PORESKI SISTEM I POLITIKA

MR DARKO MARJANOVIć

Poreska terminologija

• Poreski obveznik

je fizičko ili pravno lice koje je prema zakonu obavezno da plati porez

• Poreski platac

je fizičko ili pravno lice koje u ime, ili za račun poreskog obveznika, vrši plaćanje poreza

• Poreski destinatar

je lice koje je po nameri zakonodavstva pozvano da snosi poreski teret

• Konačan platac

poreza je osoba koja stvarno snosi poreski teret, nezavisno od intencije zakona

• Poreski jemac

je lice koje garantuje da će poreski obveznik udovoljiti poreskoj obavezi, kao i da će ako ovaj to ne učini on izmiriti poresku obavezu

• Poreska sposobnost

je ekonomska mogućnost obveznika da odgovori svojoj poreskoj obavezi

14. mart 2011 2

• Poreski izvor

čini sve ono čime poreski obveznik raspolaže i iz čega može da plati porez (prihod, dohodak i imovina)

• Poreski objekat

predstavlja svaku činjenicu, odnosno manifestaciju ekonomske snage koja pruža osnov da se uvede neki poreski oblik (prihodi, dohodak, imovina, potrošnja, fizička egzistencija)

• Poreska osnovica

je u novcu iskazana vrednost poreskog objekta

• Poreska stopa

označava iznos poreza u odnosu na poresku osnovicu

• Poreska tarifa

predstavlja sistematizovan pregled poreskih objekata, odnosno osnovica i poreskih stopa

• Poreska prijava

predstavlja izveštaj poreskog obveznika nadležnom poreskom organu o svim činjenicama bitnim za utvrđivanje poreza

14. mart 2011 3

Poreska osnovica

Poreska osnovica =?= Poreska jedinica

� Faktička (stvarna) poreska osnovica� Faktička (stvarna) poreska osnovica

� Pretpostavljena poreska osnovica

�ex officio

�paušalna osnovica

• Osnovni problem kod izračunavanja poreske osnovice je

utvrđivanje njene visine.

• Metode za utvrđivanje poreske osnovice:

a) Indicijarna metoda;

b) Direktna metoda;b) Direktna metoda;

c) Indirektna metoda;

d) Službena metoda;

e) Unakrsna metoda;

f) Metoda parifikacije.

14. mart 2011 5

Metod unakrsne procene poreske osnovice

np DDD +=

S CD δ+=

pn D-DD =

12 SSS −=δ C)S-(SD 12 +=

p12n D-C)S-(SD +=

p12n D-)S-(SD =

K-G-D-)S-(SD p12n =

Prijavljeni dohodak: 2.000.000 RSD

Imovina (01.01.2009.): 25.000.000 RSD

Vrednost ukupne imovine (31.12.2009.): 33.000.000 RSD

Nasleđena imovina: 3.000.000 RSD

pD

1S

2S

G

K-G-D-)S-(SD p12n =

Prihodi od dividende: 1.000.000 RSD

Neprijavljeni dohodak za 2009.

= (33.000.000 – 25.000.000) – 2.000.000 – 3.000.000 – 1.000.000=

= 2.000.000 x 20%

K

Poreske stope

• Poreske stope mogu biti:1. Proporcionalne;

2. Progresivne;

3. Regresivne.

• Proporcionalne stope su stope kod kojih se sa • Proporcionalne stope su stope kod kojih se sa promenom poreske osnovice ne menja visina poreske stope

• Primena proporcionalnih stopa ima za posledicu nepromenjene relativne odnose u snagama poreskih obveznika

14. mart 2011 8

• Progresivne poreske stope su stope kod kojih se sa

povećanjem poreske osnovice povećava i poreska stopa

• Porast poreskih stopa može biti ravnomeran, ubrzan i usporen, pa

se na osnovu toga razlikuju:

1. Proporcionalno progresivne poreske stope;

2. Progresivno progresivne poreske stope;2. Progresivno progresivne poreske stope;

3. Regresivno progresivne poreske stope.

14. mart 2011 9

Proporcionalno progresivne poreske stope

Progresivno progresivne poreske stope

Poreska osnovica Poreska stopa Procenat rasta

poreske osnovice

Peocenat rasta

poreske stope

do 1.000 RSD

od 1.000 – 2.000 RSD

od 2.000 – 4.000 RSD

10 %

20 %

40 %

100 %

100 %

100 %

100 %

Poreska osnovica Poreska stopa Procenat rasta

poreske osnovice

Peocenat rasta

poreske stope

do 1.000 RSD 10 %

Regresivno progresivne poreske stope

do 1.000 RSD

od 1.000 – 2.000 RSD

od 2.000 – 4.000 RSD

10 %

25 %

75 %

100 %

100 %

150 %

200 %

Poreska osnovica Poreska stopa Procenat rasta

poreske osnovice

Peocenat rasta

poreske stope

do 1.000 RSD

od 1.000 – 2.000 RSD

od 2.000 – 4.000 RSD

10%

15%

20%

100 %

100 %

50 %

33,33 %

• Oporezivanje progresivnim poreskim stopama može se obaviti na dva načina, i to u obliku:

1. Direktne progresije

a) stalna (globalna)

b) raščlanjena

2. Indirektne progresije

• Kod stalne progresije je poreska osnovica podeljena na klase a • Kod stalne progresije je poreska osnovica podeljena na klase a

progresivna stopa se primenjuje na celokupan prethodni deo poreske osnovice

14. mart 2011 11

Poreska osnovica Poreska stopa

do 1.000 RSD

od 1.000 – 2.000 RSD

od 2.000 – 4.000 RSD

10%

15%

20%

Kod raščlanjene progresije je poreska stopa podeljena na klase a

povećana se poreska stopa primenjuje samo na povećanje osnovice u toj klasi, a ne na celokupni deo poreske osnovice

Na dohodak Plaća se porez

do 1.000 RSD

od 1.000 – 2.000 RSD

od 2.000 – 4.000 RSD

10%

100 RSD + 15% na iznos preko 1.000 RSD

250 RSD + 20% na iznos preko 2.000 RSD

zakonska poreska stopa

vs

marginalna poreska stopa

vs

prosečna poreska stopa

vs

efektivna poreska stopa

14. mart 2011 12

od 2.000 – 4.000 RSD 250 RSD + 20% na iznos preko 2.000 RSD

• Kod indirektne progresije se progresivne stope ne vide, tj. zbog određenih

odbitaka od osnovice kod oporezivanja proporcionalnim stopama učinak je isti kao da je oporezivanje celokupnog iznosa izvršeno primenom progresivnih stopa

• Učinak je isti kao da se radi o progresivnom oporezivanju iako se primenjuju proporcionalne poreske stope

Dohodak Odbitak Poreska Zakonska Porez Efektivna

14. mart 2011 13

Dohodak Odbitak Poreska

osnovica

Zakonska

stopa

Porez Efektivna

stopa

1.500

2.000

3.000

4.000

500

500

500

500

1.000

1.500

2.500

3.500

20 %

20 %

20 %

20 %

200

300

500

700

13,33 %

15 %

16,67 %

17,50 %

Regresivne poreske stope su stope kod kojih se sa povećanjem poreske

osnovice smanjuje poreska stopa

Regresivni učinci oporezivanja su najčešći kod primene posrednih poreza, a tajučinak je veći što je veća razlika u ekonomskoj snazi poreskih obveznika

Grupa

domaćinstava

Marginalna

sklonost potrošnji

14. mart 2011 14

domaćinstava sklonost potrošnji

1

2

3

4

5

6

7

8

9

10

11

85,01 %

81,02 %

78,89 %

77,40 %

76,16 %

74,41 %

72,42 %

71,09 %

70,03 %

69,15 %

67,82 %

Izbor između pojedinih vrsta poreskih stopa

Prednosti proporcionalnih – nedostatak progresivnih

� progresija unosi arbitrarnost u oporezivanju, jer ne postoje čvrstikriterijumi na osnovu kojih bi se odredilo da se pojedini delovi osnoviceoporezuju jednom, a pojedini drugom stopom

� u uslovima primene progresivnih stopa kada dohodak kao poreskaosnovica raste poreski dug raste još više� u uslovima primene progresivnih stopa kada dohodak kao poreskaosnovica raste poreski dug raste još više

� uticaj progresivnog poreza na veličinu radnog napora nepovoljniji je od uticaja proporcionalnog

� otpor plaćanja poreza kod proporcionalnih je manji nego kod progresivnih

� primena progresivnih poreskih stopa zahteva brojniju, bolje obrazovanu itehnički opremljeniju poresku administraciju

Prednosti progresivnih – nedostatak proporcionalnih

� progresivno oporezivanje je primerenije zahtevu da porez treba da se plaćasrazmerno ekonomskoj snazi

� primena progresivnih stopa omogućuje vođenje aktivne poreske politike

� prigovor da progresivni porezi destimulišu radni napor treba shvatiti urelativnom smislu

� otpor plaćanja poreza nije nužno vezan uz primenu progresivnih poreskihstopa (poreske obveznike pogađa visina efektivne poreske stope, a njima je unačelu svejedno da li je zakonska stopa proporcionalna ili progresivna)

� u uslovima primene elektronske obrade podataka ni administrativne teškoćeu primeni progresivnih poreskih stopa nisu takve da bi nalagale zamenu ovihstopa proporcionalnim

Poreske olakšice

� umanjenje poreskog tereta u odnosu na situaciju koja bi

postojala da takva povlastica nije odobrena.

� socijalnopolitičkog karaktera: kada se favorizuju oni poreski� socijalnopolitičkog karaktera: kada se favorizuju oni poreski

obveznici čija je ekonomska snaga manja, a diskriminišu oni sa

većim dohotkom ili imovinom.

Vrste poreskih olakšica

� na osnovu vezivanja svakog poreskog “ustupka” za određeni porez: poreskeolakšice u okviru poreza na dobiz preduzeća, PDV-a, poreza na dohodak fizičkihlica….

� na osnovu dužine trajanja: trajne i privremene

� na osnovu toga da li se pružaju u celoj državi ili samo u pojedinim granama delatnosti ili regionima� na osnovu toga da li se pružaju u celoj državi ili samo u pojedinim granama delatnosti ili regionima

� na osnovu uticaja koje poreske olakšice imaju na poreske prihode (definitivno neplaćanje poreza – poresko oslobođenje; delimično neplaćanje porez – poreski kredit; odlaganje plaćanja poreza – ubrzana amortizacija)

� prema fazi preduzetničkog poduhvata u kojoj se poreskom obveznikudaje olakšica (olakšice u inicijalnom periodu; olakšice koje se pružaju zavreme obavljanja operacija; olakšice pružene po okončanju aktivnosti)

� na planu međunarodnih ekonomskih odnosa (poreske olakšice kojepružaju zemlje uvoznice kapitala da bi privukli SDI i poreske olakšice kojepružaju zemlje izvoznice kapitala da bi stimulisale svoje rezidente dainvestiraju u zemljama u razvoju)

� olakšice u pogledu poreskog obveznika

� olakšice u pogledu poreske osnovice (izuzimanje i odbici)

� olakšice u pogledu visine poreske stope

� olakšice u pogledu visine obračunatog poreza

Двоструко опорезивање

појава у којој се исто лице (порески обвезник) у вези са

истим објектом опорезивања опорезује истим, или

сличним порезима за исти период од стране више

пореских власти истог ранга.пореских власти истог ранга.

� порески обвезник� порески објекат� порески облик� временски период

• идентичност пореског обвезника

• идентичност пореског објекта

• идентичност пореза

• идентичност периода

Феномени слични двоструком опорезивању

� Надопорезивање

� Кумулирање

� Економско двоструко опорезивање

Надопорезивање

у истом периоду времена исти порески обвезник за исти порески објекат

опорезује са више пореза исте врсте од стране две пореске власти

различитог ранга.

• порески обвезник - исти• порески објекат - исти• порески облик - исти• временски период – исти• пореска власт – различитог ранга

Кумулирање

у истом периоду времена исти порески обвезник за исти

порески објекат опорезује са више различитих пореза, а

ирелевантно је да ли су пореске власти истог или

различитог ранга.

• порески обвезник - исти• порески објекат - исти• порески облик – више облика• временски период – исти• пореска власт – истог или различитог ранга

Економско двоструко опорезивање

у истом временском периоду исти порески објекат

опорезује се два пута са различитим порезима од стране

пореске власти истог ранга, при чему су порески

обвезници различити.

• порески обвезник - различит

• порески објекат - исти

• порески облик – различит

• временски период – исти

• пореска власт –истог ранга

PORESKI SISTEM I POLITIKA

MR DARKO MARJANOVIć