a zi je po ma gao je srp skim pi je mon ti sti-ma u in va zi ji i pre tva ra nju Cr ne Go re u ko lo ni jal nu pro vin ci ju. Pri pad ni ci to ga slo ja po tu đe ni ka, jed ni jem di je lom, bi li su ško lo-va ni u srp skim ško la ma, na fa kul te ti ma i bo go slo vi ja ma; dio njih ra dio je u srp skim in sti tu ci ja ma. Na taj na čin su bi li pri pre mlje ni da bu du po sred ni ci za sr bi zi ra nje cr no gor skog na ro da, i da su-dje lu ju u nje go voj na sil noj pa ci fi ka ci ji na kon Bo žić nog ustan ka. Ti po tu đe ni ci su po sta li pro pa ga to ri da su je zik, cr kva, kul tu ra i isto ri ja osva ja ča is klju či vo vri jed ni, da tre ba od ba či ti ukup nu cr no gor sku tra di ci ju kao usku, oskud nu, ne ar ti ku li sa nu, ple-men sku. Oni su in va zi o ni ste pred sta vlja li kao „oslo bo di o ce” od ap so lu ti zma kra lja Ni ko le, a oku pa ci ju kao „brat ski čin”. Za njih ni je bi lo zlo či na u tzv. bi je lom te ro ru. U taj pri pre ma ni ka dar spa dao je i Se ku la Dr lje vić, ko ji je ta kva opre dje lje nja is ka zao i u svo jim ra nim pje sma ma, na sta lim pod uti ca jem srp skog ro man-ti čar skog pje va nja, jer se ško lo vao u Sri jem skim Kar lov ci ma. U ti jem pr vim po et skim po ku ša ji ma, u ko ji ma je je zik bio odvo jen od cr no gor skog na slje đa, pre o vla đu ju di dak tič ni is ka zi i pre u ze-ti klik ta ji srp skog ro do lju blja („Vi le”, na sta la 1903). Pri sut ni su i mo ti vi iz usme nog stva ra la štva (pje sma „Oj so ko li…”). Svo jom struk tu rom i na gla še nom emo tiv no šću iz dva ja se pje sma „San”, po sve će na maj ci.

378

A k a d e m i k D a n i l o R a d o j e v i ć

Me đu tim, za stra da nja cr no gor skog na ro da sa znao je Se ku la Dr lje vić ka da je bio po sta vljen na mje sto na čel ni ka u Mi ni star-stvu prav de u Be o gra du, po čet kom 1919. go di ne. Ta da na sta je pre o kret u nje go vim opre dje lje nji ma, on se okre će oku pi ra noj Cr-noj Go ri, pod no si ostav ku i, u Sa mo u pra vi, li stu srp ske ra di kal ne stran ke, da je ob ja šnje nje to ga svo ga či na. Svoj pre po rod Se ku la Dr lje vić va lja no uob li ča va, go di nu i po doc ni je, u advo kat skoj od-bra ni đe ne ra la Ra do mi ra Ve šo vi ća, u mon ti ra nom pro ce su, od 11. do 14. fe bru a ra 1921. go di ne.

Na per ma nent na zlo dje la ko je je vr ši la srp ska voj ska i žan-dar me ri ja u Cr noj Go ri, Se ku la Dr lje vić je re a go vao i u pje smi Lov ćen ski po klič, ko ju je ob ja vio pod pse u do ni mom „Haj duk Pe-ro”, u za gre bač kom li stu „Hr vat”. Na taj pro test, u ob li ku pje sme, Dr lje vić je bio pod stak nut mon stru o znim zlo či nom nad po ro di-com usta ni ka Pe tra Zvi ce ra, ko ju su žan dar mi ve za li i ži vu spa-li li u ku ći. Ob ja šnja va ju ći svo ju mo ti va ci ju, Dr lje vić je za pi sao uz pje smu: „Pre tva ra ju ći Cr nu Go ru u ga ri šte i gro blje, Be o grad ni je osta vio ne po či njen ni je dan zlo čin”. Pje smu za vr ša va sti ho vi ma: „Nek krv onu sta ru svje tlost / da de na šoj no voj zo ri, / da se ovaj po klič ori / u slo bod noj Cr noj Go ri”.

Dr lje vi će vo vra ća nje in te re si ma cr no gor skog na ro da, ko je je is po ljio kroz rad u Cr no gor skoj fe de ra li stič koj stran ci i u svo jim po sla nič kim go vo ri ma u Skup šti ni, u dva man da ta, osu đi va no je, i od ne kih isto ri ča ra, kao „eks trem ni se pa ra ti zam”. Nje go vi na-po ri da iz ne se u jav nost va žne či nje ni ce o zlo či ni ma ko ji ma je bio iz lo žen cr no gor ski na rod do bi ja li su od vla sti iz ra zi to ne ga ti van tret man.

Kao što je u svo joj ri je či na su đe nju di vi zi ja ru Ra do mi ru Ve-šo vi ću ko ri stio Nje go še ve pje snič ke sli ke, da bi do ku men to vao kul tur ni iden ti tet i po seb ni isto rij ski put cr no gor skog na ro da – i u pje smi Lov ćen ska taj na, isto ta ko, in ter po li ra aso ci ja ci je na ne ke Nje go še ve sti ho ve, jer je bio uvje ren da će na ta kav na čin či ta o ci do bi ti pu nu sli ku o sta nju u Cr noj Go ri. Osim to ga, Dr lje vić je za pje smu Lov ćen ska taj na uzeo for mu tra di ci o nal ne tu žba li ce, da bi pot pu ni je is ka zao tra gi ku zbi va nja. Za ob ja šnje nje Dr lje vi će va

379

P j e s n i č k i o t p o r i S e k u l e D r l j e v i ć a

po stup ka u na ve de noj pje smi zna čaj na je nje go va na po me na, pod na slo vom Cr no gor ske na ri calj ke, ko ju je dao na po čet ku. U toj na-po me ni on ve li da Nje go šev Gor ski vi je nac ne bi bio „pun iz raz cr-no gor skog po gle da na svi jet” kad ne bi u tom dje lu bi la tu žba li ca se stre Ba tri će ve; on mi sli da su tu žba li ce „ob red cr no gor ske re li-gi je” ko ji je su pro tan hri šćan skom ob re du, jer je hri šćan stvu ideal sve tač ki ži vot, a ideal u shva ta nju Cr no go ra ca je „re li gi ja he ro ja”. Da lje, ob ja šnja va da se cr kve nim opi je lom tra ži od ži vi jeh da „mi-sle na smrt”, a tu ži li ce „raz gr ću pe peo smr ti da bi pro na šle va tru ži vo ta”. U pje smi Lov ćen ska taj na, ko ja ima 89 sti ho va u osmer cu i isto to li ko pri pje va od po če ti ri slo ga, autor sim bo lič nom sli kom pred sta vlja sta nje u Cr noj Go ri, u ko joj su iš če zli mno gi „zor ni lju di”, i pi ta se: „Zar zlo čin stvo da pra vi ci uči lju de?” Za tim autor ka že da iz daj ni ci slu že agre so ri ma iza ko jih osta je pu stoš, pa Lov-ćen sku vi lu mo li da po ne se glas du ho vi ma pro šlih ve li ka na, is-ti ču ći di na sti ju Pe tro vić-Nje goš, da sa zna du šta se zbi va u Cr noj Go ri: „Da im po nor zem nog pa kla / vi dljiv bu de / i u nje mu vr tlog bo la: /od pla me na / nad Cu ca ma sva ke no ći / le ti že na, / i za što se kroz plam ži vi / kri la nje nih / vi di Lov ćen ka vr ho va po lo mlje nih, / re ci za što kob ne no ći / za drh ta še / iz te me lja svi vr ho vi / ze mlje na še”. Ove sli ke se od no se na po me nu tu spa lje nu po ro di cu Pe tra Zvi ce ra.

Po čet kom ja nu a ra iste go di ne (1936) ob ja vio je S. Dr lje vić pje smu Cr no gor sko se ljač ko ko lo (Ze ta, br. 1, Pod go ri ca, ja nu a ra 1936, s. 15), ko ja je vje ro vat no na sta la 1935. Ovom pje smom se, što od go va ra nje go vom ta da šnjem po li tič kom an ga žma nu, obra-će cr no gor skim se lja ci ma jer je uvje ren da su oni osta li pri vr že ni svo joj ze mlji i tra di ci ji. Po li ti čar, pje snik i in te lek tu a lac dr Ivan Jo vi će vić, še sna est go di na pri je S. Dr lje vi ća, ob ja vio je, dok je bio u eg zi lu u Že ne vi, zbir ku pje sa ma, u ko joj je i pje sma Cr no gor-skom se lja ku, u ko joj oda je pri zna nje se lja ci ma kao is traj nim, sta-me ni jem bor ci ma za slo bo du: „Za slo bo du i tvo je po šte nje, / što oču va u tvo je ka me nje, / ti se i sad ko i svag da bo riš, / go rom lu taš, u pla me nu go riš, / od sva ko ga na pu šten na svi je tu” (Ka plje žu či, 2. izd., Že ne va, 1920, 17).

380


Po sta vlja se pi ta nje za što je Dr lje vić pje smi dao na slov Cr no-gor sko se ljač ko ko lo? Mje sec i po po sli je po ja ve te pje sme, on je pu bli ko vao čla nak „Bo ja de mo kra ti je” (Ze ta, br. 8, Pod go ri ca, 23. feb. 1936, 1), u ko me mo že mo na ći od go vor. U to me član ku Dr-lje vić pi še da se lja ci či ne ve ći nu sta nov ni štva, pa da oni „iskre no ho će de mo kra ti ju”, a da su gra đa ni, kao ma nji na, no si o ci dik ta-tu re („Vla da vi na ma nji ne va zda je vla da vi na na si lja”). Osim to-ga, se lja štvo je „ču var na rod nih tra di ci ja i na rod nog po gle da na svi jet”; ono je osno va za iz grad nju dr ža ve – u du hu „na rod no ga mo ra la”. Sta vo vi u ovom član ku na la ze se ugra đe ni i u po me nu-toj pje smi (se ljač ko po šte nje, is traj nost u bor bi za slo bo du, lju bav pre ma do mo vi ni). I u svo me pred iz bor nom pla ka tu is ka zao je isto po vje re nje u isto rij sko i mo ral no na slje đe cr no gor skog se lja-štva, kao u pje smi Cr no gor sko se ljač ko ko lo, pa ko ri sti i sin tag mu „se ljač ko po šte nje”: da je Cr na Go ra svo jom bor bom za slo bo du ste kla „svjet sku sla vu i pri zna nje njoj i nje no me se ljač kom po šte-nju”. Ovu pje smu ob ja vio je pod pro mi je nje nim na slo vom – Vječ-na na ša; za na slov je uzeo dvi je po čet ne ri je či pr vo ga sti ha (Evo-lu ci ja, god. IV, sv. 2–3, Za greb, ve lja ča-ožu jak, 1936, 168).

Pje sma Vječ na na ša po sta la je sve ča na pje sma Cr no gor ske fe-de ra li stič ke stran ke. Ona je pre pi si va na i ši re na me đu član stvom, a za tim i mo di fi ko va na, pre no še ni su oni sti ho vi ko ji se lak še pam te i sa dr že ja či emo tiv ni na boj.

Iz pje sme Vječ na na ša, u pje smu Oj svi je tla maj ska zo ro, ko ja je da nas cr no gor ska dr žav na him na, ušle su 1, 2, 5. i 7. stro fa (pre-ma ver zi ji ko ja je ob ja vlje na u Bal kan skim su ko bi ma), s ti jem što je pr va stro fa zna čaj no iz mi je nje na. U pr vom sti hu Dr lje vi će ve pje sme („Vječ na na ša Cr na Go ro”) ri ječ vječ na za mi je nje na je sa maj ko u dru gom sti hu him ne. Dru gi stih („si no vi smo tvog sti je-nja”) ostao je isti, kao tre ći u him ni. Tre ći stih („ču va ri smo tvo je ča sti”) kao cje li na je od ba čen, a iz nje ga je u sli je de ći stih pre ni je ta ri ječ ču va ri, ko jom je za mi je nje na ri ječ se ljač kog, iz Dr lje vi će va-ri jan te iz 1936: „i se ljač kog tvog po šte nja”, pa no vi stih gla si – „i ču va ri tvog po šte nja”.

381

P j e s n i č k i o t p o r i S e k u l e D r l j e v i ć a

Osta je pi ta nje pred lo ška za pr vi stih sa da šnje him ne (Oj svi-je tla maj ska zo ro). Nje gov li te rar ni ko ri jen na la zi mo, u slič nom ob li ku, u Tra ge di ji Obi lić Si me Mi lu ti no vi ća Sa raj li je: „Cr na l’ Go ro / … / jug-sla ven ska zo ro”. Doc ni je, Lju bo mir Ne na do vić, u pje smi Ra nje ni Cr no go rac, za mi je nio je slo že ni cu „jug-sla ven ska” sa pri dje vom „srp ska”, pa Ne na do vi će vi sti ho vi gla se: „Zdra vo da si Cr na Go ro /… zdra vo da si srp ska zo ro”. Ano nim ni pre ra đi vač pr ve stro fe pje sme Oj svi je tla maj ska zo ro is ko ri stio je već usta lje-no po re đe nje Cr ne Go re sa zo rom, od no sno obra ća nje vo ka ti vom per so ni fi ci ra noj zo ri (Cr noj Go ri), ali vi še ni je ni Sa raj li ji na „jug-sla ven ska”, ni Ne na do vi će va „srp ska”, već je „svi je tla maj ska”.

Po zna to je da je Lju bo mir Ne na do vić za stu pao pro pa gan du Uje di nje ne omla di ne srp ske, i Cr nu Go ru pred sta vljao kao jed nu od tri „srp ske dr ža ve”: „Sad ima mo tri Sr bi je, / Sve tri sreć ne, sve tri slav ne, / Kne že vi nu i Voj vod stvo, / i str me ni Go re Čar ne”.

Nu žno je još na po me nu ti da se u him ni ko ri sti, u pr vom sti hu po sljed nje stro fe, ri ječ va la („Ri je ka će na ših va la”), pre ma Dr lje-vi će voj ver zi ji iz Bal kan skih su ko ba; me đu tim, u pr ve dvi je nje-go ve ver zi je je upo tri je bio je ob lik va li, tj. „Ri je ka će na ših va li”, za ko ji mi slim da je ade kvat ni ji, jer pje snik pje va u mno ži ni o na šim ri je ka ma, či ji va lo vi „us ka ču” u dva mo ra no se ći glas oke a nu. Ob-lik va la uno si ne ja sno ću, kao da se ra di o jed noj ri je ci va lo va ko ja se uli je va u dva mo ra.

Ov đe tre ba na gla si ti da tvrd nja da je pje sma Oj svi je tla maj ska zo ro va ri jan ta ne ke sta ri je na rod ne pje sme – ni je do ku men to va na.

Na pa di na tekst cr no gor ske him ne (Oj svi je tla maj ska zo ro), od stra ne pro srp skih (an ti cr no gor skih) par ti ja u Cr noj Go ri i Srp ske pra vo slav ne cr kve, uz neo sno va ne tvrd nje da je autor nje-nih sti ho va Se ku la Dr lje vić bio „usta ški ide o log”, „rat ni zlo či nac”, „naj mrač ni ja lič nost u isto ri ji Cr ne Go re, fa ši sta i na ci sta”, i dr – pred sta vlja ju dio stal nih po ku ša ja da se do ve de u pi ta nje op sta-nak su ve re ne cr no gor ske dr ža ve kroz ne gi ra nje nje nih dr žav nih sim bo la. Za to je zlo u po tri je blje na či nje ni ca što je Dr lje vić, za vri-je me Dru gog svjet skog ra ta, po ku šao da, po ne sta na ku uni tar nog ve li ko srp skog re ži ma, is ko ri sti vlast oku pa to ra za re a li za ci ju ide je

382


ob no ve dr ža ve Cr ne Go re. Na taj put Dr lje vi ća je vo di lo naj du-blje ro do lju blje, ali je on po gri je šio u iz bo ru sa ve zni ka, ka ko sam za pi sao po čet kom 1990, u po go vo ru re print-iz da nja Bal kan skih su ko ba. Na mi šlje nje da je mo gu će na taj na čin do ći do ri je še-nja cr no gor skog dr žav nog pi ta nja Se ku lu Dr lje vi ća na veo je, osim stva ra nja Ne za vi sne dr ža ve Hr vat ske, i po zna ti pri mjer us po sta-vlja nja su ve re ne Slo vač ke Re pu bli ke, 14. mar ta 1939. go di ne, kao re zul tat ula ska nje mač kih tru pa u Če ho slo vač ku. Slo vač ka Re pu-bli ka je tra ja la do do la ska Cr ve ne ar mi je, u apri lu 1945. go di ne. U po me nu ti jem na pa di ma po na vlja se eti ke ti ra nje da je S. Dr lje vić bio „rat ni zlo či nac”. Me đu tim, on je bio, u onoj po rat noj kon-junk tu ri, uop šte nom for mu la ci jom op tu žen da je uče stvo vao „u zlo či nu pro ti vu na ro da”, ali mu ni kad ni je su đe no, pa ni je spro-ve den do ka zni po stu pak ko ji bi bio osnov za do no še nje pre su de.

Pje sme Lov ćen ska taj na i Vječ na na ša sa dr žaj no-mo tiv ski is ka zu ju bit na opre dje lje nja Se ku le Dr lje vi ća, ot kri va ju nje go ve pod sti ca je za po li tič ko an ga žo va nje ko je ga je uči ni lo stal nom me tom pro tiv ni ka afi r ma ci je cr no gor skog na ro da i nje go vih in-te re sa. U ana li zi ra nim pje sa ma autor ko ri sti sin tag me ko je sri je-će mo i u nje go vi jem član ci ma i go vo ri ma u skup šti ni.

Osnov nu oso bi nu ora tor skih is ka za Se ku le Dr lje vi ća, kao i nje go vih pje snič kih po ku ša ja, či ni ja sno ća ci lja i upor na te žnja da de fi ni še na ra vi i po taj ne smje ro ve no si la ca dru štve nog zla.

383

Aka de mik Ra do slav Rot ko vić

SE KU LA DR LJE VIĆ I CR NO GOR SKA HIM NA

Go di ne 1936. Se ku la Dr lje vić je ob ja vio tri pri lo ga o na rod noj po e zi ji. Pr vo je u pod go rič koj „Ze ti” (ja nu ar 1936) ob ja vio

na rod nu pje smu pod na slo vom Cr no gor sko se ljač ko ko lo, sa po-zna tim sti ho vi ma pje sme Oj svi je tla, maj ska zo ro, maj ko na ša Cr-na Go ro, ali sa dru či jim uvo dom: Vječ na na ša Cr na Go ro! Si no vi smo tvog sti je nja. Ista pje sma je po tom ob ja vlje na u za gre bač koj „Evo lu ci ji” (god. IV, 2–3, ve lja ča-ožu jak, 1936, 168), s nad na slo-vom Na po lju umi je ća. Pje sni štvo. Vječ na na ša. Po tom je po no-vo u za gre bač koj „Evo lu ci ji” (jun-jul iste go di ne) ob ja vio uvod ni čla nak Cr no gor ske na ri calj ke, a on da tekst na ri calj ke Lov ćen ska taj na („Evo lu ci ja”, 6–8, 297, 297–301). Ota da pa do da nas osta la su otvo re na pi ta nja: da li je on sa mo za pi sao i ob ja vio na rod nu pje smu ili su to nje go vi sti ho vi ili je on na na rod nu osno vu unio svo je iz mje ne i do dao tri stro fe.

U pri log te zi da su to nje go vi sti ho vi išla bi či nje ni ca da je on i mno go ra ni je pi sao pje sme. U dra go cje nom zbor ni ku Dr lje vi će-vih ra do va aka de mi ka Da ni la Ra do je vi ća,1 na la zi mo po red već po me nu i tih ver zi ja pje sme Vječ na na ša Cr na Go ro! Dr lje vi će ve sti ho ve iz „Go lu ba” (br. 9,1900,129; br, 9, 1901,135; br. 8, 1902,116; br. 17, 1908,257). Dvi je su bud ni ce od po dvi je stro fe u sti lu Đu ra Jak ši ća, tre ća je pje sma po vo dom smr ti Mar ka Mi lja no va a če tvr-ta je San, po sve ćen maj ci.

1 Dr Sekula Drljević Politička misao: izabrana djela/ uvodna stu-dija, izbor tekstova i dokumentarnih priloga dr Danilo Radojević, Pod-gorica 2007.

384

A k a d e m i k R a d o s l av R o t k o v i ć

Pro tiv te ze da je pje sma Oj svi je tla maj ska zo ro, (sem uvod no-ga sti ha: Vječ na na ša Cr na Go ro!) nje go va a ne na rod na, ide či nje-ni ca da je on sam iz nad tih sti ho va, ob ja vlje nih pr vi put u ja nu ar-skom bro ju „Ze te” (1936) sta vio na slov Cr no gor sko se ljač ko ko lo. Osim to ga ci je la je ta stra ni ca „Ze te” bi la po sve će na na rod no me stva ra la štvu. On je slič no po stu pio i ka sni je ka da je iste sti ho ve ob ja vio u „Evo lu ci ji”. Če mu bi slu žio nad na slov: Na po lju umi je-ća ako ne na rod no me stva ra la štvu? Osim, to ga on ne ma dru gih ta kvih sti ho va, iako su pri vid no iste struk tu re i nje go vi sti ho vi o Mar ku Mi lja no vu. Na i me, Dr lje vić je ana li ti čar a ne sin te ti čar.

No ka da se upo re de dvi je ver zi je te pje sme, to jest ona ko ju do no si Bo lje vić-Vu le ko vić2 kao na rod nu i ona ko ju do no si Dr lje-vić, naj bo lje se vi di u če mu su slič no sti i raz li ke. Li je vo do no si mo na rod bnu ver zi ju po Bo lje vi ću-Vu le ko vi ću a de sno Dr lje vi će vu.

Oj svi je tla maj ska zo ro, Vječ na na ša Cr na Go ro! maj ko na ša Cr na Go ro, Si no vi smo tvog sti je nja,si no vi smo tvog sti je nja Ču va ri smo tvo je ča stii ču va ri tvog po šte nja. I se ljač kog tvog po šte nja.

Vo li mo vas br da tvr da, Vo li mo vas br da tvr daI stra vič ne va še klan ce, I stra vič ne va še klan ce,Ko ji ni kad ne pri zna še Ko ji ni kad ne po zna šeSra mot no ga rop stva lan ce. Sra mot no ga rop stva lan ce

Lov ćen nam je ol tar sve ti, Lov ćen nam je ol tar sve ti,U nje ga smo svi za kle ti; Va zda smo mu vjer ni bi li,Nji me smo se po no si li U nje ga smo vje ro va liI va zda mu vjer ni bi li. I nji me se po no si li.

2 Vojislav Boljević-Vuleković, Crmničko pleme Boljevići u prošlosti Crne Gore, Podgorica 1995, 326,581.

385

S e k u l a D r l j e v i ć i c r n o g o r s k a h i m n a

Ot kla da je Bad nje Ve če Na šu vje ru oči sti lo, Me đu na ma se lja ci ma Ne vjer ni ka ni je bi lo.

Dok se ljač koj na šoj mi sli Na ša slo ga da je kri la, Po no sna će s na ma bi ti Na Lov će nu gor dom Vi la.

Ri je ka će na ših va li, Us ka ču ći u dva mo ra, Oke a nu glas no si ti, Da je vječ na Cr na Go ra.

Sa da je sve ja sni je. Dr lje vić je, ka ko to kon sta tu je aka de mik Ra do je vić, „dje lo vao u Se ljač ko-de mo krat skoj ko a li ci ji”, pa se otu da „mo že na ći ob ja šnje nje za što je u pje smi po ten ci ra no se-lja štvo”.

Za to je pre pra vio pr vu stro fu od ko je je za dr žao sa mo je dan stih a do dao pr vi i pro mi nje nio tre ći i če tvr ti, ka ko bi unio „se-ljač ko po šte nje”. U dru goj stro fi sa mo je za mi je nio „pri zna še” sa „po zna še”, što ni je bit no. Tre ća stro fa je slič no sti li zo va na. A on-da sli je de još tri stro fe. Bo lje vić – Vu le ko vić, do no se ći na rod nu ver zi ju pje sme, ka že: „Oj svi je tla maj ska zo ro – je op šte cr no gor-ska, ali i crm nič ka, jer ni je bi lo ko la i ve se lja, ni ti bi lo ka kvog pje va nja ko je ni je po či nja lo sti ho vi ma, ‘oj svi je tla maj ska zo ro’. Pje sma je oda Cr noj Go ri i nje noj slo bo di.”3 Za ti jem u na po me ni do da je: „Sa pje smom Oj svi je tla maj ska zo ro po či nje ko lo i sva ko dru go ve se lje. Po ne gdje se ču je još stro fa ko ja se od no si na is tra-gu po tu ri ca.” I to, na rav no, otva ra pi ta nje, na ko je ni je mo gu će da ti po uz dan od go vor. Mo gu će je da je Dr lje vi će va stro fa ušla u na rod, kao što je mo gu će i da je ona već po sto ja la u na rod noj pje-

3 Isto, 326.

386


smi. A sve bi ovo bi lo ja sni je da nam je Bo lje vić-Vu le ko vić ka zao: od ka da se ta stro fa ču la u ko lu. Ima lo gi ke da je ta stro fa po sto ja-la zbog to ga što su Crm ni ča ni uze li ak tiv no uče šće u tzv. Is tra zi, ona kvoj ka kva je opi sa na u „Gor sko me vi jen cu”. Ta mo se, na i me, na vid no me mje stu, pri kra ju, ak cen tu je Ni ko la, knez Du pi o ski. Vla di ka Da ni lo mu ka že:

Ti si ne jak, znaš li u Crm ni cu”! A Tur ci ma pred ku ćom Crm ni ca…

A Ni ko la mu od go va ra:

Znaj vla di ko i svi Cr no gor ci, Ja znam div no ka ko mi je do ma, Ama ima tri sta Du pi lja nah, Nek me iz da sva ko ka i ho će, Za da jem vi Bož ju vje ru tvr du, S Tur ci ma se ho će mo po kla ti.

Za to mi vje ru je mo da se ovo pje va lo, sa mo što je Dr lje vić i u ovu stro fu uba cio se lja ke, dok su dva na rod na sti ha na kra ju sto fe mo gla da gla se:

Me đu na ma u Crm ni ci Iz daj ni ka ni je bi lo.

Pred zad nja stro fa je sva ka ko do da ta, ali to ne mo ra da bu de ta ko sa po to njom stro fom, ko ja je ušla u him nu, i ti me iza zva la spor. Da cr no gor ske ri je ke te ku u dva mo ra, to se zna lo još u vri-je me Du klja ni na. Za to se ta mo i ka že da je kralj Bu di mir (Sve to-pe lek) na zvao Pri mor jem kra je ve pre ma „to ku vo da ko je te ku sa pla ni na i uli je va ju se u mo re na ju žnoj stra ni” a „pre ma vo da ma ko je sa pla ni na te ku ka śever noj stra ni uli je va ju se u ve li ku ri je ku Do nav, na zvao je Sur bia”. A čim se po me nu „dva mo ra”, na me će se sam po se bi slik: „Cr na Go ra”.

387

S e k u l a D r l j e v i ć i c r n o g o r s k a h i m n a

Mi sma tra mo da je Dr lje vić na rod nu pje smu, ko ja je za če ta još 1886 („Ju nač koj nam Cr noj Go ri”), a ko ja je po sta la dr žav na him na, pr vo upo tri je bio kao him nu Se ljač ko-gra đan ske ko a li ci je, bez na mje re da pje smi bi lo što odu zme. On je, na pro tiv, mi slio da je oja ča ti me što će u pr vi stih uni je ti mi sao o kon ti nu i te tu cr-no gor ske dr ža ve, jer pr vi stih na rod ne pje sme (Oj svi je tla maj ska zo ro) ne sa dr ži ni ka kvu po ru ku, ne go je, pro sto, uvod, a maj je iza bran ne sa mo kao mje sec cvi je ća i pro lje ća ne go i sto ga što su svi osta li na zi vi mje se ci, sem ju na i ju la, vi še slo žni i ni je su mo gli da sta nu u de se te rac. Ni je se, na i me, mo glo pje va ti:

Oj svi je tla ja nu ar ska zo ro.

U no vi je do ba mo gao se do da ti – ju li.Nje go vo su ža va nje him ne na stra nač ki ni vo ni je mo glo da

ško di, ne sa mo za to što je se lja štvo pred sta vlja lo ogrom nu ve ći nu sta nov ni štva ne go i sto ga što je pje sma ovim do pu na ma do bu ja la upra vo na po li tič koj ši ri ni i du bi ni.

Ve zi va nje sud bi ne him ne za tekst, ina če, ni je ra ci o nal no. Na svim slu žbe nim iz vo đe nji ma, pri li kom me đu dr žav nih su sre ta, pa i u dru gim sve ča nim pri li ka ma, i na utak mi ca ma i me če vi ma, atlet skim mi tin zi ma, him na se iz vo di is klju či vo in stru men tal no. Na sta di o ni ma, na rav no, mno gi pje va ju ili mr mlja ju sti ho ve, ali to je ne slu žbe ni dio slu žbe no ga či na. Osim to ga, him na se ne ve-zu je za od re đe ni re žim, već za dr ža vu, pa se Hajd no va pje sma svi ra la kao nje mač ka him na i u XIX i u XX vi je ku. Naj za nin lji vi ji pri mjer je „Mar se lje za”, na sta la u vri je me bor be Fran cu za i Pru sa. Pje sma je do bi la to ime iste go di ne kad ju je ofi cir Ru že de Lil na-pi sao i kom po no vao, to jest 1792, i ka da su do bro volj ci iz Mar se lja hi ta li ka Pa ri zu. Pje sma je po sta la him na Rajn ske ar mi je, jer se vo di la bor ba sa Austri jom i Pru skom. I da nas ni ko me od Nje ma-ca ne sme ta da slu ša „Mar se lje zu” pri li kom zva nič nih po li tič kih su sre ta i tak mi če nja, po red osta lo ga i zbog to ga što se u svim tim zva nič nim pri li ka ma him ne iz vo de in stru men tal no. Što igra či i pu bli ka pje vu še ili mr mlja ju him ne pri je po čet ka ne ko ga tak mi-

388


če nja, to je ne slu žbe ni dio slu žbe no ga či na. Osim to ga, na sta di-o nu su i oni dru gi, ko ji ne ra zu mi ju što pje va ju pr vi. Ina če, i u „Msr se lje zi” je bi la spor na po to nja stro fa, pri pi si va na M. J. Še ni je, a u stva ri je dje lo no vi na ra Lu ja di Boa i opa ta An to a na Per so noa.

Eto za što Sr bi ma ne sme ta ni to što je kom po zi tor nji ho ve him ne Slo ve nac, Da vo rin Jen ko, ni ti što je tekst him ne „Bo že prav de” po sve ćen Ka ra đor đe vi ći ma i Mo na r hi ji; za što Hr va ti ma ne sme ta što je me lo di ja nji ho ve him ne uze ta iz ope re „Lu či ja od La mer mu ra”; za što Slo ven ci ma ne sme ta po ziv na oruž je iz nji ho-ve him ne. Čim je na rod pri hva tio ne što kao svo je, to mu vi še ni-ka da ni ko ne mo že od u ze ti. A što se ti če Se ku le Dr lje vi ća, pi ta nje je – ko ji Se ku la sme ta ne pri ja te lji ma cr no gor ske dr ža ve i him ne? Jer on je, kao i Pa vao iz Tar za, u mla do sti išao jed nim prav cem, po ne sen lje po tom ide je o za jed nič koj dr ža vi, kao što je Pa vao iz Tar za pro go nio hri šća ne, pa se, na kon ostva re nja te ide je, raz o-ča rao i upu stio u opa snu i te šku bor bu za spas i slo bo du i ob no vu te iste dr ža ve, kao što je Pa vle iz Tar za po stao apo stol Pa vle! Ja sno je, – sme ta im što se Dr lje vić osvi je stio. A kad se, i ako se, oni jed-no ga da na osvi je ste, sti đe će se ove svo je da na šnje usko gru do sti i ne gi ra nja sop stve ne dr ža ve.

389

Akademik Mo mir M. Mar ko vić

DR SE KU LA DR LJE VIĆ, HIM NA I MI

IDE SNO OD LI JE VOG NA CI O NA LI ZMA

Se ku la Dr lje vić, dok tor pra va i pu bli ci sta, us pje šan advo kat i od li čan go vor nik, po li ti čar ve li kih am bi ci ja, po sla nik, se kre-

tar mi ni star stva i mi ni star u Vla di Kra lje vi ne Cr ne Go re i Vla di Kra lje vi ne SHS, u po čet ku ak tiv ni pro mo ter ide je o uje di nje nju Cr ne Go re i Sr bi je, po tom že sto ki bo rac za od bra nu cr no gor skog su bjek ti vi te ta i, na kra ju, su ve re ni te ta. Za svo je am bi ci je tra žio je sa ve zni ke me đu srp skim ra di ka li ma, cr no gor skim fe de ra li-sti ma, u Ra di će voj se ljač ko-de mo krat skoj ko a li ci ji, ita li jan skim fa ši sti ma, Pa ve li će vim usta ša ma i Đu ri ši će vim čet ni ci ma. To ga na iz vje stan na čin či ni pre te čom sa vre me ne cr no gor ske dru štve-ne eli te – po li tič ke i in te lek tu al ne. No, Dr lje vić je bio od ve će ko ri sti sa ve zni ci ma ne go oni nje mu. Ita li ja ni su ga in ter ni ra li sa Ce ti nja 1941. kad im se uči nio bes ko ri snim, a čet ni ci su ga ubi li kad im vi še ni je bio po tre ban, što ga či ni tra gič nim ju na kom cr-no gor ske pri če. Otu da, valj da, i ta ko du go i upor no ospo ra va nje sa svih stra na.

Dr lje vić je, bez sum nje, naj gla sni ji, naj o bra zo va ni ji i naj e lo-kvent ni ji za go vor nik cr no gor skog iden ti te ta iz me đu dva svjet ska ra ta. Mo gao bi se slo bod no na zva ti ban di je rom sve ko li ke cr no-gor ske in te lek tu al ne i po li tič ke eli te svo ga do ba ko joj su pri pa da li još i dr No vi ca Ra do vić, Sa vo Vu le tić, Mi ha i lo Iva no vić i dru gi in te lek tu al ci i po li ti ča ri de sne „vo ka ci je”. No, bez ob zi ra na nji-ho ve ti tu le, obra zo va nje, ta le nat i is ku stvo oni su bi li za ro blje ni ci

390

A k a d e m i k M o m i r M . M a r k o v i ć

gu slar sko-ru ral nog men ta li te ta, ser dar sko-bar jak tar ske fol klor-no sti i ope ret skog shva ta nja po li tič ke bor be. Po ka za li su se krat-ko vi dim.

Mo žda su nji ho ve na mje re bi le do bre, uvje re nja iskre na, a dje lo va nje u da tim okol no sti ma re al po li tič ko. No, isto ri ja ne su di na mje ra ma i uvje re nji ma i ne po zna je in sti tut olak ša va ju ćih okol-no sti, su di re zul ta tu i či nu. Ta ko će su di ti i na ma da na šnjim, ako se uop šte bu de osvr ta la na na še po ko lje nje. Sud isto ri je si gur no ne će ospo ri ti da je dr Se ku la Dr lje vić osta vio dra ma tič no svje do-čan stvo o cr no gor skoj Gol go ti na ko joj vi dlji vo mje sto za u zi ma i nje gov lič ni krst.

Dr lje vi ćev po li tič ki pro je kat dr žav nog su bjek ti vi te ta Cr ne Go re za sni vao se na isto rij skom pra vu, a pod u pi ran je tra di ci jom i et nič kim na slje đem. Na čin za nje go vo ostva re nje vi dio je u pro-stom pre u re đe nju ju go slo ven ske dr žav ne za jed ni ce iz me đu dva ra ta. Na spram de sne ko lo ne, li je va – pro ko mu ni stič ka i ko mu ni-stič ka po li tič ka „fi lo zo fi ja” an ti ci pi ra la je da bez op šte dru štve ne tran sfor ma ci je, kul tur ne i na ci o nal ne iden ti fi ka ci je ne ma ni su-bjek ti vi te ta. Njih ni je op te re ći va la di le ma o et nič kom po ri je klu Cr no go ra ca (slo ve ni zi ra ni Ili ri, Cr ve ni Hr va ti ili Bi je li Sr bi). „Cr-no gor ska na ci ja se ro di la iz sop stve ne kr vi”, pi sao je pje snik Kr sto Ba jić u jed nom ese ju o cr no gor skom na ci o nal nom pi ta nju. Uz-gred, pro lio je na re če ni po e ta i svo ju krv i pao u ogor če noj bor bi sa čet ni ci ma na Zla ti bo ru 1944. kao ko me sar Tre će kra ji ške bri-ga de. Ne znam sje ća li ga se iko da nas u su ve re noj, pro e vrop skoj i tran sa tlant skoj, „Vječ noj na šoj”, ka ko bi re kao Se ku la Dr lje vić. Za to do da jem još da je ovaj mla dić imao ši ro ko obra zo va nje, pi-sao je po e zi ju i ese je o knji žev no sti i mu zi ci, pre vo dio sa ne ko li ko je zi ka. Oskar Da vi čo ka že da je bio „naj ljep ši osmi jeh Cr ne Go re” ko ji ni je si la zio sa li ca ni u naj že šćim bit ka ma u ko je je pr vi ula zio i iz ko jih je po sljed nji iz la zio.

Li je va po li tič ka ide ja o so ci jal noj prav di kao pred u slo vu na-ci o nal nog i kul tur nog iden ti te ta i rav no prav no sti u nu žnoj fe de-ra ci ji (ka žem nu žnoj, jer su lje vi ča ri zna li da sva ka dr ža va ogra-ni ča va slo bo de) zvu ča la je ne mo gu će, što je je res u od no su na

391

D r S e k u l a D r l j e v i ć , h i m n a i m i

po sto je će re al no i mo gu će. Ako „sva ka epo ha od re đu je gra ni ce mo guć no sti ljud ske ak ci je”, on da je re a li stič ni je zvu ča la ide ja ko ja je do la zi la z de sna o na ci o nal noj dr ža vi bi lo ko li koj, bi lo ka kvoj i bi lo s kim. „Dr ža va je naj ve će ljud sko do bro”, za pi sao je Se ku la Dr lje vić, što li či na još ak tu el no: „pr vo dr ža va, pa de mo kra ti ja”… Ka ko je pro gres ci vi li za ci je u naj ve ćem ste pe nu re zul tat sub ver-zi je na po sto je će, pa tri o ti zam je po stao za klon za me di o kri te te, ka ko je to u ma lo oštri joj for mi ka zao Wolt Vit man, a dru gi če sto po na vlja li. Go to vo svi na ši de sni ide o lo zi na ci o nal nog po kre ta i pa tri o te umr li su kao sa rad ni ci oku pa to ra – Dr lje vić, Ra do vić, Vu le tić i nji ho vi zna čaj ni ji sljed be ni ci. To je mo gao bi ti za vr šni čin jed ne tra ge di je, kao što je u vri je me Fran cu ske re vo lu ci je svr-sta va nje uz ro ja li ste Šu a na i još ne kih pre te žno ru ral nih et ni ka gal skog po ri je kla sta vi lo tač ku na nji hov iden ti tet. „Lion vi še ne po sto ji”, iz vi je stio je je dan re pu bli kan ski ge ne ral…

Ako se „cr no gor ska na ci ja ro di la iz sop stve ne kr vi”, op sta la je tra že ći se be…

Dr lje vić i de sni čar ski ide o lo zi cr no gor skog na ci o nal nog po-kre ta su vi dje li glav ni uzrok slo ma cr no gor skog dr žav nog su bjek-ti vi te ta na kon Pr vog svjet skog ra ta u ve li ko srp skom he ge mo ni-zmu i ve li ko dr ža vlju, če mu se i da nas da je kse no fo bi čan na gla sak, kao da i zva nič na kla sič na Cr na Go ra, dvor i gla var ski sloj, ni je su ga ji li istu ta kvu am bi ci ju. Sa mo što je cr no gor ska ve li ko dr žav na, u su šti ni srp ska, am bi ci ja po sta vlje na ta ko da se u sple tu isto rij-skih okol no sti okre nu la pro tiv se be sa me.

Li je vo ori jen ti sa ni in te lek tu al ci po če li su da shva ta ju da je uzrok u dru štve nim pro ce si ma s kra ja 19. i po čet ka 20. vi je ka – bje so muč noj taj ku ni za ci ji s jed ne i ma sov noj pa u pe ri za ci ji s dru ge stra ne – u ko ji ma je tra di ci o nal no cr no gor sko dru štvo do ži vje lo tek ton ske po re me ća je. Nu di li su dru ga či je od go vo re na otvo re na pi ta nja, pro ble me i in te re se dez o ri jen ti sa nog, iz mu če nog i po ni-že nog cr no gor skog čo vje ka. Otu da i raz li či ti bor be ni en tu zi ja zam Cr no go ra ca u dva ustan ka – Bo žić njem i Tri na e sto jul skom. Na-ci o nal ni iden ti tet i dr žav no prav ni sta tus, bez so ci jal nog sa dr ža ja, za ve ći nu su mo gli zvu ča ti ap strakt no i ne do volj no mo ti vi sa ni

392


u od no su na pro je kat pot pu ne dru štve ne tran sfor ma ci je ko ju su za go va ra li lje vi ča ri. Na ci o nal na svi jest ni je ka te go ri ja jed nom za svag da da ta, u čvr stoj for mi, već je pod lo žna uti ca ji ma i sto ga je pro mje nji vog in ten zi te ta i po tre be is ka zi va nja. A tu je i vje či to pi-ta nje ko me, što i ko li ko vje ro va ti? Ni ko ne bi po vje ro vao kar di-na lu Ri še ljeu, mi ni stru po li ci je, da je iz go vo rio ne ku od po ru ka o slo bo di ko je je go vo rio pro go nje ni Vol ter. Cr no gor ska in te li gen-ci ja li je ve vo ka ci je do la zi la je iz na ro da. Bi li su đe ca si ro ma šnih, pre va re nih, po ni že nih i uvri je đe nih, dok su kon zer va tiv ni ide o-lo zi na ci o nal ne pri če uglav nom bi li pri vi le go va ni: po sla ni ci, mi-ni stri, su di je, ofi ci ri, od ko jih su ne ki, kao Dr lje vić, i sa mi osje ća li tje sko bu od ro ja li stič ke auto kra ti je, pri mi tiv nog eko nom skog li-be ra li zma i udvo rič ke kul tur ne autar hi je Cr ne Go re. Sto ga je valj-da i Dr lje vić u po čet ku vi dio pro gres u ju go slo ven skoj dr žav noj za jed ni ci, kao uosta lom i pr vi sta sa li ko mu ni sti do po ja ve cr ve-nog dok to ra Vu ka ši na Mar ko vi ća.

I jed ni i dru gi su go to vo isto vre me no po če li shva ta ti na ci o-nal no pi ta nje kao pro blem. No, raz li ke su bi le u „me to du shva-ta nja”. A još od De kar ta po zna ta je ve za iz me đu shva ta nja i me-to de. Kon zer va tiv ci ni je su ra zu mje li da je sa mo bor ba kao kre-ta nje i raz vi tak za kon op stan ka, već kao da „ni šta i ne tre ba i ne mo že da se mi je nja u vječ nom car stvu na ci je”. S dru ge stra ne, osla nja nje sa mo na ovaj prin cip pro gre sa po ka za će broj ne sla-bo sti cr no gor skih re vo lu ci o na ra-ko mu ni sta. Jed ni će to nu ti u na ci o nal ni ro man ti zam, dru gi u re vo lu ci o nar ni mi sti ci zam ko ji se ma ni fe sto vao kao mo no pol na isti nu – što je sve sku pa da lo pe čat da na šnjem sta nju du ha kao ostat ku pre ži vje lih ide o lo gi-ja mi nu lih epo ha. Sto ga je ovaj skup po sve ćen dje lu dr Se ku-le Dr lje vi ća mo gu ća pri li ka za nas da se po li tič ki otri je zni mo, kul tur no iden ti fi ku je mo i mo ral no po zi ci o ni ra mo u od no su na pro šlost, sa da šnjost i bu duć nost. Od ba ci va nje tra di ci je ili po de-ša va nje i uljep ša va nje isto ri je pre ma sop stve nim shva ta nji ma ili po tre ba ma či ni će bu duć nost ne iz vje sni jom. U isto ri ji tre ba uče-stvo va ti.

393


IIDR LJE VIĆ I HIM NA

Po zna to je da je Se ku la Dr lje vić u is ka zi va nju svo jih po li tič kih uvje re nja, ci lje va i am bi ci ja po se zao i za li te rar nim sred stvi ma. Pr ve pje sme ob ja vio je još kao gim na zi ja lac u Srem skim Kar lov-ci ma u ča so pi su „Go lub”. One su ne in ven tiv ne, pro gram ske i pa-te tič ne, bez lič ne in to na ci je, ko ja se tek na zi re u pje smi „San” u ko joj se pri sje ća maj ke.

Osim u som bor skom „Go lu bu”, ob ja vio je još ne ko li ko pje sa-ma u ce tinj skom „Knji žev nom li stu”, sa ra jev skoj „Bo san skoj vi-li”, pod go rič koj „Ze ti”, za gre bač koj „Evo lu ci ji” i „Hr va tu”. Pje sme ob ja vlje ne u „Go lu bu” pi sa ne su ili sa mo ob ja vlje ne ekav ski, dok su osta le pi sa ne ije kav ski. Tre ba po me nu ti odu Mar ku Mi lja no vu, po vo dom nje go ve smr ti, sklo plje nu od če sto ko ri šće nih pa te tič-nih eks kla ma ci ja, ko ja je za ni mlji va sa mo po to me što uka zu je na ne po zna tu či nje ni cu da je Mar ko vje ro vat no ma te ri jal no po ma-gao nje go vo ško lo va nje. U istom sti lu i istih po et skih do me ta na-pi sao je i odu „Nje go vom Kra ljev skom Vi so čan stvu Go spo da ru Cr ne Go re Ni ko li I Pe tro vi ću Nje go šu”. Pje sma je na pi sa na za 60. kra ljev ro đen dan, isto vre me no dok je pi sao i mol bu za sti pen di ju. Ovo na iz vje stan na čin mo že da upu ću je na ka rak ter sa mog auto-ra, ali i na ka rak ter udvo rič kog vri jed no snog si ste ma Cr ne Go re.

Dr lje vi će va pje sma „Lov ćen ski po klič”, ob ja vlje na u za gre-bač kom „Hr va tu” 1923, pot pi sa na pse u do ni mom Haj duk Pe ro, a ko ja se ba vi tra gič nom sud bi nom po ro di ce Zvi cer, vri jed na je po me na sa mo za to što je zbog nje nog ob ja vlji va nja po li ci ja za-pli je ni la ti raž. Na isti mo tiv S. Dr lje vić na pi sa će ka sni je pje smu „Lov ćen ska taj na”, skrom nih knji žev nih do me ta, ka kve su bi le i dru ge nje go ve pje sme.

No, i po red oči gled no oskud nog po et skog da ra, jed na pje-sma Se ku le Dr lje vi ća osta vi la je sna žan trag – njen dio je ušao u zva nič nu dr žav nu him nu. Pje smu je Dr lje vić pr vi put ob ja vio u pod go rič koj „Ze ti”, u ja nu a ru 1936, pod na slo vom „Cr no gor sko se ljač ko ko lo”, a mje sec da na ka sni je u za gre bač koj „Evo lu ci ji” sa iz mi je nje nim na slo vom „Vječ na na ša”.

394


VJEČ NA NA ŠA

Vječ na na ša Cr na Go ro!Si no vi smo tvog sti je nja,Ču va ri smo tvo je ča stiI se ljač kog tvog po šte nja.

Vo li mo vas, br da tvr da,I stra vič ne na še klan ce,Ko ji ni kad ne po zna šeSra mot no ga rob stva lan ce.

Lov ćen nam je ol tar sve ti,Va zda smo mu vjer ni bi li,U nje ga smo vje ro va liI nji me se po no si li.

Od ka da je Bad nje Ve čeNa šu vje ru oči sti lo,Me đu na ma se lja ci maNe vjer ni ka ni je bi lo.

Dok se ljač koj na šoj mi sliNa ša slo ga da je kri la,Po no sna će s na ma bi tiNa Lov će nu gor dom Vi la.

Ri je ka će na ših va liUs ka ču ći u dva mo raOke a nu glas no si ti,Da je vječ na Cr na Go ra!

Pje smu u ru ko pi su, i pri je ob ja vlji va nja, ši ri li su pri pad ni ci Cr-no gor ske stran ke. Pi sa na u osmer cu, ka rak te ri stič nim za pje va nje u ko lu, sa pa tri ot skim pa to som, br zo je pri hva ta na. Pje va la se po

395


se li ma i ka tu ni ma i mno gi su je zbog me tri ke sma tra li na rod nom. Ima in di ci ja da je, ka ko to bi va sa na rod nim stva ra la štvom, do-ra đi va na, po pra vlja na, bru še na. Na to, po red osta log, upu ću ju i po čet ni sti ho vi ak tu el ne him ne „Oj, svi je tla maj ska zo ro/ Maj ko na ša Cr na Go ro”, ko jih ne ma u Dr lje vi će vim ver zi ja ma pje sme.

Sa vić Mar ko vić Šte di mli ja je na kra ju svo je knji ge „Osno vi cr-no gor skog na ci o na li zma” ob ja vio i Dr lje vi će vu pje smu, po sve mu su de ći no vu ver zi ju ili je mo gu će sam ura dio re dak ci ju, ta ko da je dio sti ha „na še klan ce…” pro mi je nio u „va še klan ce”. A sti ho ve „Po no sna će s na ma bi ti/ Na Lov će nu gor dom Vi la” u pri klad ni je „Bi će gor da, bi će slav na/ Do mo vi na na ša mi la”.

Ka da je Dr lje vić, u pro lje će 1944. go di ne, ob ja vio knji gu „Bal-kan ski su ko bi 1905–41”, kao pro log sta vio je pje smu „Vječ na na-ša”, dje li mič no iz mi je nje nu u od no su na pr vu ver zi ju. U pr voj stro fi za dr žao je pr vi stih „Vječ na na ša Cr na Go ro”, a slje de ća tri „Si no vi smo tvog sti je nja/ Ču va ri smo tvo je ča sti/ I se ljač kog tvog po šte nja” za mi je nio je sti ho vi ma „Tvoj Lov ćen je car ju na ka/ Ka se lja ka tvo jih dje la,/ Kad su či ja opje va na?” – što je, po mom skrom nom mi šlje nju, lo ši je od pr vo bit nih sti ho va. No, iz mje na mu je vje ro vat no bi la po treb na za rad pro mje na u pe toj stro fi , ko-ja u pr voj ver zi ji gla si „Dok se ljač koj na šoj mi sli/ Na ša slo ga da-je kri la, / Bit će gor da, bit će slav na/ Do mo vi na na ša mi la”. U po sljed njoj ver zi ji stro fa gla si „Dok lov ćen skoj na šoj mi sli/ Na ša slo ga da je kri la,/ Bit će gor da, bit će slav na/ Do mo vi na na ša mi-la”. Za ak tu el nu dr žav nu him nu u cje li ni su uze te dru ga, pe ta i še sta stro fa. Ni u jed noj ver zi ji Dr lje vi će ve pje sme ne ma sti ho va „Oj, svi je tla maj ska zo ro/ Maj ko na ša Cr na Go ro” što upu ću je i na dru ge re dak ci je i do ra đi va če po me nu te pje sme. Ovi sti ho vi ob ja-vlji va ni su sre di nom pe de se tih go di na pro šlog vi je ka, kao tekst na rod ne pje sme, u či tan ka ma za tre ći raz red osnov nih ško la. Tre-ći stih pr ve stro fe bio je dr lje vi ćev ski, ali ne i Dr lje vi ćev. Ta ko je pr va stro fa gla si la: „Oj, svi je tla maj ska zo ro,/ Maj ko na ša Cr na Go ro,/ Si no vi smo svog sti je nja,/ I ču va ri tvog po šte nja”. Dru ga stro fa pre tr pje la je re dak tor ske in ter ven ci je, pa su u Dr lje vi će voj ver zi ji „stra vič ni klan ci” u no voj ver zi ji bi li vr let ni, tre ći stih iste

396


stro fe „Ko ji ni kad ne po zna še” u no voj ver zi ji „ne pri zna še”, što sve po ka zu je da je re dak tor ove ver zi je imao vi še in ven tiv no sti od sa vre me nog pri re đi va ča dr žav ne him ne. Oči gled no je re dak tor znao da su cr no gor ski klan ci do bro po zna va li i ci je nu slo bo de i te ži nu rop skih la na ca, pa je sto ga pri mje re ni je zvu ča lo „ne pri-zna še”. U tre ćoj stro fi Dr lje vi će ve pje sme bio je za mi je njen dru gi stih, pa je stro fa gla si la „Lov ćen nam je ol tar sve ti/ U nje ga smo svi za kle ti,/ U nje ga smo vje ro va li/ i nji me se po no si li”. U ta kvoj re dak ci ji ni je bi lo, če tvr te, pe te i še ste stro fe. Mo žda sto ga što je če tvr ta stro fa sen zi bil ni jem uhu mo gla zvu ča ti kle ro na ci o na li-stič ki, a pe ta što su „lov ćen ska mi sao” i „kri la ta slo ga” zvu ča le ap strakt no, pre pa te tič no, ne u mje re no, da ne ka žem ne i sti ni to. Še ste, pak, stro fe u po me nu toj re dak ci ji ne ma, jer je re dak tor valj-da znao da na še ri je ke ni je su ni Du nav, ni Var dar, ni Nil, ni Vol ga, ni Ama zon. Da je na ša naj du ža ri je ka ko ja se ne po sred no uli va u mo re Su to ri na du ga oko pet ki lo me ta ra i lje ti ne mo že svo jim va-li ma da na to pi ni jed nu ba štu, a pri ušću go to vo pre su ši stva ra ju ći smr dlji ve ba ru šti ne i le gla ko ma ra ca. A mo žda mu je za sme ta la i „vječ nost” ko ja se po mi nje u for mi ka kva se kod nas naj če šće ko ri sti u ne kro lo zi ma, po smrt nim go vo ri ma, tu žba li ca ma i le le-ci ma. Ili, mo žda, je re dak tor pro cje nji vao da je sve to pre te ško za uz rast za ko ji je ob ja vlji va na.

Pre ma ne kim svje do čan stvi ma ova kva ver zi ja pje va na je lje ti po pla ni na ma, na ka tu ni ma gdje su se ku pi li mla di ko mu ni sti i pri je Dru gog svjet skog ra ta. A po sli je ra ta, ne baš mu zič ki obra-zo va ni uči te lji, pje va li su je sa uče ni ci ma na ča so vi ma mu zič kog vas pi ta nja. Ta da je i autor ovih re do va na u čio na pa met. Valj da mi se sto ga i či ni ova re dak ci ja in ven tiv ni jom, pri mje re ni jom i ljep-šom od ak tu el ne.

IIIDVI JE DI MEN ZI JE JED NE PO SEB NO STI

Za kraj op ser va ci ja o dje lu Se ku le Dr lje vi ća osta vio sam div-nu, sa že tu, je zgro vi tu i ma te ma tič ki pre ci znu nje go vu mi sao „da su Cr no gor ci etič ka i et nič ka po seb nost”. Dr lje vić je ovu mi sao pre-

397


u zeo od srp skog na uč ni ka Ži vo ji na Pe ri ća i sa op štio je u po sljed-njem po gla vlju „Bal kan skih su ko ba”. No, ma lo ko je od „čuvarâ” na ci o nal nog iden ti te ta (i de snih i li je vih) shva tio da on op sta je sa mo u je din stvu obi je di men zi je. Ma lo ko me je pa da lo na pa met da bi gu blje njem etič ke ona dru ga, et nič ka di men zi ja cr no gor ske po seb no sti, ima la sna gu kao i ma lo pri je po mi nja na ri je ka – lje ti le glo spli na i ko ma ra ca…

398

399

Bo ri slav Ci me ša

SE KU LA DR LJE VIĆ O CR NO GOR SKOM PO GLE DU NA SVI JET

Bor ba ne pre sta na i ju nač ka slo bo da su te melj cr-no gor skog po gle da na svi jet. In takt na slo bo da kao naj vi ša vri jed nost cr no gor ske ak si o lo gi je. Osno vu i su šti nu cr no gor skog fi lo zof skog po gle da na svi jet či-ne Nje go šev „Gor ski vi je nac” i „Lu ča mi kro ko zma”. Ide a li zam u pra vu. Čo vjek i čoj stvo. Tr go vač ki (pa-li) i he roj ski (uz vi še ni) duh (ge ist). Na tra gu i u du-hu he ge li jan skog di ja lek tič kog pu to va nja du ha. Cr-no gor stvo je spoj cr no gor ske dr žav ne ide je i cr no gor-ske na ci o nal ne svi je sti. Ide o log cr no gor skog pi ta nja. Tvo rac su ve re ni stič kog cr no gor skog na ci o nal nog pro-gra ma. Cen tar isto ri je svi je ta ni je sto mak (vul gar ni ma te ri ja li zam) ne go na ci o nal na svi jest. Za Cr no gor-ce cr no gor ska na ci o nal na sa mo svi jest. U svim vre me-ni ma i svim sred stvi ma oprav da na je bor ba za svo ju dr žav nu slo bo du dr ža vu Cr nu Go ru i vla sti ti cr no-gor ski na rod i na ci ju.

Bez kr sta ne ma hri šćan stva. Ta ko ni bez kol ca ne ma mu če ni-štva i pod vi žni štva. Cr na je Go ra bi la vje ko vi ma ra za pe ta na

kr stu i mu če na na kol cu. To je nje nom auten tič nom hri šćan stvu i stra da nju da lo po seb nu vri jed nost i zna če nje. Otu da je bor ba Cr no go ra ca i Cr ne Go re, po mi šlje nju mno gih neo svo ji va „tvr-đa va li ber ter stva”1, a po Te ni so nu i ka me nog pri je sto la slo bo de,

1 S. Drljević, Balkanski sukobi, Zagreb 1944/citirano prema D. Ra-dojević, Politička misao Sekule Drljevića, 2007, str. 410.

400

B o r i s l av C i m e š a

iza zva la di vlje nje čo vje čan stva. Pu to pi sci, pi sci, pje sni ci, fi lo zo fi i mi sli o ci is pi sa li su stra ni ce po što va nja i obo ža va nja Cr ne Go re. Ve li ki hr vat ski pje snik Ivan Ma žu ra nić svo jim re me kom „Smrt Smail-age Čen gi ća”2 sa či nio him nu cr no gor skim se lja ci ma od-no sno cr no gor skom he ro ič kom čo vje ku. To je, pre ma S. Dr lje-vi ću, is ka zao i vo đa hr vat skog na ro da i HRSS Stje pan Ra dić ri-je či ma: „Mi smo Hr va ti u naj ljep šem dje lu svo je knji žev no sti (I. Ma žu ra nić „Smrt Smail-age Čen gi ća”) ci je lu Cr nu Go ru na zva li ve li čan stve nim žr tve ni kom slo bo de u naj div ni jem hra mu bož je-ga pod ne be sja, a Vas smo Cr no gor ce pro gla si li ne sa mo uzo rom ju na štva, ne go i ne do sti žnim pri mje rom jed no stav no sti i po šte-nja. Za to mi Hr va ti ru ši mo be o grad ski cen tra li zam i Pa ši će vu ko rup ci ju i ti ra ni ju… što svo jim po ga nim ru ka ma raz va lju ju ve-li čaj ni žr tve nik cr no gor ske slo bo de i što Vas Cr no gor ce bar bar ski pro go ne i so ton ski mu če”.3 Za kra lja Ni ko lu Cr na Go ra je naj ve ći mu če nik na svi je tu.4 Ovu je te zu od cr no gor skog su ve re na pre u-zeo dr. Se ku la Dr lje vić. Za nje ga su, nje go šev ski re če no, „bor ba ne pre sta na” i ju nač ka slo bo da te melj cr no gor skog po gle da na svi-jet. Nje go vo tač no ob ja šnje nje poj ma ju nač ke i in takt ne (ne dir-nu te, ne tak nu te, ne po vri je đe ne, či ta ve, ci je le) slo bo de, od no sno jed nog ob li ka (cr no gor skog) nje ne ap so lut no sti le ži u sta vu:

„To ni je po jam na še gra đan ske slo bo de, iz ra đen na na če li ma zna me ni te De kla ra ci je o pra vi ma čo vje ka i gra đa ni na: brat stvo, jed na kost, slo bo da. Brat stvo je sen ti men ta lan po jam bez ika-kvog prav nog ili po li tič kog zna ča ja. Osta ju jed na kost i slo bo da. To su dva kon tra dik tor na poj ma. Na ša gra đan ska slo bo da je ste kom pro mi sni od nos iz me đu slo bo de i jed na ko sti. Cr no gor ska slo bo da ni je pri sta la na pra vlje nje to ga kom pro mi sa sa jed na ko-

2 Isto, 246.3 Isto, 384.4 Isti, Politički spisi, Cetinje-Titograd 1989, str. 481. (Novogodišnja

proklamacija Crnogorcima povodom kršenja prava da sami odlučuju o svojoj sudbini od 24. 12. 1918/6. 1. 1919. g. Isto, Glas Crnogorca, 2/15. 1. 1919. broj 62.)

401

S e k u l a D r l j e v i ć o c r n o g o r s k o m p o g l e d u n a s v i j e t

šću. Cr no gor ci tra že da slo bo da bu de in takt na. U vječ noj bor bi sa Tur ci ma oni su se sva ko dnev no uvje ra va li da jed na ko sti me đu lju di ma ne ma, da ima fi zič ki i du šev no ja čih i sla bi jih. Za to se cr-no gor ska slo bo da i zo ve „ju nač ka slo bo da”. Ona je zah ti je va la da fi zič ki i du šev no sla bi ji svo jim snis ho dlji vim dr ža njem oda ju pri-zna nje pre ma ja če mu. Cr no gor ska slo bo da ni je na la zi la ogra ni če-nja u jed na ko sti već u cr no gor skoj re li gi ji, u hri šćan stvu. Ali to je jed no ma lo druk či je hri šćan stvo. Ta re li gi ja ne sa dr ži ni je dan od de set smrt nih gri je ho va, pa čak ni je dan od če ti ri gri je ha va pi ju ća na ne bo, ka ko ih cr kva na zi va. Cr no gor ska re li gi ja po zna je če ti ri gri je ha va pi ju ća na ne bo, ali sa svim dru ga. Njih ka lu đer Di mi tri-je, ar hi man drit Ma na sti ra mo rač kog, na bra ja u pro po vi je di, ko ju u „Smrt Smail age Čen gi ća” dr ži osvet nič koj če ti na ri je ci Mo ra či, pet ki lo me ta ra da le ko od sa me cr kve:

Il’ vas tko god uvr’je dio bra ta; / il’ne ja ku dra gi pro tiv ni ku/ ži-vot dig nuv ogr’je šio du šu; /Ili put nu za tvo rio vra ta; / il’do vje ru, a kre nuo njo me; / Ili glad nu us kra tio hra nu; /Il’ ra nje nu ne za vio ra-nu; /Sve je gri jeh, sve su dje la pri ka: /bez ka ja nja ne ma opro sni ka./

U tim ri je či ma je ogra ni če nje cr no gor ske slo bo de da se ne pre tvo ri u vla da vi nu ja če ga nad sla bi jim”.5

Ovo po i ma nje slo bo de bi lo je, da kle, u pot pu noj opre ci sa prin ci pom usta no vlje nja dr ža ve kao pri nud ne za jed ni ce, te dok je god ono odr ža va no kod nad moć ni je ve ći ne, dr ža va se ni je svje-sno i na mjer no iz gra đi va la. Kroz ci je lu na rod nu po e zi ju, upra vo kroz onaj dio ko ji u njoj ima cen tral no zna če nje ovo je shva ta nje do sled no spro vo đe no. Sa mim tim što je re vo lu ci o nar no u svo joj osno vi i in di vi du a li stič ko ono je ovu dru gu svo ju od li ku mo ra lo za mi je ni ti da kroz pr vu po sta ne pro gre siv no i kon struk ti vi stič ko, a i ko lek tiv no. No, to se još ni je do go di lo. Za ta kvo shva ta nje slo-bo de, pra va i ju nač ke bor be za njih vas pi ta ne su i bo dre ne ge ne-ra ci je na rod nim pre da njem.6 Kao jed na for ma ap so lut ne slo bo de in takt na slo bo da je bi la naj vi ša vri jed nost cr no gor ske ak si o lo gi-

5 S. M. Štedimlija, Skidanje maske, Zagreb 1932. g. str. 19.6 Isto, 17.

402


je. Ona je pod ra zu mi je va la pot pu no i ko nač no sa mo žr tvo va nje svo jih tvo ra ca, ju na ka i he ro ja za nju kao svoj je di ni i uz vi še ni ideal. Gla va sva ko jeg mar ti ra da ta za nju ima la je kao i umjet nič-ko dje lo vred no tu res fi ni ta. „Cr na Go ra kao ri jet ko ko ja ze mlja na svi je tu kroz vje ko ve svo je muč ne bor be za slo bo du do ka za la je ne sa lo mlji vu vo lju da bez u slov no i u svi je ma pri li ka ma slo bo du sma tra svo jom neo svo ji vom te ko vi nom. Vječ no u bor bi za slo bo-du, Cr na Go ra je na u či la ci je nu svo je slo bo de i iz gra di la svo je du-bo ko po što va nje pre ma slo bo di dru gih. Čo vjek bez slo bo de ni je čo vjek, na rod ko ji ne zna ci je ni ti slo bo du ni je na rod. To je vi te ško shva ta nje slo bo de u svo joj te škoj i pu noj bor be isto ri ji Cr na Go ra ga ji la i ni jed nim svo jim či nom ni je se ogri je ši la o ta zdra va osje ća-nja…………… sva ki put kad je ima la pri li ke za to, do ka za la je go-to vost na naj ve će žr tve…………”7. Bez he roj ske sa mo žr tve ne svi-je sti čo vjek ne mo že bi ti svje dok isti ne ni ti bo rac za etič ka na če la. He ro ji ma je mje sto u car stvu ži vo ga Bo ga i to po red sve ta ca, an-đe la, pod vi žni ka i mu če ni ka za vje ru. He roj stvo, me đu ti jem ni je sa mo iz ra zi ta i pre ko mjer na ljud ska hra brost ra di od bra ne ži vo ta. Ona je i put spa se nja du šev nog ži vo ta ko ji se vr li na ma uz di že ka vječ no sti. U cr no gor skom po gle du na svi jet ko ji Dr lje vić za sni va na nje go šev skoj fi lo zo fi ji, he ro i zam se iz jed na ča va sa sve ta štvom. He ro i zam se ne is cr plju je sa mo u ra tu i na boj nom po lju „bor bom ne pre sta nom” već ozna ča va i pod vig ko jim se po sti že uti caj na pu tu isti ne i prav de. Tu ma če ći Nje go ša, Dr lje vić prav du po sma tra i vr jed nu je te melj nom vr li nom du šev nog ži vo ta. Osno vu ljud ske či ni Bož ja prav da. Iz jed na ča va se sa isti nom i jed na je od naj vi-ših ka rak te ri sti ka Bo ga. Prav da je uz vi še na i tran sce dent na, ima-nent na Go spo du, De mi jur gu vre me na i pro sto ra, isto ri je i lju di.

Po jam prav de ima za Nje go ša pre ma Dr lje vi ću je dan du blji i vi ši smi sao, ko ji, une ko li ko pro is ti če iz jed nog vi so kog mo ral nog sta va, ima svoj ko ri jen u su šti ni dru štve nog ži vo ta. Dru štve ni za-ko ni, osnov ko jih či ni prav da de ter mi ni sa ni su, u pr vom re du,

7 Isto kao 1, str. 214 (Program Crnogorske stranke); S. Drljević, Bo-je demokratije Zeta, 8/VII/23. 2. 1936./str. 1.

403


bor bom ko ja vla da svu da pa i u ljud skom dru štvu. Za to se nji-hov smi sao mo že tra ži ti u shva ta nju te bor be. Pro u ča va ju ći po jam dru štve ne bor be po Nje go šu do la zi se do za ključ ka da dru štve ni od no si ne mo gu po či va ti na na si lju, već da se mo ra ju odr ža va ti, u naj ma nju mje ru ne kom rav no te žom u ko joj se ne smi je do pu šti ti, nad moć nost na si lja. To iz la zi iz nje go vog osnov nog sta va od bra-ne od na si lja, za ta ko na gla še nim po zi vom od bra ne, ko ja sa dr ži i du žnost i pra vo na od bra nu. Ali Nje goš ide još i da lje: On će u na gla ša va nju nu žno sti po sto ja nja od bra ne od na si lja u dru štvu, prin cip od bra ne uz di ći na ste pen nje go vog emi nent nog po sto ja-nja u dru štve nom ži vo tu – jed nim vi šim mo ral nim sta vom – vje-rom u sve moć vječ ne prav de, po ko joj sva kom ak tu na pa da mo-ra usli je di ti od bra na, kao si la pro tiv te že. Te ta ko kroz rav no te žu od no sa (NE RAV NO TE ŽA je uslov RAV NO TE ŽE – an ti e qu i li-bri um ra di equ i li tri u ma) od bra ne i na pa da – uslo vlje nih su ko-ba do bra i zla – Nje goš će za htje vom bez u slov ne od bra ne, po di ći po jam prav de iz sfe re re al no sti ili re la tiv ne vla da vi ne nje ne, do jed no stav nog i ap so lut nog nje nog po sto ja nja u „bla že nom ne be-skom ži li štu”, uz di ći će je, do ap strak ci je, ve žu ći je sa nje nom sup-stan ci jom pra vič no šću i jed na če ći ih, iz nad sve ga, jed nim vi šim mo ral nim za htje vom, vla da vi nom do bra u ži vo tu.

Ovo gle di šte le ži u osno vi prav ne svi je sti i mo ra la svih Cr-no go ra ca u „Gor skom vi jen cu” ko ji su sko ro na gon skom sna gom do bri do iz vo ra ne sa mo u sva kom nji ho vom po gle du na svi jet, ne go sko ro u sva koj nji ho voj ri je či. Ne mo ra mo po če ti s Mi ću-no vi ćem ko ji sto ji na če lu uzo ra u „Gor ski vi je nac”. Poč ni mo sa za htje vom Vu ka Ra slap če vi ća o ne vr še nju na si lja nad sla bi ji ma, for mu li sa nom u re zo nu o ku ka vi ci, ko ju ci lja Dra ško sa dže fer-da rom:

„Ne moj Dra ško ta ko ti ži vo ta!/ na va lja se bi ti ku ka vi ca; / ali ne znaš rđa te ne bi la,/ da su ono šće ri La za re ve./”

Smi sao prav de ov đe do la zi do iz ra ža ja po mi je šan sa re li gi o-znim śeća njem pre ma ku ka vi ca ma ko je je na rod na fan ta zi ja do-ve la u ve zu sa glav nim ju na kom ko sov ske tra ge di je, da bi tu go-va nje za ko sov ski jem he ro ji ma pre ni je la i na sva ži va bi ća na sta-

404


nje na na ze mlji. Ku kav ni ce su šće ri La za re ve, za to što tre ba sva ki ži vi stvor za jed no da su za ma za li je va ko sov ske bo žu re.

Da lje bi do šao voj vo da Dra ško, ko ji ja či nom pri zo ra uka zu je pro past cje lo kup ne za pad ne ci vi li za ci je, oli če ne u već do tra ja loj ne gda šnjoj Mle tač koj Re pu bli ci, utvr đu ju ći mo ral ni pad on da-šnjeg dru štva, ko je se odr ža va na špi ju na ži, po dlo sti, ne po što va-nju lič no sti čo vje ka i svoj spas na la zi u mu če nju lju di u ne hu ma-nim tam ni ca ma đe:

„Čo vek pa šče tu ve zat ne šća še/ a ka mo li čoj ka ne sret nje ga./ oni lju de sve ta mo ve za hu/i da vlja hu u mrač nim izba ma;” a su do vi su im „pra vi”, „da te Bog sa ču va! Ma lo bo lji ne go u Tur či na”.

Za sve te pri li ke Dra ško ve li: „Od to ga ti bje hu po gi nu li – me-đu so bom vje ru iz gu bi li”. Sve to bu ni nje go vu so ci jal nu svi jest:

„Za bo lje me sr ce pro go vo rih: /Što po ga ni od lju dih či ni te?/Što ju nač ki lju de ne smak ne te?/Što im ta kve mu ke uda ra te?.”

I nje go vu vi so ku prav nu svi jest, ko ja se ogle da u nje go voj čvr stoj vje ri u prav du tran sce den tal nu. Ta vje ra u prav du tran-sce den tal nu do sti že sna gu pro ro čan stva. Ni ka da ni je dan sta ro-za vjet ni po rok ja čim gla som ni je pro ri cao pro test ra di uči nje nih ne prav di od Dra ška u ovi jem sti ho vi ma:

„Po znao sam na one tam ni ce/da su Bož ju grd no pre stu pi li/i da će im Car stvo po gi nu ti/i bo lji ma u ru ke ulje sti”.

Ne sa mo ži vot po je din ca, ne sa mo ži vot dru štva ne go i naj ja-če i naj čvr šće dru štve ne or ga ni za ci je, dr ža ve mo ra bi ti za sno van na prav di ako ho će da bu de po uz dan i sa na dom u du že tra ja-nje. Fak to ri ko ji su po zva ni da odr že po bje du prav de u svi je tu po zva ni su isto vre me no i to sa mo oni, da odr že i dr ža vu. Ti su fak to ri: ju na štvo i or ga ni u slu žbi prav de. Pr vo pi ta nje ko je Vuk Man du šić upu ću je Da ni lu gla si: „A bje hu li ju na ci voj vo da?” Na-kon ne ga tiv nog od go vo ra na ovo pi ta nje Cr no gor ci ma je od mah ja sno da je pro past Mle ta ka ne iz bje žna. Da kle, po bje da prav de u svi je tu, za ju na ke „Gor skog vi jen ca” ni je sa mo po stu lat nji ho ve re li gi je, ko ja se va zda ne po kla pa sa hri šćan stvom, nji ho va mo ra-la, nji ho ve eti ke, i na da sve, nji ho ve ne po ko le blji ve vje re u sve moć

405


vi še prav de, ne go i pi ta nje odr ža nja eg zi sten ci je ne sa mo je din ke ne go i svih ko lek ti vi za ma pa i ono ga naj ja če ga – dr ža ve.

Za sva ko ga ko ji se ogri je ši o prav du – ju na ci „Gor skog vi jen-ca” iz ri ču smrt nu pre su du i vje ru ju da smrt iz bje ći ne mo že, jer u za ko ni ma vječ ne prav de ni je pred vi đe na mi lost pre ma zlu i nje-go voj bor bi pro tiv do bra. Za to je za vla di ku Da ni la i za sve gla va re su no vra tan pad tur ske im pe ri je ne iz bje žna po slje di ca ne prav de, ko ju je tur sko car stvo uzi da lo u te me lje svo je svjet ske vla sti. Za vla di ku Da ni la i nje go ve Cr no gor ce ni je ni šta neo če ki va no što po či nje mah tur skog na le ta da umi re pred Be čom, „ka kod zra ka umre na pla ni nu kad uto ne sun ce u pu či nu”.

Što je pred Be čom Bu rak po sr nuo i što So bi je ski i voj vo de Sa-voj ski sa lo mi še de mo nu ro go ve, to, po Vla di ci i Cr no gor ci ma, ni je po slje di ca stra te gij ske po gri je ške tur ski jeh voj sko vo đa, ne-go ka zna vječ ne prav de, po čet na ak ci ja nje ne ko nač ne po bje de u bor bi ko ju je pro tiv tur ski ne prav de kroz vje ko ve vo di la. Da-kle, ne sa mo hri šćan ske voj sko vo đe u bi ci pred Be čom, ne sa mo Vla di ka i Cr no gor ci, da su in stru ment prav de u bor bi pro tiv ne-prav de, ne go je i sa mo hri šćan stvo u bor bi pro tiv mu sli man stva in stru ment prav de u bor bi pro tiv ne prav de. Bor ba pro tiv Tu ra ka, po Nje go šu, ne vo di se ra di po bje de hri šćan stva nad mu sli man-stvom ne go ra di po bje de prav de nad ne prav dom. I to do ka zu je da Cr no gor ci Vla di či ni ima ju svo ju re li gi ju, ko ja se u sve mu ne po kla pa sa hri šćan skom.

Prav da je Bog, a Bog je prav da. Od Go spo da utvr đe na prav da je te melj pra va kao što je kod re li gi je i cr kve dog ma osnov ka no-na. Na jed nom mje stu u „Gor skom vi jen cu” po sto ji po Dr lje vi ću su kob prav de i pra va:

„Do le će ni ja to ja re bi cah,/i sva ko ju ži vu po fa ta smo; /s to ga gra-ja na sta me đu na ma./(Svi iz gr la po vi ču)/Pu šti te ih, ama nat vi bo-žij; /je re ih je ne vo lja na gna la,/a ne bi ste ni jed nu fa ta li: /Ute kle su k va ma da ute ku,/a ni je su da ih po ko lje te/Pu šti še ja re bi ce i ……” – „G. vi je nac”,/

Sav „Gor ski vi je nac” je ko di fi ka ci ja, etič kog shva ta nja Cr no-go ra ca Dra ško vog do ba, u či jim po gle di ma na svi jet pr vo mje sto

406


za u zi ma svi jest o dru štve noj prav di. Ta je svi jest uz dig nu ta do ste pe na so ci jal ne sank ci je ta ko moć ne i ja ke da po ti sku je sve ono što se ne da pla si ra ti u gra ni ca ma nje nih za htje va, pa ma kar to bi lo i pra vo. Iz gle da da je ovo mje sto u „Gor skom vi jen cu” do šlo is klju či vo da pri ka že na rod nu svi jest o od no su prav de i pra va, i svo jim mje stom – jer do la zi ne ve za no u re đa nju dru gih po gle da, – a ta ko đe i svo jom sa dr ži nom. Ka rak te ri stič no je i to, da gor nji sti ho vi do la ze po sli je raz la ga nja o ku ka vi ca ma, gle di šta o od no su pre ma sla bi ji ma, u ko me je dat smi sao o prav di kao za htje vu da se od no si u dru štvu što ma nje po ja vlju ju kao na pad na dru go ga. Ta mi sao je i ov đe po ten ci ra na, sa raz li kom, što je u raz la ga nju o ku ka vi ca ma ne prav da kon kret ni ja, dok ov đe, u raz la ga nju o ja re-bi ca ma, for mal no ne po sto ji, jer se po ja vlju je u ob li ku pra va – vla-sni štva nad po fa ta nim ja re bi ca ma.

Rad njom fa ta nja ja re bi ca sti če se pra vo svo ji ne nad nji ma i za sva ki da lji akt, pa i sa mo kla nje ja re bi ca, ne mo že se re ći da je pro tiv pra van; ali, to ne zna či da sa tim i prav da mo ra bi ti za do vo-lje na, ni ti pak to, da ona ne mo že bi ti pra vom po vri je đe na. Mi sao o pra vu kao ne prav di ni je no va; nju je Ci ce ron ova ko de fi ni sao: Sum mum ius sum ma ini u ria – naj ve će pra vo je naj ve ća ne prav da. To isto ka že Vol ter po sli je osam na est vje ko va: Un gro it por te trop loin de vi ent une inju sti ce – jed no pra vo za ne še no (is ko ri šće no) do kraj njih gra ni ca po sta je ne prav da. Kao pri mjer pra va – ne prav de slu ži lo bi gor nje gle di šte o ja re bi ca ma, đe se ra di o su ko bu pra va svo ji ne sa prav dom.

Pra vo je tu ne prav da po što prav da, u kon kret nom slu ča ju, zah ti je va da se iz poj ma svo ji ne nad po fa ta nim ja re bi ca ma iz u-zme akt bez gra nič nog ras po la ga nja; ko ji je nu žno sa dr žan u poj-mu svo ji ne. Svo ji na nad po fa ta nim ja re bi ca ma, stvo re na ak ci jom fa ta nja istih, je jed no pra vo u či jem poj mu le ži akt ras po la ga nja, to jest uni šte nja do tič nog pra va, i ko je se, u kon kret nom slu ča ju, is cr plju je rad njom ras po la ga nja od no sno kla nja. Za ta kvu rad nju ne mo že mo re ći da je pro tiv prav na, ali je nu žno sa dr ža na u poj-mu pra va. Ta ko đe, ne mo že mo re ći da Nje goš, za htje vom da se pu šte ja re bi ce (is ti ca njem fak ta da su one „ute kle da ute ku”, da se

407


spa su, da kle, a ne da ih „po ko lju”), po ri če po sto ja nje pra va svo ji-ne nad ja re bi ca ma, jer bi on da pred nji sti ho vi bi li iz li šni u to li ko što bi sa dr ža li istu mi sao iz sti ho va o ku ka vi ci, te ta ko sa dr ža-va ju ći re fl ek si je o od no su pre ma sla bi ji ma, ne bi mo gli do ći kao po seb na cje li na ne po sred no po sli je sti ho va o ku ka vi ci.

Bar ka ko iz gle da, ov đe se ra di o gra ni ci, obi mu do tič nog pra-va ko je, pre ćut no iz la zi iz cje lo kup nog smi sla pred njih sti ho va, na pr vom mje stu, a, za tim, iz pred me ta i sa me rad nje ko ji su uze-ti da svo jim smi slom ozna če jed no ta kvo pra vo: – ja re bi ce, kao pred met svo ji ne, i nji ho vo fa ta nje su u sta nju da sta ve u iz gled po sto ja nje pra va svo ji ne van sum nje. Pra vo, da kle, po sto ji, i to u su ko bu sa prav dom, ko ji na sta je čim pra vo pre đe svo je gra ni ce. Tu gra ni cu Nje goš po sta vlja pra vu, u kon kret nom slu ča ju, čak sa-mim ak tom ras po la ga nja do tič nim pra vom, te ako je pra vo pre če, sljed stve no ako bi ja re bi ce bi le po kla ne, on da je ono u na pa du i po sta je ne prav da. Od u zi ma ju ći pra vu svo ji ne atri but neo gra ni-če nog ras po la ga nja Nje goš ga ogra ni ča va za htje vom prav de do mje re ko ja ga čak i uni šta va. Ta mje ra isto dob no do no si so bom i re še nje su ko ba prav de i pra va, ko je, uni šte njem pra va – ne prav de, po sta vlja emi nen tan za htjev svo đe nja pra va u gra ni ca ma prav de.

Poj mo ve i vri jed no sti ju nač ke slo bo de i ča sti S. Dr lje vić na la zi fun di ra ne u Nje go še vom po gle du na svi jet. O nji ma on ve li:

„Na kon an tič kih grč kih pje sni ka i fi lo zo fa naj ve ći pje snik i fi lo zof na Ju go iz to ku, cr no gor ski vla di ka i pje snik Pe tar II Pe tro-vić Nje goš, u svom naj ve ćem dje lu ‘Gor ski vi je nac’, ka že za Cr nu Go ru, da je gni je zdo ju nač ke slo bo de. Po jam ju nač ke slo bo de ne-ma ni je dan dru gi na rod Ju go iz to ka osim Cr no go ra ca. Sto ji pre ma poj mu gra đan ske slo bo de za pad nih de mo kra ci ja u od no su, u ko-me sto ji isti na pre ma la ži. Ju nač ka slo bo da je pra vo na o ru ža no ga ju na ka, da u od bra nu svo je ča sti upo tri e bi oruž je pro tiv sva ko ga, pa i pro tiv dr žav nih or ga na u to ku nji ho va slu žbe no ga ra da. Gra-đan ska slo bo da je ilu zi ja raz o ru ža nih lju di da su slo bod ni. Po jam ju nač ke slo bo de uzi dan je u te me lje cr no gor skog po gle da na svi-

408


et, ko ji ne ma ni če ga za jed nič kog s po gle dom na svi et bi lo ko ga dru go ga na ro da na Ju go iz to ku”.8

Ci je lo obra zlo že nje ko je se da je u Gor skom vi jen cu o ubi stvu ot pad ni ka od cr no gor ske dr ža ve ni je za sno va no na re li gij skom fa na ti zmu.9 To do ka zu ju i ri je či vla di ke Da ni la: ‘Udri za krst, za obraz ju nač ki’, i nje gov po ziv, da se ‘ol tar pra vi na ka men kr va vi’. Krst se spo mi nje sa mo za to, što je iz da ja kr sta od ve la pu tem zlo-či na ve le i zda je, a bor ba se vo di za obraz ju nač ki, t. j. za čast na ro-da i čast po je din ca, ko jih ne ma bez slo bo de. To se vi di i iz go vo ra igu ma na Ste fa na, ko ji za čast ka že, da je sla va i sve ti nja na rod na. U osta lom, na ka me nu kr va vo me ne pra vi se kr šćan ski ol tar, ne-go sa mo ol tar na rod ne slo bo de. Po cr no gor skom po gle du na svi et istu ci e nu s ča šću ima sa mo ju na štvo. Čast je iz u ze ta od pri mje ne bi lo ko ga mje ri la ze malj skih vri ed no sti i pre ne se na u car stvo re-li gi je a ju na štvo je uz dig nu to u ne do gled ne vi si ne nad sve osta le ljud ske vr li ne. Ju na štvo je pi će naj sla đe du šev no, ko ji jem se pja ne po ko lje nja. ‘Ono je vječ na zu blja vječ ne po mr či ne, ko ja ni ti do go-ri ni ti svje tlost gu bi’ (Gor ski vi je nac). Ljud ska je du žnost bo ri ti se pro tiv zla, a sa mo je ju na štvo ja če od sva ko ga zla. Zbog to ga su bez ju na štva sve ljud ske vr li ne po mr či na, a ju na štvo je zu blja, ko-ja vječ no plam ti, ko ja ni ka da svje tlost ne gu bi. Na sjaj ni ji pri e stol ju na štvo ni je ni ka da po dig nu to ni ti mu je ika da od ove pje sme ljep ša iz pje va na.

Cr no gor ski po jam ju na štva ni je isto, što i po jam hra bro sti. Čoj stvo t. j. vjer nost za da noj ri e či i ve li ko du šnost pre ma sla bi ji-ma, nužd no je sa dr ža no u de fi ni ci ji poj ma ju na štva, dok ni je isti slu čaj kod hra bro sti. Sva ki ju nak je hra bar, ali sva ki hra bar čo-vjek ni je ju nak. Hra bar je i lo pov, ko ji pro va li u tu đu ku ću, da je po kra de, ali ni je ju nak”.10

Čast, pra vo i slo bo da je di no su bla go Cr ne Go re i Cr no gor-stva, a sla va nji hov je di ni ka pi tal. Ovaj ak si o lo ški si stem iz gra dio

8 Isto kao 1. str. 410.9 Isto, 411.10 Isto.

409


je u vje kov noj i vječ noj bor bi („Bor bi ne pre sta noj”) cr no gor ski he ro i čar ski čo vjek. Nje go va he ro i ka svo ju re zul tan tu na la zi u pje-smi, epi ci, epo su i tu žba li ci kao i kul tu smr ti. Dr lje vić ih po kat-kad zo ve i ele gi ja ma: „Ele gi je, ko je se u sla vu po koj ni ka i nje go va ra da re ci ti ra ju pri li kom uko pa, zo vu se na ri calj ke (Kla ge li e der). Naj ču ve ni ja na ri calj ka u svjet skoj knji žev no sti jest Ho me ro va Odi se ja, a naj po zna ti ja cr no gor ska na ri calj ka je ona u Gor skom vi jen cu, ko jom se stra opla ku je svo ga po gi nu lo ga bra ta Ba tri ća i sud bi nu nje go ve đe ce, ko ja su nje go vom po gi bi jom osta la bez ot-ca, te bol nje go vih se sta ra i sud bi nu nje go va ot ca, ko ji je, iz gu biv ši si na, ostao u sta ro sti bez hra ni te lja”.11

Da kle, ve li on, kao i Ho me ro vi Gr ci na ri calj ke (tu žba li ce) ima ju jed na ko i Cr no gor ci a „ne ma ju ih osta li na ro di Ju go i sto ka. Sve na ri calj ke ima ju isti me tar kao i Ho me ro va Odi se ja i jed na ko se skan di ra ju”.12

„Cr na Go ra je u svi e tu po zna ta po voj nič kom du hu svo ga na-ro da. Ona je sa so bom spo ji la sla vu, da je je di na od ze ma lja na europ skom Ju go iz to ku uspje la od u pri e ti se svim po ku ša ji ma Tur-ske, da je po ko ri svo joj dr žav noj vla sti. Kroz sve vje ko ve svo je vla da vi ne nad Bal ka nom Tur ska ni ka da ni je pre sta ja la po ku ša-va ti da osvo ji Cr nu Go ru i ni ka da ni je uspje la. Tu sla vu Cr ne Go-re ovje ko vje či li su, uz osta le pje sni ke, i pje snič ki kra lje vi Al fred Te ni son i A. S. Pu škin”.13

„Dva spje va, ko ji su, osa mlje ni u knji žev no sti Ju žnih Slo-ve na, do sti gli po no snu vi si nu ma log bro ja re mek dje la svjet ske knji žev no sti Gor ski vi je nac i Smrt Smail-age Čen gi ća him ne su dje li ma cr no gor skih se lja ka”.14 Go vo re ći o cr no gor skom po gle du na svi jet Dr lje vić je pi sao o ra tu, „bor bi ne pre sta noj”, ju na štvu, he ro i čar skom čo vje ku, pod vi žni štvu. Na dru goj stra ni kre tao se uni ver zal nim du hov nim ho ri zon ti ma pre vo de ći u frag men ti ma i

11 Isto, 410.12 Isto. 13 Isto, 409.14 Isto, 307.

410


cje li na ma ili kroz in ter tek stu al nost i ci tat nost ko ri ste ći u svo jim rad nja ma ta kve stva ra lač ke du ho ve kao što su Ver gi li je, Ovi di je, Dan te, Ge te, Ši ler, Haj ne, Kant, He gel i dru gi. Nje go vu pa žnju za o ku plja he roj ski, rat nič ki kao tvo rač ki duh – han dlung sge ist. Kao si no ni mi ja ra ta on je uz vi še ni duh. Ta ko je go vo rio Ima nuel Kant u svo joj Este ti ci, od no sno kri ti ci mo ći su đe nja. Rat ima u se bi ne što uz vi še no, „der Kre ig hat et wes Er ha ba nes an sich”.15 Rat na čin na rod nog mi šlje nja či ni uz vi še ni jim. Uto li ko vi še uko-li ko je na rod bio iz lo žen ve ćim opa sno sti ma, a pri to me se mo ra hra bro dr ža ti. Na su prot ra tu mir, i to obič no du gi, či ni da za vla-da pro sti tr go vač ki duh, a za jed no s njim i ni sko ko ri sto lju blje, ku ka vič luk i me ku štvo, pa na čin mi šlje nja na ro da-pro ta go ni ste mi ra pa da ni sko. Po sta vlja se pi ta nje, ima li kra ja tom pa du i pro-pa da nju? Iz me đu ra ta i mi ra raz li ka je u ci je ni ovih fe no me na kao iz ra zu nji ho vih vri jed no sti. Ci je na ra ta je vi so ka i pre vi so ka i naj zad uz vi še na. Ci je na mi ra je ni ska, ko ri sto lju bi va i če sto pre-ni ska i pro sta. Na pi ta nje, ko od re đu je tu ci je nu mo gao bi sli je-di ti od go vor, da je u mi ru utvr đu je i dik ti ra tr go vač ki duh. On se ta da ja vlja, iz la zi na sce nu. Nje gov je ob lik prost. Mir po pri-ma kroz tr go vi nu for mu ni sko sti, da bi po Kan tu bio vla da ju ći, go spo da re ći, he rrschend. Ovaj duh tr go vi ne, po sla (bi zni sa), pa-za ra, rad nje, za đe vi ce, po ga đa nja, po stu pa nja i sam pa da i to iz uz vi še nih pro sto ra ra ta, a Dr lje vić do da je „Re gi o na ap strak ci je” u pro sta kluk, tr go vi nu, u sfe ru u ko joj će bi ti vla dar, na red bo da-vac, go spo dar, He rrscher. Put du ha je put jed nog pa da. Ali i ne sa mo to. To je, od jed nom i put ovla da va nja. Duh, ge ist, He ge lov ima su pro tan pra vac. Pra vac nje gov kre ta nja i ovla đa va nja svi me, in di vi du om, dr ža vom, na ro dom, isto ri jom, fi lo zo fi jom je pra vac po mje ra nja uvis, uz vi si va nja, na di la že nja, uz di za nja, pre va zi la-že nja, sa mo pre va zi la že nja što po tvr đu je cr no gor ski isto rij ski pri-mjer i pod vig. Put je to u zna ku ono ga što se zo ve Aut he bung. Na toj sta zi ne što se iz di že, pre la zi s mje sta na mje sto, s ni žeg na

15 Vidji Kant, Kritik der Urtealskraft , paragraf 28. „Analitika uzvi-šenog („O prirodi kao snazi”).

411


vi še „uki da se” ali se ne po ti re, ne ne sta je. Pre la zak je bo lan, su-ko bi ja ki, kon fron ti ra nja sna žna, sin te ti šu ći se zna nim kre ta njem „sa mo po što va nja ili po sre do va nja sa mo pre dru go ja ča va njem sa sa mim so bom”, kao „su bjekt”, „ži va sup stan ci ja” ili „re fl ek si ja u dru go biv stvu u se bi sa moj”. Taj he ge lov ski duh u nje go voj „Fe-no me na lo gi ji du ha” za vr ša va u „car stvu du ha”, Ge i ster re ich, for-mi ra ju ći śeća nje i gol go tu, die Er ri ne rung und die Scha del stat te, po-unu tar nje nje (in ter i o ri o ri za ci ju) i mje sto lo ba nja ap so lut nog du ha „stvar no sti, isti ni i iz vje sno sti vla sti tog pri je sto la”. Osta je pi ta nje, je li taj put di ja lek tič ko pu to va nje du ha, mo žda put ra ta? Ne ula ze ći zbog ogra ni če no sti pro sto ra u taj kom pleks mo ra mo kon sta to va ti nje go vu pri vre žnost he ge li jan skom di ja lek tič kom pu to va nju du ha.

Put du ha je put bor be ne pre sta ne či ji je spo me nik Cr na Go ra gni je zdo ju nač ke slo bo de. Ova di men zi ja do pri no si da je cr no-gor ski po gled na svi jet uz dig nut do fi lo zof skog si ste ma i ne ma ni čeg za jed nič kog sa bi lo ko jim dru gim na ro dom. Uz Cr no gor ce sa mo an tič ka Grč ka na ju go i sto ku Evro pe ima po gled na svi jet uz dig nut do fi lo zof skog si ste ma.16 Ovaj Dr lje vi ćev du hov ni ho-ri zont ko ji je ujed no te me ljan u cr no gor skom po gle du na svi jet je fun da ment u nje go vim ana li za ma di ja me tral nih su prot no sti Cr no go ra ca i Sr ba, „Gor skog vi jen ca” i „Ko šta ne”, Nje go ša i B. Stan ko vi ća. Uz vi še nog nje go šev skog i pa log tr go vač kog du ha. Dr lje vi ćev ana lo gon kan tov skom vječ nom mi ru i ko re spon di ra-nje sa njim na Pe trov dan skom sa bo ru je dio po li tič ke tak ti ke i stra te gi je po ku ša ja ob no ve cr no gor ske na ci o nal ne i dr žav ne slo-bo de u kom plek snim okol no sti ma Dru gog svjet skog ra ta i cr no-gor ske po zi ci o ni ra no sti iz me đu dva be li ci stič ka im pe ri ja li zma.

Uz slo bo du, čast i pra vo he ro i ku i epos, uz vi še ni i pa li duh, kult smr ti, Dr lje vić se u sklo pu cr no gor sko-nje go šev skog po gle da na svi jet za dr ža va i na poj mo vi ma rop stva, vre me na i vječ no sti. Ro bu ju oni ko ji ne ma ju svoj stva ju na ka tra ge di ja ni ti sprem no sti

16 S. Drljević, Crnogorsko pitanje, Spremnost 85/10. listopad 1943/str. 2. viđi. Isti, Balkanski sukobi 1944.

412


za to. Po Dr lje vi ću vječ nost pri pa da Bo gu i bo žan stvu. Vječ na je bor ba ko ju vo di Cr na Go ra. Vječ no je ju na štvo cr no gor sko. Ono je „vječ na zu blja, vječ ne po mr či ne, ni ti do go ri, ni ti svje tlost gu-bi”.17 Vječ ne su vri jed no sti slo bo de, prav de i ča sti. Vječ na je Cr-na Go ra. Dr ža va je bo žan stvo ali i naj ve će ljud sko dje lo.18 Te ze o dr ža vi Dr lje vić je cr pio iz Sv. Augu sti na i nje go ve knji ge „De ci vi ta te dei” i Pla to na. Vri je me je za nje ga di na mič ko. Ne ma ni-če ga van isto ri je. Na ro di su isto rij ske tvo re vi ne.19 Vri je me gra di, vri je me raz gra đu je.20 Ono uz di že du hov ni lik i men tal ni sklop na ro da ili ga ko le ba, ša ra i vo di pa du. Cr na Go ra mo ra bi ti „gni-je zdo ju nač ke slo bo de” (uz vi še ni duh) ili grob nje ne sla ve21 (pa li duh). Što vje ko vi stvo re, sa mo oni mo gu raz gra di ti. Pred nji ma su ne moć ne pre ten zi je jed no ga da na22 isto kao što je vri je me zem no i ro bo vi u nje mu mi nor no pred vječ no šću. Za to bla go na ro du ko ji ima vo đu za da le ke vje ko ve. I bla go sto lje ću ko je je sja jem svo je žr tve za slo bo du po sta lo svje ti o nik za sve bu du će vje ko ve. Vo đen Nje go šem, Dr lje vić cr no gor ski po gled na svi jet za sni va na ide ja-ma. Kod Pla to na stvar nost je sli ka ide je. Nje goš sli je di Pla to no vo uče nje o vječ nim ide ja ma. „Ne be ski ša tor” ukra šen je ide ja ma o če mu Nje goš pje va po red osta log i u 242 i 243. sti hu „Lu če mi kro-ko zma”. Ma te ri jal no je pro pa dlji vo. Dr lje vić pri stu pa ide ja ma kao osno vi cr no gor skog po gle da na svi jet. Ide je su fun da ment vje kov-nog cr no gor skog po gle da na svi jet u sfe ri prav de i pra va. Dr lje vić kon sti tu i še cr no gor sku te o ri ju pra va na ide a li zmu. U tom kon-tek stu cr no gor ski po gled na svi jet ka rak te ri še ide a li zam u pra vu.

„Pr vi dr žav ni na por da se cr no gor sko pra vo su đe i upra va uni for mi šu pa da pred kraj 18. vi je ka. Do ta da su cr no gor ska ple-

17 Dr. Sekula Drljević, Politička misao, 2007, str. 411.18 Isto, 409.19 Glas Crnogorca 9/1/13. 7. 1941 /1 i 2.20 Isto kao 16. Str. 184.21 Branislav Kovačević, Od Vezirovog do Zidanog Mosta, Beograd

1993, 194.22 Isto kao 19.

413


me na vr ši la pra vo su đe i upra vu sa mo stal no. Me đu sob ni su ko bi raz vi ja li su se ili u prav cu stal nih su ko ba i krv ne osve te ili re ša va-nja mo tu pro prio, me đu sob nim iz mi re njem. Ni kad se u isto ri ji na ma njoj te ri to ri ji ni je raz vio ve ći ple men ski par ti ku la ri zam. On je bio ta ko sna žan da su svi za ko no dav ni po ku ša ji od po lo vi ne 18. do kra ja 19. vi je ka osta li bez uspje ha. Čak i pri kra ju 19. vi je ka Op šti Imo vin ski Za ko nik mo rao je na sled no pra vo osta vi ti ple-men skom obi čaj nom pra vu.

Što je on da bi la Cr na Go ra? Ple me na su sa mo stal no vr ši la pra-vo su đe i upra vu, a na če lu dr ža ve stal no je bio je dan mi tro po lit. Cr na Go ra je bi la te o krat ska re pu bli ka sve do po lo vi ne 19. vi je ka. Po sto jao je, ka ko bi se sa da re klo, fe de ra li zam ple me na, a dr žav-ni po gla var bio je pre dś ed nik re pu bli ke. Bor ba sa Tur ci ma ima la je u glav nom ka rak ter bor be hri šćan stva sa mu ha me dan stvom, re li gi o zni ka rak ter bor be kr sta sa po lu mje se com. (O to me śedo-če i sti ho vi iz „Gor skog vi jen ca” i „Smrt Smail-age Čen gi ća„: U krv će nam vje re za pli va ti. – Krst i to puz ne ka se uda re. – Za krst ča sni sprem ni ste mri je ti.) svu da se po mi nje krst. Otu da je mi tro-po lit dr žav ni po gla var. Isto vre me no je da to ob ja šnje nje i za što je dr žav ni po gla var bio do ži vo tan: jer je epi skop ski čin do ži vo tan.

Pr vi po ku šaj da se za ko no dav na vlast cen tra li zi ra uči nio je Vla di ka Pe tar I., Sve ti Pe tar, ko ji je u cr no gor skom na ro du imao naj ja či mo ral no-re li gi o zni auto ri tet od svih svo jih pred hod ni ka i na sled ni ka. U nje go vo vri je me, mi tro po li ta je na ras po lo že nju imao ve o ma sla ba sred stva pre ma svo jim po da ni ci ma, a to su: sa-vjet, mol ba, pri jet nja, kle tva i bla go slov. On je po ku šao da umje-sto ple men skog auto ri te ta po sta vi dr žav ni auto ri tet, da ple men-ske po gla vi ce pre tvo ri u dr žav ne or ga ne. To ga ra di sa zo ve 1798. go di ne pred stav ni ke ple me na na Ce ti nje da do ne su za ko nik. Na-crt za ko ni ka na pi sao je sam Pe tar I.

Ple men ski po gla va ri iz gla sa li su za kon i oti šli ku ća ma, a za-kon ni je ni ka ko stu pio na sna gu. Na rod ne će ni da ču je. Go di ne 1809. Pe tar I. po zo ve opet gla va re i pred stav ni ke ple me na ko ji po-no vo iz gla sa ju za ko nik bez ime na, ali mu do da du jed no pi smo ko je su na zva li „Za kon ska ste ga” i u ko me se oba ve zu ju na slo gu,

414


slo žnu bor bu pro tiv Tu ra ka i na po što va nje za ko na. Ni to ni je po-mo glo. Ipak na rod ne pri ma za ko nik. Raz lo zi tog ot po ra dvo ja ki su: 1. Što se za ko ni kom kr njio dr žav no prav ni po lo žaj ple me na pre ma cen tru, 2. Što je za ko nik ata ki rao na slo bo du.

Re kvi zit cr no gor skog poj ma slo bo de je i pla ća nje po re ze, o što se ogri je šio Za ko nik Sve tog Pe tra. O to me ne mo že bi ti go vo ra. Pre ma poj mu Vu ka Mi ću no vi ća slo bo da zna či ne pla ća nje ha ra ča, a ovo pla ća nje ha ra ča dr žav nom po gla va ru zna či lo bi po nov no ro bo va nje. Naj pri je prav da mo ra da je bes plat na. To je ide a li zam u pra vu”.23

Slo bo da je bi će a pra vo nje go va svi jest i for ma. Slo bo da je ne-mo gu ća van in takt ne slo bo de. Otu da je i pra vo dru go ste pe no i ne moć no pred in takt nom slo bo dom. Po sto ji sa mo inakt na slo bo-da ili ne-slo bo da (rop stvo). Za kon in takt ne slo bo de je Fi at iusti-tia pe re at mun di. Sve osta lo ni je do stoj no čo vje ka i ljud ske ča sti. Pred bez u slov no šću slo bo de pa da ju svi auto ri te ti, vri jed no sti i sve ti nje. Ide a li zam u pra vu kao in stru ment in takt ne slo bo de vo-di u pot pu ni pa ra doks: za cr no gor skog he ro i ča ra jeft i ni ja je sop-stve na gla va no ov čja dla ka iz vla sti te ov ce pla će ne na ime po re za. Po za ko nu ide a li zma u pra vu gla va se da je u od bra nu sve ti nje nad sve ti nja ma – in takt ne slo bo de ute me lje ne na za da toj ri je či, tvr doj vje ri, ne pri ko sno ve nom obi čaj nom pra vu, mo ral nom prak si su i ko dek su, u od bra nu ča sti i obra za. Kr še nje ide a li zma u pra vu je go re od smr ti. Jer smrt (fi zič ka) pro đe, a du hov na i du šev na ni kad. Ona osta je kao vječ ni pad du ha i ima sta tus smr ti nad smr ti ma. Smr ti za sva vre me na. Smr ti ime na ko ja je tra gič ni ja od fi zič ke smr ti. Kr še njem ide a li zma u pra vu vr ši se ne prav da. A ve ća je ne-prav da pla ća nje po re za svo joj ne go li na ro da tu đin skoj vla sti. Eto do kle se pro sti re pra ved nost ide a li zma u pra vu i prav na svi jest in takt ne slo bo de. Si tu a ci ja je pre sli ka na iz tur skog do ba. Dr ža va i do ma ća vlast ko ja na me će po rez u kraj njoj kon se kven ci do ži vlja-va se kao Tur ska, a onaj ko bi even tu al no pla tio po rez kao ja nji čar (po tu ri ca). Ka ko je „po tu ri ca” go ri od „Tur či na”, to bi pla ća nje

23 S. M. Štedimlija, Skidanje maske, 1932., str. 23.

415


po re za svo joj dr ža vi i vla sti bi la ve ća ne prav da u hra mu Bo gi nje Ju sti ci je i na isto rij skoj va gi vre me na od za htje va i na red be za nje-go vim pla ća njem. Ide al no i uz vi še no he ro i čar sko dru štvo śedo či da ono da je se be pri no se ći žr tvu za ideal Bož je prav de i in takt ne slo bo de, a ekvi va lent je ne prav da, glo ba nad nje go vom prav dom i gu bi tak lič nog do sto jan stva. He ro i čar kao za to če nik i vla snik in takt ne slo bo de ne pla ća po rez ne za to što to li ko ne ma da pla ti, već sto ga što bi to bio čin sop stve ne de per so na li za ci je. U si ste mu in takt ne slo bo de ona je sa ma Bog, a po je di nac je sa mo iz ve de ni ca iz nje go vog tvo rač kog du ha. Vlast je po je di nac pred Bo gom. Ona je ni že ste pe na i iz ve de na iz in takt ne slo bo de. In takt na slo bo da u po jed na ča va sve. Uvo di rav no prav nost i je din stvo mje ri la za sve. Ona je pra vi lo bez iz u zet ka. In takt na slo bo da oslo ba đa čo vje ka opa sno sti objek ta vla sti i pre tva ra ga u su bjekt isto ri je. A ide a li-zam u pra vu je jed na ki za kon za sve.

Dr lje vić is tra žu je od nos ple men skih gla va ra pre ma fak to-tu mu ne pla ća nja po re za svo joj dr ža vi, ig no ran ci ji za auto ri te ta sop stve ne vla sti i ujed no oču va nja in sti tu ta ide a li zma u pra vu u okvi ru si ste ma in tat kne slo bo de i ve li:

„Pa ka ko su na ovo pri sta li ple men ski po gla va ri? Iz gle da zbog to ga što su oče ki va li da će pri mje nom no vog za ko ni ka i oni pla tu pri ma ti.

Za ko nik je ostao ne pri mljen.Do la zi za tim vla di ka Ra de. On je već imao is ku stvo da ne

smi je ni po mi šlja ti na do no še nje za ko na. Vi dio je da se ne mo že ni po re za na pla ći va ti. Za to je po čeo pra vi ti kom pro mi se sa ple-men skim sa mo u pra va ma, iz di žu ći sa mo u prav ne or ga ne do dr-žav nih. Ple me ni ma su upra vlja li kne že vi.

Vla di ka Ra de po sta vlja ka pe ta ne, ali ta ko da kne že ve pro iz-vo di u to zva nje, i to po ste pe no, a ne od jed nom u ci je loj Cr noj Go ri. Do bio je za to pot po ru iz Ru si je. Vla di ka obra zu je se nat od tri na est čla no va. Uprav nu vlast vr šio je u jed nom ple me nu onaj se na tor ko ji je u nje mu bio bi ran. Ni je se mo glo raz li ko va ti da li je je dan se na tor dr žav ni or gan ili ple men ski sta re ši na. Vla di ka je po čeo i po re zu da ku pi pre ko se na to ra. Do la zi lo je do kr va vog

416


ot po ra, ali je bi lo glav no da na rod pri zna dr žav nom po gla va ru to pra vo. Vla di ka Ra de uspio je da spro ve de jed nu dr žav nu or ga-ni za ci ju, dr žav no-ple men sku, ali ni je smio ni po mi šlja ti da uni-for mi še pra vo, ne go je se nat iz ri cao pre su de po obi čaj nom pra vu ple me na iz ko jeg su bi li par ni ča ri.

Ni je dan za kon ni je da kle ostao na sna zi. Pa da li je bi lo uop šte ka kvog za ko na u Cr noj Go ri? Maj stor s mo ra, u do brom smi slu ri je či, Du brov ča nin Val ta zar Bo gi šić, iz Ode se, đe je bio pro fe sor uni ver si te ta, po na red bi ca re voj, do šao je u Cr nu Go ru da na pi še op šti za ko nik. Po čeo je pri je ra ta s Tur ci ma a ra dio je do 1888. Dao je ko di fi ka ci ju cr no gor skog obi čaj nog pra va i pra va Ju žnih Slo ve na, je di ni prav ni rad Ju žnih Sla ve na u 19. vi je ku.24”

Cr no gor ski ide a li zam u pra vu je pot pu na ap strak ci ja ma te ri-ja li zma i ko ri sto lju blja. O to me Dr lje vić go vo ri:

„Cr no gor ci su po na vlja li s odu še vlje njem knja že vu kri la ti cu: ‘Tko ne do đe pre da me za še sti cu, ne vri e di še sti ce’. Ni je mo gu će sna žni je iz ra zi ti cr no gor ski ide a li zam u pra vu. Ni je mo gu će ja če na gla si ti, da se u par ni ci ne ra di to li ko o eko nom skom in te re su, ko ji je njom do ve den u pi ta nje, ko li ko o pra vu, za ko je se par ni-com bo ri. Ovo iz no sim, da se vi di, od ku da je knja zu bi lo ja sno, da cr no gor ski gra đan ski za kon ne mo že bi ti dru go do ko di fi ka-ci ja cr no gor sko ga obi čaj no ga pra va. On ne mo že bi ti ni pre pis ni pre ra da tu đih za ko na. On mo ra bi ti sa mo cr no gor ski i ni či ji vi še. Ta ko ogrom nom po slu ni je do ra stao sva ki pro fe sor gra đan sko ga pra va. Mo ra se tra ži ti prav ni ge nij. Pa ni on mu ni je do ra stao, ako nje gov po gled na svi et ni je sro dan go to vo iden ti čan s cr no gor-skim po gle dom na svi et. Mo ra osje ća ti Lov ćen i dje la nje go va, da bi mo gao iz cr no gor skih prav nih obi ča ja stvo ri ti za kon ski si stem, ko ji će pro ni e ti Euro pom sla vu svo ga stva ra o ca i bi ti po nos Cr ne Go re. To je bi la mi sao knja za Ni ko le. Tra žio je čo vje ka, po zva na za stva ra nje ve li kih dje la i na šao ga je u gni e zdu ve li ka na, u Du-brov ni ku, u oso bi Dr. Bal ta za ra Bo gi ši ća, jav no ga re do vi to ga pro-

24 Isto, 24.

417


fe so ra na prav nom fa kul te tu sve u či li šta u Ode si i ru skog pra vog dr žav nog sa vjet ni ka.”25

Unu tra šnja dr žav na or ga ni za ci ja Cr ne Go re sto lje ći ma se raz vi ja la na ati pič nom i spe ci fi č nom in sti tu tu ple me na ko je se ne smi je re du ko va ti na pr vo bit nu ro dov sku krv nu or ga ni za ci ju već je znat no kom plek sni ji fe no men ad mi ni stra tiv no-uprav nog, te ri to ri jal nog i voj nog ka rak te ra i kon sti tu en sa dr žav nog ži vo ta. Po Dr lje vi ću ple men ski se pa ra ti zam i autar hič nost bi la je opre ka br žem raz vo ju cen tral ne dra žav ne vla sti Cr ne Go re ko ja je sto ga pred sta vlja la kon fe de ra ci ju ple me na. Sna ga i ugled ple me na, brat-stva i po je din ca mje rio se iz nji ho vih kr va vih do pri no sa in takt noj slo bo di i žr ta va za slo bo du i do bro Cr ne Go re. Či tav ži vot ovih struk tur nih ele me na ta cr no gor ske dr ža ve, na ro da, na ci je i dru-štva pro ti cao je u me đu sob nom ago nu, če stim kon fl ik ti ma, ali i sa rad nji i ko eg zi sten ci ji. Ujed no i u sla vi kao i u te re tu sra mo te. U Cr noj Go ri ovi su in sti tu ti da va li zna čaj po je din cu. Ali je va ži la i dog ma: ne da je ugled čo vje ku po lo žaj ne go obr nu to.

„Kon tro li ra ni su i po je di nac i brat stvo i ple me. I po je di nac i brat stvo i ple me kon tro li ra ju dru ge. Sa mo sto lje ća i bor ba za sa mo o dr ža nje, ta dva naj ge ni al ni ja za ko no dav ca, udru že ni s ra-som, ko ja je spo sob na za vi še i naj vi še ob li ke ljud ske za jed ni ce, ka dri su iz gra di ti ta kav si stem kon tro le. Taj si stem je omo gu ćio, da na o ru ža ni na rod, kao što je pri je spo me nu to, bu de je di na oru-ža na si la u slu žbi prav no ga po red ka.

Ta kvu je or ga ni za ci ju na ro da i dr ža ve za te kao knjaz Ni ko-la i za dr žao ju je kroz ci je lo vri je me svo je vla da vi ne. I do bro je ura dio, jer ni je mo gu će ni za mi sli ti prav ni po re dak si gur ni ji od ono ga, ko ji ču va cio na o ru ža ni na rod. Za ci je lo vri je me vla da vi ne knja za Ni ko le u Cr noj Go ri ni je bi lo uboj stva iz ko ri sto lju blja. Zar je mo gu će ja či do kaz za mo ral nu sna gu prav no ga po red ka?

Vjer nost na ro da svo jim prav nim obi ča ji ma iza zi va la je di-vlje nje knja za Ni ko le i po ka za la put nje go voj vla da vi ni. On je s

25 Dr Sekula Drljević, Politička misao, 2007, str. 335.

418


po no som iz ti cao svo ju vjer nost prav cu, ko ji su da la sto lje ća cr no-gor skom na rod nom i dr žav nom ure đe nju”.26

Ne po sto ja nje ubij stva iz ko ri sto lju blja bio je naj ve ći do kaz i do pri nos ne po kor noj i neo svo ji voj cr no gor skoj in takt noj slo bo di i ide a li zmu u pra vu. Na o ru ža ni cr no gor ski na rod u funk ci ji in-takt ne slo bo de i ide a li zma u pra vu bio je cr no gor ski za kon, za ko-no da vac, iz vr ši telj i ču var za ko na i si ste ma. Ni ko ni ka da i ni đe ni-je mo gao i ne mo že ču va ti bo lje prav ni po re dak jed nog dr žav nog si ste ma od sa mog na ro da upu će nog na sa mo o dr ža nje u „vječ noj” bor bi za op sta nak, a na o ru ža nog sa mo svi je šću, na rod nim du-hom, tra di ci jom, mo ral nim ko dek som i obi čaj nim pra vom. Či tav taj mo no lit ni du hov ni si stem ro đen i od ra stao u slo bo di, sa mo-or ga ni zo van i sin te ti zo van u je din stvu autoh to no ga du kljan sko-zet sko-cr no gor skog na rod no sno-na ci o nal no-dr žav nog iden ti te ta za svo ju fi lo zo fi ju i po gled na svi jet imao je pri mar ni te melj nje go-šev skog ide a li zma i u okvi ru nje ga pan ka li zma. Sva is tra ži va nja Nje go ša do Dr lje vi će ve epo he, kao i ona do da nas svr sta va la su ga u raz ne prav ce: u fi lo zo fa or fi zma, ba šti ni ka Ori ge na, Ka ba le, Fi-lo na, neo ma ni hej stva, ma ni hej skog bo gu mil stva, pse u do re li gi o-zno sti, du a li zma, ma ni hej skog du a li zma, svje tov ne re li gi o zno sti, ma son stva, he ro i zma, pla to ni zma, pred stav ni ka fol klor ne eti ke, he brej stva, tra gi zma, mi sti ci zma, hri šćan stva, ro do lju bi ve re li gi-o zno sti, pa ne ste ti zma, bo žan skog de ter mi ni zma i vo lun ta ri zma („na da ne ma pra vo ni u ko ga/do u Bo ga i u svo je ru ke”) po zi tiv-nog i pri rod nog pra va, per ma nent ne re vo lu ci je, pe si mi zma, an-ti e vo lu ci o ni zma, pred dar vi ni zma, pro gre sa, fol klor ne fi lo zo fi je, sa mo žr tvo va nja kom pa ra tiv nog Kid du soh ha-She mu, Pla to no-vog i Plo ti no vog mi sti ci zma, pje sni ka ra ci o na li za ci jom su prot no-sti pri bli že nog He ge lo vom di ja lek tič kom me to du, stva ra o ca či ja je di na mič ka sli ka pri ro de slič na He ra kli to voj ko smo go ni ji, fi lo-zo fa pod uti ca jem in du ske i bra man ske re li gi je, bo gu mil ske ema-na ti sti ke, srod ni ka sa gno sti ča ri ma, neo ma ni hej ci ma, je re ti ci ma hri šćan stva i dru gi ma. Po ve zi van je sa apo krif nim i dru gim iz vo-

26 Isto, 332–333.

419


ri ma, an tič kom fi lo zo fi jom, hri šćan skom gno zom, is toč njač kim mi sti ci zmom, evrop skim ra ci o na li zmom. Sa go to vo svim. Sve je to do kaz da su nje go va du hov na vre la ve za na za cje lo vi tu du hov-nu i kul tur nu ba šti nu svi je ta. Otu da je on uni ver za lan i uni ver-za li stič ki, sve u ku pan, to ta lan, in tak tan, cje lo vit, kom plek san i, svoj i svjet ski. To, nje go vom, a pre ko nje ga, cr no gor skom po gle-du na svi jet, da je naj ši ru kom plek snost i sve o bu hvat nost ko ja se ne is cr plju je u sa mo jed nom ili sa mo ne kim prav ci ma, ško la ma i kon cep ci ja ma. Po Dr lje vi ću pro dukt Nje go še ve sve o bu hvat no sti i sve op što sti je čo vjek i čoj stvo. I to ne čo vjek re du ko van sa mo na etič ko bi će, već pot pu ni in takt ni čo vjek. Ni je to ni Mark sov to tal ni čo vjek, ni Ni če ov nat čo vjek, ni Ve li mi ro vi ćev sve čo vek, već Nje go šev, od no sno cr no gor ski (op šte cr no gor ski) čo vjek, čo-jek, čo ek, čo jak, kao in takt ni čo vjek. I tom čo vje ku ima nent no čoj stvo kao čo vje štvo, čo vječ ji to ta li tet, ho mo hu ma na. Ta Nje go-še va i nje go šev ska sli ka svi je ta po kre ta la je i Dr lje vi ća i dru ge na od bra nu uni ver zal nih pje sni ko vih i fi lo zof skih isti na i gno ma od ra znih uda ra kri ti ze ra i na knad nih po le mi ća ra i vul ga ri za to ra. Dr lje vić se upu štio u od bra nu Nje go ša od Ve li mi ro vi ća i Pe tro ni-je vi ća. U tom smi slu on ka že: „Naj u če ni ji i naj mu dri ji Sr bi pi sa li su mno go o Gor skom vi jen cu, i svi su do ka za li, da ga jed na ko ne ra zu mi ju……… Ni ko laj Ve li mi ro vić svo me dje lu je dao na ziv Re-li gi ja Nje go še va i ti me do ka zao da ne shva ća, da Gor skim vi jen cem ni je stvo re na ni ka kva no va re li gi ja ne go iz gra đen si stem mo ra la i eti ke Cr no gor ske re li gi je. Ni je Ho mer svo jom Ili ja dom iz gra-dio svo ju re li gi ju ne go si ste ma ti zo vao grč ku i po sta vio u njoj hi-je rar hij ski red, po sta viv ši Zev sa na če lo Bo go va. Ve li mi ro vić…… Cr nu Go ru na zi va pu sti njom a Cr no gor ce Ču brom Čaj ko vi ćem, či me ho će iz vrg nu ti ru glu po jam cr no gor sko ga po gle da na svi jet ko ji je iz ra žen ri ječ ju čoj stvo”. Kao esen ci ja cr no gor skog po gle da na svi jet čoj stvo je sim bol, osno va i si no nim ljud ske svjet ske sve u-kup no sti i sa mo do volj no sti. Stub tog čoj stva i na nje mu za sno van čo vjek spo me nik je slo bo de i do sto jan stva ljud skog ro da a kao ta kav ne mo guć van li me sa Nje go še ve fi lo zo fi je pri ro de i čo vje ka, ide a li zma, pan ka li zma, epi ke, eti ke, i po e ti ke. Nje go še va he ro i ka

420


i eti ka ri je či i dje la je dio ži vot nih i dram skih sud bi na Cr no go ra-ca u ne pre kid nom tra ja nju. Ujed no je slo bo dar stvo, slo bo di ja da i tra gi ka ne sa mo cr no gor skog već čo vje ko vog po lo ža ja i sud bi ne na na šoj pla ne ti. U to me su ko or di na te van vre me no sti, sve vre me-no sti i sa vre me no sti nje go šev ske, cr no gor ske he ro i čar ske i uop šte ljud ske uni ver zal no sti i ne po no vlji vo sti.

Mi sa o no do se žu ći vr ho ve nje go šev ske i cr no gor ske fi lo zo fi je čo vje ka i svi je ta, Se ku la Dr lje vić je iz gra dio vla sti tu po li tič ku fi -lo zo fi ju i ute me ljio osnov ne po stu la te mon te ne gri no lo gi je i na ci-o lo gi je. Cr no gor skom dr žav nom i na ci o nal nom slo bo dom bi la je osi gu ra na slo bo da nje ne mi sli.27

Po sli je vi še od de ce ni je po sto ja nja i ot po ra srp skoj oku pa tor-skoj vla sti, tri de se tih go di na 20. vi je ka cr no gor ski fe de ra li sti ši re i in ten zi vi ra ju front po li tič ke bor be sve te me lji ti jim i osmi šlje ni jim te o rij skim ras pra va ma o et no ge ne zi i isto ri o ge ne zi Cr no go ra ca kao i fe no me no lo gi ji srp stva u Cr noj Go ri. Idej no je zgro CFS, Se-ku la Dr lje vić, Sa vić Mar ko vić Šte di mli ja, Mi li vo je Ma to vić i dru-gi, u broj nim ra do vi ma raz ma tra ju ne et nič ki, u Cr noj Go ri vjer-sko-re li gij ski, ide o lo ško-po li tič ki i par to krat ski ka rak ter srp stva, do pri no se ći ta da šnjoj i bu du ćoj, na re le vant noj ar gu men ta ci ji za-sno va noj kri ti ci, de mi to lo gi za ci ji ovo ga sin dro ma i vi ru sa tra ge-di je mon te ne gri ne. To je omo gu ći lo da lje po li tič ko opo sre do va nje do stig nu te na uč ne spo zna je o srp stvu u Cr noj Go ri i ra ci o na li zo-va lo nji hov dru štve ni an ga žman.28

Naj i stak nu ti ji cr no gor ski na ci o log, mon ten gri no log i ide o-log cr no gor skog na rod no snog, na ci o nal nog i dr žav nog pi ta nja iz me đu dva svjet ska ra ta i sve do svo je smr ti bio je dr. Se ku la Dr lje vić. Kao što je već re če no glav ni nje go vi sa rad ni ci i sljed be-ni ci u tom kon tek stu bi li su Sa vić Mar ko vić Šte di mli ja i Mi li vo je Ma to vić. Za nji ma je išla ci je la ple ja da nji ho vih par tij skih dru-go va i po li tič kih pri ja te lja. Dr. Ivo Jo vi će vić će u svo joj bro šu ri „Ko jim pu tem Cr no gor ci” ob ja vlje nom kod ce tinj skog „Obo da”

27 S. Drljević, Crnogorsko pitanje, Spremnost 85/10. listopad 1943/2.28 B. Cimeša, Federalisti o srpstvu, Monitor 44/II/23. 8. 1991./str. 31.

421


1942. g. us tvr di ti da su Cr no gor ci od isko na Cr no gor ci. Advo kat Živ ko An đe lić, jed no vri je me član vođ stva CFS će u svo jem ra du ko ji je imao isti na slov kao Jo vi će vi će va bro šu ra raz vi ja ti te zu o tro vjer skom ka rak te ru Cr no go ra ca ko ji su po nje mu i ka to li ci, i pra vo slav ci, i mu sli ma ni u Cr noj Go ri i to bez iz u zet ka. I dru gi iz re do va nji ho vih par tij skih dru go va i po li tič kih pri ja te lja di je-li li su nji ho va do seg nu ta sa zna nja. Osim to ga ci je la jed na ple ja da nji ho vih par tij sko-po li tič kih sa bo ra ca i isto mi šlje ni ka je ta ko đe 30. tih go di na 20. vi je ka iz gra di la vr lo ar gu men to van vla sti ti kri-tič ki stav o sta lji ni zmu kao ta da je di nom ko mu ni stič kom si ste mu u svi je tu. Dr lje vić i nje go vi sa rad ni ci i sljed be ni ci su u ci je lom svo jem sa znaj nom fun du su naj mu ko trp ni je iz gra di li mi šlje nje o sa mo bit no sti, sa mo ni klo sti, od no sno autoh to no sti cr no gor skog na ro da. Ta spo zna ja je bi la te melj na i ključ na i za njih i za cr no-gor ski na rod i na ci ju iz lo že ne na ro či to po sli je 1918. go di ne bru-tal nom te ro ru srp ske oku pa ci o ne si le. Spo zna ja o sa mo bit no sti vla sti tog na ro da kod Dr lje vi ća bi la je plod nje go vog in te lek tu al-nog i spo znaj nog sa zri je va nja. Sli je di la je tok nje go ve znat no ra-ni je de fi ni sa ne i mno go pu ta jav no pre zen ti ra ne i ar gu men to va-ne kri ti ke srp stva. U svi je sti i sa zna nju zre log Dr lje vi ća pri sut ne su kao te melj ne ne po bit ne isti ne o ne et nič kom ka rak te ru srp stva u Cr noj Go ri cr no go ro sla vlju kao an ti po du sve to sa vlja, od no sno cr no go ro sla vlju kao cr no gor skoj pra vo slav noj re li gi ji slo bo de na-su prot sve to sa vlju kao pse u do re li gi ji i po li ti ci te ro ra nad dru gi-ma.29 Za ovog ide o lo ga cr no gor skog pi ta nja, srp stvo je po li ti ka cen tra li zma, si le i na si lja.30 Ni ka da srp stvo ni je od ve de no na „ta-nji led” od ostva re nog srp skog po ku ša ja da se od nje ga na pra vi po li tič ka par ti ja.31 Po red par to krat skog ka rak te ra srp stva, ono je i dok tri na si ne ku re u skla du sa nje nom re li gi jom pod va le. A Sr bi ja je do mo vi na pod va le.32 Cr no gor stvo i srp stvo su ne sa mo raz li či ti

29 Isto.30 Isto. 31 Isto 32.32 Vidji: S. Drljević Balkanski sukobi, Zagreb 1944.

422


već i po sve su prot ni na rod ni i na ci o nal ni in di vi du a li te ti.33 Cr no-gor stvo i srp stvo su i dva ap so lut no su prot na men ta li te ta. Otu da sli je de i nje go ve po ru ke: Za Cr nu Go ru i Cr no gor ce sud bo no sno i ime pra tiv no je dr žav no, na rod no, na ci o nal no, po li tič ko, kul tur-no i eko nom sko oslo ba đa nje od srp stva. Bu duć nost Cr ne Go re i Cr no gor stva ni je u do di ru sa srp stvom, Bal ka nom i Is to kom, već kao me di te ran skog na ro da i dr ža ve sa za pa dom, Me di te ra nom, Evro pom i svi je tom.34 Ovaj idej ni kurs je na sta vak da le ke cr no-gor ske tra di ci je – Du klje i du kljan stva, di je lom bal šić kog na slje-đa a po go to vo ba šti ne Iva na i Đur đa Cr no je vi ća, Šće pa na Ma log, gu ver na du ra Ra do nji ća, knja za Da ni la Pe tro vi ća – Nje go ša. U vi-še svo jih ra do va Dr lje vić afi r mi še i po na vlja če sto re pro du ko van apo dik tič ki stav cr no gor skih ze le na ša, da su Sr bi ja i Sr bi ne sa mo glav ni pro tiv nik, već i ne pri ja telj Cr ne Go re i Cr no go ra ca. Te-melj ni do kaz za ta kvu tvrd nju mu je bio anek si ja Cr ne Go re Sr bi ji 1918. g. pro ve de na via fac ti i svi ob li ci na si lja vr še ni nad Cr no gor-ci ma od ta da od stra ne srp ske oku pa ci o ne si le. Na sil no pri sa je-di nje nje Cr ne Go re Sr bi ji 1918. go di ne bi la je po slje di ca (He gel bi re kao isti na je po slje di ca ma) tra di ci o nal no lo ših od no sa iz me đu njih. Di je lu te tra di ci je lo ših i zli jeh od no sa Dr lje vić po sve ću je i svo ju fun da men tal nu knji gu „Bal kan ski su ko bi”. Od zlo či na po-či nje nog nad Cr nom Go rom 1918. go di ne Dr lje vić ne abo li ra ni bri tan ski ni fran cu ski im pe ri ja li zam.

„Na ci o nal ni i isto rij sko-po li tič ki in di vi du a li tet Be o grad je po ri cao ne sa mo Cr noj Go ri ne go i Hr vat skoj i osta lim ze mlja-ma ko je je zla sud bi na i lu di lo tzv. za pad nih de mo kra ti ja ba ci lo pro tiv nji ho ve vo lje pod vla da vi nu Be o gra da. Ve li ka Bri ta ni ja i Fran cu ska, ko je su stvo ri le Ju go sla vi ju i odo bra va le be o grad sku vla da vi nu na si lja, pri hva ti le su po li tič ku ide o lo gi ju srp sko ga im-pe ri ja li zma, tj. ide o lo gi ju ne pri zna va nja pra va osta lim ze mlja ma

33 Isto kao napomena br. 30.34 Isto.

423


da bi lo na ko ji na čin do đu do iz ra ža ja nji ho ve na ci o nal ne i isto-rij ske po seb no sti.”35

Cr no gor stvo i srp stvo su an ti po di. An ti pod nost se od no si u pot pu noj su prot sta vlje no sti nji ho vih ap so lut no di fe ren ci ra nih po gle da na svi jet. Nji hov su od nos je očit kom pa ra ci jom cr no gor-skog he roj skog ide a li zma i in takt ne slo bo de, sa gru bim srp skim vul gar nim ma te ri ja li zmom, vla sto lju bljem, ko ri sto lju bljem i vi še-vje kov nim rop stvom Sr bi je pod oku pa ci jom Osman li ja. Po re đe-nje iz me đu ova dva pot pu no su prot na na ro da i na ci je i nji ho vih du hov no sti Dr lje vić za sni va i na re la ci ji iz me đu Nje go ša i B. Stan-ko vi ća, „Gor skog vi jen ca” i „Ko šta ne” is ti ču ći:

„Ta ko uče ni Sr bi ne mo gu ra zu mje ti Gor ski vi je nac zbog su-prot no sti svo ga po gle da na svi et s onim u Gor skom vi jen cu. Oni ne ośeća ju spjev cr no gor ske re li gi je i za to će im osta ti za va zda ne ra-zu mljiv. Ni ja ne ra zu mi jem ni ti ću ika da ra zu mje ti Ko šta nu Bo re Stan ko vi ća zbog nje nog me ni su prot nog, srb skog po gle da na svi et.

Ne ra zu mi jem, za što naj bo ga ti ji čo vjek u mje su re do vi to mo-ra bi ti i naj u gled ni ji. Po cr no gor sko me po gle du na svi et dru štve-ni ugled ne ma ni ka kve ve ze ni s bo gat stvom ni sa si ro ma štvom. Ugled se sti če ju na štvom, mu dro šću, vjer no šću, isti ni to šću, po-šte njem i umje re no šću u ži vo tu. Tko sje di ni u se bi bar ve ći dio tih oso bi na – ju na štvo ne smi je iz o sta ti – ugle dan je čo vjek bez ob zi ra na to, je li bo gat ili si ro mah. Da lje ne pojm lji vo mi je, da se taj ugle dan čo vjek mo gao za lju bi ti u ci gan ku Ko šta nu, a još mi je ne pojm lji vi je, da se u nju mo gao za lju bi ti i pred stav nik dr žav ne vla sti. Ne sa mo ju na ci Gor skog vi jen ca ne go uob će ne mo gu će je, da se bi lo ko ji Cr no go rac za lju bi u ci gan ku. Ta kvu lju bav iz klju-ču je zna če nje ra se u cr no gor sko me po gle du na svi et.

Kad god se u be o grad skom ka za li štu da va la sve ča na pred sta-va u po čast ko me vi so kom go stu, re dov no se pri ka zi va la Ko šta na kao naj i zra zi ti ji pred stav nik Sr bi je i nje no ga po gle da na svi et. Ti-me se nužd no na me će nje no opo ni ra nje Gor sko me vi jen cu kad-

35 Graničar 18. 6. 1944. g. Dr Rastislav Petrović, Zavera protiv Sr-ba, Dositej, Beograd 1990, str. 20.

424


god je ri eč o cr no gor skom i srb skom po gle du na svi et, ko je di e li pro va li ja, iz či jih mrač nih du bi na iz vi re sna žna ri e ka mr žnje.

Dok su Sr bi već odav no uoči li du bi nu po no ra, ko ji ih di e li od Cr no go ra ca, ne što po Gor sko me vi jen cu, a ne što pro u ča va njem Cr no go ra ca, ko ji su se u Sr bi ju, od nje no ga po sto ja nja, po če li do-se lja va ti, do tle je Cr no gor ci ma, sve do stva ra nja Ju go sla vi je, srb-ski po gled na svi et ostao ne po znat. Za to oni Sr be ni su mr zi li i za to su srb sku mr žnju, u ko li ko su ši ri slo je vi na ro da za nju uob će zna li, sma tra li sa mo pje nom, ko ju je na po vr ši ni mir no ga je ze-ra pri vre me no stvo ri lo di na stič ko nad me ta nje. Tek u Ju go sla vi ji, ka da su do šli sa Sr bi ma u bli ži do dir, vi đe li su, da su Cr na Go ra i Sr bi ja dva su prot na po la i po če li su na mr žnju od go va ra ti mr-žnjom. Do ko ga su se ste pe na Cr no gor ci raz o ča ra li na kon su sre ta sa Sr bi ma u Ju go sla vi ji, li e po ilu stri ra ovaj slu čaj. Go di ne 1926. sa sta lo se u Pod go ri ci ne ko li ko iz ra zi tih pri sta ša uje di nje nja sa Sr bi jom. U raz go vo ru po ve la se ri eč i o to me, ko ji od Cr no go ra ca ima naj vi še za slu ga za uje di nje nje. Ne tko ka že ovaj, ne tko onaj. Je dan, ko ji je go to vo ci e lo vri e me šu tio, re če od luč nim gla som: Ja znam tko ima naj vi še za slu ga. Svi su ga ma lo za ču đe no za pi ta li: tko? Tur ska, od go vo ri on. Da ni je ona iz me đu nas i Sr bi je dr ža la San džak mi ne bi smo Sr be po zna va li kao što ih da nas po zna mo, i ni tko nas ne bi uje di nio. Svi su pri zna li, da je to toč no.”36

Kroz ovaj frag ment iz svo je knji ge „Bal kan ski su ko bi” Dr lje-vić go vo ri ne sa mo o su prot no sti cr no gor skog i srp skog na ro da i nji ho vih po gle da na svi jet ne go i o fi lo zof skom (vul gar ni ma te-ri ja li zam), etič kom i et nič kom ka rak te ru Sr ba. Vi še je ne go očit nje gov si stem aso ci ja ci ja ko jim po ve zu je Sr be i Ci ga ne i par ti ci-pa ci ju ovi jeh dru gih u srp sko et nič ko bi će. U dru gim ne kim ra-do vi ma on go vo ri o cin car skom i dru gim sup stra ti ma u srp skom bi ću iz če ga pro iz i la zi za klju čak da su Sr bi kon glo me rat ra znih et nič kih gru pa ko je su se sto pi le po sr blja va njem u je dan na rod. Ta ko je na stao ri ječ ni kom da na šnjih et no ge ne zi ča ra i dru gih na-ci o lo ga srp ski „Mel ting pot.” U „Bal kan skim su ko bi ma” u po gla-

36 Sekula Drljević, Politička misao, 2007, 327–328.

425


vlju „Du hov ni lik Cr ne Go re” go vo ri o pri pad no sti cr no gor skog na ro da Ili ri ma i Slo ve ni ma.37 U dru gim ra do vi ma u cr no gor ske pret ke uklju ču je i Ro ma ne. Ta ko je iz gra dio ana log no mi šlje-nje Šte di mli ji ko je je u ve zi et no ge ne ze Cr no go ra ca nju na uč no i isti ni to utvr dio svo jom tač nom, a od na u ke ka sni je po tvr đe nom kon sta ta ci jom da su Cr no gor ci autoh to ni na rod i na ci ja na stao na te me lju et no sim bi o ze Slo ve na sa sta rin ci ma u Du klji, pr voj cr-no gor skoj dr ža vi, jer su se oni-Slo ve ni iz mi je ša li sa znat nim bro-jem autoh to nih Ili ra i sta rog ro ma ni zo va nog sta nov ni štva za dr-žav ši nad nji ma et nič ku do mi na ci ju”.38 Dr lje vić na vi še mje sta u svo jem opu su is ti če isti nu da je cr no gor ski na rod, me di te ran ski na rod i da Cr na Go ra na ju go i sto ku Evro pe ne pri pa da Bal ka nu već Me di te ra nu.39 Još tri de se tih go di na 20. vi je ka us tvr di će da je Cr no gor ska na ci ja na sta la u vi še vje kov noj bor bi Cr no go ra ca za na ci o nal nu slo bo du i do sto jan stvo a ne u epo hi ka pi ta li zma, kla-snom bor bom i su ko bom ra da i ka pi ta la. Te za o bor bi za slo bo du či ni Cr nu Go ru i Cr no gor ce ati pič nim u evrop skim raz mje ra ma i nji ho vo na ci o nal no kon sti tu i sa nje i do vr ša va nje iz dva ja od svih na ci ja sta ro ga kon ti nen ta. Da kle, su šti na cr no gor skog isto rij-skog i na ci o nal nog pu ta i ci lja ni je bi lo stva ra nje vi ška vri jed no sti kao ste re o ti pa ka rak te ri stič nog za pu te ve na stan ka eg zi sten ci ja evrop skih na ro da već u in takt noj slo bo di. Ovom te zom Dr lje vić je oštro idej no i dij men tral no su prot no kon fron ti ran ko mu ni stič-koj te o ri ji i ide o lo gi ji ko ja na sta nak na ci ja ve že za epo hu ka pi ta li-zma, a ute me lju je na su ko bu ra da i ka pi ta la. Po red ove broj ne su Dr lje vi će ve fun da men tal ne raz li ke sa ko mu ni stič kom te o ri jom, ide o lo gi jom i po li ti kom zbog ko jih su se ova dva si ste ma mi šlje-nja na šla na su prot nim po lo vi ma stvar no sti. Tri de se tih go di na 20. vi je ka, Dr lje vić i nje go va ze le na ška CFS je sa ra đi va la sa ko-

37 Isto, 410.38 Zeta, 18/1936/13. Isto tvrdi i M. Matović i drugi crnogorski su-

verenisti (zelenaši) njegove epohe.39 S. Drljević, Crnogorsko pitanje, Spremnost 85/10. listpad 1943/2;

Glas Crnogorca 9/I/13. 7. 1941,/1–2.

426


mu ni sti ma. Naj i zra zi ti ja te ko vi na te sa rad nje je for mi ra nje CNFS (Cr no gor skog na ci o nal nog fron ta slo bo de) pod Dr lje vi će vim idej nim vođ stvom, a vr hu nac ovog oslo bo di lač ko-eman ci pa tor-skog po kre ta bio je Bel ve der ski do ga đaj 26. 6. 1936. kod Ce ti nja u ko jem je uče stvo va lo ne ko li ko hi lja da lju di i ko jom pri li kom su od stra ne ve li ko srp skog re ži ma ubi je ni 6 a ra nje ni 36 de mon-stra na ta, od ko jih 13 te že.40 Ve li ko srp ska vlast je do ga đaj na zva-la po ho dom na Ce ti nje od no sno Cr no gor skom re vo lu ci jom.41 U svo jem pro gla su pred par la men tar ne iz bo re odr ža ne 11. 12. 1938. na ko ji ma je S. Dr lje vić po bi je dio u ce tinj skom sre zu uklju ču ju ći tu i po sla nič kog kan di da ta KPJ (u okvi ru RSS) S. Ma ša no vi ća i ste kao po sla nič ki man dat, on is ti če: „Na je din stvo svih sr bi jan-skih stra na ka pr o ti vu Cr ne Go re od go vo ri te je din stvom Cr no-gor skog fron ta pro ti vu svih njih”.42 Ka ko ne ma ni jed nog pred-stav ni ka Sr bi je ko ji bi bio član cr no gor skog fron ta, „Ne smi je bi ti ni Cr no go ra ca ko ji bi bi li čla no vi ko je sr bi jan ske stran ke. Ako bi i bi lo i sa nji ma i sa sr bi jan skim stran ka ma is klju če na je sva ka na ša po li tič ka sa rad nja na pod ruč ju Cr ne Go re… Ovo osta je na sna zi za va zda”.43 S. Ma ša no vić, Dr lje vi ćev po sla nič ki pro tiv kan di dat u svo jem dnev ni ku kon sta tu je da je vo đa cr no gor skih fe de ra li sta u to ku ci je le pred iz bor ne kam pa nje pod slo ga nom „Lov će nu su

40 B. Jovanović, KPJ u Crnoj Gori 1919–1941, Beograd 1959, 137–143, Dr. Jovan R. Bojović, Napredni omladinski pokret u Crnoj Go-ri 1918–1941. g., 286–289. Stevo Perov Mašanović, Dnevnik (rukopis) str. 200. predsjednik inicijativnog odbora za ovaj dogadjaj bio je Pe-tar Plamenac, (CFS) a sekretar Blažo Jovanović (KPJ). Inicijativni od-bor, rukovodstvo KPJ za Crnu Goru – PK KPJ bilo je smješteno u kući S. Mašanovića i njegovoj šumi „Rastina” na Gornjem Ceklinu na kojem zbornom mjestu se okupio najveći broj demonstranata.

41 S. Mašanović, Dnevnik, 201. U ime KPJ događajima je rukovodi-lo tzv. „Šumsko rukovodstvo” KPJ za Crnu Goru, tj. PK KPJ za CG ko-jemu je 1928. pripadao i sam Mašanović. „Šumsko rukovodstvo” su sa-činjavali, Nikola i Risto Lekić i Blažo Jovanović.

42 S. Drljević, Politička misao, 2007, 457.43 Isto.

427


gro mo vi mu zi ka” is ti cao pro gram sa po ru kom da su Sr bi naj ve ći ne pri ja te lji Cr ne Go re i da to osta je na sna zi za va zda.44 Svoj pro-glas Dr lje vić za vr ša va ri je či ma: „Po bje dom do ka ži te da se s pra-vom po no si te sla vom Cr ne Go re i da ste gor di ču va ri nje ne ča sti. Po bje dom ob ja vi te ci je lom svi je tu, da je Cr na Go ra vječ na”.45 Po-čet kom Dru gog svjet skog ra ta 1941. go di ne pre ki da se do ta da šnja opo zi ci o na sa rad nja i sa ve zni štvo cr no gor skih fe de ra li sta (su ve-re ni sta) i ko mu ni sta pre ma za jed nič kom po li tič kom pro tiv ni ku, pre ma ve li ko srp skoj cen tra li stič koj po li ti ci ofi ci jel nog Be o gra da. Raz lo zi raz la za su du bo ki i di ja me tral no su prot ni sta vo vi ova dva po li tič ka po kre ta u od no su na naj bit ni ja i su štin ska pi ta nja dr-žav no sti Cr ne Go re i cr no gor skog na ci o nal nog pi ta nja.

Na Pe trov dan skom sa bo ru Dr lje vić de fi ni še cr no gor ski na rod od no sno Cr no gor stvo, te ve li: „Cr no gor ski na rod, kao i svi na-ro di na ku gli ze malj skoj isto rij ska je tvo re vi na. Cr no gor stvo su stva ra li i stvo ri li da le ki vje ko vi. Nje go va dr ža va i nje na vje kov na po bje do no sna bor ba iz gra di li su po li tič ku i kul tur nu iz ra zi tost nje go vog li ka. Ta ko iz gra đe no i sa mo zbog to ga, što je ta ko iz gra-đe no, Cr no gor stvo je mo glo vo di ti onu ne jed na ku bor bu, ko joj je te ško na ći tak ma ca kod osta lih na ro da. Cr no gor stvo ni je za zi ra lo od bor be sa Stam bo lom čak ni on da, ka da su se pred nje go vom si lom tre sli zi do vi car sko ga Be ča. Tu bor bu Cr no gor stvo je iz dr-ža lo, jer se ni ka da ni je htje lo od re ći se be i svo je dr žav ne slo bo de. Ko Cr no gor stvu ne bio vje ran,/Bo gom i ljud ma svuđ bio će ran. Tu mi sao be smrt no ga kra lja cr no gor ski na rod”, ka ko ve li Dr lje-vić, tre ba da ute me lji i „uzi đu je u te me lje svo ga na rod nog i dr-žav nog ži vo ta za sve bu du će vje ko ve”.46 Dr lje vić za klju ču je: „Bi ti Cr no gor stvu vje ran zna či ima ti cr no gor sku na ci o nal nu svi jest i bi ti vje ran cr no gor skoj dr žav noj ide ji”.47 Umje sto Cr no gor stvu, cr no gor skom na ro du, na ci ji i dr ža vi, ko mu ni sti is ti ču vjer nost

44 S. Mašanović, Dnevnik 239.45 Isto kao 41.46 Glas Crnogorca 9/I/13. 7. 1941/1–2.47 Isto.

428


ana ci o nal nom, an ti na ci o nal nom i ap strakt no in ter na ci o nal nom („Rad ni ci-pro le te ri ne ma ju do mo vi nu”) rad nič koj kla si i kla snoj bor bi. Pad ko mu ni zma u Evro pi i nje go ve uto pi je ru še njem Ber-lin skog zi da 1989. g. śedo či o tra gič no sti nji ho vog mi ta o iza bra-noj kla si. Po što je isti na u po slje di ca ma (He gel), smrt od no sno sa mo u bij stvo ko mu ni zma je do ka za lo in fe ri or nost, ne do ra slost i pro la znost ko mu ni stič ke uto pij ske mo na de to ta li ta ri zma i im-pe ri ja li zma pred su per i or nim oslo bo di lač kim eman ci pa tor skim du hom i prak si som na ro da i na ci je kao pri rod nih i dru štve no-isto rij skih fe no me na i pred nji ho vom na rod nom i na ci o nal nom dr ža vom. Ko mu ni zam svo je uče nje, te o ri ju, ide o lo gi ju i prak su te me lji na dik ta tu ri pro le ta ri ja ta ko ja se uvi jek u ime rad nič ke kla se re du ku je na sa mu ko mu ni stič ku par ti ju od no sno na nje nog vo đu. Na ci o nal no uče nje, te o ri ja, ide o lo gi ja i prak sa svoj smi sao na la ze u slo bo di, sa mo o dr ža va nju, eman ci pa ci ji, prav di, isti ni, do bru, na oču va nju svo jeg pri rod nog bi ća i raz vo ju (isto ri ji) svo je dru štve no-isto rij ske di men zi je. Na ci ja je na dži vje la ko mu ni zam. Na ci o nal na dok tri na je do ka za la neo sno va nost ko mu ni stič kog mi šlje nja o ra ju na ze mlji, sre ći za sno va noj na dik ta tu ri i zlo či-nu i vla da vi ni naj go rih nad naj bo lji ma i nad na rod nom cje li nom. Tri jumf na ci o nal ne ide je nad ko mu ni stič kom ana ci o nal nom i an-ti na ci o nal nom ide o lo gi jom po tvr dio je an ti ci pa tiv nost Dr lje vi će-vog fi lo zof sko-po li tič kog mi šlje nja. Dr lje vi ćev cr no gor ski na rod-no-na ci o nal no i dr žav ni po gled sto ji pre ma ko mu ni stič kom kao isti na pre ma la ži. Kao od lo že na po bje da, ali po bje da po bjed nič ke ide je pre ma isto rij skom po ra zu.

Dok Dr lje vić i nje go vi sa vre me ni ci, sa rad ni ci i sljed be ni ci u sa vre me nom na uč nom smi slu do se žu spo zna ju o autoh to no sti cr-no gor skog na ro da i na ci je na sta lih et no sim bi o zom i et no ge ne-zom (isto ri o ge ne zom) sta ri na ca i do se lje ni ka na svo jem tlu, ko-mu ni sti pr vo po li tič ki li kvi di ra ju svo je naj bo lje čel ni ke ko ji kon-ver gi ra ju ta kvom su du na uč ne-me to do lo ške po tvr đe no sti i do ka-za no sti oli če ne u pr va ci ma N. Le ki ću i S. Ma ša no vi ću, da bi u svo joj ofi ci je loj dok tri ni us tvr di li i oza ko ni li ne na uč ni, ne i sti ni ti stav, u stva ri za blu du da su Cr no gor ci Sr bi. Ofi ci jel ni ide o log cr-

429


no gor skog na ci o nal nog pi ta nja u ko mu ni zmu Mi lo van Đi las iz lo-žio je svo ju i ko mu ni stič ku te o ri ju Cr no go ra ca u vla sti tom član ku „O cr no gor skom na ci o nal nom pi ta nju” ob ja vlje nom u Bor bi 1. ma ja 1945. go di ne. Čla nak je pre ne sen u nje go vu knji gu „Član ci 1941–45” u iz da nju „Kul tu re” iz Be o gra da 1948. g. Po Đi la su Cr-no gor ci su po ri je klom i tra ja njem Sr bi, i to naj či sti ji Sr bi, na sta li iz srp skih ple me na.48 Kao na ci ja na sta li su u epo hi ka pi ta li zma i im-pe ri ja li zma. Mla đi su ne sa mo od Sr ba u Sr bi ji ko ji su vje ko vi ma po ro blje ni ne go i od srp ske na ci o nal ne ma nji ne u Bo sni i Hr vat-skoj. Cr no gor ci su pre ma Đi la su srp ska na ci ja, da kle, oni su ono što ni je su. Đi la sov stav, ne na u čan sud i ide o lo ško-po li tič ku pre su-du pre u zi ma ofi ci jel ni isto ri čar Ja goš Jo va no vić po na vlja ju ći u svo joj zva nič noj stu di ji – udž be ni ku ko mu ni stič kog pri stu pa cr-no gor skom na ci o nal nom pi ta nju, u knji zi „Stva ra nje cr no gor ske dr ža ve i raz voj cr no gor ske na ci o nal no sti” ob ja vlje noj na Ce ti nju 1948. đi la sov ski „bez gri je šan”, apo dik tič ki i ne u pit ni sud o Cr no-gor ci ma kao Sr bi ma i o srp skim ple me ni ma iz ko jih se na vod no for mi ra la cr no gor ska na ci ja.49 Isti da lje na sta vlja da je „Ze ta na-sta vak dr žav nog ži vo ta sta re srp ske dr ža ve”50; da je Cr na Go ra Cr no je vi ća po sljed nji od blje sak sta ro srp ske dr ža ve51 i Đi la sov stav pre u zet iz ve li ko srp ske, od no sno srp sko-im pe ri jal ne pro pa gan de i po li ti ke da su „Na rod ne ma se u Cr noj Go ri te ži le da se sje di ne sa srp skom pra vo slav nom ra jom u Sr bi ji”52 ka ko bi po sta li Sr bi. Da-kle, po ofi ci jel nim cr no gor skim ide o lo zi ma i uči te lji ma na ro da, smi sao Cr no gor stva i Cr ne Go re je da se do go di Pod go rič ka skup-šti na 1918. g. Na kon is prav nog sta va da je uje di nje nje Cr ne Go re sa Sr bi jom pri sa je di nje nje, Bla žo Jo va no vić na Osni vač kom kon-gre su KPCG na Ce ti nju 1948. g. po tvr đu je svo je i Ti to ve sta vo ve,

48 Milovan Đilas, O crnogorskom nacionalnom pitanju, Borba 1. 5. 1945. g. I po Ivanu Milutinoviću Crnogorci su Srbi.

49 Jagoš Jovanović, c. d. 48.50 Isto.51 Isto, 47.52 Isto, 355.

430


ci ti ra ju ći da: „Do uje di nje nja je tre ba lo i mo ra lo do ći…” I za Ti ta i B. Jo va no vi ća ide ja uje di nje nja je pra vil na, pro gre siv na i do bra, ali ne i na čin uje di nje nja pod srp skim ba jo ne ti ma. Za blu da ko-mu ni stič kog pri stu pa uje di nje nju je u slje de ćem: 1.) Ne mo gu će je uje di nje nje si lom jer on da ono ni je uje di nje nje već pri sa je di nje nje, 2.) Na si lje pro iz vo di pro tiv na si lje i osve tu pa se pri sa je di nje nje pre tva ra u raz je di nje nje, 3.) Ne ma uje di nje nja pre ko gro ba uje di-nje nih, 4.) Uje di nje nje je do bro za rad nič ku kla su po sma tra nu ap-strakt no van na ci je ali ne i za po ko re ne na ci je cr no gor sku, ma ke-don sku, bo šnjač ku, zbog če ga je Ju go sla vi ja od ko mu ni sta pro gla-še na tam ni com na ro da, 5.) Ka ko je uje di nje nje pro gre siv no ka da je za sno va no na te ro ru, u stva ri, tam ni ci na ro da, i sta vu da se Cr no gor ci sa mo u ki nu ka ko bi po sta li go ri od se be sa mih. I la i ku je ja sno da je jav ni i ja sni cilj ko mu ni stič ke ide o lo gi je i nje nih ar-hi te ka ta po na ci o nal nom pi ta nju asi mi la ci ja i de na ci o na li za ci ja Cr no go ra ca u okvi ru oslo bo đe ne i to bož na ci o nal no rav no prav ne Ju go sla vi je. Sa ovih te me lja je pro du ko va na na te me lju sta re ne na-uč ne ve li ko srp ske i ko mu ni stič ke mi sli udž be nič ka li te ra tu ra, ogrom na pro duk ci ja i en ci klo pe di sti ka o Cr no gor ci ma kao Sr bi-ma, a for mal no-po li tič ki „rav no prav nim” sa srp skim na ro dom u FNRJ i SFRJ, sa is klju či vim ci ljem pro mje ne cr no gor ske na ci o nal-ne svi je sti u srp sku uz isto vre me nu eks ko mu ni ka ci ju S. Dr lje vi ća, i Šte di mi je i dru gih kao na vod nih se pa ra ti sta. In te gral no srp stvo je ute me lje no i ši re no kao i u do ba pr ve Ju go sla vi je sa mo što je ovaj put za o gr nu to pla štom po li tič ke pro pa gan de da su Cr no gor ci na ci o nal no oslo bo đe ni i slo bod ni, rav no prav ni sa osta li ma na ro-di ma Ju go sla vi je, vra će no im je na ci o nal no ime bez sa dr ža ja i pra-vo na na ci o nal na iz ja šnja va nje tj. sa mo i ska zi va nje. Su šti na je, er-go, osta la ista, a sa mo se for ma pro mi je ni la. U pr vom iz da nju En-ci klo pe di je Ju go sla vi je, tom 2. (Bo sna-Dio) Za greb MCMLVI, ob ra đe na je Cr na Go ra (str. 398–488), kao i cr no gor ska ple me na sa te zom da su srp ska, ali ne i et no nim i isto ri o nim Cr no gor ci. Cr no gor ci ni je su „pri zna ti” i uvr šte ni u zva nič nu en ci klo pe di ju Ti to ve Ju go sla vi je iz go di ne MCMLVI a je su za raz li ku od njih Cr na Tra va i Cr no trav ci (sta nov ni ci Cr ne Tra ve) i Ci ga ni za ko je

431


se ka že da su na rod iz Azi je.53 Pa za što su se on da bo ri li u NOR-u kad ni je su na ci o nal no oslo bo đe ni već pot či nje ni be o grad skom cen tru mo ći i ve li ko srp skoj im pe ri jal noj dok tri ni? Jer, bri sa nje Cr no go ra ca iz na ci o nal ne svi je sti nji ho vog i dru gih na ro da vo di pre ki du me mo ri je, za bo ra vu i ne stan ku. Tre ba lo je da pro đu de-ce ni je pa da se ru še njem Ran ko vi će vog re ži ma, 1968, poč ne ozbilj ni je po sta vlja ti na dnev ni red Cr no gor sko na ci o nal no pi ta-nje i to uglav nom pre ko ma lo broj ne cr no gor ske hu ma ni stič ke in-te li gen ci je ko ja je 1978. iz gu bi la tra gič no svo jeg lu čo no šu po koj-nog Ra do ja Ra do je vi ća, naj vje ro vat ni je po di rek ti vi oba vje štaj no-te ro ri stič kih struk tu ra iz Be o gra da i sa ci ljem za stra ši va nja Cr no-go ra ca i pa ra li sa nja nji ho ve na ci o nal ne svi je sti i na ci o nal no-eman ci pa tor skih ini ci ja ti va. No si o ci cr no gor ske na ci o nal ne eman ci pa ci je su pro go nje ni, ka žnja va ni i de mo ni zo va ni pod op-tu žbom da su Se ku li ni se pa ra ti sti, iz daj ni ci, kli slin zi i ko la bo ra ci-o ni sti. Ve li ka Sr bi ja pod ime nom Ju go sla vi je učvr šća va la je još jed nom svo ju tro šnu gu lag gra đe vi nu, od no sno svoj vla sti ti konc-lo gor ko pa ju ći pri tom se bi si gu ran grob. Od u zi ma ju ći slo bo du dru gi ma uze la je se bi. Ta ko se do vr ši lo brat stvo i je din stvo na ju-go slo ven ski (ve li ko srp ski) na čin. Ovaj eks kurs go vo ri o di ja me-tral noj su prot sta vlje no sti Dr lje vi će vog i ko mu ni stič kog gle di šta. Sr bin, po Dr lje vi ću, naj ve ći pro tiv nik i ne pri ja telj Cr ne Go re i Cr-no go ra ca za hva lju ju ći ko mu ni stič koj lo bo to mi ji cr no gor ske na ci-o nal ne svi je sti pro gla šen je za „bra ta” cr no gor ske žr tve, a brat stvo do ta da šnjeg „bra to u bi ce” za naj ve ću vr li nu no vo kom po no va ne i pre kom po no va ne ju go slo ven ske dr žav ne gra đe vi ne. U njoj je de-na ci o na li za ci ja ma njih od ve ćeg pro gla še na nji ho vim oslo bo đe-njem. Na me ti dže la ta bi li su žr tve Cr no gor ci, Ma ke don ci i Mu sli-ma ni – Bo šnja ci, ko ji ma je tek ne ko li ke de ce ni je na kon 1945. pri-znat na ci o nal ni sta tus. Bi li su žr tve iako žr tva i dže lat ni ka da ni-je su jed no isto. Ustav no pri zna nje Cr no go ra ca i vra će na ko mu ni-stič ko-par tij ska dr žav nost osta li su for ma bez sa dr ža ja i tan ka av no jev ska nit u da ljoj bor bi za sa mo op sta nak. Otu da je Dr lje vić

53 Enciklopedija Jugoslavije, Zagreb MCMLVI, tom 2. str. 376–377.

432


i u ovom di je lu svo je dok tri ne po tvr dio an ti ci pa tiv nost svo jeg dis-kur sa i ot por nost i ne sa vla di vost ide je cr no gor skog po gle da na svi jet, cr no gor ske du hov no sti i sna ge u bor bi za sa mo op sta nak.

Dr lje vić je svoj po li tič ki cilj for mu li sao za la ga njem za ne za vi-snu, me đu na rod no-pri zna tu i su ve re nu dr ža vu Cr nu Go ru cr no-gor skog na ro da, a ko mu ni sti su taj pri rod ni i isto rij ski trend i lo-gi ku cr no gor ske isto ri je pro gla si li iz da jom, zbog nje go ve sa rad nje sa oku pa to rom u to ku Dru gog Svjet skog ra ta, za la žu ći se pri to me i ostva ru ju ći fe de ra tiv nu Ju go sla vi ju re pu bli ka i na ro da.54 Svo ju dok tri nu o ne za vi snoj Cr noj Go ri, Dr lje vić i su ve re ni sti su gra di li na sta vu i po li tič koj tak ti ci is ko ri šća va nja ita li jan skog oku pa to ra za svoj po li tič ki cilj pro gla še nja ne za vi sne Cr ne Go re u uslo vi ma oku pa ci je da bi na kon to ga po pr vom me đu na rod nom pri zna nju Cr ne Go re pr vo od oku pa to ro ve ze mlje, a za tim i dru gih dr ža va ona pro gla si la, ne u tral nost i pro mo vi sa la svo ju pa ci fi stič ku po li ti-ku iz u zi ma ju ći sa mu se be iz rat nih dej sta va.55 Za la ga nje za ne za-vi snu Cr nu Go ru u okol no sti ma oku pa ci je Dr lje vić je te me ljio na isto rij skom i pri rod nom pra vu kao i di je lu uni ver zal nih ljud skih pra va i slo bo da. Dok tri na je bi la, da i u uslo vi ma oku pa ci je oku-pi ra ni ima ju pra vo na ži vot, na na ci o nal nu eg zi sten ci ju i dr ža vu. Pro la skom oku pa ci je osta je dr ža va. Ra zu mi je se, ovo je sa mo je-dan bez bol ni pa ci fi stič ki sce na rio što bez bol ni je ob no ve cr no gor-skog in sti tu ci o na li zma. Is tra ja va nje na ovom kon cep tu do vo di ga u su kob sa re vo lu ci o nar nom ko mu ni stič kom prak som. Dr lje vić je pra vil no uočio te ro ri zam ko mu ni sta po ve zan sa ve li ko srp skim krip to kra ti zmom. O to me go vo ri nje gov kad „Cr na ru ka i ko mu-ni zam”. Dr lje vić je is ta kao da je po ja va Api so vih cr no ru ka ca kao te ro ri stič ke or ga ni za ci je ve li ko srp skog pro jek ta po zna te po za vje-

54 Branislav Kovačević, Od Vezirovog do Zidanog Mosta, Beograd 1993., str. 198.

55 Aleksandar-Aco Krunić, Moje viđenje društveno-političkog sta-nja u taboru neprijatelja na Cetinju za vrijeme NOR-a. – u: „Revolu-cionarni pokret u srezu Cetinjskom 1918–1945. g.” Cetinje – Titograd 1988., str. 479–495.

433


ra ma i aten ta ti ma (1903 ubij stvo kra lja Alek san dra Obre no vi ća i D. Ma šin i 1914. ubij stvo Fra nja Fer di nan da u Sa ra je vu) uti ca la na ko mu ni zam. Cr na ru ka se po ve za la sa ko mu ni zmom i dje-lo va la za ko mu ni zam. Pro vje rom isto ri o graf skih fa ka ta čla no va Cr ne ru ke vi di se da je je dan broj Cr no ru ka ca za vr šio u ko mu ni-stič kom po kre tu sa ore o lom te ro ri sta, pla će nih ubi ca i le gi o na ra. Ta kvi su bi li po red osta lih i Bo žin Si mić, član Cr ne ru ke, ofi cir, član srp ske de le ga ci je s Pe trom Pe ši ćem u Cr no gor skom ge ne ral-šta bu u pr vom Svjet skom ra tu, član Av no ja, po sla nik Na rod ne skup šti ne FNRJ.56 Vla di mir Tu co vić, brat li de ra SDPS Di mi tri je Tu co vi ća, cr no ru kac, ofi cir, član AV NOJ-a i po sla nik Na rod ne skup šti ne FNRJ.57 Di mi tri je Pa vlo vić, cr no ru kac, umro u Be o-gra du 1945. kao pu kov nik.58; Dr. Mi o drag Aći mo vić, cr no ru kac, de kan Prav nog fa kul te ta u Be o gra du po sli je 1945.59 Če do mir A. Po po vić, cr no ru kac, ofi cir, brat se kre ta ra srp ske so ci jal de mo krat-ske stran ke Du ša na Po po vi ća, ko mu nist, umro u Be o gra du 28. 12. 1938. g.60 Vo ji slav I. Goj ko vić, cr no ru kac ofi cir ge ne ral ma-jor JA od 1945. i ge ne ral lajt nat, pen zi o ni san 1948., ko mu ni sta; 61. Lju bi ša Bo ri sa vlje vić, ofi cir cr no ru kac pod ši from 123 u gru-pi broj 4. Cr ne ru ke, član srp ske Pe ši će ve de le ga ci je u cr no gor-skom ge ne ral šta bu u I svjet skom ra tu jed no vri je me.62 Dra gu tin Ga vri lo vić, cr no ru kac „broj 131” u gru pi 106 V. Tu co vi ća, ma jor srp ske i pu kov nik Ti to ve JA, po znat po la žnom go vo ru „Voj ni ci, ju na ci”, odr ža nom na vod no na Du nav skom ke ju 1915. Pre ži vio rat 1914–18 i 1941–45 – ko mu ni sta; 63 Sre ten Vu ko sa vlje vić, cr-no ru kac broj 461 u gru pi 2 Bog da na Ra den ko vi ća, ko mu ni sta i

56 Milan Živanović, Pukovnik Apis, Beograd 1955, str. 659.57 Isto.58 Isto, 660.59 Isto, 662.60 Isto, 663.61 Isto, 664.62 Isto, 675.63 Isto.

434


mi ni star u Ti to voj vla di od mah iza oslo bo đe nja 1945. g.64 I mno gi dru gi. Cr noj ru ci na ne ki na čin pri pa da li su Sre ten Žu jo vić, član Le gi je stra na ca i pro fe si o nal ni ubi ca, član PB CK KPJ, pop Vla do Ze če vić, mi ni star u Ti to voj vla di, svje šte nik – par ti zan; Mu sta fa Go lu bić, ge ne ral-ma jor KGB za Bal kan i či tav niz dru gih cr no ru-ka ških za vjer ni ka ko je zbog ogra ni če no sti pro sto ra ov đe ne mo-že mo ime no va ti i na bra ja ti.

Se ku la Dr lje vić, uz Šte di mli ju i Ma to vi ća, bio je za pa že ni tu-mač du kljan skog pe ri o da cr no gor ske pro šlo sti što je ne do sta ja lo ko mu ni stič koj isto ri o gra fi ji, po li ti ci i ide o lo gi ji. U go vo ru pre ko Ra dio Ce ti nja on is ti če: „Cr na Go ra pod ime nom Du klje i Ze te pa on da pod ime nom Cr ne Go re, po sto ji već pre ko hi lja du go di-na. Ta ko du gim dr žav nim ži vo tom ne mo že se po hva li ti ni jed na ze mlja na Bal ka nu osim Grč ke. Osta le ze mlje na Bal ka nu, Bu gar-ska, Ru mu ni ja, Hr vat ska, Bo sna i Sr bi ja bi le su dr ža ve sra zmjer-no sve ga po oko 300 go di na.”65 I ovaj aspekt je bio di ja me tral no su pro tan bje la škom ko mu ni zmu ko ji je po sta nak Cr ne Go re is-ho do vao u du hu svo jeg pra vo slav nog ko mu ni stič kog mi šlje nja iz Ne ma njić ke Ra ške iako je ona bi la dr ža va sa 140 go di na mla đom dr žav no šću od Du klje. Cr na Go ra je kao ja dran ska ze mlja odvo-je na od su sje da ne sa mo „po seb no šću svo je ga dr žav nog i na rod-nog ži vo ta kroz sva pro šla sto lje ća ne go i ne jed na ko šću kul tur nih uti ca ja pod ko ji ma je iz gra di la svo je kul tur ne vi di ke”.66 Da lje na-vo di: „Cr no gor sko po li tič ko ustroj stvo te me lje no na na če lu, da je dr ža va za jed ni ca ple me na i dje la nji ho ve su rad nje pot pu no je ne po zna to ze mlja ma, či ji je po gled okre nut pre ma Egej skom mo-ru. Iz svih tih raz li ka ne mo gu će je dr žav no je din stvo Cr ne Go re

64 Isto, 678. Na listi Crne ruke bili su zloglasni crnorukci-zločinci u bijelom teroru u Crnoj Gori poslije 1918, Stojan Popović, autor vješala u Cucama, Milan Zavađil i drugi kao i sarajevski atentator, ljevičar pro-komunista Muhamed Mehmedbašić i čitava jedna zavjernička plejada.

65 Dr. S. Drljević, Politička misao, 2007, 458.66 S. Drljević, Crnogorsko pitanje, Spremnost, 85/10 listopad

1943/2.

435


s bi lo ko jom od tih ze ma lja.” U za vr šnom di je lu tek sta za klju ču je „da Cr na Go ra i ze mlje na Ja dran skom mo ru ži vje le su po seb nim ži vo tom kroz sva pro šla sto lje ća i mo ra ju osta ti po seb nim dr ža va-ma i kroz sva bu du ća sto lje ća”.67 Na su prot ovom su ve re ni stič kom vi đe nju dr žav no sti Cr ne Go re u pro šlo sti i bu duć no sti sta ja lo je ko mu ni stič ko gle di šte o za jed nič koj dr ža vi Ju go sla vi ji po na če-lu da je pri mar no i bo lje za jed nič ko, naj ve ćim di je lom tu đe od sop stve no ga. Smrt Ju go sla vi je za Dr lje vi ća je dje lo Bož je prav de i ona cr no gor ski na rod ni je ni iz ne na di la ni oža lo sti la.68 U svo joj cr no gor skoj ide o lo gi ji Dr lje vić po se ban zna čaj pri da je i Ce ti nju vje kov noj pri je sto ni ci Cr ne Go re i nje nom si no ni mu. Ne ma Cr-ne Go re bez Ce ti nja ni ti Ce ti nja bez Cr ne Go re. Ima ju ći u vi du po vi je sni i sud bin ski zna čaj Ce ti nja za Cr nu Go ru, Dr lje vić pi še: „da je Ce ti nje, va zda slo bod no Ce ti nje bi lo is toč nik i vo đa bor-be za slo bo du bal kan skih hri šća na. Ono je kroz vje ko ve bi lo ču-var pu ti je ra hri šćan stva i slo bo de, iz ko je ga su se pri če šći va li svi ustan ci i svi usta ni ci, sve bu ne i svi bun tov ni ci… sve če te ni je su sa Ce ti nja kre ta le, ali su sve u nje ga gle da le ka da su u boj po la zi-le. Na po sljet ku zar ni je isto rij ski tač no da je Ce ti nje bi lo du hov ni vo đa…”69 I dok Dr lje vić Ce ti nju oda je pri zna nje si no ni ma Cr ne Go re i slo bo de i oreol du hov nog, kul tur nog, po li tič kog i isto rij-skog cen tra Đi las i ko mu ni sti ga 1945–46. raz vla šću ju, de tro ni-zi ra ju, de gra di ra ju i de va sti ra ju, de va sti ra ju ći na taj na čin i sa mu Cr nu Go ru. Mo že li se on da go vo ri ti o na ci o nal no-oslo bo di lač koj mi si ji ko mu ni sta ko ji ma ni šta ni je sve to pa ni ova cr no gor ska sve-ti nja. Isto rij skom ulo gom Pe tra Si na no vi ća iz 1953–1957. Ce ti nje od bi ja iz re če nu mu pre su du na smrt ko ja je na taj na čin mi mo i šla u ka sni jim sud bo no snim do ga đa ji ma i sa mu Cr nu Go ru. Se ku la Dr lje vić je de fi ni sao cr no gor sko pra vo sla vlje kao re li gi ju slo bo-de, cr no gor sku re li gi ju i re li gi ju Gor skog vi jen ca, is ti ču ći pri tom

67 Isto.68 Isto.69 S. Drljević, Politička misao, 2007, 300–301.

436


i auto ke fal nost Cr no gor ske pra vo slav ne cr kve kao stu ba Cr no go-ra ca i Cr ne Go re o če mu za pi su je:

„Svim pje snič kim ge ni ji ma da ju nji ho vi na ro di gra đu za dje la, ko ja im osi gu ra va ju be smrt nost. Zbog to ga naj ve ća dje la naj ve ćih pje snič kih ge ni ja ra zu mi ju pod pu no sa mo si no vi nji ho va na ro da, jer ih sa mo oni osje ća ju. Pje snik „Gor skog vi jen ca” unio je u svo-je dje lo mi sao i osje ćaj cr no gor sko ga na ro da u to li kom stup nju, da cr no gor ski se lja ci ci ti ra ju iz nje ga sti ho ve, kao da su ga pi sa li za jed no s nje go vim auto rom. Cr no gor ci ži ve u Gor skom vi jen cu, a Gor ski vi je nac ži vi u Cr no gor ci ma. Za Cr no gor ce ne po sto ji, če ga ne ma u Gor skom vi jen cu, u ko je mu je sa dr žan mo ral ni i etič ki su stav cr no gor skog na ro da, svi pro pi si cr no gor ske re li gi je. Cr no gor ci, i ako kr šća ni, i to u glav nom pra vo slav ni, iz po vje da-ju re li gi ju Gor skog vi jen ca. Zbog to ga je cr no gor sko pra vo sla vlje cr no go ro sla vlje. Znat no se odi e li lo od osta lo ga pra vo sla vlja pa i od srb sko ga, ko je za se be ka že, da je sve to sa vlje, iako još ni je dan srb ski pi sac ni je dao de fi ni ci ju to ga poj ma.

Ima još je dan raz log, zbog ko ga cr no gor ska i srb ska cr kva ne mo gu ni ka da po sta ti jed na cr kva. Ci e la re li gi o zna mi sti ka cr no-gor ske cr kve sa dr ža na je u ču do tvor stvu i sve ti telj stvu cr no gor-skih sve ti te lja: sv. Va si li ja Ostro ško ga i sv. Pe tra Ce tinj sko ga. Ni-jed no ga od njih ne pri zna je za sve ti te lje srb ska cr kva.

Po sto ji i jed na va žna hi sto rij ska či nje ni ca, ko ju tre ba iz ta ći. Za vri je me tur ske vla da vi ne nad Bal ka nom srb ska cr kva je pod-pa la pod ca ri grad sku pa tri jar ši ju i od nje se pod pu no odi e li la tek na kon pr vo ga svjet sko ga ra ta. Cr no gor ska cr kva kroz sve vje ko ve ni je bi la ni u ka kvoj za vi sno sti od bi lo ko je pra vo slav ne cr kve, pa ni od ca ri grad ske pa tri jar ši je. Da li je i ta okol nost ne što pri do ni-e la, da se cr no gor sko pra vo sla vlje to li ko uda lji od osta lih, ni je va-žno. Od luč na je či nje ni ca, da Cr no gor ci ima ju svo ju re li gi ju, svo je cr no go ro sla vlje i da su osta ju ći vjer ni nje mu vjer ni sa mi ma se bi. In se i nen Got tern malt sich der Mensch (Schil ler).”70

70 Isto, 412.

437


Za raz li ku od nje ga cr no gor ski ko mu ni sti umje sto cr no gor-stva pre fe ri ra ju sve to sa vlje ko me se u čast na kon oslo bo đe nja pa či tav niz de ce ni ja da lje slu ži kao je di nom kul tu. Na Pod go rič-koj skup šti ni 1918. je do šao do iz ra ža ja an ti te i zam ko mu ni stič-ko-so ci ja li stič ke gru pe. So ci ja li sta-ko mu ni sta, astro nom Mi loš Jo va no vić u ime ove gru pe, ina če po zna ti ve li ko sr bin, po nu dio je pro gram ra da Iz vr šnog na rod nog od bo ra u 18. ta ča ka. U 11. tač ki ugra đen je stav da „Na rod ni od bor sva cr kve na i ma na stir-ska ima nja kao i ci je lu svo ju imo vi nu ima uru či ti vla di Sr bi je, ali ta ko da pro je kat tro ško va osta ne isti. U tač ki 13. re če no je: „Da Ve li ka na rod na skup šti na sve cr kve i ma na sti re sve de u rang ka-pe la. Da na re di da se za ko pa ju u ze mlju svi su vi le še vi ko ji još i da nas po sto je u ma na sti ri ma, ta ko da se nad tim osta ci ma jed-nom iz vr ši sa hra na i na rod na svi jest oslo bo di od pri ti sa ka vje-kov nih vjer skih sa hra na…” Bi lo je ri je či i o ra zu ru Ce tinj skog ma na sti ra. Iako prin ci pi jel no re pu bli kan ci, cr no gor ski ko mu ni sti se 1918–19. opre dje lju ju za srp skog kra lja Pe tra, a ne cr no gor skog kra lja Ni ko lu. Od ovog pe ri o da da ti ra i nji hov rad pro tiv auto-ke fal ne CPC. Ujed no, na mje sto ob no ve auto ke fal ne CPC fa vo-ri zu ju sve to sav sku, im pe ri jal nu SPC kao tra di ci o nal nog ru ši te lja cr no gor skog na ro da, na ci je, dr ža ve i cr kve. Tre ba li bo ljeg do ka za nji ho vog ana ci o nal nog i an ti na ci o nal nog ra da u funk ci ji srp ske Ju go sla vi je kao pro ši re ne Ve li ke Sr bi je a pro tiv te melj nih na ci o-nal nih in te re sa Cr ne Go re i Cr no go ra ca? S. Dr lje vić je 1941. g. sa sa rad ni ci ma i di je lom cr no gor skog kli ra ot po čeo mi si ju ob no ve auto ke fal ne CPC što su spri je či li po zna ti isto rij ski do ga đa ji.

Do la ze ći u Cr nu Go ru 1941. go di ne S. Dr lje vić je pre ko M. Ma to vi ća po kre nuo pi ta nje po vra ća ja cr no gor skog je zi ka u slu-žbe noj upo tre bi. Vra će no je ime je zi ku i po če la nje go va re for ma. Po čeo je rad na rječ ni ku cr no gor skog je zi ka i rječ ni ku cr no gor-sko-ta li jan skog je zi ka. Na su prot ovo me cr no gor ski ko mu ni sti ni ka da ni je su pri zna li cr no gor ski je zik, već is klju či vo srp ski a po tom srb sko-hr vat ski. Cr no gor ski du go ni je su pri zna va li čak ni kao go vor. U pro gla su Cr no gor skoj na rod noj voj sci Dr lje vić is ti če:

438


„Sva ki na rod vo li svo ju do mo vi nu. Vr hu nac lju ba vi pre ma do mo vi ni je sprem nost na smrt u bor bi za nje nu dr žav nu slo bo-du. Sa mo na ro di ko ji su do ka za li da zna ju slo bo du svo je do mo-vi ne ku pa ti svo jom i ne pri ja telj skom kr vlju, po što va ni su od dru-gih na ro da. Za to je cr ve na bo ja – bo ja slo bo de. Cr no gor ski na rod do ka zao je svo jom vje kov nom bor bom sa Tur ci ma da zna ci je ni ti dr žav nu slo bo du. Zbog to ga je u oči ma ne sa mo evrop skih na ro-da ne go i svih dru gih na ša bor ba za dr žav nu slo bo du Cr ne Go re ne sa mo sa ma po se bi ra zu mlji va, ne go ne bi smo bi li od njih ci-je nje ni, ako je ne bi smo vo di li. Ne bi nas sma tra li do stoj ni ma da se zo ve mo Cr no gor ci, ako Cr na Go ra ne bi bi la sa mo stal na dr ža-va. Cr na Go ra mo ra ili osta ti gni je zdo ju nač ke slo bo de ili po sta ti grob cr no gor ske sla ve.”71 Go vo re ći o ko mu ni zmu od na sta vlja:

„U ovo me ra tu bo re se na na še mu kon ti nen tu en gle ski i ame-rič ki ka pi ta li zam, ru ski ko mu ni zam, ko ji se zo ve bolj še vi zam, i nje mač ki na ci o nal so ci ja li zam.

Ko mu ni zmu, ako ga pro ma tra mo kao bor bu iz me đu ra da i ka pi ta la za vlast u dr ža vi, ne mo že se po re ći iz vje sna oprav da-nost, jer bez du šnost ka pi ta la pre ma ra du, u naj vi še slu ča je va, ta ko je ve li ka da pre la zi u zlo čin. Me đu tim, de si lo se ne što što bi sva ki ko ji ne zna o če mu se ra di, sma trao ne mo gu ćim. Mo skov ski bolj-še vi zam udru žio se sa en gle sko-ame rič kim ka pi ta li zmom…… Sa ve zne So vjet ske So ci ja li stič ke Re pu bli ke po sta le su sa ve znik ka pi ta la. Da bi bolj še vi zam oprav dao taj svoj po stu pak pred ši ro-kim na rod nim slo je vi ma pro gla sio je nje mač ki na ci o nal so ci ja li-zam fa ši zmom, iako ovaj si stem vla da vi ne ni je ni ka da pri hva ćen u Nje mač koj. Ako bi sva ki auk to ri ta tiv ni si stem bio fa ši zam, on-da bi bolj še vi zam bio obra zac fa ši zma, jer je bolj še vi zam naj ak to-ri ta tiv ni ji si stem vla da vi ne. Prem da je to ta ko, bolj še vi zam i da lje upor no do ka zu je da se bo ri pro ti vu fa ši zma.

Ja sno je da se ne ra di o sa ve zu ka pi ta la i ra da ne go o sa ve-zu tri ju svjet skih im pe ri ja li zma: bri tan sko ga, sje ve ro-ame rič kog i mo skov sko-bolj še vič ko ga. Pr voj dvo ji ci je de mo kra ci ja, a tre-

71 B. Kovačević, Od Vezirovog do Zidanog Mosta, Beograd 1993, 194.

439


će mu ko mu ni zam sa mo pe le na, ko jom po ku ša va ju pri kri ti svo je pla no ve, za vla da vi nu nad osta lim na ro di ma. Da je ko mu ni zam sa mo ma ska mo skov sko ga im pe ri ja li zma, do ka zu je sud bi na Ru-munj ske, Sr bi je, Bu gar ske i svi ju ze ma lja, ko je je bolj še vič ka voj-ska oku pi ra la. Da nas je sva ko me ja sno da Mo skva njih ne pred vi-đa kao ko mu ni stič ki ure đe ne ne za vi sne dr ža ve, ne go kao sa stav-ne di je lo ve mo skov ske im pe ri je.

Ko mu ni zam, kao bor ba iz me đu ka pi ta la i ra da, u Cr noj Go ri ne po sto ji jed no stav no za to što u Cr noj Go ri ne ma ka pi ta la. Je-di ni ka pi tal, ko ji je ima la Cr na Go ra, to je nje na sla va i dr žav na slo bo da. Taj ka pi tal pri pa da jed na ko svi ma Cr no gor ci ma, uko-li ko ni je su iz daj ni ci Cr ne Go re. Po što u Cr noj Go ri ne ma bor be iz me đu ka pi ta la i ra da ja sno je da ne mo že bi ti ni ko mu ni sta ne go sa mo pri vr že ni ka mo skov sko ga im pe ri ja li zma. Da bi smo iz vo-je va li cr no gor sku dr žav nu slo bo du i ti me ostva ri li naš rat ni cilj, mo ra mo se bo ri ti pro ti vu sva ko ga po ku ša ja ukla pa nja Cr ne Go re u bi lo ko ju mo skov sku gu ber ni ju. Či nje ni ca, što su joj da li ime omr znu te Ju go sla vi je, sa mo će po ja ča ti naš ot por.”72

Tri na e sto jul ski usta nak u Cr noj Go ri 1941. kao svo je vr sni od-go vor na Pe trov dan ski sa bor u ko a li ci ji ko mu ni sta i bje la ša a u ko jem su uče stvo va li ka sni je čet nič ki pr va ci Ba jo Sta ni šić, Pa vle Đu ri šić, Đor đi je La šić i dru gi, bio je sa mo u dru gom smje ru svo-je vr sna re pri za do ga đa ja iz 1918. go di ne ka da je na Pod go rič ku skup šti nu od go vo re no Bo žić njim ustan kom. Ovaj krup ni isto rij-ski do ga đaj bio je in spi ri san na re đe njem Ko min ter ne na kon ko-jeg KPJ iz mir no dop skog pre la zi u rat no sta nje. Bio je to od go vor KPJ ujed no i na nje mač ki na pad na SSSR 22. ju na 1941., na plan „Bar ba ro sa”. U ve zi to ga Dr lje vić sa op šta va:

„Po na red bi mo skov skog dik ta to ra Đur đi jan ca Sta lji na, na-pa li su iz za sje de, po je di ne ma lo broj ne po sa de ita li jan ske voj ske. Neo ba vi je šte ne ko mu ni stič ke pri sta li ce po vje ro va li su la ži ma pot pla će nih vo đa; da su so vjet ske tru pe u Plje vlji ma a en gle ska fl o ta pred Ba rom i slje do va le su svo je vo đe. Po gi nu lo je ne ko li-

72 Isto, 195.

440


ko ita li jan skih voj ni ka. Ti me je ita li jan ska voj ska do ve de na u po-lo žaj nu žne od bra ne i pred u ze la je mje re za mu nje vi to ugu še nje ustan ka. Stra da lo je i pra ved nih, ali u ta kim pri li ka ma ne mo že bi ti druk či je. A što je naj stra šni je stra da cio cr no gor ski na rod, a na ro či to cr no gor ski se lja ci, ko ji su va zda bi li, da nas su i osta će, za va zda naj po u zda ni ji stub Cr ne Go re i nje ne slo bo de.”73

U Dr lje vi će ve ocje ne se ukla pa i ko mu ni stič ka kri ti ka gr je ša-ka u Ustan ku jed nog od nje go vih or ga ni za to ra i ujed no ru ko vo-di o ca naj ve ćeg uspje ha u ovom do ga đa ju, po bje di na Ko šće la ma 15. 7. 1941. g. Ste va Ma ša no vi ća. On u pi smu ve li: „Ru ko vo de ći dru go vi ni je su do bro pro ci je ni li si tu a ci ju i mi sli li su da će Ita li ja-ni kad pr va pu ška puk ne na pu sti ti Cr nu Go ru. Na ža lost, da po-je di ni ni je su ta ko mi sli li ove ak ci je bi kud i ka mo bi le po sta vlje ne na zdra vi joj osno vi.” On da lje na sta vlja da je: „do šla di rek ti va da par ti ja u Cr noj Go ri ne će vr ši ti ak ci je dok So vje ti do đu na bal-kan ske ze mlje i iz bi je re vo lu ci ja u Bu gar skoj. Ni je su pro šla ni tri da na drug… je do šao po no vo i ka že da smo pred do ga đa ji ma… i pre nio je di rek ti vu da ak ci je po či nju u ne đe lju 13. ju la 1941. u 3 sa ta po sli je pod ne… Ja sam ka zao da je to ne mo gu će kad ni je su ni usta nič ke gru pe oba vi je šte ne o ak ci ja ma a ka mo li Cr no gor ski na rod. Pi tao sam dru ga Ba ja Se ku li ća, (nstruk to ra PK KPJ) da li se ak ci je mo gu od lo ži ti ne ko li ko da na. Ne, od go vo rio je drug, na re đe nje je za 3 sa ta u ne đe lju. Drug Ba jo je ob ja šnja vao do ga-đa je i iz da vao di rek ti ve i ja sam mu po sta vio pi ta nje – dru že što se ima ra di ti po sli je iz vr še nih ak ci ja. Drug je od go vo rio da će mo se vra ti ti u se lo, ora ti, ko pa ti i igra ti na gum nu. Ova kav od go vor shva tio sam kao ša lu i po sta vio mu pi ta nje, da li se dru že ša liš? Ne, ne go će ta ko za i sta bi ti – re kao mi je. Ovo sam uzi mao sa re-zer vom jer je di rek ti va bi la da se udar ne gru pe po sta ve na ma la ra sto ja nja me đu so bom, a to vi še ni je li či lo na ge ril ske oru ža ne ak ci je ka ko je pr vo bit no pla ni ra no, ne go na oru ža ni usta nak”.74

73 S. Drljević, Politička misao, 2007. 458.74 Pismo S. Mašanovića komunistima Crne Gore. Arhiv Vojno

istorijskog instituta, Beograd, kutija 1676, 1–12.

441


Ka ko je usta nak ugu šen ita li jan skom pro tiv o fan zi vom kao re ak-ci jom na usta nič ka dej stva kre nu lo se u „dru gi” usta nak – po hod na Plje vlja 1. 12. 1941. g. U ilu zor nom i ne u spje šnom po ho du na utvr đe ni grad par ti zan ski bor ci su pje va li pje smu „Oj Sr bi jo mi la ma ti vi še ne ćeš ro bo va ti”.75 Ni je se eto pje va lo u čast Cr noj Go ri ne go Sr bi ji ko ju su je di ni ce cr no gor skih par ti za na po šle da to bož spa ša va ju. Iz ovo ga sli je di da je srp ska svi jest bi la do mi nant na u ko mu ni stič ko-par ti zan skom po kre tu. U po ho da na Sr bi ju za nje no oslo bo đe nje od nje mač kog oku pa to ra bor ci IV Pro le ter ske cr no gor ske bri ga de kra jem 1943. g. pje va li su „Oj Sr bi jo, mo ja tu-go,/Ro bo va ti ne ćeš du go…” (Jo van Kri vo ka pić, Iz bor be IV cr-no gor ske pro le ter ske bri ga de, „Oj, Sr bi jo, mo ja tu go…” Po bje da, Ce ti nje broj 1. god. III, 6. 1. 1945/str. 8.) Dr lje vić se du go ba vio srp sko-ko mu ni stič kom spre gom i do mi na ci jom srp skog fak to ra u ko mu ni zmu. On je s pra vom is ti cao da je ko mu ni zam spoj dva im pe ri ja li zma i to srp skog i ko mu ni stič kog ko ji su po gub ni po dru ge na ro de. Ko mu ni zam je za nje ga me đu na rod na bo li jest.76 Cilj SSSR-a je svjet ska re vo lu ci ja. Sma trao je s pra vom da će ko-mu ni zam po vri je di ti pri vat no vla sni štvo i ugro zi ti slo bo du vjer-skog is po lja va nja. So vje ti su za nje ga no si o ci cen tra li zma.77

Ra zni Dr lje vi će vi kri ti ča ri u pr vom re du ko mu ni sti ne ma ju cr no gor sku na ci o nal nu svi jest. Nji ho vo ju go slo ven stvo ko je ni je ni šta dru go da srp sko i ju go no stal gi čar stvo, za ma glju je im vi di ke pa od pr ve, dru ge i sva ke Ju go sla vi je ne vi de biv šu, sa da šnju i bu-du ću ne za vi snu Cr nu Go ru. Zbog nje go vih sta vo va o ne za vi snoj Cr noj Go ri kao an ti po du Ju go sla vi ji i Ve li koj Sr bi ji u svo jim ne ar-gu men to va nim vi še kri ti zer skim ne go kri tič kim is tu pi ma pri pi-si va li su mu dis kva li fi ka tor ske eti ke te ko la bo ran ta, kli slin ga, se-pa ra ti ste. Za bo ra vlja li su pri to me da kri te ri jum isti ne ne za vi sne od sop stve ne vo lje i vo lje čo vje čan stva ni je da bu deš ono što ni je-si, već ono što je si. Kri te ri jum na ci o nal nog pa tri o ti zma ko ji va ži

75 S. Mašanović, Dnevnik 300.76 Isto kao 73. 458.77 Isto. 86.

442


za Cr no gor ce i Cr nu Go ru je ste cr no gor ska pri pad nost Cr no gor-stvu, cr no gor skom na ro du i na ci ji i dr ža vi Cr noj Go ri. Ni je cr no-gor ski pa tri o ti zam opre dje lje nje za Sr bi ju, Srp stvo, srp ski na rod i na ci ju ili Ju go sla vi ju, ju go slo ven stvo a pro tiv Cr ne Go re i cr no-gor skog na ro da i na ci je. Na rod, na ci ja i dr ža va po sto je ili ne po-sto je. Ne mo že se ima ti dvoj no od re đe nje (i je sam i ni je sam) i bi ti ujed no i Cr no go rac i Ju go slo ven, od no sno i Cr no go rac i Sr bin. U cr no gor skom isto rij skom slu ča ju no si lac isti ne i cr no gor skog pa-tri o ti zma je sa mo onaj ko po sje du ju ći cr no gor sku na ci o nal nu svi-jest pri pa da is klju či vo sop stve nom cr no gor skom na ro du, na ci ji i dr ža vi. Sve osta lo je su prot nost, ne-isti na i ne-pa tri o ti zam. Dr lje-vić je upra vo ne sa mo kao no si lac cr no gor ske na ci o nal ne svi je-sti već u svo jem vre me nu i njen „tvo rac”, ka no ni čar, idej ni vo đa bio is klju čiv pro ta go ni sta svi je sti i sa mo svi je sti o cr no gor skom na ro du, na ci ji i dr ža vi i to bez ostat ka, bez u slov no. Ne ga tor ske dis kva li fi ka ci je upu ći va ne su mu iz ta bo ra po bjed ni ka ili di je la po ra že ne ve li ko srp ske ide o lo gi je za to što no si o ci ta kve svi je sti i mi šlje nja pri ana li zi to ko va i lo gi ke Dru gog svjet skog ra ta ni je su raz li ko va li u sa znaj nom smi slu po jam oku pa tor ni ti ga di fe ren ci-ra li od poj ma oku pa tor i de na ci o na li za tor. Po jam oku pa tor od no-si se na ita li jan skog i nje mač kog oku pa to ra, a oku pa tor i de na ci o-na li za tor na Sr bi ju to je ste Ve li ku Sr bi ju. Ukli je šten iz me đu dvi je to ta li tar no-im pe ri ja li stič ke stra ne, ita li jan sko ga i nje mač kog na jed noj i srp stva-ve li ko srp stva na dru goj, Dr lje vić je bi rao ma nje zlo. Za to se po na če li ma spa ša va nja cr no gor skog na ro da i na ci je opre di je lio za sa rad nju sa ne de na ci o na li za tor skom ita li jan skom i nje mač kom oku pa tor skom stra nom ali u gra ni ca ma na ci o nal nog do sto jan stva, umje sto za srp sku (ve li ko srp sku) de na ci o na li za-tor sku i oku pa tor sku sa rad nju. Pri to me je de mi sti fi ko vao mit o pro so vjet skom ko mu ni stič kom i srp skom ju go slo ven stvu (ko mu-ni stič kom srp stvu) po ko me „brat” (Sr bi ja) ne mo že bi ti oku pa-tor i de na ci o na li za tor Cr ne Go re i Cr no gor stva iako je isto rij ska stvar nost go vo ri la su prot no ovom sta vu. Dr lje vi će va isti no sna dok tri na po la zi od ne po bit nog fak ta da je od 1918. go di ne Sr bi-ja oku pa tor i de na ci o na li za tor Cr no go ra ca i Cr ne Go re, i naj ve ći

443


pro tiv nik Cr no gor stva i Cr ne Go re. Za to je brat stvo i je din stvo agi ta ci o na pa ro la ju go ko mu ni stič kog (bje la škog, ko mu ni stič kog) srp stva. Nje go va kon cep ci ja je pret po sta vi la i nad re di la je din stvo ži vih Cr no go ra ca je din stvu mr tvih i mir ra tu. Uče šće ma lih na-ro da u svjet skom ra tu isto je što i sa mo u bij stvo.78 Po što oku pa-tor ska mi si ja ita li jan skog i nje mač kog oku pa to ra u Cr noj Go ri ni je de na ci o na li za tor ska nje no pri su stvo ne ma tra jan ka rak ter sa po slje di ca ma sa dr ža nim u tra ge di ji ne stan ka Cr no go ra ca i Cr ne Go re nje nom de per so na li za ci jom u ne ko li ko srp skih sre zo va.

Ovim je dat osnov ni te melj ni od go vor na glav nu op tu žbu po-bjed nič ke ko mu ni stič ke stra ne ide o lo gu i na ci o lo gu Cr ne Go re i cr no gor skog na ci o nal nog pi ta nja. U ra tu po bjed nič ka ko mu ni-stič ka stra na pre tr pje la je u mi ru isto rij ski po raz, su i cid no se sa-mo do vr ša va ju ći i tran zi ci o no tran sfor mi šu ći u plu ral no po li tič ko bi će, po tvr đu ju ći, da njen epi log kao po slje di ca, naj a r gu men to va-ni je śedo či da ona ni je ima la ni na svo jim po če ci ma ni ti u to ku ra ta kao osnov ni rat ni cilj na ci o nal no oslo bo đe nje i eman ci pa-ci ju, već is klju či vi im pe ra tiv i in te res, osva ja nje vla sti. I do ma ći ko mu ni sti su bi li sa rad ni ci dru gog još iz ra zi ti jeg ap so lu ti zma i to ta li ta ri zma pa ti jem se be mo ral no dis kre di tu ju ći gu be etič ko pra vo da pre su đu ju o na ci ji, na ro du, dr ža vi i slo bo di. Oni po či-nju, tra ju i do vr ša va ju se u im pe ri u mu (vla sti) a ne u te žnji za na ci jom i slo bo dom. Nji ma je je di na kon stan ta vlast, a na ci o nal-no pi ta nje za njih je „vječ no” du a li stič ko, ri je še no-ne ri je še no. To do bro od sli ka va vi so ki funk ci o ner KPJ u Cr noj Go ri Bo žo Lju-mo vić ri je či ma: „Go vo rio sam o zna ča ju slo bod nog opri je dje lje-nja cr no gor skog na ro da u brat sku za jed ni cu Ju go sla vi je pra ve ći alu zi ju na ono uje di nje nje od 1918. g… pri mi je tio sam ten den ci je kod po je di nih dru go va ko ji se osje ća ju Sr bi ma ili ko ji se osje ća ju Cr no gor ci ma. Kao re ak ci ja na ovu po ja vu, pod vu kao sam da li će se po je di nac osje ća ti Sr bi nom ili Cr no gor cem to je stvar shva ta-nja do tič nog. Po želj no je da se dru go vi pra vil no or jen ti šu za ono

78 S. Drljević, Politička misao, 2007, 458.

444


za što smo se bo ri li i za što se stal no bo ri mo.79 Dru gim ri je či ma, ni je va žno ko je Cr no go rac, a ko Sr bin u Cr noj Go ri već da mi (ko mu ni sti) usvo ji mo i učvr sti mo svo ju vlast. Za njih vlast je cilj i su šti na, a na ci o nal na bor ba i na ci o nal no oslo bo đe nje sred stvo i for ma. Za Dr lje vi ća ne za vi sna Cr na Go ra i cr no gor sko na rod no-sno i na ci o nal no oslo bo đe nje je cilj i su šti na, a sa rad nja sa oku pa-to rom i sa mi oku pa tor je for ma i sred stvo.

Sup sti tu ci ja sa dr ži ne for mom bi la je vje šta tak tič ka kom bi-na to ri ka po bjed ni ka. Na ci o nal ni bor ci pro gla ša va ni su iz daj ni ci-ma a se bi je pri ba vljan oreol pra ved ni ka, pra vo vjer ni ka i pa tri o te. Iz da ja je po sta la, ta ko eti ke ta za pro ga nja nje raz li či tih od se be. Cr no gor ski na rod, na ci ja i dr ža va ni je su u Dr lje vi će vom kon cep-tu objekt nje go ve ma ni pu la ci je već tre ba da bu du ono što je stu – su bjekt isto ri je. Op tu žba za iz da ju ko ja mu se upu ći va la je ste iz raz po li tič kog pri mi ti vi zma, to ta li tar no sti sa ci ljem gu še nja dru ga či jeg mi šlje nja. Nje go vo eti ke ti ra nje za iz daj ni ka zna či lo je uni ža va nje cr no gor sko ga na ro da svo de ći ga na po da nič ku ma su sprem nu da slu ži in te re si ma ide o lo gi je, par ti je i vo đe a ne da bu de u funk ci ji te žnje za slo bo dom i de mo kra ti jom. Cilj ta kve eti ke ci je od no sno eti ke ti ra nja je li kvi da ci ja opo zi ci o nog mi šlje nja i pri ba-vlja nja za se be pri vi le gi ja ap so lut ne ne u pi ta no sti. Ujed no, to je ubi ja nje de mo kra ti je i isti ne, da kle, još te že ubij stvo od fi zič kog. Go vor o na ci o nal noj iz da ji, zna či, da je ora tor tog go vo re nja po-sjed nik ap so lut ne isti ne. Ri ječ ju iz daj nik se ba ra ta lo kao naj moć-ni jim oruž jem. Ri ječ iz da ja je uvi jek etič ki iz raz. Da bi se ne ko op tu žio za iz da ju, nu žno je utvr di ti kao pret po stav ku vri jed nost ko ja se zo ve na ci o nal ni in te res, a to je sa ču va ti ži vi na ci o nal ni or ga ni zam u ne pro mi je nje nom sta nju kao i ne de za gre gi ra ne na-ci o nal ne svi je sti i sa mo svi je sti. Obez bi je di ti što vi še ži vih i što ma nje mr tvih ta mo đe se ma sov no pro iz vo de ljud ski le še vi. Iz-da ja je pro dukt stra ne ko ja ne umi je da no si sla vu po bje de. Po jam iz daj nik je sta lji ni stič ki ter min. Ko mu ni sti su iz da ju, an ti fa ši zam i na ci o nal ni in te res is ko ri sti li kao sred stvo za osva ja nje vla sti i za

79 Božo Ljumović, Autobiografi ja, Matica 22–23/VI/2005, 487.

445


nje no odr ža va nje i učvr šće nje. Na ci o nal ni in te res ni je su ko ri sti li kao vri jed nost po se bi već sred stvo za mo bi li za ci ju lju di da bi mo-bi li sa ni bi li is ko ri šće ni za kraj nje ci lje ve ko mu ni zma – osva ja nje i odr ža va nje vla sti. Na ci o nal ni in te res je ta ko is kom pro mi to van. Ti su in te re si žr tvo va ni in te re si ma SSSR-a. Upra vo oni ko ji su pro-gla ša va li dru ge za iz daj ni ke bi li su to što su pri pi si sva li dru go me. A ko to ura di jed nom ura di će po no vo ili uvi jek jer „ko jim su dom su di dru go me se bi su di po što to ra di su de ći”. A ne ma ve će i po-ra zni je iz da je od iz da je na ci o nal nog du ha. U stva ri, iz daj nik je po jam su že ne svi je sti. Su štin ski čo vjek mo že sa mo se be iz da ti. I kad to sa zna, sa zna će da u sa moj toj spo zna ji le ži nje go va naj ve ća ka zna. Ka ko mo že bi ti iz daj nik onaj ko ji ne ma što da iz da, ko ji ne iz da je dr ža vu ko ja ne po sto ji ili u vre me nu iz da je ni je po sto ja la. Ta kav je slu čaj sa Dr lje vi ćem. A ne mo že se bi ti iz daj nik par ti je u či jem član stvu se ne na la ziš. Fe no men na ci o nal ne iz da je od ba cu je kao kri te ri jum pra vi lo „ko ni je sa mnom taj je pro tiv me ne”. Po-go to vo ako se taj prin cip po sta vlja u ime jed ne par ti je ili po je din-ca. Tra gač za iz la zom ni je iz daj nik. Pod re đi va nje svo jeg na ci o-nal nog iden ti te ta dru gom (cr no gor stva srp sr tvu, ju go slo ven stvu, ko mu ni zmu, so vje ti zmu) ili nje go vo ru še nje je bri sa nje sop stve ne isto ri je, obes kor je nji va nje, pre u kor je nji va nje, od se blje nje i pre u-mlje nje. Ta ko se do vo di u pi ta nje cje lo vi tost iden ti te ta a to ne pri-ja nja za po zna tu tvrd nju da se zlo ne či ni iz cje li ne, već iz di je la. Zlo se, upra vo, či ni iz cje li ne. U tom prak si su ne mo že se iz bje-ći „isto ri ja kao epi ste mi o lo ška la bo ra to ri ja psi ho lo gi je” za jed no s eto som. Te ži je tas Cr no gor stva za Cr no gor ce i Cr nu Go ru ne go so vje ti zma, bolj še vi zma i srp stva. Isto ta ko i čoj stva no pre dač kih gri je ho va u ra zna isto rij ska „ne do ba”.

Čo vjek mo že pro mi je ni ti ili čak iz da ti mno go to ga. Ali ne mo-že pro šlost i duh svo jeg na ro da. Ne smi je iz da ti na ci o nal ni duh u se bi, čo vje ka u se bi. U Cr noj Go ri Dr lje vi će vog zre log do ba bo ri le su se tri bo je; ze le na, bi je la i cr ve na. Ze le na je te ži la ob no vi dr ža ve i do vr še nju pre ś e če ne isto ri je na ro da i na ci je od no sno re kon sti tu-ci ji Cr no gor stva. Bi je la je vo di la u pot pu nu ano mi ju, u smrt Cr nu Go ru i Cr no gor ce ra di Ve li ke Sr bi je. Cr ve na se bo ri la za vlast pod

446


fi r mom na ci o nal nog oslo bo đe nja. Njoj je vlast op ci ja, a na ci o na li-zam sred stvo. Iz me đu ove dvi je po sta ja la je tre ća. Od svih teh no-lo gi ja ona je usa vr ši la po seb no me to do lo gi ju vla da nja. Je dan od nje nih ključ nih me to da je dis kva li fi ka ci ja i li kvi da ci ja po li tič kih pro tiv ni ka. Ta ko je stvo ren na ci o nal ni iz daj nik. Ona je sma tra la da je nje na de fi ni ci ja na ci o nal nog in te re sa je di no is prav na. Oni ko ji su se su prot sta vlja li tom shva ta nju ve za ni su za stub sra ma. Se ku la Dr lje vić je u vi ho ru dru gog svjet skog ra ta sma trao da je bo lje bi ti živ ne go žr tva. Htio je ob no vu Cr ne Go re cr no gor skog na ro da kao svi jet u ko jem se ne po sta vlja pi ta nje „iz da je”. Slo bo da je, u stva ri, ta mo đe ne ma iz da je i iz daj ni ka. Slo bo da je ta mo đe su slo bod ni svi. To je bi lo te ško obez bi je di ti u cr no gor skom dru-štvu ko je je na kon 1918. tra gič no po li tič ki po di je lje no. Cr no gor-ski po li tič ki pej zaž bio je pre pun is klju či vo sti. Po na vlja nje iz da je bio je pro stor is pu njen ne i sti nom; mr žnjom pre ma isti ni. Kip tio je od žud nje za ne i sti nom, a naj vi še mo guć no šću da se dru go me na ne se zlo, da pa ti. U to me se is ti ca la i bi je la i cr ve na bo ja pre o-ku pi ra ne kul tom vla sti. Kao apri o ri sti po la zi li su od se be i vla sti te sa mo u vje re no sti da sve do bro i naj bo lje zna ju a naj vi še to što je na rod i nje gov na ci o nal ni in te res, ko je na rod ni ne pri ja telj, a ko je na ci o nal ni iz daj nik. Je di no što je do bro, je ste što ni jed na vlast ni je vječ na, iako, sva ka mi sli da je ste. Vla sto dr žač ka ma ni pu la-ci ja na ci o nal ni jem ośeća nji ma je naj ja če sred stvo pro tiv na ro da. Na pra vi ti dru štvo ko je se ne mo že iz da ti je po sta la po tre ba Dr-lje vi će vog vre me na. Nu žna pret po stav ka za to bi la je for mu li sa ti cr no gor ski na ci o nal ni pro gram. Kao ide o log cr no gor skog pi ta-nja i naj i stak nu ti ji pi sac i te o re ti čar na ci o lo gi je i mo te ne gro lo gi je svo je ga do ba on ga je dao u ni zu ra do va, čla na ka, ese ja, pro gla sa, go vo ra i knji ga. Dao je ve li ki do pri nos i tek stu al no-pje snič kom kom po no va nju cr no gor ske him ne. Kao him ni čar i ide o log utvr-dio je glav ne po lu ge cr no gor skog na ci o nal nog pro gra ma. Uz sve već iz lo že ne kom po nen te is ta kao je i zna čaj se lja štva za cr no gor-ski na rod. Uka zao je na fa kat da je se lja štvo ču var et nič kog. Kri-ti ko vao je kva zi mark si stič ku te o ri ju cr no gor skih ko mu ni sta da je sto mak cen tar isto ri je kao vul gar ni ma te ri ja li zam i re du ko va ni

447


mark si zam. Dr lje vić je bio u pr vu. Jer, „ro ba je pri je sve ga spo-lja šnji pred met, stvar ko ja svo jim svoj stvi ma za do vo lja va ljud ske po tre be ma ko je vr ste. Sve jed no je ka kve su pri ro de ove po tre be, npr. po ti ču li iz sto ma ka ili fan ta zi je. (Že lja ima za pret po stav ku po tre bu: „Ona je ape tit du ha ko ji je nje mu isto to li ko pri ro dan kao glad ti je lu… Ve ći na stva ri ima svo ju vri jed nost otu da što one za do vo lja va ju po tre bu du ha”, K. Marks, Ka pi tal, Pr vi odje ljak Ro-ba i no vac, Be o grad 1973, str. 43.). Za cen tar isto ri je pro gla sio je čo vje ka. On se na la zio u sre di štu Nje go še vog po gle da na svi jet kao svi je ta in takt ne slo bo de i uni ver zal no sti. Za naj ja če oruž je od bra ne ma lih i uop šte svih na ro da pro gla sio je na ci o nal nu svi-jest. Jer, svi jest je ono osnov no obi ljež je čo vje ka po ko jem se on raz li ku je od osta le ži ve pri ro de. Za to je Cr no gor stvo u nje go vom cr no gor skom na ci o nal nom kon cep tu i pro gra mu spoj pri pad no-sti cr no gor skoj dr žav noj ide ji i cr no gor skoj na ci o nal noj svi je sti.

U stva ri, Cr no gor stvo je, po nje mu, sin te za cr no gor ske na ci-o nal ne svi je sti kao zna nja i isti ne i vje re od no sno vjer no sti cr no-gor skoj dr žav noj ide ji. Zna nje je si stem svih spo zna ja o Cr noj Go ri i Cr no gor ci ma, za sno va no na isti ni ko ja po či va na ar gu men ti ma i do ka zno sti (do ka zi ma), a vje ra je vje ro va nje bez do ka za. Pri pad-nost vla sti toj cr no gor skoj na ci o nal noj svi je sti i vje ra u dr ža vu, ili dru ga či je re če no, isti na na do ka zi ma i vjer ska isti na (isti na bez do ka za), se ku lar no i ne se ku lar no, ra ci o nal no i ono iz van nje ga, za o kru žu ju na ci o nal nu sve ti nju zva nu Cr no gor stvo ko je ga tvo re cr no gor ski na rod (na ci ja) i cr no gor ska ne za vi sna dr ža va bez ko je Cr no gor ci ni je su slo bo dan na rod. Isti na bez vje re u nju i u si stem vri jed no sti svo je na ci je i dr ža ve ni je isti na, kao što ni sa ma vje ra bez isti ne i zna nja ni je do stat na, jer je li še na ra ci o nal nog je zgra. To je do sa da jed na od naj pot pu ni jih de fi ni ci ja Cr no gor stva u cr-no gor skom na ci o nal no-dr žav nom pro gra mu.

Se ku li no dje lo i rad su pri mjer i po ru ka da se svim sred stvi-ma, u sva kom vre me nu, u ci lju cr no gor skog dr žav nog, na rod nog, na ci o nal nog i fi zič kog sa mo op stan ka tre ba vo di ti bor ba za svo ju dr ža vu Cr nu Go ru i vla sti ti cr no gor ski na rod i na ci ju i da je ona uvi jek u tom smi slu isto rij ski oprav da na.

448

449

SADRŽAJ

Akademik Božidar NikolićPRED GO VOR ................................................................................. 13

ISTORIOGRAFIJAProf. dr Šer bo Ras to der

DR SE KU LA DR LJE VIĆ NA PAR LA MEN TAR NIM IZ BO RI MA U KSHS – KRA LJE VI NI JU GO SLA VI JI ............... 17

Živ ko M. An dri ja še vićCR NO GOR SKE PO LI TIČ KE I DRU ŠTVE NE OKOL NO STI U VRI JE ME DJE LO VA NJA SE KU LE DR LJE VI ĆA (1900–1941)............................................... 61

Dr No vak AdžićDR SE KU LA DR LJE VIĆ I CR NO GOR SKO PI TA NJE 1918–1941 ...................................................................... 131

Đor đe Bo ro zan SE KU LA DR LJE VIĆ U NA ROD NOJ SKUP ŠTI NI KRA LJE VI NE SHS – GO VO RI I DI SKU SI JE ............................ 187

Želj ko Ka ra u la„OD RA DI ĆA DO MA ČE KA” SE KU LA DR LJE VIĆ I HR VA TI – IDE O LO GI JA I PRAK SA PO LI TIČ KOG DJE LO VA NJA .................................. 213

POLITOLOGIJARa do van Ra do njić

PO LI TIČ KA MI SAO SE KU LE DR LJE VI ĆA O CR NO GOR SKOM NA CI O NAL NOM I DR ŽAV NOM PI TA NJU ............................................................ 255

450

Sre ten Ze ko vićSE KU LA DR LJE VIĆ – LO ZIN KA, SIM BOL I AM BLEM SVE SRP SKE ANA TE ME CR NO GOR STVA ........ 297

Ste vo Vu či nićDR SE KU LA DR LJE VIĆ – PA RA DIG MA CR NO GOR SKE PO VI JE STI 19. I 20. VI JE KA .......................... 327

Ma ri jan Ma šo Mi ljićSE KU LA DR LJE VIĆ IZ ME ĐU DE MO NI ZA CI JE I ISTO RIJ SKE ISTI NE .................................................................. 337

PRAVNI ASPEKTIAkademik Sre ten Pe ro vić

ETIČ KO I NA CI O NAL NO U DR LJE VI ĆE VOJ OD BRA NI ĐE NE RA LA VE ŠO VI ĆA.........................................349

Dr Če do mir Bo gi će vićDO PRI NOS DR SE KU LE DR LJE VI ĆA RAZ VO JU CR NO GOR SKE JU RI SPRU DEN CI JE ........................................ 363

KNJIŽEVNI ASPEKTIAka de mik Da ni lo Ra do je vić

PJE SNIČ KI OT PO RI SE KU LE DR LJE VI ĆA............................. 377Aka de mik Ra do slav Rot ko vić

SE KU LA DR LJE VIĆ I CR NO GOR SKA HIM NA ..................... 383Akademik Mo mir M. Mar ko vić

DR SE KU LA DR LJE VIĆ, HIM NA I MI .....................................389Bo ri slav Ci me ša

SE KU LA DR LJE VIĆ O CR NO GOR SKOM PO GLE DU NA SVI JET ................................................................399

451

N a u č n i s k u p

DR SEKULA DRLJEVIĆL i č n o s t – D j e l o – V r i j e m e

Lektura i korekturaMarijan Miljić

Kompjuterska obrada Danijela Šćekić

Kompjuterska pripremaBojan Popović

Medeon – Podgorica

Tiraž300 primjeraka

ŠtampaPobjeda a. d.

Podgorica2011.

CIP – Каталогизација у публикацијиЦентрална народна библиотека Црне Горе, Цетиње

ISBN 978-86-85779-26-8COBISS.CG-ID 17321232

452

Documents

Naučni skup DR SEKULA DRLJEVIĆ...O vo je pr v i na uč n i sk up p o s ve ć en d r S e k u l i Dr lje v i ć u , ko ji je ci je li svoj ži vot i rad, bez obzira na osporavanja,